MERODAVNO PRAVO ZA STVARNOPRAVNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA NA POKRETNIM STVARIMA - PREPORUKE ZAKONODAVNOG VODIČA UNCITRAL-a O PRAVNIM POSLOVIMA OBEZBEĐENJA

MERODAVNO PRAVO ZA STVARNOPRAVNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA NA POKRETNIM STVARIMA - PREPORUKE ZAKONODAVNOG VODIČA UNCITRAL-a O PRAVNIM POSLOVIMA OBEZBEĐENJA Prof. dr. * UDK 347.751 (100) 347.952.1 339.9(100) Pregledni znanstveni rad Primljeno: studeni 2007. U radu je dat pregled odredaba Zakonodavnog vodiča UNCITRAL-a o pravnim poslovima obezbeđenja na pokretnim stvarima. Poseban akcenat stavljen je na kolizione norme za pravo obezbeđenja koje su sastavni deo Vodiča. Državama su preporučene dve opšte kolizione norme - jedna za pravo obezbeđenja na telesnim pokretnim stvarima i druga za pravo obezbeđenja na bestelesnim stvarima. Pored toga, Vodič sadrži i niz izuzetaka i posebnih kolizionih normi namenjenih za određene situacije i određene predmete obezbedenja. Ključne reči: pokretnine, merodavno pravo, UNCITRAL, konflikt mobile Od kada postoje dužničko-poverilački odnosi, poverioci nastoje da pronađu najbolji način da se obezbede od rizika neispunjenja ugovora od strane dužnika. Posebnu važnost sredstva obezbeđenja dobijaju u slučaju kada se roba prodaje ili usluge pružaju na kredit. 1 Sredstva obezbedenja se tradicionalno dele na lična stvarna (realna). 2 U stvarna sredstva obezbeđenja spadaju, izmedu ostalog, * Dr., profesorica Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 1, Novi Sad 1 M. Živković, O reformi realnih obezbeđenja u jugoslovenskom pravu, Budipeštanski simpozijum, Doprinos reformi stvarnog prava u državama juigoistočne Evrope, Edition Temmen, Bremen, 2003., str. 304. 2 O poreklu podele na lična i stvarna obezbedenja ugovora vidi, J. Salma, Obligaciono pravo, šesto izdanje, Novi Sad, 2005., str. 434. 899

ručna zaloga (pignus) i hipoteka. Ugovaranjem ovih sredstava obezbeđenja poverilac stiče na stvarima dužnika ili trećeg lica stvarno pravo na osnovu kojeg može da naplati svoje potraživanje prema dužniku u slučaju neispunjenja ili insolventnosti dužnika. Zbog toga ta obezbeđenja možemo nazvati i stvarnopravnim. Neka stvarna prava, kao što su ručna zaloga i hipoteka, uspostavljaju se u korist poverioca na tuđoj stvari upravo u cilju obezbeđenja. Druga stvarna prava, kao što je svojina, nemaju za primarni cilj obezbeđenje, ali mogu takođe da posluže za tu svrhu. Primeri takve funkcije svojine koji se koriste u modernom pravnom saobraćaju su prodaja sa zadržavanjem svojine, finansijski lizing i fiducijarni prenos prava svojine. Karakteristika savremenog poslovanja je proširenje kraga stvari koje se u praksi koriste kao predmet zaloge odnosno obezbedenja. Svaka vrednost koju dužnik ima može da posluži kao zalog (kolateral). Pored telesnih stvari, to su I sve češće i "bestelesne stvari" odnosno prava - novčana potraživanja, hartije od vrednosti (menica, ček, konosman, skladišnica, akcije, obveznice, itd.), prava intelektualne svojine (žigovi, patenti, dizajn, autorska prava), udeli u društvima sa ograničenom odgovornošću i tako dalje. Založno pravo na pokretnim stvarima u svom klasičnom obliku sadržanom u većini evropskih građanskih zakonika podrazumeva predaju državine na stvari poveriocu. Nedostatak takvog obezbeđenja je u tome što se zamrzava imovina koja je dužniku potrebna za obavljanje poslovanja, a poveriocu nameću troškovi i trud oko čuvanja založene stvari. 3 Zbog toga se za pojedine pokretne stvari, za koje se u većini država zbog njihove velike vrednosti vode posebni registri (brodovi, vazduhoplovi, poljoprivredne mašine), dozvoljava mogućost uspostavljanja bezdržavinske zaloge, putem upisa založnog prava u registar. Pvazvoj modernih informacionih sistema i tehnologije otvorio je put za uvođenje opštedostupnog i relativno jeftinog registra i za stvari manje vrednosti. To je samo jedan od razloga što sve više pristalica dobija ideja da se uvede bezdržavinska zaloga i na drugim pokretnim stvarima. U doba kada proizvodnja i potrošnja zavise od kredita razvoj odgovarajućeg pravnog sistema sredstava obezbeđenja postaje ekonomski imperativ. Države su tome poslu do sada pristupale samostalno i stihijski, što je dovelo do velike raznolikosti instituta i pravnih pravila kojima se u uporednom pravu ureduje 3 M. Povlakić, Stvarnopravna sredstva osiguranja na pokretnim stvarima u zemljama nasljednicama bivše SFRJ, Budipeštanski simpozijumu, Doprinos reformi stvamog prava u državama juigoistočne Evrope, Edition Temmen, Bremen, 2003., str. 223. 900

stvarno obezbeđenje potraživanja. Ova raznolikost posebno lose utiče na efikasnost stvamopravnih obezbeđenja na pokretnim stvarima, jer pokretne stvari mogu lako da se premeste sa teritorije jedne na teritoriju druge države i da se tako dovede u pitanje punovažnost i dejstvo prava koje je u prvoj državi uspostavljeno na stvari u korist poverioca. Upravo zbog toga veliki značaj dobijaju norme međunarodnog privatnog prava (pre svega kolizione norme) koje treba da daju odgovor na pitanje koje pravo će se primeniti u takvim slučajevima. Međutim, i same kolizione norme država mogu biti različite, ili, jednostavno, nedovoljno razvijene, da bi pružile odgovarajuće odgovore na pitanja koja se postavljaju u vezi sa prekograničnim dejstvom stvarnopravnog obezbedenja na pokretnim stvarima. Iz svih ovih razloga već duže vreme oseća se potreba zа harmonizacijom ili čak unifikacijom prava obezbedenja na medunarodnom nivou. Više međunarodnih organizacija poslednjih se godina posredno ili neposredno bavilo materijalnim i kolizionim pravom koje ureduje stvarnopravno obezbeđenje na pokretnim stvarima i pravima. Najnoviji takav poduhvat je Zakonodavni vodič UNCITRAL-a o pravnim poslovima obezbeđenja. Komisija UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pri kraju je rada na izradi takvog Vodiča. Komisija je na 34. zasedanju održanom 2001. godine formirala radnu grupu br. VI (za prava obezbeđenja) i poverila joj zadatak da srvori efikasan pravni režim u pogledu obezbedenja potraživanja. 4 Na 39. zasedanju održanom 2006. godine Komisija je razmatrala i odobrila u načelu Preporuke sadržane u Nacrtu UNCITRAL-ovog Zakonodavnog vodiča o pravnim poslovima obezbeđenja (Recommendations of the UNCITRAL draft Legislative Guide on Secured Transactions) - u daljem tekstu: Vodič. Detaljno razmatranje Vodića stavljeno je na dnevni red jubilarnog, 40. zasedanja Komisije, održanog u Beču od 25.juna do 12. jula. 5 Kako na tom zasedanju nisu usvojena sva poglavlja Vodiča, zakazan je nastavak 40. zasedanja za decembar 2007. godine da bi se rad na usvajanju Vodiča priveo kraju. 6 Tokom izrade Nacrta, radna grupa je imala u vidu više međunarodnih akata - Model-zakon Evropske banke za obnovu i razvoj o poslovima obezbeđenja (1994), Osnovna pravna načela u poslovima obezbeđenja Evropske banke za obnovu i razvoj (1997), 4 A/CN.9/613, Provisional Agenda. 5 Autorica je prisustvovala zasedanju kao članica srpske državne delegacije. 6 Uz određene izmene, usvojen je tekst poglavlja VII-XIV a u decembru će se rasprava nastaviti o poglavljima I-VI. 901

Konvenciju UN o ustupanju potraživanja u međunarodnoj trgovini (2001), Konvenciju Unidroita o međunarodim pravima na mobilnoj opremi (2001), Hašku kovenciju o merodavnom pravu za određena prava u pogledu finansijskih hartija od vrednosti koje su u položene kod posrednika (2001), Interamerički model-zakon o obezbeđenim potraživanjima (2002), Zakonodavni vodič UN- CITRAL-a o pravu insolventnosti (2004), itd. 7 Takođe je vodila računa da je u okviru UNIDROIT-a u toku izrada dva teksta - Model zakona o lizingu i Konvencije o hartijama od vrednosti koje su položene na računu kod posrednika. 8 U međuvremenu, u okviru Evropske unije doneta je Direktiva 2002/47/EC o finansijskim založnim poslovima, 9 a u pripremi je i Uredba o merodavnom pravu za ugovorne obaveze (Rim I) koja će urediti pitanje merodavnog prava za ustupanje potraživanja. 10 Vodič UNICTRAL-a o pravnim poslovima obezbeđenja sastoji se od četrnaest poglavlja. Svako poglavlje započinje komentarima Komisije koji treba da objasne nacionalnom zakonodavcu kakva su rešenja na raspolaganju i zbog čega su odabrana upravo ona rešenja koja se preporučuju. Zatim sledi sam tekst zakonske preporuke. Jedno od tih poglavlja posvećeno je odredivanju merodavnog prava za pravo obezbeđenja na pokretnim stvarima. 11 U ovom radu razmotrićemo upravo kolizione norme koje se zakonodavcima predlažu u Vodiču. Ipak, da bi se kolizione norme sadržane u njemu bolje razumele, potrebno je prethodno ukratko ukazati na osnovna materijalnopravna pravila u pogledu stvarnopravnog obezbeđenja na pokretnim stvarima koja on predviđa. VODIČ UNCITRAL-a O PRAVNIM POSLOVIMA OBEZBEĐENJA Vodič je neobavezni akt namenjen državama koje još uvek nemaju efikasan sistem stvarnog obezbeđenja na pokretnim stvarima, kao i državama koje žele 7 A/CN.9/631/Add.l, tačka 12. 8 Preliminary Draft Model Law on Leasing, Preliminary Draft Convention on Harmonized Substantive Rules Regarding Intermediated Securities. 9 Directive 2002/47/EC of the European Parliament and of the Council on financial collateral arrangements. 10 Proposal for a Regulation on the Law Applicable to Contractual Obligations, COM (2005) 650 final. 11 To je u Nacrtu Vodiča na junskom zasedanju Komisije bilo XII poglavlje ali će odlukom Komisije u konačnom tekstu postati XI poglavlje, jer se XI poglavlje o stečaju premešta na sam kraj Vodiča, pre prelaznih odredaba. 902

da modernizuju svoje pravo u ovoj oblasti ili da ga harmonizuju sa pravom drugih država. 12 Preporuke koje Vodič sadrži upućene su pre svega nacionalnim zakonodavcima, kao uputstvo pri donošenju odgovarajućeg zakona koji bi na jednistven način regulisao sva stvarnopravna sredstva obezbeđenja na pokretnim na. Jedinstvenim uređivanjem svih aspekata prava obezbeđenja jednim zakonskim aktom ostvario bi se unutrašnji sklad prava obezbeđenja. 13 Zakon bi imao osnovni cilj da podstakne ekonomiju tako što bi, uvođenjem modernog prava obezbeđenja na pokretnim stvarima, pružio preduzećima i potrošačima mogućnost da dobiju kredit pod povoljnijim uslovima nego do sada, zahvaljujući tome što bi poverilac (kreditor) u takvom sistemu bio siguran da ce u slučaju neplaćanja od strane dužnika imati iz čega da naplati svoje potraživanje i mogao unapred da predvidi rang koji će imati njegovo potraživanje u odnosu na potraživanje ostalih poverilaca. Smatra se da bi to automatski dovelo do nižih kamatnih stopa. Ciljevi koji se ostvaruju donošenjem zakona o stvarnim sredstvima obezbeđenja na pokretnim stvarima detaljno su nabrojani u prvom poglavlju Vodiča. 14 U uvodnom delu, pre prvog poglavlja, objašnjava se svrha Vodiča i daju definicije pravnih termina koji se u njemu koriste. Definisano je preko 50 bitnih termina, među kojima se nalaze i sledeći: pravo obezbeđenja (security right), akvizicono pravo obezbeđenja - tj. pravo lica koje je finansiralo sticanje predmeta obezbeđenja od strane dužnika (acquisition security right), dužnik (debtor), ivalac obezbeđenja (grantor), obligaciona hartija od vrednosti (negotiable instrument), svojinska hartija od vrednosti (negotiable document), samostalna obaveza (independent undertaking), državina (possession), kontrola (control), državinsko pravo obezbeđenja (possessory security right), bezdržavinsko pravo obezbeđenja (non-possessory security right), prvenstvo (priority), itd. Osnovna preporuka koju Vodič upućuje zakonodavcima jeste da se uvede jedinstveno i opšte "pravo obezbeđenja" (security right) koje treba da zameni sve postojeće vrste stvarnopravnog obezbeđenja na pokretnim stvarima u nacionalnim pravnim sistemima. Pravo obezbeđenja kao ključni termin celog akta definiše se na sledeći način: stvarno pravo na pokretnoj stvari i pripacima koje je nastalo na osnovu ugovora i koje obezbeđuje isplatu novca ili drugo spunjenje jedne ili više obaveza, bez obzira da li su ga same stranke nazvale 12 A/CN.9/WG.VI/WP.31/Add. 1. 13 Vidi, M. Povlakić, op.cit, str. 240. 14 A/CN.9/631, str. 3. Preporuka 1. 903

pravom obezbeđenja. U odnosu na potraživanja, pravo obezbeđenja, takođe, znači pravo prijemnika kod cesije. 15 Polje primene Vodiča određeno je u drugom poglavlju. 16 Nabrajaju se stvari које mogu biti predmet obezbeđenja, stranke, obaveze čije se izvršenje može obezbeđiti, prava obezbeđenja i druga prava na koja će se budući zakon primenjivati. U pogledu stvari koje mogu biti predmet obezbeđenja, određeno je da se zakon primenjuje na sve vrste pokretnih stvari, telesne (opremu, inventar, pripatke nekretnina) i bestelesne, postojeće i buduće, na potraživanja - ugovorna ili vanugovorna, novčana i nenovčana, na obligacione hartije od vrednosti (menica, ček), svojinske hartije od vrednosti (konosman, skladišnica), na pravo isplate novčanih sredstava koja su položena na računu kod banke, na pravo isplate na osnovu samostalne obaveze (akreditiva, bankarske garancije), i na intelektualnu svojinu. Stranke koje su korisnici ili davaoci obezbeženja mogu biti sva fizička i pravna lica, uključujući i potrošače. Međutim, zakon precizira da njegove odredbe ne utiču na prava koja su predviđena zakonima o zaštiti potrošača. U pogledu obaveza čije se izvršenje može obezbeđiti, zakon se primenjuje na sve vrste obaveza, na sadašnje i buduće obaveze, na već određene ili odredive obaveze. U pogledu prava, zakon se primenjuje na sve vrste prava obezbeđenja na pokretnim stvarima, i na sve vrste stvarnih prava koja se zasnivaju ugovorom radi obezbeđenja plaćanja i izvršenja neke obaveze, uključujući prenos svojine na telesnim stvarima radi obezbeđenja, ustupanje potraživanja radi obezbeđenja, različite oblike zadržavanja prava svojine, finansijski lizing i druge slične pravne poslove. 17 S druge strane, zakon se ne primenjuje na avione, vozove, brodove (prevozna sredstva) i ostalu "mobilnu opremu", pod uslovom da postoji poseban domaći propis ili medunarodni ugovor koji je na snazi u državi i koji reguliše pitanje obezbeđenja na tim stvarima. Takođe, zakon se ne primenjuje na intelektualnu svojinu, ukoliko su njegove odredbe u suprotnosti sa domaćim propisom ili međunarodnim ugovorom koji je na snazi u domaćoj državi. Zakon se ne primenjuje ni na hartije od vrednosti s pravom učešća (akcije), obveznice i druge finansijske instrumente koji se mogu preneti na račun fizičkih i pravnih lica, ni na finansijske ugovore. Konačno, ne primenjuje se ni na nekretnine. 15 A/CN.9/WG.VWP.31/Add.l, str. 16. 16 A/CN.9/631, str. 4-5. Preporuke 2-9. 17 A/CN.9/631, str. 4. 904

Veoma kratko treće poglavlje 18 posvećeno је osnovnim pristupima obezbeđenju. Zakon treba na jedinstven i dosledan način da obuhvati sve oblike stvarnih prava na pokretnim stvarima koja služe za obezbeđenje. Pre svega, vodič ima u vidu prava koja nastaju na osnovu ugovora, ali odredbe budućeg zakona mogu imati uticaja i na prava koja nastaju po drugim osnovima (na osnovu zakona ili sudske presude). Vodič razlikuje dejstvo prava obezbeđenja između davaoca obezbeđenja i obezbeđenog poverioca(obligacionopravno, inter partes dejstvo)i njegovo dejstvo prema trećim licima (stvarnopravno, erga omnes dejstvo). Četvrto poglavlje 19 način zasnivanja prava obezbeđenja na pokretnim stvarima odnosno Sticanje dejstva između samih stranaka, a peto poglavlje sticanje stvarnopravnog dejstva, odnosno, mogućnost njegovog isticanja prema trećim licima. Pravo obezbeđenja stiče se ugovorom između davaoca obezbeđenja i obezbeđenog poverioca. Momenat nastanka prava obezbeđenja je momenat zaključenja ugovora, osim ako se radi o imovini na kojoj sam davalac obezbeđenja stiče prava u nekom kasnijem momentu (opterećivanje buduće imovine). Ugovor o zasnivanju obezbeđenja mora biti zaključen ili zabeležen u pisanom obliku, izuzev u slučaju kada, istovremeno sa zaključenjem usmenog ugovora, dolazi i do prenosa državine. Zahtev pismene forme mogu zadovoljiti i elektronske poruke ako su informacije sadržane u njima dostupne tako da se mogu kasnije koristiti. 20 Bitni elementi ugovora su određivanje obezbeđenog poverioca, davaoca obezbeđenja, opis obaveze čije se izvršenje obezbeđuje i stvari koje su predmet obezbeđenja. Međutim, dovoljan je i uopšten opis stvari - na primer: "Sva sadašnja i buduća imovina". To znači da, po preporuci Vodiča, pravo obezbeđenja može da postoji ne samo na pojedinačnim pokretnim stvarima, već i nа celokupnoj pokretnoj imovini davaoca obezbeđenja (koja se tokom vremena menja), ili na idealnim delovima njegove svojine na takvoj imovini, kao i na imovini koju će on tek steći u budućnosti, što je odstupanje od načela specijalnosti koje važi u založnom pravu. Ako je posebnim nacionalnim zakonom predviđeno izuzeće određenih vrsta stvari od obezbeđenja i opterećenja (porodipčne kuće, penzije, iznosi izdržavanja, iznosi koji pripadaju detetu), zakon ne utiče na ta ograničenja. Pravo obezbeđenja na opterećenim stvarima prelazi automatski na iznos cene i drugih vrednosti koji se dobijaju njihovom rodajom (proceeds), ako se ti iznosi i vrednosti mogu identifikovati. 18 A/CN.9/631, str. 6-7. Preporuka 11. 19 A/CN.9/631, str. 7-12. Preporuke 12-29. 20 A/CN.9/631, str. 6. Preporuka 9. 905

Peto poglavlje 21 posvećeno je načinu na koji pravo obezbeđenja stiče dejstvo u odnosu na treća lica. Erga omnes dejstvo se, po pravilu, obezbeđuje registracijom obaveštenja o tome da je pravo nastalo, u javnom registru. Od toga postoje određeni izuzeci. Pravo obezbeđenja može steći erga omnes dejstvo i predajom državine, ako su u pitanju telesne pokretne stvari, predajom svojinske hartije od vrednosti (konosmana, skladišnice), ako je u pitanju roba na koju se harija odnosi, registracijom u posebnom registru, ako se za tu vrstu pokretnih stvari vodi poseban registar, zabeležbom na uverenju o svojini (tapiji), ako za tu vrstu stvari postoji takvo uverenje, sticanjem kontrole, ako je predmet obezbeđenja pravo na isplatu novčanih sredstava koja se nalaze na računu kod banke i upisom u registar nepokretnosti, ako su predmet obezbeđenja pokretne stvari kao pripaci nekretnina. Za većinu navedenih stvari, pravo obezbeđenja može se alternativno steći i upisom obaveštenja u opšti registar pokretnih stvari. Upis obaveštenja u registar nema konstitutivno dejstvo - on ne dovodi do nastanka prava obezbeđenja i nije uslov za nastanak prava obezbeđenja. Upis može da se izvrši i pre nastanka prava obezbeđenja. Ugovor kojim se obezbeđenje zasniva ne mora se prikazati niti se njegova sadržina proverava prilikom upisa. Registarski sistem je tema šestog poglavlja Vodiča. 22 Ima se u vidu opšti centralizovani registar pokretnih stvari za celu zemlju. Cilj sistema je da upis prava i pretraživanje registra budu jednostavni, jeftini, efikasni i dostupni najširoj javnosti. Obaveštenje o zasnivanju prava obezbeđenja koje se predaje registru treba da sadrži podatke kojim se identifikuje davalac obezbeđenja, obezbeđeni poverilac ili njegov zastupnik i njihove adrese, opis stvari na koju se obaveštenje odnosno upis odnosi i trajanje upisa. Zakon treba da odredi rok do kojeg upis ima dejstvo ili može da prepusti licu koje podnosi prijavu da samo odredi rok do koga će upis imati dejstvo. Koje god rešenje zakonodavac bude odabrao, treba da ostavi mogućnost produženja roka. Zakon može da odredi da se upisuje i maksimalni novčani iznos za koji je dato konkretno obezbeđenje, ako država smatra da je to korisno da bi se podstaklo supsidijarno kreditiranje odnosno višestruko zalaganje stvari. Dejstvo upisa ne zavisi od identiteta lica koje podnosi prijavu, ali upis neće imati dejstvo ako davalac obezbeđenja nije dao svoj pismeni pristanak. Pristanak se može dati pre ili posle upisa. Pismeni sporazum o obezbeđenju zamenjuje pristanak. Ako davalac obezbeđenja nakon upisa u registar prenese opterećenu stvar na drugo lice, obezbeđeni poverilac 21 A/CN.9/631, str. 12-17. Preporuke 30-54. 22 A/CN.9/631, str. 17-22. Preporuke 55-73. 906

mora u određenom roku da unese odgovarajuće izmene identiteta u registar ukoliko želi da očuva stvarnopravno dejstvo svog prava obezbeđenja. Nakon isplate duga, obezbeđeni poverilac je dužan da u kratkom roku traži brisanje upisa, a ako to ne učini, davalac obezbeđenja može sam tražiti brisanje upisa u skraćenom sudskom ili upravnom postupku. Jedno od važnih pitanja za efikasan i predvidiv režim obezbeđenja je određivanje hijerarhijskog statusa prava obezbeđenog poverioca u odnosu na ostala lica koja imaju neka prava na opterećenoj stvari. Određivanjem hijerarhije između više obezbeđenih poverilaca omogućava se dužniku da zasnuje vise paralelnih prava obezbeđenja na istoj stvari i da tako iskoristi punu vrednost svoje imovine za dobijanje kredita. Ovaj hijerarhijski odnos u Vodiču se odreduje terminom "prvenstvo" (priority) i predmet je sedmog poglavlja. 23 Prvenstvo prava obezbeđenja ne zaviši od momenta kada nastaje obezbeđena obaveza, niti od momenta kada nastaje samo pravo obezbeđenja, već od momenta kada je postignuto stvarnopravno dejstvo tog prava (dejstvo prema trećim licima). Ako se stvarnopravno dejstvo postiže upisom obaveštenja o pravu u registar, prvenstvo se određuje prema redosledu upisa, a ako se postiže na neki drugi način, prema vremenskom redosledu po kojem su te druge radnje, kojima se postiže stvarnopravno dejstvo, obavljene. Ako je upis prava izvršen u posebnom registru za posebne vrste pokretnih stvari ili je izvršena zabeležba na uverenju o svojini, takav upis odnosno zabeležba imaju prednost u odnosu na sve druge načine postizanja stvarnopravnog dejstva. Poglavlje o prvenstvu uređuje i odnos drugih lica, koja nisu obezbeđeni poverioci, prema pravima obezbeđenog poverioca. Tako, sticaoci stvari koja je opterećena pravom obezbeđenja (kupci, zakupci, primaoci licence) stiču tu stvar sa teretom. Nakon sticanja, pravo obezbeđenja i dalje proizvodi dejstvo prema novom vlasniku (pravo sledovanja), ali su od toga predviđeni značajni izuzeci. Osim saglasnosti samog obezbeđenog poverioca da se predmet obezbeđenja prenese na treće lice bez tereta, najvažniji izuzetak je slučaj kada se roba stiče od prodavca koji je prodaje ili daje u zakup u okviru svog redovnog poslovanja. Tada sticalac (kupac, zakupac) robu stiče neopterećenu pravom obezbeđenja pod uslovom da je savestan, odnosno da nije znao da se prodajom odnosno zakupom vredaju prava obezbeđenog poverioca. Sličan izuzetak postoji i za primaoca licence na bestelesnim stvarima ako licenca nije isključiva. Zakonodavcu se takođe preporučuje da ograniči broj i visinu privilegovanih poverilaca koji na osnovu zakona imaju prvenstvo 23 ACN-9/631, str. 22-29. Preporuke 74-107. 907

nad pravima obezbeđenih poverilaca i da ih u zakonu jasno i detaljno nabroji i opiše njihova potraživanja. Obezbeđeni poverilac ima prvenstvo u odnostu na prava neobezbeđenog poverioca. Medutim, neobezbeđeni poverilac koji je pre no što je pravo obezbeđenog poverioca steklo stvarnopravno dejstvo, izdejstvovao sudsku odluku ili privremenu meru protiv davaoca obezbeđenja i na osnovu njih preduzeo potrebne korake da stekne prava na njegovim stvarima, imaće prvenstvo u naplati. Prvenstvo nad obezbeđenim poveriocem imaju takođe i davaoci usluga (na primer skladištar, prevoznik) dok imaju državinu na stvarima, i to do iznosa razumne naknade za svoje usluge. Posebna pravila predviđena su za prvenstvo prava obezbeđenja na posebnim vrstama stvari. Na primer, na obligacionim hartijama od vrednosti (menica, ček) zakon treba da predvidi prvenstvo za obezbeđenog poverioca koji ima državinu na hartiji u odnosu na obezbeđene poverioce koji su stvarnopravno dejstvo ostvarili na bilo koji drugi način (na primer, upisom u registar). Kada je pravo obezbeđenja konstituisano na pravu isplate novčanih sredstava koja su položena na računu kod banke, obezbeđeni poverilac koji je stvarnopravno dejstvo prava obezbeđenja postigao sticanjem kontrole nad računom 24 ima prednost nad svim ostalim poveriocima koji su postigli stvarnopravno dejstvo bilo kojim drugim metodom. Pravo obezbeđenog poverioca na svojinskoj hartiji od vrednosti (konosman, skladišnica) i na robi koja je njome pokrivena, podređeno je pravu lica na koje je hartija zakonito preneta na osnovu zakona o hartijama od vrednosti. Sve dok je roba pokrivena hartijom, obezbeđeni poverilac na hartiji ima prvenstvo u odnosu na obezbeđenog poverioca na robi. Predmet osmog poglavlja su prava i obaveze stranaka u pravnim poslovima obezbeđenja. 25 Cilj je ovog poglavlja, koje sadrži većinom dispozitivne norme, da služi kao dopuna ugovoru o zasnivanju prava obezbeđenja, za sva sporna pitanja koja se eventualno mogu pojaviti, u slučaju da stranke nisu predvidele nešto drugo. Prema odredbama ovog poglavlja, lice koje ima državinu na stvari (bilo da je to obezbeđeni poverilac ili davalac obezbeđenja) dužno je da preduzme potrebne korake radi očuvanja predmeta obezbeđenja. U slučaju potpune isplate duga, obezbeđeni poverilac dužan je da vrati predmet obezbeđenja odnosno, da zatraži brisanje upisa iz registra. On ima pravo na naknadu razumnih troškova koje je imao radi očuvanja opterećenih stvari koje se nalaze u njegovoj državini. Obezbeđeni poverilac koji drži stvar ima pravo da je razumno upotrebljava, a 24 Pojam kontrole definisan je u uvodnom delu Vodiča. A/CN.9/631/Add. 1, str. 11. 25 A/CN.9/631, str. 29-31. Preporuke 108-113. 908

ako je davalac obezbeđenja zadržao državinu na stvari, ovlašćen je da je pregleda. Vodič sadrži i niz dispozitivnih odredaba koje se odnose na ustupanje potraživanja, kao poseban vid obezbeđenja. Ove odredbe u potpunosti su preuzete iz Konvencije UN o ustupanju potraživanja. Prava i obaveze trećih lica kao dužnika uređena su u devetom poglavlju.26 Reč je, na primer, o pravima i obavezama dužnika ustupljenog potraživanja (o njegovim pravima u pogledu valute i mesta plaćanja, o obavezi da bude obavešten o ustupanju i načinu na koji se može osloboditi svoje obaveze, o njegovim kompenzacionim prigovorima i o izmenama ugovora koji je osnova ustupljenog potraživanja). Ove odredbe su takođe preuzete iz Konvencije o ustupanju potraživanja. Pored toga, uređuju se prava i obaveze ostalih dužnika iz opterećenih potraživanja - dužnika na osnovu obligacione hartije od vrednosti (menice ili čeka), izdavaoca svojinske hartije od vrednosti (konosmana ili skladišnice), depozitne banke i obveznika samostalne obaveze (bankarske garancije ili akreditiva). Veoma važno, možda i centralno je deseto poglavlje, 27 koje određuje prava obezbeđenog poverioca nakon što dužnik obezbeđene obaveze padne u docnju. Radi se, u stvari, o materijalnopravnim odredbama o namirenju poverioca odnosno o izvršenju na predmetu obezbeđenja. Cilj je da se uspostavi efikasan i predvidiv sistem izvršenja na stvarima koje služe kao obezbeđenje. Osnovna је karakteristika preporučenog sistema sadržanog u ovom poglavlju postojanje mogućnosti da se odstupi od načela oficijelnosti. Pored sudskog izvršenja, obezbeđeni poverilac može da pribegne i vansudskom izvršenju, mada pri tom mora da poštuje određena ograničenja. Obezbeđeni poverilac dužan je da pri izvršenju postupa u dobroj veri i na trgovački razuman način. To je opšti stan-- dard koji obavezuje poverioca. Obezbeđeni poverilac nakon nastupanja docnje ima pravo da stekne državinu na predmetu obezbeđenja. Državinu može da stekne i bez obraćanja sudu, ali samo ako su ispunjeni sledeći kumulativno predviđeni uslovi: a) ako se davalac obezbeđenja u ugovoru o obezbeđenju saglasio sa vansudskim oduzimanjem stvari, b) ako je obezbeđeni poverilac poslao obaveštenje davaocu obezbeđenja i držaocu predmeta obezbeđenja i v) ako se davalac obezbeđenja tome ne protivi ni u momentu oduzimanja državine. Ako već ima državinu, obezbeđeni poverilac je nakon nastupanja docnje ovlašćen da proda stvar, da je da u zakup ili da raspolaže njome na drugi način. 26 A/CN.9/631, str. 31-35. Preporuke 114-127. 27 A/CN.9/631, str. 35-43. Preporuke 128-172. 909

On može prodaju izvršiti bez učešća suda ili drugog državnog organa, s tim da mora o svojoj nameri obavestiti sva zainteresovana lica - na primer, davaoca obezbeđenja, dužnika, lice koje ima neko pravo na opterećenoj stvari i o tome ga je obavestilo, drugog obezbeđenog poverioca itd. Obaveštenje mora biti dato na jeziku za koji se može razumno očekivati da će biti razumljiv primaocu. Slična procedura obaveštavanja predviđena je i u slučaju da obezbeđeni poverilac predloži u pismenoj formi da prihvati predmet obezbeđenja kao namirenje. Kada unovči predmet obezbeđenja, obezbeđeni poverilac ima pravo da naplati svoj dug, uključujući i troškove, a zatim treba ostatak da preda sledećem poveriocu koji ga je obavestio o postojanju svog zahteva, prema redosledu prvenstva koji je određen u skladu sa zakonom. On može isto tako višak položiti u depozit kod nadležnog suda ili drugog organa. Višak se dalje deli po pravilima o prvenstvu poverilaca. Ako nešto pretekne nakon naplate svih poverilaca, mora se vratiti davaocu obezbeđenja. U slučaju sudske realizacije obezbeđenja, ona se obavlja po opštim pravilima izvršnog postupka, ali u skladu sa pravilima prvenstva sadržanim u samom zakonu o pravu obezbeđenja. Sudski postupak naplate treba da bude brz i i efikasan. Obezbeđeni poverilac koji uživa prvenstvo može, u slučaju da je izvršenje već počelo, preuzeti od drugog poverioca nižeg ranga kontrolu nad postupkom izvršenja sve do konačne raspodele sredstava ostvarenih prodajom odnosno naplatom predmeta obezbeđenja. Bez obzira što je nastupila docnja, dužnik ima pravo da u potpunosti isplati obezbeđenu obavezu i tako oslobodi stvar tereta. Dužnik može da se obrati sudu ili drugom organu za pomoć, ako se obezbeđeni poverilac ne pridržava svojih obaveza. On može takođe da prihvati predlog obezbeđenog poverioca ili da sam predloži da se stvar koja je opterećena obezbeđenjem prepusti poveriocu radi potpunog ili delimičnog namirenja (komisorni sporazum). Izvršenje na predmetu obezbeđenja ne sprečava poverioca da nakon što dužnik padne u docnju, pred sudom traži zaštitu svojih prava na osnovu obaveze za koju je dato obezbeđenje. Jedanaesto poglavlje koje se odnosi na stečajni postupak preuzeto je iz Zakonodavnog vodiča UNCITRAL-a o pravu insolventnosti. Ipak, odredbe tog Vodiča sada su dopunjene odredenim preporukama koje se specijalno odnose na poslove obezbeđenja. Najvažnije dodatne odredbe odnose se na očuvanje prvenstva obezbeđenog poverioca u stečajnom postupku i na očuvanje stvarnopravnog dejstva prava obezbeđenja. Tokom rasprave Komisija je usvojila stav da ovo poglavlje treba premestiti na sam kraj Vodiča, jer ove odredbe nisu namenjene za budući zakon o sredstvima obezbeđenja, već treba da budu unete 910

u nacionalni zakon o stečajnom postupku, da bi odredbe zakona o obezbeđenju mogle da se pravilno sprovedu. Mada teži uvođenju jedinstvenog prava obezbeđenja, Vodič ipak predvida jednu posebnu vrstu obezbeđenja za one poverioce koji finansiraju kupovinu na kredit same stvari koja je predmet obezbeđenja. To mogu biti proizvođači i prodavci robe i opreme i zajmodavci (banke). Osnovna ideja je da se ovim poveriocima pruži poseban (povoljniji) tretman u naplati iz predmeta obezbeđenja čiju su nabavku finansirali. Zbog toga se ovim poveriocima kada imaju pravo obzbeđenja na predmetu koji je kupljen njihovim sredstvima, daje "superprvenstvo" (superpriority) u odnosu na ostale obezbeđene poverioce istog dužnika, čak i one koji su svoje obezbeđenje, na primer, na celokupnoj pokretnoj imovini dužnika, ranije registrovali ili mu na drugi način pribavili stvarnopravno dejstvo. Vodič takođe uzima u obzir činjenicu da u nekim pravnim sistemima postoje posebni pravni instrumenti kao što je zadržavanje prava svojine, a u novije vreme i fmansijski lizing, kod kojih isporučilac ne stiče pravo obezbeđenja na isporučenoj stvari, već ostaje i dalje vlasnik sve do potpune isplate i na taj načn štiti svoje potraživanje cene odnosno lizing naknade. U takvim sistemima, ovi poverioci nisu zaštićeni na osnovu prvenstva svog prava obezbeđenja, jer ne stiču pravo obezbeđenja u formalno-pravnom smislu, već su osigurani na osnovu svog prava svojine na stvari. U praksi je uočeno da ovaj način obrzbeđenja stvara probleme, jer poverilac ima više ovlaščenja nego što mu je potrebno za osiguranje, 28 a dužnik (sticalac) onda ne može da uzme dodatni kredit na osnovu preostale vrednosti stečenih stvari, mada je već otplatio deo cene, odnosno lizing naknade, sve dok ih ne otplati u potpunosti. Takode, postavlja se pitanje publiciteta ovih prava u odnosu na treća lica, posebno na druge poverioce sticaoca, koji mogu imati registrovana prava obezbeđenja. Osnovna ideja Vodiča je da pravo svojine koje je zadržano kod poverioca u ovkvim slučajevima po svojoj suštini predstavlja samo jedan vid obezbeđenja, i da ga treba upodobiti sa pravom obezbeđenja. Zbog toga sva takva prava, bez obzira da li su iskazana kao založna prava ili se formalno vode kao svojina zadržana radi obezbeđenja, treba da imaju funkcionalno jednak tretman. Vodič u tom pogledu ipak nije uspeo da postigne jednoobrazno rešenje, nego u dvanaestom poglavlju 29 nudi zakonodavcima dva moguća pristupa u ostvarenju 28 M. Povlakić, op.cit., sir. 242. 29 А/СN.9/631. str. 56-64. Preporuke koje se odnose na dvojni pristup (184-201) pretrpele su radikalne izmene na samom zasedanju Komisije. S obzirom da je poglavlje o stečaju, 911

tog cilja. Jedan se naziva unitarnim, a dragi neunitarnim (dvojnim). Po pravom, prava svih poverilaca koji finansiraju nabavku stvari koja sama služi kao predmet obezbeđenja tretiraju se kao posebna, prioritetna prava obezbeđenja - tzv. akviziciona prava obezbeđenja (acquisition security rights), koja se stiču i dobijaju stvarnopravno dejstvo na isti način kao i "obična" prava obezbeđenja (security rights), s tim da imaju jače prvenstvo. Drugim rečima, poverioci sa akvizicionim pravom obezbeđenja imaju prvenstvo u namirenju u odnosu na poverioce sa običnim pravom obezbeđenja. Razlike u sticanju stvarnopravnog dejstva za akviziciono pravo obezbeđenja ipak postoje kada je u pitanju potrošačka roba, jer takvo pravo obezbeđenja stiče stvarnopravno dejstvo čim je konstituisano ugovorom, bez potrebe da se upisuje u registar ili publikuje na drugi način. Određene specifičnosti predviđene su i za sticanje stvarnopravnog dejstva ako su predmet obezbeđenja roba na lageru, sirovine i poluproizvodi preduzeća (inventory). 30 Tada, prema prvobitnom tekstu radne grupe, za sticanje stvarnopravnog dejstva nije dovoljan samo upis u registar, nego je potrebno i pojedinačno obaveštavanje obezbeđenih poverilaca koji su ranije upisani u registar. Međutim, na zasedanju Komisije, neke zemlje (posebno Nemačka) bile su protiv ove odredbe, pa je Komisija i po ovom pitanju kao konačan tekst usvojila dve varijante - sticanje stvarnopravnog dejstva sa i bez pojedinačnog obaveštavanja prethodno upisanih poverilaca. Ako se pojavi konflikt između više akvizicionih prava obezbeđenja (na primer prodavac je dao kredit za 40% cene, a ostalo je finansirao kupac zajmom uzetim od banke, za koji je banci dao obezbeđenje na istim stvarima), jače pravo obezbeđenja ima isporučilac - on ima prednost u namirenju u odnosu na banku. Drugi, dvojni pristup, omogućava državama koje to žele da i dalje ostave na snazi sistem zadržavanja prava svojine u cilju obezbeđenja, ali da ga obogate novim akvizicionim pravom obezbeđenja. One, dakle, mogu da predvide dva paralelna sistema - prodavac odnosno davalac lizinga prema svom izboru može da zadrži svojinska prava ili može u svoju korist da uspostavi akviziciono pravo obezbeđenja, onakvo kakvo je predvideno u unitarnom sistemu. Medutim, da bi svoje pravo svojine mogao da istakne prema drugim obezbeđenim poveriocima, prodavac koji je zadržao pravo svojine odnosno davalac lizinga prema dvojnom pristupu dužan je da to koje prethodi ovom poglavlju, premešteno na kraj Vodiča, treba očekivati da će dvanaesto poglavlje postati jedanaesto i da će redni brojevi citiranih preporuka u konačnom tekstu Vodiča biti izmenjeni. 30 Definicija inventory sadržana je u Uvodnom delu Vodiča. A/CN.9/631/Add.l, str. 13. 912

pravo upiše u opšti registar pokretnih stvari, pre predaje stvari ili u kratkom roku nakon predaje stvari u državinu kupca odnosno primaoca lizinga. Upis u registar ne traži se jedino ako je u pitanju potrošačka roba na kojoj prodavac ili davalac lizinga zadržava svojinu dok ne bude otplaćena. Za stvarnopravno dejstvo zadržanog prava svojine na robi na lageru, sirovinama i poluproizvodima predviđeno je slično pravilo kao i u unitarnom pristupu, opet sa dve varijante sa i bez pojedinačnog obaveštavanja poverilaca koji su ranije upisani. Izričito predviđeno da kupac ili primalac lizinga ima pravo da preostalu vrednost stvari (onu koja preostaje kada se odbije neisplaćeno potraživanje prodavca odosno davaoca lizinga) optereti dodatnim obezbeđenjem u korist nekog drugog poverioca (na primer banke koja je finansirala deo kupovine). Takav poverilac, ako je finansirao deo kupovine, stiče akviziciono pravo obezbeđenja koje je jače od prava obezbeđenja ostalih poverilaca, ali je podređeno potraživanju prodavca koji je zadržao svojinu odnosno davaoca lizinga. Iz ovoga se može zaključiti da je na osnovu Vodiča moguće i dozvoljeno da dužnik uspostavi u korist poverioca registrovano pravo obezbeđenja na pokretnoj stvari koja mu pravno (još uvek) ne pripada. KOLIZIONE NORME ZA PRAVO OBEZBEĐENJA Trinaesto poglavlje Vodiča (preporuke 202-221 ), 31 posvećeno je određivanju merodavnog prava. Mada se u optici Vodiča kolizone norme vide kao sastavni deo zakona o pravu obezbeđenja, nema nikakve smetnje da one budu unete u opšti zakon o međunarodnom privatnom pravu. U tekstu koji je pripremila radna grupa VI, naslov trinaestog poglavlja bio je "Medunarodno privatno pravo". Komisija je smatrala da je naslov previše širok, s obzirom da poglavlje sadrži samo kolizione norme, a ne i norme o međunarodnoj nadležnosti i o priznanju odluka, te je odlučila da ga treba zameniti adekvatnijim: "sukob zakona" ili "merodavno pravo" (izbor je ostavljen Sekretarijatu UNCITRAL-a). U medunarodnom privatnom pravu Srbije nije predviđena posebna koliziona norma za pravo obezbeđenja niti za neko od ovih prava. Na sva stvarna rimenjuje se jedno isto pravo - pravo mesta nalaženja stvari (lex situs, 31 A/CN.9/631. str. 64-70. S obzirom da je poglavlje o stečaju, koje prethodi ovom poglavlju, premešteno na кгај Vodiča, treba očekivati da će trinaesto poglavlje postati dvanaesto i da će redni brojevi citiranih preporuka u konačnom tekstu Vodiča biti izmenjeni. 913

lex rei sitae). Posebna kolizona norma postoji za ustupanje potraživanja, 32 ali ona ne uređuje posebno situaciju kada se ustupanje vrši radi obezbeđenja niti dejstvo ustupanja prema trećim licima, osim dužnika. S obzirom da moderan razvoj prava daje sve veći značaj pravu obezbeđenja, bilo bi korisno razmotriti preporuke Vodiča u kolizionom domenu i prihvatiti ih ukoliko daju kvalitetna rešenja. PRAVNE KATEGORIJE Vodič identifikuje sledeća pitanja za koja treba odrediti merodavno pravo: nastanak prava obezbeđenja, uzajamna prava i obaveze obezbeđenog pove- rioca i davaoca obezbeđenja, dejstvo prava obezbeđenja prema trećim licima, prvenstvo prava obezbeđenja u odnosu na prava ostalih poverilaca i izvršenje prava obezbeđenja. Za sva ova pitanja, međutim, prema kolizionim normama Vodiča nije merodavno isto pravo. Tako je, na primer, pitanje dejstva prava obezbeđenja između samih ugovornih strana podvrgnuto pravu koje se primenjuje na ugovor kojim je pravo obezbeđenja uspostavljeno. 33 Za ovo pitanje treba, dakle, konsultovati opštu kolizionu normu za ugovore. Na odnos između obezbeđenog poverioca i trećeg lica kao dužnika iz ustupljenog potraživanja, odnosno dužnika iz obligacione ili svojinske hartije od vrednosti, primenjuje se pravo koje je merodavno za potraživanje odnosno za obligacionu ili svojinsku hartiju od vrednosti.34 Takođe, za izvršenje prava obezbeđenja predviđene su posebne kolizione norme (o ovome će kasnije biti više reči). OPŠTE KOLIZIONE NORME ZA PRAVO OBEZBEĐENJA Tri glavna pitanja koja se tiču prava obezbeđenja, koja bismo mogli nazvati stvarnopravnim pitanjima - nastanak, dejstvo prema tredim licima i pitanje prvenstva - obuhvaćena su u Vodiču dvema kolizionim normama, sa dve različite tačke vezivanja, koje se primenjuju u zavisnosti od toga o kakvoj vrsti stvari se radi. Alto je u pitanju telesna stvar, Vodič zadržava uobičajenu tačku 32 Zakon o rešavanju sukoba zakona, član 24. 33 A/CN.9/631. Preporuka 212. 34 A/CN.9/361. Preporuka 213. 914

vezivanja - mesto nalaženja stvari. 35 Kada je pak predmet obezbeđenja bestelesna stvar, tačka vezivanja je mesto u kome se nalazi davalac obezbeđenja. 36 Sam vodič bliže određuje značenje ove tačke vezivanja. Davalac obezbeđenja nalazi se u državi u kojoj ima poslovno sedište, a ako ima poslovna sedišta u više država, uzima se ono mesto u kojem se nalazi njegova centralna uprava. Smatra se, takođe, da se fizička lica koja nemaju poslovno sedište nalaze u mestu svog redovnog boravišta. Čitava definicija direktno je preuzeta iz Konvencije UN o ustupanju potraživanja u međunarodnoj trgovini (član 5). Bez sumnje, uprkos specifičnoj formulaciji, ovde je reč o dobro poznatoj tački vezivanja koja se koristi za određivanje merodavnog prava u ugovornim odnosima - sedištu odnosno redovnom boravištu davaoca obezbeđenja, kao nosioca karakteristične obaveze. Oko te druge tačke vezivanja bilo je na zasedanju Komisije dosta rasprave. Predstavnici Evropske unije zatražili su čak da se usvajanje čitavog Vodiča odloži da bi se njegove kolizione norme još jednom razmotrile u radnoj grupi, 37 posebno imajući u vidu da je u okviru Evropske unije u toku rasprava o odredbama buduće uredbe o merodavnom pravu za ugovorne obaveze (Rim I) koja treba, između ostalog, da reši i pitanje merodavnog prava za ustupanje potraživanja. Uprkos tome, Komisija je na zasedanju u junu 2007. zaključila rezmatranje odredaba o merodavnom pravu i prihvatila rešenja koja je Radna grupa predložila. Spor se, ukratko, vodio oko toga da li je za pravo obezbeđenja na "bestesnim stvarima" bolje predvideti primenu prava mesta gde se nalazi davalac obezbeđenja ili ipak odabrati neku drugu tačku vezivanja, kao što je pravo mesta gde se "stvar" nalazi, ili autonomija volje, ili pravo merodavno za potraživanje. 38 35 ACN.9/631. Preporuka202. 36 ACN.9/631 Preporuka 204. 37 Vidi detaljnije: Comments of the European Community and its member States, А/ CN.9/633 38 Vidi opširnije: R. Verhagen, Assignment in the Commission's 'Rome I Proposal' Lloyd's Maritime and Commercial Law Quarterly, br. 2/2006, str. 270; A. Flessner, H. Verhagen, Assignment in European Private International Law, Claims as property and the European Com- mission s 'Rome I Proposal', Minhen, 2006; E-M. Kieninger, Das Statut der Forderungsab- tretung im Verhaltnis zu Dritten' RabelsZ 1998, str. 679; E-M. Kieninger, E. Schutze, Die Forderungsabtretung im internationalen Privatrecht - Bringt die 'Rom I -Verordnung' ein Ende der Geschichte'? IPRax 2005, str. 200; P. Lagarde, Retour sur la loi applicable a l abilite des transferts conventionnels de creance, Melanges Jacques Beguin, 2005, str. 415. 915

Pri tome se kao bestelesne stvari pre svega imaju u vidu potraživanja, mada se ne gubi iz vida da bi se norma primenjivala i na druge "bestelesne stvari" - na primer na prava intelektualne svojine - za koja takođe možda nije odgovarajuća. Reč je o merodavnom pravu za stvarnopravne aspekte ustupanja potraživanja za razliku od obligacionih odnosno o njegovom dejstvu u odnosu na poverioce ustupioca i prijemnika. Mesto gde se nalazi davalac obezbeđenja kao tačka vezivanja - usvojeno je po ugledu na Konvenciju UN o ustupanju potraživanja u međunarodnoj trgovini, која predviđa pravo ustupioca kao merodavno za prvenstvo prava prijemnika u odnosu na ostale poverioce (članovi 22. i 30). Ne želeći da odstupi od rešenja usvojenog u pomenutoj konvenciji, Evropska komisija je takođe predvidela istu tačku vezivanja za dejstva ustupanja potraživanja prema trećim licima u Predlogu Uredbe o pravu koje se primenjuje na ugovorne obaveze (Rome I Proposal). 39 Prema komentaru Vodiča, prednost ove tačke vezivanja je u tome što se, u situaciji kada ustupilac na svog poverioca kao prijemnika prenosi više potraživanja koja mu duguju dužnici iz različitih država (bulk assignments - ustupanja zbira potraživanja), primenjuje samo jedno pravo - pravo ustupioca potraživanja. Nadalje, ako ustupilac prenosi svoja buduća potraživanja (future receivables), prednost ove tačke vezivanja je u tome što omogućava predvidljivost merodavnog prava u momentu ustupanja, kada još nije poznato koje će pravo biti merodavno za samo potraživanje kao ni gde će potraživanje biti "locirano". Ova dva vida ustupanja potraživanja danas su veoma zastupljeni na razvijenim tržištima. 40 Konačno, pogodnost mesta poslovnog sedišta odnosno prebivališta davaoca obezbeđenja kao tačke vezivanja je u tome što se lako određuje, a predstavlja najčešće i mesto u kome se vodi glavni stečajni postupak u slučaju insolventnosti davaoca obezbeđenja. 41 S druge strane, u komentaru Vodiča se ističe, da mesto nalaženja stvari nije pogodna tačka vezivanja kada su u pitanju bestelesne stvari, jer se mora pribeći pravnoj fikciji da bi se odredilo mesto nalaženja potraživanja. Može se, naime, smatrati da je to mesto u kome treba ispuniti obavezu, ili da je to mesto u kome se nalazi sedište ili redovno boravište dužnika ustupljene obaveze, što dovodi do pravne nesigurnosti. Pored toga, usvajanje mesta nalaženja stvari kao tačke vezivanja 39 COM (2005) 650 final, clan 13. stav 3. 40 Reč je o transakcijama koje se nazivaju zbirnim nazivom securitization transactions. Vidi: http://en.wikipedia.org/wiki/securitization 41 Vidi A/CN.9/61/Add.lO, t. 37. 916

moglo bi da dovede do primene različitih prava na obezbeđenje koje se sastoji iz više ustupljenih potraživanja, što nije poželjan ishod. Neke zemlje smatraju stvarnopravno dejstvo prava obezbeđenja na potraživanju treba podvrći pravu države koje su ustupilac i prijemnik ugovorili (izabranom pravu) ili, u odsustvu izbora, pravu koje je merodavno za ustupljeno potraživanje. Ovaj poslednji predlog је ponovo iznet prilikom razmatranja preporuka na 40. sedanju Komisije. Posle žučne rasprave u kojoj su učestvovali i predstavnici Evropske unije, rešenje koje je predložila radna grapa ostalo je nepromenjeno. Komisija je predlog definitivno odbacila zbog toga što bi primena prava koje merodavno za ustupljeno potraživanje nužno dovela do primene više prava u tipičnom slučaju davanja kredita na osnovu zalaganja zbira potraživanja i pravne nesigurnosti u takođe tipičnom slučaju davanja kredita na osnovu zalaganja budućih potraživanja. 42 1ZUZECI OD OPŠTIH KOLIZIONIH NORMI ZA PRAVO OBEZBEĐENJA Rekli smo da je kao opšte koliziono pravilo za pravo obezbeđenja na telespokretnim stvarima u Vodiču usvojeno pravo mesta nalaženja stvari, a na bestelesnim stvarima, pravo mesta nalaženja davaoca obezbeđenja. Izuzetak od navedenih pravila čine telesne stvari koje stalno menjaju svoje mesto nalaženja, odnosno redovno se koriste na teritoriji više država (na primer građevinske mašine, automobili). Na pravo obezbeđenja na takvim stvarima primenjuje se pravo države u kojoj se nalazi davalac obezbeđenja, a ne pravo mesta nalaženja stvari. 43 Na pravo obezbeđenja na telesnim stvarima za koje se vodi poseban regrstar ili za koje važi sistem tapije (uverenja o svojini) - brodovi, vazduhoplovi u nekim zemljama i automobili - primenjuje se pravo države pod čijom se jurisdikcijom registar vodi ili je tapija izdata, pod uslovom da se u registru odnosno na tapiji mogu upisati prava obezbeđenja. 44 Treći izuzetak su obligacione hartije od vrednosti (menica, ček) i svojinske hirtije od vrednosti (konosman, skladišnica). Ove hartije od vrednosti 42 Vidi A/CN.9/XL/CRP.l/Add. 3, str. 5. 43 Vidi A/CN.9/361. Preporuka 202. 44 Vidi A/CN.9/361. Preporuka 202. 917

u definicijama sadržanim u uvodnom delu Vodiča izjednačene su sa telesnim stvarima, pa se na pravo obezbeđenja na ovim stvarima, iako u načelu predstavljaju potraživanja, primenjuje opšte pravilo koje važi za telesne stvari - merodavno je pravo mesta nalaženja hartije. 45 U slučaju sukoba prvenstva između obezbeđenog poverioca koji ima državinu na svojinskoj hartiji od vrednosti i poverioca koji ima bezdržavinsko pravo obezbeđenja na robi koja je pokrivena hartijom, prvenstvo će se odrediti po pravu države u kojoj se nalazi hartija, a ne po pravu države u kojoj se nalazi roba. Ova norma koja, u stvari, daje tumačenje opšte kolizione norme da se primenjuje mesto nalaženja stvari u posebnom slučaju svojinskih hartija od vrednosti, uneta je u preporuku 202. na predlog Sekretarijata tek na zasedanju Komisije, jer je Komisija smatrala da je takav pristup u skladu sa načelima prava hartija od vrednosti. Dalji izuzetak od navedenog izuzetka postoji pogledu obligacionih hartija od vrednosti. U nekim državama stvarnopravno dejstvo prava obezbeđenja na ovim hartijama može se steći ne samo u mestu gde se nalazi hartija, nego i upisom u registar u mestu gde se nalazi davalac obezbeđenja. Da bi se zaštitila pravna sigurnost i opravdana očekivanja obezbeđenog poverioca, Vodič predvida da se na pitanje da li je pravo obezbeđenja na obligacionoj hartiji od vrednosti steklo dejstvo prema trećim licima primenjuje pravo države u kojoj se nalazi davalac obezbeđenja, pod uslovom da ta država priznaje upis u registar kao način za sticanje dejstva obezbeđenja prema trećim licima. 46 Ako stvarnopravno dejstvo prava obezbeđenja bude po torn pravu priznato, prvenstvo datog poverioca u odnosu na ostale određuje se prema pravu mesta gde se hartija nalazi. MOBILNI SUKOB ZAKONA Pošto su tačke vezivanja "mesto nalaženja stvari" i "mesto nalaženja davaoca obezbeđenja" promenljive, u Vodiču je odreden relevantni momenat vezivanja u slučaju da se ova mesta menjaju tokom trajanja prava obezbeđenja. Rečeno rečnikom međunarodnog privatnog prava, dato je rešenje za problem mobilnog sukoba zakona koji je karakterističan za oblast stvarnih prava na pokretnim stvarima. Ako je sporno da li je pravo obezbeđenja nastalo, smatra se da tačka 45 Vidi A/CN.9/361/Add. 10, Komentar 23. 46 Vidi A/CN.9/361. Preporka 207, i vidi A/CN.9/361 /Add. 10, Komentar 31. Isti izuzetak primenjuje se i kada su predmet obezbeđenja sredstva položena na računu kod banke. 918