Писана припрема за практично предавање из ПРИРОДЕ И ДРУШТВА Проф.раз.наставе Ивана Грковић Београд. 2015.год.
1. ОПШТИ ПОДАЦИ Разред и одељење Предавач IV Грковић Ивана 2. ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ Наставни предмет Наставна тема Наставна јединица Садржај наставне јединице Претходна наставна јединица Природа и друштво Сусрет са природом Флора наше земље Значај, типичне, ретке и угрожене биљке; разноврсност, богатство, заштита и ревитализација Груписање живог света на основу сличности и разлика (подела на царства) Наредна наставна јединица Фауна наше земље ( значај, типичне, ретке и угрожене животиње; разноврсност, богатство, заштита, ревитализација) Тип наставног часа 3. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ образовни задаци Обрада новог градива Усвајање знања о разноврсности, богатству, ретким и угроженим биљкама, њиховом значају, заштити и ревитализацији. функционални задаци Развијање интересовања за упознавање биљног света наше земље и за самостално стицање знања. васпитни задаци Неговање правилног односа према биљкама
Облици рада Наставне методе као делу нашег окружења. фронтални облик рада монолошка, дијалошка, метода демонстрације Наставна средства Презентација у Power point-u, компијутер, пројектор Корелација Наставни објекат Литература српски језик учионица Лазаревић, Ж., Банђур, В. (2001): Методика наставе природе и друштва, Учитељски факултети у Јагодини и Београду, Јагодина; Берни, Д. (2004): Природа и друштво: за четврти разред основне школе, Креативни центар, Београд; Веиновић, З. (2007): Природа и друштво: уџбеник за 4.разред основне школе, Едука, Београд; Tatić, B, Kostić, G: Naša prirodna dobra i potreba njihove zaštite, CEA i ZUNS, Beograd, 1996. 4. СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА УВОДНИ ДЕО ЧАСА Представљам се ученицима и говорим им дa имамо један задатак. Треба да спојимо делове слике у једну целину да бисмо видели шта је на њој. Сваки део носи по питање па је потребно да одговоримо на сва питања. Питања читам редом и после сваког одговора појављује се део слике. Сва питања су 3
представљена преко презентације и има их девет. 1. Питање за први део слике: Избаци уљеза 1. Избаци уљеза 2. Питање за други део слике Ком великом царству припадају ова жива бића? (Царству животиња) 3. Питање за трећи део слике: Наведите неколико сисара. 3. Наведите неколико сисара: : 4. Питање за четврти део слике: Које је ово царство? 4
Они су ситна, мала бића и не можемо их видети голим оком, већ само уз помоћ микроскопа. (Царство микроорганизама) 5. Питање за пети део слике: Реши загонетку: Кућица у горици, на једној ножици. (Печурка) 5. Реши загонетку: Кућица у горици на једној ножици. (Печурка) 6. Питање за шести део слике: Реши ребус: Ш=Г (гљива) 7. Питање за седми део слике: На основу сппољашње грађе све биљке смо поделили на: 5
(Зељасте, дрвенасте, жбунасте) 8. Питање за осми део слике: Како се називају оне биљке чије лишће опада у јесен и које цветају? (Цветнице) 9. Питање за девети део слике: Реши ребус: 4'' '' И (Четинари) Када се склопи слика, питам ученике где су на слици четинари и шта, осим четинара, видимо на овој слици. ( Траву, жбуње) -Ком великом царству припадају трава, жбуње, дрвеће? ( Царству биљака) ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Главни део часа реализујем кроз две наставне целине: 1. Разноврсност биљака у односу на станиште, богатство и типичне биљке; 6
Флора наше земље Флора (лат. Flora-богиња биљног света) Маслачак - расте на ливади. Биљке које расту на ливади: Бела рада Кукурек Детелина Боквица Љутић Различак Жбунасте биљке расту на брдима и шумарцима. 2. Значај, ретке и угрожене биљке, заштита, ревитализација. Фронталним обликом рада и дијалошком методом покушавам са ученицима да дефинишем флору и најављујем наставну јединицу. - Шта је флора? ( Скуп свих биљних врста једног подручја или временског периода) - Која је ово биљка? ( Маслачак) - Где расте маслачак? (На ливади, неким запуштеним местима, поред пута ) - Наведите ми неке биљке којих има на ливади. (бела рада, боквица, љутић, разне врсте детелина, различак ) Говорим ученицима да у Србији има доста предела који су прекривени ливадама. Оне се углавном налазе у подножјима планина, брда. - Премa спољашњој грађи смо поделили све биљке. Каква је ово биљка? (Жбунаста) - Где расте жбуње? ( На брдима, у шумарцима) - Наведите ми неке жбунасте биљке? ( Глог, леска, дивља ружа, зова) Жбунастих заједница у Србији има на Шарпланини, тачније на Ошљаку; на Копаонику на 1800 м надморске висине расте ниско жбуње; 7
Зова Дивља ружа Храст Буква ЈАСЕН ВРБА КЕСТЕН БРЕЗА БАГРЕМ Глог -Која је ово биљка? (Храст) -Где расте храст? (У шумама) -Шта се дешава са лишћем храста у јесен? ( Опада) -Како називамо такво дрвеће? (Листопадно) Храстове шуме се сврставају у светле листопадне шуме. Разређене круне омогућавају продор светлости и топлоте тако да је приземни биљни свет у њима развијен. Ових шума има на Фрушкој Гори, Горњем Подунављу (храст лужњак), Јастребцу, Дели Јовану, Шар планини... - Шта је његов плодхраста? ( Жир) - Плод које биљке је још жир? (Букве) Показујем слику букве и говорим деци да букових шума има на Дели Јовану, Гочу, Златибору... Оне су најзаступљеније у Србији, а после њих су храстове. Ове шуме су тамне листопадне шуме. Њихов биљни свет се развија у рано пролеће док још нису олистале крошње. У Србији има највише мешовитих шума. Фрушка гора је богата шумама храста, граба, букве и липе. -Набројите ми неко листопадно дрвеће које расте у нашим шумама. (Јасен, бреза, кестен, багрем) - Где углавном можемо да видимо врбу? ( Поред река) Људи саде тополе поред река и на тај начин 8
СМРЕКА ТИСА Бор ЈЕЛА ТУЈА Локвањ 1. Допуни реченицу: Скуп свих биљних чини флору. 2. Наведите неке планине у Србији у којима се налазе највећи комплекси шума: Златибор, Дели Јован, Копаоник, Јастребац, Тара. врста на једном подручју 3. Неке од ових биљака не расту на ливади. Које? ЉУТИЋ БОР ШАШ МАСЛАЧАК ЛОКВАЊ РОГОЗ БЕЛА РАДА БОКВИЦА ЈЕЛА штите обалу од разарања приликом поплава. -Која је ово биљка? ( Бор) - Шта се дешава са његовим лишћем у јесен? ( Не опада) -Како називамо такво дрвеће? ( Зимзелено) - Шта је плод бора? ( Шишарка) - Набројите ми још неко дрвеће чији је плод шишарка. (јела, туја...) Четинарских шума има знатно мање него букових и храстових. Највећи комплекси шума налазе се на Копаонику, Златибору, Хомољским планинама, Кучају, Дели Јовану, Јастребцу, Тари.. До сада смо причали о биљкама које расту на ливади, у шумама... Нисмо поменули још нека станишта. -Где још има биљака? (Поред воде, у води) Уколико се не сете, помињем врбу. -Која је ово биљка? (Локвањ) -Где расте локвањ? ( У барама) -Које биљке расту у води? (водена куга, водени орашак...) -Које расту поред воде? (Рогоз, трска, шаш, врба, топола) После завршене прве целине вршим понављање. 9
Србина од колевке па до гроба лече и чувају биљке. Јован Туцаковић камилица хајдучка трава коприва Лековите биљке нана жалфија шумска јагода мајчина душица бели слез Јестиве биљке дрен Отровне биљке кантарион зова боровница чемерика гороцвет љутић буника Жута линцура Бели локвањ Заштићене биљке у Србији Госпина папучица Саса Гороцвет Угрожене и заштићене врсте биљака уписују се у Црвену књигу глог Панчићева оморика Јагорчевина 2. Садржај друге целине обрађујем тако што питам ученике како разумеју реченицу нашег познатог ботаничара Јована Туцаковића:,, Србина од колевке па до гроба лече и чувају биљке ''. Србија је богата биљкама. Неке од њих су лековите. -Набројите ми неке лековите биљке. (камилица, нана, мајчина душица, бели слез...) -За шта човек користи ове биљке? ( За чајеве, у медицини...) Осим за чајеве, неке биљке човек користи и у исхрани. -Набројите ми неке јестиве биљке. ( коприва, шумска јагода, боровница, глог...) Од ових биљака човек спрема џем, сок, слатко...након што им прикажем неке јестиве биљке, говорим им и да неке биљке могу бити и отровне, као нпр. чемерика, љутић, гороцвет, буника... -Поменули смо за шта човек користи лековите и јестиве биљке. -Шта човек удише?( Кисеоник. Биљке играју важну улогу у производњи кисеоника. Оне су главни пречистачи ваздуха.) -Погледајте ваше клупе. Од чега су оне направљене? (Од дрвета. Човек користи биљке и у индустрији, оне украшавају наше просторе...) 10
Ђердап: велика шумовитост; на простору парка опстаје преко 1100 биљних врста. Национални паркови Тара: Јосиф Панчић открио врсту оморике ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА. Фрушка гора: заштићено преко 50 врста биљака. Шар планина: очуване старе шуме мунике. Копаоник: шуме и пашњаци богати боровницом, дивљим јагодама, купинама, малинама, печуркама... -Шта се може десити биљкама ако човек не води рачуна о њима? ( Неке врсте би нестале, а самим тим би се променио и биљни и животињски свет на том месту) Многе биљке нестају услед великог загађења изазваног развојем индустрије, пожара, поплава... Због тога су неке биљке законом заштићене. Те угрожене и заштићене врсте биљака се уписују у Црвену књигу. -Нису само неке биљке заштићене. Ви сте учили раније о националним парковима. Шта су национални паркови? (Већа подручја настањена разноврсним и ретким биљним и животињским врстама која су заштићена законом. Забрањене су све активности осим научно-истраживачких. Највећи степен заштићености имају национални паркови.) -Набројите ми наше националне паркове. ( Фрушка гора, Копаоник, Ђердап, Тара и Шап-планина) Ђердап је највећа клисура у Европи. Неке од најважнијих ретких врста су: питоми орах, Панчићев маклен, копривић, јоргован, црни граб. Фрушка гора је богата шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа. Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци украшавају падине и ниже делове Ф.г., док су површине које се налазе изнад 300 м 11
Парк природе: Мокра гора Палићко језеро Резервати природе: Царска бара Заставица Делиблатска пешчара Специјални резерват: Горње Подунавље ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА ПОШУМЉАВАЊЕ надморске висине покривене густим, листопадним шумама. На Шар-планини су заштићене чисте или мешовите шуме мунике. Тара има најочуваније шуме у Европи и једино је место где још увек расте Панчићева оморика. Копаоник другачије називају,, Сребрна планина''. Познати ботаничар Јосиф Панчић се највише одушевљавао овом планином. Исказао је жељу да га сахране на Копаонику. Планинари Србије су му испунили жељу и зато највећи врх на Копаонику носи назив Панчићев врх. -Шта је парк природе? ( Према степену заштите они су иза националних паркова. То је подручје добро очуваних вода, ваздуха и земљишта, без већих промена) -Један од њих је Мокра гора. Простире се између Таре и Златибора. На њој се налази велики предео очуваних старих шума црног и белог бора. Такође је и Палићко језеро, Сува и Стара планина... -Шта су резервати природе? (Мањи или већи простор у коме је природа остала нетакнута. То су : Царска бара, речица Заставица, Делиблатска пешчара...) Специјални резерват је Горње Подунавље у близини Сомбора. На том простору је су сачуване следеће ретке биљке: змијски љутић, ребратница, кукурјак и борак 12
1. Једна биљка међу наведеним је отровна и не припада овде. Која? КАМИЛИЦА, НАНА, МАЈЧИНА ДУШИЦА, БЕЛИ СЛЕЗ, БУНИКА, КАНТАРИОН 2. Зашто неке биљке нестају из станишта? Због промена услова у станишту које су изазване загађивањем земљишта, воде, ваздуха... 3. Допуни реченицу: Угрожене и заштићене биљке су уписане у Црвену књигу. 4. Заокружи тачан одговор. Заштићена биљка која једино расте на Тари је: а) МАСЛАЧАК б) б) ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА в) ХРАСТ 5. Повежите називе заштићених подручја са степеном заштићености. ФРУШКА ГОРА МОКРА ГОРА ЗАСТАВИЦА ПАРК ПРИРОДЕ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ НАЦИОНАЛНИ ПАРК 6. Зашто су биљке битне за човека? Биљке су главни пречистачи ваздуха. Оне се користе у медицини и исхрани, индустрији. Служе да улепшају човекову средину. -Како човек може још да утиче на очување природе? ( Да не загађује околину; не пали ватру у шумама; пошумљује поркчене шуме; фабрике би требало да уграђују филтере за пречишћавање штетних материјала...) После завршене друге целине, вршим укратко понављање. У завршном делу часа вршим понављање обрађеног градива (Прилог 1. ) помоћу наставнних листића и ученицима дајем повратну информацију. Затим делим листове на којима се налази градиво о флори наше земље у кратким цртама. 13
( прилог 1) Радни лист 1. Заокружи тачан одговор: По чему се разликују смрча и јела: а) листовима б) положају шишарки в) величини 2. Наброј угрожене врсте животиња:. 3. a) Објасни појам ревитализације!. б) На који начин штитимо биљке?. 4. Зашто је важно зауставити нестанак животињских врста?. 5. Зашто је важно зауставити нестанак биљних врста?. 6.На који начин човек угрожава опстанак животињских врста 14
Одговори на питања: 1) б 2)јелен,мрки медвед,вук,белоглави суп,дабар,видра,црни даждевњак... 3) а) Ревитализација представља обнову биљног и животињског света. б)штитимо их на тај начин што не бацамо ђубре по њима и штетне материје,не чупамо их,не газимо... 4) Нестанак животињских врста важно је спречити јер када би нека врста потпуно изумрла никада се не би могла поново створити,а свака животињска врста има много удела и важности у живом свету. 5)Нестанак биљних врста важно је спречити јер нестале биљне врсте се не би могле поново створити,а свака биљка има свог утицаја на природу и живи свет у целини. 6)Човек угрожава опстанак животиња тако што их стално и превише лови. 15
( ПРИЛОГ БР.2) Флора означава скуп биљака једног подручја или временског периода. На ливади расту: маслачак, бела рада, боквица, различак, љутић, разне врсте детелина, камилица, нана У шумама расту: ЛИСТОПАДНЕ: храст, буква, јасен, багрем, бреза ЧЕТИНАРСКЕ: бор, јела, оморика, туја, тиса У шумарцима, брдима расту: глог, леска, дивља ружа, зова У барама, поред река расту: рогоз, шаш, локвањ ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ ЈЕСТИВЕ БИЉКЕ ОТРОВНЕ БИЉКЕ нана, камилица, хајдучка трава, мајчина душица, зова, жалфија, бели слез коприва, боровница, шумска јагода, дрен, глог буника, гороцвет, чемерика, љутић o Заштићене биљке су: Панчићева оморика, жута линцура, гороцвет, госпина папучица, јагорчевина, бели локвањ. Национални паркови: Ђердап, Фрушка гора, Тара, Шар планина, Копаоник Паркови природе: Мокра гора, Палићко језеро Резервати природе: Царска бара, Заставица, Делиблатска пешчара КОРИСТИ ОД БИЉАКА: -оне су главни пречистивачи ваздуха; -у медицини; -за исхрану; -у индустрији; -за украшавање дома, околине. 16
17