REALIZACIJA SISTEMA UPRAVLJANJA SNAGOM INDUSTRIJSKE ENERGANE SA VIŠE PROIZVODNIH AGREGATA Zoran Ćirić *, Predrag Ninković *, Vladimir Stanojĉić *, Nemanja Milojĉić *, ĐorĊe Stojić *, Dane Džepĉeski *, Jelena Pavlović*, Dušan Arnautović *, Veljko Drljan ** Elektrotehnički institut Nikola Tesla, Beograd, Srbija Univerzitet u Beogradu * SUNOKO Fabrika šećera "Donji Srem", Pećinci, Srbija ** Kratak sadržaj: U ovom radu je prikazana realizacija sistema upravljanja snagom industrijske energane u trokrakoj zvezdastoj mreži 6,3kV. Realizovan je uređaj za kontrolu rada dva sinhrona generatora nominalnog napona 6,3kV i snage 7,5MW i 1,7MW koji su povezani unutar mreže fleksibilne zvezdaste konfiguracije sa tri kraka. Na jednom kraku je privezan mrežni transformator 20/6,3kV, a na ostalim kracima po jedan generator. Svaki od krakova snabdeva svoju grupu potrošača. Uz pomoć šest prekidača, svaka od grupa potrošača se može povezati na bilo koji izvor. Zbog prioriteta u napajanju, manipulacija prekidačima se mora izvesti brzo i sigurno, primenom automatske sinhronizacije u bilo kom radnom režimu mreže. Kontrola sistemskih veličina je izvedena dejstvom na primarnu opremu u zavisnosti da li je sistem vezan na mrežu ili u ostrvskom radu. Konačno, u slučaju debalansa proizvodnje i potrošnje u ostrvskom radu, aktivira se višestepeni sekventni zaštitni automat koji omogućava selektivno isključenje grupa manje važnih potrošača. Sistem pobude agregata A1 i komunikacioni interfejs prema informacionom sistemu fabrike su sastavni deo ovog uređaja. Kljuĉne reĉi: energana, upravljanje snagom, sinhronizacija, podfrekventna zašita, raspoloživost REALIZATION OF POWER FLOW CONTROL SYSTEM IN MULTI-UNIT INDUSTRIAL POWER PLANT Zoran Ćirić *, Predrag Ninković *, Vladimir Stanojĉić *, Nemanja Milojĉić *, ĐorĊe Stojić *, Dane Džepĉeski *, Jelena Pavlović*, Dušan Arnautović *, Veljko Drljan ** Electrical Engineering Institute Nikola Tesla, Belgrade, Serbia University of Belgrade* SUNOKO Sugar Production Facility "Donji Srem", Pećinci, Serbia ** Abstract: This paper presents realization of a device for controlling the operation of two synchronous generators 6,3kV 7,5MW and 1,7MW located in a flexible industrial radial network with three branches. Each branch has its own group of consumers and power source one source of power is grid through a power transformer and two generators are located at two other network branches. Six circuit breakers allow full reconfiguration so each consumer can be supplied by any power source. Due to supply priority requirements, switching must be made in a quick and safe manner. All switches can be turned on by automatic synchronization system in any network operating mode. Network parameters control is achieved through primary equipment control, depending on whether the system is connected to grid or in island operation. Finally, if generation and load are not in balance, multistep under frequency relaying is activated to disconnect groups of low priority consumers. The excitation system of unit A1 and communication interface to the facility information system are also included. Key words: industrial power plant, power flow control, synchronization, under frequency protection, availability
1. UVOD Eneregteski sistem Republike Srbije spada u red jednog od najvećih u regionu. Veliki broj izvora, pretežno konvencionalnih, omogućava stabilno napajanje potrošača u različitim sezonama potrošnje. Međutim, permanentni porast potrošnje i projektovani rast neizostavno su doveli do zahteva za povećanjem proizvodnih kapaciteta. Usled ekonomskih i tehnološkh ograničenja, izgradnja novih izvora veće snage je dugotrajan proces koji ne prati dovoljno brzo dinamiku rasta potrošnje zbog čega se javlja skok cene električne energije. Industrijski potrošači, opet iz ekenomskih razloga, biraju da smanje količinu energije koju uzimaju iz mreže proširenjem postojećih kapaciteta ili izgradnjom novih. Time se industrijske energane od prostih jednogeneratorskih jedinica menjaju u višeblokovski sistem nalik termoelektranama manjeg obima. Za razliku od termoelektrane, specifičnost ovih energana je prisustvo soptvene potrošnje koja je vezana za tehnološki proces, a ne za stanje generatora. Usled toga, potrošnja se tretira kao stohastički proces koji mora biti dobro kontrolisan različitim merama uključujući i promenu strukture mreže. Sa promenom strukture lokalne mreže, postavljaju se potpuno drugačiji zahtevi na nivou upravljanja i merenja koji se postojećom opremom ne mogu pokriti. Neophodna je nabavka nove opreme koja je usmerena ka integraciji primarne opreme u jedan potpuno automatizovan moderan sistem ali i nadređenog sistema upravljanja fabrikom koji se postavlja kao daljinski nadzorni sistem. U ovom radu je prikazna realizacija sistema upravljanja energanom 6,3kV koja je deo jednog postrojenja za preradu šećera u Republici Srbiji u kojoj je iz ekonomskih razloga izvedeno proširenje eneregetskih kapaciteta izgradnjom novog generatorskog bloka pored postojećeg. Takođe, izvedena je i promena strukture unutrašnje mreže 6,3kV tako da odgovara novim tehnološkim zahtevima nastalim posle proširenja proizvodnih kapaciteta. U toku definisanja projektnih zahteva, tri su bila na listi najviših prioriteta: pouzdanost, raspoloživost i ekonomičnost. 2. OPIS POSTROJENJA Pre odluke o proširenju generatorskih kapaciteta, lokalna fabrička mreža 6,3kV je raspolagala jednim generatorom snage 10MVA sa parnom turbine maksimalne snage oko 5MW. Proizvodnja pare je primarno vršena zbog potreba tehnološkog procesa, dok je višak pare korišćen za proizvodnju električne energije za snabdevanje električnih potrošača u fabrici. Usled toga, količina pare i njen pritisak u turbini je bio promenljiv, tj. nije bio pogodan za stabilnu proizvodnju električne energije. Problem je uglavnom rešavan time što je fabrička mreža stalno radila povezana na distributivnu mrežu koja je stabilizovala električne prilike. Upravljanje generatorom je bilo ručno od strane rukovaoca koji je pratio parametre pare i podešavao radni režim mreže tako da se iz mreže uzima minimalna snaga - generator je davao maksimalnu snagu koju para dozvoljava uz ograničenje da prevelika upotreba pare može da destabilizuje kotao i ugrozi primarni tehnološki proces fabrike. Na taj način, zadatak rukovaoca je bio prilično odgovoran jer je u kritičnim situacijama često bilo opravdano dozvoliti povlačenje velike snage iz sistema nego povećanje snage generatora u cilju smanjenja troškova. Zbog proširenja proizvodnog procesa i potrebe za smanjenjem zavisnosti od distributivne mreže, doneta je odluka da se instalira novi generatorski blok snage 1,7MW koji će biti vezan na isti kotlovski sistem. Kotao će raditi u režimu veće snage tako da može da obezbedi dovoljno pare za obe turbine sa punom snagom. U tom režimu, ostrvski rad dva generatora je moguć uz potpunu pokrivenost potrošnje. Potrošači se zbog bolje upravljivosti pregrupišu u tri sekcije (kraka) radijalne mreže sa šest prekidača uz mogućnost promene konfiguracije mreže desjtvom na neki od šest prekidača. Pojdenostavljena šema novog postrojenja je prikazana na slici 1.
Slika 1. Šema 6kV postrojenja fabrike U fazi projektovanja su uočeni sledeći problemi: sinhronizacija se mora vršiti na svih šest prekidača, nasuprot starom stanju gde je izvođena na jednom prekidaču, sinhronizacija se mora vršiti kako na neopterećene tako i na opterećene generatore (samostalni rad sa potrošačima) ali i na generatore u grupi (pri sinhronizaciji grupe na mrežu), kontrola ostrvskog rada mora biti izvedena na svaki od generatora ponaosob obzirom da svaki od krakova predstavlja potencijalno ostrvsku mrežu; kontrola ostrvskog rada mora biti izvedena na grupu generatora; u ostrvskom radu, veličine ostrvske mreže moraju ostati u zadanim granicama tako da ne ugroze rad ni potošača ali ni izvora snage; u ostrvskom radu u slučaju prevelike potrošnje, pad frekvencije će se pokušati sprečiti selektivnim podfrekventnim isključenjem manje važnih potrošača, kontrola rada na mreži mora biti izvedena kada je povezan samo jedan ili oba generatora; u radu na mreži, mora se obezbediti ograničenje obračunskih veličina (npr vršna snaga iz mreže, srednja snaga iz mreže itd), novi generator mora biti opremljen turbinskim i pobudnim regulatorom, kao i zaštitinim relejima. 3. REALIZACIJA UREĐAJA Nakon postavljenih programskih zadataka, pristupilo se realizaciji uređaja. Kontrola procesa i pobudni regulator su smešteni u jedan uređaj, dok su turbinski regulator i zaštitni releji smešteni u drugi uređaj (drugog proizvođača). Pored ranije postavljenih zadataka, dogovoreno je da se obezbede direktna merenja brzine rotora oba generatora, temperaturni nadzor agregata A2 kao i komunikacija između ovog uređaja i informacionog sistema fabrike. Time je definisan skup funkcija koje treba realizovati i na osnovu kojeg je postavljena blok-šema uređaja na slici 2. I opet, naglašeno je da se mora obezbediti pouzdanost, raspoloživost i ekonomičnost.
Slika 2. Blok šema ureċaja Sva tri primarna zahteva su ispunjena primenom posebnih mera. Pouzdanost je postignuta primenom najsavremenijih široko primenjenih elemenata u industrijskoj automatizaciji PLC tipa Siemens S7-300 koji i dan danas važi za pouzdanog partnera svih industrijskih pogona. PLC je opremljen sa velikim brojem ulaznih veličina statusi svih šest prekidača, statusi pobudnih regulatora, kompletan skup merenja na svakom od generatora i u srednjoj tački mreže, pritisci pare u kotlu i statusi i merenja sinhronizacione grupe. Raspolaganje velikim brojem stanja procesa omogućava jasan uvid u sam proces pa samim tim i njegovu bolju kontrolu. Povećanje raspoloživosti je izvedeno realizacijom redundantnih funkcija gde god je to bilo moguće, na nivou merenja i statusa kao i na nivou komandnih signala. Kako konačna mera, sve komande iz sistema su paraleleno vezane sa postojećim ručnim komandama čime je obezbeđena rezerva čak i na nivou celog sistema. Ekonomičnost je realizovana na nivou odnosa ulaznih aktivnih snaga ograničena je snaga koja se uzima iz mreže (na osnovu merenja stvarne aktivne snage) i snaga koja se uzima iz kotla (na osnovu merenja pritiska pare). Održavanje procesnih parametara se vrši unutar zadatih granica uz poštovanje prioriteta limita probijanje limita snage po pari nije dozvoljeno; probijanje limita po snazi iz mreže je dozvoljeno samo ako je ugrožen limit po pari. Na ovaj način je obezbeđen neometan tehnološki proces uz minimizaciju troškova. 3.1. Sinhronizacija Blok za sinhronizaciju je realizovan u dva radna režima: automatski i ručni. Sinhronizacija je moguća na bilo koji od šest prekidača tri generatorska i tri sistemska. Struktura mreže je promenljiva pa se razlikuju tri tipa sinhronizacije: sinhronizacija neopterećenog generatora na energizovane sabirnice, sinhronizacija opterećenog generatora na energizovane sabirnice i sinhronizacija grupe od dva opterećena generatora u paralelenom radu na mrežu. Raznolikost tipova sinhronizacija onemogućava primenu standardnih sinhronizatora već zahteva aktivno uključenje PLC-a u samu sinhronizaciju. Tako, na osnovu zahteva rukovaoca koji bira prekidač na kojem se vrši sinhronizacija, PLC vrši izbor generatora na koji treba delovati (na osnovu trenutne konfiguracije mreže), vrši izbor merne grupe koja formira sinhronizaciona merenja, aktivira elektronske jedinice za sinhronizaciju i preusmerava njihove komande na izabrani prekidač. Po uključenju prekidača, PLC obustavlja sinhronizaciju i prelazi u sledeći radni režim. Na nivou izvršnih jedinica, blok za sinhronizaciju je realizovan primenom elektronskih jednica za sinhronizaciju i za sinhro-ček. Prva obezbeđuje komande za podešavanje napona i frekvencije izabranog generatora, kao i nalog za uključenje prekidača u trenutku fazne
koincidencije. Sinhro-ček jedinica ima samo nalog za uključenje koji se aktivra ako je razlika napona i frekvencija unutar zadatih granica i fazna razlika u okviru zadatog dozvoljenog opsega. Koncepcija sinhronizacije je tipa 1,5 (sinhronizator + sinhro-ček). Postoje dva radna režima: automatski i ručni. U automatskom režimu je ceo proces vođen uz pomoć automatike i potrebno je da se slože obe elektronike da bi komanda za uključenje bila izdata. U ručnom režimu, rukovalac podešava napon i frekvenciju i zahteva uključenje prekidača pritiskom na taster; njegov zahtev je spregnut sa nalogom sinhro-čeka tako da tek kada se i sinhro-ček usaglasi, prekidač će primiti nalog na uključenje. Ručni režim se koristi samo u slučaju da je došlo do otkaza elemenata automatske sinhronizacije što je u skladu sa povećanjem raspoloživosti. Specifičnosti sinhronizacije su sledeće: - u automatskom režimu, sinhronizacija na neopterećeni generator je vođena od strane elektronskih jedinica, tj. njihove komande za podešavanje napona i frekvencije se direktno prenose do primarne opreme. Komande su impulsnog tipa i prilagođene radu neopterećenog generatora. - U automatskom režimu, sinhronizacija na opterećeni generator ili grupu od dva generatora je vođena od strane PLC-a; PLC prima komande sinhronizatora (koje su trajnog karaktera u ovom slučaju) i formira impulse odgovarajuće širine i pauze za dejstvo na izabrani generator. Parametri impulsa veoma zavise od konfiguracije mreže, broja generatora i veličine opterećenja i zbog toga to ne može izvesti sinhronizator (koji nema na raspolaganju veličine iz PLC-a). Pravilnim izborom se izbegavaju prekratki impulsi koji izazivaju predugo trajanje isnhronizacije ali i predugi koji dovode do oscilovanja i nestabilnosti. - U ručnom režimu, sinhronizaciju vodi rukovalac posmatrajući instrumente, dovodi razliku napona i frekvencije do male vrednosti i čeka trenutak za uključenje. Sinhro-ček daje vizuelne indikacije rukovaocu u kom smeru treba da vodi generator da bi došlo do poklapanja kako ih vidi sinhro-ček. Na taj način, rukovalac veoma brzo može doći do saglasnosti sa sinhro-čekom i brzo izvršiti ručnu sinhronizaciju. - Kako je moguće vršiti sinhronizaciju na 6 prekidača, postoji 6 kompleta sinhronizacionih parametara u kojima se, osim standardnih, nalazi i podešenje tipa komandi za napon i frekvenciju: impulsni (za direktno dejstvo na primarnu opremu) ili trajni (za navođenje sledećeg izvšrnog organa u kom smeru treba da vodi proces do postizanja sinhronizacionih uslova). Osim standardne sinhronizacije, na svaki od prekidača je moguće izvršiti i sinhronizaciju na mrtve sabirnice (dead-bus) koja omogućava priključenje jednog generatora ili kraka mreže na sabirnice bez napona. 3.2. Zaštitni sekventni automat (ZSA) Cilj ovog podsistema je da u slučaju nestanka napajanja iz mreže i pojave disbalansa proizvodnje i potrošnje električne energije u fabrici, pokuša da održi agregate u radu selektivnim isključivanjem potrošača sa razvoda sopstvene potrošnje fabrike. Zaštitni sekventni automat (ZSA) se uključuje kada, tokom rada agregata na mreži dođe do ispada mrežnog prekidača F13 ili do propada učestanosti napona sabirnica sopstvene potrošnje fabrike, koja se meri u tački F15, ispod granične vrednosti. Algoritam ZSA poseduje redundantno merenje brzine. U slučaju otkaza primarnog merenja sa naponskog transformatora vezanog u tački F15, koristi se merenje učestanosti napona sa naponskog transformatora iza generatorskog prekidača agregata A1. U slučaju otkaza i ovog merenja, koristi se merenje brzine obrtanja vratila turbine agregata A1, koja se meri korišćenjem nazubljenog diska montiranog na vratilo, induktivnih davača i posebnog brojačkog modula PLC-a. Zaštitni sekventni automat vrši selektivno isključenje potrošača u šest stepeni prorade prema unapred postavljenom prioritetu potrošača sa odgovarajućim vremenskim zatezanjem. Pragovi prorade ZSA su fiksni i iznose P1 = 49,5 Hz, P2 = 49,0 Hz, P3 = 48,5 Hz, P4 = 48,0 Hz, P5 = 47,5 Hz i P6 = 47,0 Hz. Nakon što učestanost dostigne vrednost koja se nalazi ispod prvog praga P1 i istekne vreme zadrške Z1, dolazi do isključenja prve grupe potrošača. Ako učestanost nastavi da pada i padne ispod vrednosti drugog praga, nakon vremena zadrške Z2, dolazi do isključenja druge
grupe potrošača... Ukoliko je propad učestanosti veoma brz, tako da ona dostigne vrednost praga P2, pre isteka vremena zadrške Z1, algoritam neće čekati ovo vreme već će odmah delovati na isključenje prve grupe potrošača. Slično, ukoliko učestanost dostigne vrednost praga P3, pre isteka vremena zadrške Z2, delovaće se na isključenje druge grupe potrošača Veličine vremenskog zatezanja šest stepeni prorade zaštite su podesivi parametri ZSA. Broj relejnih izlaza zaštitnog sekventnog automata definisan je brojem prekidača, odnosno grupa prekidača, na koje je potrebno delovati u svakom stepenu prorade zaštite. 3.3. Automatsko upravljanje aktivnom snagom Algoritam automatskog upravljanja po pritiscima za cilj ima održavanje pritiska tehnološke pare u sabirniku pare i pritiska pare iza turbina u određenim granicama oko zadatih vrednosti. To se postiže izdavanjem naloga na otvaranje i zatvaranje turbinskim regulatorima agregata. Održavanje pritiska pare iza turbina u određenim granicama je veoma bitno zbog zahtevanih parametara pare za tehnološke potrošače. Održavanjem pritiska pare u sabirniku pare u određenim granicama potpomaže se rad kotlova, odnosno kompenzuju se problemi koji mogu nastati u procesu proizvodnje pare u kotlovima. Zadate vrednosti pritisaka, kao i dozvoljena odstupanja se mogu podešavati preko operatorskog panela osetljivog na dodir. U regulaciji pritiska pare u sabirniku učestvuje samo agregat A1. Tek kada je pritisak pare u sabirniku u dozvoljenim granicama agregat A1 prelazi na upravljanje po pritisku pare iza turbine, dok agregat A2 uvek radi u regulaciji po pritisku pare iza turbine. Treba napomenuti da se i pri upravljanju po pritisku pare u sabirniku vodi računa o pritisku pare iza turbine, s tim što su dozvoljene granice te veličine šire nego pri upravljanju po pritisku pare iza turbine. Pored pritisaka pare, algoritam za automatsko upravljanje agregatima posmatra i merenja aktivnih snaga oba agregata, kao i snage koja se preuzima iz mreže preko prekidača F13. Ukoliko aktivna snaga agregata padne ispod zadate vrednosti, izdaje se komanda na otvaranje ka turbinskom regulatoru tog agregata. Slično, ukoliko aktivna snaga agregata poraste iznad zadate vrednosti, izdaje se komanda na zatvaranje ka turbinskom regulatoru tog agregata. Ukoliko je snaga koja se preuzima iz mreže preko prekidača F13 manja od zadate vrednost, algoritam neće izdavati naloge na otvaranje, da ne bi došlo do daljeg porasta snage agregata odnosno daljeg smanjivanja snage koja se povlači iz mreže. 3.4. Termiĉki nadzor agregata A2 U okviru sistema za upravljanje i nadzor agregata realizovan je i podsistem za termički nadzor na agregatu A2. Merenje temperatura pojedinih delova agregata ostvareno je merenjem otpornosti Pt100 sondi koje su na sistem povezane dvožično ili trožično. Merenja temperatura agregata se vrše na sledećim pozicijama: - generator, sva tri namotaja po dve sonde (trožično), prednji i zadnji ležaj (trožično), - reduktor, prednji i zadnji ležaj turbinskog vratila (trožično), prednji i zadnji ležaj generatorskog vratila (trožično), - turbina, prednji ležaj gore, tri sonde (dvožično), prednji ležaj dole - tri sonde (dvožično), zadnji ležaj gore - dve sonde (trožično), zadnji ležaj dole - dve sonde (trožično). Sistem za termički nadzor poseduje sledeće funkcije: - grafički prikaz svakog od merenja u numeričkom obliku na ekranu osetljivom na dodir, kao i u obliku bar grafa koji menja boju u zavisnosti od toga da li je posmatrana temperatura prešla opomensku ili alarmnu graničnu vrednost - nadzor temperatura u smislu formiranja opomenske i alarmne signalizacije gde je prag prorade opomene ili alarma podesiv za svako od merenja temperature, - arhiviranje izmerenih vrednosti temperatura u trajnoj memoriji sistema sa podesivom vremenskom rezolucijom zapisa, - grafički prikaz trendova svakog od merenih temperatura.
3.5. Komunikacija sa nadreċenim informacionim sistemom fabrike Sistem za upravljanje i nadzor agregata povezan je sa centralnim informaciono-upravljačkim sistemom fabrike korišćenjem PROFIBUS DP komunikacionog protokola radi razmene podataka u realnom vremenu između ovih sistema. Time je na jednostavan način omogućen neposredan uvid osoblja koje vrši nadzor i upravljanje celokupnom fabrikom u merenja od interesa sa sistema za upravljanje i nadzor agregata (aktivne i reaktivne snage agregata, proizvedena energija, energija preuzeta iz mreže, stanja prekidača u razvodnom postrojenju 6kV). Komunikacija je dvosmerna čime je omogućeno i da se sa centralnog upravljačkog sistema fabrike sistemu za upravljanje i nadzor agregata šalju informacije bitne za rad agregata (zadati pritisak pare reducir ventila, stanje sušare za paru...). 3.6. Sistem pobude generatora G1 Sistem pobude generatora G1 je nezavisan dodatni uređaj ugrađen u isti ormar sa ostalom opremom. Zadržana je postojeća koncepcija sistema pobude sa jednosmernom budilicom uz zamenu postojećeg analognog regulatora napona novim digitalnim mikroprocesorskim automatskim regulatorom pobude. Automatska regulacija se primarno vrši u kolu pobude pomoćne jednosmerne budilice. Tabela 1. Osnovni podaci generatora i budilice GENERATOR Proizvođač i tip: RADE KONĈAR, S1334-2 Nominalna snaga: 10000 kva Nominalni napon: 6300 +/- 5% V Nominalna struja: 916 -/+ 5% A Nominalna frekvencija: 50 Hz Nominalna/maksimalna brzina: 3000/3600 min -1 Nominalni faktor snage: 0,75 ind Nominalni napon pobude: 114 V Nominalna struja pobude: 353 A BUDILICA Proizvođač i tip: RADE KONĈAR, Ia 361-6 Nominalna snaga trajno/udarno: 45 / 85 kw Nominalni napon trajno/udarno: 120 / 165 V Nominalna struja trajno/udarno: 375 / 516 A Nominalna/maksimalna brzina: 3000/3600 min -1 Nominalni napon pobude: 120 V Nominalna struja pobude: 6 A Energija pobudnog kola pomoćne budilice se dovodi sa postojećeg izvora preko monofaznog transformatora 6/0,1 kv sa izvoda generatora. Pobuđivanje generatora se vrši automatski. Razbuđivanje generatora se vrši blokadom upravljačkih impulsa tiristorskog mosta, a nakon toga se isključuje prekidač za demagnetizaciju. Disipacija energije pobudnog kola generatora i budilice se vrši u otpornicima za demagnetizaciju. Šema sistema pobude je prikazana na slici 3. Regulacioni deo sistema pobude čini digitalni automatski regulator sistema pobude sa integrisanim sklopom za upravljanje energetskim pretvaračem. Slika 3. Šema rekonstruisanog sistema pobude
Osnovna funkcija digitalnog automatskog regulatora pobude sastoji se u regulaciji napona statora generatora. Regulacione funkcije realizovane su korišćenjem digitalne mikroprocesorske tehnologije, dok je stepen energetskog pretvarača realizovan korišćenjem punoupravljivog monofaznog tiristorskog mosta sa paralelno priključenom zamajnom diodom. U okviru digitalnog automatskog regulatora relizovane su sledeće funkcije: - PID regulacija napona statora generatora, - PI regulacija struje pobude generatora, - Funkcija limitera (ograničavača) sistema pobude, - Funkcija TEST režima regulatora. Parametri regulatora podešavaju se korišćenjem specijalizovanog korisničkog programa putem serijske komunikacijske veze sa PC računarom. Regulator je moguće opciono povezati sa nadređenim računarskim upravljačkim sistemom korišćenjem žičanih veza ili preko MODBUS RTU industrijskog komunikacionog protokola putem serijske žičane veze. 4. ZAKLJUĈAK Uređaj opisan u ovom radu predstavlja mali ali složen sistem upravljanja jednim složenim elektroenergetskim objektom male veličine. Osobine tog objekta diktiraju osobine sistema upravljanja prilagodljiv promenljivoj konfiguraciji objekta, pouzdan i orijentisan ka visokoj raspoloživosti i ekonomičnosti. Realizovan je kroz integraciju većeg broja funkcija: pobuđivanje jednog generatora, automatska i ručna sinhronizacija, prikupljanje električnih i neelektričnih merenja, obračun snage i energije, upravljanje sistemom po aktivnoj snazi, višestepena adaptivna podfrekventna zaštita, termički nadzor jednog agregata kao i integracija u informacioni sistem upravljanja fabrikom. Uređaj je instaliran i pušten u rad na početku sezonske kampanje 2013. godine. Izveden je u obliku samostojećeg ormana u elektromašinskoj prostoriji u generatorskoj sali. Sve komande su izvedene na komandnom pultu, sa rasporedom i funkcijama koje veoma liče na stare komande čime je vreme prilagođenja osoblja svedeno na minimum. Ekran osetljiv na dodir je integrisan u komandni pult na takav način da ne ometa rukovaoca ali da ovaj bez naprezanja može lako doći do svih potrebnih informacija. Svojim radom je doveo do bitnog poboljšanja rada energane naročito u slučaju kada energana radi paralelno sa mrežom zbog potrebe za dodatnom snagom a dođe do ispada mrežnog prekidača. Automatska sinhronizacija se izvršava brzo i omogućava brzo ponovno priključenje energane na distributivnu mrežu čime je izbegnuto nepotrebno isključenje fabričkog postrojenja. ZAHVALNICA Autori se zahvaljuju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije na finansijskoj podršci u okviru projekta TR33020. Takođe, autori se zahvaljuju i zaposlenima u energani fabrike šećera "Donji Srem" u Pećincima na uspešnoj saradnji i pruženoj podršci. REFERENCE [1] Khan S, Industrial Power Systems, CRC press 2008. [2] Dale P, Fardo S, Industrial process control systems, 2. izdanje, CRC Press 2009. [3] Love J, Process Automation Handbook, Springer 2007. [4] Bereger H, Automating with SIMATIC, 2. izdanje, Publicis Corporate Publishing, 2003. [5] Siemens SIPROTEC Multifunction Paralleling Devices 7VE61 and 7VE63 manual, 2007. [6] Horowitz S, Phadke A, Power System Relaying, 3. izdanje, John Wiley & Sons 2008. [7] Basler J.M, Godhwani A, Rao P, Burnworth J.A, Excitation Control Systems, Basler Electric Company, 2011. [8] Zurawski R, The industrial information technology handbook, CRC Press 2005.