Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad TRENER U SAVREMENOM TRENAŽNOM PROCESU COACH IN MODERN TRAINING PROCESS mr Cvijan Vladimir Sažetak Savremena trenažna tehnologija usmerena je ka sportisti za postizanje vrhunskih rezultata. Vrši se selekcija sportista, kriterijumi se postavljaju za svaku sportsku disciplinu, prati se trend rezultata i čitava lepeza adekvatnih relevantnih podataka, i zahvaljujući tome, vrhunski sportisti su postigli ''rezulate snova''. Multidimenzionalni pristup u trenažnom procesu dao je odgovore i iscrpio sve resurse živog bića tj. sportiste. Da li je došlo vreme da su iskorišćeni svi resursi čoveka? Da li možemo da utičemo na motoričke sposobnosti i kako? Skoro sva naučna istraživanja bave se selekcijom za bavljenje sportom, fiziološkim i pedagoškim zakonitostima trenažnog procesa, bioinženjeringom itd. Nažalost, ako skoro sve znamo o sportistima za svaku sportsku granu ili disciplinu i ako su izgrađene metode za kontrolu i praćenje trenažnog procesa tj sportista, sasvim je sigurno da ima veoma malo referensi o performansama onih koji upravljaju trenažnim procesom, a to su treneri. Ključne reči: vrhunski rezultat, trenažni proces, odnos trener-sportista Summary Modern training technology is oriented to athletes for achieving high level results. Selection of athletes is being performed, criteria is being set up for each sport discipline, trend of results is being folowed, diapason of adequate relevant information, and thanks to that, high level athletes achieved ''results of dreams''. Multidimensional aproach in training process gave answers and used all resources of human being i.e. athletes. Is it time came where all human resources are being used? Can we influence on motor abilities and how? Almost all science researching are being interfered in selection in sporting, physiological and educational rules of training process, bioingeneering etc. Unfortunately, if we know almost everything about athletes for each sport discipline and methods, for controle and evaluation of training process of athletes, are being built, it is quite sure that there are few references about performances those who manage training process, as for coaches.
Key words: high level result, training process, relation coach-athlete UVOD Savremena trenažna tehnologija usmerena je ka sportisti za postizanje vrhunskih rezultata. Vrši se selekcija sportista, kriterijumi se postavljaju za svaku sportsku disciplinu, prati se trend rezultata i čitava lepeza adekvatnih relevantnih podataka, i zahvaljujući tome, vrhunski sportisti su postigli ''rezulate snova''. Multidimenzionalni pristup u trenažnom procesu dao je odgovore i iscrpio sve resurse živog bića tj. sportiste. Da li je došlo vreme da su iskorišćeni svi resursi čoveka? Da li možemo da utičemo na motoričke sposobnosti i kako? Skoro sva naučna istraživanja bave se selekcijom za bavljenje sportom, fiziološkim i pedagoškim zakonitostima trenažnog procesa, bioinženjeringom itd. Nažalost, ako skoro sve znamo o sportistima za svaku sportsku granu ili disciplinu i ako su izgrađene metode za kontrolu i praćenje trenažnog procesa tj sportista, sasvim je sigurno da ima veoma malo referensi o performansama onih koji upravljaju trenažnim procesom, a to su treneri. Sistem uslova koji se konstantno menja u vrhunskom sportu, kao što su profesionalizacija i komercijalizacija, dovode do toga da sportisti bivaju podvrgnuti ogromnom postignuću i takmičarskom pritisku. Kako su vrhunska dostignuća u sportu postala od velikog društvenog značaja, sa svim njihovim ishodnim pozitivnim manifestacijama ili problemima, u odnosu trener-sportista posebno treneri trebaju pripremiti sebe ili ih društvo mora pripremiti u cilju savladavanja ovih visokih zahteva. Upravljanje u sportu Raspravljanje o ideji upravljanja u sportu veoma često ne ide dalje od formalne zamene tradicionalnih pedagoških pojmova kibernetskom terminologijom. Pri tome se ignoriše fundamentalna naučna osnova ove ideje čiji je cilj, pre svega, da odgovori na sledeće pitanje; Čime upravljati i kakvo je znanje potrebno za to? Diskutovanje o toj ideji svodi se na tehnologiju upravljanja (kako upravljati), tj na pitanje čije rešenje još nije primenjeno ni faktološki ni teoretski. Formalistički prilaz realizaciji ideje o upravljanju u sportu izražava se konkretno u predstavljanju sportiste kao objekta, a trenera kao subjekta upravljanja ili sportiste kao sistema kojim se upravlja, a trenažnog opterećenja kao sistema koji upravlja itd. Ovakav konstruktivizam suviše pojednostavljuje stvari, dovodi do diskreditacije ideje upravljanja u sportu i dezorijentiše naučno traganje na razradu te ideje. Ideje i principe teorije upravljanja u odnosu na teorije sportskog treninga bi trebalo sagledavati ne kao metod koji može da bude lako i jednostavno pozajmljen i utilizovan, već pre svega kao metodološku platformu koja, kao prvo, obezbeđuje novo viđenje svega toga što je već poznato u oblasti sporta i
naučnih disciplina vezanih za sport i kao drugo, ukazuje pravce razrade teoretskih i primenjenih aspekata problema racionalnog programiranja trenažnog procesa. Objekat upravljanja jedan je od centralnih pojmova teorije upravljanja, od čije konkretizacije zavisi: Naučna preciznost i praktična vrednost koncepcije upravljanja Korektnost i tačnost smisla njenog aparata shvatanja Produktivnost njene naučne primenjene razrade PROBLEM, PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA U definisanju problema istraživanja polazimo od činjenice da se kod trenera vrši mala ili nikakva selekcija. Postavlja se objektivno pitanje da li su to objektivni resursi i da li bi mogućom selekcijom i u trenerskom kadru dobili bolji kvalitet, koji se reflektuje višim sportskim dostignućima. Predmet ovog istraživanja predstavlja selekcija trenera kroz izvršenu analizu pozicije trenera u savremenom trenažnom procesu, saradnju trenera i sportiste, kao i ulogu trenera u kreiranju sportskog rezultata. Cilj ovog istraživanja je formiranje lika trenera zasnovanog na savremenim metodama trenažnog procesa, spremnog na primenu teoretskih saznanja u praksi, a ne samo puko informatičko predavanje u kojem trener predstavlja centralnu ličnost. Ideja kojom se autor rada rukovodio bila je da obratimo pažnju na jedan veoma važan segment u savremenom sportu, a to je formalistički prilaz o upravljanju u sportu u kojem je sportista predstavljen kao sistem kojim se upravlja a trener kao sistem koji upravlja. HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA Na osnovu određenog problema, predmeta i cilja istraživanja formirane su hipoteze. H1: U stvaranju talenata i obezbeđivanja vrhunskih rezultata, odnosno u procesu treninga mesto i uloga trenera je od presudnog značaja H2: poznavanje tehnologije trenažnog procesa predstavlja rešavanje problema odnosa između obuke i rukovođenja trenera H3: u razvijanju ličnosti trenera pedagoški i psihološki parametri igraju odlučujuću ulogu H4: trener je najodgovorniija osoba za svestrano formiranje ličnosti sportista u celini Uloga trenera Uloga trenera i očekivanja koja se pred njega postavljaju kao i velika odgovornost pred njim predstavljaju veliki pritisak na njegovu ličnost. Donošenje važnih odluka, u odlučujućim momentima, uz uvek prisutan rizik iziskuje njegovu psihološku stabilnost. Očekuje se da trener uvek poseduje
pravi recept za uspeh, posedovanje i odabir pravih metoda trenažnog opterećenja, da u svakom momentu zna trenutno stanje sportiste, kako po pitanju sportske forme, psihičkog, zdravstvenog stanja i sl. Dolazi do nastajanja velikih teškoća u poboljšanju nivoa sportskih rezultata iz razloga što je potrebno težinu problema sportskog treninga pomeriti sa procesa treninga na samu pripremu treninga, koja je daleko složenija. Uloga trenera u ovom procesu se menja. Smanjuje se uticaj ''fizičkog rada'' trenera nauštrb povećanja umnog rada. Odnos javnosti prema treneru je često veoma surov. Neuspeh sportiste ili ekipe koju vodi mu se ne prašta. Sa druge strane, za uspeh, ukoliko se desi, zaslužan je sportista ili ekipa. U svemu tome trener je pomalo u drugom planu, bez obzira koliko znanja, kvaliteta i umešnosti posedovao. Kako bilo, istina je jedna. Niti sportista niti trener bez obzira na kvalitet, nemaju kontrolu nad uspehom. To znači da ne bi trebali vršiti selekciju na osnovu broja pobeda. Suština je u određivanju realnih ciljeva, jer uspeh ne bi trebali meriti brojem pobeda, već npr poboljšanjem kvaliteta igre. Odabrati pravu strategiju je ključ uspeha. Loša strategija će doneti neuspeh bez obzira na kvalitet informacija koji poseduje sportista i trener. Sažmu li se sva ova raznovrsna očekivanja od trenera i celokupnosti njegove uloge dobijaju se najmanje šest segmenata, pri čemu se polazi od toga da se treneri individulalno razlikuju po tome sa kojim segmentima se manje ili više identifikuju i sa kojom fleksibilnošću se kreće unutar ovih segmenata. Redosled očekivanja od uloge trenera orijentiše se pre svega na vremenski rok treninga i takmičenja. Shema 1: Uloga trenera Trener kao stručnjak mora posedovati tzv akademske sposobnosti što se odnosi na sposobnosti za naučna istraživanja i uopštavanja vlastitog iskustva. Trener u svoju delatnost mora ugrađivati naučno istraživačke metode rada i najsavremenija dostignuća naučnih istraživanja. Znajući da se sportu prilazi kao multidisciplinarnoj oblasti koja povezuje više nauka (fiziologiju, anatomiju, psihologiju, sportsku medicinu, biomehaniku i dr), u tom smislu trener mora, takođe, stalno da se usavršava u svim područjima delovanja u cilju obezbeđivanja široke baze podataka koja predstavlja temelj kvalitetnom
upravljanju sportistom kao vođenim delom sistema (kojim se može spolja upravljati i koji može samim sobom upravljati). Nasuprot tome, trener mora biti dovoljno fleksibilan u saradnji sa ekspertima iz drugih oblasti i ostaviti svoju sujetu po strani primajući sugestije od kompetentnih stručnjaka iz različitih specijalnosti. Trener kao pedagog sa svojim komunikativnim sposobnostima uspostavlja najpovoljnije uzajamne odnose sa sportistom. Komunikacija je dakako odlučujući element. Međutim, ona se pored govorenja sastoji i iz slušanja koje može biti itekako delotvorno u kreiranju zajedničkih rezultata. Trener je pedagog i vaspitač sportista, naročito mlađih. On je primer mladima, njihov uzor. ''on poseduje sposobnost pedagoške improvizacije što podrazumeva da ocenjuje situacije, postupke sportista, sopstvenu delatnost, nalazi rešenja na osnovu prethodnog iskustva, pedagoških i specijalnih znanja, intuicije'' (Čokorilo R, Pedagogija sporta, str 184). Ključno pitanje predstavlja interakcija između trenera i sportiste, koja, da bi bio ostvaren željeni cilj, mora biti dvosmerna. Shema 2: Interakcija trener-igrač Trener je najvažniji posredni partner sportiste. Pritisak uspeha i sama orijentacija na uspeh iziskuje od trenera da se slaže sa sportistom tokom dužeg vremenskog perioda. Za prvoklasne nastupe takmičara je potreban period od 6-8 godina razvoja i zajedničkog rada, a shodno tome, trener mora svo to vreme raditi i sarađivati sa sportistom. U duhu toga javlja se i starateljska uloga trenera prema sportisti. Trener često preuzima i roditeljsku ulogu prema sportisti, imajući u vidu odliku sporta (naročito vrhunskog) na česta odsustva zbog putovanja, turneja, takmičenja, gde trener često provodi više vremena sa sportistom od roditelja i ima samim tim veoma veliki uticaj na formiranje ličnosti sportiste. Kada je reč o ljudskom odnosu, između trenera i igrača mora vladati bezgranično poverenje. Trener može svojim delovanjem uticati na formiranje ispravnog stava o korišćenju npr. doping sredstava. Zbog toga veoma je važan stav trenera po pitanju usmeravanja na korišćenje sopstvenih resursa u ostvarenju vrhunskih rezultata. Podstičući motivaciju trener razvija sportisti samopouzdanje. Ponekad nije dovoljno uložiti maksimum truda i angažovanja da bi se došlo do pobede, jer je nekada jednostavno protivnik kvalitetniji, i ekipa ili pojedinac doživi poraz. Međutim, ne pokušavati pobediti znači biti nepošen takmičar. Motivacija obuhvata sledeće: Jasnoću u filozofiji treninga Ispravnu komunikaciju
Rast samopouzdanja Koncentraciju na ličnoj igri Zadovoljstvo Ako dakle razmatramo trenerov uticaj na mladog sportistu u kontekstu njegovog iznutra pobuđenog ponašanja možemo govoriti o uticaju trenera na proces zadovoljavanja primarnih i sekundarnih potreba sportiste, a ako se bavimo trenerovim podsticanjem razvoja sportiste, pretpostavljamo da je sportista u situaciji treninga u relativno stabilnom unutrašnjem stanju (tzv. homeostazi), odnosno s relativno dobro zadovoljenim barem primarnim potrebama (biološke i socijalne potrebe). Izborom trenažnih opterećenja, sadržaja rada i načina njihovog izvođenja trener takođe može uticati i na psihološku dimenziju treninga - naročito u području motivacije, takođe i u području zadovoljavanja potrebe za samoaktualizacijom. Opterećenja koja je moguće dostići, zanimljivi sadržaji i složenost izvođenja vežbi koja se prezentuje i doživljava kao izazov, a ne kao pretnja, mogu mobilisati sve kapacitete sportiste i energiju i motivisati ga za maksimalno koncentrisano i kvalitetno učestvovanje u trenažnom procesu. Nasuprot tome ako su opterećenja prelaka ili prevelika, ako su vežbe koje se izvode presložene, prejednostavne, stereotipne i bez varijacija i kontakta sa saigračem to može delovati na igrača ili tako da ga nedovoljno motiviše ili da sve doživi kao pretnju, da se obeshrabri i blokira. Menadžerska uloga trenera podrazumeva organizacione sposobnosti trenera. Profesionalni sportista, a uz njega i njegov trener u savremenom sportu trpe veliki pritisak usled izostanka rezultata. Uspešan trener mora posedovati sposobnost ostvarivanja kontaka unutar grupe, postavljanju i očuvanju zdrave klime u grupi, formiranju dobrih odnosa između trenera i ekipe, trenera i uprave, dobro izgrađene kontakte i suvereno ophođenje sa predstavnicima medija, imajući u vidu trenutno stanje forme (kod individualnih sportova), da bi svaki njihov nastup bio na najvišem nivou, jer se to direktno odražava i na materijalnu dobit od postignutih rezultata. Pomažući sportisti, trener pomaže i samom sebi, jer od učinka sportiste zavisi i status trenera i njegova pozicija. U pogledu rastuće profesionalizacije vrhunski rangiranih sportista, ekonomske prilike za uspešnu karijeru sa jedne strane, i negativne posledice neuspeha u karijeri sa druge strane, su enormno porasle. Pod pretpostavkom da se savremeni trener uklapa u gore navedene segmente, i da bi bio uspešan u vremenu koje nam predstoji, njegova permenetna edukacija bi trebala da se kreće u pravcu razvoja tehnologije i kreativnosti koje moraju biti kanalisane tako da pripreme sadašnjicu za tehničke modele budućnosti i za njihovu primenu da bi se tako postiglo savršenstvo na takmičenjima. Način na koji mi danas komuniciramo i učimo se drastično razlikuje od onog pre deset godina,. Za sledećih deset godina razlika će biti još veća. Treneri se za to moraju pripremiti. Potrebno je pretpostaviti kakav bi to mogao biti izmenjeni svet komunikacija i učenja, i naučiti iskoristiti te promene. Sasvim je sigurno da u budućnosti treneri u sferi obrazovanja treba da očekuju: Lociranje specifičnih sadržaja o edukaciji sportskih trenera na internetu
Dopunjavanje multimedijalnih aspekata sa novim informacijama Specifična područja kao što su razni uslovi, metode trenera, oblikovanje stila života, itd biće predstavljeni na posebnom web site-u Proizvodnju softverskih paketa sa integrisanim instrukcijama o tome kako efikasno primeniti tehnički sadržaj, napredak praćenja itd. Formiranje globalne biblioteke podataka o trenažnoj tehnologiji, itd Faktori stresa ličnosti trenera i sportiste Na današnjem stepenu razvoja sporta i sportske tehnologije visoki sportski rezultati nastaju kao posledica programiranog, forsiranog treninga, takmičenja i odmora, baziranih na naučnim saznanjima. Naučni i stručni nivo trenera kao i odgovarajući materijalni i finansijski resursi značajnno utiču na stepen sportske pripreme, a samim tim i na kvalitet postignutih rezultata. Vrhunski sport često nosi sa sobom izvesne rizike, posebno u slučajevima kada su u njemu uključeni sportisti koji nisu prošli kvalitetnu selekciju, koja je preduslov za ostvarenje najvećih sportskih dostignuća. Imajući u vidu zdravlje sportista i ostvarivanje željenih ciljeva, treba napomenuti da je trenerski posao izuzetno odgovoran i zahtevan. Težnja za postizanjem sve boljih rezultata i uključivanje u međunarodnu raspodelu sportskih dostignuća traži od sportiste i trenera velika ulaganja i učešće u dugotrajnom procesu treninga, koji često ide do krajnijh granica njihovih fizičkih i mentalnih potencijala. Česta putovanja, selidbe sa jednog kraja sveta na drugi, duga iscrpljujuća takmičenja, nastupi na raznim delovima planete u različitim klimatskim uslovima, su faktori koji u nekoj meri proizvode stres kod sportiste. Svakao da je to stres i za trenera. Posebnu pažnju u takvim okolnostima treba voditi o zdravlju sportiste, sprovoditi programe ishrane prilagođene samom sportisti, godišnjem dobu, klimatskim uslovima, periodu takmičenja. Trenutna emotivna stanja sportiste i trenera utiču na postizanje maksimalnih rezultata. Sređen emotivni život, zdrav odnos u porodici, kao i podrška porodice predstavlja preduslov uspešnom bavljenju vrhunskim sportom. Naravno, to bi sve trebalo da se odrazi na efikasno savladavanje faktora stresa ličnosti trenera i sporista.
Shema 3: Faktori stresa ličnosti trenera i sportiste Iz svega prethodno razmatranog proizilazi sledeće: društvena podobnost trenera treba da obrazuje deo ciljeva u daljem ili sekundarnom usavršavanju trenera na svim nivoima akcenat usavršavanja trenera mora biti stavljen na tu društvenu podobnost radi toga su pozvane sve asocijacije da sarađuju sa trenerima u raznim vidovima korespondencije postojeća istraživanja koja se odnose na stvaranje interakcije trener-sportista, treba da bude prihvaćena tako da odgovaraju savremenoj praktičnoj primeni ZAKLJUČAK Koja je uloga trenera u savremenom trenažnom procesu? Koji se kriterijumi postavljaju pred trenere da bi zadovoljavajući ih, mogli, uz pomoć dvosmerne komunikacije sa sportistima, dosegnuti nove granice vrhunskih rezultata? Na ova, a i na mnoga druga pitanja u ovom radu se pokušao dati odgovor. Težnja sa ostvarenjem još boljih rezultata stavlja trenere pred nova iskušenja. Društvo
usmereno na budućnost i razvoj svesno je vrednosti koje sport sadrži u sebi. Uticaj sporta je velik na sve sfere života. Toga svi moramo biti svesni. Trenažni proces i njegovi aspekti kao što su medicinski, fizioterapeutski, dijagnostički, psihološko-socijalni su postali iscrpniji, izdiferencirani i značajni. Skoro sva naučna istraživanja bave se ovom problematikom. Izrađene su metode za praćenje i kontrolu trenažnog procesa tj sportista i sasvim je sigurno da ima veoma malo referensi o performansama onih koji upravljaju trenažnim procesom, a to su treneri. Zbog toga se od trenera zahteva profesionalna edukacija i adekvatna društvena podobnost. Takav primer daje jedan od najuspešnijih trenera današnjice koji odaje tajnu uspeha: ''treba kritikovati izvedbu i tehniku sportiste, a ne ličnost, ljudsko biće''. Kod nas se u trenerskom kadru vrši mala ili gotovo nikakva selekcija i postavlja se objektivno pitanje da li su to objektivni ljudski resursi, i da li bi mogućom selekcijom i u trenerskom kadru dobili bolji kvalitet, koji se reflektuje višim sportskim rezultatima. Podela trenera, a samim tim i njihova selekcija vrši se uglavnom na osnovu ostvarenih rezultata u dotadašnjoj karijeri. Svakako da se selekcija vrši i na osnovu kvalifikacija trenera, međutim, nisu svi visoko obrazovani treneri, nažalost, spremni za ostvarenje vrhunskih dostignuća. Da li je previše postaviti stroge kriterijume, kada su treneri u pitanju, u njihovom selektiranju, ne bi li dobili kvalitetniji rad sa sportistima, a time doprineli ostvarenju novih rekorda u planetarnim okvirima? Kriterijum bi bili bazirani na stručnom obrazovanju, društvenoj podobnosti, pozitivnim osobinama ličnosti, psihološkoj stabilnosti. Prema tome, ako je moguće napraviti viziju za one koji treniraju, potrebno je u savremenom sportu sačiniti i sliku onoga koji trenira sportiste, tj koji upravlja sa sportistom. Tako postoji osnovna predpostavka u poverenje, da ljudi koje treniramo mogu pokazati bolje rezultate u narednom stoleću. Osnovni uslovi uloge sportiste su podvrgnuti promenama što je dovelo do toga da je prilagođavanje u saradnji postalo neophodno, a odnosi se na ulogu trenera i njegove zahteve u odnosu na rad kao i njegove ličnosti. Samo ako trener uspe da proceni i zadovolji interese sportista, oni će ga pratiti svojevoljno. LITERATURA 1. Cvijan, V (2005): Trener u savremenom trenažnom procesu, seminarski rad, Fakultet za fizičko vaspitanje i sport, Univerzitet Banja Luka 2. Časopis za naučno-stručna istraživanja (2004): Aktuelno u praksi (1), Pokrajinski zavod za sport, Novi Sad 3. Malacko, J (1991): Osnove sportskog treninga (kibernetički pristup), 3 prošireno izdanje, Fakultet fizičke kulture, Novi Sad 4. Milanović, D (1997): Priručnik za sportske trenere (2 dopunjeno i izmenjeno izdanje), Fakultet za fizičku kulturu sveučilišta u Zagrebu, Zagreb 5. Milanović, D; Jukić, I (2003): Kondicijska priprema sportaša, Zbornik radova, Međunarodni znastveno-naučni skup, Zagreb
6. Milanović, M (2003): Uticaj trenera na ponašanje i motivaciju mladih sportista, Zbornik radova, Hrvatski olimpijski odbor, Hrvatski rukometni savez, Pula 7. Mocsai, L: Profil uspešnog trenera, XXV i XXVI seminar trenera (2001-2002): Zbornik radova, Hrvatski olimpijski odbor, Hrvatski rukometni savez, Pula 8. Zvonarek, N (2003): Značaj trenera i organizirane potpore društva u odgoju kategoriziranih sportista, Sveučilište u Zagrebu, Zagreb