Савремене методе тестирања стандарда знања за техничко и информатичко образовање мр Дарко Симић Факултет техничких наука, Чачак, Техника и информатика, 2011/2012 nastavnikdarko@gmail.com Ментор рада доц. др Жељко Папић Апртпакт Рад представља резултате истраживања спроведеног на наставницима ТИО по питањима стандарда и електронске провере остварености стандарда. Наставници су дали своје мишљење о овој теми преко електронског тестирања. Знање ученика је затим тестирано на класичан начин помоћу оловке и папира, али и помоћу рачунара да би се увидело да ли савремене технологије утичу на постигнућа ученика и да ли помажу да се градиво лакше схвати и упамти. Ученици су на крају дали и своје мишљење о савременим методама тестирања, тј. да ли оне доприносе бољем сагледавању градива и објективнијем оцењивању ученика. Кљсхнг пгхи Сеандапдж, жнтопмаежка, егрежпањг, анкгеа 1 УВОД Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и умењима које ученици треба да стекну до одређеног нивоа у образовању. Стандардизација знања и вештина која се стичу на одређеном ступњу образовања важан је фактор у побољшању наставе. Иако новина за наставнике, а самим тим и за ученике, стандарди постају незаобилазни темељ знања и циљ учења. Градиво се сада лакше прати, познати су исходи на крају обавезног образовања, тј. оно што би ученици требало да понесу са собом на даље школовање. Наставници лакше добијају повратну информацију о постигнућима ученика, а самим тим и о својој успешности у наставном процесу. Стандарди квалитета очекиваних резултата наставе и учења су оквир у коме се одвија процес оцењивања ученика. Под овим стандардима подразумевају се садржаји, својства знања и вештина након завршетка одређеног нивоа образовања или разреда. Предлог стандарда постигнућа ТИО су развијени у шест области, а у оквиру сваке области на три нивоа постигнућа којима су обухваћена знања и вештине. Figure 1. Стандарди ТИО У изради стандарда пошло се од општих основа школског програма за основну школу, позитивне школске праксе код нас и у свету и докумената објављених у Зборнику радова са Конференције под називом ТОС одржане априла 2006. године у Чачку.
2 ЕДМОДО ДРУШТВЕНА МРЕЖА ЗА УЧЕЊЕ Наставници и учитељи врше стално вредновање ученика у процесу наставе и учења. Како би извршили процену напредовања ученика у усвајању знања, наставници им често дају писмене тестове у основним и средњим школама. На основу резултата њиховог решавања добија се бројчана оцена. У таквим случајевима тест се користи као инструмент мерења знања, постигнућа. Како информационе технологије напредују и наставници постају све вештији у коришћењу те технологије, тако се повећавају могућности за школске администраторе и за саме наставнике да употребе рачунар у процени. За процењивање ученика уз помоћ рачунара постоје многи бесплатни и једноставни програми који се могу лако уклопити у редовну наставу. Такође се могу користити и ресурси са Интернета или школске рачунарске мреже. Мрежни тестови знања и вештина и анкете могу бити генерисани, процесирани, оцењени аутоматски. Тестирање постигнућа ученика из предмета ТИО за потребе овог рада вршено је помоћу мреже Едмодо. То је друштвена мрежа за учење заснована на микроблогинг алатима. Основали су је Николас Борг (NicolasBorg) и Џеф ОХара (JeffO'Hara) у Чикагу 2008. године. Налази се на страници http://www.edmodo.com/. Едмодо успешно комбинује способности платформи за учење и отвореност друштвених мрежа. То је начин да организујете свој простор за подучавање на интернету опремљен моћним алатима и безбедан истовремено, а да у исти мах будете повезани са колегама широм планете. При томе је врло једноставан за употребу, не захтева дуготрајну обуку нити било шта осим рачунара повезаног на интернет. Figure 2. Едмодо home page Уз помоћ ове друштвене мреже наставници могу да се повежу са другим наставницима, да креирају затворене групе ученика према областима рада, односно групе ученика који треба да раде исти задатак, да објављују подсетнике, креирају календаре догађаја и задатака и шаљу поруке на групи. Наставници са својим ученицима могу да поделе линкове, видео записе и слике, да креирају дигиталне библиотеке важних сајтова, страна, докумената, слика и видео записа, да креирају анкете и тестове. Наставник има прецизну евиденцију о урађеним задацима, статистички обрађене одговоре на тесту, оцене и податке о раду сваког ученика. Посебно треба нагласити могућност креирања налога за родитеље. На тај начин се родитељима пружа могућност да прате рад и активности свог детета. Родитељи могу да шаљу поруке директно наставнику или да виде комуникацију свог детета са наставником. 3 ОРГАНИЗАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА 3.1 Ппгдмге жрепаджвања У овом раду предмет истраживања су ставови наставника техничког и информатичког образовања у вези савремених метода тестирања стандарда као и мишљења о самом предлогу стандарда за овај предмет. Такође се и истражује утицај савремених метода тестирања знања на успех и постигнућа ученика VIII разреда основне школе.
3.2 Цжљ жрепаджвања Циљ истраживања је да покаже да ли су савремене технологије тестирања стандарда знања заживеле у наставном кадру и да ли такав начин провере знања има позитиван утицај на постигнућа и заинтересованост ученика. 3.3 Мгеодологжја жрепаджвања У поступку истраживања коришћена је метода електронског упитника за наставнике. Истраживање је анонимно спроведено у периоду новембар децембар 2012.године на добровољној бази од стране наставника техничког и информатичког образовања града Ниша и околине. Тестирани су ученици осмог разреда више Нишких основних школа класичним тестом на папиру, као и одговарајућим софтвером на рачунару. Питања на која су одговарали ученици била су у складу са предлогом стандарда постигнућа за крај обавезног образовања за предмет техничко и информатичко образовање. 3.4 Хжжоегег Истраживање је спроведено према следећим хипотезама: Х1. Однос наставника према савременим методама провере стандарда је позитиван. Х2. Наставници користе савремене методе тестирања знања. Х3. Ученици показују боље резултате на тестовима када их раде на рачунару. 4 АНАЛИЗА АНКЕТЕ НАСТАВНИКА ТИО Да би се дошло до конкретног става наставника о предложеним стандардима ТИО као и о коришћењу електронских метода провере стандарда, направљена је анкета преко система на страници www.polldaddy.com. Након израда питања за анкету, добија се линк за приступ анкети. Тај линк је послат путем електронске поште свим наставницима ТИО из Нишких општина. Свака анкета била је анонимна, тако да се статистички прате само одговори, а не особе које су анкетиране. Из добијених одговора долази се до следећих чињеница. Преко 90% наставника је било у потпуности или делимично упознато са предлогом стандарда за ТИО. То нам говори да велика већина наставника прати новине везане за ТИО. Три четвртине наставника се и труди да оствари наведене стандарде, а једна четвртина то успева делимично. Што се тиче саме концепције предложених стандарда, ту постоје различита мишљења. Око 6% наставника није задовољно предлогом стандарда; око 53% испитаника тврди да стандарди делимично задовољавају критеријуме или да не покривају целокупно градиво. Figure 3. Питања из анкете наставника везана за стандарде ТИО Други део питања анкете односио се на примену савремених технологија у провери стандарда. Нешто више од половине испитаника користи у свом раду информатичке системе за учење и тестирање, што је веома позитивно. Утврђено стање је последица завидног броја семинара из ове области које наставници у великом
проценту похађају (посебно је заступљен рад на Моодле систему). Неретко су ти семинари бесплатни, задаци се раде од куће, а и носе доста радних сати. Ипак, на питање ''каква је заинтересованост колега који до сада нису радили на овај начин да се обуче за рад са новим начинима тестирања'', око 18% тврди да већина њих није заинтересована. Што се тиче ученика већина наставника се слаже у констатацији да су увођењем нових технологија ученици више заинтересовани за рад. Једно од најважнијих питања остаје за анализу: 47% наставника сматра да нове технологије провере знања повољно утичу на квалитет наученог, а 53% наставника изјављује да нове технологије провере знања не утичу на квалитет наученог, па чак и да је квалитет наученог на нижем нивоу. Figure 4. Нека од питања везана за коришћење савремених система за учење и тестирања 5 АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ТЕСТИРАЊА ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА ИЗ ПРЕДМЕТА ТИО При изради теста за проверу остварености стандарда треба узети у обзир особине стандарда, као и циљеве које имају. Пажљивим избором питања, илустрација, као и формулације самог исказа не сме се дозволити да једно питање покрије више од једног стандарда. Зато је и сама израда теста деликатан посао. Тест су радили ученици Основне школе ''Чегар'' из Ниша и то подељени у две групе. Посебна пажња је посвећена формирању група у циљу да оне буду уједначене, тј. да подједнаки број бољих и слабијих ђака буде заступљен у свакој од група. Прва група радила је тест на стандардан начин, на припремљеном папиру. Друга група решавала је иста питања, али на рачунарима преко Едмодо система за тестирање. Према анализи комисија које су се бавиле израдом стандарда за друге школске предмете, дошло се до следећег закључка: на нижем нивоу очекује се 80% успешности у решавању теста, на средњем нивоу 50%, а на вишем 25%. Такав закључак проверавао се и приликом овог тестирања. Добијени су следећи резултати: Figure 5. Упоредни графички приказ резултата тестирања по нивоима постигнућа
У односу на праг очекивања, задатке нижег нивоа у оба случаја решио је незнатно мањи број ученика. На средњем и вишем нивоу ситуација је боља од очекиване, а то се види у обе посматране групе ученика. Табела II приказује процентуалну успешност ученика по полу и по областима. ТАБЕЛА I. ПОДАЦИ СА ТЕСТИРАЊА УЧЕНИКА У ОДНОСУНА ПОЛ, КАО И ПО ОБЛАСТИМА СТАНДАРДА ОБЛАСТ ТЕСТ НА РАЧУНАРУ У % ТЕСТ НА ПАПИРУ У % УСПЕШНОСТ ПО ОБЛАСТИМА УСПЕХ УКУПНО ТЕСТ НА РАЧУНАРУ ТЕСТ НА ПАПИРУ ДЕЧАЦИ ДЕВОЈЧИЦЕ ДЕЧАЦИ ДЕВОЈЧИЦЕ ДЕЧАЦИ ДЕВОЈЧИЦЕ НА ТЕСТУ УКУПНО УКУПНО 1. Гпатихка комсникафија и конртпсктопрко ппојгктовањг 54.2 59.5 62.1 62.6 58.2 61.1 59.6 56.9 62.4 2. Матгпијали и тгунологијг 52.1 55.5 54.7 60.6 53.4 58.1 55.7 53.8 57.7 3. Енгпггтика 71.5 75.4 75.7 78.3 73.6 76.9 75.2 73.5 77.0 4. Tгунихка рпгдртва и објгкти 67.0 63.9 63.2 57.4 65.1 60.7 62.9 65.5 60.3 5. Саобпаћај 72.3 67.8 62.0 55.7 67.2 61.8 64.5 70.1 58.9 6. Интопмафионг тгунологијг 81.7 77.4 80.3 76.3 81.0 76.9 78.9 79.6 78.3 УКУПНО: 66.1 66.5 65.7 Figure 6. Упоредни графички приказ резултата тестирања по областима и полу Слика 6. показује успешност ученика по полу. Иако постоји погрешно тврђење да се девојчице слабије сналазе у изучавању предмета техничко и информатичко образовање, тестирање је показало да су девојчице боље у областима енергетике, материјала и технологије, као и графичким комуникацијама и конструкторском пројектовању. Дечаци су показали боље резултате у области информационих технологија, саобраћају и техничким средствима и објектима. Figure 7. Однос успешности теста рађеног на класичан начин и теста рађеног на рачунару
Главни закључак овог тестирања је да нема значајније разлике у успешности на тесту оних ученика који раде тест на рачунару и оних који тест раде класично, на папиру (слика 7). Ипак, мишљења сам да би наставник требао увек када је у могућности да врши електронску проверу из најмање два разлога: обнавља се и увежбава рад ученика са апликативним интерфејсом и друго статистичка обрада података је лакша, а наставник прецизније може уочити недостатке у савладавању градива. Након израде главног теста, ученици су анонимно попунили анкетни листић са следећим питањима: ТАБЕЛА II. РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ УЧЕНИКА Анкетна за ученике питања: Одговори ученика 1.Да ли употреба рачунара у учењу и раду повећава Вашу могућност за успех? 78% 22% 2.Колико често претражујете интернет у циљу проналажења додатних садржаја везаних за градиво? 35% 65% 3.Да ли наставници примењују информационе технологије у раду са Вама? 29% 71% 4.Сматрате ли да су часови техничког и информатичког образовања интересантнији када се у раду користе нове технологије? Да Нг 86% 14% 5.Примењујете ли стечена информатичка знања у свакодневном животу? 55% 45% Анкета ученика нам је показала да ученици сматрају да је примена информационих технологија у раду повећала интересовање за предмет ТИО, као и да су постигнућа ученика већа када се ради савременим методама. С друге стране, збрињава податак да само половина ученика примењује новостечена знања у свакодневном животу, а још мање (око 35%) користи интернет да самостално проналази садржаје везане за градиво. У разговору са ученицима након тестирања дошло се и до податка да су наставници углавном незаинтересовани за рад на рачунарима, да поседују слабе вештине у руковању модерним мултимедијалним средствима. Ученици на крају наглашавају да би волели чешће да раде тестове на рачунару јер им је то интересантније, а такође се избегава субјективан утицај на оцењивање. 6 ЗАКЉУЧАК Развој информациних технологија недвосмислено утиче и на начин провере знања ученика. Увођењем стандарда постигнућа, процес електронског тестирања добија нову сврху као једноставан и економичан поступак утврђивања знања, обраде података и анализе резултата. Да би се наставници и ученици уклопили у ове трендове потребни су адекватни технички услови, али и заинтересованост обе стране. Периодична истраживања и провере овог типа у сарадњи са школама једне области или региона могу знатно повећати интересовање свих учесника наставног процеса за овакав начин рада. На основу изложеног може се рећи да су хипотезе Х1 и Х2 доказане. Већина наставника има позитиван однос према савременим методама провере знања и стандарда, а такође значајан број њих их користи у своме раду. Хипотеза Х3 није доказана јер се показало да нема значајније разлике у успешности на тесту оних ученика који раде тест на рачунару (успешност 66,5%) и оних који тест раде класично, на папиру (успешност 65,7%). ЛИТЕРАТУРА [1] Adaptirano prema: The Development of National Educational Standards Federal Ministry of Education and Research, Germany, 2004., ст. 22 (www.bmbf.de) [2] Sanader M., Standardi znanja i veština za tehničko i informatičko obrazovanje, Konferencija Čačak, 2008. [3] Mitić S., Vlаdаn Mlаdenović V., ''Kreirаnje on-line testovа pomoću društvene mreže Edmodo'', Republički seminаr o nаstаvi fizike 2012. [4] Нинковић Г., ''Савпгмгна обпаеовна егунологжја ж тснкфжјг нареавнжка'', Зборник радова 4. међународни скуп ''Технологија, информатика, образовање За друштво учења и знања'', 2007.