2 3 IN DU SUN DA RE SAN Prevela Dragana Brajović
4 5 Na slov or i g i na l a In du Sun d a re s an The Splen dor of Si len ce Copyright 2006 by In du Sun da re san First published by Atria Books, a trademark of Simon & Schuster, Inc. Translation rights arranged by Sandra Dijkstra Literary Agency All Rights Reserved. Posvećeno mom mužu Udeju, za u vek Translation copyright 2008 za srpsko izdanje, LAGUNA
6 7 Zahvalnice Srećna sam što imam grupu prijatelja pisaca koji mi pružaju sigurno utočište za stvaranje. Podržavali su me dok sam pisala prva dva ro ma na i na sta vi li to da či ne i pri li kom mog ra da na Lepoti nepoznatog. Duboko sam im zahvalna, a naročito Filipu Vinberiju i Dženet Li Ke ri, ko ji su odvo ji li vre me za či ta nje mog ru ko pi sa. Moj agent San dra Dijkstra je još je dan oslo nac. Ohra bru je me i podržava sve moje napore. Bila bih nemarna ako ne spomenem i osta le iz nje ne agen ci je ko ji mi svih ovih go di na vred no po ma žu. Svi oni su, sva ko na svoj na čin, iz van red ni Eli za bet Džejms, Ta rin Fejger nes i Eliz Ka prun. Moj izdavač Džudit Kar i moja sjajna urednica Malejka Adero učini le su da mi sva ki do dir sa po slov nom stra nom pi sa nja bu de za do voljstvo, od sa mog po čet ka. Za hval na sam im što su mi pru ži le uto či šte. Za hva lju jem se Re ju Ši mi cuu ko ji je pre veo re či ja pan skog voj ni ka u poslednjoj sceni romana koja se događa u Burmi. Najzad, kao i prilikom pisanja prva dva romana, mnogo lepih tre nu ta ka pro ve la sam u bi bli o te ka ma King Co unty Li brary System i Suzzallo and Allen Uni ver zi te ta u Va šing to nu, za gnju re na u iz vanred ne zbirke knji ga, ma pa i pri ča ko je su mi omo gu ći le da stek nem pouzdanu sliku o atmosferi, gradovima i društvu u Indiji i Burmi 1942. godine.
8 9 April 1963. Negde blizu Sijetla
10 11 U brvnari Stepenice koje su krivudale od vrha grebena do plaže obojio je Sem. Bo ju je iza bra la Oli vi ja i on ih je obo jio vik to ri jan skom crvenom bojom njegove basnoslovno skupe limuzine kraun imperial iz 1950. Oli vi ja je ta da ima la se dam go di na i se ća se da je, dok je le ža la i sun ča la se na pe sku, po sma tra la oca ka ko pe dant no ra di spuštajući se od vrha naniže. U suton su oboje ostali zarobljeni na dnu sveže obojenih stepenica. Lakim korakom ustrčali su do brvnare, p a z eć i d a ne do dir nu og ra du. Ip a k, ost a v i li su t ra go ve sto p a l a. Oliv ij a još čuva cipele čiji je đon tada obojen. Danas gleda u stepenice kojima je če tr na est le ta i zi ma u ovoj se ve rozapadnoj oblasti ispostilo, sljuštilo i izbledelo boju, kao što godine ostavljaju trag na licu starice. Jak nalet vetra oslobodi Olivijinu kosu prekrivenu okovratnikom kaputa i ona nesputano zaleprša. Jedan pramen okrznu joj usta i lice ovlaženo suzama. Ona podiže pogled prema tami iznad grebena i uči ni joj se da u pro zo ru vi di sve tlost kao ne kad kad ju je otac če kao. Ali Sem je umro pre ne ko li ko da na i vi še ni ka da ne će do ći ova mo. Pods e ć ajuć i j e na h l ad no ć u, nj e na ku j a E l s a j e do dir nu p o no zi i ust rč a uz sedamdeset i devet stepenica. Sa rukama u džepovima i ramenima uz dig nu tim do uši ju, Oli vi ja ju je la ga no sle di la. Sem joj je jed nom re kao: Li čiš na maj ku. Ta da je upra vo bila oprala kosu i, dremljivo položivši glavu na jastuk ispred peći, rasplel a dugač ke pra me no ve ka ko bi i h pro su ši l a. Po sp a no st i j e o d j e dnom nestalo. Zaista, tata?, upita. Jesi li je voleo? Svim srcem; još uvek je vo lim, kao i te be. Ka ži mi ne što o njoj. Pri čaj mi o mo joj ma mi. Ka sni je, re če Sem. Ka sni je. Uvek je go vo rio ka sni je. Oliv ij a bi t a d a up or no zu r i l a u og le d a lo p o ku š a va ju ći d a ot k r ij e majku u sebi u svojoj kao ebonovina crnoj kosi, lepo izvijenim obrvama, čak i u plavim očima bademastog oblika nasleđenim od Sema. Njena indijska i američka strana. Sva kog le ta, do la zi li su iz Si je tla u brv na ru ka ko bi uži va li u da nima kad Sem ni je imao pre da va nja. On bi pi sao, a ona po vre me no
12 INDU SUNDARESAN Lepota nepoznatog 13 p e c a l a u h l ad nim za liv sk im vo d a ma, ma lo či t a l a, i li E l si b a c a l a št apić. Kad bi Sem za vr šio s pi sa njem, za jed no su od la zi li u pro dav ni cu ili biblioteku. Nije joj nedostajalo društvo vršnjaka iz susednih brvnara, nije ga ni želela; htela je da provede leto samo sa ocem. Ipak, gotovo sva kog vi ken da u po se tu im je do la zi la ba ka Mod. Ta da su, u su mrak, dok se po la ko spu šta noć i na ne bu se po put dra gu lja ra đa ju sjaj ne zve zde, ve če ra li na tre mu uz sve tlost sve ća. Osta lih ve če ri pa li li su va tru na pla ži i se de li šću ću re ni pod prekri va čem dok joj je Sem pri čao pri če. Ušu ška na u Se mo vom na ruč ju, Oli vi ja bi za spa la, sve dok se sle de ćeg ju tra ne bi pro bu di la u svom kre ve tu. Sem je uglav nom pri čao o In di ji o ra dža ma na slo no vi ma ukrašenim raskošnim prekrivačima, pustinjskim pijacama kamila, obi lju bo ja na ba za ri ma, klo pa ra nju vo zo va, ka ri ju* ko ji iza zi va va tru u sto ma ku. U ka snim no ći ma, kad bi sve utih nu lo, dok su bla go tvor ne ki šne ka pi zla ta stim sja jem sve tlu ca le na osve tlje nom tre mu, on bi se pri se ćao svog pr vog pu to va nja u Bur mu, u apri lu 1942, dok je be sneo rat. Tada bi pričao o gustim, neprohodnim džunglama, kamenim hramo vi ma, pre zno ja va nju, zvu ci ma pu šča ne palj be, pat nji i smr ti. Kad je sti gla do brv na re, ki ša opet po če da pa da; ne bo se pro ša ralo sivim oblacima, a u daljini, iznad Kaskadnih planina i bleštavog gra da Si je tla, ču la se pri gu še na gr mlja vi na či ji se zvuk pro sti rao se sve do ovog za šti će nog za li va u ru kav cu Pju džit. Oli vi ja upa li va tru u pe ći, ski de ka put i pro tr lja ru ke. Za tim pri đe ogrom nom ko žnom kovčegu u boji mahagonija i odvuče ga od ulaznih vrata do prostirke is pred pe ći. Dok je po di za la po klo pac, me sin ga ne šar ke bla go za sja še na sve tlu va tre. Sti gao je iz In di je pre pet da na kao po klon za njen dva de set pr vi ro đen dan, još ni je zna la od ko ga. Tog da na umro joj je otac, i sa da će sa ma mo ra ti da ot kri va sve skri ve ne taj ne. Ona po seg nu za svi le nim tka ni na ma s vr ha i u tom tre nut ku, oslobođen iz dubine kovčega, prostorijom se razli prijatan miris jasmina po me šan s pra ši nom. Fi ne tka ni ne ži vih bo ja kao da su tek is tka ne klizile su joj niz ruke svetloljubičasta, poput ranog cveta lavande; roze, nalik na mirisnu ružu; žuta, kao zreli mango. Olivija privi na gru di pro hlad nu svi lu pi ta ju ći se ka ko je mo gu će da ma ko oba vi jen * Indijsko jelo od mesa, povrća začinjeno ljutim začinima. (Prim. prev.) ovim dugim svilenim trakama može izgledati elegantno. Kao što je nekad izgledala njena majka. Tkanine su mirisale na naftalin i sandalo vi nu ni čim ni su upu ći va le na pra vu, ži vu že nu ko ja ih je ne kad no si la i ko ju je njen otac stra sno i ne pre kid no vo leo do sa mog kra ja, a o ko joj pak ni ka da ni je mo gao da go vo ri. Čak ni Oli vi ji, nji ho vom detetu. Olivija poče da razgleda unutrašnjost kovčega. U jednom sjajnom, gravurom ukrašenom kovčežiću za nakit, pronađe tanane srebrne alke za nožni članak, pocrnele od godina, sa zvončićima čiji je prigu šen zvuk pod se ćao na uda ljen zvuk ve tra; jed nu smo ta nu vrp cu u drvenoj kutiji veličine dlana, sa intarzijom od slonovače. Predebela da bi s e p o k i d a l a r u ka ma. Na nj oj s e sj a j e na ni za ne ma le, zl at ne amajlij e nekoliko brojanica, novčić sa urezanim likom psa i majušni zlatni cilindar jedva nešto veći od Olivijinog nokta. Olivija stavi vrpcu iskrza nih ivi ca oko vra ta i shva ti da ga njo me ne mo že ob u hva ti ti. Zna či, nije ogrlica. Onda, šta je? U jed noj pro vid noj ko ver ti bi lo je fo to gra fi j a i pi s a ma. Dr ve na lut ka. Tri figurice majmuna izdeljane od јеdnog коmаdа drveta, veličine dlana. Ona izvadi jednu fotografiju i zagleda se u ženu na njoj. Imala je gustu kosu, istaknute ključnjače, nežno lice i ljubak osmeh. Ko je ona? Je li to...? Opet po gle da fo to gra fiju žudeći da na ženinom li cu ugle da ne što što ona, Oli vi ja, no si u se bi. Ipak, ni je bi lo mno go sličnost i. Ž e ni no du gu lj a sto, usko li c e ni j e li či lo na Oli v i ji no široko i okru glo. Obe su ima le du gu ko su, tam nu po put oluj nih obla ka, ali to ni j e do volj no d a s e ut v r di za j e d nič ko p o re k lo. Ko ža j oj j e bi l a veoma glat ka, kao da je tek na pra gu ži vo ta. U nje nom bla gom osme hu vi di s e t r ag ne kog ne za do volj st va ko j e j oj j e p o ma lo iz v i lo ug lo ve us ana. C rni i si v i to no v i na fo to g r a fiji nisu omogućavali da odredi boju njene blu ze i palua prebačenog preko levog ramena. Golog vrata, sa malim sjajnim minđušama u ušima, na nosu je nosila nešto bleštavo nalik na di ja mant. Oli vi ja okre nu fo to gra fiju, ali na poleđini ne vide nikakvo ime. Ni šta, osim da tu ma i me sta: RU DRA KOT, MAJ 1942. Gde je taj Ru dra kot? Ho će li od go vor pro na ći u pi smi ma? Po gled joj pade na jedan debeli koverat naslonjen na ivicu kovčega. Unutra je bio sve žanj pa pi ra, a duž pre klo plje ne ivi ce vi de le su se tam ne mr lje od lep ka.
14 INDU SUNDARESAN Lepota nepoznatog 15 Na nje mu je bi la na pi sa na sa mo jed na reč. Na zi ra. Ne što joj je po zna to u tom ime nu; nje gov zvuk. Ne gde ga je ču la, ne kad dav no, ali to se ća nje je bi lo tvr do gla vo za tr pa no ne gde du bo ko u njoj. Ona pa žlji vo otvo ri ko ve rat i iz va di pi smo. Sr ce uz bu đe no po če da joj lu pa. Pi smo je na me nje no njoj, Oli vi ji. U nje mu joj se ne ko obra ćao tim imenom. Ko je on da Na zi ra? Iz ne na da, u se ća nju joj se po ja vi še tri ime na Olivija, Nazira, Padmini. To su njena imena, dobijena po rođenju. Ni kad ih ni je ko ri sti la ni ti ju je iko ta ko oslo vlja vao. Ovaj du ga čak kitnjast rukopis sigurno sa dr ži priče koje će ispuniti sve ono prećutano o nje nom ži vo tu, pri če ko je joj Sem ni ka da ni je do vr šio one ko je je osta vljao za ka sni je, a ko je ni kad ni je is pri čao. Sa da su tu. Na po lju je olu ja pre sta la, isto ta ko na glo ka ko je i do šla, utr nuv ši ne gde u utro bi Ka ska da. Pri kra da ju ći se, sme ni la ju je noć. Iz va tre u peći rasprši se nekoliko varnica i istog trenutka se ugasiše i nestadoše na kamenom podu. Olivija se usred te rasute gomile blaga nasloni na kov čeg, okre nu pa pir pre ma sve tlu i po če da či ta. Najdraža moja Olivija, Dok pi šem ovo pi smo, pi tam se ho ćeš li ga ika da pro či ta ti. Ako ga sa da či taš, pi tam se na ko ga li čiš, ko li ko već znaš o svi ma na ma, ako uop šte išta znaš. Šta ti je Sem is pri čao o na ma? To li ko pi ta nja. Ali sve što sam sa ču vao u se ća nju je ste na smeja na be ba s a ja mi com na bra di, toli ko du g ih tre pa v i ca da su joj sve žene unaokolo zavidele i nazivale ih telećim. Zvuči čudno, ali to je ta da bio kom pli ment. Je si li ikada videla trepavice jednog te le ta? Neo bič no su du ge, po put res a na s a r i ju. Iz v i ni, br bljam, a že leo bih da bu dem kra tak i ja san... ipak, hteo bih i da ti is pričam jed nu pri ču. Svaka priča počinje nekim malim kazivanjem. Mašta se uz bur ka, pro bu di zna ti že lju, na vi ru pi ta nja, pr vi ma ju šni grumen biva iskopan i iznesen na videlo blistajući na dlanu pripove da ča. A ova pri ča je za te be. Od me ne. Ipak, ni sam ja taj ko ji tre ba da ti je pri ča; to ćeš shva ti ti tek kad bu deš sa zna la sve. Ja sam po sled nja oso ba ko ja bi tre ba lo da ti pi še, ali na kra ju ćeš vi de ti za što sam ipak že leo to da učinim. Pi s a ću o do ga đa ji ma ona ko kako ih pam tim. Ne ki ma s am sve dok. Ipak, naj vi še sam čuo od dru gih. Gde god sam ot krio zlu na me ru, ugu šio sam je u za čet ku. Že lim ver no da ti pri ka žem, ili... barem onoliko istinito koliko mogu, ono što se dogodilo u Ru dra ko tu 1942. Ne ve ru jem da će ti iko dru gi is pri ča ti o tim prećuta nim do ga đa ji ma ko ji su se nad vi li nad nas. Pret po stavljam da nemaju hrabrosti. Mislim da ima priča koje prkose svakom ćutanju. Ovo je jed na od njih. Opro sti, sa da ću se usred sre di ti na nju. Ne moj mi za me ri ti na op šir no sti i op sed nu to sti sa mim so bom. Vas pi tan sam ta ko da se be sma tram va žnim, pa je uži va nje u sop stve nom gla su jednostavno posledica toga, čak genetska predispozicija, ako želiš. Ni je va žno, evo pri če. Sve pri če ima ju po čet ke, ne uvek oči gled ne u tre nut ku ka da se do ga đa ju. Pri se ća ju ći se pro šlo sti, pi tao sam se je li to bi lo ta da... ili on da... ka da... Dok pre mi šljam o to me ka ko da poč nem, mo ram ti re ći da ova pri ča ob u hva ta sa mo če ti ri da na u ma ju 1942. Ali o nji ma ne smeš raz mi šlja ti kao o sa mo četiri dana, jer ti znaš, zar ne, de te mo je, da su ta če ti r i da na pred sta vlja la s a mo kretanje ka vrhuncu, ka susretu koji je sve naše živote snažno uz bur kao i sa svim iz me nio. O, sva ko od nas imao je svo ju prošlost pre ne go što je do šao taj maj; a ži vot je te kao i po sle nje ga. Ipak, sa da si ti tu da nas pod se ćaš na ta če ti ri da na u Ru dra ko tu. I ja ti pi šem. Na še sud bi ne su po ve za ne i uvek će bi ti. Ti po sto jiš, najdraža, zahvaljujući tom maju u Rudrakotu. Tvoj otac, Sem, ušao je u na še ži vo te i uneo zbr ku. Do šao je ra njen iz Bur me, po put pti ce slo mlje nog kri la. Je li ti pri čao o svom prvom ratnom iskustvu nakon povlačenja britanskih i indijskih snaga kada su Japanci napali Burmu? Nama nije ili, mo žda i je ste ne ki ma od nas i mi ni smo pre sta ja li da razmi šlja mo o to me za što je išao ta mo i ko je on, ili ko bi mo gao da bu de. Jer, vi diš, svi su be ža li iz Bur me, a Sem je oti šao ta mo i odan de se vra tio živ. To je sa mo po se bi svi ma na ma tre balo da bu de upo zo re nje da je Sem Ho torn (s ka kvom la ko ćom izgovaram to ime) neobičan čovek. Možda ti, draga, možeš prona ći oprav da nje za sve ono što se do go di lo u ta če ti ri da na po
16 INDU SUNDARESAN 17 ra nja va nju tvog oca u Bur mi; mo žda je za to bio spre man da se za lju bi u tvo ju maj ku. Ipak, ja ne mo gu. I ne že lim. Sem ni kad ni je bio sa svim iskren pre ma na ma; na rav no, ni je ni mo gao da bu de... ali ipak. Još uvek go vo rim mi i on. Ali on je sa da deo nas. Kao i ti. Vi diš ko li ko sam ume šan u ovu pri ču. O, je dva da sam i po čeo da je pri čam, ta ko da ćeš tek vi de ti ko li ko sam ume šan. On da ćeš mo žda opro sti ti i me ni. Jer, ni ja ni sam bio sa svim iskren. Da kle... oda kle da poč nem? Evo pri če. Na rav no, po či nje u tre nut ku ka da je Sem sti gao u Rudrakot... 28. maj 1942. Kraljevina Rudrakot Negde u severozapadnoj Indiji
18 19 1 Sva ka že le znič ka sta ni ca ima la je za seb ne re sto ra ne za In du se, muslimane i Evropljane... Mnogi gradovi su imali zasebne železničke stanice, jednu za indijske gradove, drugu za evropske... vojne stanice... Indijci koji bi se usudili da putuju prvom klasom često su bili ponižavani budući da su ih kondukteri ili ostali putnici grubo izbacivali iz kupea. E. M. Ko lin gam, Tela vladara, 2001. Me sec je umi vao ne bo svo jim hlad nim sja jem dok je noć ni voz poput ogromne, crne gusenice presecao pustinju Suk. Si ja ju ći di vlje po put Ši vi nog tre ćeg oka, pred nji far mu je osvetljavao put duž sjajnih čeličnih šina trouglasto zlatno svetlo na pod lo zi od sre bra i sen ki. Voz ni je bio je di ni ko ji se kre tao u toj pu stinj skoj no ći. Pro bu đeni iz svoje dnevne obamrlosti, šarke i kraiti* vi ju ga li su u po tra zi za pa co vi ma i mi še vi ma do bro uko pa nim u tlo. Šu nja ju ći se u po ta ji, lisica je jurila isti plen. Ona iznenađeno zastade kako bi sa sigurne uda lje no sti osmo tri la voz. U pustinji Suk noću je bilo i natprirodnih sila. Jedni su verovali da su stvarne, drugi da su izmišljene. Pustinja je bila mesto rođenja, a sada i mesto smrti kraljeva i ratnika. Uprkos negostoljubivosti njenog p e skov itog, ne plo d nog t l a, oni su tu ži ve li p o ko le nji ma, ve ko v i ma. Njihove grobnice (zapravo spomeni na njihovu smrt budući da su kraljevi iz oblasti Suk bili hinduisti i tela su im posle smrti spaljivana) rasute po širokom prostranstvu, sje dinile su se sa crvenkastosmeđim bo ja ma pu sti nje. Ne ke su bi le ma le, ne ke pak ogrom ne, a sve gra đene od crvenog i svetlosmeđeg kamena peščara. Ove grobnice bile su * Ve o ma otrov na zmi ja iz ro da Bungarus flaviceps. (Prim. prev.)
20 INDU SUNDARESAN Lepota nepoznatog 21 povod za ispredanje mnogih priča o nesrećnim ljubavima, prilikama odevenim u belo poput duhova, o bezbroj tragova konjskih kopita oko gro ba hra brog ra dže po gi nu log u bi ci. Li si ca str plji vo sa če ka da pro đu svi va go ni pre no što se od lu či da pređe šine. Kad je zvuk voza iščezao u daljini i pustinju ponovo zaposela noć, ona pažljivo naćuli uši i osluškujući tiho koprcanje u tami, od ju ri u tom prav cu ba la ve ći od gla di. Iz voza naravno nije bilo mnogo šta da se vidi. Većina prozora bila je zamračena kapcima, osim jednog, na četvrtom vagonu od lokomotive. Pored njega je sedeo čovek glave naslonjene na prozorske rešetke. Je di ni od tri put ni ka u ku peu ko ji još ni je spa vao bio je Sem. Pridr ža va ju ći ru ku uz gru di, pre ko de snog ra me na no sio je po vez. Ipak, bol se rasplamsavao i rugajući se moćima aspirina postajao sve jači. Otupeo bi i postao podnošljiviji samo u trenucima kada bi se Sem sa svim umi rio, što je bi lo za i sta te ško po sti ći u vo zu ko ji se kre će. Pro šlo je sa mo dva da na ot ka ko mu je lekar u voj noj bol ni ci u Kal kuti na me stio iš ča še no ra me uz obe ća nje da će ose ti ti sko ro tre nut no olak ša nje. Ipak, ra me je pre du go bi lo po vre đe no da bi se ta ko la ko oslobodio muka. On pokuša da se usredsredi na telegrafske stubove. Promicali su u brzom ritmu: hvuš, tišina, hvuš... neprekidno, zvukovi i muk dok je voz velikom brzinom prolazio pored stubova. Stubovi su bi li po sta vlje ni ve o ma bli zu ši na i iz gle da lo je kao da se bo je da se odvoje i sami zakorače u taj golemi, jednolični prostor. Sem je žu deo za snom ko ji bi mu iz bri sao is cr plje nost. Još ju tros se u Pa lam pu ru ukr cao u voz za Ru dra kot. Pret hod nu noć pro veo je tum ba ju ći se u dži pu po pra šnja vom ze mlja nom dru mu od Del hi ja do Palampura, a pre toga, vojnim transportnim avionom doleteo je iz Kalku te u Del hi. Pre ko dva da na bez sna. Avion ko jim je sti gao u Del hi bio je da le ko od udob nog Sem se tum bao ve zan u nje go voj ogromnoj, pra znoj utro bi ši ba noj ve trom, bo re ći se da osta ne na me stu, dok mu je po jas ko jim je bio ve zan sve vi še ozle đi vao ra me. Za vre me vo žnje za Pa lam pur, u pra sta rom dži pu ko ji se je dva kre tao, vo zač je sva ku ru pu na pu tu sma trao lič nim iza zo vom i Sem se ni je usu đi vao da za tvo ri oči u stra hu da će se pro bu di ti sa ot ki nu tom gla vom u sopstve nom kri lu. Ot ka ko se ukr cao u voz za Ru dra kot, pi ljio je u svo je sa put ni ke ši rom otvo re nih oči ju i iz be ga vao vi še ne go na sr tlji va pi tanja gospođe Stanton pokušavajući da ne bude previše neljubazan. Pu tova nj e o d Pa l am pu ra do Ru dra ko t a za pra vo ne bi t ra j a lo dva - de set če ti ri sa ta da je voz kre tao na vre me iz jed nog me sta i bla go vremeno stizao na drugo, bez nepotrebnih zaustavljanja. Тako je Sem ovog dugog, zamornog dana, dok je sunce usijavalo pustinju i užarenim zracima šaralo po njihovom kupeu, naučio svoju prvu lekciju o Indiji. Voz se zaustavljao u svakom se lu na pu tu od Pa lam pu ra do Ru dra ko t a, s va k i h č e t r de s e t a k mi nu t a. S a mo što bi u hva t io br z i nu nakon neplaniranog stajanja u prethodnom selu, a već bi opet usporavao i Sem je, ophrvan novim talasom jare usled nestanka povetarca, smrk nu to slu šao škri pu koč ni ca i uspo ra va nje rit ma. Ven ti la to ri na tavanici predusretljivo su kloparali, ali su zapravo bili beskorisni. Bilo je nemoguće zaspati. Ipak, do Ru dra ko ta je mo gao sti ći sa mo noć nim vo zom; kra lje vina je bi la usred pu sti nje i do nje se teško stizalo vozilom, a premala da bi imala putnički aerodrom. Tamošnji vojni pukovi su svoje ljude, opremu i zalihe, prevozili železnicom. Dok je zatvorenih očiju osluškivao kloparanje voza, Sema iznenadi dugačak, zaglušujuć i potmuo pisak lokomotive. On se nagnu kroz pro zor, do pu stiv ši da mu ve tar ši ba li ce i mr si ko su. Znoj od du gog pu to va nj a ve ć s e o d av no osu šio ost a v lj a ju ći mu t ra go ve pr lj av št i ne na oko vrat ni ku ko šu lje ka ki bo je i dve ve li ke, ok r u g le mr lj e is p o d p a z u ha. Ko ža ga je svr be la od na sla ga pe ska i ča đi. On ovla ži is pu ca le usne i oseti ukus i miris sagorelog uglja. U ramenu mu je pulsiralo. Stegnuo je ru ku u pe sni cu po ku ša va ju ći da spu sti bol do ša ke i tu ga za dr ži dok ne umi ne. Još sa mo ne ko li ko sa ti, po mi sli, i sti ći će u Ru dra kot. Is pl at ić e s e s va ova pr lj av št i na, du go pu to va nj e, ne do st a t a k sna. Tad a ć eo d mo r i t i ra me... a li ne, ne ć e us p e t i, ost a lo mu j e s a mo č e t ir id ana do pu sta u Ru dra ko tu. A to li ko je to ga tre ba lo ura di ti. Sem no gom na pi pa ra nac is pod se di šta ka ko bi se uve rio da je tu. U nje mu se na la zi la ma pa Ru dra ko ta ko ju je već do bro pro u čio. Sam grad se prostirao oko jezera. Tu su bile kasarne vojnog puka raspoređene duž senovitog bulevara u vojnoj zoni; ogromna tvrđava ukopana u br do nad ne la se nad grad uta pa ju ći se u sme đe i cr ve ne bo je ovog napuštenog mesta; sjajno i poput neba plavo jezero koje svetluca na
22 INDU SUNDARESAN Lepota nepoznatog 23 suncu. Iza jezera, naspram ogromnog pro stranstva ništavila, isticala se ogromna kamena grobnica sa stubovima, na mapi jednostavno nazvana Četak*, a iza nje, prema zapadu, nepregledna pustinja. Tu ne gde, u tom pe šča nom kra ljev stvu, ne stao je nje gov brat Majk. Maj ka im je jed nom re kla da se po tra ga po či nje od po čet ka, ta mo gde se se ća te da ste iz gu bi li ono što vam ne do sta je. Ta ko je Sem po šao u Ru dra kot. Još dav no se se tio tog sa ve ta. Kad je kao de čak ro nio suze zaturivši kapu za bejzbol, pomogao mu je, kao i nekoliko godina ka sni je, u brv na ri. On i Majk su trup ka li niz ste pe ni ce idu ći ka pla ži ka ko bi po smatrali nadolazeću zimsku oluju. Oblaci su se navlačili iznad zaliva, a vetar šibao vodu praveći penušave talase koji su se, narastajući do pola planina, naglo obrušavali i zatim nestajali u pesku. Svetlost oko njih postala je čudnovato plavičasta, kao da je vazduh bio prepun kristal a le d a. Na sj aj nim ko ma di ma dr ve t a i z b a č e nim na ob a lu s vet luc al a se mor ska tra va, dok su iz nad njih je dri li i klik ta li ga le bo vi ra ši re nih kri la. Majk, ta da sed mo go di šnjak, ka skao je po red vo de pen tra ju ći se po dr ve nim trup ci ma dok ga je Sem sle dio što je br že mo gao. Bio je rasejan i obuzet razjarenošću prirode, ali jednim delom veoma obazriv jer je mo rao vo di ti ra ču na o mla đem bra tu. U tom tre nut ku opa zi munju kako cepa guste, sive oblake i zastade iščekujući prasak groma. On se zaista prolomi, bučno zatutnja i zatrese zemlju. Majk, slu šaj!, po vi ka Sem ši re ći ru ke kao da že li da pri gr li olu ju. Ne bo kao da je lju to. Slu šaj! On se za tim osvr nu oko se be i ne vi de Maj ka. Obla ci su do sa da već sa svim po kri li se ver ni ulaz u za liv. Sve je bi lo tam no kao da je noć i Sem se na pre zao da vi di bra ta. Vr ho vi pr sti ju po če še da mu se mr znu i on sta vi ru ke pod pa zuha. Majk!, vi kao je. Mo ra mo se vra ti ti. Ma ma će se bri nu ti. Ali, kod bal va na ko je je pli ma u ne re du na ne la na pla žu, ni šta se nije pomeralo. Sada, u smiraj dana, ličili su mu na nekakve zamkove i go mi lu vi le nja ka. Sem se po pe na ste nu, čvr sto za kop ča jak nu i po če * Ime čuvenog ratnog konja opevanog u indijskim baladama. Nastradao je u velikoj bi ci kod Hal di ga ti ja. Ja hao ga je Ra na Pra tap, vla dar obla sti Me var u Ra džasta nu. (Prim. prev.) da gle da oko se be. Gde je Majk? Bio je ov de, po red go mi le tru pa ca koju su nazvali Bakingemska palata, a zatim tamo, pored Ajfelovog tor nja, pa ona mo i on da, gde? Majk, vi še ni je sme šno. Od mah do đi! Mu nja još jed nom za pa ra ne bo i Sem sta vi ru ke oko usta: MAJK, MAJK, MAJ KI! Sve dok ni je pro mu kao i po čeo da dah će. Mo re je ljutito hučalo i raspršivalo hiljade kapljica oko njega. Srce mu je snažno bub nja lo u gru di ma i u ko sti mu se uvla či la je za. Majk, šap nuo je. Gde si? A on da ga za no gu do tak nu jed na hlad na ru ka. Sem se br zo okre nu. Ha! povika Majk gurajući ga izbledelim drvenim štapom. Uhvatio sam te! Sem skli znu niz ste nu ogre bav ši član ke i ce va ni ce i zgra bi Maj ka za jak nu. To vi še ni ka da ne moj da ura diš! Nikada! Ču ješ li me? U noć nom vo zu za Ru dra kot Sem se pri se tio uža sa ko ji ga je ob u- zeo na po mi sao da je iz gu bio Maj ka. Taj tre nu tak ko ji mu se či nio da tra je či ta vu več nost pam tio je sa svim ja sno, kao da se ne dav no do go dio. A sa da, na dru gom kon ti nen tu, u sa svim dru go vre me, sad kad su obojica već odrasli ljudi poslati u Indiju da učestvuju u velikom ratu, Majk se opet iz gu bio. Ovog pu ta to ni je bio nestašluk. Nikakvi povici ga ne mo gu vra ti ti. Ipak, ni je že leo da ve ru je u to da ne mo že pro na ći Maj ka i za to, evo ga na pu tu za pu stinj sku kra lje vi nu Ru dra kot, u po nov noj po tra zi za njim. Ide na me sto gde je iz gu bljen. Na po če tak. Neka vrelina mu iznenada prostreli rame proširivši se naniže, na celu ruku. On odskoči od prozora i padajući na sedište bolno zaječa. Vid mu se za mu ti, po če da mu hu či u uši ma i on se uhva ti za ra me. Kapetane Hotorne! Sem uzdahnu. Da, gospođo Stanton. Zatim, pomirljivijim tonom reče: Izvinite, odjednom me je zabolelo. Bo li vas ra me?, upi ta ona me kim, po spa nim gla som ko ji je, ina če, preko dana bio prilično promukao. Da, odgovori iznenađeno Sem. Kao da je zabrinuta? Zašto? Pre ma njoj ni je bio sr da čan, za pra vo je dva uč tiv. Pa, ona coknu jezikom, rat je. Rat nanosi bol, kapetane Hotorne. Nema ist i ni t i j e iz j a ve, p o mi sli S em us pr a v lj a ju ć i s e na s e di štu. Za di vlju ju će je da ju je od svih lju di na sve tu iz go vo ri la upra vo ona.
24 INDU SUNDARESAN Lepota nepoznatog 25 Ispod cvetovima išarane kape Adelajd Stanton, čvrsto pripijene uz gla vu ne bi li joj ko vr dže pre ko no ći osta le u sa vr še nom re du, pro vi riva lo je ne ko li ko se dih pra me no va. No si la je ša re nu pa muč nu spavaći - cu, naj pri stoj ni ju od svih ko je je Sem do sa da vi deo; čvr sto za kop čan oko vrat nik pre kri vao joj je či tav vrat, a bo ga ti na bo ri tka ni ne ši ri li su se naniže i poput ogromnog šatora obuhvatali joj čitavo telo. Samo u jed nom tre nu, po da ri la mu je kra tak ble sak ma ju šnog de la svo je go le ko že na no žnom član ku dok je hi tro po di za la no ge na kre vet p o k r i va ju ći s e ć e b e tom. Hoćete li zatvoriti prozor? Veoma me uznemirava zvuk vetra. Naravno, gospođo Stanton. Sem spusti kapke. U kupeu nesta struja nja va zdu ha. On pri bli ži nos kap ci ma i ose ti dah po ve tar ca. Za tim duboko udahnu uvlačeći vazduh punim plućima dok mu je vetrić podizao kosu sa čela ublažavajući taj prvi utisak zatvorenog prostora. Mi nut ka sni je, on usta de i uga si sve tlo, a ku pe se is pu ni pla vom sve tlo šću noć ne sve tilj ke. Na ležištu iznad gospođe Stanton spavao je jedan gospodin, Indijac. Le đa su mu bi la pra va i u snu, a ode lo još ne iz gu žva no. Za raz li ku od Ade lajd Stan ton, ko ja se pre svu kla u ku pa ti lu po red ku pea, spa vao je obučen. Nosio je čuridar, nogavica čvrsto pripijenih uz potkolenice, uzak crni kaput sa mandarinskim oko vrat ni kom i zla tan sat na de snoj ruci. Kožne sandale ostavio je ispod le ži št a. Ni j e s e p o me r io č et ir i sa ta; či ni lo se kao da ne di še, uko čen u snu kao što je bio i na ja vi. Tog ju tra u Pa lam pu ru, Sem je pr vi ušao u ku pe, že ljan ti ši ne i le ža ja u ko me se mo gao opru ži ti. Ipak, čim je opa zio In dij ca ka ko za sta je na ula zu, pri di gao se iz kre ve ta. Ovaj je pak bio ve o ma sra me žljiv i vi dev ši Se ma uma lo se nije povukao u hodnih. Ponašao se sti dlji vo iako mu ode lo i spo ljašnjost ni su iz gle da li ta ko no sio je sa vr še no skro jen cr ni šer va ni od najfi ni j e, te ške s v i le; ko s a le p o p o d ši š a na, nok t i ma ni k i ra ni. S a č e kav ši ne ko li ko tre nu ta ka, on uđe u ku pe i opre zno se na klo ni. Je dan drugom poželeše dobro jutro, a Sem doda: Kako ste? Dobro, hvala, odgovori čovek. Ovo je moje mesto. Govorio je odlučno, ali u glasu mu se moglo osetiti lako podrhtavanje i nagoveštaj prkosa. Ni sam seo na va še me sto, zar ne? Ne, ne. Ovo je..., reče pokazujući na sedište pored vrata i ležaj prekoputa Sema,...moje mesto. Hvala. Za tim se po ja vi la go spo đa Stan ton. Ozno je na, okle va la je na ula zu, gledajući u kartu koju je držala u ruci u ljubičastoj rukavici. Iza nje su tri no sa ča te gli la br do tor bi. Iz vi nja vam se, re če ona, mi slim da se di te na mom me stu. Gle da la je u In dij ca. On sko či sa se di šta i po seg nu za kar tom u gor njem dže pu du gog cr nog ka pu ta. Ona za pra vo ni je gle da la u nje ga, od no sno, ni je ga gle da la u oči. Po gled joj je bio uprt u pr vo dug me nj egovog ka pu t a, o d ma h is p o d le p o ob li ko va ne bra de. Mi slim da ni ste u pra vu, go spo đo, re če on la ko se na klo niv ši, ne nu de ći joj kar tu na uvid. Ov de je sve ure du. Lice gospođe Stanton namršti se i skameni. Bila je u godinama koj e s e te ško mo gu o d re di t i ; t aj iz g le d ne ke ž e ne stek nu o d ma h na kon četrdesete i ne stare više ni do sedamdesete, izgled koji govori o tome da je ono ma lo sve ži ne iz mla do sti odav no iš či le lo i ustu pi lo mesto du b o ko u korenj enim pre dr asu d a ma. S e ma č a k ni j e ni p o g le d a l a, osim mo žda kra jič kom oka. Ipak, ne ka ko je zna la da ni je In di jac. Opa ljen burmanskim suncem pod kojim je nedeljama tumarao, sjajne crne ko se i du bo kih pla vih oči ju, on je na pr vi po gled li čio na In dij ca. Bo ja oči ju mo gla je pre va ri ti, jer i In dij ci ima ju pla ve, ze le ne ili oči bo je lešnika. To njihovo nesrećno nasleđe bilo je posledica slabosti i nedostatka samokontrole sunarodnika gospođe Stanton. Ipak, ona je nekako zna la. Ne što u na či nu na ko ji je Sem se deo, u nje go vom po na ša nju, o d avalo j e d a ni j e In di j ac. G o sp o đa St an ton ni j e bi l a ne u pu ć ena, nit i je u In di ji išta po sma tra la po vr šno. Ona je znala. Vagoni za domaće stanovništvo nalaze se na kraju kompozicije, re če. Mo lim vas, idi te ta mo. Ovo je mo je me sto. Ov de ni je mo gu ća gre ška. Ob i gra va ju ći oko ogrom ne pri li ke go spo đe Stan ton uz re či: Mo gu li?, bri tan ski kon duk ter pro vu če se kroz uska vra ta ka ko bi In dij cu pre gle dao kar tu. Ov de je sve u re du, go spo đo Stan ton, re če i na ka šlja se u ne la godnoj tišini. Među prstima je držao roze kartončić pravougaonog oblika na kome je Sem pročitao ime MOHAMED ABDULAH i odštampane reči: PRVA KLASA, KUPE 4.