UDC Ori gi nal ni na uå ni rad Ve sna Tri fu no viã RE LI GIJ SKO OBRA ZO VA WE I KUL TUR NI IDENTITET SAŸETAK: U radu je istaknut znaåaj prilagoðavawa nastavnih sadr - ÿaja u institucionalizovanom obrazovawu, naroåito na nivou osnovnog obrazovawa, potrebama društvenog i kulturnog razvoja. Naåin organizaci - je obra zov nog pro ce sa u osnov noj ško li i efi ka sno ostva ri va we we nih funkcija kulture doprinose usmeravawu kulturnog razvitka: doprinose širewu i prihvatawu odreðenog obrasca kulture, kao i utemeqewu nacional - nog i kulturnog identiteta. Sledeãi logiku novih politiåkih realnosti i novih orijentira dru - štve nog raz vo ja srp sko dru štvo na sto ji da od go vo ri na sle de ãa pi ta wa: prvo, kako upotrebiti tradiciju u procesu tranzicije i izvesti pragma - tiånu promenu odnosa prema tradiciji; drugo, kako pomiriti razlike izmeðu vrednosti nacionalne kulture i dominantnih vrednosti nastajuãe glo bal ne kul tu re? Re li gij sko obra zo va we u osnov noj ško li, sa dr ÿa ji ma ko - je predstavqa populaciji uåenika, a koji su istovremeno i nosioci odre - ðenih vrednosti, moÿe da ostvari znaåajnu ulogu upravo u procesu formi - rawa nacionalnog i kulturnog identiteta. U radu je, na taj naåin, istaknu - ta moguãnost da religijsko obrazovawe moÿe da ostvari uticaj na šire društvene procese time što otvara veãi prostor za oblikovawe identiteta (nacionalnog i kulturnog) u uslovima kri ze identiteta u društvu koje se globalizuje. KQUÅNE REÅI: društveni razvoj, religija, religiozno obrazovawe, kulturni identitet Glo ba li za ci ja do no si ne ka stvar na po boq ša wa, me ðu tim, ako se po sma tra ju su štin ski va ÿni od no si: pre ma pri ro di, pre ma dru gim qu - di ma, pre ma se bi, po ka zu je se da glo ba li za ci ja stva ra pro ble me. Fi lo - so fi ja no vog raz vo ja, za sno va na na sve ve ãem ja zu iz me ðu bo ga tih i si - romašnih društava u svetu, åiji su regulatorni mehanizmi izazivawe osku di ca i stal ni pri ti sak kon ku ren ci je, s jed ne stra ne, a s dru ge, zah - tev za po i sto ve ãi va wem sa stan dard nim za pad nim ide a lom raz vo ja, za po sle di cu ima od ba ci va we sop stve ne kul tu re i po ri ca we sop stve nog iden ti te ta. Ubr za na ho mo ge ni za ci ja glo bal ne kul tu re sla bi tra di ci o -
40 nal ne, lo kal ne kul tu re do vo de ãi do ujed na åa va wa vred no sti: pod uti ca - jem pro ce sa klo ni ra wa kul tu ra" [Man der 2003], raz li åi ti kul tur ni iden ti te ti po ti sku ju se s glo bal ne sce ne i ne sta ju. Ta kve pro me ne do - vode do slabqewa porodiånih, društvenih i kulturnih veza, nestaju lo - kal na me ðu za vi snost i tra di ci o nal ni od no si sa rad we što do vo di do po de qe no sti unu tar dru štva, iz me ðu raz li åi tih gru pa, kao i iz me ðu po je di na ca unu tar gru pa. Raz li åi ta dru šta va, na sto je ãi da se pri dru ÿe evrop skim i se ve ro - a tlant skim in te gra ci ja ma, pri hva ta ju za pad ni mo del raz vo ja i po ti sku ju sop stve nu tra di ci ju. Na taj na åin do la zi do ras ta ka wa ve za i od no sa me ðu qu di ma ka rak te ri stiå nim za za jed ni cu. A ta mo, sma tra Šu šwiã, gde ne ma du hov ne i mo ral ne ve ze me ðu qu di ma, ta mo ne ma za jed ni ce po sto ji sa mo dru štvo sa svo jim in te re si ma i pra vi li ma igre. Dru - štve na in te gra ci ja mo ÿe da se ute me qi na po de li ra da, na ne koj spo qa - šwoj pretwi, na normativnom poretku, na odreðenom tipu voðstva, itd. Ali in te gra ci ja ni je isto što i je din stvo " [Šu šwiã 1997: 54 55]. Pro ce si glo ba li za ci je zah te va ju in te gri sa we po je di na ca i gru - pa, kao iz raz wi ho ve na gla še ne me ðu za vi sno sti usled raz vi je ne po de le ra da i spe ci ja li za ci je, a ne zbog me ðu sob nog uva ÿa va wa i stva ra wa dru - štve no pra viå ne po li ti ke za do vo qa va wa qud skih po tre ba, ukqu åu ju ãi i oåuvawe posebnosti razliåitih kultura. Integrisawe u globalno tr - ÿi šte, ko je ima ka rak ter stal nog udru ÿi va wa ra di ostva ri va wa me ðu - sob no do go vo re nih ci qe va, ko ji ne do no se istu do bit svim ak te ri ma udru ÿi va wa, ne mo ÿe da za me ni po tre bu za pri pa da wem zajednici, za jed - ni ci na sta loj na te me qu za jed niå kih is ku sta va, ve ro va wa i vred no sti. Qu de ko je po ve zu je isti jezik, vera, obiåaji i tradicija ima ju za jed - niåki kulturni identitet, åine trajnu zajednicu. Religiozno obrazova - we pre no še wem i pam ãe wem sku po va vred no sti i po na ša wa (onog što je za pi sa no, kao i ne pi sa ne prak se), do pri no si ute me qi va wu kul tur nog identiteta. Za ko no mer nost da je do ÿi vqaj sa da šwo sti uob li åen zna wem po je - dinca i grupa o prošlosti istiåe znaåaj procesa društvenog, zajedniåkog pam ãe wa za neo me ta nu me ðu ge ne ra cij sku ko mu ni ka ci ju, ko ja omo gu - ãu je us po sta vqa we kon ti nu i te ta kul tu re. Za jed niå ko pam ãe we, pri pad - nicima razliåitih generacija pruÿa moguãnost zajedniåkog uåestvova - wa u dru štve nom po ret ku jer mo gu da de le is ku stva i pret po stav ke. Ka da ne postoji zajedniåko seãawe i utemeqen kulturni identitet unutar društvenog poretka uspostavqa se diskontinuitet kulture, åiji su no - si o ci, naj åe šãe, pri pad ni ci raz li åi tih ge ne ra ci ja. Raz li åi ti ge ne - ra cij ski sku po vi se ãa wa, åe sto u ob li ku im pli cit nih na ra ci ja ko je sto je u po za di ni, sta ãe jed ni na spram dru gih; zbog to ga raz li åi te ge ne - ra ci je, åak i kad fi ziå ki de le isto da to okru ÿe we, mo gu osta ti men - tal no i emo ci o nal no raz dvo je ne" [Ko ner ton 2002: 12]. Pro blem sku po - va ne sa mer qi vih se ãa wa" iza zi va po sle di ce po put otu ðe wa, men tal nog po tre sa i dru ge uz ne mi ru ju ãe efek te me ðu raz li åi tim pri pad ni ci ma jed nog dru štve nog po ret ka, kao i me ðu no si o ci ma dru štve nog pam ãe wa raz li åi tih dru šta va i kul tu ra. Na ci o nal ne stra te gi je obra zo va wa, uko -
li ko ima ju na me ru da do pri ne su oåu va wu kul tur nog di ver si te ta glo bal - nog dru štva, ne sum wi vo tre ba da raz vi ja ju pro gra me pam ãe wa kul tur ne tra di ci je, åi ji je iz raz i re li gij sko obra zo va we. 41 TRA DI CI JA, NO VE VRED NO STI, IDEN TI TE TI Pro me ne u svim sfe ra ma, eko nom skoj, so ci jal noj, prav no-po li tiå - koj, ideološkoj, primoravaju srpsko društvo da traga za matricom raz - vo ja ko ja ãe ga pri bli ÿi ti do broj po zi ci ji u evrop skim i se ver no a - tlant skim in te gra ci ja ma. Po prin ci pu sve ili ni šta, ce lo dru štvo se da lo u po tra gu za na åi nom ka ko po sti ãi ma te ri jal no za do vo qe we unu tar nove filosofije razvoja i novog pregrupisavawa vrednosti. U toj nepo - štednoj trci, na društvenoj sceni izbijaju mnoge nesaglasnosti: prvo, ne sa gla snost iz me ðu opre de qe wa za uåe šãe u in te gra ci o nim pro ce si ma i za do vo qe wa pret hod nih uslo va na ko ji ma in si sti ra ju pred stav ni ci in te gra ci ja; za tim, ne sa gla snost o po tre bi re de fi ni sa wa sop stve nog kul tur nog iden ti te ta, ko ja u kraj wem is ho du, mo ÿda, vo di we go vom od - ba ci va wu. Šta se do bi ja ti me ako mo gu ãi uåe snik in te gra ci o nih pro - ce sa od ba ci svoj kul tur ni iden ti tet i pri hva ti no vi? I da li, na taj naåin, nešto gubi? No ve vred no sti i tra di ci o nal ne vred no sti pred sta vqa ju iz raz no - vo ste åe nih i aku mu li ra nih is ku sta va, a iz me ðu wi ho vih so ci jal nih no - si la ca po sto ji iz ve sna na pe tost, kao po sle di ca su prot sta vqe no sti (åak i oštre po de qe no sti) u pro ce su us po sta vqa wa si ste ma vr hov nih vred - no sti u dru štvu. No vi svet ni je iz mi ren sa sta rim. Na pro tiv, do šlo je do ce pa wa je din stve nih mo de la kul tu re i su ko bqe no sti po dvo je nih is ku sta va pri pad ni ka raz li åi tih so ci jal nih gru pa ci ja u okvi ru istog dru štva. Raz li åi ta is ku stva se po ka zu ju kao otvo re na pre pre ka za pri - bli ÿa va we ili uje di we we me ðu sob no dis tan ci ra nih so ci jal nih i kul - turnih grupacija u istom društvenom i kulturnom arealu. Ÿivot u dru - štvu, me ðu tim, po ka zu je da is ku stva iz pro šlo sti oza ko wu ju po sto je ãi dru štve ni po re dak: tra di ci je uob li åa va ju sa vre me nost. Da li raz li åi ta dru štva i kul tu re, pri ti snu te ide o lo gi jom no vog do ba, mo gu da za dr ÿe au toh to ne ka rak te ri sti ke, za vi si od mo guã no sti i na åi na pre vla da va wa na pe to sti iz me ðu re al ne za jed ni ce i we nog vla - stitog identiteta, to jest, ono ga što je ste i ide je o za jed ni ci ko ju tre - ba realizovati u buduãnosti, dakle, ono ga što ãe bi ti. U sa vre me nim društvima, koja su izgubila ravnoteÿu u ravni kulture, tradicionalne vrednosti pruÿaju moguãnost utemeqewa identiteta. Pojam identitet ozna åa va isto vet nost stva ri ili bi ãa u sva kom tre nut ku, kao i u pro ce su pro me na. U ovom ra du, pod poj mom kulturni identitet pod ra zu me va se ob lik ko lek tiv ne i po je di naå ne sve sti, ose - ãa wa, po na ša wa ko ji po ka zu ju pri pad nost jed noj na ci o nal noj za jed ni ci, a pri pad nost se pre po zna je po sred stvom upo tre be sim bo la i wi ho vih zna åe wa kao što su jezik, religija, tradicija, obi åa ji. Ali od go vo ri na pi ta wa ko sam ja? i kojoj kulturi pripadam? zah te va ju pre po zna va we onih drugih, ko ji su kon sti tu tiv ni za iden ti tet.
42 Kolektivni kulturni identitet jeste rezultat istorijskoga toka raz - voja kulture. Prouåavawe kulturnog i nacionalnog identiteta Srba, ne mo ÿe bi ti pot pu no bez isto riå nog i kri tiå kog pro mi šqa wa o zna åa ju re li gij ske kul tu re, tj. zna åa ju pra vo sla vqa za wi ho vo for mi ra we i odr - ÿa we. Pre ma V. Ili ãu, ko ji se ba vio pro ble mom kul tur nog iden ti te ta Sr ba u de lu Religija i kultura, raz u me va we i in ter pre ta ci ja zna åe wa kult ne i re li gij ske sve sti u sa vre me noj kul tu ri Sr ba, ne mo gu ãe je bez kri tiå kog is tra ÿi va wa ge ne ze kultne, religijske i sekularne kulturne sve sti srpskoga naroda. Socio-integrativne funkcije kulta (religije) po ka zu ju se u svim isto rij skim epo ha ma kul tu re Sr ba pa su, iz ve sno, pri sut ne i u sa vre me noj kul tu ri" [Iliã 1995: 13]. Vi še sloj na zna åe wa poj ma kul tur ni iden ti tet, upu ãu ju ka ko na we go ve funk ci je u raz vo ju in di vi due kao sa mo svoj ne liå no sti, ali isto ta ko i na we nu (liå nost) spo sob nost za kri tiå ko pro mi šqa we kul tur ne i so ci jal ne zbi qe, na spo sob nost i mo guã nost slobode izbora" [Iliã 1995: 15]. U ta kvom kon - tek stu, mo gu ãe je pret po sta vi ti da re li gi o zno obra zo va we, ukqu åe no u in sti tu ci o na li zo va ni obra zov ni pro ces, ostva ru je po seb ne so ci jal no - -psi ho lo ške funk ci je i funk ci je kul tu re, ko je do pri no se raz vi ja wu i uåvršãivawu svesti o autohtonosti sopstvene kulture, kao i legitim - no sti za la ga wa za we no oåu va we. U no vi joj isto ri ji Sr bi su de ce ni ja ma lu ta li iz me ðu au ten tiå nog na ci o nal nog i, iz po li tiå kih po tre ba stva ra wa ve li ke fe de ra ci je, iz - ve de nog nad na ci o nal nog (ju go slo ven skog) iden ti te ta, ko ji su isto rij ski obra zo va ni je dan na su prot dru gom. Ta kva si tu a ci ja je Sr be, pre ma Cvet - ko vi ãu, do ve la u te šku po zi ci ju da isto vre me no vo de ra åu na o svo jim 'uÿim' (srp skim), ali i 'ši rim' (ju go slo ven skim) in te re si ma (pri åe - mu se pod ra zu me va lo da ce li na ima pred nost nad svo jim de lo vi ma), ste - kav ši dvostruki nacionalni identitet što je u pot pu no sti obe le ÿi lo wi ho vu po li tiå ku i sva ku dru gu eg zi sten ci ju u dva de se tom ve ku. Zbog toga se moderni nacionalni identitet kod Srba formira u kontroverz - nim pre vi ra wi ma iz me ðu na ci o nal nog šo vi ni zma i bez sa dr ÿaj nog ko - smo po li ti zma, sve uz ve štaå ko raz dva ja we de mo krat skog i na ci o nal nog. Ukupno uzev, date tendencije unutar 20. veka uåinile su da Srbija (p)ostane drÿava u bitno nedovršenom pravno-politiåkom stawu. Uto - li ko je do mi nant na vred no sna ka rak te ri sti ka sa vre me ne Sr bi je ozna åe - na ne ga tiv no: kao od su stvo sa mo po što va wa ka ko na na ci o nal nom (ko - lek tiv nom), ta ko i na in di vi du al nom (gra ðan skom) ni vou" [Cvet ko viã 1997: 107 110]. Op šta je oce na, ipak, da je srp ski na ci o nal ni i kul - tur ni iden ti tet sa åu van za hva qu ju ãi i de lo va wu Srp ske pra vo slav ne cr kve i ukup nom uti ca ju ko ji je pra vo sla vqe ima lo me ðu Sr bi ma. Broj ni do ga ða ji u bur nom 20. ve ku i pr vim go di na ma no vog mi le ni - juma, unutarwom destruktivnom snagom narušavali su vitalnu snagu srp skog na rod nog je zgra i is po qi li ten den ci ju pre struk tu ri sa wa isto - rij skog pam ãe wa. Te meq ne vred no sti ko je su oku pqa le Sr be u da qoj pro šlo sti iz lo ÿe ne su po ti ski va wu iz ko lek tiv nog se ãa wa, isto vre - me no, pred sta ve o pro šlo sti sve vi še se pri la go ða va ju krat ko roå nim po li tiå kim zah te vi ma i prag ma tiå nim po tre ba ma pse u do eli ta u jed nom razduhovqenom vremenu. Period posle Drugog svetskog rata do poåetka
osam de se tih go di na dva de se tog ve ka srp ski na rod je pro ÿi veo u sta wu du hov ne le tar gi je, pred sta vqe ne i pro ce si ma sna ÿne ate i za ci je i otvo - re ne de se ku la ri za ci je, ko ji su po go do va li di fe ren ci ra wu gru pa ci ja s iz ra ÿe nom sklo no šãu ka kon for mi stiå kom ti pu in te gra ci je. Taj be zu - pi tan na åin pri la go ða va wa spoq nim zah te vi ma i åi ni o ci ma ko ji po - se du ju moã (vo ði, par ti ji, dr ÿa vi), do veo je do sna ÿnog po ti ski va wa kul tur nog iden ti te ta, åi ji je in te gral ni deo i pra vo sla vqe. Pod sti ca - ni da hri šãan stvo za me ne ate i zmom, ko ji je u su šti ni bio pri prem na fa za za pri hva ta we sve tov ne re li gi je, za po åe to je ras ko pa va we te me qa tra di ci o nal ne kul tu re i stva ra we dis kon ti nu i te ta, ko ji su uåi ni li da tipiåan predstavnik srpske kulturne matrice s kraja dvadesetog veka uop šte ne do ÿi vqa va kul tur nu ma tri cu pre da ka s po ået ka istog ve ka, kao svo ju i kao vred nu. Po lu ve kov na isto ri ja od ri ca wa od tra di ci je i ne mo guã nost da se uspostavi kontinuitet s duhovnim stvaralaštvom prethodnih generaci - ja, do ve li su do gu bit ka tog na sle ða (ono ni je pre no še no no vim ge ne ra - ci ja ma pu tem in sti tu ci o na li zo va nog pro ce sa obra zo va wa), i do no vog stvaralaštva, koje svedoåi o duhovnoj praznini. Potiskivane su isti - ni te pred sta ve o sta ri joj pro šlo sti, me ðu wi ma i o zna åa ju pra vo sla - vqa za op sta nak srp ske na ci je i srp ske dr ÿa ve. Pri da va we ve ãeg zna åa - ja ko smo po lit skim, in ter na ci o nal nim ili glo bal nim vred no sti ma ne - go na ci o nal nim, du go traj no i si ste mat sko mi ni mi zi ra we ulo ge tra di - ci o nal nih vr hov nih vred no sti, kao i pra vo sla vqa u na ci o nal noj i kul - tur noj isto ri ji, otvo ri li su pro ces ra zu te me qe wa kul tur nog i na ci o - nal nog iden ti te ta Sr ba. Po åe tak tran zi ci je u Sr bi ji mo ÿe da se po sma tra i kao nov oda bir vrhovnih vrednosti, u kontekstu pokušaja centara moãi da uspostave kon ti nu i tet s tra di ci jom i iz vr še re a ni ma ci ju woj ima nent nog obra - sca kul tu re ili sa mo po je di nih we go vih kon sti tu tiv nih ele me na ta, ka - ko bi pri do bi li sa gla snost raz li åi tih so ci jal nih i kul tur nih gru pa za pri hva ta we no vog raz voj nog mo de la. Da li ova kvu upo tre bu tra di ci je mo ÿe mo tu ma åi ti sa mo kao po ku šaj we ne in stru men ta li za ci je ili, mo - ÿda i kao po ku šaj we ne afir ma ci je, iz ra ÿe ne kroz po što va we woj imanentnih vrednosnih orijentacija? Po li tiå ke ma ni pu la ci je hri šãan skim vred no sti ma do ve le su do deformacija u formirawu kulturnog i nacionalnog identiteta. Hri - šãan ske vred no sti, kao što su qu bav, ve ra, na da, isti na, prav da su mar gi na li zo va ne, a po kre nu ta je ma ni pu la tiv na teh no lo gi ja vred no sti - ma, ko ja pra vo slav ne mi to ve ko ri sti u svr hu ostva ri va wa po li tiå kih in te re sa vla da ju ãih gru pa. Sto ga je neo p hod no da va ÿni iz vo ri for mi - rawa identiteta hrišãansko-pravoslavne vrednosti ponovo afirmišu kao si ste me mo ral nih nor mi i po na ša wa i da spo je tra di ci o nal no i ci vi li za cij sko ka ko bi se stvo rio okvir za ute me qe we kul tur nog iden - titeta. Raz u me va we ulo ge ko ju ima ju obra zo va we i re li gi ja u struk tur noj tran sfor ma ci ji srp skog dru štva u sa vre me no sti, kao i mo gu ãih im pli - ka ci ja iza bra nih pro me na, iz i sku je pred sta vqa we osnov nih ka rak te ri - sti ka kul tu re za pad nog dru štva, kao pri ÿeq ki va ne pa ra dig me raz vo ja. 43
44 Me ðu ka rak te ri sti ka ma kul tu re za pad nog dru štva po seb no se iz dva ja pri sva jaå ki od nos pre ma drugom (åoveku, društvu, prirodi) i poverewe u teh no na u ku. Teh no lo ška kul tu ra, me ðu tim, åo ve ku ne obez be ðu je pot pu - ni tri jumf u ovla da va wu pri ro dom i su o åa va ga s broj nim ogra ni åe wi - ma we go vih sop stve nih stva ra laå kih po ten ci ja la. Ide ja o pro gre su do - ve la je do pre ki da s tra di ci jom. Na met nu ti pre kid s pro šlo šãu, me ðu - tim, do bar je na åin da se ona po no vi: veã iden ti fi ko va ni pad po ve re - wa za pad wa ka u prin cip op šteg pro gre sa åo ve åan stva po ka zu je da no vi pred me ti prak se i mi šqe wa zah te va ju pri do da va we smi sla. FUNK CI JE KUL TU RE ŠKO LE I RE LI GI O ZNO OBRA ZO VA WE Ško la i we ne funk ci je kul tu re mo gu da se is tra ÿe u kon tek stu za - sni va wa mo de la ško le kao po li va lent ne in sti tu ci je kul tu re, ko ji pod - ra zu me va pre i spi ti va we ak tu el nih zna åe wa od no sa ško la do mi nant na kul tu ra i ško la tra di ci o nal na kul tu ra s ele men ti ma re li gij ske kul - ture. Krupne strukturne promene u savremenom srpskom društvu, åije do vr še we zah te va po ti ski va we sta rog i ani mi ra we no vog po gle da na svet, do vo de do pro me ne po li ti ke obra zo va wa i we go vog pro gram skog pri bli ÿa va wa no vim po tre ba ma dru štva. Ško la, su de ãi pre ma pre po - ru ka ma me ðu na rod nih stra te gi ja obra zo va wa za 21. vek, ima po seb nu ulo - gu u razvoju kulture unutar nacionalnih društava, a posebno se istiåu we ne mo guã no sti u otvo re nom pro ce su ho mo ge ni zo va wa na ci o nal nih kultura u nadnacionalnu, globalnu kulturu. Model globalne obrazovne sa rad we je po ÿe qan uko li ko se iza mo ti va uskla ði va wa stan dar da" ne kri je na me ra uru ša va wa po li tiå kog i kul tur nog su ve re ni te ta ze ma qa, ko je pri hva ta ju stan dar di za ci ju. Obra zov ni stan dar di u na ci o nal nim obra zov nim stra te gi ja ma su raz li åi ti i pred sta vqa ju iz raz kul tur ne i dru štve ne po seb no sti ze mqe. Raz u me va we kquå ne ulo ge ko ju obra zo va we igra u po li tiå kom ÿi vo tu jed ne na ci je [Bar lou i Ro bert son 2003: 96], omo gu ãu je spo zna ju da pre o bli ko va we na ci o nal nih obra zov nih si ste ma je ste, isto vre me no, i pre o bli ko va we wi ho vih isto ri ja, kul tu ra i vred - nosti. Do sa da šwi or ga ni za ci o ni pri stup pre ma ko me unu tar ško le do la - zi do veštaåkog dodirivawa izmeðu modela dominantne kulture i nedo - mi nant nih mo de la kul tu re, åi ji pred stav ni ci su uåe ni ci, ko ji ma bi va na met nut me ha ni zam uåe stvo va wa u dru štve no pri hva tqi vom obra scu kul tu re, po ka zao se kao ne do voq no flek si bi lan: is kqu åiv stav pre ma vaÿnim vrednostima nedominantnih kultura je oteÿavao školskoj po - pulaciji da prihvati vrednosti dominantne kulture, koje su garantova - le integraciju u postojeãi društveni sistem. Ostvarivawe ravnoteÿe iz me ðu raz li åi tih kul tur nih kru go va i raz li åi tih vred no snih si ste ma, ko ji se u sa da šwem tre nut ku na na šim pro sto ri ma is po qa va ju, s jed ne strane, kao izraz nacionalne autarkiånosti, a, s druge, kao forma ne - kri tiå ki pojm qe nog mon di ja li zma, po sta je je dan od zna åaj nih za da ta ka sa vre me ne ško le uko li ko ona i da qe ima na me ru da u jav nom pro sto ru
za dr ÿi po zi ci ju va ÿnog iz vo ra for mi ra wa kul tu re. Pre ra spo de la uti - ca ja iz me ðu ško le i dru gih åi ni la ca u ob li ko va wu pro ce sa so ci ja li za - ci je mo ÿe ima ti raz li åi te po sle di ce na for mi ra we vred no snog si ste - ma škol ske po pu la ci je. Dru štvo, na sto je ãi da kon tro li še pro ces so - ci ja li za ci je mla de ge ne ra ci je, ni je mo glo da iz beg ne re kon struk ci ju od - no sa obra zo va wa i re li gi je, pre ci zni je iz me ðu in sti tu ci o na li zo va nog obra zo va wa i re li gij skog obra zo va wa. Kroz po me nu ti od nos re flek tu ju se strategijske promene vrednosnih orijentira u srpskom društvu. Raz vi tak no vog du ha obra zo va wa, ko ji bi bio u funk ci ji pro gre siv - nog preobraÿaja društvenog i kulturnog sistema, podrazumeva prevazila ÿe we su ko ba su prot sta vqe nih vred no snih si ste ma ar ha iå ne iz dvo je - no sti i glo ba li stiå ke uni for mno sti, ko je za stu pa ju raz li åi te so ci jal - ne gru pa ci je i pro na la ÿe we sim bi o tiå ke for mu le wi ho vog tra ja wa, otvorene za prepoznavawe obostranih univerzalnih vrednosnih ishodi - šta. Spe ci fiå no sti obra zov nog si ste ma zah te va ju od ak te ra stra te gi je ukup nog dru štve nog raz vo ja po se ban pri stup pro ble mi ma u ovoj sfe ri. Ne tre ba, pri to me, da se iz gu bi iz vi da stvar ni po lo ÿaj obra zov nog si ste ma u dru štvu i we go va sprem nost za kul tur nu ak ci ju: ulo ga in sti - tu ci o na li zo va nog obra zo va wa ni je kri tiå ko pre i spi ti va we dru štva, veã obrazovne strukture uåestvuju u reprodukciji postojeãeg društvenog si ste ma i us po sta vqe noj ras po de li kul tur nog ka pi ta la. Pret po stav ke o ra di kal nom pre o bra ÿa ju dru štva kroz de lo va we ško le su ilu zi ja. Po - sto ji, ipak, pro stor za kul tur nu ak ci ju, ko ju mo ÿe da iz ve de ško la otvo re ne struk tu re, ško la pri pre mqe na za ko mu ni ka ci ju i di ja log sa so ci jal nom za jed ni com, ko ja je struk tur no i funk ci o nal no sprem na da u mo del kul tu re, ko ji pre no si i ši ri, ukqu åi si ste me vred no sti raz li - åi tih dru štve nih gru pa. Otvo re na ško la stva ra pred u slo ve za sma we we identitarnih sukoba izmeðu heterogenih društvenih grupa sa funkcio - ni ra ju ãom ce li nom dru štva i kul tu re. Is ku stva evrop skih ze ma qa u obla sti ure ðe wa od no sa iz me ðu re li - gi je i obra zo va wa ni su isto vet na i ne mo gu da se pre to åe u de taq na uput stva ka ko da se na je din stven na åin re ši ova pro ble ma ti ka, ali po ka zu ju da je re li gi ja na šla svo je me sto u obra zo va wu. Osnov nu smer - nicu za formalno ureðewe odnosa religioznog i institucionalizova - nog obra zo va wa u Evro pi, pred sta vqa pre po ru ka par la men tar ne skup - šti ne Sa ve ta Evro pe iz 1999. go di ne, u ko joj se is ti åe da je obra zo va we od lu åu ju ãi put za bor bu pro tiv ne zna wa i ste re o ti pa, kao i da se škol - ski i uni ver zi tet ski pro gra mi mo ra ju re vi di ra ti, da bi se una pre di lo raz u me va we raz li åi tih re li gi ja. Na ve de na pre po ru ka mo ÿe da se po i ma kao op šte uput stvo u ci qu stva ra wa uslo va za op sta nak i raz voj raz li - åi tih kul tu ra i re li gi ja u istom dru štve nom okvi ru, ko je se te me qi na razumevawu razliåitih pogleda na svet, kao i razliåitih naåina ÿivota. U evrop skim dru štvi ma po sto ji in sti tu ci o na li zo va na po dr ška raz li åi tim vr sta ma kon fe si o nal nog obra zo va wa, ko ja ne pro iz i la zi neposredno iz preporuka Saveta Evrope o stvarawu multikonfesional - ne (i even tu al no de li miå no bez kon fe si o nal ne) Evro pe. U Evrop skoj Uni ji ni je pri hva ãe no re še we ko jim bi se ne ki po gled na svet ili re - li gi ja pri vi le go va li, veã su za po la zi šte vred no snog okvi ra uze te slo - 45
46 bo de åo ve ka. Stva ra we mul ti kon fe si o nal ne i, åak, bez kon fe si o nal ne Evro pe je po du hvat ko ji se za sni va na uda qa va wu od hri šãan skih vred - no sti i pro mo vi sa wu vred no sti ko je pri pa da ju kor pu su qud skih slo bo - da. U ze mqa ma u tran zi ci ji, me ðu tim, kon cept bez kon fe si o nal no sti ne ma oåe ki va nu mo bi li šu ãu ener gi ju. U ovim ze mqa ma se od vi ja pro ces de se ku la ri za ci je pod stak nut, s jed ne stra ne, ras ta ka wem obra sca kul tu - re for mi ra nog u uslo vi ma so ci ja li stiå kog raz vo ja dru štva i, s dru ge, jaåawem potrebe za oåuvawem nacionalnog i kulturnog identiteta, koja se ja vqa zbog na ra sta ju ãeg ose ãa ja ugro ÿe no sti sop stve ne kul tu re u glo - bal nom dru štvu. Uvo ðe we ver ske na sta ve u obra zov ni pro ces u Sr bi ji pred sta vqa vid re a li za ci je na sto ja wa da ško la de lu je i kao po li va lent na kul tur na in sti tu ci ja. Kva li ta tiv ne pro me ne u okvi ru Na stav nog pla na i pro gra - ma, ko je na sta ju uvo ðe wem ver ske na sta ve pr vo kao fa kul ta tiv nog, a za - tim kao oba ve znog iz bor nog pred me ta, ško li (pre sve ga, osnov noj), omo - gu ãu ju da ak tiv no uåe stvu je u pro ce su ute me qe wa kul tur nog iden ti te ta. Uva ÿa va we po tre be za raz u me va wem raz li åi tih re li gi ja, ko ja je, kao smer ni ca, sa dr ÿa na u pre po ru ka ma za rad par la men tar ne skup šti ne Sa ve ta Evro pe, kao i uput stvo za uvo ðe we re li gi je u uåi o ni ce, ko je je pro i za šlo iz ra da Me ðu na rod ne kon fe ren ci je za obra zo va we u 21. ve ku, pred sta vqa ju iz raz po dr ške us po sta vqe nom od no su obra zo va wa i re li - gi je u za pad no e vrop skoj jav no sti, ali su bi le i pod sti caj zah te vi ma cr - kve i ver skih za jed ni ca u Sr bi ji za uvo ðe we ver ske na sta ve u in sti tu - ci o na li zo va no obra zo va we. Prak tiå no, ško la ti me do bi ja još jed nu funk ci ju kul tu re, ko ja omo gu ãa va we no åvr šãe po ve zi va we s dru štve - nom i kulturnom sredinom. Nova strategija razvoja obrazovawa, koja in te gri še re li gi o zne sa dr ÿa je u ku ri ku lum, stva ra osno ve za sklad ni je po ve zi va we ško le s na åi nom ÿi vo ta so ci jal ne za jed ni ce u ko joj je sme - šte na, a sa moj ško li obez be ðu je ulo gu us po sta vqa wa rav no te ÿe iz me - ðu ra zno rod nih kul tur nih mo de la ko ji se ja vqa ju u lo kal noj sre di ni. Ostva ri va we funk ci ja kul tu re ško le, åi ji je iz raz i re li gij sko obra zo - va we, do pri no si us po sta vqa wu dru štve ne ko he zi je, jer do vo di do zbli - ÿa va wa qu di kul tu rom, ka ko u okvi ru jed nog kul tur nog are a la ta ko i me - ðu raz li åi tim kul tu ra ma. * * * Glo ba li za ci ja na me ãe po i sto ve ãi va we sa stan dard nim za pad nim idealom razvoja što u ravni kulture stvara napetosti, koje su izraz su - ko bqa va wa raz li åi tih kul tur nih i ver skih tra di ci ja. Na sto ja we da se do seg ne za pad ni ide al naj åe šãe pod ra zu me va od ba ci va we sop stve ne kulture i sopstvenih korena, u stvari poricawe sopstvenog identi - te ta" [Nor berg-hox 2003: 60]. Ujed na åa va we obra zov nih stra te gi ja u glo - bal noj rav ni po red ne kih oåi gled nih pred no sti (po ve ãa we bro ja pi sme - nih) stva ra i broj ne pro ble me: pro mo vi sa we mo de la neo li be ral nog raz - vo ja i za ne ma ri va we lo kal nih kul tur nih re sur sa do vo de do ras ta ka wa za jed ni ca i sla bqe wa kul tur nog iden ti te ta. Pro me ne na re la ci ji re li gi ja for mal no obra zo va we su iza zva ne, da se na slu ti ti, uzro ci ma iz van sfe re re li gi je i obra zo va wa, od no sno
strukturnim promenama, koje determinišu veze veoma raznorodnih dru - štve nih åi ni la ca. Ako po sto ji nad me ta we iz me ðu vi še dru štve nih åi - ni la ca u po ku ša ju da po sta nu naj u ti caj ni ji ak te ri dru štve nih pro me - na, onda wihov odnos, zapravo, determiniše razvojnu strategiju. Ten - denciozne tvrdwe da su neki åinioci društvene strukture mawe vaÿni ili, åak, ne va ÿni u od no su na dru ge, ozna åa va ju gu bi tak wi ho vog uti ca ja u is toj sfe ri de lo va wa.mo ÿe se oåe ki va ti da ãe uti caj do mi nant nih åinilaca potisnuti uticaj mawe vaÿnih aktera društvenih promena. Åi ni o ci ko ji tr pe pre su dan uti caj de ter mi ni šu ãih dru štve nih fak to - ra, bi ãe mar gi na li zo va ni ili pot pu no po ti snu ti i na kra ju iz gu bqe ni za no vu ge ne ra ci ju, jer ne ãe ima ti pri li ke da pe åat svo je po seb no sti uti snu u no vi duh vre me na. Ka da se in sti tu ci o na li zo va no obra zo va we i re li gi ja po sma tra ju kao mo gu ãi ak te ri pro me na na ovim pro sto ri ma, naj åe šãe se su sre ãe mo sa sta no vi šti ma ko ja pri da ju zna åaj obra zo va wu, kao sim bo lu pro gre - siv nog raz vo ja dru štva, ali i s ospo ra va wem zna åa ja re li gi je i re li gij - ske kul tu re. Uko li ko su in sti tu ci o na li zo va no obra zo va we i re li gi ja, usled ide o lo gi je vla da ju ãih gru pa, su prot sta vqe ni na dru štve noj sce ni, on da do la zi do me ðu sob ne po de le je din stve nog po qa uti ca ja: ume sto sa - radwe u procesu formirawa kulturnog identiteta, oni postaju nosioci raz li åi tih idej nih sli ka sve ta, kao kon sti tu tiv nih ele me na ta raz li åi - tih identiteta. Raz ma tra we me sta i ulo ge re li gij skog obra zo va wa unu tar in sti tu - cionalizovanog obrazovawa, zahteva preispitivawe ideje otvorene ško - le i we ne pri pre mqe no sti da pri hva ti i pre no si od re ðe nu hi je rar hi ju vrednosti. Strukturna transformacija škole pretpostavqa ukquåivawe re li gi je kao vred no sti i po seb nih re li gij skih vred no sti, ko je ima ju ka - rakter univerzalnih, u sistem vrhovnih vrednosti koje škola prenosi. Jaåawe potrebe za oåuvawem nacionalnog i kulturnog identiteta u dru štvi ma u tran zi ci ji je iz raz du go spu ta va ne te ÿwe za isti ca wem po seb no sti u so ci ja li stiå kom si ste mu, ko ji se za sni vao na raz vi ja wu ko lek tiv nih for mi i ko lek tiv nih pred sta va. U dru štvi ma u tran zi ci ji po sto ji is ku stvo ma we ili vi še na sil ne si stem ske mar gi na li za ci je re li gi je, we nog po ti ski va wa s jav ne dru štve ne sce ne, kao i iz sva ko - dnev nog ÿi vo ta, što do ne kle ob ja šwa va za po åe ti pro ces re vi ta li za ci - je re li gi je. Raz u me va we sop stve ne re li gi je, ko ja ukqu åu je sti ca we si ste - ma ti zo va nih zna wa i do ÿi vqaj no is ku stvo, pod sti åe po je din ca da lak - še pri hva ti ka rak te ri sti ke kul tur nog kru ga ko me pri pa da, da da qe raz - vi ja kul tur ne po seb no sti ka rak te ri stiå ne za we go vu gru pu, kao i re li - gi o zne po seb no sti. Ško la, kao in sti tu ci o na li zo va ni me di ja tor kul tu - re, obez be ðu je od vi ja we pro ce sa en kul tu ra ci je (pro ces uåe wa vla sti te kul tu re, åi ji deo mo gu bi ti re li gij ski i re li gi o zni sa dr ÿa ji) i pro ce - sa akul tu ra ci je (otvo re na mo guã nost sa zna va wa i pri hva ta wa ka rak te ri - sti ka dru gih kul tur nih sku pi na). Ostva ru ju ãi funk ci je kul tu re, ško la se po ja vqu je kao fak tor ho mo ge ni za ci je dru štva: pre no se ãi i ši re ãi društveno prihvatqive obrasce kulture i negujuãi kritiånost prema netransmitiranim obrascima kulture, priprema ukupnu školsku popula - ci ju za pri hva ta we dru štve no po ÿeq nih vred no sti i obra za ca kul ture. 47
48 Raz u me va we raz li åi to sti iz me ðu re li gi ja i ver skih prak si, me ðu - tim, ni je mo gu ãe po sti ãi sa mo upo zna va wem s jed nom re li gi jom (i ver - skom praksom), veã je neophodno da se unutar institucionalizovanog obrazovawa pruÿi moguãnost za upoznavawe s uporednom istorijom svetskih re li gi ja u okvi ru no vog op šte o bra zov nog pred me ta ili, da se po - sto je ãi na stav ni pred me ti na raz li åi tim ni vo i ma škol skog si ste ma pro ši re i sa dr ÿa ji ma o re li gi ji. LITERATURA Bar lou, Mod i He der-xejn Ro bert son. Ho mo ge ni za ci ja škol stva, u: Globalizaci - ja: ar gu men ti pro tiv. ur. X. Man der i E. Gol dsmit. Be o grad: Clio, 2003. De lor, Ÿak Obra zo va we skri ve na ri zni ca. Be o grad: Mi ni star stvo pro sve te Republike Srbije, 1996. Iliã, Veselin. Re li gi ja i kul tu ra. Niš: Pro sve ta, 1995. Mander, Xeri. Tehnike globalizacije, u: Glo ba li za ci ja: ar gu men ti pro tiv. ur. X. Man der i E. Gol dsmit. Be o grad: Clio, 2003. Norbeg-Hox, Helena Pritisak da se izvrši modernizacija i globalizacija u: Glo ba li za ci ja: ar gu men ti pro tiv. ur. X. Man der i E. Gol dsmit. Be o grad: Clio, 2003. Cvetkoviã, V. Moderna Srbija: potraga za nacionalnim identitetom, Sociolo - ški pre gled, god. 31, (1997). br. 1. Šušwiã, Ðuro. Simboli zaboravqena znaåewa. Beograd: Åigoja štampa, 1997. Konerton, Pol. Kako društva pamte. Beograd: Samizdat B92, 2002. RELIGIOUS EDUCATION AND CULTURAL IDENTITY by Vesna Trifunoviã Summary The pa per stres ses how im por tant it is to adapt su bject con tent in for mal scho ol (pri mary scho ol, pri ma rily) to me et the ne eds of so ci al and cul tu ral de ve lop ment. Ef fec - tive primary school teaching contributes to cultural development by spreading and ac - cepting a cultural model and by strengthening the national and cultural identity. Following the logic of new political reality and new landmarks of social develop - ment, the Ser bi an so ci ety is trying to find the an swers to the fol lo wing qu e sti ons: first, how to use tradition in transition process and change the quality of relationship to traditi on; se cond, how to brid ge the gap bet we en na ti o nal cul tu re, on the one hand, and uni - ver sal cul tu ral pat terns, on the ot her? Re li gi o us edu ca ti on can gre atly con tri bu te to stren gthe ning the na ti o nal and cul tu ral iden tity, owing to par ti cu lar va lu es it car ri es. The pa per stres ses the pos si bi lity of cre a ting iden tity (na ti o nal and cul tu ral) in the con - di ti ons cha rac te ri zed by the cri sis of iden tity in the glo ba li zing so ci ety. Key words: so ci al de ve lop ment, re li gi on, re li gi o us edu ca ti on, cul tu ral iden tity