Slobodan Barać Budimir Stakić Miroljub Hadžić Marko Ivaniš PRAKTIKUM ZA BANKARSKO POSLOVANJE

Slobodan Barać Budimir Stakić Miroljub Hadžić Marko Ivaniš PRAKTIKUM ZA BANKARSKO POSLOVANJE

UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJE Prof. dr Slobodan Barać Prof. dr Budimir Stakić Prof. dr Miroljub Hadžić Doc. dr Marko Ivaniš PRAKTIKUM ZA BANKARSKO POSLOVANJE Beograd, 2007.

PRAKTIKUM ZA BANKARSKO POSLOVANJE Autori: Prof. dr Slobodan Barać Prof. dr Budimir Stakić Prof. dr Miroljub Hadžić Doc. dr Marko Ivaniš Recenzent: Prof. dr Milorad Unković Izdavač: UNIVERZITET SINGIDUNUM Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje Beograd, Danijelova 32 Za izdavača: Prof. dr Milovan Stanišić Tehnička priprema: Vladimir Stakić Godina izdanja: 2007. Tiraž: 300 primeraka Štampa: CICERO PRINT, Beograd ISBN 978-86-84277-71-0

SADRŽAJ PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA................................................... 1 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE........................ 47 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM........................................ 81 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM.......................................... 149 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM.......................................... 217 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI................................ 317 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKIPOSLOVI-PROIZVODI................................. 343 OSMI DEO SREDSTVA OBEZBEĐENJA KOD BANKARSKOG POSLOVANJA...................... 375

PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA Glava prva MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE.......... 2 Glava druga DOMAĆA REGULATIVA IZ BANKARSTVA I FINANSIJA.... 5 Glava treća OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE - REZIDENTA SRBIJE.. 6 Glava četvrta USAGLAŠAVANJE DOMAĆEG BANKARSTVA SA PRAVILIMA WTO-GATS, ISO STANDARDIMA, PROPISIMA EU I BAZELSKIM SPORAZUMOM.......... 9 1. Usaglašavanje sa WTO-GATS................... 9 2. Usaglašavanje sa ISO standardima.............13 3. Uslovi za osnivanje banaka u Evropskoj uniji.....14 3.1. Osnivački kapital i drugi uslovi za osnivanje banke.....................14 3.2. Nadzor nad bankama...................16 4. Usaglašavanje sa novim Bazelskim sporazumom......................19 Glava peta SAVREMENO BANKARSTVO........................26 1. Vrste banaka i bankarskih poslova.............26 1.1. Vrste banaka...........................26 1.2. Vrste bankarskih poslova................28 2. Tradicionalno i savremeno poslovanje banaka...30 2.1. Tradicionalno poslovanje banaka..........30 2.2. Savremeno poslovanje banaka...........31 3. Modeli savremenog organizovanja banaka......31 3.1. Osnovni modeli organizacione strukture banaka.......................31 3.2. Bankarske poslovne linije................32 4. Elektronsko bankarstvo......................33 4.1. Počeci međunarodne elektronske trgovine i elektronskog platnog prometa..........33 4.1.1. Počeci i perspektive savremenog elektronskog poslovanja............33 4.1.2. Savremena tehnologija međunarodnih plaćanja.............36 4.1.3. Oblici elektronskog bankarstva.......38 Glava šesta STANJE BANKARSKOG SEKTORA U SRBIJI............42 1. Ciljevi NBS.................................42 NAPOMENE.....................................46 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE Glava prva ULOGA CENTRALNE BANKE U FINANSIJSKOM SISTEMU ZEMLJE I MODELI NJENE ORGANIZACIJE.............48 1. Monetarna suverenost centralne banke.........48 2. Osnovne funkcije centralne banke.............48 3. Osnovni modeli organizacije centralne banke....49 4. Centralne banke pojedinih razvijenih zemalja...49 5. EMU i sistem Evropske centralne banke.........51 Glava druga OSNIVANJE, FUNKCIJE I ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE..........................53 1. Osnivanje i pravni status.....................53 2. Funkcije Narodne banke.....................54 3. Organi, nespojivost funkcija, sukob interesa i prestanak funkcije..........................54 3.1. Monetarni odbor.......................54 3.2. Guverner i viceguverneri.................55 3.3. Savet.................................55 IV SADRŽAJ

3.4. Nespojivost funkcija, sukob interesa i prestanak funkcije......................56 Glava treća UTVRĐIVANJE I SPROVOĐENJE MONETARNE POLITIKE.... 58 1. Monetarno kreditna politika................58 2. Osnovni monetarni agregati..................59 3. Instrumenti monetarno kreditne politike.....60 4. Subjekti monetarno kreditne politike.........62 Glava četvrta VRSTE POSLOVA NARODNE BANKE SRBIJE...........63 1. Izdavanje kratkoročnih hartija od vrednosti i operacije na otvorenom tržištu................63 2. Diskontni poslovi...........................63 3. Odobravanje kratkoročnih kredita.............63 4. Obavezna rezerva...........................64 5. Eskontna stopa i druge kamatne stope.........64 6. Mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija......................64 7. Propisi, mere i aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja........................65 8. Izdavanje novčanica i kovanog novca...........66 9. Platni promet u zemlji.......................68 10. Poslovi za Republiku.......................68 11. Kontrolna funkcija.........................68 12. Ostali poslovi i odnosi sa drugim organima....69 Glava peta PRIHODI, KAPITAL, RASHODI, GODIŠNJI IZVEŠTAJ.....70 1. Prihodi, kapital i rashodi Centralne banke.......70 2. Godišnji izveštaj Narodne banke...............71 Glava šesta ORGANIZACIJA NARODNE BANKE SRBIJE I UPRAVLJANJE...................................72 1. Organizacija poslovanja......................72 2. Upravljačka i organizaciona struktura..........72 Glava sedma SAVREMENA MONETARNA KRETANJA U SRBIJI........74 1. Savremena monetarna kretanja u Srbiji.........74 NAPOMENA.....................................79 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM Glava prva VOĐENJE RAČUNA KOD BANKE.....................82 1. Izvod iz Zakona o platnom prometu koje regulišu pitanje otvaranja računa kod banke............82 2. Propis o elektronskom potpisu................83 3. Primer ugovora o otvaranju i vođenju računa kod banke...........................84 Glava druga OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA U ZEMLJI..........87 1. Pravno regulisanje i značenje pojedinih pojmova...87 1.1. Pravno regulisanje......................87 1.2. Značenje pojedinih pojmova.............87 2. Računi za obavljanje platnog prometa i transakcije plaćanja.........................89 2.1. Računi za obavljanje platnog prometa.....89 2.2. Transakcije plaćanja.....................90 2.3. Nalozi za plaćanje......................91 3. Agent i izvršavanje plaćanja..................94 3.1. Agent, odnosno procesor - treća strana....94 3.2. Izvršavanje transfera odobrenja i izvršavanje obaveza....................95 3.3. Izvršavanje tansfera zaduženja i izvršavanje obaveza....................96 4. Odgovornost, naknada štete i povraćaj sredstava...97 4.1. Odgovornost, naknada štete i povraćaj sredstava......................97 5. Računi kod banke, posebne odredbe o platnom prometu u dinarima i prinudna naplata i druga pitanja.......................99 SADRŽAJ V

VI 5.1. Računi kod banke......................99 5.2. Posebne odredbe o platnom prometu u dinarima.............................100 5.3. Prinudna naplata s računa klijenta.......103 6. Jedinstveni instrumenti platnog prometa......104 6.1. Pravno regulisanje.....................104 6.2. Izgled i raspored elemenata na instrumentima platnog prometa.........106 6.3. Prilog - Obrasci 1 do 4.................107 Glava treća SISTEM VELIKIH PLAĆANJA I IZLOŽENOST RIZIKU.....108 1. Sistem plaćanja i izloženost riziku............108 2. Sistem velikih plaćanja i način povezivanja.....109 3. Modeli plaćanja u RTGS i kliringu.............110 4. Model plaćanja u RTGS.....................110 5. Domaća regulativa o načinu obavljanja elektronskog platnog prometa................112 Glava četvrta KREDITIRANJE PRIVREDNIH SUBJEKATA SA PRIIMEROM BIZNIS PLANA....................114 1. UTVRĐIVANJE KREDITNE SPOSOBNOSTI BANAKA.....................114 2. IZRADA BIZNIS PLANA ZA DOBIJANJE KREDITA...115 2.1. Osnovni elementi metodologije za izradu biznis plana..................115 3. PRIMER BIZNIS PLANA......................137 SADRŽAJ ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM Glava prva TEKUĆI RAČUNI GRAĐANA.......................150 1. Bankarski tekući račun......................150 1.1. Izvod iz Zakona o obligacionim odnosima...150 1.2. Model ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa................151 1.3. Model ugovora o neoročenom dinarskom računu.....................153 Glava druga DEPOZITI I ŠTEDNJA I NJIHOVA ZAŠTITA............155 1. POSLOVI DEPOZITA.........................155 1.1. Pojam i vrste depozita..................155 1.2. Depoziti po viđenju....................156 1.3. Oročeni depoziti.......................157 1.4. Štedni i specijalni depoziti..............158 1.5. Depoziti hartija od vrednosti............159 1.6. Kreiranje depozitnog potencijala.........160 2. POSLOVI ŠTEDNJE I NAMENSKE ŠTEDNJE......161 2.1. Štednja kao odložena potrošnja i namenska štednja.....................161 2.2. Premijska štednja.....................162 2.3. Rentna štednja........................162 2.4. Zlatni štedni račun.....................165 2.5. Modeli ugovora o štednji...............166 3. ZAŠTITA DEPOZITA.........................170 3.1. Zaštita depozita u zakonodavstvu EU.....170 3.2. Uporedni pogled na sistem zaštite depozita u Srbiji i u EU.................171 4. STANJE DEVIZNE I UKUPNE ŠTEDNJE STANOVNIŠTA.............................176 Glava treća POSLOVANJE SA PLATNIM KARTICAMA.............177 1. NASTANAK PLATNIH KARTICA................177 2. PLATNE KARTICE KOD NAS..................177 3. VRSTE PLATNIH KARTICA....................178 4. MOGUĆI PROBLEMI U VEZI SA KORIŠĆENJEM KARTICA.....................179 5. PRIJAVA NESTANKA PLATNE KARTICE.........180 6. ELECTRON/MAESTRO.......................181 7. CLASSIC/STANDARD........................181

8. POS TERMINALI............................182 9. OPŠTI USLOVI POSLOVANJA PLATNIM KARTICAMA EC/MC/VISA...........182 10. PRISTUPNICA ZA PLATNU KARTICU..........185 11. MODEL UGOVORA O NAMENSKI OROČENOM DEVIZNOM DEPOZITU ZA DOBIJANJE PLATNE KARTICE..........................188 Glava četvrta POTROŠAČKI KREDITI............................190 1. UGOVOR O KREDITU PREMA ODREDBAMA ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA........190 2. PRAVNO REGULISANJE POTROŠAČKIH KREDITA U EU.............................191 3. Primer potrošačkog kredita..................195 3.1. Uslovi za odobravanje potrošačkog kredita za kupovinu automobila.........195 3.2. Zahtev za kredit.......................196 3.3. Podaci o žirantu.......................199 3.4. Potpisana menica - sa lica i poleđine.....199 3.5. Faktura proizvođača-trgovca sa overom nadležnog organa o plaćenom porezu...199 3.6. Ugovor o potrošačkom kreditu...........199 3.7. Založna izjava sa overom suda...........201 3.8. Administrativna zabrana...............202 4. EFEKTIVNA KAMATNA STOPA KAO UKUPNA CENA KREDITA.....................203 Glava peta UGOVOR O SEFU................................212 1. UGOVOR O SEFU PREMA ZAKONU O OBLIGACIONIM ODNOSIMA.................212 2. PRIMER UGOVORA O SEFU..................212 3. PRIMER PRAVILNIKA O POSLOVANJU SA SEFOVIMA.............................214 NAPOMENE....................................216 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM Glava prva TEKUĆE DEVIZNO POSLOVANJE....................218 1. OSNOVNE ODREDNICE DEVIZNOG SISTEMA....218 Glava druga MENJAČKI POSLOVI.............................223 Glava treća PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM.............224 1. USPOSTAVLJANJE KORESPONDENTSKIH I KONTO-KORENTNIH ODNOSA IZMEĐU BANAKA...224 2. PRIMENA IBAN STANDARDA.................225 3. NAJZNAČAJNIJI INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM..............226 3.1. Međunarodni dokumentarni akreditiv kao najčešći instrument platnog prometa sa inostranstvom........................226 3.2. Međunarodni dokumentarni inkaso......229 3.3. Instrumenti bezgotovinskog plaćanja u međunarodnoj trgovini................232 3.3.1. Bankarska doznaka...............232 3.3.2. Naplata čekom...................242 3.3.3. Međunarodno kreditno pismo......246 4. KLIRING MEĐUNARODNIH PLAĆANJA.........249 5. TRANSPORTNE KALUZULE...................251 6. SISTEMI PLAĆANJA U SWIFT MREŽI...........254 7. MODELI TROŠKOVA U SWIFT MT103 PORUCI...269 8. STRUKTURA SWIFT PORUKA.................274 9. BANKARSKI IZVOD PORUKA MT950...........278 10. REFERENCIRANJE NALOGA U SWIFT PORUKAMA.......................281 11. IBAN/BBAN STANDARD....................286 12. TEHNIČKI PROPISI ZA OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM.............294 SADRŽAJ VII

VIII Glava četvrta KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRANSTVOM......295 DEFINICIJA I VRSTE...........................295 1. DIREKTNE INVESTICIJE REZIDENATA I NEREZIDENATA............................295 2. ULAGANJA U NEPOKRETNOSTI...............301 3. POSLOVI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI.......301 4. POSLOVI SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA.......301 5. POSLOVI SA INVESTICIONIM I DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA...................301 6. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM.......301 7. PLAĆANJA PO OSNOVU UGOVORA O OSIGURANJU.............................308 8. JEDNOSTRANI PRENOSI SREDSTAVA PLAĆANJA LIČNI I FIZIČKI PRENOSI...........308 SADRŽAJ ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI Glava prva PRETHODNA PITANJA O FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA...318 1. POJAM, GRANE I FUNKCIJE..................318 2. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA.........318 3. NAČIN FUNKCIONISANJA TRŽIŠTA KAPITALA....319 4. PRIMARNO I SEKUNDARNO TRŽIŠTE I INVESTICIONI SAVETNIK.....................319 5. ULOGA BROKERA I BERZI....................320 Glava druga FINANSIJSKI INSTRUMENTI.......................321 1. VLASNIČKE HOV (AKCIJE)...................321 2. DUŽNIČKI FINANSIJSKI INSTRUMENTI (OBVEZNICE)..............................321 Glava treća INSTITUCIJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA................323 1. BERZA...................................323 2. CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI....324 3. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI.........324 4. REJTING ORGANIZACIJE.....................326 Glava četvrta FINANSIJSKI POSREDNICI-DEPOZITNE I NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE............328 VRSTE FINANSIJSKIH POSREDNIKA..............328 1. BANKE...................................329 2. BERZANSKI POSREDNICI (brokersko-dilerska društva)................331 3. INVESTICIONI FONDOVI.....................333 4. PENZIONI FONDOVI........................334 5. OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE................336 Glava peta BERZE U SRBIJI.................................338 1. ISTORIJA BEOGRADSKE BERZE................338 2. REOSNIVANJE BEOGRADSKE BERZE...........338 3. STANJE PENZIONIH I INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI POČETKOM 2007. GODINE.............339 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI Glava prva FINANSIJSKI LIZING.............................344 1. POJAM FINANSIJSKOG LIZINGA..............344 2. MEĐUNARODNI IZVORI PRAVA ZA LIZING......344 3. DOMAĆI PROPISI...........................345 4. PRIMER UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU OPREME..........................347 Glava druga FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA...............354 1. POJAM FAKTORINGA.......................354 2. SUBJEKTI U POSLOVIMA FAKTORINGA.........355 3. DOMAĆA REGULATIVA O POSLOVIMA FAKTORINGA.356 4. PRIMER FINANSIRANJA PUTEM FAKTORINGA...362 5. KORISTI OD POSLOVA FAKTORINGA...........363 6. PRIMER UGOVORA O FAKTORINGU............364

Glava treća POSLOVI FORFETINGA...........................367 1. SPECIFIČNOSTI FORFETINGA.................367 2. UČESNICI I ODNOSI U POSLU FORFETINGA.....368 3. NAČINI I POSTUPCI PRENOSA POTRAŽIVANJA....369 4. SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU FORFETINGA I FAKTORINGA..................370 5. PRAKTIČAN PRIMER FINANSIRANJA PUTEM FORFETINGA........................370 6. PRIMER UGOVORA O FORFETINGU............371 7. MAKSIMALNI ROKOVI FORFETIRANJA U POJEDINIM ZEMLJAMA EVROPE..............374 OSMI DEO SREDSTVA OBEZBEĐENJA KOD BANKARSKOG POSLOVANJA Glava prva BANKARSKE GARANCIJE.........................376 1. Pravno regulisanje bankarskih garancija.......376 1.1. Regulisanje u uporednom pravu.........376 1.2. Jednoobrazna pravila za garancije na poziv - publikacija MTK 458..................376 1.3. Regulisanje u našem pravu bankarska garancija prema Zakonu o obligacionim odnosima............................378 2. PODELA BANKARSKIH GARANCIJA............379 2.1. Podela prema vrsti ugovora ili drugog pravnog posla čije se izvršenje obezbeđuje...379 2.2. Podela prema uslovu koja mora biti ispunjen da bi se isplatio garantni iznos....385 2.3. Podela prema broju banaka koje učestvuju u garancijskom poslu.........386 2.4. Podela prema zavisnosti garancije od osnovnog ugovora..................386 2.5. Podela prema ostalim kriterijumima......387 3. PRETHODNE RADNJE U VEZI SA IZDAVANJEM GARANCIJE...................388 3.1. Ugovor o izdavanju garancije............388 3.2. Priprema referata za izdavanje garancije..389 3.3. Odluke za izdavanje garancije...........392 4. INSTRUKCIJE KORESPONDENTSKIM BANKAMA...392 4.1. Instrukcija korespondentskoj banci da izda garanciju za učešće na licitaciji na osnovu kontragarancije................392 4.2. Instrukcije korespondentskoj banci da izda garanciju za povraćaj avansa na osnovu kontragarancije................393 4.3. Instrukcije korespondentskoj banci da izda garanciju za dobro izvršenje posla na osnovu kontragarancije................394 4.4. Instrukcije korespondentskoj banci da izda garantni list/varant na osnovu kontragarancije.......................395 4.5. Instrukcije korespondentskoj banci da izda garanciju za oslobađanje garantnog depozita na osnovu kontragarancije......397 5. KLAUZULE O SMANJENJU I STUPANJU NA SNAGU......................398 5.1. Klauzula o smanjenju..................398 5.2. Kla u zu la o stu pa nju na sna gu...........398 Glava druga MENICA.......................................399 1. POJAM MENICE............................399 2. TRASIRANA MENICA.......................400 2.1. Izdanje i oblik trasirane menice..........400 2.2. Indosament..........................401 2.3. Akceptiranje menice...................403 2.4. Avaliranje menice.....................404 2.5. Dospelost menice.....................404 2.6. Plaćanje.............................405 SADRŽAJ IX

2.7. Regres zbog neakceptiranja i zbog neisplate..406 2.8. Intervencija..........................409 2.9. Umnožavanje i prepisi.................411 2.10. Preinačenje menice...................412 2.11. Protest.............................412 2.12. Zastarelost..........................413 2.13. Neopravdano obogaćenje.............414 2.14. Pravo zaloge i pridržaja...............415 2.15. Amortizacija menice..................416 2.16. Sukobi zakona.......................417 2.17. Opšta naređenja.....................418 3. SOPSTVENA MENICA.......................419 3.1. Sadržaj sopstvene menice..............419 3.2. Primena zakona.......................419 4. OSTALA PITANJA O MENICI..................420 4.1. Nadležnost sudova....................420 4.2. Važnost menica izdatih pre donošenja zakona o menici.......................420 5. PRAKTIČNI PRIMERI SA MENICOM U DOMAĆOJ I MEĐUNARODNOJ PRAKSI...................421 Glava treća JEMSTVO......................................422 1. POJAM JEMSTVA..........................422 2. PREDMET JEMČENJA.......................423 3. VRSTE JEMSTVA...........................423 4. IZBOR MERODAVNOG PRAVA................425 Glava četvrta STVARNOPRAVNA OBEZBEĐENJA..................426 1. RUČNA ZALOGA...........................427 1.1. Sadržina zakona o založnom pravu.......428 2. HIPOTEKA................................441 2.1. Pojam hipoteke.......................441 2.2. Predmet hipoteke.....................442 3. ZALAGANJE PRAVA.........................443 3.1. Pojam...............................443 3.2. Zalaganje potraživanja.................444 3.3. Zalaganje hartija od vrednosti...........446 Glava peta OSIGURANJE IZVOZNIH POSLOVA..................449 1. OSIGURANJE IZVOZNIH KREDITA PREMA PROPISIMA EU.....................449 2. OSIGURANJE IZVOZNIH KREDITA U POJEDINIM ZEMLJAMA.....................457 2.1. COFACE..............................457 2.2. ECGD................................458 2.3. EXIMBANK...........................458 2.4. HERMES.............................458 2.5. OEP.................................458 2.6. OND.................................459 2.7. Srbija................................459 NAPOMENE....................................464 X SADRŽAJ

PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE DOMAĆA REGULATIVA IZ BANKARSTVA I FINANSIJA OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE - REZIDENTA SRBIJE USAGLAŠAVANJE DOMAĆEG BANKARSTVA SA PRAVILIMA WTO-GATS, ISO STANDARDIMA, PROPISIMA EU I BAZELSKIM SPORAZUMOM SAVREMENO BANKARSTVO STANJE BANKARSKOG SEKTORA U SRBIJI Aurum probat ignis, et miseria bonos viros. Vatra pokazuje zlato, a beda dobre ljude.

Glava prva MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE Za uspešno bavljenje bankarskim i finansijskim poslovanjem neophodno je dobro poznavanje međunarodnog i domaćeg regulatornog okruženja, kao i izvore informacija o tome pre svega, web adrese. Sa najvažnijim regulama i izvorima za njihovo pronalaženje, upoznaćemo vas u ovom poglavlju. 1. Značajnije međunarodne konvencije Konvencija o unificiranom meničnom pravu od 7. VI 1930. Konvencija o rešavanju izvesnih sukoba meničnih zakona od 7. VI 1930. Konvencija o meničnim taksama od 7. VI 1930. Konvencija o zastarelosti potraživanja u oblasti međunarodne kupoprodaje robe od 14. VI 1974. www.un.org Konvencija o osnivanju Multilateralne agencije za garantovanje investicija - MIGA i tumačenje Konvencije od 11. X 1985. www.worldbank.org Konvencija (UNIDROIT) o međunarodnom finansijskom lizingu od 28.V 1988. Konvencija (UNIDROIT) o međunarodnom faktoringu od 28.V 1988. Konvencija UN o međunarodnim trasiranim menicama i međunarodnim sopstvenim menicama od 9. XII 1988. Konvencija o pranju novca, pretresu i zapleni i konfiskaciji prihoda od kriminala od 8. XI 1990. Konvencija UN o nezavisnim garancijama i stendbaj akreditivima od 11.XII 1995. Konvencija UN o asignaciji dospelih potraživanja u međunarodnoj trgovini od 12.12.2001. www.un.org Druge relevantne konvencije Izmene i tumačenja konvencija Prevod: Međunarodni ugovori Trgovina i obligacije, Knjiga 5: Tom I, II i III Službeni glasnik, Beograd, 2000-2004. 2. Značajniji međunarodni ugovori Multilateralni: Ugovor o Evropskoj uniji Bilateralni www.europa.eu.int Prevod: Ugovori EU Kancelarija za pridruživanje EU, Beograd 2004. Ugovori između Srbije i određenih zemalja o izbegavanju dvostrukog oporezivanja dohotka i imovine Prevod: Međunarodni ugovori Trgovina i obligacije 2 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

3. Značajniji međunarodni sporazumi Sporazum o Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) od 21.IX 1967. Sporazum o Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) sa izmenama i dopunama na snazi od 16.II 1989. www.worldbank.org Sporazum o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 29.V 1990. www.ebrd.org Opšti Sporazum o trgovini uslugama (WTO- GATS) www.un.org Prevod: Svetska trgovinska organizacija Dr D. Lopandić, S. Zubić-Petrović 4. Statuti međunarodnih finansijskih institucija Statut Banke za međunarodna poravnanja (BIS) od 20.1.1930. i izmene od 10. 03. 2003. god. www.bis.org Statut Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) od 26.1.1960. godine www.worldbank.org Statut Međunarodnog monetarnog fonda od 30.4.1976. i izmena od 28.VI 1990. i Četvrta izmena od 22.10.1997. www.imf.org 5. Bazelski sporazumi Bazel I, 1988. (BASLE CAPITAL ACCORD) Bazel II, 2004. (NEW BASLE CAPITAL ACCORD) www.bis.org 6. Pravila MTK - Pariz Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive Jednoobrazna pravila za dokumentarni inkaso Jednoobrazna pravila za ramburs banka banci Jenoobrazna pravila za garancije na prvi poziv 7. ISO standardi Prevod: Udruženja banaka Srbije www.finnet.co.yu ISO standardi Finansijska industrija www.iso.org 8. SWIFT - servis Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication Jedan od najznačajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT. Sve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija, ili izvrše bankarske transakcije brzo, sigurno i tačno uključene su u SWIFT mrežu. Na SWIFT mrežu je priključeno oko 7800 institucija, a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. U tehnologiji podrške razmene poruka SWIFT definiše mrežu, potrebne konfiguracije klijenta za rad na mreži, kao i kompletna pravila rada sa produktima. www.swift.com 9. Ostali značajniji regulatorni akti Direktive i druga akta EU (Npr. Direktiva o potrošačkim kreditima, SEPA itd.) PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 3

Evropska komisija za Solventnost II za harmonizovanje kontrole između osiguranja i bankarstva... i dr. www.europa.eu.int 10. Ključna regulatorna tela koja rade na harmonizaciji međunarodne finansijske kontrole i stabilizaciji međunarodnog finansijskog sistema Sektor bankarstva: Bazelski komitet Hartije od vrednosti: Međunarodna organizacija komisija za HoV- IOSCO (osnovana 1983) Osiguranje: Međunarodna asocijacija supervizora osiguranja - IAIS (osnovana 1994) Konsolidovana finansijska tržišta: Joint Forum (osnovan 1996) www.pks.co.yu 11. Značajnije publikacije finansija i bankarstva Special features in the BIS Quarterly Review - Tracking international banks flows International financial statistics - Guide of the international financial statistics BIS Papers - Financial globalisation Working Papers - Democracy and globalization Basel Committee on Banking Supervision - Core Principles for Effective Banking Supervision Committee on Payment and Settlement System - General principles for international remittance services Committee on the Global Financial System - Institutional investors, global savings and asset allocation www.bis.org 12. Ostale značajnije adrese IMF World Bank EBRD OECD IAIS Bank of England European Central Bank Federal Reserve www.imf.org www.worldbank.org www.ebrd.org www.oecd.org www.iaisweb.org www.bankofengland.co.uk www.ecb.int www.federalreserve.gov 4 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Glava druga DOMAĆA REGULATIVA IZ BANKARSTVA I FINANSIJA Na osnovu međunarodnih regulatornih akata donose se domaći regulatorni okviri, uz određene specifičnosti nacionalnog zakonodavstva. U ovom poglavlju biće reči, pre svega, o domaćim bankarskim i deviznim propisima i adresama na kojima se isti mogu pronaći. 1. Zakon o Narodnoj banci Srbije 2. Zakon o bankama 3. Zakon o deviznom poslovanju www.nbs.yu 9. Zakon o agenciji za osiguranje depozita 10. Zakon o osiguranju depozita www.nbs.yu 11. Zakon o obligacionim odnosima www.parlament.sr.gov.yu 4. Zakon o tržištu hartijama od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata 5. Zakon o menici 6. Zakon o čeku 7. Zakon o platnom prometu 8. Zakon o elektronskom potpisu 12. Zakon o finansijskom lizingu 13. Zakon o sprečavanju pranja novca www.nbs.yu 14. Drugi propisi (o privred. društvima...) www.parlament.sr.gov.yu 15. Podzakonski propisi (odluke, uputstva itd.) www.nbs.yu PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 5

Glava treća OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE - REZIDENTA SRBIJE U ovom poglavlju daju se osnovni regulatorni akti vezani za osnivanje i poslovanje banaka - rezidenata Srbije. 1. Osnovni zakonski propisi Zakon o bankama Zakon o Narodnoj banci Srbije Zakon o privrednim društvima Zakon o deviznom poslovanju Zakon o tržištu hartijama od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata Drugi relevantni zakonski propisi www.nbs.yu www.parlament.sr.gov.yu 2. Međunarodni standardi Bazel I i II (tri stuba) www.bis.org ISO standardi (ISO 9000 i dr) www.iso.org Opšti sporazum o trgovini uslugama - GATS (sloboda prekograničnog pružanja usluga) www.un.org SWIFT (tehnologija e-poslovanja) www.swift.com Pravila MTK (jednoobrazna pravila...) www.finent.co.yu Direktive EU (min. kapital 10 mil itd) www.europa.eu.int Drugi važniji međunarodni standardi 3. Uslovi i postupak osnivanja banke Osnivači: Jedno ili više domaćih i/ili stranih pravnih i fizičkih lica Oblik: Isključivo kao a.d. Novčani kapital: min 10 mil u dinarskoj protivvrednosti Saglasnost NBS: Dvostepena: preliminarno odobrenje, u roku od 60 dana dozvola za rad banke Status ovlašćene banke za poslovanjesa inostranstvom: da ima kadrove, tehničke uslove, korespondentske i konto-korentne odnose sa bankama nerezidentima Za osnivače-nerezidente: reciprocitet www.nbs.yu Upis u registar za privredne subjekte www.parlament.sr.gov.yu 4. Poslovi koje banka može obavljati Depozitni poslovi Kreditni poslovi Devizni, devizno-valutni i menjački poslovi Poslovi platnog prometa Izdavanje platnih kartica Poslovi s hartijama od vrednosti 6 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Brokersko-dilerski poslovi Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) Kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring, forfeting i dr.) Poslovi zastupanja u osiguranju (uz prethodnu saglasnost NBS) Poslovi za koje je ovlašćena zakonom Drugi poslove u skladu sa osnivačkim aktom www.nbs.yu 5. Organi banke Skupština banke (redovna i vanredna) Upravni odbor (kao organ upravljanja) Izvršni odbor (najmanje dva člana-kao organ rukovođenja) www.nbs.yu 6. Obavezni odbori banke Odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju) Kreditni odbor i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom www.nbs.yu 7. Upravljanje rizicima banke (Poseban organizacioni deo) Rizik likvidnosti Kreditni rizik Kamatni i devizni rizik i ostali tržišni rizici Rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica Rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena Operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke www.nbs.yu 8. Tajnost podataka Zakonom je detaljno uređeno pitanje bankarske tajne: koji se podaci smatraju bankarskom tajnom na koja lica se odnosi obaveza čuvanja bankarske tajne izuzeci od obaveze čuvanja bankarske tajne postupanje s podacima koji predstavljaju bankarsku tajnu Bankarskom tajnom smatraju se podaci koji su poznati banci a odnose se: na lične podatke na finansijsko stanje i transakcije na vlasništvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim računima, i drugi podaci do kojih banka dođe u poslovanju sa klijentima www.nbs.yu 9. Spoljna revizija banke Nova pravila izbora revizora obezbeđuju objektivnost i sprečavaju sukob interesa: Reviziju finansijskog izveštaja banaka, bankarskog holdinga ili bankarske grupe, može da obavlja samo preduzeće za reviziju koje se nalazi na listi koju objavi NBS PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 7

Banka ne može imenovati revizore čiji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini veći od 1/2 njegovih prihoda Spoljni revizor ne može kod banke obavljati više od tri uzastopne revizije godišnjeg finansijskog izveštaja Soljni revizor ne može u istoj godini obavljati reviziju i pružati banci konsultantske usluge, niti može vršiti reviziju za poslovnu godinu u kojoj je pružao te usluge Izveštaj spoljnje revizora u skraćenom obliku banka i bankarski holding objavljuju najmanje u jednim dnevnim novinama, a kompletan izveštaj banka objavljuje na svojoj Internet prezentaciji NBS može da zahteva i posebnu reviziju banke i člana bankarske grupe ako su njihovi izveštaji netačni ili su zaključili transakcije koje su po banku mogle imati ili su imale znatnu štetu Pored izveštaja koji se odnosi na godišnji finansijski izveštaj banke i njen finansijski položaj, spoljni revizor daje upravnom i izvršnom odboru banke, kao i NBS mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutrašnje kontrole www.nbs.yu 10. Učešće u banci Bez saglasnosti NBS ne može se steći direktno ili indirektno vlasništvo u banci ili pravo glasa u upravljanju bankom veće od 5% Zakonom je uveden raspon za učešće u glasačkim pravima ili kapitalu u banci za koje je potrebno uvek pribaviti posebnu saglasnost NBS (5% - 20%, 20% - 33%, 33% -50% i preko 50%) www.nbs.yu 11. Statusne promene banke www.nbs.yu Zakonom su predviđene statusne promene banke - spajanje i pripajanje Statusna promena podele banke reguliše Zakon o privrednim društvima Propisana je mogućnost za preuzimanje prava i obaveza banke u stečaju, odnosno likvidaciji uz saglasnost NBS www.parlament.sr.gov.yu 8 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Glava četvrta USAGLAŠAVANJE DOMAĆEG BANKARSTVA SA PRAVILIMA WTO-GATS, ISO STANDARDIMA, PROPISIMA EU I BAZELSKIM SPORAZUMOM 1. Usaglašavanje sa WTO-GATS Prilikom osnivanja Svetske trgovinske organizacije (STO) koja je počela sa radom 1995. godine u okviru 28 sporazuma zaključen je Sporazum o trgovini uslugama (GATS), gde su između ostalog regulisana i pitanja finansijskih usluga, odnosno bankarskih usluga. Polazeći od našeg prvenstvenog interesa za izučavanje pitanja usluga, posebno ćemo se osvrnuti na Sporazum o trgovini uslugama (GATS). Sporazum o trgovini uslugama (GATS) zasniva se na tri elementa: prvi je serija osnovnih obaveza u vezi sa trgovinom uslugama koje će se primenjivati na sve članice STO-a; drugi su nacionalne liste koncesija koje sadrže obaveze koje će biti predmet kontinuiranog procesa liberalizacije; treći čine aneksi koji se odnose na specifičnosti liberalizacije pojedinih sektora usluga. Prvi deo Sporazuma o trgovini uslugama reguliše obuhvat njegove primene -konkretno, usluge koje se pružaju sa teritorije jedne zemlje na teritoriji druge zemlje; usluge koje se pružaju na teritoriji jedne zemlje korisnicima iz neke druge zemlje (npr. u turizmu); usluge koje se obezbeđuju putem komercijalnog prisustva privrednih subjekata jedne zemlje na teritoriji neke druge zemlje (npr. u bankarstvu, osiguranju, itd.), i usluge koje pružaju fizička lica, državljani jedne zemlje, na teritoriji neke druge zemlje (npr. građevinski projekti i konsalting). Drugi deo Sporazuma reguliše opšte obaveze i discipline zemalja. Obaveza transparentnosti obuhvata publikovanje svih relevantnih zakona i propisa. Sporazum sadrži i odredbe o zahtevima za priznavanje npr. školskih kvalifikacija, u cilju obezbeđenja dobijanja ovlašćenja, dozvola ili sertifikata u relevantnim oblastima pružanja usluga, i u tom smislu Sporazum podstiče priznavanje kroz harmonizaciju i putem međunarodno dogovorenih kriterijuma. Od članica WTO-a se zahteva da obezbede da monopoli i ekskluzivni pružaoci usluga svojim ponašanjem ne narušavaju konkurenciju, a restriktivna poslovna praksa bi trebalo da bude predmet konsultacija između članica, sa ciljem njene eliminacije. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 9

Sporazumom se predviđa obaveza članica WTO-a da ne uvode restrikcije na međunarodne transfere i plaćanja povodom tekućih transakcija, koje se obavljaju u vezi sa obavezama po osnovu Sporazuma. Sporazumom se, analogno relevantnim odredbama GATT-a, predviđa mogućnost postojanja opštih izuzeća od obaveza po osnovu Sporazuma, kao i izuzeća radi zaštite bezbednosti zemlje. Treći deo Sporazuma obuhvata obaveze o pristupu tržištu i nacionalnom tretmanu. Četvrti deo Sporazuma obezbeđuje osnovu za progresivnu liberalizaciju u oblasti usluga, putem sukcesivnih rundi pregovora o trgovini usluga u kojima će se dalje liberalizovati uslovi utvrđeni u nacionalnim listama koncesija. Peti deo Sporazuma sadrži institucionalne odredbe, uključujući konsultacije i rešavanje sporova, kao i uspostavljanje Saveta za usluge, čije su nadležnosti određene posebnom Ministarskom odlukom. Posebna pitanja ovog Sporazuma su regulisana aneksima, i njih ima osam: Aneks o izuzecima od primene klauzule najpovlašćenije nacije svih onih sporazuma koji se ne mogu podvrgnuti njenoj primeni. Aneks o kretanju fizičkih lica koja pružaju usluge na osnovu Sporazuma, predviđa da članice WTO-a mogu da pregovaraju o specifičnim obavezama koje će se primenjivati na lica koja pružaju usluge po Sporazumu. Aneks o finansijskim uslugama (bankarstvo i osiguranje) reguliše pravo članica WTO-a da mogu da preduzimaju tzv. prudencijalne mere, radi zaštite investitora, štednih uloga, imalaca polisa, kao i radi obezbeđenja integriteta i stabilnosti finansijskog sistema. Postoji i tzv. drugi aneks o finansijskim uslugama kojim se, nezavisno od liste izuzeća od primene klauzule najpovlašćenije nacije, posebno za finansijske usluge omogućava zemljama da dostave listu izuzeća odnosno listu mera nekonzistentnih sa članom II Sporazuma. Takođe, članica WTO-a može, 4 meseca nakon stupanja na snagu Sporazuma o osnivanju WTO-a, da u roku od 60 dana, izmeni ili povuče koncesije koje je ponudila za finansijske usluge u svojoj listi koncesija. Dodatnim ugovorom o tumačenju finansijskih usluga i aneksa o finansijskim uslugama, regulisana su, u odnosu na pristup tržištu, monopolska prava, prekogranična trgovina (izdavanje nekih polisa osiguranja i reosiguranja, obrada finansijskih podataka i transfer), pravo na komercijalno prisustvo i privremeni ulazak personala. U odnosu na nacionalni tretman, izričito se ukazuje na pristup platnom prometu i obračunskom sistemu koji su u nadležnosti javnih tela i državnom finansiranju i refinansiranju. Takođe se reguliše i članstvo u nekim nevladinim institucijama, berzama hartija od vrednosti i obračunskim sistemima. 10 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Aneks o telekomunikacionim uslugama odnosi se na mere koje pogađaju pristup javnim telekomunikacionim mrežama, njihovoj upotrebi i njihovim uslugama. Aneks o uslugama vazdušnog saobraćaja isključuje iz obuhvata Sporazuma prava preleta (zasnovana uglavnom na bilateralnim sporazumima) i aktivnosti vezane za njih. Aneks o uslugama pomorskog saobraćaja, stupanje na snagu primene klauzule najpovlašćenije nacije i liste izuzeća od njene primene, uslovljava se rezultatom pregovora koji se u ovoj oblasti nastavljaju u tri glavne oblasti sektora: pristupu i upotrebi lučkih kapaciteta, pomoćnim uslugama i prekomorskom transportu. Finalnim aktom obuhvaćena su, kao relevantna za buduće funkcionisanje Sporazuma o trgovini uslugama, još i sledeća dokumenta: Odluka o institucionalnom organizovanju Opšteg sporazuma o trgovini uslugama (GATS) kojom se određuje pravo Saveta o uslugama da formira sektorske komitete za svaki sektor usluga koji je obuhvaćen sporazumom. Istom odlukom već je formiran Komitet za finansijske usluge u okviru kojeg će se nastaviti pregovori o ovoj vrsti usluga. Odluka o proceduri rešavanja sporova nastalih među stranama ugovornicama GATS-a kojom se određuje nadležnost WTO za formiranje panela i administratiranje procedure rešavanja sporova. Odluka kojom se preporučuje osnivanje radne grupe za usluge i zaštitu okoline sa mandatom da u roku od tri godine podnese izveštaj WTO-u o uzajamnom dejstvu trgovine na zaštitu okoline, uključujući i pitanje održivog razvoja. Odluka o pregovorima o baznim telekomunikacionim uslugama kojom se osniva Pregovaračka grupa za pregovore o baznim telekomunikacionim uslugama u kojoj će se nastaviti pregovori o ovom sektoru usluga, sa ciljem da se izbegne njihovo a priori isključenje iz obuhvata GATS-a... Odluka o profesionalnim uslugama kojom se osniva Radna grupa za profesionalne usluge. Mandat grupe je da se ispita i hitno podnese izveštaj, sa preporukama o disciplinama koje je potrebno primeniti kako bi se obezbedilo da mere kojima se regulišu priznavanje školskih kvalifikacija i odgovarajuća procedura, tehnički standardi i izdavanje dozvola u oblasti profesionalnih usluga, ne predstavljaju nepotrebne barijere za trgovinu ovom vrstom usluga. Odlukom je prioritet dat računovodstvenim uslugama. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 11

STO LISTA SEKTORSKE KLASIFIKACIJE USLUGA Prema klasifikaciji STO, sve usluge su razvrstane u 12 sledećih grupa: 1. Profesionalne usluge (gde spadaju: pravne, računovodstvene, usluge oporezivanja, medicinske i stomatološke, veterinarske, arhitektske, inženjerske, kompjuterske, usluge vezane za nekretnine, usluge lizinga, ostale poslovne usluge (usluge propagande, istraživanje tržišta, menadžerskog konsaltinga, tehničkog testiranja i analiza, naučni i tehnički konsalting, itd); 2. Usluge komuniciranja, gde spadaju: poštanske usluge, kurirske usluge, telekomunikacione usluge (telefonske usluge, teleks usluge, usluge telegrama, elektronska pošta, zvučna pošta, pretraživanje baza podataka, elektronska razmena podataka (EDI), konverzije kodova i protokola, on-line informacije, itd), audiovizuelne usluge (proizvodnja i distribucija igranih filmova i video traka, projekcija igranih filmova, usluge radija i televizije, snimanje zvuka, itd); 3. Građevinske i ostale usluge u vezi sa građevinarstvom (građevinski radovi na zgradama, niskogradnja, instalacioni radovi i montaža, završni radovi na zgradama, itd.); 4. Distributivne usluge (komisione, trgovina na malo, trgovina na veliko, franšizing, itd.); 5. Obrazovne usluge: Osnovno obrazovanje; Srednje obrazovanje; Više obrazovanje; Obrazovanje za odrasle; Ostale usluge obrazovanja; 6. Komunalne usluge; 7. Finansijske usluge (usluge osiguranja i reosiguranja, brokerske i agentske usluge, bankarske i druge finansijske usluge: depozitni poslovi, pozajmice svih vrsta, finansijski lizing, poslovi plaćanja i transfer novca, garancije i jemstva, trgovina za svoj račun ili za račun klijenta na berzi ili na slobodnom tržištu, učestvovanje u izdavanju svih vrsta hartija od vrednosti, brokerski novčani poslovi, upravljanje sredstvima kao što je gotovina, penzioni fondovi itd., usluge poravnanja i prebijanje finansijskih potraživanja i dugovanja finansijskih sredstava, uključujući i hartije od vrednosti, savetodavne i druge pomoćne finansijske usluge, obezbeđenje i prenos finansijskih informacija i obrada finansijskih podataka, kao i softvera pružalaca finansijskih usluga); 8. Zdravstvene i socijalne usluge (bolničke usluge, socijalne usluge i ostale usluge). 9. Turizam i usluge vezane za putovanja (hoteli i restorani, uključujući i ugostiteljstvo, putničke agencije i usluge turoperatera, usluge turističkih vodiča i ostale usluge; 10. Usluge rekreacije, usluge vezane za sport i kulturu (usluge zabave, uključujući i pozorišta i cirkuse, usluge novinskih agencija, biblioteke, arhivi, muzeji i usluge vezane za kulturu, sport i rekreacija); 11. Saobraćajne usluge (usluge u pomorskom saobraćaju, unutrašnji vodeni transport, usluge vazdušnog saobraćaja, svemirski saobraćaj, železnički saobraćaj, drumski saobraćaj, cevni saobraćaj, pomoćne usluge u svim vidovima saobraćaja i ostale saobraćajne usluge); 12. Ostale usluge koje nisu uključene na drugom mestu. 12 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

2. Usaglašavanje sa ISO standardima ISO (the International Organization for Standardization) je svetska federacija sastavljena od nacionalnih tela (ISO članica). Rad na pripremanju internacionalnih standarda odvija se u ISO tehničkim komitetima. Svaka ISO članica, kada je zainteresovana za predmet rada nekog od tehničkih komiteta, ima pravo da delegira svoje predstavnike u taj komitet. Internacionalne organizacije, vladine i nevladine, u vezi sa ISO, takođe učestvuje u radu. Nacrti internacionalnih standarda, koje usvoje tehnički komiteti, šalju se svim ISO članicama radi odobravanja, pre nego što ih Savet ISO prihvati kao međunarodne standarde. Standardi se usvajaju u saglasnosti sa ISO postupcima, po kojima standard mora glasanjem da odobri najmanje 75% članica. ISO 9000 standardi su međunarodno priznati i širom sveta poznati standardi o upravljanju i obezbeđenju kvaliteta. Odmah nakon donošenja, 1987 g. postali su svetski model savremenih sistema kvaliteta. Do sada ih je usvojilo ili sa njima usaglasilo svoje nacionalne standarde 90 zemalja širom sveta: ISO 9000, ISO 9004 ISO 9001, ISO 9002 i ISO 9003 Oni predstavljaju međunarodnu osnovu za razvoj jedne nove, savremene koncepcije borbe za kvalitet. Bivša Jugoslavija je veoma brzo nakon usvajanja u ISO-u, izradila odgovarajuće analogne standarde sa oznakom JUS ISO 1. Danas se, posredstvom Republičkog zavoda za standardizaciju, primenjuju svi standardi ove serije i ne zaostaje se za najrazvijenijim zemljama sveta u tome. Uslovi i postupak osnivanja banke su utvrđeni Zakonom o bankama. Ovaj zakon se, međutim, ne upušta u organizacionu šemu banke, već navodi samo poslove kojima se banka može baviti i to kreditnim, depozitnim, deviznim, valutnim, menjačkim, poslovima sa hartijama od vrednosti itd. Proističe da se bankarska ogranizacija bliže opredeljuje svojim sopstvenim aktima (Statutom banke), pri tom poštujući standarde i to ISO 9000 za sve bankarske poslove osim poslova sa HOV za koje važi standard ISO 15000. Utvrđivanje poslovnih standarda je bitno i sa gledišta bankarske delatnosti i tehnološke opremljenosti banaka informatičkim tehnologijama, a funkcionalno su definisani standardima ISO 9002 procedure iz osnovne bankarske delatnosti i organizacije i 15022 oblast standarda koja se odnosi na poslove sa HOV. U skladu sa ISO standardima svaka banka treba sa po odgovarajućoj proceduri donese Poslovnik o radu kojima uvodi ISO standarde. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 13

3. Uslovi za osnivanje banaka u Evropskoj uniji 3.1. Osnivački kapital i drugi uslovi za osnivanje banke U zakonodavstvu EU propisani su strogi uslovi za osnivanje kreditnih ustanova. Da bi kreditna ustanova mogla da započne svoju delatnost, mora dobiti dozvolu od neke države članice. Dozvola dobijena u bilo kojoj državi članici važi na teritoriji cele EU. Uslovi za dobijanje dozvole su: a) Kreditna ustanova mora imati zaseban sopstveni fond (own funds) i početni kapital od 5 miliona evra. Izuzeci su kreditne ustanove koje su bile osnovane po ranijim propisima. Sem toga, ostavljena je mogućnost državama-članicama da mogu izdati dozvolu za početak rada kreditne ustanove i s manjim iznosom početnog kapitala, ali ne manjim od 1 milion evra. b) Iznos sopstvenih fondova kreditne ustanove pri njenom osnivanju ne može biti manji od iznosa propisanog početnog kapitala. Izuzetak su ustanove koje su postojale 1. januara 1993. godine. One mogu da nastave rad i s nižim iznosima navedenih sredstava. Ali, njihovi sopstveni fondovi ne mogu biti niži od najvišeg nivoa koji je bio dostignut nakon 22. decembra 1989. godine. Kod integracije više kreditnih ustanova (merger) ukupni iznos sopstvenih fondova ne može biti manji od zbira sopstvenih fondova integrisanih kreditnih ustanova. c) Da bi se dobila dozvola od nadležne vlasti, u efektivnom vođenju poslovodstva moraju učestvovati najmanje dva lica. Ova lica moraju biti na dobrom glasu i s potrebnim iskustvom za obavljanje poslova. d) Svaka država članica mora zahtevati da: svaka kreditna ustanova koja ima svojstvo pravnog lica, i koja po svom nacionalnom zakonodavstvu, ima registrovano sedište (registered office), mora imati glavno sedište (head office) u državi članici u kojoj je registrovano njeno službeno sedište (registered office); svaka druga kreditna ustanova (to jest koja nema svojstvo pravnog lica) mora imati glavno sedište u državi članici koja joj je izdala dozvolu za rad i u kojoj stvarno obavljati svoju delatnost. Ovo je nužno zbog ostvarivanja nadzora nad savesnošću poslovanja 2. Tako je isključena mogućnost fiktivnog osnivanja kreditnih ustanova u okviru EU, korišćenjem razlika u nacionalnim zakonodavstvima. e) Da bi kreditna ustanova dobila dozvolu za rad, nadležna vlast mora biti obaveštena o identitetu njenih akcionara odnosno članova, fizičkih ili pravnih lica, koji imaju značajne udele (qualifying holdings) u njima i o iznosima tih udela. Značajni udeo (qualifying holding) je udeo u nekoj poslovnoj jedinici od najmanje 10% kapitala ili glasačkih prava ili koji omogućava bitno uticanje na donošenje poslovnih odluka u kreditnoj ustanovi u kojoj postoji takav udeo. 3 14 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

f) Svaka dozvola se dostavlja Komisiji radi unošenja u spisak koji se objavljuje u Službenom listu EU. g) Prihvatna država članica ne može uslovljavati izdavanje dozvole za rad ili visinu snabdevenosti kapitalom (capital endowment) za podružnicu (branch) kreditne ustanove koja je dobila dozvolu u nekoj drugoj članici. h) Direktivom je propisano da prihvatna država članica mora zahtevati od kreditne ustanove da obezbedi zdrave administrativne i računovodstvene procedure i odgovarajuće mehanizme unutrašnje kontrole 4. Članice moraju ukloniti sve prepreke poslovanju koje potpada pod uzajamnost priznavanja na isti način kao i u matičnoj državi članici. Uslov je da te delatnosti nisu u sukobu sa propisima prihvatne članice (host Member State) o zaštiti opšteg dobra (general good) u toj prihvatnoj državi članici. Kreditna ustanova koja ima svojstvo pravnog lica mora imati dozvolu članice u kojoj je registrovano njeno sedište (registered office). Kreditna ustanova koja nema status pravnog lica mora imati glavno sedište (head office) u članici u kojoj je dobila dozvolu za rad. Povrh toga, članice moraju zahtevati da glavno sedište (head office) kreditne ustanove uvek bude u njenoj matičnoj zemlji i da stvarno posluje u njoj. Ovo je mera protiv fiktivnog označavanja glavnog sedišta. 5 U svakom slučaju, mere koje imaju za cilj liberalizaciju pružanja bankovnih usluga moraju biti usaglašene sa merama za liberalizaciju kapitala. Propisano je u kojim slučajevima države članice mogu uskratiti ili povući već izdatu dozvolu za rad kreditnim ustanovama iz drugih članica EU. 6 Najvažniji razlozi su: Princip uzajamnog priznavanja i nadzora matične države članice zahteva da nadležni organi država članica ne smeju izdati dozvolu ili moraju da povuku dozvolu kreditnoj ustanovi ako činioci kao što su: program delatnosti, geografski raspored poslovanja, ili delatnosti koje ona stvarno obavlja, jasno pokazuju da je ta kreditna ustanova optirala za nacionalni pravni sistem u cilju izbegavanja striktnijih standarda na snazi u nekoj drugoj državi članici na čijoj teritoriji posluje ili ima nameru da obavlja veći deo poslovanja. Nadležne vlasti ni jedne države članice ne smeju izdati dozvolu ili je produžiti kreditnoj ustanovi koja bi onemogućavala njihov nadzor zato što ona ima uske veze (close links) sa nekim drugim fizičkim ili pravnim licem. 7 Svaka država članica može povući dozvolu za rad izdatu nekoj kreditnoj ustanovi ako proceni da ona ne može da obavlja poslove na adekvatan način, ili se ne može vršiti odgovarajući nadzor nad njenim poslovanjem. U našem Zakonu o bankama su uređeni uslovi za osnivanje banaka. Uglavnom, u postupku dobijanja dozvole za rad banke i u pogledu visine novčanog kapitala u nas moraju ispuniti manje - više sve uslove koje ispunjavaju i u Evropskoj uniji. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 15

3.2. Nadzor nad bankama U Beloj knjizi o harmonizaciji, namenjenoj zemljama Istočne Evrope, ove zemlje su izričito upozorene da se harmonizacija ne sastoji u prepisivanju rešenja iz zakonodavstva EU. Upravo je do pokazano na primeru propisa o bankarstvu. 8 U njoj se posebno naglašava značaj nadzora nad bankama. Pri primeni propisa i pravila za finansijski sektor važno je imati u vidu stvarni način poslovanja, i ne omogućavati sektoru da čini više nego što to njegove mogućnosti dopuštaju.... Bez dobrog funkcionisanja nadzornih organa ni najnapredniji propisi neće imati smisla. 9 Država vrši nad bankama nadzor na dve ravni: (a) upravni nadzor (structural supervision); (b) nadzor nad savesnošću poslovanja (prudential supervision); i ovlašćena revizija (statutory auditing). A - Upravni nadzor (structural supervision) Upravni nadzor prati banku od ulaska na tržište do izlaska s tržišta. Država, drugim rečima, mora da bdi nad svim fazama života banke - od njenog osnivanja do likvidacije. Stoga je ovo najvažnija vrsta nadzora. Ako nadležni organi obezbede poštovanje dosledno poštovanje zakona kod osnivanja banaka, imaće manje posla u fazama sanacije, stečaja i likvidacije. B - Nadzor nad savesnošću poslovanja (prudential supervision) 10 Nadzor nad savesnošću poslovanja kreditnih ustanova je noviji od upravnog. On je uveden radi obezbeđivanja reda na finansijskom tržištu uključujući lojalnu konkurenciju Ovaj nadzor je propisan u odlukama bazelskog komiteta. Odatle je preuzet i u zakonodavstvu Evropske unije. Odgovornost za nadzor nad finansijskim poslovanjem kreditne ustanove, po propisima EU, u načelu pripada matičnoj državi članici (home Member State). Nadležna vlast matične države posebno vrši nadzor nad solventnošću kreditne ustanove kako bi se predupredila opasnost od lažnog bankrota kreditnih ustanova u domaćoj privredi. Prihvatna država članica (host Member State) vrši nadzor nad likvidnošću podružnica (branches) kreditnih ustanova, da bi predupredila eventualne poremećaje na novčanom tržištu i zaštitila ciljeve monetarne politike. Nadzor države nad savesnošću poslovanja vrši se na konsolidovanoj osnovi, to jest nad matičnom ustanovom i njenim poslovnim jedinicama u celoj EU. Nadzor na konsolidovanoj osnovi mora uzeti u račun sve delatnosti iz Anex-a I. 11 Sve poslovne jedinice (undertaking) pretežno angažovane u tim delatnostima, moraju biti stavljene pod nadzor na konsolidovanoj osnovi. Zato mora biti proširena definicija finansijskih ustanova da bi obuhvatala sve te delatnosti. Svaka kreditna ustanova, koja ima neku kreditnu ustanovu ili finansijsku ustanovu kao svoju filijalu (subsidiary) ili koja ima udeo u tim ustanovama, podložna je konsolidovanom nadzoru. Svaka kreditna ustanova čija je matična poslovna jedinica (parent undertaking) finansijska holding kompanija, mora biti obuhvaćena konsolidovanim nadzorom nad tom finansijskom holding kompanijom. 16 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Cilj nadzora nad kreditnim ustanovama na konsolidovanoj osnovi je zaštita interesa deponenata tih kreditnih ustanova i osiguranje stabilnosti finansijskog sistema. 12 Drugim rečima, svrha nadzora nad savesnošću poslovanja je stvaranje istih uslova poslovanja za sve uporedive grupe kreditnih ustanova radi obezbeđenja slične zaštite štediša i uslova za poštenu konkurenciju. Glavni instrumenti za nadzor nad savesnošću poslovanja kreditnih ustanova su: sopstveni fondovi, značajni udeli, koeficijent solventnosti, veliki krediti. Posebno važno pitanje su sopstveni fondovi (own funds) kreditnih ustanova. Oni su ključni za stvaranje jedinstvenog finansijskog tržišta jer služe da obezbede kontinuitet kreditnih ustanova i da zaštite štedne uloge. Zato u pogledu sopstvenih fondova moraju postojati zajednički osnovni standardi. Harmonizacija tih standarda jača nadzor nad kreditnim ustanovama i doprinosi daljoj koordinaciji bankovnog sektora. Ti standardi moraju biti primenjeni na sve kreditne ustanove koje imaju dozvolu za poslovanje u Evropskoj uniji. Iz razloga konkurentnosti, sopstveni fondovi moraju biti ekvivalentni. Zato državama članicama ne može biti prepušteno da same propisuju sastav sopstvenih fondova. Zato se to određuje na nivou Zajednice, da ne dođe do distorzija u konkurenciji. To u krajnjoj liniji jača finansijski sistem Zajednice. Koeficijent solventnosti (ratio of solvency) je odnos iznosa sopstvenih fondova i zbira ukupne aktive i vanbilansnih stavki kreditne ustanove, uz prilagođavanje po rizičnosti odobrenih kredita. Kreditne ustanove dužne su da na trajnoj osnovi održavaju koeficijent solventnosti na nivou od najmanje 8%. To znači da sopstveni fondovi moraju iznositi najmanje 8% zbira aktive i vanbilansnih stavki kreditne ustanove. Može se propisati i viši minimum. Koeficijent solventnosti je vrlo važan elemenat lojalne konkurencije na tržištu finansijskih usluga. Istu svrhu ima i propis o značajnim udelima (qualifying holding). Svako pravno i fizičko lice mora izvestiti nadležnu nadzornu vlast o nameri da pribavi udeo u kapitalu koji dostiže ili nadmašuje 20%, 33% ili 50% tako da će ta kreditna ustanova postati njegova filijala (subsidiary). Nadležna vlast ne mora se saglasiti s ovom namerom ako sumnja da bi to bilo u skladu sa zdravim i savesnim poslovodstvom. Pravno ili fizičko lice mora obavestiti nadležnu vlast i kad namerava da snizi iznos značajnog udela ispod 20%, 33% ili 50% ili ako kreditna ustanova prestane da bude njegova filijala. 13 Ni jedna kreditna ustanova ne može imati značajni udeo (qualifying holding) čiji iznos prelazi 15% njenih sopstvenih fondova u poslovnoj jedinici koja nije ni kreditna ustanova ni finansijska ustanova ni poslovna jedinica koja se bavi posebno propisanom delatnošću. 14 Ukupan iznos značajnih udela kreditne ustanove u poslovnim jedinicama izvan tri pomenute oblasti, ne može biti veći od 60% njenih sopstvenih fondova. 15 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 17

Veliki krediti ili bolje velika izloženost riziku (large exposure) postoji kad kreditna ustanova odobri jednom klijentu ili grupi povezanih klijenata kredit koji iznosi najmanje 10% iznosa njenih sopstvenih fondova. Svaki ovakav kredit mora biti prijavljen kod nadležne vlasti država članica. Kreditna ustanova ne sme jednom klijentu ili grupi povezanih klijenata odobriti kredit koji prelazi 25% njenih sopstvenih fondova. Kreditna ustanova ne može da odobri u vidu velikih kredita iznos koji prelazi 80% njenih sopstvenih fondova. Drugim rečima, zbir svih velikih kredita jedne kreditne ustanove može iznositi do 80% njenih sopstvenih fondova. 16 Svrha ovoga instrumenta kontrole savesnosti poslovanja je da se ograniči maksimum gubitka koji jedna kreditna ustanova može pretrpeti zbog prevelikog odobrenja kredita jednom klijentu. Što je manje zajmoprimaca, rizik od gubitka je viši. I obrnuto, množina korisnika kredita vodi razređivanju rizika. C - Ovlašćena revizija 17 Ovlašćena revizija (statutory auditing) je oblik posrednog nadzora države nad poslovnim jedinicama na tržištu finansijskih usluga. Obavljaju je ovlašćeni revizori (statutory auditor) 18, koji mogu biti fizička i pravna lica, to jest revizorske firme (auditing company). U zakonodavstvu EU ovlašćena revizija je obavezna za banke, osiguravajuća društva i za poslovne jedinice koje se bave ulaganjima u prenosive hartije od vrednosti. 19 To uključuje sve poslovne jedinice koje zakonodavstvo EU određuje kao kreditne ustanove i finansijske ustanove. U svim zemljama članicama EU predviđena je i građansko-pravna (civil liability) i krivičnopravna odgovornost (criminal liability) OR. Građansko-pravna odgovornost sastoji se u odgovornosti OR za naknadu štete koju je svojim radnjama pričinio poslovnoj jedinici u reviziji (PJR) i trećim licima. Sporovi o naknadi štete po osnovu odgovornosti OR prema PJR i prema trećim licima dostižu milijarde evra. Oštećene strane, koje imaju pravo na podizanje tužbe su: PJR i treća lica - akcionari PJR, njeni poverioci, zaposleni, i kupci i organizacije trećih lica, koji su pretrpeli štetu zato što su svoje odluke donosili na osnovu izveštaja OR. Treća lica mogu pretrpeti štetu ne samo zato što su svoje poslovne odluke zasnivala na izveštaju OR, nego i zato što je zbog izveštaja štetu pretrpela sama PJR. Svrha izveštaja o reviziji je da se treća lica u donošenju svojih odluka mogu na nj osloniti. Ako je proračun neispravan, ili zaključak OR pogrešan, štetu će pretrpeti pre treća lica nego PJR. Stoga tužbu protiv OR češće podnose treća lica nego PJR. Sudovi imaju diskreciono pravo u utvrđivanju visine obeštećenja. Ali, neka pravila ipak postoje: a) Naknada za indirektnu štetu, kao što je, na primer, pad vrednosti akcija, dosuđuje se trećem licu ako se dokaže da je pad akcija izazvan povredom dužnosti OR. 18 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

b) U nekim zemljama se dosuđuje obeštećenje i za buduću štetu ako se ona može učiniti uverljivom. U pogledu visine štete stav je sledeći: obeštećenje treba da oštećenu stranu dovede u položaj u kome bi bila da nije bilo štete izazvane povredom dužnosti od strane OR. S obzirom na to što revizije ima i svojstva delatnosti od opšteg interesa, OR su izloženi i krivičnoj odgovornosti. Krivična odgovornost OR može biti osnov za oštećena lica da traže od njih i građansko-pravnu odgovornost, to jest naknadu štete. U našoj zemlji takođe postoji revizija kao oblik posredne kontrole banaka. Ali, ona nema praktičnog značaja. U je nas moguće da banka s pozitivnim izveštajem o reviziji bude likvidirana, a da revizor, koji je naplatio svoju uslugu od te banke, ne snosi nikakvu odgovornost. Naše zakonodavstvo je u bankovnom pravu u osnovi izvršilo prilagođavanje zakonodavstvu EU. 4. Usaglašavanje sa novim Bazelskim sporazumom Bazelski komitet je telo koje okuplja centralne banke i ustanove za nadzor nad banaka iz razvijenih zemalja. čine ga stručnjaci za bankovni nadzor iz 12 zemalja: Belgija, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada, Luksemburg, Nemačka, SAD Francuska, Holandija, Švedska i Švajcarska. Komitet se sastaje svaka tri meseca, obično u prostorijama Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlement) u Bazelu, u kojima je smešten njegov stalni Sekretarijat. Otuda nastaje privid da je Bazelski komitet telo Banke za međunarodna poravnanja. Banka za međunarodna poravnanja ne učestvuje u formulisanju politike Bazelskog komiteta. Ona je u svojini centralnih banaka članica, među kojima je i Narodna banka Srbije. Bazelski komitet saobraća sa bankama, obično na nacionalnom nivou. Sve inicijative Bazelskog komiteta razvijaju se uz aktivno konsultovanje s bankama. Istina, krupne banke nastoje da posluju u okviru uređenom i međunarodnim propisima u kome posluju njihovi međunarodni konkurenti. Nastanak bazelskih kapitalnih standarda Bazelski Sporazum o kapitalu (Capital Accord) nastao je 1988. godine pod uticajem guvernera centralnih banaka zemalja Grupe 10. Glavni razlog je bio njihova zabrinutost zbog erozija kapitala krupnih banaka usled trajne međusobne konkurencije. To je pretilo neredom na svetskom finansijskom tržištu. Da bi se on predupredio, dogovoreno je da se propiše nužna mera kapitala (minimum capital requirement) koji banke moraju posedovati da bi mogle da pokrivaju gubitke koje ne mogu pokriti iz profita. Drugi cilj bio je da se time istovremeno podstiču banke za uvećavanje savesnosti u poslovanju. Prema Sporazumu o kapitalu iz 1988. godine banke s međunarodnim poslovanjem u zemljama Grupe 10 obavezne su da raspolažu sopstvenim kapitalom od najmanje 8% aktive uključujući neke vanbilansne stavke. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 19

U izračunavanju adekvatnosti kapitala za pokrivanje rizika od gubitaka banke moraju primenjivati portfolio pristup. Aktiva se razvrstava u četiri kategorije, prema stepenu rizičnosti dužnika s ponderima od 0%, 20%, 50% i 100%. To znači da neke vrste aktive (bančini paketi aktive kao što su državne obveznice i bonovi) ne zahtevaju nikakav kapital kao pokriće protiv rizika, jer se smatraju potpuno sigurnim. Međutim potraživanja od banaka imaju ponder od 20%, što znači da je toliki rizik od gubitka, pa zahteva pokriće u kapitalu od 1,6% aktive i vanbilansnih stavki banke (to jest petinu od 8%). Međutim, skoro sva potraživanja banke od nebankovnih privatnih dužnika zahteva standard od 8% kapitala. To jest, računa se da je ova aktiva banke izložena riziku od 100%. Ciljevi Sporazuma o kapitalu iz 1988. godine Glavni ciljevi Sporazuma o kapitalu iz 1988. bili su: a) adekvatan nivo kapitala u međunarodnom bankovnom sistemu; i b) lojalna konkurencija na tržištu bankovnih usluga tako da ni jedna banka više ne može da posluje ako nema adekvatni obim kapitala. Ova dva cilja su ostvarena. Stoga je u toku 1990-ih godina bazelski Sporazum o kapitalu prihvaćen kao svetski standard. Više od sto zemalja primenilo je bazelski okvir na svoj bankovni sistem. U osnovi ga je primenila i naša zemlja. Ali, u međuvremenu došlo je do značajnih promena u bankovnom poslovanju, praksi upravljanja rizikom, pristupu nadzoru nad delatnošću banaka i na finansijskim tržištima. Uočene su i izvesne teškoće. Propisani standardi za adekvatnost kapitala dolaze u sukob sa sve razvijenijim unutrašnjim merilima adekvatnosti kapitala. Striktna primena standarda od 8% sopstvenog kapitala radi pokrića rizika za potraživanja od privatnog sektora navodio je banke da visokokvalitetnu aktivu izvlače iz bilansa, i tako se snižava prosek kvaliteta bankovnog zajmovnog portfolija. Sem toga, Sporazum o kapitalu iz 1988. godine nije dovoljno priznavao tehnike za ublažavanje kreditnog rizika, kao što su zaloge i garancije. Zbog toga je Bazelski komitet u junu 1999. godine odlučio da predloži novi okvir, koji će više uzimati u račun rizik. Ciljevi Novog Sporazuma o kapitalu Novi Sporazum je namenjen organima koji vrše nadzor nad poslovanjem banaka. Polazna svrha je pomoć u izgradnji politike nadzora nad bankama. Ovaj Sporazum o kapitalu trebalo bi da bude primenljiv počev od 2004. godini. Pravno, on definiše okvir za utvrđivanje adekvatnosti kapitala banaka samo u zemljama članicama Bazelskog komiteta. Ali, očekuje se da će ga, kao i prethodni Sporazum, prihvatiti nadzorni organi u celom svetu. Opštoj primeni Sporazuma doprinose i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka tako što koriste standarde Bazelskog komiteta u svojim misijama. Bazelski komitet je u Novom Sporazumu o kapitalu na nov način definisao njegove ciljeve. Krajnji cilj je jačanje finansijskog sistema kombinovanjem kvantitativnih i kvalitativnih standarda. Adekvatnost kapitala sada se povezuje s mogućim rizikom u bankovnom poslovanju. To treba da se postigne ostvarivanjem sledećih neposrednih ciljeva: a) povećavanje sigurnosti i poslovnosti finansijskog sistema, zbog čega se i u novom okviru zadržava najmanje sadašnji opšti nivo kapitala; 20 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

b) učvršćivanje načela jednakosti uslova konkurencije; c) izgradnja celovitijeg pristupa upravljanju rizikom; d) adekvatnost kapitala treba da bude na odgovarajući način osetljiva na stepen rizika i bankovnom poslovanju; e) Sporazum stavlja težište na banke s međunarodnim poslovanjem, mada je poželjno da njegova načela budu primenjivana i na druge banke. Drugim rečima, na osnovu dosadašnjeg iskustva Bazelski komitet je došao do zaključka da njegovi ciljevi ne mogu biti ostvarivani oslanjanjem samo na kvantitativni standard - minimum nužnog kapitala (minimum capital requirements). Stoga su ovom kvantitativnom standardu u Novom Sporazumu dodata dva nova - kvalitativne prirode: nadzor nad bankama i tržišna disciplina. Komitet podvlači da je na poslovodstvu banaka krajnja odgovornost za upravljanje rizikom i obezbeđivanje iznosa kapitala primerenog stepenu sposobnosti banke da upravlja rizikom. Novi pristup Sporazum o kapitalu iz 1988 godine je stavljao naglasak na adekvatnost kapitala banke, koji jeste životno važan za snižavanje rizika od insolventnosti banke i rizika od bankrota banke za njene deponente. Novi Sporazum, uvažavajući značaj adekvatnosti kapitala, ide, dakle, dalje, da ojača sigurnost i zdravo poslovanje finansijskog sistema naglašavajući značaj kvalitativnog aspekta: unutrašnji bankovni nadzor (banks own internal control), odgovornost poslovodstva banke, novi postupak nadzora nad bankom i tržišna disciplina. Samim tim novi Sporazum je kompleksniji od Sporazuma iz 1988. godine. Ključna novina je veća osetljivost na rizik. On sadrži niz opcija za merenje kreditnog rizika (credit risk) i rizika poslovanja (operational risk ). Sem toga, Novi Sporazum podvlači značaj i ulogu procesa nadzora nad bankama i tržišne discipline kao bitnih dopuna nužnom minimumu kapitala. U predloženoj reviziji Sporazuma iz 1988. je posebno važno mesto dobilo oslanjanje banaka na sopstvene procene rizika kome su izložene u proračunavanju nužnog iznosa kapitala (regulatory capital charges). U čemu je Novi sporazum drukčiji od Starog? U stvari, glavna novina je što Novi sporazum napušta uniformnu meru adekvatnosti kapitala i obezbeđuje mogućnost bankama da biraju najprimereniji način procene obima nužnog kapitala. To jest, Novi sporazum je osetljiviji na merenje raznih vrsta rizika, i zato predlaže složenije tehnike za merenje rizika i za izračunavanje adekvatnosti kapitala. Ali, banke neće morati da se povinuju Novom sporazumu u ovom pogledu. One će moći da zadrže način izračunavanja adekvatnosti kapitala kakav je danas na snazi. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 21

Struktura novog Sporazuma - tri stuba Novi Sporazum predviđa tri stuba sigurnosti finansijskog sistema i zdravog poslovanja banaka: a) Prvi stub: nužni minimum kapitala; b) Drugi stub: postupak vršenja nadzora nad bankama; c) Treći stub: tržišna disciplina. Komitet podvlači da ova tri stuba, koja se uzajamno dopunjuju i ojačavaju, čine paket. Nije dovoljna primena jednog ili dva stuba. Trajno rešenje je usaglašena primena sva tri stuba. Prema tome, Novi Sporazum ne može se primeniti ako se ne ostvare sva tri stuba istovremeno. Zato Bazelski komitet preporučuje nadzornim organima doslednu primenu sva tri stuba. Prvi stub je kvantitativni standard - obavezni minimum kapitala (minimum capital reqirement). Drugim rečima, suština Prvog stuba je nužni minimum kapitala. On sadrži pravila koja definišu minimalni koeficijent kapitala u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu. I Novi Sporazum zadržava definiciju kapitala i nužni minimum kapitala od 8% rizikom ponderisanu aktive iz prethodnog Sporazuma. Znači, predlog Komiteta o obaveznom minimumu kapitala zasnovan je na osnovnim elementima Sporazuma iz 1988. godine. Definicija obaveznog kapitala (regulatory capital) ostaje nepromenjena kao i minimalni koeficijenti kapitala u odnosu na aktivu ponderisanu rizikom. Novina koju uvodi Novi sporazum tiče se merenja rizika sadržanog u aktivi ponderisanoj rizikom. Po Novom sporazumu imenilac minimalnog ukupnog kapitalnog koeficijenta sastojaće se od tri dela: zbir sve rizikom ponderisane aktive za kreditni rizik, plus 12,5 puta iznos kapitala nužnog za pokrivanje tržišnog i poslovnog rizika. Ilustracije radi: Ako je bančina rizikom ponderisana aktiva 875 dolara, rezerva kapitala za pokrivanje tržišnog rizika 10 dolara i poslovnog rizika 20 dolara, imenilac ukupnog kapitalnog koeficijenta biće jednak: 875 + [(10+20)] x 12,5 = 1.250 dolara. Prvi stub pokriva obavezni minimum kapitala za tržišni, kreditni i poslovni rizik. Da bi se uvećala osetljivost na rizik, Komitet predlaže više opcija za tretiranje i kreditnog i poslovnog rizika. On je odlučio da se rizik kamatne stope u bankovnim knjigama tretira u stubu 2. Komitet veruje da će se boljim tretiranjem rizika kroz postupak revizije postići više nego pomoću obaveznog minimuma kapitala. Novina u novom Sporazumu je viši stepen elastičnosti kod merenja rizika, to jest kod izračunavanja imenioca kapitalnog koeficijenta. Naročito je podrobnije uređeno merenje kreditnog rizika (kredit risk). Novi Sporazum po prvi put uvodi merenje poslovnog rizika (operational risk), dok je merenje tržišnog rizika (market risk) ostalo neizmenjeno. Kreditni rizik (credit risk) je rizik od gubitka koji može nastati zbog bankrota kreditora ili njegovog klijenta. Za merenje kreditnog rizika predviđene su dve osnovne opcije: a) prva je standardizovani pristup; 22 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

b) druga je unutrašnja procena kreditne sposobnosti (internal rating based IRB approach). a) Standardizovani pristup kreditnom riziku Ovo je isti pristup kao i u Sporazumu iz 1988. godine. Razlika je samo u tome što je osetljivost na rizik uvećana. Banka određuje ponder rizika za svaku vanbilansnu stavku aktive i izračunava punu vrednost aktive ponderisane rizikom što dovodi do obezbeđivanja sopstvenog kapitala od 8% takve vrednosti. Na primer, ponder rizika od 20% rezultira rezervom kapitala (capital charge) od 1,6% ( to jest jedna petina od 8%). Individualni ponder rizika zavisi od kategorija zajmoprimaca (država, banke ili preduzeća). Na primer, za zajmove preduzećima sadašnju Sporazum predviđa kreditni rizik od 100%, a novi sporazum predviđa četiri kategorije: 20%, 50%, 100% i 150%. Po Novom Sporazumu ponder rizika biće prilagođen rejtingu koji utvrđuje neka specijalizovana ustanova (rating agency). b) Unutrašnji rejting Unutrašnji rejting je rezultat merenja rizika u kreditnom portfoliju banke koji ona sama sprovodi. Po IRB pristupu, bankama će biti dozvoljeno da koriste sopstvene procene kreditne sposobnosti zajmoprimaca da bi procenile kreditni rizik u svom portfoliju, ali uz striktno poštovanje metodološki standarda i javnosti podataka (disclosure). Na tome se zasniva procena o veličini iznosa mogućeg gubitka, pa se onda prema tome ceni nužni obim kapitala. Ublažavanje kreditnog rizika (credit risk mitigation) je niz mera pomoću kojih banka može delom da se zaštiti od bankrota klijenta (na primer, uzimajući obezbeđenje u vidu zaloge ili kupujući instrument hexinga). Operativni rizik (Operational Risk) je rizik od direktnog ili indirektnog gubitka koji proizlazi iz neadekvatnog ili pogrešnog unutrašnjeg postupanja ljudi ili funkcionisanja sistema, ili zbog spoljnih događaja. U takve rizike spada, na primer, i gubitak koji nastane zbog neispravnosti rada kompjutera, loše dokumentacije ili zloupotrebe (fraud). Dakle, i ovaj rizik se uzima u obzir prilikom određivanja nužne mere snabdevenosti banke kapitalom. Tržišni rizik je rizik od pogoršavanja poslovnog položaja banke usled nepovoljnog kretanja cena. Ukupni kapital (Overall capital) Cilj Bazelskog komiteta je da se ukupni regulatorni kapital (agregate regulatory capital), uključujući poslovni rizik, niti uveća niti umanji za banke s međunarodnim poslovanjem, koje koriste standardizovani pristup. Što se tiče IRB pristupa, krajnji cilj Komiteta je da se obezbedi da je obim nužnog kapitala dovoljan da zaštiti od mogućeg rizika i da sadrži podsticaj za banke da se sele od standardizovanog pristupa ka IRB pristupu. A to znači, da banke koje imaju nižu izloženost riziku imaju mogućnost da snize nužni minimum kapitala, dok je u banaka s višim rizikom PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 23

obrnuto. To znači da pri prosečnoj rizičnosti poslovanja u finansijskom sistemu ostaje isti obim kapitala nužnog za zaštitu od rizika od gubitaka. Tako, Novi sporazum računa s tim da ukupni obim kapitala u finansijskom sistemu u celini nužnog za zaštitu od rizika od gubitaka ostaje u osnovi isti, samo što se vrši realokacija prema stepenu rizičnosti banaka. Domašaj primene procene adekvatnosti kapitala (scope of application). Kapitalni koeficijent meri se na konsolidovanoj osnovi, to jest obuhvata celu bankovnu grupu. U međuvremenu, od kada je primenjen Sporazum o kapitalu iz 1988. godine razgranavala se delatnost banaka, a istovremeno je postajala sve složenija i svojinska struktura banaka. Sem toga, u različitim zemljama se različito definišu konsolidovani nivoi na kojima se procenjuje adekvatnost kapitala. S obzirom na te trendove, Komitet treba da definiše kako će se sporazum primenjivati na bankovne organizacije. Naime, namera je da se uzima u račun rizik cele bankovne grupe, na zbirnoj osnovi. Komitet smatra da nije dovoljno da se zahtev o adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj osnovi primeni samo na najvišem nivou u okviru bankovne grupe da bi se obezbedio kapital koji je neposredno raspoloživ za pokrivanje gubitaka, i tako da se zaštite deponenti u svakoj banci u okviru bankovne grupe. Novi Sporazum će se primenjivati i na nižem nivou na sve međunarodno aktivne banke na svim nivoima bankovne grupe. To znači da se kombinuje potpuno konsolidovani pristup sa pristupom na nižim nivoima kako bi se obezbedio integritet kapitala i eliminisalo dvostruko uračunavanje istog kapitala na više nivoa. Banke su proširile svoju delatnost i na promet hartija od vrednosti i na osiguranje. Sporazum treba da obuhvati bankovne i druge usluge koje vrši bankarstvo. Ali, u nekim slučajevima to se posebno tretira. Kad se radi o filijalama koje se bave osiguranjem, Novi Sporazum ne predviđa da se bavi rizikom. Smatra s da ne bi bilo uputno da se osiguravajuće filijale konsoliduju u okviru bankovne grupe. Banka koja ima filijalu za osiguranje snosi puni preduzetnički rizik. Kad meri regulatorni kapital banaka, treba izuzeti bančina ulaganja u hartije od vrednosti. Što se tiče komercijalnih investicija banke, tu je rizik visok. Stoga se od bančinog kapitala treba odbiti svaki značajniji ulog u komercijalne poslovne jedinice koji prelazi određeni prag. Drugi stub. To je nadzorni stub, koji od nadzornih organa zahteva da preduzmu kvalitativni uvid u tehniku alokacije kapitala i poštovanje relevantnih standarda. Banke s višim stepenom sposobnosti upravljanja rizikom stiču pravo da koriste svoje sopstvene sisteme za procenu rizika, poznate kao unutrašnja procena kreditne sposobnosti ( internal ratings ). Od lica ovlašćenih za vršenje nadzora nad bankama se traži da se svaka banka osposobi da procenjuje adekvatnost kapitala, uzimajući u račun celovitu procenu rizika. 24 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Novi okvir naglašava da poslovodstvo banke treba da razvija sposobnost unutrašnje procene kapitala i utvrđivanja mere kapitala srazmernog procenjenom riziku. Nadzornici su odgovorni za ocenu kako banke procenjuju adekvatnost kapitala u odnosi na rizik s kojim se suočavaju. Taj unutrašnji proces je podložan nadzoru, koji uključuje i intervencije u slučaju potrebe. Novi Sporazum dozvoljava bankama da se oslanjaju i na procenu kreditne sposobnosti koju vrše ovlašćene spoljne ustanove za procenu kreditne sposobnosti (private and public rating agencies). Treći stub novog okvira ima za cilj da pojača tržišnu disciplinu kroz obavezu banaka da objavljuju podatke o svom poslovanju (disclosure). Obaveza objavljivanja podataka podstiče tržišnu disciplinu. Razlog je jednostavan. Zahvaljujući dostupnosti podataka o poslovanju banke, učesnici na tržištu biće u mogućnosti da bolje procene rizični profil banke i stepena adekvatnosti kapitala kojim ona raspolaže. Mora biti objavljeno, između ostalog, kako banka izračunava adekvatnost svog kapitala i koje metode za procenu rizika koristi. Usaglašenost domaće prakse Novi Bazelski sporazum je relevantan, pre svega, za banke s međunarodnim poslovanjem, i to u zemljama članicama bazelskog Komiteta. Ali, kako Komitet u bankarskom svetu ima visok ugled, tako da se njegove preporuke uvažavaju u celom svetu. One se uvažavaju i u našem bankarstvu, tj. u Zakonu o bankama i podzakonskim propisima. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 25

Glava peta SAVREMENO BANKARSTVO 1. Vrste banaka i bankarskih poslova 1.1. Vrste banaka Savremeni razvoj banaka i raznovrsnost bankarskih poslova određuju specifičnu organizaciju i strukturu banaka, koja se ne može više uklopiti u klasičnu podelu banaka na emisione, depozitne, hipotekarne banke i štedionice. Ta struktura je danas mnogo složenija, pa ih je stoga adekvatnije podeliti na sledeće grupe: Centralne (novčane i emisione) banke; Komercijalne (depozitne) banke; Investicione banke; Poslovne banke; Univerzalne banke; Granske (specijalizovane) banke; Monobanke ili jedinstvene banke; Razvojne banke; Regionalne banke; Multinacionalne banke; Štedionice i druge finansijske institucije. Komercijalne (depozitne) banke najčešće se bave kratkoročnim kreditiranjem proizvodnje i prometa, privrede, neprivrede i stanovništva. Svoj kreditni potencijal formiraju na bazi koncentracije depozita svojih komitenata, novčane štednje stanovništva, te slobodnog i trenutno neuposlenog tekućeg novca fizičkih i pravnih lica. Pojavljuju se u stvari, kao stvarni posrednici u pozajmljivanju novca između poverilaca i dužnika. Odobravajući kratkoročne kredite preduzećima, komercijalne banke direktno odlučuju o tokovima novčanih sredstava u privredi, o likvidnosti pojedinih subjekata i visini njihove platežne sposobnosti. Uzimajući kredite od centralne banke, one vrše i odgovornu funkciju formiranja nove kupovne snage na tržištu. Na taj način, delujući na tržišnu konjukturu, komercijalne banke deluju na ukupne novčane tokove u privredi, odnosno na likvidnost ukupne društvene reprodukcije. Iz tih razloga, od posebnog interesa je njihova saradnja sa centralnom bankom, koja se odvija i putem direktnih dogovora centralne banke i komercijalnih banaka. Investicione (razvojne) banke su takva vrsta banaka, koje se bave dugoročnim finansiranjem privrede. Zbog svoje delatnosti zauzimaju posebno značajno mesto u razvoju bankarskog sistema. Kreditni potencijal razvojnih banaka namenjen za investiciono (razvojno) kreditiranje stvara se iz akumulacije ili štednje, za razliku od kratkoročnih kredita, koje komercijalne banke najčešće daju iz depozitnog novca. Osnovna razlika između njih je da se na bazi kratkoročnih kredita iz depozitnog novca vrši kreditiranje nove kupovne snage (novčane mase), dok se kroz dugoročno kreditiranje iz već stvorene akumulacije vrši samo preraspodela tih sredstava, a ona ne utiču na novčanu masu i kupovnu snagu u privredi. 26 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Poslovne banke su banke industrijskog kapitala, odnosno banke u kojima se vrši koncentracija i centralizacija ogromnog industrijskog kapitala. To su najčešće banke koncerna i kartela. Svoju aktivnost usmeravaju na osnivanje i finansiranje industrijskih preduzeća, kupovinu i prodaju vrednosnih papira, posredovanje kod sklapanja državnih zajmova, kao i na sve finansijske transakcije za koje je potreban ogroman kapital. Univerzalne banke predstavljaju kombinaciju komercijalnih i investicionih banaka. Bave se kako kratkoročnim, tako i dugoročnim bankarskim poslovima. Obavljaju i druge vrste bankarskih poslova. Nastale su kao posledica sjedinjavanja industrijskog i bankarskog monopola. Zbog svoje elastične poslovne politike (preduzeća na jednom mestu nalaze sve oblike kredita) i lakšeg prilagođavanja konjunkturnim promenama, dobijaju sve više na značaju. Otuda najveći broj banaka u SAD, Nemačkoj, Japanu i drugim razvijenim zemljama sveta je univerzalnog karaktera Specijalizovane (granske) banke obavljaju određene bankarske poslove ili poslove za pojedine privredne grane, kao što su poljoprivreda, trgovina, zanatstvo. Zato se često poistovećuju sa granskim bankama. Monobanka ili jedinstvena banka obavlja sve vrste bankarskih poslova: emisije novca, kratkoročni krediti, dugoročni krediti i sl. Predstavlja sintezu emisione, komercijalne i investicione banke. U Evropi danas nema više jedinstvenih banaka. Razvojne banke bave se prikupljanjem dugoročnih depozita i odobravanjem kredita za nove investicije. Osnovni zadatak im je prikupljanje domaćeg i inostranog kapitala i finansiranje privrednog razvoja. Regionalne banke su banke koje su u nacionalnim ili svetskim rezmerama vezane za uže ili šire geografsko područje. Multinacionalne banke su posledica sve veće internacionalizacije i kretanja kapitala u svetskoj privredi. Osnivaju se od strane više banaka u razvijenim zemljama i danas postaju sve brojnije u svetu. Štedionice su manje novčane institucije, koje u manjim mestima gde nema banaka primaju manje uštede na čuvanje uz kamatu. Sredstva štednje se koriste za odobravanje obično kratkoročnih kredita. Iz štedionice su izrasle štedno-kreditne zadruge i zadružne štedionice, koje iz sredstava koja su im data na ukamaćivanje i čuvanje odobravaju kredite svojim članovima. Prethodno navedena podela banaka, koja obuhvata različite organizacione oblike banaka danas u svetu razvijenih finansijskih struktura smatra se prevaziđenom i zastarelom. To zbog toga što se u novije vreme od banaka traži da budu univerzalnog profila, odnosno od njih se zahteva univerzalno bankarsko poslovanje, tj. efikasna, racionalna i kompletna usluga na području novca i kredita, a ne samo npr. kratkoročni ili komercijalni kredit kod komercijalne banke. Zapravo, od banaka se traži potpuno finansiranje, posredovanje i pružanje svih bankarskih usluga. Takođe, savremeni razvoj privrede uticao je na stvaranje različitih nebankarskih finansijskih institucija, koje takođe imaju zapaženu ulogu na području prikupljanja i PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 27

mobilizacije novčanih sredstava i finansiranja potreba privrede. Vrlo je teško povući liniju razgraničenja između područja delatnosti banaka i nebankarskih finansijskih institucija. Ono što je moguće je to da se pomoću određenih kriterijuma bliže i preciznije definišu banke i na taj način ukaže se na razlike koje postoje između samih banaka, s jedne strane, kao i na razlike između banaka i nebankarskih institucija, s druge strane. Reč je o sledećim kriterijumima: da li banka ili ta institucija učestvuje u kreiranju novca, odnosno da li bitno utiče na osnovne elemente monetarno-kreditne politike; da li se ta institucija kao osnovnom delatnošću bavi uzimanjem i davanjem kredita, čime utiče na stimulisanje novčane akumulacije i finansijske štednje, na ponudu i tražnju finansijskih sredstava i njihovu ekonomsku alokaciju; da li te institucije imaju sposobnost da razvijaju i unapređuju platni promet, kao i da ubrzavaju novčanu cirkulaciju; da li su one značajan finansijski oslonac za ostvarivanje osnovnih ciljeva i zadataka tekuće i razvojne ekonomske politike zemlje. Pri tome, važno je imati na umu da jedino banke, za razliku od ostalih finansijskih institucija, obavljaju sledeće makroekonomske funkcije: 1. Funkciju posrednika, obavljajući poslove mobilizacije, koncentracije i alokacije društvene akumulacije; 2. Funkciju kreatora novčane mase sa ciljem da obezbedi kratkoročno finansiranje ukupne privrede. Pored toga, banka obavlja poslove platnog prometa, transmisije novca, tako da ona potpuno ispunjava sva četiri napred pomenuta kriterijuma. Prema tome, u bankarsku grupu ne mogu se uključiti berze, institucionalni investitori, strategijski fondovi i slične investicione institucije, koje imaju veoma zapaženu ulogu u finansijskoj sferi, ali svojim funkcionisanjem ne utiču na raspoloživu količinu novca i njegovu cirkulaciju u privredi, a što je posebno važno, ne kreiraju novac, što predstavlja monopol banke i centralne banke, kao emisionih ustanova. 1.2. Vrste bankarskih poslova Danas banke obavljaju veoma veliki broj raznovrsnih poslova. Na obim i strukturu poslova savremenih banaka dominantno su uticali i još uvek utiču mnogobrojni faktori: ubrzani razvoj robnonovčanih odnosa, brzina i razvijenost prometa, jačanje i proširivanje tržišta, razvoj spoljnotrgovinske razmene, ubrzana cirkulacija ljudi, robe i usluga, jačanje ekonomske snage građana, kao i snažan napredak u društveno-ekonomskom i političkom životu. Kako je glavna delatnost banke (pre svega se misli na komercijalnu banku, a u našim uslovima na poslovnu banku) prikupljanje slobodnih novčanih sredstava i njihovo korišćenje, odnosno finansijsko posredovanje, može se reći da su preovladavajući poslovi u banci depozitivno-kreditni poslovi, uz pojavu sve brojnijih novih nebankarskih poslova u savremenim razvijenim finansijskim strukturama. 28 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Poslovi banke mogu se svrstati u četiri velike grupe: 1. Pasivni ili mobilizacijski bankarski poslovi; 2. Aktivni ili kreditni bankarski poslovi; 3. Neutralni, indiferentni ili komisioni bankarski poslovi; 4. Sopstveni bankarski poslovi-proizvodi. U zavisnosti od dužine vremenskog trajanja, u okviru svake od ovih grupa, bankarski poslovi se dele na kratkoročne i dugoročne. Pasivni ili mobilizacijski bankarski poslovi se odnose na prikupljanje kratkoročnih i dugoročnih depozita, koji pored ostalih izvora sredstava (kapital, fondovi i rezerve), čine finansijski potencijal banaka. Na pozajmljena sredstva banka, kao dužnik, plaća poveriocima, deponentima i kreditorima, pasivnu kamatu. Zato se ti poslovi u bilansno-analitičkom sistemu banke vode kao dugovanja na pasivnoj strani bilansa banke. Kao što je već napomenuto, pasivni bankarski poslovi (kao i aktivni) mogu biti kratkoročni i dugoročni. Među najvažnije kratkoročne pasivne bankarske poslove spadaju: 1. Depozit po viđenju; 2. Emisija novca (sekundarna); 3. Reeskont i 4. Relombard. U pasivne dugoročne poslove banaka spadaju: oročeni depoziti, emisija deonica, emisija obveznica, emisija založnica, uzimanje dugoročnih kredita iz inostranstva i dr. Za razliku od pasivnih bankarskih poslova, kod aktivnih banka se pojavljuje kao poverilac i od svojih dužnika korisnika kratkoročnih i dugoročnih kredita naplaćuje aktivnu kamatu. Pri tome, banke vode računa da utvrde realne kamatne stope, koje su dovoljne ne samo da pokriju troškove korišćenja tuđih sredstava, nego i da obezbede optimalnu alokaciju finansijskih sredstava. Treba imati u vidu da aktivne i pasivne poslove, koji se inače smatraju tipičnim bankarskim poslovima, banka uvek obavlja u svoje ime i za svoj račun. Neutralni bankarski poslovi spadaju u grupu poslova kojima banka ne ostvaruje ni aktivnu, niti plaća pasivnu kamatu, već po obavljenom poslu ona naplaćuje određenu proviziju i posebne troškove (npr. čuvanje vrednosti) radi preduzetog rizika. Posebno obeležje neutralnih bankarskih poslova je u tome što banka te poslove obavlja u tuđe ime i za tuđi račun, ili u svoje ime i za tuđi račun. Neutralni bankarski poslovi najčešće se dele u tri grupe: 1. Posrednički poslovi: poslovni platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, inkaso poslovi poslovi naplate i isplate, poslovi žiro prometa sa hartijama od vrednosti i sl. Obavljajući te poslove u ime i za račun drugoga, banka naplaćuje određenu naknadu. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 29

2. Komisioni bankarski poslovi: emisija hartija od vrednosti po nalogu i za račun komitenta, komisioni kreditni poslovi, izdavanje kreditnih pisama, akreditiva, garancijskih pisama, garancija, depo-poslovi (zlato, predmeti od zlata, menice, obveznice, polise osiguranja i sl.), berzanski poslovi i poslovi kupoprodaje hartija od vrednosti, devize i valute po nalogu i za račun komitenta... Ove poslove banka obavlja u svoje ime i za tuđi račun, naplaćujući za njih određenu naknadu; i 3. Administrativni, kontrolno-upravni poslovi u ime banke, a za račun države, javnih ustanova i institucija: poslovi državnog blagajnika i drugi upravno-kontrolni poslovi. Sopstveni bankarski poslovi su takva vrsta poslova, koje banka samoinicijativno obavlja u svoje ime i za svoj račun radi ostvarivanja ekstra profita. To su arbitražni poslovi u kojima se zarađuje na razlici u cenama hartija od vrednosti, berzanske špekulacije, poslovi osnivanja sopstvenih preduzeća, lizing kompanija, te akcionarskih društava, i ostali konsalting poslovi. 2. Tradicionalno i savremeno poslovanje banaka 2.1. Tradicionalno poslovanje banaka Karakteristike tradicionalne banke su: (1) banka je primaoc i davalac bankarskih usluga (mobiliše slobodna novčana sredstva, formira kreditni potencijal i odobrava kredite), (2) banka ne obraća dovoljno pažnju na konkurenciju (tražnja za kreditima je veća od ponude sredstava), (3) banka ne stavlja u finansijskom posredovanju, u prvi plan, poslovne zahteve svojih klijenata, (klijenti dolaze u banku radi podizanja zarada ili plaćanja određenih obaveza), (4) banka deluje konformistički (veliki broj zaposlenih, nepovezane poslovne funkcije, dislocira na više mesta i sl.), (5) banka nudi izuzetno složenu lepezu bankarskih proizvoda, ne po principu biraj, već po principu uzmi ili ostavi (bankarske aktivnosti se prvenstveno odnose na depozite, kredite, kamatne stope i ročnu strukturu plasmana i izvora sredstava), (6) banka razvija svoj imidž preko jeftine propagande, dekoracije svog enterijera, spoljne fasade, šalter sala uz povećanje broja filijala i ekspozitura, (7) banka se dnevno bori sa održavanjem likvidnosti, a profitabilnost rešava u zadnjem kvartalu tekuće godine, (8) banka nema razrađen adekvatan sistem nagrađivanja (gubi se motivacija za kreativnim radom), (9) banka često otvara akreditiv bez pokrića, izdaje garancije bez limita i kontrole, nekontrolisano povlači kreditne linije (dinarske i devizne), otvara neprofitabilne inopunktove, (10) banka često kasni u izmirenju svojih obaveza prema centralnoj banci i u dužničko-poverilačkim odnosima. Činjenica je, da bi se mogao nabrojati još jedan veliki niz karakteristika koje se mogu uočiti u tradicionalnom poslovanju banaka. Tradicionalno i inventivno ponašanje banaka, imalo je za posledicu, pojavu novog tipa modernih banaka koje su napustile staru logiku ponašanja i stavile u prvi plan logiku tržišnog ponašanja. 30 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

2.2. Savremeno poslovanje banaka Posle šezdesetih godina prošlog veka u svetu se pojavljuju potpuno nove savremene banke tržišnog tipa, koje se okreću ponudi novih bankarskih proizvoda, a sve u cilju postizanja što veće profitabilnosti. Savremene banke u svetu se okreću svojim klijentima paketom svojih aranžmana ključ u ruke, vodeći računa da se prihod ne može samo sticati na osnovu kamata i provizija, već i po osnovu: rente, dividende, eskonta, lombarda, terminskih transakcija, kao i drugih oblika kapitalisanja. Za savremene banke se kaže, da nisu banke dužnika, već da su banke poverilaca. Karakteristike banaka savremenog tipa su: (1) strategijski menadžment (strategijsko upravljanje), (2)profesionalni bankarski kadar,(3) lojalnost banci, (4) podjednaka zaštita interesa i klijenata i banke, (5) visok nivo bankarske etike i morala, (6) savremena organizacija, tehnologija i kontrola poslovanja banke, (7) tržišni koncept poslovne politike banaka i sl. Strategijski menadžment u bankama savremenog tipa podrazumeva, novu poslovnu filozofiju (strategiju) rukovođenja i upravljanja bankarskim proizvodima evidentiranim u bilansnoj i vanbilansnoj evidenciji banke. Strategijsko upravljanje bankom podrazumeva, upotrebu bankarskih kalkulacija (po bankarskim proizvodima), pri donošenju poslovnih odluka na finansijskom tržištu. Strategija poslovne filozofije temelji se i na upravljanju sa celokupnom aktivom i pasivom banke. Dosadašnja iskustva u radu savremenog tipa banaka ukazuju na to da se klijenti banke više ne dele na: klijente iz privrede i vanprivrede, već na dobre i loše klijente. Banka se ne ponaša više po principu načelnog obećavanja (kod odobravanja plasmana), već po principu ponude širokog spektra svojih proizvoda, sa izražajno velikim brojem motivacionih faktora (rente, dividende, prava preče kupovine i sl.). Banka se opredeljuje na jedinstvo tekuće i razvojne poslovne politike, kao i na sticanje konkurentskih prednosti na finansijskom tržištu. 3. Modeli savremenog organizovanja banaka 3.1. Osnovni modeli organizacione strukture banaka Polazeći od napred navedenih vrsta banaka i bankarskih poslova, razvijenim zemljama tržišnog tipa privređivanja dominiraju dva organizaciona modela poslovnih banaka. Prvi model počiva na malom broju velikih banaka (organizaciono i finansijski posmatrano) i isti je karakterističan za Veliku Britaniju, te se stoga u praksi naziva britanski model bankarskog sistema. Britanski model organizacije banaka polazi od njihove decentralizacije u okviru poslovnih sektora. Vodeće britanske banke (Loyds Bank) najčešće imaju sledeće sektore: 1. bankarstvo na malo (sektor stanovništva sa raširenom filijalskom mrežom), 2. korporacijsko bankarstvo (sektor kreditiranja privrede), PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 31

3. privatno bankarstvo (sektor za poslovanje sa bogatim slojem stanovništva), 4. osiguranje (afilijacija za osiguranje života građana i imovine), 5. merčent bankarstvo (sektor emitovanja hartija od vrednosti stranih kompanija i preuzimanje slabijih kompanija), 6. međunarodno bankarstvo (sektor novčanih i kreditni transakcija sa inostranstvom). Poslovne banke posebno posvećuju pažnju sektoru trezora (treasury) i isti se često tretira kao banka u banci. Zadatak ovog sektora jeste, da vrši transfer novčanih sredstava između pojedinih organizacionih delova poslovne banke (stanovništva i privrede). Poslovni sektor trezora proteže se i na novčano i na devizno tržište. Centralni zadatak trezora odnosi se na operativno održavanje likvidnosti poslovne banke i upravljanje sa aktivom i pasivom poslovne banke. Drugi model počiva na velikom broju poslovnih banaka koje imaju različitu veličinu. Ovaj model je karakterističan za SAD, te se stoga u praksi naziva američki model bankarskog sistema, koji sadrži karakteristike prethodna dva modela. Karakteristika američkog modela organizacije banaka jeste, da ograničava formiranje filijala banke van dotične federalne jedinice, kao i stvaranje bankarskih holding kompanija koje okupljaju dve ili više banaka (bez teritorijalnog ograničenja). Modeli organizacije i funkcionisanja savremenih banaka razlikuju se u određenim segmentima i između sebe, u zavisnosti da li je u pitanju: univerzalna ili specijalizovana banka, velika, srednja ili mala banka, (prema broju zaposlenih, finansijskom potencijalu, profitabilnosti, veličini kapitala), da li je u pitanju banka sa ili bez filijalske mreže locirana na užem prostoru ili dislocirana na širem prostoru, da li je u pitanju akcionarska ili inokosna (privatna) banka. 3.2. Bankarske poslovne linije Poslovi iz domena bankarskih poslovni linija mogu se grupisati u četiri poslovne linije i to: 1) Poslovi sa privredom, 2) Poslovi sa stanovništvom, 3) Poslovi sa inostranstvom, 4) Poslovi sa hartijama od vrednosti i 5) Savremeni bankarski proizvodi-poslovi. Ova podela odgovara britanskom modelu (nedostaju samo privatno bankarstvo i poslovi osiguranja). 32 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

4. Elektronsko bankarstvo 4.1. Počeci međunarodne elektronske trgovine i elektronskog platnog prometa 4.1.1. Počeci i perspektive savremenog elektronskog poslovanja Do 1994. godine elektronska trgovina nije postojala u obliku kakvog danas poznajemo. Danas, samo nekoliko godina kasnije, samo u Americi preko trideset miliona potrošača će potrošiti oko 65 milijardi dolara, kupujući proizvode i usluge preko Interneta i World Wide Weba. U 2001 godini trgovinska razmena usluga i dobara između preduzeća, posredstvom Interneta, dostigla je preko 470 milijardi dolara. Od svog početka 1995. godine, ovaj oblik trgovine, nazvan elektronska trgovina ili skraćeno e-trgovina, doživljava rast preko 100% godišnje, postajući osnova za prvo digitalno elektronsko tržište. Još su impresivnije procene o budućem rastu e-trgovine. Analitičari prognoziraju da će 2006. godine potrošači trošiti 250 milijardi dolara na kupovinu proizvoda i usluga, a da će preduzeća obaviti međusobnih on-line transakcija u vrednosti preko 5 400 milijardi dolara. Treba imati u vidu da su ove dramatične promene nastale u prvih 5 do 6 godina elektronske trgovine samo početak revolucije elektronske trgovine. Dvadeset prvi vek će biti obeležen digitalnim društvom i digitalnim poslovanjem, čije sve efekte i razvojne forme teško možemo i naslutiti. Izgleda vrlo verovatno da će do 2050 godine elektronska trgovina izvršiti odlučujući uticaj na celokupnu trgovinu, odnosno da će sva trgovina biti elektronska trgovina. Pod e-trgovinom podrazumevaćemo trgovinske transakcije između organizacija i pojedinaca, zasnovane na digitalnoj tehnologiji. U ovom određenju, podjednaku važnost imaju obe komponente: digitalne tehnologije, koje se prevashodno odnose na Internet i Web kao i trgovina, koja podrazumeva razmenu vrednosti (tj. novca) za robe i usluge izvan individualnih i organizacionih granica. Pojava elektronske trgovine predstavlja pravu revoluciju u poslovanju, ne samo po do sada neviđenoj superiornoj tehnološkoj osnovi zasnovanoj na modernim telekomunikacijama, računarstvu, informacionim tehnologijama i kriptologiji. Pre ere e-trgovine marketing i prodaja proizvoda se oslanjala na masovni neusmereni marketing i radnu snagu i umeću neposrednih prodavaca. Potrošači su posmatrani kao pasivni ciljevi reklamnih kampanja, koje menjaju dugoročno odnos kupca prema datom proizvodu i trenutno utiču na njegove kupovne navike. Potrošač je bio zarobljen geografskim i socijalnim barijerama, ograničen na uski lokalni krug u potrazi za najboljim odnosom cena kvalitet. Informacije o cenama, troškovima, taksama su mogle biti skrivene od kupaca, omogućavajući formiranje profitabilne tzv. informacione asimetrije u korist prodajnih organizacija. Ovde ćemo pod informacionom asimetrijom podrazumevati svaki disparitet u relevantnim tržišnim informacijama koje dele učesnici u nekoj transakciji. Elektronska trgovina je dovela u pitanje tradicionalno poslovno mišljenje. U tradicionalnoj trgovini, tržište je fizičko mesto na kome se obavljaju transakcije. Sveprisutnost elektronske trgovine znači njenu prisutnost bez ikakvih fizičkih i vremenskih ograničenja. Trgovinu je moguće obavljati sa personalnog računara iz kuće, sa posla, iz PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 33

automobila itd. Sa stanovišta kupca, sveprisutnost znači redukciju cene transakcija, odnosno u opštijem razmatranju redukciju tzv. kognitivne energije, odnosno mentalne energije potrebne za obavljanje transakcije. Tehnologija e-trgovine omogućava da prevazilaženjem geografskih, vremenskih, kulturoloških i nacionalnih barijera, veličina tržišta e-trgovine bude jednaka potencijalno celokupnoj svetskoj on-line populaciji, koja je u 2001. godini iznosila oko 400 miliona korisnika. Tehnički standardi Interneta, na kojima se dominantno zasniva e-trgovina su univerzalni standardi, zajednički za sve nacije i sve državne zajednice na planeti. Ovim se znatno snižavaju tzv. pristupni troškovi tržištu, odnosno cena koju prodavci moraju platiti da bi izneli svoje proizvode na jedno tržište. Univerzalni standardi snižavaju i cenu pretrage tržišta, tj. napor koji treba napraviti da bi se na tržištu pronašla adekvatna ponuda. kreiranjem jedinstvenog, sveobuhvatnog svetskog tržišta na kome se opis i cena proizvoda mogu jednostavno i jeftino prezentovati svim učesnicima trgovine, nalaženje najpovoljnije cene jednog proizvoda postaje jednostavno, brzo i jeftino. Tehnologija elektronskog trgovanja prvi put u istoriji obezbeđuje lako nalaženje svih dobavljača, cena i uslova dostave zadatog proizvoda bilo gde u svetu. Informaciono bogatstvo se odnosi na kompleksnost i sadržajnost neke poruke. Tradicionalno tržište, oslonjeno na klasične maloprodajne prodavnice poseduje veliko informaciono bogatstvo, koje obezbeđuje personalizovanu prodaju licem u lice, uz sve prigodne audiovizuelne znake. Informaciono bogatstvo tradicionalnog tržišta, čini ga izuzetno snažnim tržišnim okruženjem. Pre razvoja Weba postojao je trade-off između informacionog bogatstva i dostupnosti. Što je veći auditorijum dostupan, poruke koje im se mogu uputiti su informaciono siromašne. Tehnologije e-trgovine su interaktivne u smislu dvosmernog komuniciranja između prodavca i kupca. Interaktivnost omogućava on-line prodavcu angažovanje kupca slično onom koje se postiže prodajom lice u lice, ali na znatno globalnijoj i masovnijoj osnovi. Pod informacionom gustinom se podrazumeva ukupna količina i kvalitet informacija dostupnih svim učesnicima na tržištu. Internet i Web tehnologije znatno uvećavaju informacionu gustinu. Uz redukciju cene prikupljanja, memorisanja, obrade i prenosa informacija, ove tehnologije istovremeno povećavaju protok, tačnost i dostupnost informacija, čineći ih korisnijim i značajnijim više nego ikad do sada. Ovo je dalje rezultovalo u bogatstvu, niskoj ceni i visokom kvalitetu dostupnih informacija. Povećanje informacione gustine dovelo je do niza promena u poslovanju. Na elektronskom tržištu, cene i troškovi su postali mnogo transparentniji. Od povećanja informacione gustine imaju koristi i prodavci. On-line prodavci mogu saznati sada mnogo više podataka o kupcima, što im omogućava segmentaciju tržišta na grupe koje su u stanju da plate različitu cenu za isti proizvod. Personalizacija je usmeravanje marketinških poruka na imenovane pojedince, uz adaptaciju poruka tako da sadrže uvažavanje njihovih interesa, procenjenih na osnovu prikupljenih podataka o prošlim kupovinama. Nove tehnologije omogućavaju i kastomizaciju, odnosno promenu isporučenih proizvoda ili servisa u skladu sa korisnikovim preferencijalima, ponašanju ili eksplicitno izraženim željama. 34 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Vrste elektronske trgovine Postoji vrlo velik broj različitih tipova elektronske trgovine, koje se mogu kategorisati na različite načine. Mi ćemo se držati podele koja uvažava prirodu tržišnih odnosa, odnosno ko je prodavac, a ko kupac. B2C (Business to Consumer) e-trgovina Najčešći oblik e-trgovine u kome on-line preduzeća pokušavaju da privuku individualne kupce. Iako je udeo B2C srazmerno mali u ukupnoj e-trgovini (oko 65 milijardi $ u 2001. godini) iskazuje konstantni eksponencijalni rast od pojave 1995. godine. U okviru B2C postoji niz potkategorija, kao što su portali, on-line prodavnice, provajderi sadržaja, transakcioni brokeri, kreatori tržišta i provajderi usluga. B2B (Business to Business) e-trgovina B2B elektronska trgovina, u kojoj preduzeća trguju sa drugim preduzećima, je najčešća forma elektronske trgovine, sa oko 700 milijardi $ transakcija u 2001. godini. U istoj godini je ukupna trgovina ovog tipa, bez obzira na tehnološku osnovu iznosila oko 12 000 milijardi $, tako da elektronska komponenta ovog tipa trgovanja ima izuzetan potencijal rasta. Dominantna vrsta B2B elektronske trgovine se odnosi na razmene između preduzeća, mada su se razvili i drugi oblici trgovine, kao što je e-distributerstvo, B2B servis provajderi, mačmarkeri, infomedijatori itd. C2C (Consumer to Consumer) e-trgovina U ovom tipu elektronske trgovine individualni kupci vrše direktnu međusobnu kupoprodaju, uz pomoć marketmejkera, kao što je npr. sajt ebay.com. U ovom tipu trgovine potrošač priprema proizvod za tržište, stavljajući ga na aukciju ili prodaju, uz oslanjanje na market mejkera u formiranju kataloga proizvoda, obezbeđivanju alata za pretragu, kao i kompletiranje transakcije, naplate i dostave. P2P (Peer to Peer) tehnologija Peer to peer tehnologija omogućava Internet korisnicima razmenu fajlova i računarskih resursa direktno, bez posrednika ili nekog centralnog Web servera. Npr. Gnutella je peer to peer softverska aplikacija koja omogućava korisnicima direktnu razmenu muzičkih sadržaja, po pravilu bez ikakvih naplata. M trgovina Mobilno trgovanje ili m-trgovanje se odnosi na upotrebu bežičnih digitalnih uređaja u cilju obavljanja transakcija na Webu. Tipični terminalni uređaji su mobilni telefon ili Palm računari, npr. PalmVIIx. Nakon uspostave konekcije, mobilni potrošač može da obavi više različitih transakcija, kao što su trgovina akcijama, poređenje cena, bankarske transakcije, rezervacije putovanja, itd. Bezbednost elektronske trgovine:elektronska trgovina smanjuje troškove poslovanja i olakšava poslovanje. Ipak, postoje i potencijalni rizici upotrebe te tehnologije. Na primer, elektronska infrastruktura je osetljiva na različite oblike napada. Zbog određenih problema, potrošači koji koriste takve servise elektronske trgovine mogu pretrpeti direktne ili indirektne finansijske gubitke. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 35

Rizici koje sa sobom nosi upotreba elektronske trgovine mogu se izbeći upotrebom odgovarajućih mera bezbednosti. Ove mere mogu biti tehnološke i pravne. U tehnološke mere spadaju, između ostalog, autentifikacija, poverljivost i integritet podataka. Da bi se ove mere sprovele u praksi, neophodna je upotreba kriptoloških tehnologija, kao, na primer, šifre sa javnim ključevima i digitalni potpis. Iako je elektronska trgovina relativno nova tehnika u okviru nove ekonomije koja se sve češće naziva i digitalna ekonomija, od posebnog je značaja proceniti njen budući razvoj i osnovne mehanizme ubrzavanja i usporavanja samorazvoja ove tehnološki izuzetno uslovljene discipline. Uzimajući za sigurno stabilan razvoj Internet infrastrukture i pratećih komunikaciono - informatičkih tehnologija, nameće se zaključak da elektronska trgovina i elektronsko poslovanje gotovo da nemaju ograničenja u svom budućem razvoju. Stoga ćemo ovaj kraći prikaz oblasti elektronske trgovine završiti nekim procenama faktora koji mogu biti značajni u ograničavanju ili usporavanju njenog daljeg rasta. Prvi limitirajući faktor može biti brzina penetracije personalnih računara u svaku kuću. Npr. trenutno 48% američkih domaćinstava poseduje personalne računare, ali je teško pretpostaviti da prisutnost, recimo televizijskih prijemnika, od preko 80% može biti dostignuta u dogledno vreme. Cena nabavke i održavanja personalnog računara i Internet servisa predstavlja značajnu stavku (500 $ po kompjuteru i oko 20$ mesečno za održavanje Internet servisa). Korišćenje Weba zahteva kupovinu, instalaciju i održavanje kompleksnih operativnih sistema i aplikativnih softverskih paketa, što sve više udaljava ovu tehnologiju od referentno lako prihvatljive manipulacije kućnim aparatima kao što su npr. telefon ili televizijski prijemnik. Znanja i efektivne sposobnosti za ispravnu upotrebu Internet tehnologije, kao podloge elektronske trgovine, znatno prevazilaze ona koja su potrebna za upotrebu novina ili televizije. Za mnoge potrošače sam čin klasične kupovine predstavlja kulturološki i socijalni događaj, koji potpuno izostaje i teško ga je duplicirati u elektronskoj trgovini. Imanentna nejednakost u razvoju u svetskim razmerama će i u najdaljoj perspektivi većini stanovnika naše planete uskratiti posedovanje i telefonskog aparata i personalnog računara. I pored ovih limitirajućih faktora, jasno je da elektronska trgovina poseduje dovoljno unutrašnjih razvojnih potencijala, koji će je činiti jednom od najpropulzivnijih oblasti nove digitalne ekonomije. Stoga je razumevanje osnovnih pojmova i mehanizama na kojima počiva, samo po sebi ulaganje u tu neminovnu budućnost. (Izvor: Prof. dr M. Milosavljević, Osnovi elektronske trgovine, Spoljnotrgovinski savetnik br. 10/02 str. 5 i dalje). 4.1.2. Savremena tehnologija međunarodnih plaćanja Savremena tehnologija međunarodnih plaćanja odvija se preko sistema SWIFT. To je elektronski platni promet, koji je organizovan kao neprofitna organizacija, a najveći akcionari su najveće banke sveta. Osnovan je pre dvadesetak godine. SWIFT obuhvata 196 zemalja sveta i dnevno prenese preko 7 miliona transfera novca, hartija od vrednosti i drugih poslovnih informacija. Sistem je zaštićen putem tzv. ključeva, kojih ima 19, koji se koriste prilikom jedne operacije od početka do kraja. 36 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

SWIFT ima 4 centra koji funkcionišu istovremeno: jedan je smešten u SAD, dva u Holandiji, a jedan u Hong Kongu. Ukoliko jedan sistem padne, odmah se uključuje drugi, i tako redom, tako da ne postoji opasnost od blokade međunarodnog platnog prometa preko ovog elektronskog prometa. Koeficijent sigurnosti (zaštite) je 99,998%. Naša zemlja obavi oko 100.000 operacija mesečno, odnosno 1,2 miliona godišnje, preko SWIFT-a. Sistem SWIFT-a sada ima oko 7.800 korisnika širom sveta. U primeni je Program SWIFT 103 od 1.1.2003. godine. Ekspanzijom i razvojem EMU, dodatno je unapređen i sistem međunarodnih plaćanja, njegova organizacija i brzina plaćanja, postaju sve više zaštićeni mehanizmi imovine i novčanih sredstava finansijskih institucija. U sistemima plaćanja, stepen komplikovanosti modela plaćanja bitno određuje konkurentnost sistema i brzinu sprovođenja transakcija, odn. distribuciju rizika kao ključnog faktora u lancu plaćanja. Većina sistema ima razvijenu infrastrukturu sistema plaćanja (mrežu i servise za korisnike), principi načina obrade strateški su definisani po modelu end to end automation, zahtevaju se primene svetskih standarda u strukturama poruka i aplikacija, a mehanizmi i finansijski podaci u porukama primenjuju modele STP (Straight through processing), odnosno jedinstvene sisteme automatskog preslikavanja sadržaja i njihove razmene kroz svetske finansijske mreže (SWIFT). Brzina i efikasnost plaćanja u nacionalnim sistemima plaćanja (RTGS i Netting), delimične ili potpune integracije lokalnih i globalnih sistema plaćanja, definišu niz sistemskih pravila koja obezbeđuju infrastrukturu i bankarske kanale za realizaciju poslova i zadataka spoljne trgovine. Sa ciljem ilustracije mehanizama u sistemima velikih plaćanja, njihove organizacije i funkcija, koristiće se sistem plaćanja EMU, kao (relativno) opšti model infrastrukture i mehanizama plaćanja, zasnovan na 15 nacionalnih sistema plaćanja (RTGS+, TBF, TOP, BIREL, ELLIPS, CHAPS...), odnosno njihovom povezivanju kroz TARGET kao transnacionalnom sistemu plaćanja, organizovana kroz SWIFT mrežu (koja je kao infrastruktura nosilac svetskog finansijskog saobraćaja). U svetskim trendovima racionalizacije bankarskog poslovanja, bankarskih instrumenata, međusobnih veza subjekata u lancu plaćanja, realizovani su svetski značajni projekti infrastrukture i modela obračuna i poravnanja, sa nizom konvencija i preporuka. Prikaz dva najznačajnija projekta su inovacije na nivou SWIFT mreže, mrežnih servisa i aplikacija, koje se nude svetskoj finansijskoj industriji kao efikasni i integrisani sistemi, a sve sa ciljem brzog i pouzdanog sistema plaćanja i smanjenja sistemskog (globalnog: systematic risk) i rizika sistema platnih prometa i njihovih učesnika (credit risk, liquidity risk, legal risk, fx and settlement risk, technical. operational risk). Target je elektronski sistem plaćanja na nivou EMU za EUR valutu, odn. multilateralni link (RTGS sistem ECB) između ECB i 15 NCB (nacionalnih centralnih banaka) EU. Target koristi SWIFT mrežu za prijem / slanje poruka između ECB i NCB. Deo Target sistema koji se koristi za razmenu poruka (finansijskih naloga) između NCB i ECB naziva se Interlinking system, odn. sistem povezivanja navedenih subjekata u okviru Target mreže. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 37

Komercijalne banke imaju pristup Target sistemu kroz NCB RTGS (Nacionalne centralne banke), članice EU vrše plaćanja putem SWIFT-a, jedan broj članica EU koristi SWIFT kao nacionalni RTGS (za plaćanja u zemlji), dok pojedine od zemalja članica koriste svoje vlasničke sisteme za plaćanja. Za slučaj da NCB banka banke primaoca ne može da utvrdi banku KK, plaćanje se odbija (reject payment) uz istovremeni zahtev NCB banke pošiljaoca da izvrši kontra knjiženje, odn. odobri račun banke pošiljaoca. Na kraju puta naloga za plaćanje NCB banka banke primaoca će kroz TARGET proslediti konfirmaciju o izvršenom plaćanju. NCB banci banke pošiljaoca. Ako NCB banka banke pošiljaoca ne primi u intervalu od 30 min. potvrdu da je plaćanje izvršeno, potrebno je da izvrši istraživanje statusa naloga, odn. započne proceduru za utvrđivanje greške (start an error detection procedure). Bolero Elektronska plaćanja, kao brz i efikasan način izvršavanja naloga klijenata, predstavljaju deo lanca plaćanja, koji pokriva i robne i novčane tokove (sve faze u uvozu/izvozu roba i usluga), a posebno bankarsko-finansijski deo koji predstavlja finalnu instancu u međusobnom izmirivanju obaveza (uvoznika/izvoznika) i njihovih poslovnih banaka. U organizaciji modela poslovanja, finansijska infrastruktura je podeljena u tri celine: segment odnosa klijent - banka, segment odnosa banka (kupca)-banka (prodavca) i eventualno posredničke banke između navedenih banaka i treći segment organizacija infrastrukture koja obezbeđuje realizaciju ukupnog posla. Bolero obezbeđuje multisertifikaciju transportnih dokumenata koji se nalaze u bazi podataka centra za sertifikate (javne ključeve) i proveru, i na taj način učesnicima u spoljnoj trgovini i bankama koje izvršavaju naloge u međunarodnom platnom prometu obezbeđuje zatvoreni elektronski krug robnog i novčanog dela posla. 4.1.3. Oblici elektronskog bankarstva A) Elektronsko bankarstvo (POS-SISTEM) Elektronskim bankarstvom po POS sistemu (Point of sale) se čvršće povezuju klijent i poslovna banka i efikasnije odvija bezgotovinski način plaćanja. U novije vreme, sve više se pojavljuje EFT/POS sistem (Elactronic funds transfer / Point of sale) bezgotovinskog plaćanja, pri čemu su elektronske registar kase (terminali) direktno povezane sa informatičkom mrežom u poslovnim bankama. Primenom EFT/POS sistema, kupac robe ili korisnik usluge, momentom kupovine ili korišćenjem usluge vrši plaćanje tako da se novčana sredstva istovremeno direktno prebacuju na račun prodavca. Korišćenjem EFT/POS sistema proverava se: ispravnost čekova, identitet korisnika kartice, vrši direktno zaduženje računa kupca, smanjuje promet novčane dokumentacije (čekovi, doznake, specifikacije), stabilizuje depozitni potencijal banke, povećava upotrebu bezgotovinskog načina plaćanja putem plastičnih kartica. Klijentima kao korisnicima EFT/POS sistema omogućava se: brža bezgotovinska naplata, smanjeni troškovi platnog prometa, potpuna kontrola finansijskih troškova trgovačke robe, optimalizacija obrtnih sredstava i sl. 38 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

U poslednje vreme se kao standardni uređaj POS terminala (pored čitača kartica) ugrađuje i optički BAR kod čitač (po sistemu Evropske numeracije artikala) sa kojim se očitavaju šipkasti kodovi utisnuti na ambalaži robe. Rezultati primene BAR koda ukazuju, da se ostvaruje brži promet preko blagajni (veći protok kupaca) i ažurnija evidencija zaliha robe na skladištu. Najnovija dostignuća, odnose se na bežični terminal POS sistema koji radi na principu terminala povezanog sa matičnom bazom provajdera preko GMS sistema (Global System for Mobile Communication). U praksi se ovaj sistem distribucije bankarskih usluga naziva mobilnim POS terminalom. Ovaj sistem ima trenutnu primenljivost kod određenog broja uslužnih delatnosti, kao što su: pošte, taksi službe, restorani, i sl. B) Bankomati Posebnu vrstu elektronskog bankarstva koje je posebno podesno u poslovanju sa građanima predstavljaju bankomati. Ono se naziva još i samouslužno bankarstvo. To su najtipičniji predstavnici EFT sistema (Electronic Funds Transfer). Upotrebom bankomata (Automated Teller Machines ATM) poslovne banke vrše uštedu vremena klijentima sa: efikasnijim podizanjem gotovine, polaganjem depozita, prenosom sredstava na druge račune i uvidom u stanje računa klijenata. Bankomatima se zamenjuje fizički rad šalterskih radnika, smanjuju operativni troškovi u bankama i povećava investiciono ulaganje u novu tehnologiju. Pronalazak elektronskog novca predstavlja revolucionarni čin, kao što je bio i čin pronalaska novca kao jedinstvene monetarne jedinice (napuštanjem trampe kao oblika trgovine). Bankomati kao uređaji koji rade na principu samoposluživanja mogu koristiti za sve vrste: finansijskih usluga, nefinansijskih usluga, pružanja kvalitetnih informacija, pružanja konsultantskih poslova. Prema mikro lokaciji bankomati se dele na: 1) Lobby (instalirani su na ulazima poslovnih banaka i pošta), 2) Indoor (instalirani su u šalter salama poslovnih banaka i pošta), 3) Outdoor (instalirani su na ulazima javnih ustanova i frekventnim javnim mestima). Prema instaliranim funkcijama bankomati se dele na: 1) Keš (cash) dispenser uređaji (služe kao uređaji za isplatu gotovine), 2) Info bankomati (služe za pružanje informacija i izdavanja bankarskih naloga), 3) Bankomati za menjačke poslove (služe za konverziju valuta), 4) Bankomati za plaćanje računa, 5) Bankomati za deponovanje dnevnog pazara, 6) Bankomati za prodaju vrednosti (polise osiguranja, markice, koverte i sl.), 7) Multifunkcionalni bankomati (više funkcija istovremeno obavljaju). PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 39

Prema broju međusobno povezanih bankomata, isti se dele na: 1) Pojedinačne bankomate, 2) Bankomate povezane u lokalnu mrežu (LAN), 3) Bankomate povezane u širu mrežu sa više uređaja (WAN). Prema režimu rada bankomati se dele na: 1) Off-line (Of-lajn) uređaje, koji rade nezavisno od računarskog Host-a banke (neophodno je naknadna kontrola njihovog rada), 2) On-line (On-lajn) uređaje, koji rade sa računarskim Host-om preko računarske mreže (pojednostavljen je sistem zaštite i kontrole podataka). C) Bankarstvo od kuće Homebanking sistem (bankarstvo od kuće, kućno bankarstvo) predstavlja komunikaciju poslovne banke i klijenta koji se nalazi u kući. Sa razvojem telekomunikacionog servisa u obliku digitalne govorne tehnologije, stvorila se mogućnost neposrednog transfera informacija i naloga putem telefonske mreže. Govorna tehnologija predstavlja tehničko rešenje za: 1) raspoznavanje govora, 2) zatim veštački produkovanog govora, 3) kao i kodiranja govornog signala. Da bi se mogla primeniti govorna tehnologija, neophodno je, da se telefonski aparat preko telefonske mreže poveže sa hardverskim dodatkom, koji pod uticajem softvera alfa numeričke podatke iz datoteke pretvara u govorni signal ( računar govori ). Da bi se stvorio govorni signal, neophodno je poslati od klijenta ka banci impulsni tonski signal (pomoću brojčanika), odnosno ton frekventni signal (pomoću telefona i tipki). Govorni sistem se može stvoriti i na drugi način: 1) putem raspoznavanja govornih komandi, 2) dekodiranjem jednog broja izolovanih reči ili fraza. Prvi način govornog signala je više u upotrebi, zbog nedovoljnog stepena pouzdanosti prepoznavanja govornih poruka. Govorna tehnologija se za sada jedino primenjuje u engleskom govornom području. D) Internet (on-line) bankarstvo Internet bankarstvo predstavlja oblik interaktivnog elektronskog bankarstva, koje se temelji na korišćenju računarske mreže Interneta. Klijentima poslovne banke pruža se mogućnost da korišćenjem personalnog računara, bez odlaska u banku, komuniciraju sa svojim računom. U praksi se ovaj vid bankarstva naziva virtual banking, odnosno on-line banking. Internet se za sada, najviše koristi kao sredstvo promocije banaka, jer se preko njega plasiraju multimedijalne propagandne poruke. Trenutno je preko 1.000 poslovnih banaka priključeno na Internet. 40 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Dosadašnja skromna iskustva u Internet bankarstvu pokazuju, da korisnici putem Interneta mogu: 1) da plate račune, 2) da investiraju u hartije od vrednosti, 3) da kreiraju svoj valutni portfolio, 4) da od svoje poslovne banke dobiju savet i obaveštenje. Pristalice Internet bankarstva ističu niz prednosti ovog oblika virtualnog bankarstva nad klasičnim tradicionalnim oblikom bankarstva. Prednosti Internet bankarstva su: 1) u nižim troškovima (npr. realizacija naloga za plaćanje putem Interneta iznosi 0,13$, a putem klasičnog bankarstva 1,08$), 2) u višim prihodima (odnos prihoda i rashoda u Internet bankarstvu je 15% 20%, a u klasičnom bankarstvu 60%), 3) u maksimalnom iskorišćenu radnog vremena (Internet bankarstvo je neprekidno na usluzi 24 časa tokom 365 dana u godini), 4) u realizaciji transakcija putem personalnog računara (bez administrativnih formalnosti i odlaska u banku). Najveća prepreka masovnijoj primeni Internet bankarstva nalazi se u izgrađivanju poverenja između korisnika i računara. Dileme su još uvek prisutne kod klijenata: kako sprečiti zloupotrebu informacija primenom Internet bankarstva, te kako zaštiti Internet bankarstvo od moguće pljačke i zloupotrebe. Stoga se u Internet bankarstvu primenjuje se sistem kripto zaštite, pod nazivom SET (Secure Electronic Transaction), projektovan od strane VISA, MASTER CARD, IMB kompanija. SET sistem predstavlja garanta: za kupca, prodavca, banku i klijenta da su svi učesnici u elektronskoj transakciji autentični. U cilju dalje zaštite računarskih šifri projektovano je novo rešenje SET-a, sa SMART CARD (pametnom karticom). Na ovoj kartici je ugrađen mikroprocesor, a kartica se može čitati samo preko ugrađenog specijalnog čitača SMART CARD READER. Internet bankarstvo doživljava ubrzan razvoj posebno u SAD-e i razvijenim zemljama Evrope (Engleska, Španija, Italija, Francuska, Austrija), dok je u našoj zemlji još uvek predstavlja retkost Izvor: Poslovno bankarstvo. Dr N. Vunjak, i dr Lj. Kovačević. PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 41

Glava šesta STANJE BANKARSKOG SEKTORA U SRBIJI 1. Ciljevi NBS Prema odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije (čl.3), njeni osnovni ciljevi su: 1) Postizanje i održavanje stabilnosti cena; 2) Očuvanje finansijske stabilnosti i 3) Podržavanje sprovođenje ekonomske politike Vlade Srbije poslujući u skladu sa načelima tržišne privrede. U nastavku teksta dajemo najbitnije parametre stanja bankarskog sektora u Srbiji: bilansnu sumu banaka, kreditni potfelj, broj zaposlenih i vlasničku strukturu. Bilansna suma banaka Bilansna suma bankarskog sektora za prvih 11 meseci 2006. godine povećana je za 47% čak i pored apresijacije dinara u odnosu na isti period 2005. godine, kao što sledi: Bilansna suma banaka 42 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA Izvor: www.nbs.yu

Kreditni portfelj banaka Kreditni portfelj banaka ima sličan rast kao u 2005. godini. Najveći porast u kreditnom portfelju stanovništva imaju hipotekarni krediti, sa RSD 21 mlrd povećani su čak na 42 mlrd RSD, za prvih jedanaest meseci 2006. godine, kao što sledi Kreditni portfelj banaka Broj zaposlenih Broj zaposlenih u bankarskom sektoru krajem 2006. godine bio je 27.951, što je za preko 2.000 više nego na kraju 2005. godine, kao što sledi: Broj zaposlenih PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 43

Vlasnička struktura Najveći udeo u vlasničkoj strukturi je strani kapital - 76,8%, zatim sledi državni - 14,9% a najmanje privatni kapital od samo 8,5%, kao što sledi: Vlasnička struktura Koncentracija banaka u Srbiji 44 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

Učešće u kapitalu, aktivi, depozitima i plasmanima prema poreklu vlasništva (31.10.2006.) u mil. din i % Država Kapital učešće Aktiva učešće Plasmani učešće Depoziti učešće Austrija 485,085 23.08% 4,572,814 34.92% 2,200,898 33.93% 3,413,424 36.89% Grčka 436,607 20.77% 2,224,834 16.99% 962,465 14.84% 1,507,407 16.29% Italija 163,627 7.79% 1,283,859 9.81% 658,909 10.16% 1,011,545 10.93% Francuska 143,544 6.83% 831,676 6.35% 403,653 6.22% 595,450 6.44% MFI 72,951 3.47% 532,337 4.07% 281,510 4.34% 405,625 4.38% Slovenija 65,479 3.12% 348,718 2.66% 189,873 2.93% 237,870 2.57% Mađarska 53,646 2.55% 196,096 1.50% 101,914 1.57% 126,345 1.37% Kipar 36,873 1.75% 218,422 1.67% 110,927 1.71% 161,356 1.74% Nemačka 33,509 1.59% 427,806 3.27% 250,571 3.86% 314,557 3.40% Švedska 9,769 0.46% 32,951 0.25% 16,149 0.25% 17,966 0.19% Strani investitori ostali 76,473 3.64% 261,911 2.00% 146,518 2.26% 152,875 1.65% Srbija država 201,816 9.60% 841,505 6.43% 444,725 6.86% 521,502 5.64% Srbija pravna lica 295,788 14.07% 1,201,429 9.18% 657,879 10.14% 710,168 7.68% Fizička lica 26,632 1.27% 119,338 0.91% 61,337 0.95% 75,787 0.82% Ukupno 2,101,801 100.00% 13,093,695 100.00% 6,487,329 100.00% 9,251,878 100.00% PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA 45

NAPOMENE: 1 JUS ISO - Danas je to Republički zavod za standardizaciju 2 Directive 2000/12/EC of the European Parliament and of the Council of 20 March 2000 relating to the taking up and pursuit of the business of credit institutions, Official Journal of the European Communities L 126, 26/05/2000, čl. 6 3 Directive 2000/12/EC, stav 1, tačka 10. 4 Directive 2000/12/EC, čl. 17. 5 Directive 2000/12/EC, preambula, paragraf 9. 6 Directive 2000/12/EC, član 14. 7 Iibidem, par. 10 preambule. 8 Oskar Kovač i Tomislav Popović (priređivači): Prilagođavanje privrede uslovima poslovanja na tržištu Evropske unije, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1995, str. 376. 9 Oskar Kovač i Tomislav Popović, nav. delo, str. 375-6. 10 Ibidem, čl. 26-33. 11 Directive 2000/12/EC. 12 Pravila za konsolidaciju računa, koja je nužna za konsolidovani nadzor, data su u Directives 86/635/ EEC i 83/349/EEC. 13 Directive 2000/12/EC, čl. 16. 14 Čl. 43 (2) Directive 86/635/EEC. 15 Directive 2000/12/EC, čl. 51. 16 Directive 2000/12/EC, čl. 48-50. 17 Objavljeno kao: Odgovornost ovlašćenog revizora u zakonodavstvu Evropske unije. U: Aktuelna pitanja savremenog zakonodavstva, Budvanski pravnički dani, zbornik radova sa Savetovanja pravnika, Budva, 4-8. juna 2001. godine. Izdanje: Udruženje pravnika Jugoslavije, Beograd, 2001, str. 185-196. 18 Izraz statutory editor se koristi u propisima EU. U propisima EU je naznačeno koje vrste revizora u članicama EU su ovlašćene za vršenje revizije po zahtevima EU. Primera radi, u Velikoj Britaniji to je Registered auditor ; Commissaire aux comptes u Francuskoj; Vereidigter Buchprofer (za manje firme) i Wirtschaftsprofer za sve vrste i veličine firmi. 19 Najvažniji normativni akti EU kojima je uređena ova oblast su: (a) Forth directive of 25 july 1978 No. 78/660/EEC, Official Journal of the European Communities (OJEC), of 14 August 1978, concerning the annual accounts of certain types of companies defined in Article 1; (b) the Seventh directive of 13 June 1983, No 83/349/EEC, OJEC, No. L 193 of 18 July 1983, concerning consolidated accounts; (c) the Bank accounts directive of 8 December 1986, No 86/635/EEC, OJEC No L 372 of 31 December 1986; (d) the Insurance accounts directive of 19 December 1991, No 91/674/ EEC, OJEC No L 374 of 31 December 1991; and (e) the UCITS directive of 20 December 1985, No 85/611/EEC, OJEC No L 375 of 31 December 1985; (f) the Partnership directive of 8 November 1990 mogifying the Forth and Seventh directives, No 90/605/EEC. 46 PRVI DEO MEĐUNARODNO I DOMAĆE REGULATORNO OKRUŽENJE BANKARSTVA I FINANSIJA

DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE ULOGA CENTRALNE BANKE U FINANSIJSKOM SISTEMU ZEMLJE I MODELI NJENE ORGANIZACIJE OSNIVANJE, FUNKCIJE I ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE UTVRĐIVANJE I SPROVOĐENJE MONETARNE POLITIKE VRSTE POSLOVA NARODNE BANKE SRBIJE PRIHODI, KAPITAL, RASHODI, GODIŠNJI IZVEŠTAJ ORGANIZACIJA NARODNE BANKE SRBIJE I UPRAVLJANJE SAVREMENA MONETARNA KRETANJA U SRBIJI Pecunia est regimen rerum omnium. Novac je upravitelj svega.

Glava prva ULOGA CENTRALNE BANKE U FINANSIJSKOM SISTEMU ZEMLJE I MODELI NJENE ORGANIZACIJE 1. Monetarna suverenost centralne banke Monetarna suverenost povezana je usko sa ekonomskom suverenošću zemlje. Međutim, pre nekoliko godina na nivou EU došlo je do prenosa te suverenosti na nadnacionalni nivo-nastala je EMU. Razvoj CB povezan je sa centralizacijom emisije novca. Prva je osnovana CB Švedske - 1668. godine; Zatim, Bank of England, emisiona banka Engleske, 1694. godine. Sem retkih izuzetaka, u 19. i 20. veku gotovo sve zemlje u svetu imaju jasno konstituisanu CB- banku banaka. 2. Osnovne funkcije centralne banke Osnovne funkcije centralne banke su: a) Emisiona funkcija monopol na emisiju primarnog novca tj. novčanica i kovanica; b) Funkcija monetarnog regulisanja osnovna funkcija centralne banke-kreiranje i sprovođenje monetarne politike; c) Uloga bankara države U toj funkciji se centralna banka pojavljuje kao blagajnik, konsultant i kreditor države. Tradicionalno se kod centralnih banaka nalazi glavnina zlatnih i deviznih rezervi; d) Regulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema uloga poslednjeg utočišta likvidnosti ili funkcija centralne banke; e) Kontrolna funkcija funkcija nadzora nad bankarskim sektorom; f) Spoljno - ekonomska funkcija reguliše plaćanja i kreditiranje inostranstva i upravlja spoljnim dugovima i deviznim rezervama zemlje, vodi računa o stabilnom deviznom kursu valute; realizuje međunarodne ugovore i sarađuje sa CB drugih zemalja i sa međunarodnim finansijskim institucijama: MMF, Svetska banka, EBRD, BiS i dr. 48 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

g) Organizovanje funkcije platnog prometa u zemlji; h) Razvojna funkcija centralne banke U zemljama u razvoju CB se javlja kao izvor mekih kredita za sektore čiji se razvoj podstiče CB nije profitna institucija, iako raspolaže sopstvenim prihodima 3. Osnovni modeli organizacije centralne banke U pogledu vlasništva centralna banka može da bude: državna banka - slučaj u većini zemalja, banka osnovana kao A.D., sa mešovitim vlasništvom i upravljanjem (Španija, Japan, Venecuela, Pakistan). Privatna banka (Grčka, Italija, JAR, Portugal, Čile). Osnovni modeli organizacije centralne banke: jedinstvena centralna banka-najčešći koncept, složeni sistem centralne banke FED (SAD), supranacionana centralna banka -EMU. Nezavisnost centralne banke veoma je bitna za uspostavljanje racionalnog funkcionisanja finansijskog bakarskog sistema zemlje 4. Centralne banke pojedinih razvijenih zemalja FED sistem centralne banke u SAD Osnovan 1913. kao Federalni rezervni sistem SAD, sa karakteristikama složene centralne banke što respektuje federalno državno uređenje, u čijem sastavu je 12 banaka u rezervi i monopolom emisije novca. FED koncipira i sprovodi monetarnu politiku, obavlja operacije i usluge za banke članice, obavlja poslove za vladu i vrši superviziju i kontrolu poslovanja banaka članica. FED ima ulogu fiskalnog agenta SAD, jer države članice drže vladine depozite i plaćaju obaveze državne blagajne. Naravno, sistem centralne banke emituje novčanice preko državne blagajne. Kapital FED je formiran od kapitala banaka članica. Uloga Banke federalnih rezervi u Njujorku je u vođenju operacija na otvorenom tržištu (OOT). Imajući u vidu ulogu u međunarodnim finansijskim odnosima FED bi se mogao označiti centrom svetskog kreditnog sistema. Guverner predsedava odborom od 7 guvernera. Mandat guvernera i zamenika, koje postavlja predsednik traje 4 godine, a članova 14 godina. Najvažnije odluke donosi Komitet za OOT. FED je relativno nezavisna, ali u poslednje vreme sve manje. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 49

Bank of England - Osnovana 1694. sa monopolom izdavanja novca i to kao jedinstvena institucija. Organizaciono se sastoji od emisionog sektora i bankarskog sektora. Do 1966. g. bila je u privatnom vlasništvu, kada je nacionalizovana. Guvernera i zamenika bira kraljica, na predlog premijera, sa mandatom od 5 godina. Odbor direktora ima 16 članova, sa četiri izvršna direktora. Stepen autonomije je posle nacionalizacije smanjen, mada se ne može govoriti o banci kao instrumentu Ministarstva finansija. Bundesbank Nemačka centralna banka je osnovana 1875. godine, u početku bez monopola na izdavanje novca sve do 1924. Organizacija se menjala nekoliko puta od jedinstvene sa pauzom 1948 57. godine, kada je ponovo postala jedinstvena. U pogledu kapitala do 1945. godine bila je privatna kada je nacionalizovana. Guverner i zamenik se biraju na 8 godina, bez mogućnosti opoziva. Veće centralne banke broji 21 člana. Zbog dužine mandata guvernera i njegovog zamenika, tradicije i adekvatnog definisanja stepen autonomije u vođenju monetarno kreditne politike je veliki. Nakon ulaska u EMU i formiranja ECB svoje ingerencije, uključujući i emisiju novca, prenela je u najvećoj meri na ovo nadnacionalno telo. Centralna banka Japana - osnovana je 1882. godine, a monopol na izdavanje novca dobila je 2 godine kasnije. Organizovana je kao jedinstvena institucija. Privatni kapital je vlasnik 45% akcija Banke. Ministarstvo finansija postavlja guvernera i njegovog zamenika. Odbor direktora broji 7 članova. Normativno posmatrano nema veliku autonomiju, međutim ona je u praksi koristi. Ima preko 30 ogranaka. Centralna banka Francuske - Centralna banka osnovana je 1800. godine spajanjem nekoliko privatnih banaka, a monopol na izradu novčanica je dobila 1848. godine. Organizovana je kao jedinstvena institucija. Vlasništvo je bilo mešovito sve do 1945. godine kada je nacionalizovana. Guvernera i zamenika guvernera imenuje Vlada na period 5-7 godina. CB je zavisna od Vlade. Uloga se menja stvaranjem EMU. Centralna banaka Italije osnovana je 1893. g. spajanjem 6 privatnih banaka koje su imale monopol na emisiju novca. Isključivi monopol na novčanu emisiju dobila je 1926. g. Organizovana je kao jedinstvena institucija. Vlasništvo nad bankom je podeljeno na kreditne institucije, socijalne fondove i osiguravajuće kompanije. Guvernera i zamenika postavlja Vlada, pri čemu je mandat neograničen. Odbor direktora bira Skupština akcionara. Stvaranjem EMU njena uloga je izmenjena. 50 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

5. EMU i sistem Evropske centralne banke Monetarna unija je valutno područje nastalo od više nacionalnih valutnih područja koja su prihvatila jedinstvenu valutu. Svaka, pa i EMU uključuje: a) jedinstvenu centralnu banku, b) jedinstvenu valutu, i c) jedinstvenu monetarnu politiku. Juna 1988. godine Evropski savet je ovlastio tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žaka Delora (Jaques Delores) da analizira i predloži konkretne korake u ostvarivanju Evropske unije. Komisija sastavljena od guvernera centralnih banaka pripremila je Delorov izveštaj prema kome je ekonomska i monetarna unija (EMU) trebalo da se ostvari u tri faze: Prva faza je trajala od 1. juna 1990. do 31. decembra 1993. godine. Njen osnovni sadržaj je bio stvaranje jedinstvenog finansijskog tržišta, pre svega potpuna liberalizacija kretanja kapitala unutar Zajednice. Da bi se moglo pristupiti drugoj i trećoj fazi bilo je neophodno izvršiti prilagođavanja Rimskog sporazuma, kojim je osnovana Evropska ekonomska komisija preteča današnje EU. Sporazum o EU postignut je u decembru 1991. a potpisan februara 1992. godine u Mastrihtu. Druga faza je trebalo da traje do 1997. godine, a najduže do 1999. godine. Ona je vezivana za ustanovljavanje Evropskog monetarnog instituta (EMI) janura 1994. godine, koji je bio prelazna institucija. EMI je imao zadatak da jača saradnju između centralnih banaka i koordinaciju monetarnih politika, kao i da obavi pripreme za uspostavljanje ESCB za vođenje jedinstvene monetarne politike i za kreiranje jedinstvene valute. Ova faza je predvidela usklađivanje ekonomskih politika koje imaju za cilj smanjenje inflacije, ograničenje budžetskog deficita, smanjenje javnih dugova i snižavanje kamatnih stopa. Treća faza je finalna i predviđala je uvođenje jedinstvene valute u preuzimanje nadležnosti za monetarnu politiku i intervencije na deviznom tržištu od strane ESCB. Kriterijumi konvergencije Ugovorom iz Mastrihta je revidiran osnovni Rimski ugovor uvođenjem kriterijuma konvergencije, kao uslov ulaska u EMU: 1) stabilnost cena inflacija ne sme biti veća od 1,5 procentnih poena iznad proseka tri zemlje članice sa najnižom inflacijom; 2) godišnji budžetski deficit ne sme biti veći od 3% GDP; 3) ukupan javni dug ne sme biti veći od 60% GDP; 4) dugoročna kamatna stopa ne sme biti viša od 2 procentna poena iznad neponderisanog proseka kamatnih stopa u tri članice sa najnižom kamatnom stopom i DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 51

5) zemlja članica mora imati stabilan devizni kurs (u granicama dozvoljenih fluktuacija) i posebno da nije devalvirala valutu u poslednje dve godine. U maju 1998. godine Savet ministara usvojio odluku da se 11 zemalja članica kvalifikovalo za EMU (Belgija, Nemačka, Španija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal i Finska). Grčka se pridružila EMU 2001. godine, dok su Danska i Velika Britanija zadržale pravo da ne učestvuju u trećoj fazi. Švedska nije ispunila uslov stabilnosti kursa. U decembra 1995. odlučeno je da jedinstvena evropska valuta bude EVRO. ECB je počela sa radom juna 1998. godine, a ECB i nacionalne centralne banke zemalja evro-zone formiraju ESCB. Evropski sistem centralnih banka (ESCB) prema mastrihtskom ugovoru je stub monetarne vlasti EU koji utvrđuje okvire monetarnih agregata, odnosno formuliše i izvršava monetarnu politiku i primenjuje instrumente monetarne politike, uključujući i politiku kamatnih stopa. Zadatak je upravljanje deviznim rezervama zemalja članica, unapređenje platnog prometa i nadzor nad poslovanjem banaka i drugih finansijskih institucija. Prema Ugovoru iz Mastrihta i Protokolu o Statutu ESCB i ECB, Evropski sistem centralnih banaka čine Evropska centralna banaka (ECB) i centralne banke država - članica. Osnovni zadaci ESCB su: definisanje i realizacija monetarne politike EU, rukovođenje deviznim poslovima, držanje i upravljanje deviznim rezervama zemalja članica, omogućavanje efikasnog funkcionisanja platnog prometa, sprovođenje nadzora nad kreditnim institucijama i stabilnosti finansijskog sistema. ECB je pravno lice i u svakoj državi članici ima najšira pravna ovlašćenja koja nacionalno pravo priznaje pravnim licima. Kapital ECB je 5 mlrd evra koji su uplatile članice ESCB. Formula za utvrđivanje učešća u osnivačkom kapitalu bila je zasnovana na učešću u GDP i stanovništvu EU. Svaka zemlja članica takođe učestvuje u formiranju deviznih rezervi ECB do ukupnog iznosa od 50 mlrd evra. Organi odlučivanja ECB upravljaju zapravo Evropskim sistemom centralnih banaka. Organi odlučivanja su: Savet guvernera i Izvršni odbor. 52 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

Glava druga OSNIVANJE, FUNKCIJE I ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE 1. Osnivanje i pravni status Narodna banka Srbije osnovana je Zakonom o Narodnoj banci Srbije ( Sl. glasnik RS, br. 72/2003 i 55/04). Pomenutim zakonom uređuju se položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke, kao i odnos Narodne banke sa organima Republike Srbije, međunarodnim organizacijama i institucijama. Za obaveze Narodne banke jemči Republika Srbija. Narodna banka je centralna banka Republike Srbije koja obavlja funkcije utvrđene Zakonom o Narodnoj banci i drugim zakonima. Narodna banka je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnoj banci i drugim zakonom i za svoj rad odgovorna je Skupštini Srbije. Narodna banka je pravno lice. Narodna banka ne upisuje se u registar pravnih lica, a njeno sedište je u Beogradu. Narodna banka ima Statut, koji potvrđuje Narodna skupština, a koji se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije. Narodna banka može obrazovati filijale. Unutrašnja organizacija, delokrug, prava i dužnosti filijala utvrđuju se Statutom. U sastavu Narodne banke, posluje specijalizovana organizacija pod nazivom: Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider, koja izrađuje novčanice i kovani novac. Narodnu banku predstavlja i zastupa guverner. Narodna banka, u izvršavanju svojih funkcija, sarađuje sa Vladom Srbije i drugim državnim organima i, u okviru svoje nadležnosti, preduzima mere za unapređenje te saradnje. Narodna banka može biti članica međunarodnih finansijskih organizacija i institucija i može sarađivati sa nacionalnim finansijskim i kreditnim institucijama radi izvršavanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija. Narodna banka može zastupati Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama i drugim oblicima međunarodne saradnje, uz saglasnost Vlade. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 53

2. Funkcije Narodne banke Osnovni cilj Narodne banke jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena. Narodna banka, pored osnovnog cilja, ima za cilj i očuvanje finansijske stabilnosti. Narodna banka, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, podrža će sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, poslujući u skladu s načeli ma tržišne privrede. Narodna banka obavlja sledeće funkcije: 1) utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku; 2) samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa dinara; 3) čuva i upravlja deviznim rezervama; 4) izdaje novčanice i kovani novac; 5) uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom; 6) izdaje i oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti; 7) obavlja zakonom utvrđene poslove za Republiku Srbiju; 8) obavlja druge poslove utvrđene Zakonom o Narodnoj banci i drugim zakonom u skladu s principima poslovanja centralnih banaka. 3. Organi, nespojivost funkcija, sukob interesa i prestanak funkcije Organi Narodne banke Srbije su: 1) Monetarni odbor; 2) Guverner i 3) Savet. 3.1. Monetarni odbor Monetarni odbor čine guverner i viceguverneri Narodne banke. Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku, a posebno utvrđuje: 1) uslove i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti; 2) uslove i način pod kojima Narodna banka sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove; 3) politiku odobravanja kratkoročnih kredita; 4) politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, režim kursa dinara; 5) način upravljanja deviznim rezervama; 6) eskontnu stopu i druge kamatne stope Narodne banke; 7) osnovice za obračunavanje obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i način, uslove i rokove izdvajanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve banaka kod Narodne banke; 8) mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija. Sednice Monetarnog odbora održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u 15 dana. Sednice Monetarnog odbora održavaju se ako je prisutno najmanje dve trećine članova. Monetarni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, a u slučaju izjednačenog broja glasova, odlučuje glas guvernera. 54 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

Sednicama Monetarnog odbora predsedava guverner. Način sazivanja i održavanja sednica Monetarnog odbora bliže se uređuje Statutom Narodne banke. Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje ministar nadležan za poslove finansija, bez prava glasa. 3.2. Guverner i viceguverneri Guvernera bira Narodna skupština na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za guvernera može biti birano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće radno iskustvo u oblastima ekonomije, finansija i bankarstva i koje se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima. Guverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog guvernera. Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva Narodne banke, a posebno za: 1) sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta 2) organizaciju i poslovanje Narodne banke; 3) pripremanje akata iz nadležnosti Narodne banke; 4) donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke koji zakonom nisu stavljeni u nadležnost Monetarnog odbora ili Saveta; 5) obavljanje drugih poslova utvrđenih Zakonom o Narodnoj banci i drugim zakonima. Guverner je dužan da članovima Saveta dostavi izveštaj o sprovođenju monetarne politike, izdavanju i oduzimanju dozvola za rad i kontroli boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija, donošenju propisa iz nadležnosti Narodne banke i drugim poslovima iz svoje nadležnosti, najkasnije u roku od sedam dana pre sednice Saveta. Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera. Viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za viceguvernera može biti birano lice koje ispunjava uslove koji su propisani za izbor guvernera. Statutom Narodne banke bliže se uređuju ovlašćenja viceguvernera. Viceguverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog viceguvernera. Guverner, na početku svog mandata, imenuje viceguvernera koji zamenjuje guvernera ako je sprečen da vrši svoju funkciju. Guverner, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Narodne banke, donosi propise i opšte akte, kao i pojedinačne akte koji se objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije. Guverner i viceguverneri su stalno zaposleni u Narodnoj banci. 3.3. Savet Savet ima predsednika i četiri člana koje bira Narodna skupština, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Narodna skupština bira predsednika i članove Saveta na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije. Za člana Saveta može biti birano lice koje ispunjava uslove koji važe za izbor guvernera. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 55

Savet, na predlog guvernera: 1) usvaja finansijski plan Narodne banke; 2) usvaja godišnji račun Narodne banke; 3) utvrđuje jedinstvenu tarifu po kojoj Narodna banka naplaćuje naknadu za izvršene usluge; 4) utvrđuje visinu zarada guvernera i viceguvernera Narodne banke; 5) utvrđuje listu radnih mesta sa posebnim ovlašćenjima i kriterijume određivanja visine zarada zaposlenih sa posebnim ovlašćenjima Narodne banke; 6) vrši izbor ovlašćenog revizora. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Sednice Saveta održavaju se ako su prisutna najmanje tri člana. Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta. Savet donosi poslovnik o svom radu, kojim se naročito uređuju način sazivanja i održavanja sednica, pitanja koja se razmatraju na sednicama i druga pitanja u vezi s radom Saveta. Savet po potrebi, a najmanje jednom godišnje, Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o svom radu. Članovi Saveta nisu zaposleni u Narodnoj banci ali njima Narodna banka isplaćuje naknadu. 3.4. Nespojivost funkcija, sukob interesa i prestanak funkcije Guverner, viceguverneri, članovi Saveta i zaposleni sa posebnim ovlašćenjima: 1) ne mogu biti poslanici u Narodnoj skupštini, članovi Vlade, funkcioneri političkih organizacija, odnosno članovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih organizacija, članovi upravnih ili nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontroliše ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka sarađuje; 2) ne mogu imati akcije, osnivačke uloge ni dužničke hartije od vrednosti banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontroliše ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka sarađuje. Guverner, viceguverneri i članovi Saveta dužni su da posle izbora Narodnoj skupštini daju pismenu izjavu o tome da ne poseduju akcije, osnivačke uloge ni dužničke hartije od vrednosti banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica koje kontroliše Narodna banka. Ovo ograničenje primenjuje se i na zaposlene u Narodnoj banci sa posebnim ovlašćenjima. Guverneru, viceguvernerima i članovima Saveta prestaje funkcija pre isteka mandata ako to sami zatraže ili ako im radni odnos prestane zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju, kao i u slučaju razrešenja sa te funkcije. Guverner, viceguverneri i članovi Saveta razrešavaju se funkcije ako: 1) su pravosnažno osuđeni za krivično delo protiv privrede i jedinstva tržišta, radnih odnosa, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja i službene dužnosti; 56 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

2) se utvrdi da nestručno i nesavesno obavljaju funkciju, odnosno da je, zbog ozbiljnijih propusta u izvršavanju odluka i organizovanju poslova Narodne banke, došlo do znatnog odstupanja od ostvarenja njenog osnovnog cilja; 3) se na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove utvrdi da su zbog zdravstvenog stanja trajno izgubili radnu sposobnost za vršenje te funkcije; 4) ne dostave ili dostave lažnu izjavu o podacima u vezi akcija koje poseduju mimo zakona; 5) se utvrdi da ne ispunjavaju uslove školske spreme i radnog iskustva koji su propisani za njihov izbor. Savet utvrđuje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje guvernera i pokreće postupak pred odborom Narodne skupštine nadležnim za finansije u roku od 60 dana od dana utvrđivanja tih uslova. Pri ocenjivanju ispunjenosti navedenih uslova, odbor Narodne skupštine nadležan za finansije dužan je da zatraži izjašnjenje guvernera. Ako na osnovu izveštaja Saveta i izjašnjenja guvernera oceni ispunjenost nekog od navedenih uslova, odbor Narodne skupštine nadležan za finansije o tome obaveštava Narodnu skupštinu koja donosi odluku o prestanku funkcije, odnosno razrešenju guvernera. Guverner utvrđuje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje viceguvernera i o tome obaveštava Savet koji donosi odluku o prestanku funkcije, odnosno razrešenju viceguvernera. Odbor Narodne skupštine nadležan za finansije utvrđuje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje članova Saveta i pokreće postupak pred Narodnom skupštinom u roku od 60 dana od dana utvrđivanja tih uslova. Narodna skupština donosi odluku o prestanku funkcije, odnosno razrešenju članova Saveta. Guverner, viceguverneri i članovi Saveta ne mogu se godinu dana po razrešenju zaposliti u bankama i drugim finansijskim organizacijama. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 57

Glava treća UTVRĐIVANJE I SPROVOĐENJE MONETARNE POLITIKE 1. Monetarno kreditna politika Monetarno-kreditna politika je instrument opšte ekonomske politike zemlje. Monetarna politika podrazumeva ovladavanje i svesno usmeravanje (odnosno kontrola) svih oblika i tokova novca u reprodukciji (likvidna, nelikvidna, devizna i druga sredstva). Pod kreditnom politikom podrazumevamo aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju kreditne mase i njene strukture u privredi. Aktivnim delovanjem na jedan od osnovnih kanala stvaranja i poništavanja novčane mase i kreditnog volumena, kroz kreditnu politiku, se najvećim delom svesno i planski reguliše značajan deo mase ukupnog novca u privredi. Zbog toga se obično jedan i drugi pojam integrišu pod zajedničkim nazivom: monetarno-kreditna politika. Jer, ne radi se ni samo o čistim monetarnim ni čisto o kreditnim tokovima, mada postoji opšti stav da je savremeni novac u svojoj osnovi kreditni (depozitni) novac. Pred monetarno-kreditnu politiku se u makro sistemu obično postavljaju sledeći diferencirani i međusobno povezani ciljevi: 1) Osiguravanje optimalne novčane mase za nesmetano odvijanje tokova reprodukcije, uz uočavanje dovoljne interne i eksterne monetarne stabilnosti (generalni zadatak monetarne politike), 2) Emisija kredita banaka treba da je tako dozirana po strukturi, da osigurava optimalnu likvidnost (novčanu masu) privrednog sektora (strukturna monetarna politika) u sferi likvidnosti, 3) Selektivno delovanje na privrednu aktivnost, odnosno određene poslove, kojim se deluje na podsticanje ili kočenje određene delatnosti u privredi, odnosno struktura ekonomskog razvoja (strukturno-razvojna politika), i 4) Koordinacija na međunarodnom monetarnom planu, danas sve uže povezanih nacionalnih ekonomija i sve većeg značaja međunarodne ekonomske politike i saradnje. 58 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

2. Osnovni monetarni agregati U monetarno-kreditnoj politici koriste se određene kategorije, kao monetarni indikatori koji služe za definisanje kvaliteta i funkcija novca u privredi, kao i za vođenje monetarne politike i politike likvidnosti privrede i drugih sektora. Oni zapravo čine osnovu uspešne monetarne politike, jer se preko njih vrši kontrola njenih efekata, a pre svega njene osnovne orijentacije i njene prilagođenosti realnim privrednim kretanjima. To su monetarni agregati. U vođenju monetarno-kreditne politike koriste se tri monetarna agregata: novčana masa (M1), likvidna sredstva (M2) i ukupna likvidna sredstva (M3). Pored toga, u našoj ekonomskoj politici upotrebljava se i znatno širi agregat monetarni volumen (M4) ukupni depoziti, a u nekim razvijenim tržišnim privredama i agregat monetarni potencijal (M5). Isto tako, valja imati na umu da se u praksi često susreće i agregat monetarna baza ili primarni novac (Mo) koji se neretko naziva i novac centralne banke. U primarni novac ulaze sledeća sredstva: 1. Dinarski primarni novac (Mo) koga sačinjava: gotov novac u opticaju; žiro računi banaka; blagajna; depozitni novac države ; obavezna rezerva banaka; i rezervni fondovi. 2. Devizne obaveze prema bankama; 3. Blagajnički zapisi centralne banke; Novčana masa (M1) je agregat koji se najčešće koristi u monetarnoj analizi i ekonomskoj politici. To zbog toga što taj monetarni agregat najviše odgovara definiciji novca kao likvidnog sredstva, pa se upotrebljava kao indikator ponude novca. Novčanu masu (M1) čine: 1. Gotov novac u opticaju; 2. Depozitni novac; 3. Sredstva tekućih i žiro računa; 4. Sredstva namenjena (izdvojena i osigurana) investicijama; 5. Sredstva za zajedničku potrošnju; 6. Sredstva za stambenu izgradnju; i 7. Ostala novčana sredstva. U monetarni agregat likvidna sredstva (M2) ulaze sledeća sredstva: 1. Novčana masa (M1); 2. Kvazi novac (štedni ulozi i drugi depoziti) koga čine: ulozi na štednju po viđenju; oročeni depoziti za stambenu izgradnju; DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 59

oročeni depoziti do jedne godine; 3. Kratkoročni depoziti domaćih komitenata u devizama, a njih čine: depoziti po viđenju u devizama; oročeni, kratkoročni depoziti u devizama; U odnosu na monetarni agregat likvidna sredstva (M2) širi agregat je ukupna likvidna sredstva (M3). 1. Likvidna sredstva (M2); 2. Sredstva rezervi; 3. Sredstva za doznake u inostranstvu; 4. Sredstva za pokriće akreditiva; 5. Ostali ograničeni depoziti; 6. Sredstva za kupovinu deviza; i 7. Udružena sredstva. Monetarni volumen ukupni depoziti (M4) predstavlja znatno širi monetarni agregat. Prema metodologiji Narodne banke Srbije, pored ukupnih likvidnih sredstava (M3), ovaj monetarni agregat obuhvata još i: dugoročne dinarske i devizne depozite; druga sredstva oročena preko godinu dana; dugoročne obaveze banaka prema domaćim komitentima u devizama; dugoročna udružena sredstva, oročene depozite; dugoročne obaveze po hartijama od vrednosti; dugoročne obaveze banaka po oročenim sredstvima za stambeno-komunalnu izgradnju. Mnoge razvijene tržišne privrede upotrebljavaju i agregat monetarni potencijal (M5), čiju strukturu, pored monetarnog volumena (M4), čine još i instrumenti tržišta novca u posedu privatnog sektora (bankarske menice, blagajnički zapisi, depoziti lokalnih organa vlasti), sertifikati o poreskim depozitima, kao i o nacionalnim instrumentima štednje. 3. Instrumenti monetarno kreditne politike U izvršavanju osnovne funkcije regulisanja potrebne količine novca u privredi, monetarno-kreditna politika koristi brojne instrumente. Od njihovog broja, vrste i efikasnosti direktno je zavisna monetarna i ekonomska stabilnost zemlje, kao i ostvarivanje predviđene stope njenog ekonomskog rasta. Karakter i efikasnost delovanja pojedinih instrumenata monetarno-kreditne politike određeni su uticajem mnogobrojnih faktora, među kojima se kao primarni ističu društveni, materijalni i institucionalni uslovi razvoja zemlje. Uopšteno govoreći, pod instrumentima monetarno-kreditne politike podrazumevaju se sredstva i metode koje centralna banka primenjuje da bi održavala masu i strukturu novca i kredita na optimalnom nivou. U postavljanju i delovanju instrumenata monetarno-kreditne politike presudnu ulogu imaju institucionalni uslovi delovanja bankarskog i finansijskog sistema u određenoj zemlji, kao i postavljanje jednobankarskog ili višebankarskog sistema. 60 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

Instrumenti monetarno-kreditne politike mogu se podeliti u dve osnovne grupe: 1. Kvantitativni instrumenti, koji deluju na nivou celine privrede; 2. Kvalitativni instrumenti, koji treba da deluju selektivno, kako u pogledu vrste, namene i korisnika kredita, tako i u pogledu načina korišćenja, rokova, kamate i sl. U grupi kvantitativnih instrumenata, u monetarnoj teoriji i politici, obično se spominju: 1. Politika obaveznih rezervi; 2. Politika eskontne ili uopšte kamatne stope; i 3. Politika otvorenog tržišta. Politika obaveznih rezervi je takav instrument monetarno-kreditne politike, koji nalaže svakoj banci da mora držati određeni deo depozita po viđenju na posebnom računu obavezne rezerve kod centralne banke. Za obavezne rezerve banke vrše izdvajanja u određenom postotku i prema tim depozitivima po viđenju, stopa obavezne rezerve se pojavljuje kao funkcija tih depozita. Suština je u tome da se ova sredstva ne mogu koristiti za kreditno poslovanje banaka. Politika eskontne stope je gotovo najznačajniji instrument monetarno-kreditne politike preko koga centralna banka vrši monetarnu kontrolu i monetarno upravljanje, kako bi osigurala realizaciju određenih kvantifikovanih ciljeva koji se pred nju postavljaju u određenom periodu. Eskontna politika (ili diskontna politika) sastoji se u promenama kamatne stope (porast ili pad kamatne stope) po kojoj centralna banka daje kredite poslovnim bankama radi delovanja na tražnju novca i kredita, troškove kredita i kreditni potencijal banaka. Preko delovanja na kreditni potencijal banaka, pokušava se delovati na ukupne robno-novčane odnose, na zaposlenost i stopu ekonomskog rasta, odnosno na nacionalni dohodak. Upravo radi toga, centralne banke razvijenih privreda pridaju veliku važnost relativnoj stabilnosti eskontne stope i vrše njeno pažljivo doziranje, uz minimalne promene, po pravilu samo onda kad do njih mora da dođe. Politika otvorenog tržišta danas je jedan od najsloženijih, ali i najefikasnijih instrumenata monetarno-kreditne politike. To je osnovni instrument regulisanja kreditnog potencijala komercijalnih banaka. Za efikasno delovanje ovog instrumenta nužna je pretpostavka razvijenog tržišta obveznicama, jer samo na takvom tržištu Centralna banka može uspešno sprovoditi politiku kupovine i prodaje obveznica, a preko toga i odgovarajuću monetarno-kreditnu politiku. Osnovni oblici kvalitativnih ili selektivnih instrumenata monetarno-kreditne po litike su: 1. Regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama; 2. Regulisanje uslova kredita; 3. Selektivna kreditna politika. Regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama je instrument pomoću koga se vrši regulacija i kontrola ne samo kreditnog potencijala poslovnih banaka, nego i uspešno sprovođenje i kontrola ukupne monetarno-kreditne politike. To tim pre, što veliki deo DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 61

sredstava koje poslovne banke koriste za podmirivanje kreditnih potreba privrede i drugih korisnika, one dobijaju od centralne banke iz primarne emisije. Regulisanje kredita centralne banke može se odnositi na reeskontne kredite (menice i drugi oblici vrednosnih papira, koji se monetizuju kod centralne banke) ili kredite za likvidnost poslovnih banaka. Regulisanje uslova kredita je kvalitativni instrument koga koristi centralna banka kako bi detaljno propisala uslove, namenu i vrste kratkoročnih kredita, odnosno definisala poslove i aktivnosti koji se mogu kreditirati. Na taj način indirektno se kontroliše kreditni potencijal poslovnih banaka, posebno preko mogućnosti većeg ili manjeg procenta reeskonta kod centralne banke za plasmane u određene pravce ili namene. Selektivna kreditna politika centralne banke je najviše u funkciji ostvarivanja ciljeva opšte ekonomske politike zemlje. Njome se direktno deluje na promene u novčanom opticaju i kreditiranju samo u određenim sektorima privrede, po utvrđenim namenama, regionalnom razmeštaju i sl. centralna banka na ovaj način kontroliše namensko korišćenje i usmeravanje novokreiranog novca u one pravce i poslove kojima je dat prioritet (uvoz, izvoz, poljoprivredna proizvodnja i sl.) među ciljevima tekuće ekonomske politike. 4. Subjekti monetarno kreditne politike Subjekti monetarno-kreditne politike su sve one institucije koje obavljaju poslove kreiranja novca, davanja kredita, poslove sa depozitima, obezbeđivanje kratkoročnih i dugoročnih sredstava za potrebe privrede i drugih sektora društva (uključujući i devizna sredstva), kao i poslove platnog prometa sa inostranstvom. Zapravo, to su banke. Među njima najvažniju funkciju ima centralna banka (kod nas Narodna banka). Osnovni zadatak Centralne banke s jedne strane, i poslovnih banaka s druge strane, sastoji se u obezbeđivanju unutrašnje i spoljašnje likvidnosti privrede. Pri tome, unutrašnja likvidnost podrazumeva kako likvidnost platnog prometa, tako i likvidnost kreditnog aparata. Likvidnost platnog prometa praktično znači da svaki učesnik u platnom prometu može naplatiti svoja potraživanja, što je uslov za izvršavanje njegovih finansijskih obaveza. Likvidnost kreditnog aparata, pak, znači sposobnost poslovnih banaka da odgovore svojim obavezama u ulozi davalaca kredita. Drugim rečima, to podrazumeva da banke izdaju kredite u granicama svog kreditnog potencijala, kako ne bi dolazilo do poremećaja u veličini kreditnog novca. Spoljašnja likvidnost podrazumeva mogućnost da se odgovori obavezama prema inostranstvu, koje nastaju po različitim osnovama u spoljnotrgovinskom prometu. Suficit ili deficit platnog bilansa određuju mere koje se preduzimaju u održavanju spoljašnje likvidnosti. 62 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

Glava četvrta VRSTE POSLOVA NARODNE BANKE SRBIJE 1. Izdavanje kratkoročnih hartija od vrednosti i operacije na otvorenom tržištu Narodna banka može izdavati kratkoročne hartije od vrednosti koje glase na domaću ili stranu valutu, na osnovu odluke kojom se utvrđuju obim emisije, rokovi dospeća i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti, kao i način plasmana i isplate tih hartija. Narodna banka operacije na otvorenom tržištu sprovodi kupovinom i prodajom hartija od vrednosti. Narodna banka uređuje vrstu i kvalitet navedenih hartija od vrednosti, kao i uslove i način pod kojima kupuje i prodaje te hartije. 2. Diskontni poslovi Narodna banka može kupovati od banaka hartije od vrednosti. Narodna banka može kupljene pomenute hartije od vrednosti prodavati i pre isteka roka njihovog dospeća. Narodna banka uređuje vrstu i kvalitet navedenih hartija od vrednosti, kao i uslove i način pod kojima kupuje i prodaje te hartije. 3. Odobravanje kratkoročnih kredita Narodna banka može bankama odobravati kredite s rokom dospeća do godinu dana, na osnovu zaloge portfelja hartija od vrednosti. Narodna banka uređuje vrstu i kvalitet hartija od vrednosti na osnovu kojih odobrava kredite, kao i uslove i način odobravanja tih kredita. Narodna banka može odobravati Republici Srbiji kredite radi finansiranja privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima tokom izvršenja budžeta. Navedeni krediti mogu se odobravati u okvirima utvrđene monetarne politike, a najviše u iznosu do 5% prosečnih budžetskih prihoda u poslednje tri godine, pri čemu ukupan iznos duga Republike Srbije nastalog po tom osnovu ne može biti veći od trostrukog iznosa propisanog minimalnog osnovnog kapitala i sredstava posebnih rezervi Narodne banke. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 63

Uzete kredite Republika Srbija dužna je da vrati Narodnoj banci do kraja tekuće budžetske godine. 4. Obavezna rezerva Narodna banka utvrđuje visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope obavezne rezerve, vrste depozita i drugih sredstava na koja se ta stopa primenjuje. Narodna banka može visinu obavezne rezerve utvrditi i za druge finansijske organizacije. Narodna banka može utvrditi i diferencirane stope obavezne rezerve, zavisno od vrste i ročnosti depozita i drugih sredstava. Narodna banka propisuje bliže uslove i način za obračunavanje i izdvajanje obavezne rezerve. 5. Eskontna stopa i druge kamatne stope Narodna banka utvrđuje eskontnu stopu Narodne banke. Narodna banka utvrđuje kamatne stope na plasmane i druga potraživanja Narodne banke, kao i kamatne stope na sredstva na koja Narodna banka plaća kamatu i propisuje način obračuna, naplate i plaćanja kamate. Izuzetno, Narodna banka posebnim ugovorom sa Republikom Srbijom utvrđuje visinu kamatnih stopa na sredstva Republike Srbije na koja Narodna banka plaća kamatu. Pod drugim potraživanjima podrazumevaju se i sredstva izdvojena kod Narodne banke koja su manja od propisanih. Kamatne stope na plasmane i druga potraživanja Narodne banke ne mogu biti niže od eskontne stope. 6. Mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija Narodna banka, radi održavanja likvidnosti banaka, može propisati: 1) uslove i način odobravanja depozitnih i kreditnih olakšica; 2) uslove i način obezbeđenja likvidnosti isplate depozita fizičkih i pravnih lica kod banaka; 3) druge mere za održavanje likvidnosti banaka. Narodna banka može utvrditi minimalne uslove kreditne sposobnosti banaka, u poslovanju sa Narodnom bankom. Narodna banka utvrđuje mere koje se primenjuju na druge finansijske organizacije i određuje na koje se finansijske organizacije primenjuju te mere. 64 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

7. Propisi, mere i aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja Narodna banka samostalno vodi politiku kursa dinara. Narodna banka, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa dinara. Narodna banka kupuje i prodaje devize i efektivni strani novac na deviznom tržištu u cilju usmeravanja kretanja kursa dinara i održavanja nivoa deviznih rezervi. Narodna banka može kupovati i prodavati devize i efektivni strani novac na deviznom tržištu i radi održavanja likvidnosti plaćanja prema inostranstvu. Narodna banka propisuje: 1) uslove i način intervencije Narodne banke na deviznom tržištu; 2) uslove i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom; 3) način vođenja devizne štedne knjižice i deviznog računa; 4) vrstu deviza i efektivnog stranog novca koje kupuje i prodaje na deviznom tržištu. Narodna banka može, u skladu sa utvrđenom monetarnom politikom, bankama propisati obavezu da drže određeni iznos u devizama na računu kod Narodne banke ili kod stranih banaka. Narodna banka može, u skladu sa utvrđenom monetarnom politikom, propisati i druge mere radi održavanja likvidnosti u plaćanjima sa inostranstvom. Narodna banka može od domaćih i stranih banaka primati depozite u devizama. Narodna banka može se, radi premošćavanja tekućih neravnomernosti u prilivu i odlivu deviza, zaduživati u inostranstvu u svoje ime i za svoj račun, sa rokom otplate do godinu dana. Izuzetno, Narodna banka može se kod Međunarodnog monetarnog fonda zaduživati sa rokom otplate dužim od godinu dana. Narodna banka može se zaduživati u inostranstvu u svoje ime, a za račun Republike Srbije, sa rokom otplate dužim od godinu dana, na osnovu posebnog zakona. Devizne rezerve Narodne banke čine: 1) potraživanja Narodne banke na računima u inostranstvu; 2) hartije od vrednosti koje glase na strane novčane jedinice kojima raspolaže Narodna banka; 3) specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda; 4) zlato i drugi plemeniti metali; 5) efektivni strani novac. Narodna banka odlučuje o načinu formiranja, upravljanja, korišćenja i raspolaganja deviznim rezervama na način koji je najbolje prilagođen monetarnoj i deviznoj politici i kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Narodna banka kupuje i prodaje devize u inostranstvu radi obezbeđenja odgovarajuće valutne strukture deviznih rezervi. Zlatom se smatraju zlatne poluge i kovano zlato. Narodna banka može da izvozi i iznosi u inostranstvo i da uvozi i unosi iz inostranstva zlato u neprerađenom i kovanom obliku. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 65

8. Izdavanje novčanica i kovanog novca U svim monetarnim sistemima u svetu centralna banka ima monopolsko pravo da vrši emisiju primarnog novca (štampanje novčanica i kovanog novca). Danas, međutim, celokupni bankarski sistem, odnosno sve poslovne banke na osnovu bankarskih kredita vrše stvarnu emisiju novca. Istina, i dalje se u tome pravi razlika između emisije centralne banke i emisije novca poslovnih banaka. Naime, centralna banka kreira (stvara, pravi) tzv. primarni novac, dok poslovne banke vrše emisiju tzv. depozitnog ili bankarskog novca (sekundarni novac). Dakle, novac koji kreira Centralna banka naziva se primarni novac (primarna emisija novčanica ili monetarna baza). On predstavlja inicijalni novac, koji služi kao baza za sekundarnu emisiju, koju obavljaju komercijalne banke. Kreiranjem primarnog novca Centralna banka može indirektno da utiče na regulisanje aktivnosti banaka i veličinu novčane mase, odnosno na stvaranje depozitnog potencijala banaka, i to preko: primarnog novca; procesa multiplikacije (monetarnog multiplikatora); Monetarni multiplikator (m) povezuje novčanu masu i primarni novac. Pošto centralna banka svojim merama može da utiče na stabilnost monetarnog multiplikatora, ona na taj način, kreiranjem primarnog novca indirektno utiče na regulisanje novčane mase, a preko toga i na ukupnu likvidnost makroekonomskog sistema. Prema opšteprihvaćenoj teoriji ponude novca, ukupna količina novca u opticaju (M) predstavlja proizvod monetarnog multiplikatora (m) i primarnog novca (B). M = m x B Novčani multiplikator izražava se kao odnos novčane mase i primarnog novca: m= M B Novčani multiplikator predstavlja značajan i kompleksan parametar, od čije stabilnosti zavisi predviđeni rast novčane mase, ekspanzijom primarnog novca. Ukoliko se poveća stopa obavezne rezerve kod centralne banke i u većem obimu zadrži primarni novac (preko rezerve likvidnosti banaka i rezerve gotovog novca, što se može iskazati preko odgovarajućeg koeficijenta) vrednost monetarnog multiplikatora će se smanjiti, kao i planirani rast novčane mase. Suprotno kretanje pomenutih faktora doprineće povećanju vrednosti monetarnog multiplikatora i većem porastu novčane mase. Treba naglasiti da na multiplikaciju utiče veliki broj promenljivih veličina, koje su međusobno povezane. Zato je vrlo teško predvideti efekte multiplikacije i ostvariti programirani rast novčane mase u skladu sa potrebnim stepenom likvidnosti nacionalne privrede, a upravo to je jedan od primarnih zadataka optimalno vođene monetarne politike. 66 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

Kreiranje (emisija) primarnog novca centralna banka može vršiti na pet osnovnih načina: 1. Monetizacijom vrednosnih papira (menica i sličnih vrednosnih papira izdatih od strane privrednih preduzeća, koje se nalaze u opticaju unutar tog sektora), neposredno privrednim subjektima, transaktorima; 2. Kreditima centralne banke poslovnim bankama; 3. Kreditiranjem države, odnosno zaduživanjem države kod centralne banke (pozajmica države kod centralne banke); 4. Kreditima ostalim direktnim komitentima centralne banke; 5. Kupovinom i prodajom deviznih sredstava (devizne transakcije); Svaki od navedenih kanala ili tokova emisije ima svoje specifičnosti i dublji odraz na sve osnovne tokove u reprodukciji u celini, posebno u našoj privredi. Ne radi se, dakle, o formalnom, već o suštinskom razlikovanju tokova emisije primarnog novca, jer oni različito deluju na: 1) stabilnost privrede, 2) ovladavanje neposrednom emisijom novca, 3) prilagođavanje emisije novca stvarnim robno-novčanim transakcijama u privredi, 4) formiranje optimalne novčane mase, 5) efikasnost i elastičnost monetarne politike i dr. * * * Novčana jedinica Republike Srbije jeste dinar, koji se deli na 100 para. Narodna banka ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji. Sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji između preduzeća, drugih domaćih pravnih lica i građana, izražavaju se u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinare, ukoliko zakonom nije drukčije određeno. Narodna banka izdaje novčanice i kovani novac, utvrđuje apoene i osnovna obeležja novčanica i kovanog novca. Natpisi i tekstovi na novčanicama i kovanom novcu ispisuju se ćiriličnim i latiničnim pismom. Narodna banka donosi odluke o puštanju u opticaj i povlačenju iz opticaja novčanica i kovanog novca. Guverner utvrđuje način i uslove povlačenja pohabanih novčanica i zamene oštećenih novčanica i kovanog novca, čije troškove snosi Narodna banka. Narodna banka, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, donosi odluku o izdavanju novčanica za vanredne potrebe zemlje nastale usled neposredne ratne opasnosti, u slučaju ratnog ili vanrednog stanja. Falsifikati papirnih novčanica i falsifikovani ili oštećeni (probušeni) kovani novac nisu zakonsko sredstvo plaćanja. Pomenute novčanice i kovani novac predaju se Narodnoj banci bez naknade. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 67

9. Platni promet u zemlji Narodna banka uređuje i unapređuje platni promet u zemlji, kontroliše obavljanje platnog prometa u bankama i obavlja druge poslove platnog prometa u zemlji, u skladu sa zakonom. Narodna banka vodi sistem konsolidovanog računa trezora, za dinarska i devizna sredstva, kao i druge račune utvrđene zakonom. Narodna banka snabdeva banke i druge finansijske organizacije novčanicama i kovanim novcem. Banke snose troškove nabavke novčanica i kovanog novca. 10. Poslovi za Republiku Narodna banka može, na osnovu ugovora ili zakona, obavljati za Republiku Srbiju poslove u vezi s hartijama od vrednosti, zaduživanjem i druge poslove. Za obavljanje navedenih poslova Narodna banka, po pravilu, ne naplaćuje naknadu Republici Srbiji. 11. Kontrolna funkcija Narodna banka izdaje i oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i preduzima druge mere u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija. Narodna banka donosi propise kojima se utvrđuju standardi opreznog bankarskog poslovanja. Pri vršenju kontrole, Narodna banka ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banaka i drugih finansijskih organizacija, kao i pravnih lica koja su s bankom, odnosno drugom finansijskom organizacijom koja je predmet kontrole povezana imovinskim, upravljačkim ili poslovnim odnosima. Narodna banka propisuje bliže uslove i način vršenja kontrolne funkcije, u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci i drugim zakonom. Narodna banka sarađuje sa stranim institucijama nadležnim za kontrolu poslovanja banaka i domaćim organima i institucijama nadležnim za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja, u cilju unapređenja kontrolne funkcije Narodne banke. Narodna banka može da razmenjuje podatke pribavljene u obavljanju kontrolne funkcije sa stranim i domaćim organima i napred navedenim institucijama. 68 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

12. Ostali poslovi i odnosi sa drugim organima Narodna banka može banci, na njen zahtev, dati ovlašćenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom ako utvrdi da ta banka ispunjava uslove za obavljanje tih poslova koje propisuje Narodna banka. Narodna banka može oduzeti navedeno ovlašćenje ako banka ne ispunjava propisane uslove. Narodna banka vodi registar banaka ovlašćenih za obavljanje poslova sa inostranstvom, registar predstavništava i drugih oblika finansijske delatnosti domaćih banaka i drugih finansijskih organizacija u inostranstvu i registar predstavništava i drugih oblika finansijskih delatnosti stranih banaka i drugih finansijskih organizacija u zemlji. Narodna banka propisuje uslove za upis i način vođenja registara. Registri su javne knjige. Podaci upisani u registar su javni. Narodna banka može da propiše obavezu za banke i druge finansijske organizacije da evidentiraju, prikupljaju, obrađuju i dostavljaju određene podatke. Narodna banka bliže propisuje sadržaj podataka i način njihovog dostavljanja. Narodna banka, radi efikasnog izvršavanja ciljeva i funkcija, razvija automatizovane informacione sisteme i propisuje način i uslove uključivanja banaka i drugih finansijskih organizacija u te sisteme. Narodna banka sastavlja bilanse i izveštaje na osnovu podataka dobijenih od banaka i drugih finansijskih organizacija, sopstvenih baza podataka i automatizovanih informacionih sistema, u skladu sa zakonom. Narodna banka dostavlja program monetarne politike za narednu godinu Narodnoj skupštini, radi informisanja, najkasnije do 15. decembra tekuće godine. Narodna banka podnosi Narodnoj skupštini, najkasnije do 30. juna naredne godine, izveštaj o poslovanju i rezultatima rada i izveštaj o monetarnoj politici, uz obrazloženje svih faktora koji su uticali na sprovođenje monetarne politike. Narodna banka podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, najkasnije do 30. septembra naredne godine. Narodna banka dužna je da program monetarne politike objavi u Službenom glasniku Republike Srbije u roku od mesec dana od dana dostavljanja Narodnoj skupštini. Guverner prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa ostvarivanjem ciljeva i funkcija Narodne banke. Ministarstvo nadležno za poslove finansija dostavlja Narodnoj banci, radi davanja mišljenja, nacrte zakona i drugih propisa vezanih za ciljeve i funkcije Narodne banke. Ministarstvo nadležno za poslove finansija dostavlja Narodnoj banci, radi davanja mišljenja, Nacrt memoranduma o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici i nacrt zakona kojim se uređuje budžet u skladu sa rokovima propisanim zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Na predlog Narodne banke Vlada može da predloži Narodnoj skupštini donošenje zakona koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i funkcija Narodne banke. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 69

Glava peta PRIHODI, KAPITAL, RASHODI, GODIŠNJI IZVEŠTAJ 1. Prihodi, kapital i rashodi Centralne banke Narodna banka ostvaruje prihode: 1) od kamate i drugih prihoda na sredstva deponovana u inostranstvu; 2) od kamate na kredite i na plasmane iz primarne emisije; 3) od naknada za vršenje usluga; 4) kupovinom i prodajom hartija od vrednosti; 5) od pozitivnih kursnih razlika; 6) ostale prihode koje ostvaruje svojim poslovanjem i poslovanjem specijalizovane organizacije u svom sastavu. Iz prihoda koje Narodna banka ostvari, podmiruju se: 1) kamate i drugi troškovi po inostranim kreditima; 2) kamate na sredstva koja se drže kod Narodne banke; 3) kamate i drugi troškovi po hartijama od vrednosti; 4) troškovi izrade novčanica i kovanog novca; 5) materijalni i nematerijalni troškovi i troškovi amortizacije; 6) negativne kursne razlike; 7) zarade zaposlenih u Narodnoj banci; 8) ostali troškovi koje Narodna banka ima u svom poslovanju i u poslovanju specijalizovane organizacije u svom sastavu. Kapital Narodne banke sastoji se od osnovnog kapitala i posebnih rezervi. Minimalni osnovni kapital Narodne banke iznosi 10.000.000.000,00 dinara i formira se iz viška prihoda nad rashodima Narodne banke. Posebne rezerve formiraju se iz viška prihoda nad rashodima u visini do 30% ostvarenog viška prihoda nad rashodima Narodne banke, a najviše u iznosu do vrednosti osnovnog kapitala Narodne banke. 70 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

Preostali iznos viška prihoda nad rashodima, umanjen za iznos nerealizovanih prihoda, a posle izdvajanja za posebne rezerve, čini prihod budžeta Republike Srbije. Višak rashoda nad prihodima pokriva se iz posebnih rezervi, a ako ta sredstva nisu dovoljna, iz budžeta Republike Srbije ili izdavanjem hartija od vrednosti koje za tu svrhu izdaje Republika Srbija i prenosi Narodnoj banci. Plaćanje po osnovu prenosa navedenih hartija od vrednosti Narodna banka vrši iz viška prihoda nad rashodima koje ostvari u narednom periodu. Sredstva za posebne rezerve predviđaju se finansijskim planom, a konačno utvrđuju godišnjim računom Narodne banke. O upotrebi sredstava posebnih rezervi odlučuje guverner. 2. Godišnji izveštaj Narodne banke Godišnji račun Narodne banke sačinjava se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i međunarodnim računovodstvenim standardima. Savet godišnji račun Narodne banke, s izveštajem ovlašćenog revizora, dostavlja Narodnoj skupštini do 30. juna naredne godine. Narodna banka dužna je da godišnji račun iz stava 1. ovog člana objavi u Službenom glasniku Republike Srbije u roku od mesec dana od dana dostavljanja Narodnoj skupštini. Narodna banka dostavlja finansijski plan za narednu godinu Narodnoj skupštini najkasnije do 31. decembra tekuće godine. Revizija godišnjeg računa vrši se na način utvrđen zakonom kojim se uređuje revizija godišnjeg računa i međunarodnim računovodstvenim standardima. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 71

Glava šesta ORGANIZACIJA NARODNE BANKE SRBIJE I UPRAVLJANJE 1. Organizacija poslovanja Organizacija poslovanja NB Srbije definisana je Statutom (član 11.), a realizuje se izvršavanjem sledećih poslova u okviru unutrašnje organizacije: 1. poslovi monetarnog sistema i politike, 2. devizne poslove i odnose sa inostranstvom, 3. poslove kontrole, 4. poslove unutrašnje kontrole i revizije, 5. poslove istraživanja, 6. zakonodavno-pravne poslove, 7. računovodstveno-finansijske poslove, 8. poslove trezora, 9. poslove izrade novčanica i kovanog novca, 10. poslove platnog prometa u zemlji, 11. opšte poslove. 2. Upravljačka i organizaciona struktura NB Srbije rukovode guverner i viceguverneri zaduženi za pojedine oblasti poslovanja. Linija rukovođenja i donošenje odluka podržano je funkcijama i radom organizacionih delova, sektora i direkcija. U nastavku je dat prikaz organizacije rukovođenja NBS. Upravljačka struktura NBS 72 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

Organizaciona struktura NBS Organizaciona struktura NBS u svom sastavu ima specijalizovanu organizacionu jedinicu, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, pet filijala NBS i centralu NBS (sedište), koja u osnovi predstavlja strukturu nad kojom je postavljena i unutrašnja organizacija poslovanja NBS. Organizaciona struktura sedišta NBS U prikazanim organizacionim strukturama NBS definisana je oblast poslovanja NBS, način upravljanja NBS i unutrašnja organizacija NBS. Poslovanje NBS realizuje se u suštini u dva ključna sektora NBS: sektoru za poslove monetarnog sistema i politike i sektoru za devizne poslove i odnose sa inostranstvom. Ostali organizacioni delovi definišu svoje funkcije u odnosu na bazne sektore i ostale funkcije iz nadležnosti NBS. Poseban segment poslovanja NBS je njena kontrolna funkcija koja se odnosi na kontrolu poslovanja komercijalnih banaka, odnosno uređenje i kontrolu njihovog deviznog i dinarskog platnog prometa. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 73

Glava sedma SAVREMENA MONETARNA KRETANJA U SRBIJI 1. Savremena monetarna kretanja u Srbiji U 2006. godini je ostvaren osnovni cilj iz Programa monetarne politike NBS u pogledu redukovanja inflacije na jednocifreni nivo. Programom za 2006. godinu je bilo predviđeno da opšti rast cena u 2006. godini ne prelazi nivo od 9,3%. Na osnovu preduzetih restriktivnih mera monetarnog regulisanja, opšti nivo cena je u 2006. godini povećan za 6,6%, mereno decembar na decembar. Taj cilj je ostvaren putem intenzivne primene operacija na otvorenom tržištu, povećanjem stope obavezne rezerve (posebno na devizne depozite), apresijacijom dinara i drugim merama monetarnog i fiskalnog regulisanja. Isto tako, Vlada Republike Srbije u poslednjem kvartalu 2006. godine nije znatnije menjala regulisane cene, što je doprinelo ostvarenoj jednocifrenoj stopi inflacije. U 2006. godini održana relativna stabilnost finansijskog sistema, ostvaren je rast devizne štednje i deviznih rezervi, ali je osetno povećan spoljnotrgovinski deficit, deficit tekućeg bilansa plaćanja i ukupan spoljni dug. Inače, proces monetizacije u Srbiji je i u 2006. godini, prema obavljenim istraživanjima, nastavljen, ali još uvek nije završen. Stepen monetizacije smo merili odnosom novčane mase (M1, M2 i M3) prema društvenom proizvodu (BDP) i ti koeficijenti su u Srbiji znatno niži u odnosu na većinu razvijenih zemalja i delu novopriključenih zemalja Evropskoj uniji. Primarni novac je krajem decembra 2006. godine iznosio oko 143,0 milijardi dinara, prema 100,3 milijarde dinara krajem 2005. godine, što predstavlja rast primarnog novca od 42,5%. Tako visok rast primarnog novca u 2006. godini je prevashodno rezultat deviznih transakcija, odnosno kupovine deviza od strane NBS po raznim vrstama deviznih transakcija ekonomskih subjekata. Monetarni multiplikator, meren odnosom novčane mase M1 i primarnog novca, je krajem 2006. godine iznosio 1,393, prema 1,445 u decembru 2005. godine, 1,445 u decembru 2004. i 1,503 krajem 2003. godine. To ukazuje na relativno brži rast novčane mase M1 u odnosu na rast primarnog novca u 2006. godini. Gotov novac u opticaju je krajem 2006. godine iznosio 68,3 milijarde dinara, prema 53,7 milijardi dinara krajem 2005. godine, što predstavlja rast gotovog novca od 27,4 % u toku 2006. godine. To je visok rast, ali je još uvek znatno niži u poređenju sa rastom primarnog novca i novčane mase. 74 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

Novčana masa M1 je krajem 2006. godine iznosila 199,17 milijardi dinara i bila je za 37,4% veća u odnosu na kraj 2005. godine. Tom rastu novčane mase M1 su u velikoj meri doprinele obavljene obimne devizne transakcije. Novčana masa M2, je sa nivoa od 192,18 milijardi dinara krajem 2005. povećana na 281,66 milijardi dinara krajem 2006. godine ili za 46,6%, gde je u porastu bila dinarska štednja stanovništva, kao njena sastavna komponenta. Novčana masa M3 je u krajem 2005. godine iznosila 485,54 milijarde dinara, a procenjuje se da je krajem 2006. godine povećana na nivo od oko 650 milijardi dinara ili za oko 34%. To je rezultat znatnog rasta devizne štednje građana, izraženo u dinarima. Realni rast novčana masa M1 i M2, nakon isključenja uticaj opšteg nivoa cena, je u 2006. godine iznosio 28,9% i 37,5%, respektivno, u odnosu na stanje u decembru 2005. godine, obzirom da je i tražnja novca u delu proizvodnog sektora i delu sektora usluga (trgovina i dr.) u 2006. godini bila u porastu. Preliminarno se procenjuje da je u toku 2006. godine, novčana masa M3 realno povećana za 25,6%. U ranijim godinama, realni rast novčane mase je bio niži u poređenju sa rastom u 2006. godini. Tako je, počev od 1997. do kraja 2005. godine, novčana masa M1 realno rasla prosečno po stopi od 15,1 % godišnje. Istovremeno su novčana masa M2 i M3 u tom periodu realno rasla 14,9% i 24,9% godišnje, respektivno. Novčana masa M1, M2 i M3 Novčana masa M1 i M2 (mil. evra) Iznosi u mil. dinara M1 M2 M3 1997 8599 11528 14922 1998 9966 13780 19844 1999 14779 19676 24946 2000 27026 32897 65309 2001 58233 68098 125810 2002 93815 110900 192607 2003 105212 124886 244866 2004 111235 146584 323082 2005 144949 192180 485540 2006 199174 281659 650000* * Procena autora Posmatrano u evrima, novčana masa M1 je krajem 2006. godine iznosila 2.521,2 miliona evra, a novčana masa M2 3.565,3 miliona evra. Izraženo u evrima, vrednost novčane mase M1 i M2 u toku cele 2006. godine povećana čak za 48,7% i 58,6%, respektivno, što je delom rezultat znatne apresijacije dinara u odnosu na evro i dolar u toku 2006. godine. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 75

Procenjuje se da je novčana masa M3 krajem 2006. godine izraženo u evrima iznosila oko 8.228 miliona evra. Inače, novčana masa M3, izraženo u evrima, je u toku 2006. godine povećana za oko 45%, što je delom rezultat porasta devizne štednje građana, a delom rezultat znatne apresijacije dinara u protekloj godini. Novčana masa M1, M2 i M3 Stope rasta-nominalno u % M1 M2 M3 1998 15.9 19.5 33.0 1999 48.3 42.8 25.7 2000 82.9 67.2 161.8 2001 115.5 107.0 92.6 2002 61.1 62.9 53.1 2003 12.1 12.6 27.1 2004 5.7 17.3 31.9 2005 30.3 31.1 50.3 2006 37.4 46.6 33.9 * Procena Udeo gotovog novca u opticaju u novčanoj masi je u poslednjih nekoliko godina bio visok i znatno je oscilirao. Ipak, taj udeo delimično je smanjen u 2006. godini u odnosu na ranije godine, ali je još uvek visok u odnosu na razvijene evropske zemlje. Udeo gotovog novca u novčanoj masi M1 je krajem 2006. godine iznosio 34,3%, prema 37% krajem 2005. godine; 40,6% krajem 2004. godine, 40,8% krajem 2003. godine, 46,6% krajem 2002. godine i čak 54,8% krajem 1997. godine. Novčana masa (M1) i gotov novac u opticaju (GN) Postupno smanjenje udela gotovinskih plaćanja i gotovog novca u okviru novčane mase, uz paralelno povećanje udela transakcionog novca i raznih oblika bezgotovinskog 76 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

plaćanja, će verovatno biti karakteristično za naredni period, tim pre što se time povećava legalizacija prometa i dela ostale ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu. Udeo gotovog novca i depozitnog novca u M1 u% Prema istraživanjima koje smo obavili, proces monetizacije u Srbiji je u poslednjih nekoliko godina napredovao, ali još uvek nije završen. Na to ukazuju komparativne analize koje smo sačinili po zemljama Evro-zone i Evropske unije, SAD, Japana, kao i po zemljama u tranziciji, uključujući Rusiju i Kinu. Stepen monetizacije smo merili odnosom novčane mase (M1, M2 i M3) prema bruto društvenom proizvodu (BDP) i ti koeficijenti su u Srbiji za dinarski deo monetarnih agregata niži ili pak znatno niži u odnosu na većinu navedenih zemalja. Procenjuje se da je u Srbiji koeficijent snabdevenosti privrede novcem, meren odnosom M1/BDP u 2006. godini iznosio 9,2%, te da se u periodu od 2001-2005. godine kretao u rasponu od 8-10%, dok je u zemljama Evro-zone u 2006. godini iznosio oko 43%, SAD oko 11% i Japanu oko 76%. Prema široj definiciji novčane mase, odnos M2 prema bruto društvenom proizvodu (koeficijent M2/BDP) se u Srbiji kreće u rasponu od 10-13%, a koeficijent M3/BDP u rasponu od 18-30% od BDP, dok su u analiziranim zemljama po pravilu ti koeficijenti znatno veći. Odnos novčane mase M1, M2 i M3 prema BDP (bruto društvenom proizvodu) u % Godina BDP M1/BDP M2/BDP M3/BDP 2001 708.4 8.2 9.6 17.8 2002 919.2 10.2 12.1 21.0 2003 1095.4 9.6 11.4 22.4 2004 1263.4 8.8 11.6 25.6 2005 1750.0 8.3 11.0 27.7 2006* 2153.9 9.2 13.1 30.2 * Procenjene vrednosti BDP u 2006. godini Ministarstvo finansija Republike Srbije DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 77

Na osnovu navedenog se može zaključiti da proces monetizacije u nas treba nastaviti, uz sasvim pažljivo doziranje i uz očuvanje potrebnog nivoa deviznih rezervi, kako se ne bi podgrejala inflacija i inflaciona očekivanja. Ovo tim pre kada imamo u vidu i prisutan znatan proces euroizacije (odnosno dolarizacije) u privredi, jer je još uvek znatna zastupljenost evra i drugih konvertibilnih valuta na domaćem tržištu i u vidu depozita i ugovornim klauzulama. Odnos novčane mase M1 u BDP (%) u 2006. godini Slobodne rezerve banaka su krajem 2006. godine osetno povećana i to na nivo od 28,9 milijardi dinara, prema 14,5 milijardi dinara krajem 2005. godine. To je delom rezultat smanjenja stope obavezne rezerve na dinarske depozite poslovnih banaka pred kraj 2006. godine, kao i povećane likvidnosti bankarskog sektora. Eskontna stopa je u ranijim godinama i u celoj 2006. godini ostala nepromenjena i to na nominalnom nivou od 8,5% na godišnjem nivou, tako da je u decembru 2006. godini bila za 1,9% veća od ostvarene stope inflacije. Sve druge kamatne stope NBS su znatno veće i u decembru 2006. godine su u većini slučajeva iznosile 18-28% godišnje (za lombardne i druge kredite), a za nedovoljno izdvojene obavezne rezerve u odnosu na obračunate, kamatna stopa je iznosila čak oko 32% na godišnjem nivou. Prosečna mesečna ponderisana kamatna stopa na kratkoročne hartije od vrednosti kojima NBS obavlja operacije na otvorenom tržištu, je u decembru 2006. godine iznosile 15,3%. Ta stopa se od januara pa sve do jula 2006. godine kretala na nivou od 20-22%, da bi 78 DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE

zatim, na osnovu preduzetih mera monetarnog regulisanja na otvorenom novčanom tržištu, postupno opadala. Aktivne stope poslovnih banaka su u Srbiji u 2006. godini bile visoke i u poslednja dva meseca 2006. su na kratkoročne kredite iznosile oko 1,31-1,42% mesečno ili 16,9-18,4% na godišnjem nivou. Te stope su znatno veće na kratkoročne kredite stanovništvu i to 2,17-2,22% mesečno, odnosno 29,4-30,1% na godišnjem nivou. Isto tako su bile visoke i kamatne stope na kredite poljoprivredi i u poslednja dva meseca 2006. godine su iznosile 1,24-1,50% mesečno, odnosno 15,9-19,6% na godišnjem nivou. To govori da nije razvijena konkurencija među bankama na domaćem kreditnom tržištu i pored obaveznog izveštavanja poslovnih banaka o nivou njihove efektivne kamatne stope. 1 NAPOMENA 1 Prof. dr M. Šojić, NBS, Finansije, bankarstvo, revizija, osiguranje, FFMO broj 1/07. DRUGI DEO CENTRALNO BANKARSTVO U SISTEMU FINANSIJA ZEMLJE 79

TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM VOĐENJE RAČUNA KOD BANKE OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA U ZEMLJI SISTEM VELIKIH PLAĆANJA I IZLOŽENOST RIZIKU KREDITIRANJE PRIVREDNIH SUBJEKATA SA PRIIMEROM BIZNIS PLANA Adversa magnos probant. Teškoće pokazuju velikane.

Glava prva VOĐENJE RAČUNA KOD BANKE 1. Izvod iz Zakona o platnom prometu koje regulišu pitanje otvaranja računa kod banke ( Službeni list SRJ, br. 3/2002, 5/2003 i Sl. glasnik RS, br.43/04 i 62/06) IX. RAČUNI KOD BANKE Uplate i isplate sredstava, plaćanja i depoziti Član 32. Klijent može podići sredstva s računa ili izvršiti plaćanje - na osnovu naloga, i to u visini pokrića na računu. Isplate u dinarima s računa pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost i plaćanja tih lica gotovim novcem u dinarima vrše se u skladu s propisima koje donosi Narodna banka. Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu, uplate kod banke istog dana, a najkasnije narednog radnog dana. Klijent ne može raspolagati sredstvima s računa čije je izvršenje izuzeto sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa. Banka je dužna da za izvršenje obaveza klijenata navedenih u članu 13. stav 1. tač. 1, 2. i 3. ovog zakona koristi sva sredstva tih klijenata na računima u toj banci, prema redosledu koji je propisan tim tačkama. Pod sredstvima za izvršenje obaveza klijenata iz stava 5. ovog člana podrazumevaju se dinarska sredstva koja se kao depozit po viđenju vode na dinarskim računima kod banke, kao i dinarska protivuvrednost deviznih sredstava kod banke, osim sredstava čije je izvršenje izuzeto u skladu sa stavom 4. ovog člana. Ako klijent ima neizmirenih obaveza iz člana 13. stav 1. tač. 1, 2. i 3. ovog zakona, a ima oročena sredstva kod banke - banka je dužna da, posle isteka ugovora o oročavanju sredstava, i ta sredstva koristi za izmirivanje klijentovih obaveza iz tog člana. U ovom slučaju, banka ne može produžavati ugovor o oročavanju tih sredstava. Uobičajena pažnja Član 33. Pri izvršavanju naloga za plaćanje banka postupa sa uobičajenom pažnjom. Klijent postupa sa uobičajenom pažnjom da bi sprečio falsifikovanje, neovlašćeno izdavanje i menjanje naloga za plaćanje i obezbedio da nalozi za plaćanje budu jasni i nedvosmisleni. Ako sa uobičajenom pažnjom postupi i pri tumačenju dvosmislenih naloga za plaćanje, banka može izvršiti nalog za plaćanje delujući s dobrom voljom i bez znanja da radi suprotno stvarnoj volji pošiljaoca. Izveštaj o stanju na računu Član 34. Banka je obavezna da klijentu dostavi izveštaj o svim promenama na računu od poslednjeg izveštaja, s konačnim saldom, u roku koji je predviđen ugovorom o otvaranju i vođenju računa, ali ne dužem od roka koji utvrdi Narodna banka. 82 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Klijent mora da vodi računa o izveštajima dobijenim od banke i da ih pregleda, i mora obavestiti banku o svakom neslaganju ili osporavanju dugovanja, odnosno potraživanja. Banka će svako takvo neslaganje, odnosno osporavanje ili dugovanje ispitati, obezbediće relevantne informacije koje su joj na raspolaganju i tamo gde su podaci usklađeni i određeni - izvršiće potrebna usaglašavanja i korekcije na računu. Tajnost Član 35. Banka je obavezna da poštuje tajnost računa i da informacije o računu daje samo klijentu, osim ako je ovim ili drugim zakonom drukčije propisano, ili na osnovu neposrednog ovlašćenja klijenta. Izuzetno od stava 1. ovog člana, banka je obavezna da podatke o stanju sredstava na računu klijenta i druge podatke u vezi s tim daje po nalogu suda ili drugog nadležnog organa. Ugovor o otvaranju i vođenju računa i izmene ugovora Član 36. Međusobna prava i obaveze banke i klijenta uređuju se ugovorom o otvaranju i vođenju računa kod banke. Narodna banka propisuje osnovne elemente ugovora iz stava 1. ovog člana. Odredbe ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu biti u suprotnosti sa odredbama ovog zakona. Ugovorom iz stava 1. ovog člana ne mogu se umanjiti prava i obaveze utvrđeni ovim zakonom, ali se mogu uvećati, pod uslovom da se ne umanjuju prava trećeg lica. Banka može da menja odredbe ugovora iz ovog člana samo ako prethodno o tome obavesti klijenta, i to najmanje 30 dana pre stupanja na snagu tih izmena. Naplata naknade za usluge platnog prometa Član 37. Za naplatu od klijenta naknade-provizije za usluge, banka može koristiti sva sredstva klijenta koja se kao depozit po viđenju vode na računima kod te banke, kao i hartije od vrednosti i druga sredstva data na čuvanje banci, ako njihovo izvršenje nije izuzeto u skladu s članom 32. stav 4. ovog zakona. 2. Propis o elektronskom potpisu Narodna skupština Republike Srbije donela je krajem decembra 2004. godine Zakon o elektronskom potpisu. Pomenuti zakon posebno je značajan za savremeno obavljanje elektronskog platnog prometa u zemlji, kao i platnog prometa sa inostranstvom. Zakon uređuje upotrebu elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, kao i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima. Prema odredbama (član 3.) predmetnog zakona, isti se ne primenjuje na: 1) pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga svojinska prava na nepokretnostima; 2) izjave stranaka i drugih učesnika u postupku za raspravljanje zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava; TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 83

3) ugovore o uređivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova; 4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost; 5) ugovore o poklonu; 6) druge pravne poslove ili radnje, za koje se posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba svojeručnog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojeručnog potpisa. Zakon je objavljen u Službenom glasniku RS, broj 135 od 21. decembra, a primenjuje se počev od osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku RS. Članom 45. pomenutog zakona utvrđeno je da će nadležni organ doneti podzakonska akta za sprovođenje zakona u roku od tri meseca od dana stupanja zakona na snagu. 3. Primer ugovora o otvaranju i vođenju računa kod banke Na osnovu člana 36. Zakona o platnom prometu ( Službeni list SRJ, br. 3/2002, 5/2003 i Sl. glasnik RS, br. 43/04) i tačke 19. Odluke o uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke ( Sl. glasnik RS. br. 57/04) zaključuje se UGOVOR O OTVARANJU I VOĐENJU RAČUNA KOD AVALA BANKE AD BEOGRAD Broj između: 1. AVALA BANKE AD BEOGRAD PJ žiro račun: matični broj: koju zastupa (u daljem tekstu: Banka) i 2. (pun naziv klijenta iz rešenja o upisu u registar privrednog društva) Matični broj (mesto i adresa) koga zastupa (prezime, ime i funkcija zastupnika) ( u daljem tekstu: Klijent) Član 1. Predmet ovog Ugovora je regulisanje uslova i načina otvaranja, vođenja i gašenja računa Klijenta za obavljanje platnog prometa u dinarima, kod Banke. Član 2. Banka otvara Klijentu sledeće tekuće račune za redovno poslovanje: 1. Broj: (naziv računa) 2. (naziv računa) Broj: Ugovorne strane su se sporazumele da Banka otvori Klijentu i druge račune za posebne namene, čije je otvaranje i vođenje propisano zakonom, propisom ili aktom nadležnog organa: 1. 2. Broj: Broj: (naziv računa) (naziv računa) 84 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

3. Broj: (naziv računa) Član 3. Klijentu će biti omogućeno izvršavanje transakcija plaćanja u svakoj poslovnoj jedinici Banke, bez obzira na mesto u kojem Klijent ima sedište. Banka će poslove obavljati ažurno i u dobroj nameri, u skladu sa standardima Banke i opštim bankarskim standardima. Član 4. Banka se obavezuje da prima i izvršava naloge Klijenta za plaćanje, koji su izdati u skladu sa Zakonom o platnom prometu i Odlukom o obliku i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa u pisanoj formi, računarskom komunikacijom ili na magnetnim nosiocima podataka (disketa, CD-rom, magnetne trake itd). Banka se obavezuje da izvršava i evidentira naloge za plaćanje na teret računa iz člana 2. ovog Ugovora, do iznosa raspoloživih sredstava, u rokovima i na način propisan Zakonom o platnom prometu. Banka se obavezuje da poštuje princip tajnosti računa i da informacije o računu daje samo Klijentu, organima koji su ovlašćeni da ih zahtevaju prema važećim propisima i drugim licima, uz pisanu saglasnost Klijenta. Član 5. Klijent se obavezuje da naloge za plaćanje izdaje u skladu sa Zakonom o platnom prometu i Odlukom o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa. Nalog za plaćanje koji Klijet dostavi Banci u pisanoj formi, mora biti potpisan i overen pečatom, identičnim kao na depo kartonu kod Banke. Klijent se obavezuje da, neće izmirivati obaveze po osnovu asignacije, cesije i preuzimanja duga, ako uputilac (asignant), ustupilac potraživanja (cedent), odnosno ustupilac duga ima neizmirene obaveze u momentu plaćanja, u skladu sa zakonom. Klijent se obavezuje da će sredstva sa računa za posebne namene koristiti u skladu sa zakonom, propisom ili aktom nadležnog organa, kojim se uređuje korišćenje sredstava sa ovih računa. Član 6. Banka utvrđuje za Klijenta dnevni promet i dostavlja izveštaj o svim promenama na računu sa konačnim saldom, narednog, a najkasnije u roku od dva dana od dana izvršene promene, izveštaj o promenama na računu, Banka dostavlja na način za koji se Klijent opredelio (na šalteru Banke, elektronski, preko faha, poštom, faksom). Klijent je dužan da vodi računa o izveštajima koje je primio od Banke, da ih pregleda i da, ukoliko smatra da postoji nesaglasje ili da postoje sporna dugovanja, odnosno potraživanja, o tome odmah obavesti Banku, a najkasnije u roku od dva dana od izrade izveštaja. Banka je dužna da ispita svako neslaganje, odnosno osporavanje dugovanja ili potraživanja, na koje ukaže Klijent i da i da obezbedi relevantne informacije, koje su joj na raspolaganju i da, u zavisnosti od rezultata ispitivanja izvrši potrebna usaglašavanja i korekcije na računu. Član 7. Klijent se obavezuje da, obavesti Banku o statusnim i drugim promenama koje se registruju kod suda ili drugog nadležnog organa ili kakvoj drugoj promeni od značaja za pravni promet, u roku od 3 (tri) dana od dana dobijanja rešenja o upisu te promene kod Suda, odnosno odluke drugog nadležnog organa kojima je odlučeno o navedenim promenama. Član 8. Za obavljene usluge platnog prometa Klijent plaća Banci naknadu u skladu sa Odlukom o tarifi naknade za usluge Avala banke AD, Beograd. Klijent ovlašćuje Banku da za njegov račun i u njegovo ime, vrši obračun i naplatu naknade sa računa. Klijent se obavezuje da za naplatu usluga platnog prometa obezbedi pokriće na svojim računima. U slučaju da naknada za usluge platnog prometa nije naplaćena 30 dana od dana obračuna, Klijent ovlašćuje TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 85

Banku da potraživanje naplati prinudnim putem na osnovu ovog ugovora, pokretanjem prinudne naplate kod Organizacije za prinudnu naplatu. Član 9. Eventualna šteta koje ugovorne strane pričine jedna drugoj u izvršavanju ovog Ugovora i vršenju platnog prometa, rešavaće se saglasno odredbama Zakona o platnom prometu i Zakonom o obligacionim odnosima. Član 10. Ovaj Ugovor se zaključuje na neodređeno vreme, a ugovorne strane ga mogu raskinuti uz poštovanje otkaznog roka u skladu sa Zakonom. Član 11. Ugovorne strane su saglasne da će sve eventualne sporove nastojati da reše sporazumno, a u slučaju nepostizanja sporazuma, spor će rešavati Trgovinski sud u Beogradu. Član 12. Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane ovlašćenih lica obe ugovorne strane. Član 13. Izmene ovog Ugovora vrše se na način i po postupku koji važi za njegovo donošenje. Član 14. Ovaj Ugovor je sačinjen u 2 (dva( istovetna primerka, od kojih po jedan primerak zadržava svaka ugovorna strana. Za Klijenta: Pečat i potpis Podaci za odgovorno lice Klijenta Ime, prezime i očevo ime Mesto i adresa Jedinstveni matični broj građana: Broj lične karte i mesto izdavanja Za Banku: Pečat i potpis Podaci o licu koje po ovlašćenju otvara račun u ime Klijenta Ime, prezime i očevo ime Mesto i adresa Jedinstveni matični broj građana: Broj lične karte i mesto izdavanja 86 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Glava druga OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA U ZEMLJI 1. Pravno regulisanje i značenje pojedinih pojmova 1.1. Pravno regulisanje Unutrašnji platni promet regulisan je Zakonom o platnom prometu ( Službeni list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003 i Sl. glasnik RS, br.43/04 i 62/06). Zakonom se uređuju poslovi platnog prometa, kao i prava i obaveze banke i klijenta. Delove Zakona prenosimo u izvornom tekstu. Poslovi platnog prometa mogu se obavljati u dinarima, odnosno u stranoj valuti, u skladu sa zakonom. 1.2. Značenje pojedinih pojmova Prema odredbama predmetnog zakona pojedini pojmovi imaju sledeća značenja: 1) klijent označava fizičko ili pravno lice koje ima račun kod banke, uključujući i banku koja ima račun kod Narodne banke, odnosno kod druge banke; 2) pravno lice označava preduzeća, javne institucije i druge oblike organizovanja, čije je osnivanje registrovao nadležni organ ili je osnovano zakonom; 3) fizičko lice označava lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i drugo fizičko lice; 4) dinar označava zakonitu novčanu jedinicu; 5) strana valuta označava valutu koja nije dinar; 6) novčanim sredstvima označavaju se gotov novac i depoziti koji se drže na računima kod banaka; 7) račun označava tekući, žiro i drugi račun, uključujući i račun za izvršenje jedne transakcije plaćanja, otvoren na osnovu ugovora između klijenta i banke; 8) obračunski račun označava račun banke koji se vodi u Narodnoj banci, preko koga se vrši plaćanje i obračunavaju međubankarska plaćanja; 9) pokrićem na računu označava se dovoljan iznos raspoloživih sredstava i sastoji se od salda prethodnog bankarskog dana, sredstava dospelih na račun u toku bankarskog dana i uplata u toku tog dana, umanjen za plaćanja izvršena u toku tog bankarskog dana, za isplate i predviđene bankarske tarife, do momenta utvrđivanja pokrića, ali ne označava sredstva evidentirana kao privremeni kredit na računu; TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 87

10) banka označava: a) pravno lice koje je osnovano kao banka i koje poslove obavlja prema zakonu kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije, b) Poštansku štedionicu i drugu finansijsku organizaciju osnovanu prema zakonu kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije, koji obavljaju poslove prema zakonu kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije, c) Narodnu banku, d) preduzeća PTT saobraćaja osnovana prema zakonu kojim se uređuje osnivanje i poslovanje pošta, koja poslove platnog prometa obavljaju u skladu sa ovim zakonom; 11) inicijalna banka označava banku koja prima prvi nalog za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja. U transferu odobrenja inicijalna banka je banka dužnika, a u transferu zaduženja - banka poverioca; 12) prijemna banka označava svaku banku koja primi nalog za plaćanje pošiljaoca; 13) odredišna banka označava banku identifikovanu u nalogu za plaćanje, u kojoj se izvršava plaćanje korisniku-poveriocu u transferu odobrenja, odnosno banku u kojoj je račun dužnika u transferu zaduženja i koja u transakciji plaćanja prima poslednji nalog za plaćanje. U transferu odobrenja odredišna banka je banka poverioca, a u transferu zaduženja - banka dužnika; 14) banka posrednik označava prijemnu banku koja nije ni inicijalna, ni odredišna banka; 15) bankarski dan označava deo dana u kome je banka otvorena za prijem, obradu i prenos naloga za plaćanje i drugih obaveštenja koja se odnose na transakcije plaćanja; 16) datum valute označava bankarski dan na koji je potrebno izvršiti nalog za plaćanje, prema instrukcijama pošiljaoca; 17) dužnik označava fizičko ili pravno lice koje vrši plaćanje u transakciji plaćanja; 18) poverilac označava fizičko ili pravno lice koje prima uplatu u transakciji plaćanja; 19) pošiljalac označava fizičko ili pravno lice koje nalog za plaćanje daje prijemnoj banci; 20) nalogodavac označava pošiljaoca prvog naloga za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja. U transferu odobrenja nalogodavac je dužnik, a u transferu zaduženja - poverilac; 21) primalac označava pravno ili fizičko lice čija banka treba da primi poslednji nalog za plaćanje u transakciji plaćanja. U transferu odobrenja primalac je poverilac, a u transferu zaduženja - dužnik; 22) nalog za plaćanje označava bezuslovnu instrukciju datu banci da izvrši plaćanje ili naplati određeni iznos novca s naznačenog računa; 88 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

23) elektronskim se označava način prenosa naloga za plaćanje i drugih podataka u transakciji plaćanja - telekomunikacijski ili fizičkom isporukom traka, disketa i sličnih nosilaca podataka; 24) izvršenje označava sprovođenje instrukcija sadržanih u nalogu za plaćanje - izdavanjem prijemnoj banci odgovarajućeg naloga za plaćanje; 25) transakcija plaćanja označava prenos poveriocu novčanih sredstava s računa dužnika, ili na račun poverioca. U transakciji plaćanja dužnik i poverilac mogu biti različita fizička ili pravna lica, ili isto fizičko ili pravno lice; 26) kliring označava razmenu i obradu međubankarskih naloga za plaćanje - radi obračuna bilateralnih ili multilateralnih neto iznosa koje svaka banka duguje, ili koje se svakoj banci duguju za poravnanje naloga za plaćanje uključenih u svaki klirinški krug; 27) obračun označava izmirivanje obaveze banke nastale u međubankarskom plaćanju; 28) ugovor označava sporazum zaključen između banke i klijenta, kojim se regulišu otvaranje i vođenje računa, kao i prava i obaveze ugovornih strana. 2. Računi za obavljanje platnog prometa i transakcije plaćanja 2.1. Računi za obavljanje platnog prometa Dinarski računi i računi u stranoj valuti Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na tom računu i vrše plaćanja preko tog računa, u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju tog računa zaključenim s bankom. Fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu imati kod banke račune za plaćanje u dinarima. Pravna i fizička lica mogu imati u bankama račune za plaćanje u stranoj valuti. Pravna i fizička lica mogu imati više od jednog računa u jednoj banci i račune u više banaka. Uslovi i način plaćanja pravnih i fizičkih lica u stranoj valuti, kao i ograničenja koja se odnose na posebnu vrstu ili klasu računa na kojima se vodi ta valuta, uređuju se posebnim propisima. Narodna banka propisuje uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke, kao i jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa. Narodna banka propisuje uslove i način plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 89

2.2. Transakcije plaćanja Transferi odobrenja i zaduženja Transakcija plaćanja može biti transfer odobrenja ili transfer zaduženja. Transakciju plaćanja inicira nalogodavac - podnošenjem banci naloga da izvrši tu transakciju. Transfer odobrenja je transakcija plaćanja koju inicira dužnik, koji nalog za plaćanje izdaje svojoj banci i daje joj instrukciju za transfer sredstava s njegovog računa poveriocu, ili na račun poverioca. Transfer zaduženja je transakcija plaćanja koju inicira poverilac, na osnovu ovlašćenja koje dužnik daje svojoj banci i svom poveriocu. U transferu zaduženja poverilac svojoj banci daje instrukciju da naplati sredstva s računa dužnika. Interni i međubankarski transferi U transakciji plaćanja, računi dužnika i poverioca mogu biti u istoj banci ili u dve različite banke. Interni transfer je prenos sredstava između dužnika i poverioca kada su njihovi računi u istoj banci. Međubankarski transfer je prenos sredstava između dužnika i poverioca kada su njihovi računi u različitim bankama. Transakcija plaćanja se vrši tako što banka dužnika zadužuje račun dužnika, a banka poverioca ili odobrava sredstva na račun poverioca ili mu ta sredstva na drugi način stavlja na raspolaganje (gotovina i dr.), u skladu sa instrukcijama nalogodavca. Za svaki međubankarski nalog za plaćanje u međubankarskom transferu, banka pošiljalac vrši obračun s bankom primaocem. Učesnici u transakciji plaćanja Učesnici u internom transferu su nalogodavac, banka u ulozi inicijalne i odredišne banke, i primalac. Učesnici u međubankarskom transferu su nalogodavac, inicijalna banka, odredišna banka i primalac, a mogu biti uključene i jedna ili više posredničkih banaka. U transferu odobrenja nalogodavac je dužnik, inicijalna banka je banka dužnika, odredišna banka je banka poverioca, a primalac je poverilac. U transferu zaduženja nalogodavac je poverilac, inicijalna banka je banka poverioca, odredišna banka je banka dužnika, a primalac je dužnik. U međubankarskom transferu, banka može, osim za klijenta, plaćanja vršiti u svoje ime i za svoj račun. Kada inicijalna banka obračun ne vrši direktno sa odredišnom bankom, transakcija plaćanja se obavlja preko bar jedne posredničke banke. U transakcijama plaćanja, banka može obavljati plaćanja i druge poslove za klijenta ili korespondentsku banku čije je sedište van Srbije, u skladu s posebnim propisima. 90 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Kada Narodna banka transakcije plaćanja obavlja s računa koji se vodi kod Narodne banke ili na taj račun, odredbe predmetnog zakona koje se odnose na banke odnose se i na Narodnu banku. Ovlašćenje primaoca-dužnika u transferu zaduženja Primalac-dužnik u transferu zaduženja može opozvati svoje ovlašćenje dato nalogodavcu-poveriocu, i to obaveštenjem svojoj banci (u pisanoj formi ili elektronski) o povlačenju ovlašćenja. Dužnik može ovlašćenje opozvati pre izvršenja transakcije plaćanja, na način i u vreme koji banci dužnika omogućavaju da postupi po nalogu za opoziv. U ovom slučaju banka dužnika je dužna da odbije nalog za plaćanje pošiljaoca. Banka dužnika odbiće nalog za plaćanje pošiljaoca i u slučaju smrti dužnika ili gubitka njegove poslovne sposobnosti, u slučaju stečaja ili likvidacije pravnog lica, odnosno u slučaju ograničenja ovlašćenja fizičkog ili pravnog lica, u skladu sa zakonom. Dužnik čiji je račun zadužen u transferu zaduženja može, bez ovlašćenja, staviti prigovor na zaduženje, u pisanoj formi u roku od tri dana od dana saznanja o zaduženju računa i ima pravo na storniranje zaduženja. Storniranje zaduženja odredišna banka neće izvršiti ako ima dokaz o ovlašćenju koje je dužnik dao svojoj banci i poveriocu. 2.3. Nalozi za plaćanje Zakoni koji se primenjuju na transakcije plaćanja Nalog za plaćanje može da pošalje ili primi banka, ili organizacioni deo banke sa sedištem u Srbiji ili van Srbije. Na nalog za plaćanje koji primi banka ili organizacioni deo banke sa sedištem u Srbiji primenjuju se odredbe predmetnog zakona i drugih zakona. Na nalog za plaćanje koji primi banka ili organizacioni deo banke sa sedištem van Srbije primenjuje se zakon mesta na čijoj se teritoriji nalazi banka, odnosno organizaciona jedinica banke koja je primila nalog. Na prava i obaveze banke i klijenta u vezi s vođenjem računa i plaćanjem s tog računa primenjuje se zakon mesta u kome je organizacioni deo banke kod koga klijent ima račun. Kad dužnik vrši plaćanje poveriocu, na vreme izvršenja obaveze primenjuje se zakon mesta u kome je organizacioni deo banke u kojoj se vodi račun poverioca. Oblik naloga za plaćanje Nalog za plaćanje može biti u pisanoj formi, elektronski ili usmen. Usmeni nalog za plaćanje banka i klijent moraju prethodno predvideti ugovorom o otvaranju i vođenju računa. Nalog za plaćanje mora da sadrži podatke o izdavaocu i primaocu naloga i njihovim bankama, podatke o iznosu, kao i druge propisane podatke. Prijemna banka neće izvršiti nalog za plaćanje ako postoji neusklađenost podataka koji onemogućavaju izvršenje naloga. Prijemna banka neće biti odgovorna ako nalog za plaćanje izvrši prema broju računa, a nema saznanje da broj tog računa nije tačan. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 91

Nalozi za plaćanje ispostavljaju se na jedinstvenim instrumentima platnog prometa, čiji oblik, sadržinu i način korišćenja propisuje Narodna banka. Ako je posebnim propisom predviđeno da se uz nalog za plaćanje podnosi i određena dokumentacija ili da se uz taj nalog istovremeno plaćaju druge obaveze, banka će ga izvršiti samo ako joj je klijent podneo tu dokumentaciju, odnosno naloge za plaćanje drugih obaveza. Banka će vratiti podnosiocu nalog za plaćanje koji nije ispostavljen u skladu s navedenim propisom, kao i nalog uz koji nije podneta propisana dokumentacija, odnosno nalozi za plaćanje drugih obaveza. Transakcije plaćanja i nalozi za plaćanje Transakciju plaćanja inicira nalogodavac izdavanjem inicijalnoj banci naloga za plaćanje. U internom transferu izdaje se samo jedan nalog za plaćanje. U međubankarskom transferu izdaju se najmanje dva naloga za plaćanje. U tom transferu, prijemna banka koja nije odredišna banka i koja izvršava nalog za plaćanje pošiljaoca, izdaje odgovarajući nalog za plaćanje drugoj prijemnoj banci, a poslednji nalog za plaćanje šalje odredišnoj banci. U međubankarskom transferu, svakim nalogom za plaćanje daju se instrukcije prijemnoj banci da transakciju plaćanja izvrši u skladu sa instrukcijama u nalogu za plaćanje izdavaoca. Obaveze prijemne banke U transferu odobrenja, prijemna banka je dužna da izvrši nalog za plaćanje koji je izdao pošiljalac ako on ima pokriće na računu, osim ako nije drukčije ugovoreno. U transferu zaduženja, banka poverioca - inicijalna banka obavezna je da izvrši nalog za plaćanje koji je izdao poverilac samo ako joj se podnese dokaz o ovlašćenju koje je dužnik dao poveriocu i kojim ga je ovlastio da primi sredstva. Inicijalna banka prenosi sredstva na račun poverioca posle izvršenja transfera zaduženja. Inicijalna banka može preneti sredstva na račun poverioca i pre izvršenja transfera zaduženja - ako odobri kredit poveriocu. Odobreni kredit je privremen i njegova sredstva mogu biti stornirana ako transfer zaduženja ne bude izvršen u skladu sa predmetnim zakonom. Prijemna banka je obavezna da izvrši nalog za plaćanje: koji je pravilno popunjen, autorizovan i autentičan; koji pravilno identifikuje odredišnu banku i primaoca. Prijemna banka koja odbije da izvrši nalog za plaćanje dužna je da o tome odmah obavesti pošiljaoca. Prijemna banka je dužna da izvrši nalog za plaćanje u toku bankarskog dana u kome ga je primila, ili na datum valute ako je taj datum naznačen na nalogu za plaćanje, zavisno od toga koji je datum kasniji. Prijemna banka može utvrditi vreme do koga će se smatrati da su nalozi primljeni tog bankarskog dana, ali koje nije duže od vremena koje utvrdi Narodna banka. 92 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Prijemna banka je obavezna da prilikom prijema i izvršavanja naloga za plaćanje primenjuje odredbe predmetnog zakona i propisa donetih na osnovu tog zakona. Prijemna banka je dužna da posluje ažurno i u dobroj nameri, u skladu sa opštim bankarskim standardima, da pomaže klijentima da transakcije plaćanja obave na zadovoljavajući način, da poštuje princip tajnosti i deluje u najboljem interesu svog pošiljaoca. Redosled izvršenja naloga za plaćanje Inicijalna banka u transferu odobrenja i odredišna banka u transferu zaduženja, koje u toku bankarskog dana prime više od jednog naloga za plaćanje ili druge pravne instrukcije za povlačenje sredstava s nekog računa - naloge za plaćanje izvršavaju prema datumu dospeća, redosledu prijema i propisanom redosledu. Ako na računu klijenta nema dovoljno sredstava za izvršenje svih naloga za plaćanje, nalozi se izvršavaju prema sledećem redosledu: 1) nalozi za prinudnu naplatu poreza, doprinosa, carina i drugih javnih prihoda na osnovu izvršnih rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa i nalozi klijenta za plaćanje tih obaveza - prema vremenu prijema; 2) nalozi za koje je zakonom utvrđen prioritet u naplati (nalozi koje banke izdaju na osnovu izvršnih sudskih rešenja i drugih izvršnih naslova, zakonskih ovlašćenja i naplate usluga platnog prometa) - prema vremenu prijema; 3) nalozi koje poverioci izdaju na osnovu dospelih hartija od vrednosti i drugih instrumenata obezbeđenja plaćanja, otvorenih akreditiva, drugih akceptiranih instrumenata platnog prometa ili ugovornih ovlašćenja - prema vremenu prijema; 4) nalozi koje izdaju klijenti - vlasnici računa - prema datumu dospeća, odnosno prema vremenu prijema ako datum dospeća nije naznačen. Za izvršenje naloga iz tač. 1, 2. i 3. koriste se sredstva dužnika sa svih njegovih računa otvorenih kod banaka, ako njihovo izvršenje nije izuzeto u skladu s odredbama predmetnog zakona. Otkazivanje i povlačenje naloga za plaćanje Pošiljalac, ili drugo ovlašćeno lice u ime pošiljaoca, može otkazati nalog za plaćanje - dostavljanjem prijemnoj banci autorizovanog i autentičnog, odnosno autorizovanog ili autentičnog naloga za otkazivanje, u vreme i na način koji omogućavaju da se otkazivanje inicira pre izvršenja instrukcija pošiljaoca sadržanih u tom nalogu, pod uslovom da prijemna banka nije izvršila instrukcije pošiljaoca sadržane u nalogu za plaćanje. Nalog za otkazivanje daje se prijemnoj banci u pisanoj formi ili elektronski i u njemu mora biti identifikovan nalog za plaćanje koji se otkazuje. Nalog za plaćanje koji prijemna banka nije izvršila smatra se povučenim: 1) istekom trećeg bankarskog dana od dana kad je prijemna banka primila nalog, ili od datuma valute, zavisno od toga koji je datum kasniji; 2) kada prijemna banka sazna o smrti pošiljaoca - fizičkog lica, ili o gubitku njegove poslovne sposobnosti, odnosno sazna o stečaju ili likvidaciji pravnog lica, ili ograničenju ovlašćenja fizičkog ili pravnog lica, u skladu sa zakonom; 3) kada je prijemnu banku zatvorio nadležni organ; 4) donošenjem konačnog rešenja o oduzimanju prijemnoj banci dozvole za rad ili rešenja o likvidaciji, odnosno stečaju prijemne banke. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 93

Otkazivanje ili povlačenje naloga za plaćanje iz ovog člana ne može se vršiti posle izvršenja transakcije plaćanja. Međubankarski obračun Obračun naloga za međubankarska plaćanja vrši se: 1) na obračunskim računima banaka kod Narodne banke, u skladu s propisom o obračunu i kliringu i o funkcionisanju obračunskih računa, koji donosi Narodna banka; 2) knjiženjem zaduženja ili odobrenja na računu koji nije obračunski račun koji banka ima kod druge banke, pri čemu to zaduženje ili odobrenje može biti za svaki nalog pojedinačno ili za grupu naloga i u tom slučaju može biti na kraju ciklusa kliringa; 3) na drugi način koji omogućava ispunjenje obaveza, u skladu sa zakonom. Vreme izvršenja obračuna u navedenom smislu je sledeće: 1) za obračun u skladu sa tačkom 1. - kada se završi obračun u Narodnoj banci; 2) za obračun u skladu sa tačkom 2. zaduženjem računa - kada se zaduženje knjiži na račun; 3) za obračun u skladu sa tač. 2. odobrenjem računa, kada se odobrenje knjiži na račun i omogućava korišćenje ovih sredstava - najkasnije do početka narednog bankarskog dana posle dana kada je odobrenje na raspolaganju za korišćenje, a banka na čijem je računu odobren iznos obaveštena o tome; 4) za obračun u skladu sa tačkom 3. - vreme utvrđeno zakonom kojim se propisuje drugi način ispunjenja obaveza. Izuzetno od tač. 2. i 3., ako se obračun odnosi na bilateralne ili multilateralne neto iznose naloga za plaćanje u skladu sa sporazumom ili pravilima kojima se uređuju međubankarski kliring ili obračun, osim obračuna u Narodnoj banci - obračun se smatra izvršenim kada se obavi u skladu s tim sporazumom, odnosno pravilima. Međubankarski obračun za plaćanja u dinarima između banaka iz člana 2. tačka 10. odredba pod a) Zakona o platnom prometu obavlja se u skladu sa tačkom 1. i propisom iz te tačke. Narodna banka može ograničiti obračun tačke 2. i propisati drugi način i drugo vreme njegovog izvršenja. 3. Agent i izvršavanje plaćanja 3.1. Agent, odnosno procesor - treća strana Za obavljanje poslova u izvršavanju transakcija plaćanja, banka može angažovati agenta, odnosno procesora - treću stranu (u daljem tekstu: agent). U skladu sa ovlašćenjem banke, agent može delovati u ime banke kao: 1) posrednik u komunikaciji; 2) agent banke za upravljanje ili izvršenje naloga za račun klijenata; 3) mesto za prijem i slanje naloga za plaćanje koje banka šalje ili prima i kome klijenti mogu neposredno pristupiti za slanje i primanje tih naloga; 4) posrednik za kliring i prenos podataka. 94 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Uslovi za obavljanje poslova u ime banke Narodna banka propisuje bliže uslove koje agent mora da ispuni za obavljanje napred navedenih poslova. Agent može biti banka, Narodna banka ili drugo pravno lice koje dobije dozvolu Narodne banke za obavljanje pojedinih navedenih ili svih navedenih poslova. Odgovornost banke za rad agenta Banka je odgovorna za odnose sa agentom. Banka je odgovorna za sve postupke agenta i za svaki njegov propust. Prijem naloga za plaćanje koji vrši agent i prenos naloga Agent je dužan da primi nalog za plaćanje koji mu je neposredno poslat i da postupi po njemu: 1) ako je poslat u skladu sa ovlašćenjem banke datom klijentu: 2) u transferu odobrenja, kada agent deluje kao agent banke za klijentov račun, a klijentov račun ima dovoljno pokriće; 3) ako je za to dobio ovlašćenje od banke. Nalog za plaćanje klijenta koji je agent prihvatio smatra se instrukcijom nalogodavca inicijalnoj banci, koja se izvršava odgovarajućim nalogom za plaćanje te banke poslatim agentu radi daljeg prosleđivanja prijemnoj banci. Kada je banka ovlastila agenta da prima naloge za plaćanje poslate banci, smatra se da su ti nalozi primljeni od prijemne banke. 3.2. Izvršavanje transfera odobrenja i izvršavanje obaveza Izvršavanje transfera odobrenja Transfer odobrenja se smatra izvršenim kada se izvrši plaćanje odredišnoj banci. U internom transferu odobrenja plaćanje je izvršeno kada banka zaduži račun nalogodavca iznosom iz naloga za plaćanje. U međubankarskom transferu odobrenja plaćanje je izvršeno odredišnoj banci kada se izvrši međubankarski obračun, koji uključuje i nalog za plaćanje banke pošiljaoca. Plaćanje primaocu Posle izvršenja transfera odobrenja, odredišna banka je odgovorna primaocu za iznos iz naloga za plaćanje koji je primila i dužna je da odmah odobri taj iznos. Plaćanje primaocu se vrši odobravanjem njegovog računa, najkasnije narednog bankarskog dana posle dana izvršenja transfera odobrenja. U slučaju da račun primaoca nije otvoren ili ne može da se identifikuje a date su određene instrukcije za isplatu, odredišna banka je dužna da primaoca odmah obavesti o tome da su sredstva u toj banci raspoloživa i da isplatu izvrši u skladu sa instrukcijama. Posebna pravila Ako primalac nema otvoren račun u odredišnoj banci, ili je takav račun ukinut ili blokiran za buduće prilive, transfer odobrenja je izvršen posle isplate odredišne banke primaocu. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 95

Ako primalac ili račun primaoca u nalogu za plaćanje koji je primila odredišna banka nisu adekvatno identifikovani, odredišna banka odbiće nalog za plaćanje i obavestiće pošiljaoca o tom odbijanju. Kada je odredišna banka isplatila primaoca ili je preuzela obavezu da to učini pre nego što su sredstva uplaćena na njen račun, isplata primaocu ili preuzimanje obaveze da se ona izvrši konačni su i neopozivi. U tom se slučaju transfer odobrenja smatra završenim, a svaka banka primalac ima potraživanja od svog pošiljaoca. Isplatu primaocu odredišna banka može izvršiti na osnovu obaveze preuzete neposredno u dogovoru s primaocem, ili tu obavezu preuzima na osnovu međubankarskog sporazuma. 3.3. Izvršavanje tansfera zaduženja i izvršavanje obaveza Izvršavanje transfera zaduženja Transfer zaduženja je izvršen kada odredišna banka zaduži račun primaoca-dužnika, u skladu sa instrukcijama u nalogu za plaćanja koji je primila, a nalog nije odbila do kraja bankarskog dana ili u propisanom roku. Kada se u nalogu za plaćanje odredišnoj banci daje instrukcija da zaduži račun primaoca-dužnika koji se vodi u toj banci, a odredišna banka ne postupi po tom nalogu, transfer zaduženja je izvršen posle zaključenja bankarskog dana ako nalog za plaćanje nije odbijen na propisani način. Do isteka navedenog vremena, odredišna banka može odbiti nalog za plaćanje i ovlašćena je da obračuna iznos koji se plaća njenom pošiljaocu, obaveštavajući i tog pošiljaoca i inicijalnu banku o odbijanju naloga, ako su u pitanju dve odvojene banke. Pošto je obaveštena o odbijanju naloga za plaćanje, svaka banka pošiljalac u transakciji plaćanja koja nije inicijalna banka ima korespondentsku obavezu da svog pošiljaoca obavesti o odbijanju naloga i korespondentsko pravo da od tog pošiljaoca dobije obračun. Svaka banka pošiljalac u transakciji plaćanja koja nije inicijalna banka obavezna je da pošiljaoca od koga je ona dobila nalog za plaćanje obavesti o odbijanju tog naloga, najkasnije narednog bankarskog dana posle dana prijema obaveštenja o odbijanju. Posle dobijanja obaveštenja o odbijanju naloga za plaćanje, inicijalna banka o tome odmah obaveštava nalogodavca, ali ne kasnije od narednog bankarskog dana, i može povući privremeni kredit prethodno dat nalogodavcu na njegov račun, ili od nalogodavca naplatiti sredstva koja mu je prenela na račun na osnovu naloga za plaćanje. Odredišna banka koja odbije nalog za plaćanje odgovara primaocu dužniku za pogrešno odbijanje naloga za plaćanje. Pogrešnim odbijanjem naloga za plaćanje smatra se odbijanje i pored toga: 1) što je odredišna banka obaveštena da je primalac-dužnik dao ovlašćenje za transfer zaduženja; 2) što je u odredišnoj banci izvršena adekvatna identifikacija naziva i broja računa primaoca-dužnika; 3) što primalac-dužnik ima pokriće na računu. 96 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Plaćanje nalogodavcu Posle izvršenja transfera zaduženja, odredišna banka i svaka prijemna banka koja prima plaćanje od svoje prijemne banke - svog pošiljaoca, odgovorna je svom pošiljaocu za iznos iz naloga za plaćanje, a svako takvo plaćanje mora se izvršiti najkasnije narednog bankarskog dana posle dana nastanka obaveze. Posle prijema sredstava na svoj račun, inicijalna banka se zadužuje prema nalogodavcu za iznos iz naloga za plaćanje tog nalogodavca, a privremeni kredit, ako ga je banka odobrila nalogodavcu, postaje konačan. Inicijalna banka nije dužna da nalogodavcu prenese sredstva dok se konačno ne odobri njen račun. Prenos sredstava pre završetka transfera zaduženja smatra se privremenim, ako nije drukčije dogovoreno. 4. Odgovornost, naknada štete i povraćaj sredstava 4.1. Odgovornost, naknada štete i povraćaj sredstava Odgovornost za naloge za plaćanje izdate u skladu s propisom i odgovornost za otkazivanje naloga Lice koje se identifikuje kao pošiljalac ili lice koje postupa po njegovom ovlašćenju odgovorno je za nalog za plaćanje ili za otkazivanje ako je prijemna banka verifikovala taj nalog koristeći postupak komercijalno razumnog obezbeđenja. Ako je prijemna banka nalog za plaćanje verifikovala na napred navedeni način, lice koje je identifikovano kao pošiljalac nije odgovorno ako dokaže da nije izdalo nalog za plaćanje, odnosno otkazivanje, da nalog nije izdat po njegovom ovlašćenju i da pri tom nije povredilo postupak zaštite. Narodna banka propisuje način i postupak utvrđivanja autentičnosti pošiljaoca, način i postupak identifikacije podataka u nalogu za plaćanje i njihovu zaštitu, kao i postupak za utvrđivanje komercijalno razumnog obezbeđenja. Odgovornost pošiljaoca Pošiljalac je obavezan da u transferu odobrenja prijemnoj banci naknadi štetu koju ona može imati u pravilnom izvršenju instrukcija pošiljaoca sadržanih u nalogu za plaćanje - u visini iznosa iz naloga za plaćanje, troškova izvršenja tog naloga, kamate i drugih stvarnih troškova. U transferu zaduženja, svaki pošiljalac garantuje svojoj prijemnoj banci da je to njegov nalog za plaćanje, da je izdat u skladu sa ovlašćenjem nalogodavca i primaoca i da je svako ovlašćenje verodostojno i autentično. Oslobađanje od obaveze i povraćaj sredstava nalogodavcu u transferu odobrenja Kada transfer odobrenja nije izvršen, nalogodavac nema obavezu prema inicijalnoj banci ali ima pravo na povraćaj sredstava - u visini u kojoj je njegov račun zadužen, radi izvršenja naloga za plaćanje koji je izdao. U navedenom slučaju, nalogodavac ima pravo da od inicijalne banke naknadi i troškove izvršenja naloga, kamatu na iznos koji mu je vraćen na račun i stvarne troškove. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 97

Inicijalna i posrednička banka koje su izvršavale instrukciju nalogodavca ali transfer odobrenja nije izvršen - oslobađaju se obaveze prema prijemnoj banci i imaju i u odnosu na prijemnu i u odnosu na odredišnu banku koja nije izvršila transakciju plaćanja ista prava kao i napred navedeni nalogodavac. Pravo na povraćaj iznosa, troškova izvršenja naloga, kamate i pomenutih stvarnih troškova ostvaruje se bez obzira na odgovornost svakog učesnika u transakciji plaćanja. Odgovornost za gubitak U slučaju da je pri izvršenju instrukcija iz naloga za plaćanje savesnog pošiljaoca postupila s krajnjom nepažnjom, ili je svog pošiljaoca propustila da obavesti o odbijanju da izvrši instrukciju iz naloga za plaćanje, prijemna banka je odgovorna za povraćaj iznosa iz tog naloga (ako su sredstva plaćena), kao i za štetu koja je zbog toga nastala (provizija, kamata i stvarna šteta). Kada je s krajnjom nepažnjom postupala neka druga banka, osim inicijalne banke, nalogodavac ima pravo na naknadu štete - bilo od inicijalne banke, bilo od banke koja je postupala s krajnjom nepažnjom. U tom je slučaju odgovorna ona banka koja je postupala s krajnjom nepažnjom, a ako su obe postupale s krajnjom nepažnjom - utvrđuje se odgovornost svake od njih. Odgovornost zbog kašnjenja u izvršavanju naloga Prijemna banka je odgovorna za kamatu na iznos iz naloga za plaćanje zbog kašnjenja u izvršavanju tog naloga. Nalogodavac naknadu kamate može da zahteva ili od inicijalne banke, ili od prijemne banke koja je prouzrokovala kašnjenje. Primalac kamatu može da zahteva ili od odredišne banke, ili od prijemne banke koja je prouzrokovala kašnjenje. Prijemna banka koja je prouzrokovala kašnjenje u izvršenju naloga za plaćanje odgovorna je ili inicijalnoj banci, ili odredišnoj banci koja je platila kamatu - u visini te kamate. Pogrešno izvršavanje transfera odobrenja Kada je transfer odobrenja izvršen, ali ne u skladu sa instrukcijama iz naloga za plaćanje, primenjuje se sledeće: 1) kada iznos plaćen primaocu prelazi iznos iz naloga za plaćanje nalogodavca, svaki je pošiljalac odgovoran za iznos iz onog naloga koji je on izdao. Banka koja je izvršila nalog u iznosu većem od iznosa koji je pošiljalac doznačio u nalogu koji je ona primila, ima pravo na povraćaj više plaćenog iznosa od primaoca; 2) kada je iznos isplaćen primaocu manji od iznosa iz naloga za plaćanje nalogodavca, banka koja je doznačila manji iznos dužna je da plati razliku, ali ima pravo da taj iznos naknadi (refundira) od nalogodavca; 3) kada je plaćanje izvršeno nekom drugom primaocu a ne onom koji je naznačen u nalogu za plaćanje nalogodavca, smatra se da transfer odobrenja nije izvršen. Banka koja je načinila grešku mora postupiti prema instrukciji iz naloga za plaćanje, ali ima pravo na povraćaj iznosa iz tog naloga od primaoca kome je taj iznos greškom isplaćen. Povraćaj sredstava iz naloga za plaćanje koji je propisan (kao tuđa sredstva na računu) ima prioritet u odnosu na sva druga plaćanja s računa s kog se vrši povraćaj. 98 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

5. Računi kod banke, posebne odredbe o platnom prometu u dinarima i prinudna naplata i druga pitanja 5.1. Računi kod banke Uplate i isplate sredstava, plaćanja i depoziti Klijent može podići sredstva s računa ili izvršiti plaćanje - na osnovu naloga, i to u visini pokrića na računu. Isplate u dinarima s računa pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost i plaćanja tih lica gotovim novcem u dinarima vrše se u skladu s propisima koje donosi Narodna banka. Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu, uplate kod banke istog dana, a najkasnije narednog radnog dana. Klijent ne može raspolagati sredstvima s računa čije je izvršenje izuzeto sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa. Banka je dužna da za izvršenje navedenih obaveza klijenata koristi sva sredstva tih klijenata na računima u toj banci, prema redosledu koji je propisan tim tačkama. Pod sredstvima za izvršenje obaveza klijenata podrazumevaju se dinarska sredstva koja se kao depozit po viđenju vode na dinarskim računima kod banke, kao i dinarska protivuvrednost deviznih sredstava kod banke, osim sredstava čije je izvršenje izuzeto po predmetnom zakonu. Ako klijent ima neizmirenih obaveza, a ima oročena sredstva kod banke - banka je dužna da, posle isteka ugovora o oročavanju sredstava, i ta sredstva koristi za izmirivanje klijentovih obaveza. U ovom slučaju, banka ne može produžavati ugovor o oročavanju tih sredstava. Uobičajena pažnja Pri izvršavanju naloga za plaćanje banka postupa sa uobičajenom pažnjom. Klijent postupa sa uobičajenom pažnjom da bi sprečio falsifikovanje, neovlašćeno izdavanje i menjanje naloga za plaćanje i obezbedio da nalozi za plaćanje budu jasni i nedvosmisleni. Ako sa uobičajenom pažnjom postupi i pri tumačenju dvosmislenih naloga za plaćanje, banka može izvršiti nalog za plaćanje delujući s dobrom voljom i bez znanja da radi suprotno stvarnoj volji pošiljaoca. Izveštaj o stanju na računu Banka je obavezna da klijentu dostavi izveštaj o svim promenama na računu od poslednjeg izveštaja, s konačnim saldom, u roku koji je predviđen ugovorom o otvaranju i vođenju računa, ali ne dužem od roka koji utvrdi Narodna banka. Klijent mora da vodi računa o izveštajima dobijenim od banke i da ih pregleda, i mora obavestiti banku o svakom neslaganju ili osporavanju dugovanja, odnosno potraživanja. Banka će svako takvo neslaganje, odnosno osporavanje ili dugovanje ispitati, obezbediće relevantne informacije koje su joj na raspolaganju i tamo gde su podaci usklađeni i određeni - izvršiće potrebna usaglašavanja i korekcije na računu. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 99

Tajnost Banka je obavezna da poštuje tajnost računa i da informacije o računu daje samo klijentu, osim ako je predmetnim ili drugim zakonom drukčije propisano, ili na osnovu neposrednog ovlašćenja klijenta. Izuzetno, banka je obavezna da podatke o stanju sredstava na računu klijenta i druge podatke u vezi s tim daje po nalogu suda ili drugog nadležnog organa. Ugovor o otvaranju i vođenju računa i izmene ugovora Međusobna prava i obaveze banke i klijenta uređuju se ugovorom o otvaranju i vođenju računa kod banke. Narodna banka propisuje osnovne elemente pomenutog ugovora. Odredbe ugovora ne mogu biti u suprotnosti sa odredbama predmetnog zakona. Ugovorom se ne mogu umanjiti prava i obaveze utvrđeni predmetnim zakonom, ali se mogu uvećati, pod uslovom da se ne umanjuju prava trećeg lica. Banka može da menja odredbe ugovora samo ako prethodno o tome obavesti klijenta, i to najmanje 30 dana pre stupanja na snagu tih izmena. Naplata naknade za usluge platnog prometa Za naplatu od klijenta naknade-provizije za usluge, banka može koristiti sva sredstva klijenta koja se kao depozit po viđenju vode na računima kod te banke, kao i hartije od vrednosti i druga sredstva data na čuvanje banci, ako njihovo izvršenje nije izuzeto predmetnim zakonom. 5.2. Posebne odredbe o platnom prometu u dinarima Platni promet u dinarima Platni promet u zemlji obavlja se u dinarima, i to između klijenata koji imaju račune kod banaka - prenosom sredstava, uplatom i isplatom. Poslovi platnog prometa koje obavljaju banke Narodna banka obavlja sledeće poslove: 1) vodi žiro, obračunske i druge račune banaka, u skladu sa predmetnim zakonom; 2) vrši međubankarski kliring i obračun; 3) upravlja tokovima gotovine, obezbeđuje smeštaj, čuvanje i distribuciju gotovog novca, prima uplate, izvršava isplate i obavlja blagajničko-trezorske poslove; 4) vodi žiro-račun Republike i druge račune na kojima se vode sredstva javnih prihoda; 5) prati likvidnost banaka, daje naloge i preduzima mere radi održavanja dnevne likvidnosti banaka; 6) vrši međubankarski obračun čekova po tekućim računima građana i obračun platnih kartica; 7) uspostavlja i održava informacionu mrežu za finansijski sistem Srbije, obezbeđuje njenu zaštitu i obavlja poslove izdavanja digitalnih sertifikata za elektronsku razmenu podataka u toj mreži; 100 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

8) stara se o razvoju i unapređenju platnog prometa; 9) unapređuje i organizuje platne klirinške i obračunske sisteme i učestvuje u tim sistemima; 10) pruža usluge bankama kod prijema i slanja naloga za plaćanje za njihove klijente, kao i naloga za kliring i obračun međubankarskih plaćanja, uključujući i plaćanja čekom, platnom karticom i drugim instrumentima plaćanja; 11) na osnovu podataka iz evidencija o izvršenim plaćanjima koje joj dostavljaju banke i podataka iz evidencija koje ona vodi - objedinjuje podatke o prometu i stanju računa u platnom prometu prema jedinstvenom planu računa, a obrađuje i druge podatke u skladu sa zakonom; 12) donosi propise kojima uređuje način obavljanja poslova platnog prometa, uključujući i elektronski način obavljanja tog prometa, proveru autentičnosti podnosioca i elektronskog naloga za plaćanje, odgovornost za ispravnost elektronskog naloga, tačnost prenosa i ostale elemente zaštite, i donosi propise kojima uređuje način obavljanja navedenih poslova; 13) obavlja poslove kontrole platnog prometa kod banaka na osnovu Zakona o Narodnoj banci, zakona kojim se uređuje poslovanje banaka i predmetnog zakona; 14) obavlja i druge poslove platnog prometa u skladu sa predmetnim i drugim zakonom. Narodna banka ima diskreciono pravo da obavljanje navedenih poslova koji se odnose na međubankarski kliring, kao i napred navedenih poslova koje prenese na drugo pravno lice. Narodna banka propisuje vrstu, način i rokove dostavljanja podataka iz tačka 11., kao i način vršenja kontrole. Banke obavljaju sledeće poslove platnog prometa: 1) vode račune pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, izvršavaju interne i međubankarske transakcije plaćanja s tih računa i na te račune; 2) vode račune fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, izvršavaju interne i međubankarske transakcije plaćanja s tih računa i na te račune; 3) učestvuju, za račune koje vode, u međubankarskom kliringu i obračunu izvršenih plaćanja; 4) utvrđuju za svakog klijenta dnevni promet i o tome ih posebno obaveštavaju; 5) primaju od fizičkih lica uplate u korist računa koji se vode u drugoj banci; 6) primaju uplate u korist računa fizičkih lica koji se vode u toj banci; 7) obavljaju gotovinska plaćanja; 8) obavljaju blagajničko-trezorske poslove i obezbeđuju smeštaj i čuvanje gotovog novca, u okviru blagajničkog maksimuma; 9) primaju i naplaćuju čekove po tekućim računima fizičkih lica; 10) organizuju izdavanje platnih kartica i plaćanje platnim karticama i drugim instrumentima plaćanja; 11) obavljaju i druge poslove platnog prometa u skladu sa ovim i drugim saveznim zakonom. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 101

Navedene poslove obavljaju i Poštanska štedionica i druge finansijske organizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije i odredbama predmetnog zakona. Preduzeća PTT saobraćaja obavljaju sledeće poslove platnog prometa: 1) primaju uplate od fizičkih lica u korist računa koji se vode kod banke i vrše isplate tim licima za račun klijenta; 2) primaju uplate dnevnog pazara za račun klijenata; 3) primaju, obračunavaju i naplaćuju čekove po tekućim računima građana; 4) obavljaju i druge poslove platnog prometa u skladu s drugim zakonima. Banke poslove platnog prometa obavljaju neposredno, ili preko ovlašćenog agenta, na osnovu ugovora o poveravanju tih poslova agentu, a prema uslovima i ograničenjima koje propiše Narodna banka. Dostavljanje podataka u platnom prometu Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da o statusnim i drugim promenama koje se registruju kod suda, odnosno drugog nadležnog organa, obaveste banku kod koje imaju otvoren račun, u roku od tri dana od dana dobijanja rešenja o upisu te promene kod suda, odnosno drugog nadležnog organa. Banke su dužne da Narodnoj banci dostave podatke koji identifikuju klijenta i račune klijenata po nazivu i broju odmah posle otvaranja, odnosno gašenja tih računa, kao i podatke iz evidencija o izvršenom platnom prometu prema jedinstvenom planu računa, kao i druge podatke - u rokovima koje propiše Narodna banka. Narodna banka vodi jedinstveni registar računa banaka, pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost. Oblici plaćanja Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati neposredno, prenosom hartija od vrednosti. Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom. Izuzetno, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije, a najduže do 31. decembra 2003. godine. Obaveze izmirene na navedeni način evidentiraju se preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu, krajem meseca. Plaćanje međusobnih obaveza i potraživanja vrši se kao transakcija plaćanja između učesnika. 102 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

5.3. Prinudna naplata s računa klijenta Prinudna naplata s računa klijenta vrši se sa svih računa klijenta kod banaka na kojima on ima sredstva, i vrši se na osnovu: 1) izvršnih rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa - prema vremenu prijema; 2) izvršnih sudskih rešenja, drugih izvršnih naslova, zakonskih ovlašćenja i naplate usluga platnog prometa - prema vremenu prijema; 3) naloga poverilaca na osnovu dospelih hartija od vrednosti i drugih instrumenata obezbeđenja plaćanja, otvorenih akreditiva, drugih akceptiranih instrumenata platnog prometa ili ugovornih ovlašćenja - prema vremenu prijema. Prinudna naplata se vrši prema napred navedenom redosledu. Povraćaj sredstava utvrđen predmetnim zakonom ima prioritet u odnosu na naplatu na osnovu naloga za prinudnu naplatu. Prinudnu naplatu vrši organ, odnosno organizacija za prinudnu naplatu osnovana posebnim zakonom (u daljem tekstu: organizacija za prinudnu naplatu). Organizacija za prinudnu naplatu naloge za prinudnu naplatu prima od njihovih izdavalaca. Posle prijema pomenutih naloga, organizacija za prinudnu naplatu odmah nalaže bankama da blokiraju sve račune dužnika kod banaka kod kojih on ima otvorene račune, obaveštava druge banke da tom dužniku ne mogu otvoriti nove račune i bankama kod kojih dužnik ima sredstva na računu nalaže da joj odmah dostave podatke o stanju sredstava na računima tog dužnika. Posle prijema obaveštenja od banaka o stanju sredstava na dužnikovim računima u tim bankama, organizacija za prinudnu naplatu nalaže da se izvrši nalog za prinudnu naplatu, i to prvenstveno s računa banke označene kao prva u osnovu za prinudnu naplatu i prema redosledu ostalih banaka navedenih u tom osnovu, a ako na računu banke, odnosno banaka navedenih u tom osnovu nema sredstava - izvršenje se nalaže ostalim bankama u kojima dužnik ima sredstva na računima, i to proporcionalno prema stanju sredstava na tim računima. Sredstva na računu kod banke, blokirana na osnovu naloga organizacije za prinudnu naplatu, klijent i banka ne mogu koristiti za plaćanja dužnika ili za prinudnu naplatu po drugom osnovu, osim za izvršenje obaveze dužnika zbog koje su blokirana. O konačnom izvršenju naloga za prinudnu naplatu organizacija za prinudnu naplatu obaveštava banke, radi deblokade sredstava dužnika na njegovim računima kod tih banaka. Osnovi i nalozi za prinudnu naplatu evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema kod organizacije za prinudnu naplatu. Za izvršenje naloga za prinudnu naplatu iz ovog člana ne mogu se koristiti sredstva s računa klijenta čije je izvršenje izuzeto u skladu sa odredbama predmetnog zakona. Napred pomenuti nalozi se dostavljaju banci i izvršavaju prvenstveno s računa kod banke navedene u tom nalogu. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 103

Ako na računu dužnika kod banke nema dovoljno sredstava za izvršenje predmetnog naloga, banka podatke iz tog naloga odmah dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu, radi sprovođenja izvršenja s računa dužnika kod ostalih banaka na kojima dužnik ima sredstva na računu. Posle prijema obaveštenja o neizvršenom nalogu, organizacija za prinudnu naplatu postupa na način predviđen odredbama predmetnog zakona. Zakon se primenjuje od 1. januara 2003. godine. 6. Jedinstveni instrumenti platnog prometa 6.1. Pravno regulisanje Guverner Narodne banke Srbije doneo je, na osnovu člana 9. stav 5. Zakona o platnom prometu ( Službeni list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003 i Sl. glasnik RS, br. 43/04 i 62/06), Odluku o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa ( Sl. glasnik RS, br. 99/2003), kojom su propisani oblik, sadržina i način korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa (u daljem tekstu: instrumenti) kojima se vrše plaćanja ili naplate sa računa - gotovim novcem i bezgotovinski. Instrumenti, u smislu pomenute odluke, jesu: nalog za uplatu i nalog za isplatu (instrumenti gotovinskog platnog prometa), nalog za prenos i nalog za naplatu (instrumenti bezgotovinskog platnog prometa). Nalog za uplatu je gotovinski instrument koji se koristi za uplate u gotovom novcu u korist računa (uplate dnevnog pazara, plaćanje obaveza u gotovom novcu i druge uplate u korist računa). Nalog za uplatu sadrži sledeće elemente: 1) naziv uplatioca, 2) naziv primaoca, 3) broj računa primaoca, 4) oznaku valute, 5) iznos, 6) svrhu uplate, 7) šifru plaćanja, 8) broj modela poziva na broj odobrenja, 9) poziv na broj odobrenja, 10) mesto i datum prijema, 11) datum valute. Nalog za uplatu banka može izvršiti i kada on ne sadrži sve navedene elemente ako utvrdi da su elementi koji su navedeni u nalogu dovoljni za njegovo izvršenje. Nalog za isplatu je gotovinski instrument kojim pravno ili fizičko lice podiže sa svog računa sredstva u gotovom novcu ili kojim na teret svog računa nalaže isplatu u gotovom novcu primaocu koji nema račun kod navedene banke Zakona o platnom prometu. Nalog za isplatu sadrži sledeće elemente: 1) naziv isplatioca, 2) naziv primaoca, 3) broj računa isplatioca, 4) oznaku valute, 5) iznos, 6) svrhu isplate, 7) šifru plaćanja, 8) broj modela poziva na broj zaduženja, 9) poziv na broj zaduženja, 10) mesto i datum prijema, 11) datum valute, 12) potpis primaoca i broj lične karte, 13) pečat i potpis isplatioca (overu). Nalog za isplatu banka može izvršiti i kada on ne sadrži sve navedene elemente ako utvrdi da su elementi koji su navedeni u nalogu dovoljni za njegovo izvršenje. Nalog za prenos koristi se kada dužnik nalaže banci da na teret njegovog računa prenese sredstva u korist računa poverioca, za prenos sredstava između dva računa 104 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

istog klijenta, kao i za evidentiranje istog iznosa sredstava na teret i u korist istog računa po osnovu izmirivanja međusobnih novčanih obaveza (kompenzacija, asignacija, cesija, prenos hartija od vrednosti i dr.). Nalog za prenos sadrži sledeće elemente: 1) način izvršenja naloga - hitno, 2) naziv dužnika - nalogodavca, 3) naziv poverioca - primaoca, 4) broj računa dužnika - nalogodavca, 5) broj računa poverioca - primaoca, 6) oznaku valute, 7) iznos, 8) svrhu plaćanja, 9) šifru plaćanja, 10) broj modela poziva na broj zaduženja, 11) poziv na broj zaduženja, 12) broj modela poziva na broj odobrenja, 13) poziv na broj odobrenja, 14) mesto i datum prijema, 15) datum valute, 16) pečat i potpis dužnika - nalogodavca (overu). Nalog za naplatu koristi se kada poverilac, u skladu sa ovlašćenjem dobijenim od dužnika, inicira da se izvrši naplata sredstava sa računa dužnika (pismeno ovlašćenje koje dužnik daje svojoj banci i svom poveriocu, naplata dospelih hartija od vrednosti, menica i dr.). Nalog za naplatu koristi se i kod naplate na osnovu izvršnih rešenja izdatih na osnovu zakona, odnosno na osnovu izvršnih sudskih rešenja. Nalog za naplatu sadrži sledeće elemente: 1) naziv dužnika, 2) naziv poverioca - nalogodavca, 3) broj računa dužnika, 4) broj računa poverioca - nalogodavca, 5) oznaku valute, 6) iznos, 7) svrhu plaćanja, 8) šifru plaćanja, 9) broj modela poziva na broj zaduženja, 10) poziv na broj zaduženja, 11) broj modela poziva na broj odobrenja, 12) poziv na broj odobrenja, 13) mesto i datum prijema, 14) datum valute, 15) pečat i potpis poverioca - nalogodavca (overu). Nalog za naplatu banka može izvršiti i kada on ne sadrži sve navedene elemente ako utvrdi da su elementi koji su navedeni u nalogu dovoljni za njegovo izvršenje. Instrumenti (gotovinski i bezgotovinski) mogu biti u pisanoj ili elektronskoj formi, ili usmeni. Pomenuti instrumenti, u pisanoj formi su obrasci pravougaonog oblika i jedinstvenih dimenzija 99 x 210 mm, što odgovara 1/3 papira formata A4. Izgled i raspored elemenata na instrumentima u pisanoj formi dati su u Prilogu 1, uz predmetnu Odluku. Instrumenti u elektronskoj formi sadrže napred navedene elemente i ispostavljaju se u skladu sa Odlukom o elektronskom načinu obavljanja platnog prometa ( Službeni list SRJ, broj 29/2002) i uputstvom kojim se uređuju format i namena poruka za razmenu podataka u obavljanju platnog prometa. Instrumente koji se ispostavljaju usmeno, banka može izvršiti i kada oni ne sadrže sve elemente predviđene ovom odlukom ako utvrdi da su elementi koje sadrže ti instrumenti dovoljni za njihovo izvršenje i da su dati u skladu sa ugovorom koji zaključuju banka i klijent. Sadržaj i način popunjavanja elemenata na navedenim instrumentima dati su u Prilogu 2, koji je odštampan uz predmetnu Odluku. Podaci na elementima instrumenata ispisuju se opisno i numeričkim znakovima i raspoređeni su na tim instrumentima prema karakteru tih znakova. Instrumenti se izdaju i popunjavaju na srpskom jeziku - ćiriličkim, odnosno latiničkim pismom. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 105

Instrumenti čiji podaci na elementima nisu popunjeni u skladu sa predmetnom odlukom, koje nije potpisalo ovlašćeno lice i nisu izdati ni štampani u skladu sa ovom odlukom - vratiće se podnosiocu u skladu sa članom 9. Zakona o platnom prometu. Za ispravku grešaka nastalih u obradi podataka na elementima (storno), banka koristi interni nalog za prenos, čiji oblik i sadržinu sama utvrđuje. Ček, platna kartica i akreditiv su instrumenti plaćanja, odnosno instrumenti za ras polaganje sredstvima sa računa na osnovu kojih se ispostavljaju napred navedeni (gotovinski i bezgotovinski) instrumenti. Ček koriste fizička i pravna lica - za isplatu gotovog novca na teret računa izdavaoca čeka i za bezgotovinska plaćanja. Oblik, sadržinu i način upotrebe čeka utvrđuje banka, u skladu sa svojim potrebama i Zakonom o čeku ( Službeni list FNRJ, broj 105/46, Službeni list SFRJ, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i Službeni list SRJ, broj 46/96). Platna kartica se koristi za bezgotovinsko plaćanje i za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. Oblik, sadržinu i način upotrebe platne kartice utvrđuje banka, u skladu sa svojim potrebama i međunarodnim standardima. Akreditiv se koristi kada klijent nalaže banci kod koje ima otvoren račun da određena sredstva, uz određene uslove, stavi na raspolaganje pravnom ili fizičkom licu kod iste ili kod druge banke. Vrstu akreditiva, uslove otvaranja i način njegovog korišćenja utvrđuju banka i klijent - nalogodavac za otvaranje akreditiva. 6.2. Izgled i raspored elemenata na instrumentima platnog prometa Nalog za uplatu štampa se na samokopirajućem papiru bele boje sa crnim linijama. Nalog za prenos štampa se na papiru bele boje sa crnim linijama. Nalog za isplatu i nalog za naplatu štampaju se na samokopirajućem papiru bele boje sa crvenim linijama. Nalog za uplatu sastoji se od dva primerka. Prvi primerak, koji banka overava, vraća se uplatiocu, a drugi ostaje banci kao dokument na osnovu koga je izvršena uplata. Nalog za isplatu sastoji se od dva primerka. Prvi primerak vraća se isplatiocu, a drugi ostaje banci kao dokument na osnovu koga je izvršena isplata. Nalog za prenos sastoji se od jednog primerka. Na osnovu ovog naloga izvršava se prenos sredstava - zaduženje računa dužnika i odobrenje računa poverioca, odnosno zaduženje jednog računa i odobrenje drugog računa istog klijenta, kao i zaduženje i odobrenje istog računa za isti iznos. Banka je dužna da, na zahtev klijenta, izda potvrdu o prijemu naloga za prenos, kao i potvrdu o izvršenju tog naloga. Nalog za naplatu sastoji se od dva primerka. Prvi primerak vraća se poveriocu kao dokument da je banka primila nalog za naplatu, a drugi ostaje banci kao dokument na osnovu koga se izvršava naplata, odnosno zaduženje računa dužnika i odobrenje računa poverioca. Banka je dužna da, na zahtev klijenta, izda potvrdu o izvršenom plaćanju. 106 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

6.3. Prilog - Obrasci 1 do 4 Gotovinski i bezgotovinski nalozi nalaze se u prilogu odluke, i to: GOTOVINSKI: Obrazac broj 1 Nalog za uplatu Obrazac broj 2 Nalog za isplatu Gotovinski nalozi - nalog za uplatu i nalog za isplatu BEZGOTOVINSKI: Obrazac broj 3 Nalog za prenos Obrazac broj 4 Nalog za naplatu Bezotovinski nalozi - nalog za prenos i nalog za naplatu Napomena: U tekstu Odluke sadržana su i potrebna uputstva i šifre za popunjavanje naloga. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 107

Glava treća SISTEM VELIKIH PLAĆANJA I IZLOŽENOST RIZIKU 1. Sistem plaćanja i izloženost riziku U principu Sistem Velikih Plaćanja (SVP ili RTGS) je pod kontrolom centralnih banaka (zemlje EMU: RTGS u Nemačkoj, TBF u Francuskoj, ARTIS u Austriji, itd). Nije pravilo da se istovremeno i Sistem Malih Plaćanja (SMP ili KLIRING) nalazi u nadležnosti centralnih banaka (CB). U slučaju Republike Srbije i RTGS i KLIRING su u okviru NBS, i u smislu infrastrukture (mreža i mrežni servisi) koja podržava sistem plaćanja i u smislu zakonskog okvira koji propisuje način plaćanja, instrumente i način kontrole učesnika u RTGS i KLIRING-u. Sistem plaćanja definiše subjekte u lancu plaćanja: finansijske institucije (banke pošiljaoci (S), odredišne banke(r) i NBS), nefinansijske institucije (firme, ostala pravna lica učesnici u platnom prometu (slika 1-Sistem plaćanja). Slika 1. Sistem plaćanja Sistem plaćanja je u obavezi da i pri projektovanju i eksploataciji postoje 10 osnovnih principa i preporuka Bazelskog komiteta za plaćanja (CPSS). Sistem plaćanja definiše pravila koja su bitno vezana za rizike u plaćanjima, odnosno ima kontrolne mehanizme (limiti u plaćanjima, način kontrole dnevne likvidnosti, izbor učesnika u kom sistemu vrši plaćanje,itd) koji sprečavaju pojavu tzv. sistemskog rizika (slika 2) u plaćanju (systemic risk). 108 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Slika 2. Izloženost riziku 2. Sistem velikih plaćanja i način povezivanja Po pravilima RTGS ima baznu infrastrukturu (mrežu za platni promet) i potrebnu podršku informacione tehnologije u pogledu klijentskih i aplikacija na serverskoj strani. Opcije povezivanja banaka na RTGS NBS prikazane su na slici 3. Sistem plaćanja realizuje ili preko privatne mreže za platni promet NBS, kao primarni kanal plaćanja ili putem SWIFT mreže, kao alternativni kanal plaćanja. Izbor kanala plaćanja je u delokrugu svake banke učesnice u plaćanju, odnosno dva bitna kriterijuma određuju izbor: troškovi vezani za korišćenje mreže (ekonomski razlozi) i pouzdanost plaćanja i raspoloživost mreže (kvalitet servisa). Slika 3. Sistem velikih plaćanja (RTGS) povezivanje banaka TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 109

3. Modeli plaćanja u RTGS i kliringu Modeli plaćanja u RTGS i kliringu realizuju se kroz razmenu određenih formata poruka, koji su bazno generisani iz standarda SWIFT poruka. Razmena poruka u RTGS i KLIRINGU NBS projektovana je kao sistem razmene koji se zasniva na ulozi NBS i kao banke S (Sender-a) i banke R (Receiver-a) poruka u modelu lanca plaćanja u platnom prometu. U smislu toka emitovane i prosleđene poruke, od komitenta A (nalogodavca, odnosno učesnika čiji se račun zadužuje na obračunskom računu u NBS), komitenta B, čiji se račun odobrava za iznos na nalogu komitenta A, i na kraju NBS kao posrednika u plaćanju, NBS se pojavljuje prvo kao R poruke od komitenta A, a zatim kao S poruke emitovane komitentu B. Plaćanje se izvršava (uz uslov da postoji pokriće na računu komitenta A) konačno i neopozivo saglasno definisanim pravilima poravnanja i strukturi poruka (naloga) koji su određeni zakonom o platnom prometu NBS. Sistem plaćanja NBS i RTGS i KLIFRING su projektovani u saglasnosti sa 10 baznih principa i preporuka Bazelskog komiteta za plaćanja i kliring (CPSS), znači od definisanja zakonskog okvira, infrastrukture, do kontrole rizika, i drugih elemenata sistema plaćanja. 4. Model plaćanja u RTGS Prenos sredstava za račun korisnika Poruka MT103 Prenos sredstava vrši se emitovanjem poruke MT103 NBS, koja u lancu plaćanja posreduje u prenosu sredstava ka krajnjem korisniku sredstava po izvršenom transferu. Pored emitovanja poruke MT103, emituje se i niz referentnih poruka koje se odnose na pojedinačna aviza o odobrenju i zaduženju računa od strane NBS za komitenta A i komitenta B, koja u suštini predstavljaju poruke MT900 (zaduženje) i MT910 (odobrenje), odnosno, za veći broj dnevnih naloga bankarski izvod MT950. U sistemu plaćanja RTGS realizacija naloga MT103 ima tok, prikazan na slici (4), odnosno banka A emituje MT103 NBS, koja po prijemu upućuje na banku R primaoca (odredišna banka), za račun komitenta B. Slika 4. Poruka MT103 110 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Posle izvršenog zaduženja(na obračunskom računu banke A) i odobrenja na računu banke B, NBS emituje izveštaje o zaduženju i odobrenju, banci A poruku MT900, a banci B poruku MT910. U smislu izvršavanja naloga, račun komitenta A se zadužuje kod banke A za iznos naloga, a račun krajnjeg korisnika sredstava se odobrava kod banke B. Prenos sredstava između finansijskih institucija Poruka MT202 Transferi sredstava koji se realizuju u RTGS odvijanju se putem emitovanja poruke MT202 (i poruka MT103 i MT202 su poruke standardnog SWIFT formata), adaptirane prema pravilima platnog prometa za prenose u okviru RTGS NBS. Na slici (5) prikazan je model transfera između banaka učesnika u platnom prometu. Međubankarski transferi su bitan faktor u obezbeđenju dinarske likvidnosti sistema plaćanja, odnosno izvršavanja obaveza plaćanja u čitavom lancu plaćanja. Slika 5. Poruka MT202 Model plaćanja u kliringu NBS Poruka MT102 Sistem plaćanja u kliringu koristi poruku MT102 za plaćanja za račun učesnika. Poruka MT102 je tzv. poruka za masovna plaćanja (mass payment message). Svako pojedinačno plaćanje mora biti na iznos koji je manji od limita za RTGS (SVP). Po pravilu sva plaćanja u jednoj poruci moraju biti upućena korisnicima u jednoj banci od strane korisnika jedne banke. Emitovanje višestrukog naloga u okviru SMP (kliring) obezbeđuje efikasna dnevna plaćanja malih iznosa i stabilnost ukupnog sistema plaćanja. Slika 6. Poruka MT102 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 111

Sistem RTGS i kliringa je u suštini značajno kompleksniji sistem, sa definisanim zakonskim okvirima i operativnim detaljima koji obezbeđuju funkcionisanje platnog sistema u celini. 5. Domaća regulativa o načinu obavljanja elektronskog platnog prometa Narodna banka donela je, na osnovu člana 12. Zakona o platnom prometu, Odluku o elektronskom načinu obavljanja platnog prometa ( Službeni list SRJ, broj 29/2002). Pomenutom odlukom propisuje se elektronski način obavljanja platnog prometa, zaštita elektronskog platnog prometa, kao i odgovornost za ispravnost elektronskih poruka u elektronskom platnom prometu. Prema odredbe predmetne odluke, elektronski promet obavlja se razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme učesnika u transakciji plaćanja. Elektronskom porukom smatra se informacija koja je elektronski generisana, poslata, proverena, primljena i sačuvana elektronski (elektronski nalog za plaćanje ili drugi finansijski dokument). Elektronski prenos novčanih sredstava između klijenata u platnom prometu smatra se elektronskom platnom transakcijom. Strukturu poruke između banaka i Narodne banke u elektronskom platnom prometu utvrđuje Narodna banka. Učesnici u elektronskom platnom prometu su banke (utvrđene odredbama člana 2. tačka 10. Zakona o platnom prometu), klijenti tih banaka i agenti u platnom prometu. Elektronski nalog uza plaćanje mora da sadrži elemente utvrđene Olukom o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa ( Službeni list SRJ, broj 29/2002) i uputstvom kojim se uređuje format i namena poruka za razmenu podataka o obavljanju poslova platnog prometa, koje utvrđuje Narodna banka. Pored navedenih elemenata elektronski nalog za plaćanje mora da sadrži i elemente za proveru autentičnosti tih naloga i autentičnosti njihovog podnosioca, propisane pomenutim uputstvom. U elektronskom platnom prometu između Narodne banke i banaka koje učestvuju u međubankarskom obračunu, Narodna banka obezbeđuje elektronsku razmenu podataka i njihovu zaštitu. Narodna banka vrši usluge elektronskog platnog prometa preko informacione mreže za finansijski sistem Srbije. Elektronska platna transakcija smatra se okončanom kad krajnji subjekt primi elektronsku poruku, ako je propisano ili unapred dogovoreno i potvrđivanje prijema elektronske 112 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

poruke, elektronska poruka se smatra primljenom kada pošiljalac primi potvrdu o njenom prijemu. Validnom elektronskom porukom smatra se svaka elektronska poruka propisanog formata koja je overena elektronskim potpisom i primljena u skladu sa navedenom odlukom, za koju se utvrdi da sadrži podatke koji nisu menjani od trenutka slanja te poruke - ako je njen pošiljalac registrovani učesnik u elektronskom platnom prometu, odnosno ovlašćeno lice tog učesnika. Učesnik u elektronskom platnom prometu obaveze preuzima na osnovu validne elektronske poruke, odnosno na osnovu njene izmene ili opoziva - ako je izmenu ili opoziv te poruke dalo ovlašćeno lice tog učesnika. Učesnici u elektronskom platnom prometu dužni su da elektronsku poruku čuvaju najmanje pet godina posle isteka godine u kojoj je izvršena elektronska platna transakcija, kao i podatke za verifikaciju autentičnosti te poruke. Za primenu predmetne odluke Narodna banka je donela uputstvo, o kojem je napred bilo reči. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 113

Glava četvrta KREDITIRANJE PRIVREDNIH SUBJEKATA SA PRIIMEROM BIZNIS PLANA 1. UTVRĐIVANJE KREDITNE SPOSOBNOSTI BANAKA Monetarni odbor Narodne banke Srbije doneo Odluku o minimalnim uslovima kreditne sposobnosti banaka ( Sl. glasnik RS, br. 48/04...11/07), kojom su utvrđeni minimalni uslovi kreditne sposobnosti banaka u poslovanju sa Narodnom bankom Srbije. Minimalni uslovi kreditne sposobnosti banke su sledeći: 1) da banka nema dospelih a neizmirenih dinarskih i deviznih obaveza prema NBS po osnovu propisa NBS i zaključenih ugovora; 2) da prethodnog radnog dana dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve nije bilo manje od obračunate devizne obavezne rezerve na iznos obaveza po osnovu devizne štednje položene kod banaka; 3) da u prethodnom obračunskom periodu: prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve banke nije bilo manje od 90% obračunate dinarske obavezne rezerve, prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve banke nije bilo manje od 90% obračunate devizne obavezne rezerve; 4) da je banka dostavila podatke i izveštaje o svom poslovanju koje je obavezna da dostavlja u skladu s propisima Narodne banke Srbije; 5) da prethodnog radnog dana stanje deponovanih sredstava banke kod Narodne banke Srbije bude jednako stanju tih sredstava koje je propisano odlukom kojom se utvrđuje usklađivanje stanja bruto plasmana odobrenih stanovništvu sa osnovnim kapitalom banaka; 6) da je banka izvršila obaveze iz ugovora zaključenih na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta (MDT), a u skladu sa ugovorom kojim se uređuju međusobni odnosi u vezi s načinom rada i tokom održavanja ovog sastanka, kao i u vezi sa zaključivanjem ugovora o kupovini i prodaji evra na tom sastanku. ( Sl. glasnik RS, br. 11/2007 od 30. januara 2007. godine) 114 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Ako banka ne ispunjava napred navedene uslove: 1) NBS neće joj davati kredite, osim kredita za održavanje dnevne likvidnosti na osnovu zaloge hartija od vrednosti i kratkoročnih kredita za održavanje likvidnosti banaka; 2) ne može s NBS obavljati transakcije kupovine i prodaje hartija od vrednosti, osim trajne prodaje NBS hartija od vrednosti; 3) ne može kupovati devize od NBS; 4) ne može deponovati viškove likvidnih sredstava kod NBS. Ako banka ne ispunjava uslove da banka nema dospelih a neizmirenih dinarskih i deviznih obaveza prema NBS po osnovu propisa NBS i zaključenih ugovora, NBS neće prema toj banci izvršavati obaveze po osnovu obračunate kamate. Pod izvršavanjem obaveza po osnovu obračunate kamate ne podrazumeva se regulisanje odnosa između NBS i banke nalogom za prenos koji se odnosi na izvršavanje obaveza NBS po osnovu obračunate kamate uz istovremeno izvršavanje obaveza banke po osnovu kamate prema NBS u istom iznosu. Banka koja ne ispunjava uslove kreditne sposobnosti (iz tačke 2. predmetne odluke) smatra se kreditno nesposobnom bankom. NBS svakog radnog dana utvrđuje koje su banke narednog radnog dana kreditno nesposobne u smislu predmetne odluke. Kreditna nesposobnost banke u navedenom smislu važi za ceo naredni radni dan. Na dan kada utvrdi kreditnu nesposobnost banke, NBS obaveštava o tome predsednika izvršnog odbora i internu reviziju banke. Radnim danima, smatraju se dani u kojima se izvršavaju međubankarska plaćanja kod NBS, u skladu s propisima kojima se reguliše rad RTGS sistema i kliring sistema NBS. 2. IZRADA BIZNIS PLANA ZA DOBIJANJE KREDITA 2.1. Osnovni elementi metodologije za izradu biznis plana U cilju podrške razvoja malih i srednjih preduzeća u poslednje vreme se zaključuju i realizuju sporazumi sa afilijacijama i agencijama međunarodnih finansijskih organizacija, koja svoja sredstva namenjena tom razvoju plasiraju preko poslovnih banaka u našoj zemlji. S druge strane, i same banke se sve više okreću finansiranju izuzetno atraktivnih programa pojedinih preduzeća. Pri tome, metodologiju izrade biznis plana utvrđuju institucije koje se bave finansiranjem investicionih projekata, prema svojim programima u kojima su određeni namena sredstava i uslovi kreditiranja. Naravno da je ona veoma različita po formi, obimu i detaljima, zbog čega bi bilo neracionalno opisivati svaku od postojećih metodologija. Međutim, u osnovi sve metode i postupci koji opredeljuju sadržinu biznis plana, bez obzira na TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 115

određene razlike, uglavnom su uvek usmereni na dokazivanje ekonomske opravdanosti i rentabilnosti konkretnog investicionog projekta. U tom kontekstu, najbolje je ukratko prezentovati okvirni sadržaj metodologije za izradu biznis plana od strane investicionih fondova za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća. METODOLOGIJA IZRADE BIZNIS PLANA - Prema metodologiji inostranih fondova za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća - OKVIRNI SADRŽAJ 1. Naziv, sedište, adresa i komunikacione veze podnosioca biznis plana; 2. Menadžment odgovoran za biznis plan sa poslovnim referencama; 3. Rezime biznis plana sa ključnim informacijama; 4. Opis glavne poslovne aktivnosti preduzeća i biznis plana; 5. Stanje preduzeća (prošlost, sadašnjost i ciljevi za budućnost); 6. Opis proizvoda ili usluga koji su predmet biznis plana; 7. Osnovni profil ciljnih tržišta; 8. Marketing strategija i plan prodaje; 9. Poslovna strategija menadžmenta za realizaciju biznis plana; 10. Struktura organizacije i broj potrebnih kadrova za realizaciju biznis plana; 11. Finansijski segment biznis plana a) Planirani obim investicija za trajna sredstva za obrtna sredstva b) Planirani prihodi c) Planirani rashodi (troškovi) d) Planirana dobit (bilans uspeha) e) Plan novčanih tokova f) Efekti povraćaja investicija g) Projektovani (planirani) bilans stanja. 12. Predlog za korišćenje podsticajnih finansijskih sredstava; 13. Plan primene biznis plana; 14. Plan povraćaja investicija; 15. Zaključak. Mada je činjenica da svaki biznis plan ima svoje specifičnosti u zavisnosti od delatnosti i vrste poslovnog poduhvata u koji se želi investirati, ipak je neosporno to da postoje neki zajednički elementi koje svaki biznis plan treba da sadrži. To proizlazi iz zajedničke metodologije ocene investicionih projekata. Posmatrano sa metodološkog aspekta izrade biznis plana, ono što je bitno ovde istaći jeste da svaki biznis plan treba da sadrži minimum sledećih elemenata: 1. Uvodni deo 2. Izvršni rezime 3. Analiza razvojnih mogućnosti investitora 4. Analiza tržišta za dodatnu proizvodnju 5. Plan prodaje 6. Marketing strategija 7. Plan proizvodnje 8. Organizacioni aspekti plana 9. Finansijska analiza 10. Analiza rentabilnosti 11. Senzitivna analiza 1. Uvodni deo biznis plana. U ovom delu biznis plana treba navesti osnovne razloge zbog kojih se ulazi u novu investiciju, odnosno ciljeve biznis plana. Pri tome, izuzetno je važno naglasiti 116 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

da li novi program za koji je sačinjen biznis plan predstavlja kontinuitet razvoja postojećih delatnosti preduzeća ili je u pitanju preorijentacija, restrukturiranje i šta se od njih očekuje u pogledu finansijskih i drugih efekata koji opravdavaju ulazak u konkretan poslovni poduhvat. Drugim rečima, radi se o analizi isplativosti investicionog projekta koja mora dati uverenje investitoru i kreditorima da će uložena sredstva biti vraćena i to uvećana za odgovarajuće prinose. Pri oceni biznis plana za kreditora nije zanemarljivo po kojoj metodologiji je taj plan sačinjen i ko su autori njegove izrade. Stoga, ove momente je bitno naglasiti u ovom delu biznis plana. S tim u vezi, preduzeća najčešće angažuju specijalizovane organizacije, institute, konsalting firme, ili grupu nezavisnih eksperata za pripremu biznis plana na bazi ideja menadžmenta preduzeća. Međutim, učešće sopstvenih kadrova preduzeća u tome veoma je bitno jer oni najbolje osećaju perspektivu realizacije biznis plana. Takođe, oni su i materijalno zainteresovani da ta realizacija bude što uspešnija. Otuda, uvodni deo biznis plana mora sadržati i spisak svih učesnika u njegovoj izradi. 2. Izvršni rezime biznis plana. Iako se po metodologiji stavlja na prvo mesto, ovaj deo biznis plana predstavlja u stvari sažeti prikaz celine pripremljenog biznis plana, pa se on zajedno sa uvodnim delom formira na kraju izrade biznis plana, s obzirom da predstavlja rekapitulaciju svih poglavlja koja su sadržana u biznis planu. Rezim eje značajan jer sadrži dovoljno elemenata za preliminarnu ocenu podobnosti investicionog projekta za kreditiranje. Rezime biznis plana se najčešće daje u formi obrazaca koji sadrže rekapitulirane odgovore na osnovna pitanja koja biznis plan detaljno obrađuje. Ova pitanja se uglavnom diferenciraju na dve velike grupe i to: (a) Podaci o investitoru, i (b) Podaci o biznis planu. Primera radi, ovi podaci se mogu dati u sledećoj formi: a) Podaci o investitoru 1 Investitor 2 Godina osnivanja preduzeća 3 Adresa 4 Vrsta svojine preduzeća 5 Registracioni broj 6 Matični broj 7 Osnovna delatnost 8 Poslovna banka 9 Osnovna sredstva - Knjigovodstvena vrednost... - Realna tržišna vrednost... 10 Broj zaposlenih 11 Poslovni bonitet b) Podaci o biznis planu 1 Naziv biznis plana 2 Lokacija projekta 3 Cilj investicije 4 Karakter investicije 5 Dinamika realizacije biznis plana 6 Vek projekta 7 Cene i pariteti 8 Investicioni period 9 Predračunska vrednost 10 Izvori sredstava 11 Efekti programa 12 Kontakt osoba za biznis plan - Aktiviranje kredita... - Nabavka opreme... - Početak proizvodnje... 3. Analiza razvojnih mogućnosti investitora. U ovom delu biznis plana potrebno je predstaviti investitora i analizirati njegovo poslovanje najmanje u poslednje tri godine. Pri tome, analizu razvojnih mogućnosti i sposobnosti investitora treba prilagoditi vrsti i karakteru investicionog projekta. Uobičajeno je da se ukratko predstavi TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 117

razvojni put investitora od njegovog osnivanja, kako u pogledu statusnih promena tako i u pogledu svojinske transformacije, promene strukture vlasništva i oblika organizovanja. Takođe, treba navesti registrovane delatnosti kojim se investitor bavi, sa posebnim naglaskom na osnovnu delatnost, postojeći proizvodni program kao i eventualne oscilacije u strukturi i kretanju ukupnog obima proizvodnje i prodaje. Ovaj deo biznis plana treba da uspostavi vezu sa novom investicijom i da ukaže na osnovne probleme i rezultate poslovanja, kao i da naznači ključne zadatke razvoja preduzeća obuhvaćene novim investicionim programom. 4. Analiza tržišta za dodatnu proizvodnju. Obezbeđenje sigurnog i stabilnog plasmana proizvoda i usluga u tržišnim uslovima privređivanja predstavlja prvu pretpostavku ulaska u nove investicione programe. Ovo je posebno važno kod investicija kod kojih se značajnije povećava obim proizvodnje, ili se bitnije menja njen postojeći asortiman. Radi projekcije budućih trendova na tržištu u ovom delu biznis plana treba objasniti čime je uslovljen rast potražnje i kakva je pozicija investitora na tržištu. Naime, ovde se radi o sažetom prikazu mogućnosti savladavanja konkurencije i ostvarivanja plana investitora, a ključna osnova za to trebalo bi da budu njegove dugoročne prednosti u odnosu na konkurenciju. Takođe, potrebno je navesti i ko su glavni kupci na tržištu. Slično kao kod kupaca, treba navesti i ko su glavni dobavljači, kao i kakva je njihova pozicija na tržištu. U skladu sa navedenim, potrebne podatke je moguće sistematizovati u obliku sledećih pregleda: Najvažniji kupci R. br. Kupci Status % 1 Stalni kupac 2 Povremeni kupac 3... 4... 5... SVEGA 100 Najvažniji dobavljači R. br. Dobavljači Status % 1 Stalni dobavljač 2 Povremeni dobavljač 3... 4... 5... SVEGA 100 Glavni konkurenti i pozicija preduzeća R. br. Najznačajniji snabdevači tržišta % 1 2 3 4 5 SVEGA 100 Napomena: U tabelu se unose podaci o najznačajnijim konkurentima na tržištu na kojem preduzeće najviše prodaje svoje proizvode. 5. Plan prodaje. Svako preduzeće se suočava sa određenim faktorima koji efektivno ograničavaju nivo njegove poslovne aktivnosti. Za većinu proizvodnih preduzeća ovaj limitirajući faktor predstavlja platežno sposobna tražnja za njihovim proizvodima. Zbog toga, na bazi očekivane tražnje i prognoze prodaje sačinjava se plan prodaje u projektovanom periodu. On se izražava u količinama i cenama, te se na taj način istovremeno pravi i plan poslovnih prihoda koji se koristi za projektovanje bilansa uspeha. Na osnovu izvršene analize tržišta, razrađenih planova i poslovnih odnosa sa postojećim kupcima, uglavnom se planiraju sledeći prihodi od prodaje: 118 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

PLAN PRODAJE PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Prihodi od prodaje robe - - - - - - 2. Prihodi od prodaje postojećih proizvoda (2.1. + 2.2.) 30.000 37.000 41.000 41.000 45.000 45.000 2.1. U zemlji 20.000 25.000 26.000 26.000 30.000 30.000 2.2. U inostranstvu 10.000 12.000 15.000 15.000 15.000 15.000 3. Prihodi od prodaje novog proizvoda (3.1. + 3.2..) - 63.000 85.000 110.000 120.000 140.000 3.1. U zemlji - 60.000 80.000 100.000 100.000 120.000 3.2. U inostranstvu - 3.000 5.000 10.000 20.000 20.000 4. Ukupni poslovni prihodi (1 + 2 + 3) 30.000 100.000 126.000 151.000 165.000 185.000 U ovom delu biznis plana potrebno je pokazati osnovanost izvršenog planiranja prodaje za svaku godinu u projekciji. Drugim rečima, na osnovu plana prodaje kreditoru se pokazuje da će se ostvariti planirana prodaja. Pri tome, obim prodaje značajno može zavisiti od planiranog načina prodaje, odnosno od planiranih kanala distribucije. Stoga, neophodno je biznis planu posvetiti posebnu pažnju i planiranim kanalima distribucije. S tim u vezi, treba imati u vidu da su prodajne metode i kanali distribucije prvenstveno uslovljeni ciljnom grupom potrošača. Zbog toga, potrebno je navesti opredeljenje u smislu sledećeg: PRODAJNE METODE I KANALI DISTRIBUCIJE R. br. OPREDELJENJE % 1 Za poznatog domaćeg kupca 2 Za poznatog inostranog kupca 3 Za domaće tržište 4 Za inostrano tržište SVEGA 100 6. Marketing strategija. Kod definisanja ciljeva marketing strategije potrebno je uzložiti planirane aktivnosti da bi se zadati ciljevi ostvarili. Planirane aktivnosti mogu da čine reklamne kampanje, sajmovi, izložbe, popularne cene itd. U okviru marketing strategije treba predstaviti na koji način će novi proizvod biti lako prepoznatljiv na tržištu i koje su njegove glavne karakteristike, kao i koje su prednosti novog proizvoda u odnosu na postojeće gledano sa aspekta kupca. To podrazumeva i definisanje strategije prodajnih cena u smislu opredeljenja za sledeće: (a) cene će biti više od konkurencije; (b) cene će biti u nivou konkurencije; (c) cene će biti niže od konkurencije. Analogno navedenom, strategije prodajnih cena treba da doprinese uspehu investicionog projekta koji je predmet odgovarajućeg biznis plana. 7. Plan proizvodnje. U ovom delu biznis plana treba izvršiti specifikaciju postojeće i neophodne nove opreme, kao i građevinskih objekata. U specifikaciji opreme se navode njene osnovne karakteristike i mogućnosti nabavke, a tako]e i mogućnost obezbeđenja i drugih resursa kao što su energija, repromaterijal itd. Osim toga, potrebno je opisati i plan novih proizvodnih pogona i eventualno u dodatku dati određene nacrte i planove. Ovim delom biznis plana trebalo bi predvideti koja vrsta sirovina će se koristiti da bi se postigao željeni nivo kvaliteta proizvoda kao i informacije u vezi potrebnog nivoa zaliha sirovina. Shodno navedenom, na osnovu relevantnih podataka vrši se projekcija materijalnih troškova proizvodnje koja se daje u niže datoj tabeli: TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 119

PLAN MATERIJALNIH TROŠKOVA PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Troškovi postojećih proizvoda 25.000 29.000 31.000 35.000 35.000 35.000 1.1. Materijal 20.000 22.000 23.000 25.000 25.000 25.000 1.2. Gorivo i energija 5.000 7.000 8.000 10.000 10.000 10.000 1.3. Troškovi proizvod. usluga - - - - - - 2. Troškovi novog proizvoda - 51.000 67.500 78.000 78.000 90.000 2.1. Domaće tržište - 45.000 57.500 68.000 68.000 80.000 2.1.1. Materijal - 36.000 48.000 60.000 60.000 72.000 2.1.2. Gorivo i energija - 4.000 5.000 5.000 5.000 5.000 2.1.3. Troškovi proiz. usluga - 5.000 4.500 3.000 3.000 3.00 2.2. Inostrano tržište - 6.000 10.000 10.000 10.000 10.000 2.2.1. Materijal - 6.000 10.000 10.000 10.000 10.000 2.2.2. Gorivo i energija - - - - - - 2.2.3. Troškovi proiz. usluga - - - - - - 3. Ukupni materijalni troškovi (1 + 2) 25.000 80.000 98.500 113.000 113.000 125.000 8. Organizacioni aspekti plana. Na osnovu izrađenih planova prodaje i proizvodnje, potrebno je uskladiti i organizaciju preduzeća. Za svaku godinu u projekcijama treba predstaviti plan sa brojem i strukturom neophodnih radnika. Analogno tome, potrebno je sastaviti projekciju troškova zarada koja se daje kao obračunski primer u sledećem pregledu: PLAN TROŠKOVA ZARADA PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Troškovi direktnog rada 7.375 8.594 8.594 8.594 10.313 12.032 1.1. Troškovi neto zarada i naknada zarada 4.000 5.000 5.000 5.000 6.000 7.000 1.2. Porezi i doprinosi na zarade i naknade zarada 2.875 3.594 3.594 3.594 4.313 5.032 1.3. Ostali lični rashodi 500 - - - - - 2. Troškovi indirektnog rada 1.059 1.031 1.031 1.031 1.031 1.031 2.1. Troškovi neto zarada i naknada zarada 500 600 600 600 600 600 2.2. Porezi i doprinosi na zarade i naknade zarada 359 431 431 431 431 431 2.3. Ostali lični rashodi 200 - - - - - 3. Troškovi administrativnog rada i uprave 2.181 3.562 5.343 5.343 7.124 8.906 3.1. Troškovi neto zarada i naknada zarada 1.000 2.000 3.000 3.000 4.000 5.000 3.2. Porezi i doprinosi na zarade i naknade zarada 781 1.562 2.343 2.343 3.124 3.906 3.3. Ostali lični rashodi 400 - - - - - 4. Ukupni troškovi rada (1 + 2 + 3) 10.615 13.187 14.968 14.968 18.468 21.969 120 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

9. Finansijska analiza. Opravdanost investicije će se u najvećoj meri bazirati na činjenici da li će uložena sredstva biti vraćena, kada i sa kojim prinosom. Zbog toga, biznis plan mora da sadrži projektovanu finansijsku analizu čiji će glavni cilj biti projekcija bilansa uspeha i bilansa stanja i na osnovu njih sastavljanje bilansa tokova gotovine i njegove analize. Otuda, osnovni cilj finansijske analize jeste da potvrdi rentabilnost i profitabilnost ponuđene investicije. Period projekcije treba da obuhvati ceo period oplate pozajmljenih sredstava za izvođenje investicije. Stoga, uobičajeno je da se period plana limitira na 3-5 godina unapred. Pri tome, planirani novčani tok utvrđuje se na osnovu planiranih rezultata iz planiranog bilansa uspeha i planiranih promena na sredstvima, obavezama i kapitalu iz planiranog bilansa uspeha. To znači, da bi se došlo do planiranog novčanog toka neophodno je prvo projektovati bilans stanja i bilans uspeha za svaku godinu projekcije. Projekcije bilansa stanja i bilansa uspeha se vrše na osnovu planiranih poslovnih aktivnosti i fizičkih ciljeva proizvodnje preduzeća u budućem periodu. Pri tome, projekcije se baziraju na pretpostavci stalnih cena, odnosno da u periodu projekcije neće biti inflacije. Stoga, sama pretpostavka stalnih cena znatno pojednostavljuje projekcije, jer se u obračunima izostavljaju promene koje bi poticale iz obračunate revalorizacije, a na osnovu Zakona o računovodstvu. Analogno navedenom, u okviru finansijske analize pre pristupanju izradi projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha, neophodno je sastaviti sledeće projekcije i posebne planove: a) Plan investicionih ulaganja; b) Plan osnovnih sredstava i troškova amortizacije; c) Plan trajnih obrtnih sredstava; d) Plan izvora finansiranja investicionih ulaganja; e) Plan promena strukture i vrednosti kapitala; f) Plan dugoročnih rezervisanja; g) Plan otplate kredita; h) Plan finansijskih prihoda i rashoda. a) Plan investicionih ulaganja obuhvata prikaz planiranih ulaganja po investicionim programima, tehničkoj strukturi i dinamici. Imajući u vidu činjenicu da biznis plan najčešće predstavlja zahtev za finansiranje ulaganja u osnovna ili obrtna sredstva, onda proizlazi potreba specificiranja tih ulaganja. Stoga, plan investicionih troškova treba da proističe upravo iz plana proizvodnje. Ako se pored ovoga planira još i veći broj manjih investicionih ulaganja, onda se ona mogu sumirati i predstaviti kao jedinstven investicioni program u određenoj godini ulaganja. S tim u vezi, daje se pojednostavljen primer plana investicionih ulaganja: PLAN INVESTICIONIH ULAGANJA PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Nematerijalna ulaganja - - - - - - 2. Zemljište - - - - - - 3. Građevinski objekti - 20.000 - - - - 4. Oprema - 10.000 - - - - 5. Alat i inventar - - - - - - 6. Osnovna sredstva u pripremi - - - - - - 7. Trajna obrtna sredstva - - - - - - 8. Ukupna investiciona ulaganja (1+2+3+4+5+6) - 30.000 - - - - TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 121

b) Plan osnovnih sredstava i troškova amortizacije zasniva se na planu proizvodnje, pri čemu vrednost osnovnih sredstava direktno determiniše i planirane troškove amortizacije. S tim u vezi, treba imati u vidu da je amortizacija jedan od specifičnih troškova koji ne zahteva odlive novčanih sredstava, pa se zato pri izračunavanju neto novčanog toka unosi na stranu priliva da bi se izvršilo korigovanje neto dobitka za iznos troškova amortizacije. Osim toga, obračunata amortizacija ulazi i u bilans stanja kao deo ispravke vrednosti nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava. Na taj način planirani trošak amortizacije utiče na sve projektovane bilanse: bilans stanja, bilans uspeha i bilans gotovinskih tokova. U skladu sa navedenim, daje se pojednostavljen primer plana osnovnih sredstava i troškova amortizacije: PLAN OSNOVNIH SREDSTAVA I TROŠKOVA AMORTIZACIJE PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 A. Nematerijalna ulaganja (neotpisana vrednost) - - - - - - ZEMLJIŠTE B1 Nabavna vrednost 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 B2 Promene u toku godine - - - - - - B Neotpisana vrednost (B1 + B2) 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 GRAĐEVINSKI OBJEKTI C1 Nabavna vrednost 10.000 10.000 30.000 30.000 30.000 30.000 C2 Promene u toku godine - 20.000 - - - - C3 Ukupna nabavna vrednost (C1 + C2) 10.000 30.000 30.000 30.000 30.000 30.000 C4 Ispravka vrednosti 5.400 5.500 5.800 6.100 6.400 6.700 C5 Promene u toku godine - - - - - - C6 Amortizacija 100 300 300 300 300 300 C7 Ukupna ispravka vrednosti (C4+C5+C6) 5.500 5.800 6.100 6.400 6.700 7.000 C Neotpisana vrednost (C3 C7) 4.500 24.200 23.900 23.600 23.300 23.000 OPREMA D1 Nabavna vrednost 10.000 10.000 20.000 20.000 20.000 20.000 D2 Promene u toku godine - 10.000 - - - - D3 Ukupna nabavna vrednost (D1 + D2) 10.000 20.000 20.000 20.000 20.000 20.000 D4 Ispravka vrednosti 10.000 10.000 11.000 12.000 13.000 14.000 D5 Promene u toku godine - - - - - - D6 Amortizacija - 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 D7 Ukupna ispravka vrednosti (D4 + D5 + D6) 10.000 11.000 12.000 13.000 14.000 15.000 D Neotpisana vrednost (D3 D7) - 9.000 8.000 7.000 6.000 5.000 E ALAT I INVENTAR (Neotpisana vrednost) - - - - - - F OSNOVNA SREDSTVA U PRIPREMI (Neotpisana vrednost) - - - - - - G UKUPNA NEMATERIJALNA ULAGANJA I OSNOVNA SREDSTVA (A+B+C+D+E) 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000 H UKUPNO OBRAČUNATA AMORTIZACIJA (C6 + D6) 100 1.300 1.300 1.300 1.300 1.300 122 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

c) Plan trajnih obrtnih sredstava podrazumeva neophodnost određenog nivoa trajnih obrtnih sredstava i izvora njihovog finansiranja. U slučaju da je taj nivo ispod zahtevanog ili je negativan, onda postoji potreba planiranja dugoročnih izvora finansiranja koji će omogućiti neophodan nivo trajnih obrtnih sredstava u cilju nesmetanog poslovanja preduzeća. Zbog toga, pri izradi projekcija novčanih tokova neophodno je izvršiti i projekcije potrebnih i očekivanih vrednosti zaliha, kratkoročnih potraživanja i kratkoročnih obaveza. Ove projekcije se vrše na osnovu pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha za poslednju godinu uz pomoć koeficijenata obrta karakterističnih za datu delatnost. S tim u vezi, treba imati u vidu sledeće: Projektovana vrednost zaliha materijala dobija se tako što se periodični troškovi materijala za projektovane godine podele procenjenim koeficijentom obrta zaliha materijala. Projektovana vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda dobija se tako što se ukupni materijalni troškovi proizvodnje i troškovi zarada za dati obračunski period rasporede između nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na osnovu planirane strukture zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda (u našem primeru je to 60%: 40%), a zatim podele procenjenim koeficijentom obrta zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Projektovana vrednost zaliha robe, kojih u našem primeru nema, dobija se tako što se projektovani troškovi nabavne vrednosti prodate robe podele sa koeficijentom obrta zaliha robe. PROJEKCIJA VREDNOSTI ZALIHA PRIMER * Dani vezivanja Koeficijent obrta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1. Materijal 36 10 2.500 6.399 8.100 9.499 9.499 10.700 2. Nedovršena proizvodnja 30 12 2.500 4.600 5.673 6.399 6.574 7.348 3. Gotovi proizvodi 30 12 2.500 3.106 3.782 4.266 4.382 4.899 4. Roba - - - - - - - - 5. Alat i inventar - - - - - - - - 6. Ukupne zalihe (1+2+3+4+5) - - 7.500 14.166 17.556 20.164 20.456 22.947 7. Promene vrednosti zaliha učinaka - - - 2.766 1.690 1.208 292 1.292 PROJEKCIJA KRATKOROČNIH POTRAŽIVANJA PRIMER * Dani vezivanja Koeficijent obrta Bazna god. God. 1 God. 2 God. 3 God. 4 God. 5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1. Kupci 17 20 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250 2. Ostala kratkoročna potraživanja - - - - - - - - 3. Ukupna kratkoročna potraživanja (1 + 2) - - 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250 4. Promena kratkoročnih potraživanja - - - - 1.300 1.250 700 1.000 Bazna god. God. 1 God. 2 God. 3 God. 4 God. 5 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 123

PROJEKCIJA KRATKOROČNIH OBAVEZA - PRIMER * Dani vezivanja Koeficijent obrta Bazna god. God. 1 God. 2 God. 3 God. 4 God. 5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1. Dobavljači 36 10 6.000 8.000 9.850 11300 11300 12500 2. Bruto zarade 30 12 830 1099 1247 1247 1539 1831 3. Ukupne kratkoročne obaveze (1 + 2) - - 6.830 9.099 11097 12547 12839 14331 4. Promena vrednosti obaveza - - - 2.269 1.998 1.450 292 1.492 Osim projektovanja vrednosti zaliha, takođe je potrebno projektovati i vrednost kratkoročnih potraživanja. S tim u vezi, projektovana vrednost kratkoročnih potraživanja dobija se tako što se projektovani poslovni prihodi podele procenjenim koeficijentom obrta kratkoročnih potraživanja. U narednom pregledu, daje se pojednostavljen primer projekcije kratkoročnih potraživanja. Osim navedenog, takođe se vrši i projektovanje vrednosti kratkoročnih obaveza prema dobavljačima. Ona se dobija tako što se projektovani materijalni troškovi proizvod nje podele sa procenjenim koeficijentom obrta obaveza prema dobavljačima. S druge strane projektovana vrednost obaveza za bruto zarade dobija se tako što se projektovani troškovi zarada podele sa koeficijentom obrta obaveza za zarade. Analogno tome, dobija se projekcija kratkoročnih obaveza kao što je navedeno u gornjem primeru. Za izračunavanje koeficijenata obrta na osnovu podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja bazne godine, mogu se koristiti sledeće formule: 1. Materijal = (Troškovi materijala : [(zalihe na kraju + zalihe na početku godine) : 2] 2. Nedovršena proizvodnja = (troškovi materijala + troškovi energije + bruto zarade + proizvodne usluge) : prosečne zalihe 3. Gotovi proizvodi = (Troškovi materijala + troškovi energije + bruto zarade + proizvod. usluge + nematerijalni troškovi : pros. zalihe 4. Kupci = (poslovni prihodi ostali poslovni prihodi) : prosečno stanje kupaca 5. Gotovina = (poslovni rashodi amortizacija) / prosečno stanje kupaca 6. Dobavljači = (troškovi materijala + troškovi energije + proizvodne usluge) : prosečno stanje dobavljača 7. Obaveze za bruto zarade = 12 8. Obaveze za nematerijalne troškove = 12 124 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

d) Plan izvora finansiranja investicionih ulaganja proizlazi iz potrebe kreditora da zna da li će preduzeće u koje se ulažu sredstva snositi deo rizika ulaganja zajedno sa kreditorom. Naime, u zavisnosti od predloženog načina finansiranja zavisiće i očekivana dobit kreditora, pa je u biznis planu neophodno izvršiti planiranje izvora i dinamike finansiranja investicionih ulaganja. U našem primeru, polazimo od pretpostavke da preduzeće planira da investiciona ulaganja finansira putem dokapitalizacije (sopstveni izvori) u iznosu 10.000 i iz dugoročnog kredita (tuđi izvori) u iznosu 20.000. U skladu s tim, daje se primer plana izvora finansiranja investicionih ulaganja. e) Plan promena strukture i vrednosti kapitala zauzima veoma značajno mesto, jer na osnovu biznis plana investicija može biti delimično finansirana i dokapitalizacijom. Međutim, s obzirom da je struktura kapitala ključna u projekciji bilansa stanja, po logici stvari proizlazi da je potrebno napraviti i plan promena strukture kapitala. U hipotetičkom primeru sa kojim ovde operišemo, polazi se od pretpostavke da će preduzeće naći zainteresovanog partnera koji će izvršiti ulaganje u vidu dokapitalizacije, odnosno da će uplatiti preduzeću 10.000 u zamenu za akcije preduzeća i to pre ili istovremeno sa dobijanjem kredita od banke u iznosu od 20.000. Analogno tome, daje se primer promena strukture kapitala: PLAN IZVORA FINANSIRANJA - PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Sopstveni izvori - 10.000 - - - - 2. Zajednička ulaganja - - - - - - 3. Krediti - domaći - 20.000 - - - - 4. Krediti - inostrani - - - - - - 5. Sredstva iz ostvarene dobiti - - - - - - 6. Ukupna sredstva (1 + 2 + 3 + 4 + 5) - 30.000 - - - - PLAN PROMENA STRUKTURE KAPITALA PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Akcijski kapital 10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100 2. Udeli DOO - - - - - - 3. Ulozi - - - - - - 4. Državni kapital - - - - - - 5. Društveni kapital - - - - - - 6. Zadružni udeli - - - - - - 7. Ostali kapital - - - - - - 8. Osnovni kapital (1+2+3+4+5+6+7) 10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100 9. Zakonske rezerve 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 10. Statutarne rezerve 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000 11. Rezerve (9 + 10) 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 125

f) Plan dugoročnih rezervisanja obuhvata sredstva koja se obrazuju, koriste i ukidaju u cilju pokrića troškova i rizika proisteklih iz poslovanja, a koji će se pojaviti u narednim obračunskim periodima. Analogno tome, u skladu sa Zakonom o računovodstvu dugoročna rezervisanja se procenjuju u visini troškova za koje se sa značajnom sigurnošću veruje da će nastati u narednim obračunskim periodima. S tim u vezi, u biznis planu je takođe neophodno izvršiti korekciju ovih rezervisanja i njihovih troškova. U tom kontekstu, primer projekcije dugoročnih rezervisanja daje se u pojednostavljenom primeru. g) Plan otplate kredita obuhvata obračun kreditnih obaveza za čega je potrebno raspolagati sledećim podacima: iznos kredita, rok otplate, visina redovne kamatne stope, dinamikom i načinom otplate kredita i ostalim troškovima kredita. Poznavanje navedenih informacija pretvara celokupan obračun kreditnih obaveza u niz nekoliko jednostavnih matematičkih operacija. Shodno tome, vraćanje preuzetih kreditnih obaveza vrši se po pravilu u anuitetima koji sadrže otplatni deo i kamate. Obračun anuiteta i izrada plana otplate kredita prema ugovorenoj dinamici može se obavljati: (a) na bazi fiksnih anuiteta, i (b) na bazi jednakih rata. Oba načina primenjuju se u praksi, iako je činjenica da se drugi način više koristi. Takođe, treba imati u vidu da različiti obračuni anuiteta rezultiraju i različitom veličinom ukupnih kamata, koje su kod prvog načina obračunavanja u masi veće. U uslovima visoke inflacije i visokih nominalnih kamatnih stopa na kredite obračun kreditnih obaveza postaje nešto složeniji i osetljiviji. U takvim uslovima zbog nedostatka pouzdanih informacija, posebno onih koje se odnose na buduća kretanja, obračun kreditnih obaveza postaje manje precizan, ali ostaje i dalje obavezan kako bi se mogla oceniti likvidnost investicionog projekta i njegov vek trajanja. S obzirom da se priprema i ocena investicionih ulaganja temelji na stalnim cenama inputa i outputa, onda se i obračun kreditnih obaveza treba vršiti na bazi realne kamatne stope. Imajući u vidu da banke u praksi češće odobravaju kredite sa obračunom po sistemu jednakih otplata, u našem primeru je obračun kreditnih obaveza urađen po toj metodi. Stoga, obaveze po kreditu u našem primeru biće sledeće: USLOVI KREDITA: Iznos kredita............ 20.000 EUR Rok otplate............... 5 godina Kamatna stopa.......... 10 % godišnje Obračun anuiteta......... Polugodišnje Grejs period.............. 1 godina PLAN DUGOROČNIH REZERVISANJA * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Rezervisanja za troškove i rizike 1.500 2.000 2.000 1.500 1.000 1.000 2. Odloženi revalorizacioni dobitak 3.000 1.000 1.000 1.000 - - 3. Odloženi negativni goodwil - - - - - - 4. Ostala dugoročna rezervisanja - - - - - - 5. Ukupna dugoročna rezervisanja (1+2+3+4) 4.500 3.000 3.000 2.500 1.000 1.000 6. Prihodi od ukidanja / (rashodi) uvećanja rezervisanja - 1.500-500 1.500-126 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

PLAN OTPLATE KREDITA PRIMER * Datum Ostatak duga Kamata Otplata Anuiteti (polugodišnje) (polugodišnja) (polugodišnja) (polugodišnji) 1 2 3 4 5 Prethodna godina - - - - 20.000 1.000-1.000 1. godina 20.000 1.000-1.000 6 meseci 17.500 1.000 2.500 3.500 2. godina 15.000 875 2.500 3.375 6 meseci 12.500 750 2.500 3.250 3. godina 10.000 625 2.500 3.125 6 meseci 7.500 500 2.500 3.000 4. godina 5.000 375 2.500 2.875 6 meseci 2.500 250 2.500 2.750 5. godina - 125 2.500 2.625 h) Plan finansijskih prihoda i rashoda odnosi se na projektovanje budućih finansijskih rezultata. S tim u vezi, treba imati u vidu da projektovanje neto novčanih tokova i njegova analiza predstavljaju ključni element u odluci potencijalnog kreditora da li da izvrši ulaganje svojih sredstava u određeni investicioni projekat. S obzirom da se neto novčani tokovi investicije utvrđuju posle servisiranja dugova, neophodno je izvršiti i planiranje finansijskih prihoda i rashoda u projektovanom periodu. U ovaj plan se uključuju planirani prihodi od kamata za novčane plasmane, oročene depozite i ulaganja u hartije od vrednosti, pozitivne realizovane kursne razlike i ostali finansijski prihodi. S druge strane, na strani rashoda uključuju se kamate iz plana otplate kreditnih obaveza, negativne realizovane kursne razlike i ostali finansijski rashodi. Pri tome, već je istaknuto da se projekcije u biznis planu vrše pod pretpostavkom stabilnih cena što podrazumeva i stabilan devizni kurs. Analogno navedenom, u narednom pregledu daje se plan finansijskih prihoda i rashoda. PLAN FINANSIJSKIH PRIHODA I RASHODA PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Finansijski prihodi 120 85 95 99 88 100 1.1. Prihodi od kamata 65 60 65 64 63 70 1.2. Pozitivne kursne razlike 25 - - - - - 1.3. Ostali finansijski prihodi 30 25 30 35 25 30 2. Finansijski rashodi 120 2.005 1.890 1.385 880 395 2.1. Rashodi kamata 60 2.000 1.875 1.375 875 375 2.2. Negativne kursne razlike 50 - - - - - 2.3. Ostali finansijski rashodi 10 5 15 10 5 20 3. Finansijski dobitak /(gubitak) (1 2) - - 1.920-1.795-1.286-792 - 295 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 127

9.1. Planski bilans uspeha predstavlja sintetički dokument u okviru koga se u skladu sa obimom realizacije i stepenom korišćenja kapaciteta u celokupnom veku investicionog projekta vrši sinteza svih prethodnih obračuna po pojedinim elementima raspodele ukupnog prihoda. Projektovanje budućih rezultata, kao što se moglo videti, treba da se izvrši za period za koji se utvrđuje neto novčani tok investicionog projekta, a to je najčešće period otplate traženog kredita. S tim u vezi, obično se projekcija vrši za period 3-5 godina unapred. Međutim, radi jednostavnijeg i preglednijeg sastavljanja projekcije neto novčanih tokova, kao i radi lakše analize planiranih rezultata, planirani bilans uspeha u biznis planu po pravilu se uvek razlikuje od Zakonom propisane forme bilansa uspeha i to za određene tzv. reklasifikacije. U skladu s tim, reklasifikovani bilans uspeha u biznis planu uobičajeno ima sledeću strukturu: Poslovni prihodi Poslovni rashodi Bruto dobitak / (gubitak) Operativni rashodi (rashodi uprave i prodaje) Poslovni dobitak / (gubitak) PLANSKI BILANS USPEHA - PRIMER * Red. Bazna Godina Godina Godina Godina Godina POZICIJE broj godina 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. POSLOVNI PRIHODI 30.000 101.500 126.000 151.500 166.500 185.000 1.1. Prihodi od prodaje robe - - - - - - 1.2. Prihodi od proizvoda I usluga 30.000 100.000 126.000 151.000 165.000 185.000 1.3. Ostali poslovni prihodi - 1.500-500 1.500-2. POSLOVNI RASHODI 33.535 88.160 107.735 122.717 125.352 138.071 2.1. Rashodi direktn.materijala i robe 20.000 64.000 81.000 95.000 95.000 107.000 2.2. Gorivo i energija 5.000 11.000 13.000 15.000 15.000 15.000 2.3. Promene zaliha učinaka - -2.766-1.690-1.208-292 -1.292 2.4. Troškovi direktnog rada 7.375 8.594 8.594 8.594 10.313 12.032 2.5. Opšti troškovi proizvodnje 1.159 7.331 6.831 5.331 5.331 5.331 2.5.1. Troškovi indirektnog rada 1.059 1.031 1.031 1.031 1.031 1.031 2.5.2. Amortizacija 100 1.300 1.300 1.300 1.300 1.300 2.5.3. Troškovi proizvodnih usluga - 5.000 4.500 3.000 3.000 3.000 3. POSLOVNI DOBITAK/ GUBITAK (1-2) -3.535 13.340 18.265 28.783 41.148 46.929 4. OPERATIVNI TROŠKOVI 7.581 6.562 9.123 9.873 12.074 14.456 4.1. Troškovi administr. rada i uprave 2.181 3.562 5.343 5.343 7.124 8.906 4.2. Troškovi usluga u prodaji 300 1.000 1.260 1.510 1.650 1.850 4.3. Rezervisanja za materij. troškove 4.500 - - - - - 4.4. Nematerijalni troškovi 600 2.000 2.520 3.020 3.300 3.700 5. OPERATIVNI DOBITAK/ GUBITAK (3-4) -11.116 6.778 9.142 18.910 29.073 32.473 6. FINANSIJSKI PRIHODI 120 85 95 99 88 100 7. FINANSIJSKI RASHODI 120 2.005 1.890 1.385 880 395 8. FINANSIJSKI DOBITAK/GUBITAK (6-7) - -1.920-1.795-1.285-792 -295 9. DOBITAK / GUBITAK (5+8) -11.116 4.858 7.347 17.624 28.281 32.178 10. POREZ NA DOBITAK - 972 1.469 3.525 5.656 6.436 11 NETO DOBITAK/GUBITAK ( 9-10 ) -11.113 3.887 5.877 14.099 22.625 25.743 128 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Finansijski dobitak / (gubitak) Neposlovni i vanredni dobitak / (gubitak) Dobit / (gubitak) pre oporezivanja Porez na dobit Neto dobitak / (gubitak) U planskom bilansu uspeha obuhvataju se podaci iz plana prodaje, plana proizvodnje, plana osnovnih sredstava i troškova amortizacije, projekcije vrednosti zaliha, plana dugoročnih rezervisanja i plana finansijskih prihoda i rashoda. S tim u vezi, treba istaći da se troškovi koji se odnose na planirano stanje zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda iskazuju kao vrednost zaliha u bilansu stanja, a u bilansu uspeha za promene vrednosti tih zaliha na kraju i početku perioda vrši se povećanje ili smanjenje poslovnih rashoda. Takođe, stanje dugoročnih rezervisanja iskazuje se u bilansu stanja, dok se promene vrednosti dugoročnih rezervisanja iskazuju kao prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja ili kao rashodi dugoročnih rezervisanja. Na prethodnoj strani dat je konkretan primer projektovanog bilansa uspeha. PLANSKI BILANS STANJA PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 AKTIVA 1. STALNA IMOVINA 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000 1.1. Osnovna sredstva 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000 2. DUGOROČNA POTRAŽIVANJA - - - - - - 3. OBRTNA IMOVINA 29.814 35.770 39.945 51.294 69.011 92.545 3.1. Zalihe 7.500 14.166 17.556 20.164 20.454 22.947 3.2. Kratkoročna potraživanja i plasmani 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250 3.3. Gotovina 17.314 16.604 16.090 23.580 40.305 60.348 4. A V R - - - - - - 5. POSLOVNA AKTIVA (1+2+3+4) 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545 6. VANPOSLOVNA AKTIVA - - - - - - 7. UKUPNA AKTIVA (5+6) 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545 PASIVA 8. KAPITAL 23.984 37.871 43.748 57.847 80.472 106.215 8.1. Osnovni kapital 10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100 8.2. Rezerve 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 8.3. Neraspoređeni dobitak 8.884 12.771 18.648 32.747 55.372 81.115 9. DUGOROČNA REZERVISANJA 4.500 3.000 3.000 2.500 1.000 1.000 10. OBAVEZE 6.830 29.099 26.097 22.547 17.839 14.331 10.1 Dugoročne obaveze - 20.000 15.000 10.000 5.000-10.2 Kratkoročne obaveze 6.830 9.099 11.097 12.547 12.839 14.331 11. P V R - - - - - - 12. POSLOVNA PASIVA (8+9+10+11) 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545 13. VANPOSLOVNA PASIVA - - - - - - 14. UKUPNA PASIVA (12 + 13) 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 129

9.2. Planski bilans stanja odražava stanje imovine na investicionom projektu (kumulativno) u celom veku trajanja investicionog projekta. Drugim rečima, u planskom bilansu stanja iskazuju se planirana osnovna sredstva i obrtna imovina u aktivi i planirane obaveze i kapital u pasivi. Pri tome, stepen reklasifikacije pojedinih pozicija u planskom bilansu stanja uslovljen je potrebama sastavljanja plana novčanih tokova. Za projektovanje osnovnih sredstava koriste se podaci iz plana osnovnih sredstava i amortizacije, dok se za projektovanje obrtne imovine koriste podaci iz projekcije vrednosti zaliha i projekcije kratkoročnih potraživanja. S tim u vezi, gotovina se dobija na osnovu projekcije bilansa tokova gotovine. S druge strane, za projektovanje pozicija pasive ključni značaj ima kapital i dugoročne i kratkoročne obaveze. S tim u vezi, za planiranje dugoročnih obaveza i promena na kapitalu koriste se podaci iz plana izvora finansiranja, plana promene strukture kapitala i plana dugoročnih rezervisanja, dok se za planiranje dugoročnih obaveza koriste podaci iz plana otplate kredita. Za planiranje kratkoročnih obaveza koriste se podaci iz projekcije kratkoročnih obaveza. Analogno navedenom, na prethodnoj strani dat je konkretan primer projektovanog bilansa stanja. 9.3. Bilans tokova gotovine omogućava sagledavanje efikasnosti investicionog projekta u celini. Do sada je već pomenuto da se podaci iz planskog bilansa uspeha i bilansa stanja koriste za izradu projektovanog bilansa tokova gotovine. S tim u vezi, za sastavljanje bilansa tokova gotovine koristi se projektovani neto dobitak iz planskog bilansa uspeha i projektovane promene na pozicijama planskog bilansa stanja. Za projektovanje bilansa tokova gotovine, radi jednostavnosti, koristi se indirektna metoda po kojoj se iskazani neto dobitak u bilansu uspeha koriguje za nenaplaćene prihode i neplaćene rashode. Osim toga, potrebno je neto dobitak korigovati za sve one poslovne promene koje se ne evidentiraju na prihodima i rashodima, a uključuju prilive ili odlive gotovine, kao što su aktivnosti investiranja i finansiranja. Takođe, treba imati u vidu da postoje i troškovi koji čine odbitnu stavku kod utvrđivanja dobitka a koji ne zahtevaju nužno i odliv novčanih sredstava kao što su amortizacija, rashodovanje osnovnih sredstava i sl. Iz navedenih razloga, neto dobitak iz bilansa uspeha ne može predstavljati pravu meru neto novčanih tokova preduzeća. Analogno navedenom, za projektovanje bilansa gotovinskih tokova koristi se indirektna metoda po kojoj se prilivi i odlivi novčanih sredstava utvrđuju na osnovu sledećih podataka: 1. PRILIVI: Dobitak iz bilans uspeha Amortizacija Smanjenje pozicija aktive bilansa stanja Povećanje pozicija pasive bilansa stanja 2. ODLIVI: Gubitak iz bilansa uspeha Povećanje pozicija aktive bilansa stanja Smanjenje pozicija pasive bilansa stanja 3. NETO NOVČANI TOK (1 2) 4. STANJE GOTOVINE NA POČETKU PE- RIODA 5. STANJE GOTOVINE NA KRAJU PERIODA (3 + 4) Međutim, kada se govori o finansijskom toku investicionog projekta onda treba imati u vidu da je on u stvari podeljen na tri ključna dela, to su: Primici Izdaci Neto primici Pri tome, neto primici predstavljaju razliku između primitaka i izdataka, odnosno: NP = Pn In gde je: NP - neto primici u finansijskom toku projekta Pn - primici u finansijskom toku projekta In - izdaci u finansijskom toku projekta n - godina u veku projekta. U narednom pregledu daje se primer projektovanog bilansa tokova gotovine. 130 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

PLANIRANI BILANS TOKOVA GOTOVINE PRIMER * Red. broj POZICIJE Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 1. PRILIVI 37.455 7.177 15.399 23.925 27.043 1.1. Neto dobitak 3.887 5.877 14.099 22.625 25.743 1.2. Amortizacija 1.300 1.300 1.300 1.300 1.300 1.3. Smanjenje obrtnih sredstava - - - - - 1.4. Smanjenje dugoročnih potraživanja - - - - - 1.5. Smanjenje AV R i vanposlovne aktive - - - - - 1.6. Povećanje obaveza 22.269 - - - - 1.7. Povećanje osnovnog kapitala 10.000 - - - - 1.8. Povećanje rezervi - - - - - 1.9. Povećanje dugoročnih rezervisanja - - - - - 1.10 Povećanje P V R i vanposlovne pasive - - - - - 1.11 Prodaja osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - - - - - 2. ODLIVI 32.565 7.123 7.200 8.120 5.695 2.1. Povećanje obrtnih sredstava 6.666 4.690 3.858 992 3.492 2.2 Povećanje dugoročnih potraživanja - - - - - 2.3. Smanjenje obaveza - 3.002 3.550 4.708 3.508 2.4 Povećanje AVR i vanposlovne aktive - - - - - 2.5 Smanjenje osnovnog kapitala - - - - - 2.6. Smanjenje rezervi - - - - - 2.7. Smanjenje dugoročnih rezervisanja 1.500-500 1.500-2.8. Smanjenje PVR i vanposlovne pasive - - - - - 2.9. Ulaganja u osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja 30.000 - - - - 3. NETO NOVČANI TOK (1-2) -710-514 7.491 16.725 20.043 4. STANJE GOTOVINE NA POČETKU PERIODA 17.314 16.604 16.090 23.580 40.305 5. STANJE GOTOVINE NA KRAJU PERIODA (3+4) 16.604 16.090 23.580 40.305 60.348 10. Analiza rentabilnosti. Osim prethodno već razmotrenih projekcija bilansa uspeha, bilansa stanja i bilansa tokova gotovine, biznis plan kao dokument u sebi obavezno sadrži i analizu rentabilnosti planiranog investicionog ulaganja, koju obično vrše banke i drugi kreditori u cilju konačne ocene isplativosti investicionog ulaganja. U tom smislu, treba imati u vidu da se analiza rentabilnosti investicionog ulaganja prvenstveno zasniva se na analizi projektovanog neto novčanog toka u bilansu tokova gotovine ili dinamičkim pokazateljima rentabilnosti. Takođe ona se može zasnivati i na analizi prelomne tačke rentabilnosti. Isto tako, u analizi rentabilnosti mogu se koristiti i statički pokazatelji iz analize bilansa stanja i bilansa uspeha. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 131

10.1. Dinamički pokazatelji rentabilnosti. Ono što je karakteristično za sve dinamičke pokazatelje rentabilnosti jeste da se obračunavaju na bazi neto novčanih priliva kao osnovnog pokazatelja rentabilnosti investicionog ulaganja. Dinamičkim pokazateljima se u stvari vrši testiranje rentabilnosti investicionog ulaganja u jednom nizu obračunskih perioda. U okviru navedenih analiza rentabilnosti poseban značaj imaju sledeće metode: a) Neto sadašnja vrednost investicije b) Interna stopa rentabilnosti c) Vreme isplativosti investicije a) Neto sadašnja vrednost investicije pokazuje u stvari novčane prilive i odlive investicionog projekta. Osnovna karakteristika ove metode jeste što se pomoću nje utvrđuje donja granica rentabilnosti investicionih ulaganja. Pri tome, kao donja granica rentabilnosti može se uzeti: prosečna cena bankarskog kapitala, standardna stopa prinosa na kapital ili neki drugi pokazatelji koji se najčešće koriste kao kriterijumi za ocenu rentabilnosti investicionih ulaganja. Pri tome, diskontna stopa treba da se bazira što je moguće više na stvarnoj kamatnoj stopi na tržištu kapitala. Neto sadašnja vrednost investicionog projekta utvrđuje se kao razlika između sadašnje vrednosti investicionog ulaganja i sadašnje vrednosti neto novčanog toka. Međutim, da bi se izračunala neto sadašnja vrednost investicije potrebno je izvršiti obračun očekivanih priliva i odliva gotovine investitora nakon servisiranja dugova za svaki od perioda projekcije. Drugim rečima treba izračunati neto novčani tok. S tim u vezi, treba istaći da je neto novčani tok već obračunat u bilansu gotovinskih tokova. Nakon toga, na osnovu kamatne stope traženog kredita formira se diskontni faktor za svaku godinu u projekciji i to po sledećoj formuli: DFn = (1 + KS / 100) n gde upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje: DFn Diskontni faktor za period n, KS Kamatna stopa U našem konkretnom primeru, uzima se da je kamatna stopa 10%, dok je diskontni faktor u petoj godini 1,61 ako se primeni prethodna formula, odnosno: DF5 = (1 + 10 / 100) 5 = 1,61 * Na osnovu prethodno izloženog, nesumnjivo je da se očekivani prilivi i odlivi gotovine za svaki period diskontuju (dele) sa dobijenim diskontnim faktorima. Na kraju, zbir ovako diskontovanih neto priliva investicionog projekta u svim periodima projekcije čini neto sadašnju vrednost investicionog ulaganja. Da bi investicija bila isplativa neto sadašnja vrednost investicije mora biti veća od nule, odnosno kriterijumi za donošenje investicionih odluka su: Ako je neto sadašnja vrednost veća od nule, investicija je prihvatljiva; Ako je neto sadašnja vrednost jednaka nuli, investicija je granično prihvatljiva; Ako je neto sadašnja vrednost manja od nule, investicija nije prihvatljiva. U suštini, stopa sadašnje vrednosti pokazuje koliko će se neto sadašnje vrednosti investicionog projekta ostvarivati kroz jedinicu investicionih laganja. U navedenom primeru jedinica diskontovanih ulaganja stvaraće 1,61 jedinica neto sadašnje vrednosti, što znači da će se na jednu novčanu jedinicu (dinar ili euro) uloženih sredstava ostvarivati 1,61 novčanih jedinica (dinara ili euro). To ujedno znači da je stopa sadašnje vrednosti pozitivna i da je investicioni projekat apsolutno prihvatljiv. Analogno navedenom, u narednom pregledu daje se primer proračuna neto sadašnje vrednosti investicije: 132 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

NETO SADAŠNJA VREDNOST INVESTICIJE PRIMER * R. br POZICIJE Bazna godina Godina 1 Godina 2 Godina 3 Godina 4 Godina 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Neto novčani tok - - 710-514 7.491 16.725 20.043 2. Diskontni faktor - 1,10 1,21 1,33 1,46 1,61 3. Diskontovani neto priliv investicije (1 : 2) - - 646-425 5.628 11.423 12.445 4. Kumulativni neto prilivi investicije nakon servisiranja dugova (pozicija 4 preth. godine + pozicija 3 tekuće godine) - - 646-1.071 5.203 17.051 23.868 5. Neto sadašnja vrednost investicije (pozicija 4 uposlednjoj godini projekcije) - - - - - 23.868 b) Interna stopa rentabilnosti predstavlja diskontnu stopu koja sadašnju vrednost investicionih ulaganja izjednačava sa neto ekonomskim tokom, odnosno neto gotovinskim prilivom sredstava. Interna stopa rentabilnosti se obračunava tako što se približnim diskontnim stopama izjednačavaju sadašnje vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti neto priliva sredstava i to sve do one stope koja u potpunosti ne izjednači ove dve vrednosti. Međutim, neki uhodani i jedinstveni način za brzo i efikasno iznalaženje interne stope rentabilnosti ne postoji, niti postoji precizna formula za njeno izračunavanje. S tim u vezi, jedan od načina za izračunavanje ove stope jeste da se testira nekoliko kamatnih stopa i na osnovu proračunatih diskontnih faktora utvrdi koja od kamatnih stopa najviše približava neto sadašnju vrednost nuli. U današnje vreme ovi proračuni uglavnom se rade pomoću računara i za to predviđenih poslovnih softvera. Iz navedenih razloga izostavljamo konkretan primer obračuna interne stope rentabilnosti. c) Vreme isplativosti investicije predstavlja najjednostavniji dinamički pokazatelj rentabilnosti investicije i on pokazuje za koje se vreme očekuje povraćaj investiranih sredstava. Vreme isplativosti investicije predstavlja u stvari onaj period u kojem kumulativni neto novčani tok pre servisiranja dugova postane pozitivan. Pri tome, neto novčani tok pre servisiranja dugova dobija se na taj način što se na neto novčani tok iz bilansa gotovinskih tokova dodaju odlivi po osnovu servisiranja duga. Da bi investicioni projekat bio prihvatljiv vreme povraćaja uloženih investicionih sredstava mora biti manje od ekonomskog veka investicionog projekta. Važi i obrnuto. Ovaj metod se koristi ograničeno i kod specijalnih tipova investicionih projekata kod kojih se poseban akcenat stavlja na vremensku dimenziju povraćaja uloženih sredstava. Analogno tome, ne postoji realna potreba za prezentovanjem posebnog primera izračunavanja vremena isplativosti investicije. Na kraju, treba zaključiti i ujedno posebno istaći da u okviru prethodno navedenih metoda ocene rentabilnosti investicionih projekata najbolje projekcije finansijskih performansi obezbeđuje metod neto sadašnje vrednosti, budući da u uslovima dobrog izbora diskontne stope daje veoma konzistentna i pouzdana rešenja. S druge strane, to ne važi i za metod interne stope rentabilnosti gde se pomoću simulacija izvodi potreban nivo diskontne stope. d) Prelomna tačka rentabilnosti - određena je onim obimom proizvodnje i prodaje pri kojem se granični troškovi proizvodnje izjednačavaju sa prihodima od prodaje po jedinici proizvoda. Stoga, prelomna tačka rentabilnosti je definisana varijabilnim troškovima proizvodnje po jedinici proizvoda i ukupnim fiksnim troškovima pro- TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 133

izvodnje. Drugim rečima, prelomnom tačkom rentabilnosti utvrđuje se minimalna proizvodnja koja garantuje rentabilnost investicije. Ako se biznis planom projektuju manje količine proizvodnje određene prelomnom tačkom, onda takva investicija sigurno neće biti rentabilna i ne treba je ni započinjati. Takođe, važi i obrnuto. Prelomna tačka rentabilnosti se može izražavati dvostruko: numerički i grafički. Analogno tome, u cilju izračunavanja prelomne tačke moguće je koristiti sledeću formulu: N = UFT : (C VT) gde simboli imaju sledeće značenje: N - Proizvedena i prodata količina za sve periodu projekcije UFT - Ukupni fiksni troškovi proizvodnje za sve periode projekcije C - Prodajna cena VT - Varijabilni troškovi po jedinici za sve periode projekcije Prelomna tačka rentabilnosti drugačije se naziva i prag rentabilnosti. Ona u stvari predstavlja onaj obim proizvodnje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima, odnosno troškovima. Analizom pokazatelja prelomne tačke rentabilnosti dolazi se do zaključka koji obim proizvodnje i prodaje treba ostvariti da bi se obezbedilo pokriće fiksnih troškova i deo varijabilnih troškova. S tim u vezi, u donjem pregledu daje se konkretan primer proračuna prelomne tačke rentabilnosti. Iz navedenog prikaza u tabeli, utvrđena je minimalna količina proizvodnje koja garantuje rentabilnost novog posla (investicije). Ako projekcija planira manju količinu proizvedenih i prodatih proizvoda u odnosu sa količinu koja je određena prelomnom tačkom, onda to pokazuje da takva investicija nije rentabilna i da je ne treba ni započinjati. U navedenom primeru prelomna tačka je dobijena proračunom sledeće formule: Prelomna tačka = 12.500: (5,00-3,45) = 8.065 kom. 10.2. Statički pokazatelji rentabilnosti. U analizama rentabilnosti investicionog projekta mogu se takođe koristiti i statički pokazatelji koji se zasnivaju na analizi bilansa stanja i bilansa uspeha za jedan obračunski period. To znači da za svaki obračunski period projekcije mora se vršiti proračun statičkih pokazatelja. Pri tome, najvažniji statički pokazatelji su sledeći: Margina bruto dobitka Margina poslovnog dobitka Prinos na imovinu Prinos na kapital. PRELOMNA TAČKA RENTABILNOSTI PRIMER * R. br. P O Z I C I J E UKUPNO PO JEDINCI 1. 2 3 4 1. Planirana cena novog proizvoda (C) 5,00 2. Planirana proizvodnja novog proizvoda 103.600 3. Sirovine 322.000 4. Ostali materijal, gorivo i energija 24.000 5. Troškovi direktnog rada za novi proizvod 11.110 0,11 6. Varijabilni troškovi novog proizvoda (3+4+5) (VT) 357.110 3,45 7. Amortizacija nove nabavljene opreme i objekata 6.000 8. Troškovi finansiranja 6.500 9. Fiksni troškovi (7+8+9) (UFT) 12.500 10. Prelomna tačka rentabilnosti ( N = UFT / C - VT ) 8.065 134 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

a) Margina bruto dobitka - jedan je od pokazatelja profitabilnosti koji ukazuje na to koliko poslovnih prihoda preostaje kada se pokriju direktni troškovi proizvodnje. Margina bruto dobitka se izračunava tako što se poslovni dobitak iz projektovanog bilansa uspeha podeli sa poslovnim prihodima u projektovanom bilansu uspeha za isti obračunski period i pomnoži sa 100 da bi se koeficijent dobio u %. b) Margina poslovnog dobitka - jedan je od pokazatelja profitabilnosti koji ukazuje na to koliko poslovnih prihoda preostaje kada se pokriju svi troškovi proizvodnje i prodaje, a koji se mogu koristiti za podmirenje finansijskih i neposlovnih i vanrednih rashoda. Margina poslovnog dobitka izračunava se tako što se operativni dobitak iz projektovanog bilansa uspeha podeli sa poslovnim prihodima u projektovanom bilansu uspeha za isti obračunski period i pomnoži sa 100, da bi se koeficijent dobio u %. c) Prinos na imovinu jedan je od pokazatelja efikasnog korišćenja imovine preduzeća. On ukazuje na prinos ili zaradu na angažovanu imovinu. Prinos na imovinu se izračunava tako što se operativni dobitak podeli sa vrednošću ukupne aktive na kraju obračunskog perioda i pomnoži sa 100. Ponekad, ovaj se pokazatelj izračunava korišćenjem neto dobitka umesto operativnog dobitka. Međutim, imajući u vidu činjenicu da su finansijski prihodi i rashodi i porez na dobit determinisani više drugim faktorima nego što je to način upravljanja imovinom preduzeća, mišljenja smo da je primerenije koristiti poslovni dobitak. d) Prinos na kapital jedan je od pokazatelja efikasnosti korišćenja sopstvenih uloženih sredstava, odnosno osnovnog kapitala preduzeća. On ukazuje na prinos ili zaradu na uloženi kapital. Prinos na kapital se izračunava tako što se neto dobitak iz projektovanog bilansa uspeha podeli sa vrednošću kapitala iz projektovanog bilansa stanja na kraju obračunskog perioda i pomnoži sa 100. U skladu sa prethodno izloženim, niže dajemo praktičan primer prikaza statičkih pokazatelja koji se mogu koristiti u biznis planu: 11. Senzitivna analiza. Svaka investicija u svom stvarnom ekonomskom veku eksploatacije podleže različitim uticajima i promenama. Iz tih razloga potrebno je da se za svaki projekta uradi i analiza njegove osetljivosti na određene promene. Shodno tome, analiza osetljivosti predstavlja veoma važan deo ocene tzv. biznis ideje u biznis planu, koji treba da ukaže na stepen uticaja eventualnih promena vrednosti pojedinih parametara iz biznis plana na rentabilnost (profitabilnost), odnosno konačnu prihvatljivost biznis plana. Isto kao i ukupna finansijska ocena biznis plana, tako i ocena osetljivosti biznis plana može se dati u statičkoj i dinamičkoj varijanti. U praksi se kao STATIČKI POKAZATELJI RENTABILNOSTI - PRIMER * Red. Bazna Godina Godina Godina Godina Godina POZICIJE broj godina 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Margina bruto dobitka -12% 13% 14% 19% 25% 25% 2. Margina poslovnog dobitka -37% 7% 7% 12% 17% 18% 3. Prinos na imovinu -31% 10% 13% 23% 29% 27% 4. Prinos na kapital -46% 10% 13% 24% 28% 24% * Primeri proračuna koji su označeni zvezdicom preuzeti su od autora Slavoljuba Stanića u radu: Osnovni elementi biznis plana za finansiranje investicija malih i srednjih preduzeća, časopis Privredni savetnik br. 10/2002, april 2002, Beograd, str. 3 25. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 135

statičke analize osetljivosti investicionog projekta najčešće primenjuju sledeće analize: Analiza promene obima proizvodnje; Analiza promene prodajnih cena proizvoda; Analiza promene nabavnih cena materijala i energije; Analiza mogućih odstupanja u visini investicionih ulaganja; Analiza mogućih odstupanja u dinamici izgradnje i uhodavanja kapaciteta. Od navedenih analiza najveći značaj imaju prve dve, koje u isto vreme mogu imati veliki uticaj na stepen rentabilnosti investicionih ulaganja. Ove dve analize najčešće se primenjuju u vidu praga rentabilnosti i to: prvo, donje granice proizvodnje, i drugo, donje granice prodajnih cena proizvoda. Analogno tome, ove dve analize treba posmatrati u kontekstu ocene sledećih značajnih varijabli: a) Minimalan stepen korišćenja kapaciteta, i b) Minimalna cena po jedinici proizvoda. Minimalan stepen korišćenja kapaciteta, iznad kojeg se investicioni projekat još uvek nalazi iznad zone gubitka, izračunava se na sledeći način: Stepen korišćenja kapa ci te ta Ukupni fiksni troškovi = Uku pan pri hod Vari ja bil ni tro ško vi x 100 Minimalna cena po jedinici proizvoda, pokazuje najniži nivo cene po kojoj se proizvodi mogu prodavati, a da se ne ostvari gubitak, a izračunava se na sledeći način: Minimalna cena po jedinici Varijabilni + Fiksni troškovi po jedinici = x 100 Obim proizvodnje u fizičkim jedinicama S druge strane, u dinamičkom pristupu osetljivosti investicionog projekta potrebno je analizirati u što je više moguće varijanti sve prethodno navedene značajne promene. S tim au vezi, dinamička analiza osetljivosti podrazumeva proračune kolika će biti interna stopa rentabilnosti ako se: obim proizvodnje smanji ili poveća do 10% prodajne cene proizvoda smanje ili povećaju do 10% troškovi materijala i energije smanje ili povećaju do 10% investiciona ulaganja smanje ili povećaju do 10%. Međutim, treba imati u vidu da je dinamička analiza osetljivosti investicionog ulaganja dosta obiman i kompleksan posao. Stoga, ova vrsta analize u praksi se radi pomoću kompjuterizovanih sistema proračuna. Pri tome, ovi proračuni najčešće se rade u povećanom broju varijanti čiji je osnovni cilj da se dođe do najoptimalnije varijante rentabilnosti investicionog ulaganja imajući u vidu donje i gornje granice analiziranih promena sa kojima se uopšte može ići u određenu investiciju. Iz tih razloga, na ovom mestu nije moguće dati konkretan primer potpunije dinamičke analize osetljivosti investicionog projekta. Takođe, ne postoji realna potreba ni za konkretnim prikazom statičke analize osetljivosti investicionih ulaganja, s obzirom da se ona metodološki zasniva na oceni praga rentabilnosti koji je prethodno u dovoljnoj meri već prikazan. 136 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

3. PRIMER BIZNIS PLANA BIZNIS PLAN OPREMANJE I UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM METALNIH KONSTRUKCIJA U PREDUZEĆU T E H N I K A INĐIJA *1 PRIPREMA PLANA Polazeći od odabrane proizvodnje metalnih konstrukcija, kao poslovne ideje koju sam konceptualno proverio, ovaj Biznis plan sam pripremio uz pomoć angažovanog stručnog konsultanta, s tim što će mi planska rešenja poslužiti za otvaranje i vođenje malog preduzeća koje sam nazvao: Preduzeće TEHNIKA d.o.o. Inđija, 20.07.2003. PRIHVATANJE PLANA Preduzetnik Marko Perić, maš. teh. Na osnovu izvršene analize ključnih rezultata ovog Biznis plana, kao njegov autor i budući vlasnik Preduzeća TEHNIKA d.o.o., doneo sam sledeće ODLUKE 1) Prihvatam predmetni Biznis plan, jer njegovi krajnji rezultati ukazuju da je razmatrana proizvodnja metalnih konstrukcija isplativa i društveno opravdana; 2) Biznis plan ću koristiti kao osnovu za registraciju preduzeća i njegovo dalje vođenje; 3) Radi zatvaranja konstrukcije finansiranja opremanja proizvodnje, nedostajuća sredstva od 10.000 evra ću u formi odgovarajućeg kredita obezbediti kod pogodne finansijske institucije. Inđija, 20.07.2003. REZIME BIZNIS PLANA 1. Podaci o preduzetniku kao investitoru Preduzetnik Marko Perić, maš. teh. Podaci o preduzetniku Kapital koji se unosi u preduzeće Lični poslovni bonitet Odabrana delatnost za biznis Motiv bavljenja biznisom Menadžerski tim Marko Perić, maš. teh., Inđija, 25.000 evra (tržišna vrednost) Pozitivan (preduzetnik stručan i bez dugova) Proizvodnja metalnih proizvoda Obezbeđenje prihoda za porodicu Marko Perić, maš. teh., vlasnik/ direktor (veliko iskustvo u metalopreradi) Ljiljana Marić, ek. teh., komercijalista (računovođa sa stručnim ispitom) Milan Lukić, limar, šef proizvodnje (mladi stručnjak) 1 Tihomir Jovanović: OSNIVANJE I VOĐENJE MALOG BIZNISA, Nacionalna služba za zapošljavanje, Beograd, 2003, str. 156 172, (modifikovano u skladu sa potrebama rada). TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 137

2. Podaci o biznis planu Naziv biznis plana Biznis plan opremanja i vođenja proizvodnje metalnih konstrukcija u preduzeću TEHNIKA Lokacija preduzeća Mesto: Inđija Osnovni proizvodi Metalni: gelenderi, stepenice, vrata i ograde Tržište prodaje Plasman proizvoda po narudžbi biće obezbeđen Plan investicionih aktivnosti IX - XII 2003. Plan praćenja poslovanja 5 godina (od 2004. do 2008. godine) Prosek godišnje proizvodnje Gelenderi - 500m, stepenice - 260m², vrata - 260m², ograde - 1.200m Cene u planu evro (1 evro = 65 din.) Prosečan godišnji prihod i rashod Prihod: 99.400 evra; Rashod: 85.546 evra Predračunska vrednost investicije 38.500 evra Učešće preduzetnika u investiranju 28.500 evra (70,1 %) Učešće kredita u investiciji 10.000 evra (29,9 %) Broj stalno zaposlenih Od 4 u 2004. do 6 u 2008. Ekonomska ocena biznisa Pozitivna (stopa akumulativnosti: 30,1%, vraćanje ulaganja: 3,2 godine) Društvena ocena biznisa Pozitivna (sa ekološkog, finansijskog i socijalnog aspekta) Zaključna ocena biznisa Pozitivna (sa aspekta opravdanosti i izvodljivosti) 1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA 1.1. Karakter i motiv preduzetnika Ja, Marko Perić, maš. teh. iz Inđije, kao autor ovog biznis plana i osnivač budućeg preduzeća Tehnika d.o.o., o sebi dajem naredne podatke: rođen sam 1964. godine u Inđiji. Nakon stečene diplome mašinskog tehničara, zaposlio sam se u DP Žitosrem - Inđija, da bih 2000. godine, kao tehnološki višak, prešao na evidenciju nezaposlenih lica. Nakon toga, u cilju obezbeđenja sredstava za porodicu (sebe, suprugu Ljiljanu - domaćicu, kao i sina Milana - sa tek stečenom diplomom limara), povremeno sam radio u inđijskim radnjama koje su se bavile proizvodnjom metalnih konstrukcija. Iz te pozicije, uložio sam značajne napore u pravcu definisanja preduzetničkog biznisa, preko osnivanja malog preduzeća. Pri tome, pažnju sam usmerio prema metalopreradi koju sam u proteklom radu dobro upoznao. 1.2. Raspoloživa materijalna osnova Pripremajući se za osnivanje male preduzetničke firme, opredelio sam se da u njeno poslovanje stavim u funkciju svoju pomoćnu zgradu od 80m² kao proizvodnu halu i postojeće dostavno vozilo nosivosti 3 t, čija zbirna tržišna vrednost iznosi oko 23.000 evra (tabela). Porodična imovina koja će se staviti u funkciju novog biznisa Naziv imovine Jed. mere Količina Amortizacija Vrednost (evro) 1. Poslovni plac Ar 5-2.000 2. Proizvodni objekat m² 80 20% 20.000 3. Dostavno vozilo 3t kom. 1 40% 3.000 - - - 25.000 138 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

1.3. Moguća startna dokapitalizacija S obzirom na svoje materijalno stanje, pored navedene lične imovine koju ću staviti u funkciju malog biznisa, ja nisam u poziciji da dalje finansiram početak tog biznisa. Zato ću se, ako bude potrebno, za nedostajuća sredstva, obratiti pogodnoj finansijskoj instituciji radi dobijanja odgovarajućeg dugoročnog kredita. 1.4. Ocena poslovnog potencijala Imajući u vidu upoznatu matičnu konkurenciju u Inđiji i okolnim mestima u oblasti metaloprerade, lično cenim da sa svojim kvalifikacijama i materijalnim potencijalom mogu biti tržišno veoma konkurentan. 2. STRATEGIJA I PLAN BIZNISA 2.1. Definisanje poslovne ideje Analizirajući tržište opštine Inđija u oblasti metalnih konstrukcija, u komparaciji sa svojim kvalifikacijama i materijalnim mogućnostima, opredelio sam se za proizvodnju specifičnih eksterijernih metalnih konstrukcija u koje spadaju: gelenderi, stepenice, vrata i ograde. Do ovakve namere sam došao preko praćenja potreba građanstva i firmi iz te oblasti, pri čemu sam uočio da su ove potrebe nepokrivene i da stalno rastu. Pri tome sam, radeći honorarno u drugim malim firmama, zapazio da je taj posao veoma isplativ. 2.2. Plan realizacije biznisa Na osnovu ispitanih potreba opštine Inđija i okolnih mesta za pomenutim metalnim konstrukcijama koje prevazilaze mogućnosti 20 manjih firmi, a sada ih ima oko 10 koje su registrovane, opredelio sam se za rastući fizički obim proizvodnje u svojoj budućoj firmi. Takođe, s obzirom na potrebu izvršenja proizvodnih priprema, procenio sam da njih mogu završiti do kraja tekuće 2003. godine i da ću zatim razvoj proizvodnje isplanirati u narednom 5-ogodišnjem periodu. U tom smislu, polazeći od navedenih potreba i raspoloživog proizvodnog prostora, sačinio sam odgovarajući plan proizvodnje koji ima rastući karakter (tabela). Plan fizičkog obima proizvodnje Vrste proizvoda Jed. mere Količine po godinama 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 1. Metalni gelenderi m 400 450 500 550 600 2. Metalne stepenice m² 200 230 260 290 320 3. Metalna vrata m² 200 230 260 290 320 4. Metalna ograda m 800 1.000 1.200 1.400 1.600 2.3 Definisanje tržišta prodaje S obzirom na svoj karakter, sva planirana proizvodnja će se realizovati za poznatog naručioca - privatna lica ili firme, jer predmetne metalne konstrukcije moraju odgovarati potrebama konkretnih zgrada i njihovih dvorišta. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 139

U funkciji toga, uži menadžment preduzeća će već u startu obavljati odgovarajuće marketinške aktivnosti u smislu reklame i propagande čemu će doprinositi i činjenica da sam ja u Inđiji i okolini već poznat kao proizvođač metalnih konstrukcija. 2.4. Utvrđivanje tržišta nabavke Za potrebe planirane proizvodnje neophodno je nabavljati: čelične limove, čelične profile, elektrode za zavarivanje, brusne ploče i osnovne boje. Sa svim ovim materijalima Inđija je dobro snabdeven, pa se zato ne vide razlozi koji bi doveli do nestašice tih materijala. 3. TEHNOLOGIJA I ORGANIZACIJA BIZNISA 3.1. Izbor i opis tehnologije Planirana proizvodnja će imati svoju naglašenu dvofaznost. U prvoj fazi, u mogućoj formi naručena metalna konstrukcija će se u delovima ili sklopovima proizvoditi i zaštitno farbati u proizvodnom objektu, a zatim će se transportovati i ugrađivati na objektima naručilaca - uz korektivno zaštićavanje osnovnom bojom. Ova tehnologija pripada kategoriji klasične proizvodnje metalnih konstrukcija sa kojom je veoma upoznat vlasnik Preduzeća, koji će svoje bogato iskustvo prenositi na angažovane proizvodne radnike. 3.2. Faze tehnološkog postupka Saglasno tome, celina ove proizvodnje će imati određen broj međusobno povezanih faza (šema). Šema: Opšte faze realizacije planirane proizvodnje U procesu proizvodnje primeniće se sredstva i mere opšte i lične zaštite zaposlenih. Pored toga, proizvodni objekat se ne nalazi u stambenoj zoni, pa otuda buka, kao jedini negativni faktor, neće dopirati do prvih stambenih zgrada. 3.3. Izbor unutrašnje organizacije Saglasno karakteru i obimu planirane proizvodnje, pripremio sam prikladan model unutrašnje organizacije Preduzeća (šema). Šema: Projektovana unutrašnja organizacija Pri tome valja naglasiti da će, na svoj način u procesu proizvodnje učestvovati svi zaposleni. Takođe treba istaći da će terenske ekipe za postavljanje konstrukcija činiti grupe obično od dva radnika. 3.4. Potrebna struktura zaposlenih Prema izvršenim sagledavanjima i s obzirom na planiran rast proizvodnje, projektovao sam potrebnu strukturu zaposlenih u planskom periodu u kojoj ja imam funkciju direktora, a moj sin će biti šef proizvodnje (tabela). 140 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Potrebna struktura zaposlenih u planskom periodu Radna mesta Stepen SS Kvalifikacija Broj zaposlenih po godinama 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Direktor preduzeća IV maš. teh. 1 1 1 1 1 Šef proizvodnje III limar 1 1 1 1 1 Proizvodni radnici III Bravar 2 2 3 3 4 - - 4 4 5 5 6 4. MATERIJALNA OSNOVA BIZNISA 4.1. Lokacija predviđenog prostora Planiranu proizvodnju realizovaću na svom placu u selu X kraj Čačka. Na ovoj lokaciji postoji pomoćna zgrada kao proizvodni objekat, s tim što ona raspolaže električnom energijom, telefonom, vodovodom, septičkom jamom i dobrom putnom vezom (šema). Šema: Lokacija i objekti za planiranu proizvodnju 4.2. Struktura proizvodnog objekta Pomoćni objekat (10x8m), koji će se pretvoriti u proizvodni, građen je od tvrdog materijala i on će se preko adaptacije prilagoditi potrebama konkretne proizvodnje u smislu postavljanja stabilnih mašina i definisanja mesta za materijale i poluproizvode. 4.3. Struktura osnovnih sredstava Na osnovu toga, kao i potreba za stabilnom i mobilnom opremom, definisana je struktura svih osnovnih sredstava za planiranu proizvodnju (tabela). Tome valja dodati i ručne i specijalne alate, koji spadaju u kategoriju obrtnih sredstava. Struktura osnovnih sredstava za planiranu proizvodnju Vrste sredstava Jed. mere Količina Obezbeđenost Poslovni plac ar 5 + Proizvodna hala m² 80 + Dostavno vozilo 3t kom. 1 + Stabilna testera kom. 1 - Stabilna brusilica kom. 1 - Stabilna Bušilica kom. 1 - Mašina za savijanje kom. 1 - Aparat za ele. zavarivanje kom. 3 - Uređaj za bojenje kom. 1 - Mobilna bušilica kom. 2 - Radni sto kom. 1 - TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 141

4.4. Potrebne zalihe materijala U principu, potrebne zalihe materijala biće male zbog proizvodnje za poznate kupce (tabela). Potrebne zalihe materijala Vrste zaliha Jed. mere Količine po godinama 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Čelični lim tona 3 3,5 4 4,5 5 Čelični profil tona 1 1,3 1,6 1,9 2,2 Elektrode za zavariv. kg 100 130 160 190 220 Brusne ploče kom. 5 6 7 8 9 Osnovna boja lit. 20 25 30 35 40 Ostali materijali kg 10 13 16 19 22 5. OBEZBEĐIVANJE I VOĐENJE FIRME 5.1. Plan osnivačkih aktivnosti Polazeći od svoje odluke da osnujem firmu, u nadležnom trgovinskom sudu do kraja 2003. godine registrovaću Preduzeće Tehnika kao jednočlano d.o.o. 5.2. Plan investicionih aktivnosti Smatram da ću potrebne investicione aktivnosti završiti do kraja 2003. godine, i to prema sledećoj dinamici: registrovanje firme do IX 2003. obezbeđenje kreditnih sredstava do X 2003. adaptaciju proizvodnog objekta do XI 2003. nabavku i ugradnju polovnih mašina do XII 2003. startno zapošljavanje radnika (2 iz porodice i 2 sa strane) do XII 2003. uhodavanje proizvodnje I - II 2004. 5.3. Plan vođenja poslovanja Vođenje osnovanog preduzeća realizovaću po principima savremenog menadžmenta u kojima marketing i kvalitet proizvoda imaju ključnu ulogu. 5.4. Promena planskih opredeljenja Ako bude potrebno, opredeljenja iz ovog biznis plana ću adekvatno menjati. 6. FINANSIJSKA ANALIZA BIZNISA 6.1. Predračunska vrednost investicija Polazeći od izloženog i ispitane nabavke polovnih mašina, predračunska vrednost ove investicije iznosi 38.500 evra, pri čemu je obezbeđeno 25.000 evra i neobezbeđeno 13.500 evra (tabela). U ovu investiciju nisam uračunao osnivačka ulaganja, jer ću njih iz svoje ušteđevine uključiti za pokrivanje neobezbeđenih ulaganja. Takođe, ovde nisu uzeti u obzir registracioni troškovi koji su neznatni u odnosu na navedeni iznos predračunske vrednosti investicije. 142 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Predračunska vrednost investicija Vrednost (evro) Obezbeđ. Poslovni plac ar 5 2.000 + Proizvodna hala m² 80 20.000 + Dostavno vozilo 3t kom. 1 3.000 + Adaptacija hale - - 3.000 - Stabilna testera kom. 1 500 - Stabilna brusilica kom. 1 600 - Stabilna bušilica kom. 1 400 - Mašina za savijanje kom. 1 700 - Aparat za ele. zavarivanje kom. 3 2.000 - Uređaj za bojenje kom. 1 800 - Mobilna bušilica kom. 2 1.000 - Radni sto kom. 1 400 - Σ (A) - - 34.400 + - Trajna obrtna sredstva - - 4.100 - Σ (B) - - 4.100-1. Obezbeđena ulaganja - - 25.000 + 2. Neobezbeđena ulaganja - - 13.500 - Σ (A+B) - - 38.500 + - Vrsta ulaganja Nomenklatura ulaganja Jed. mere Količina A Ulaganja u osnovna sredstva B Ulaganja u obrtna sredstva C Ukupna ulaganja 6.2. Konstrukcija finansiranja ulaganja Proučavajući nepokriveni deo investicije u iznosu od 13.500 evra, procenio sam da ga mogu obezbediti iz sledećih izvora: 3.500 evra iz svoje ušteđevine i 10.000 evra preko dugoročnih kredita (tabela). Izvori finansiranja investicije (evro) Učesnici u finansiranju Obezbeđena sredstva Neobezbeđena sredstva Σ % Vlasnik preduzeća 25.000 3.500 28.500 70,1 Odabran kreditor - 10.000 10.000 29,9 Σ 25.000 13.500 38.500 100,0 Kada je u pitanju predviđeni kredit od 10.000 evra, kao kreditni dug (D), prema sakupljenim informacijama, cenim da ga od odabrane finansijske institucije mogu obezbediti pod sledećim uslovima: godišnja kamatna stopa (p) = 10% = 0,1 odloženo plaćanje (m) = 1 godina otplata kredita (t) = 3 godine broj godišnjih anuiteta (N) = 4 anuiteta Na osnovu toga, ukupan kreditni dug (UD) iznosi: TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 143

Pored toga, prema datim podacima, dobijaju se ostali parametri za obračun kredita, i to: interkalarna kamata (i): ukupan broj anuiteta (n): n = N t = 4 3 = 12 anuitetni faktor (Af): iznos jednog anuiteta (A): A = UD Af = 11.314 0,0974872 = 1.103 evra Ovi rezultati omogućavaju sačinjavanje plana otplate kredita po anuitetima (tabela). Plan otplate kredita po anuitetima (evro) Godina Mesec Ostatak duga Kamata Otplata Anuitet 2003. X 10.000 - - - I 11.314 283 820 1.103 IV 10.494 262 841 1.103 2005. VII 9.653 241 862 1.103 X 9.791 220 883 1.103 I 7.908 198 905 1.103 IV 7.003 175 928 1.103 2006. VII 6.075 152 951 1.103 X 5.124 128 975 1.103 I 4.149 104 999 1.103 IV 3.150 79 1.024 1.103 2007. VII 2.126 53 1.050 1.103 X 1.076 27 1.076 1.103 - - 1.922 11.314 13.236 Takođe, iz tako izračunatih rezultata, moguće je dobiti plan otplate kredita po godinama (tabela). Plan otplate kredita po godinama (evro) Godina Kamata Otplata Anuitet 2005. 1.006 3.406 4.412 2006. 653 3.759 4.412 2007. 263 4.149 4.412 1.922 11.314 13.236 Kao garanciju, za ovaj kredit ponudiću svoju porodičnu kuću od 75 kvm, čija se tržišna cena kreće oko 25.000 evra - pa otuda odnos između garantne vrednosti i kredita iznosi: 25.000 : 10.000 = 2,5 : 1 6.3. Plan prihoda i rashoda Polazeći od prethodno planiranih količina proizvoda i njihovih procenjenih jedinačnih prodajnih cena, dobijeni su ukupni godišnji prihodi Preduzeća u planskom periodu (tabela). 144 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

Plan godišnjih prihoda od 2004. do 2008. godine Vrste Iznosi po godinama Parametri proizvoda 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 1. Količ. (m) 400 450 500 550 600 Metalni J. cene (e) 30 30 30 30 30 gelenderi Prihod (e) 12.000 13.500 15.000 16.500 18.000 2. Količ. (m) 200 230 260 290 320 Metalne J. cene (e) 60 60 60 60 60 stepenice Prihod (e) 12.000 13.800 15.600 17.400 19.200 3. Količ. (m²) 200 230 260 290 320 Metalna J. cene (e) 80 80 80 80 80 vrata Prihod (e) 16.000 18.400 20.800 23.200 25.600 4. Količ. (m²) 800 1.000 1.200 1.400 1.600 Metalna J. cene (e) 40 40 40 40 40 ograda Prihod (e) 32.000 40.000 48.000 56.000 64.000 Uk. prihod (1-4) 72.000 85.700 99.400 113.100 126.800 Izvršena analiza pratećih materijalnih troškova, omogućila je da se za planiranu proizvodnju dobije ta vrsta godišnjih troškova (tabela). Plan godišnjih materijalnih troškova od 2004. do 2008. godine (evro) Vrsta troškova Iznosi troškova po godinama 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Troškovi materijala 25.200 29.100 32.800 38.400 43.100 Troškovi energije 2.500 3.000 3.500 4.000 5.200 Transportni troškovi 2.000 2.600 3.200 3.800 4.400 Tekuće održavanje 1.100 1.200 1.300 1.400 1.500 Ostali troškovi 2.000 2.500 3.000 3.500 4.000 32.800 38.400 43.800 52.600 58.200 Troškovi amortizacije izračunati su saglasno vrstama uključenih osnovnih sredstava i pratećim stopama obračuna (tabela). Plan godišnjih troškova amortizacije Vrsta sredstava Poč. vrednost (evro) Stopa obračuna (%) God. iznos (evro) Građevinski objekti 23.000 2,5 575 Proizvodna oprema 6.400 12 768 Vozila 3.000 15 450 - - 1.793 Troškovi bruto zarada zaposlenih obračunati su saglasno predviđenim brojevima radnika u planskim godinama i procenjenoj mesečnoj zaradi (tabela). TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 145

Godine Mes. neto zarada (evro) 146 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM Plan troškova bruto zarada zaposlenih Mes. bruto zarada (evro) Broj zaposlenih Broj meseci Ukupna bruto zarada (evro) 2004. 240 420 4 12 20.160 2005. 250 438 4 12 21.024 2006. 260 455 5 12 27.300 2007. 270 473 5 12 28.380 2008. 280 490 6 12 35.280 Najzad, prateći nematerijalni troškovi su dobijeni na osnovu tekućih iskustava sličnih malih firmi (tabela). Plan godišnjih nematerijalnih troškova Vrsta troškova Iznosi troškova po godinama 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Troškovi reprezentacije 2.000 2.200 2.500 2.800 3.000 Troš. platnog prometa 2.900 3.400 4.000 4.500 5.100 Razne takse 1.500 2.000 2.500 3.000 3.400 Ostali troškovi 2.000 2.500 3.000 3.500 4.000 8.400 10.100 12.000 13.800 15.500 6.4. Plan osnovnih bilansa Na osnovu izračunatih prihoda i rashoda, moguće je dobiti projekciju bilansa uspeha u planskom periodu, čiji krajnji rezultati upućuju na značajne iznose neto dobiti (tabela). Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu (evro) Iznosi po godinama Stavke / godine 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 1. Ukupni prihodi 72.000 85.700 99.400 113.100 126.800 2. Ukupni rashodi - Materijalni troškovi - Amortizacija - Bruto zarade - Kamate - Nematerijalni troškovi 3. Bruto dobit -Porez na dobit 4. Neto dobit -Rezervni fond 63.153 32.800 1.793 20.160-8.400 8.847 1.239 7.608 380 72.323 38.400 1.793 21.024 1.006 10.100 13.377 1.873 11.504 575 85.546 43.800 1.793 27.300 653 12.000 13.854 1.940 11.914 596 95.336 51.100 1.793 28.380 263 13.800 17.746 2.487 15.277 764 110.773 58.200 1.793 35.280-15.500 16.027 2.244 13.783 689 5. Dobit za raspodelu 7.228 10.929 11.318 14.513 13.094 Obračun potrebnih obrtnih sredstava izvršen je radi preciznijeg izračunavanja predračunske vrednosti investicije za startnu 2004. godinu saglasno projektovanim prihodima i rashodima, s jedne, i politici obrta sredstava sa druge strane. U ostalim planskim godinama biće potrebno izvršiti adekvatno povećanje iznosa trajnih obrtnih sredstava (usled veće proizvodnje), u odnosu na startno potrebnih 4.100 evra (tabela).

Vrste stavki A. Sabirne stavke B. Odbitne stavke Plan potrebnih obrtnih sredstava za startnu 2004. godinu Vrste obrtnih Sredstava Zalihe materijala Nedovrš. proiz. Gotovi proizvodi Potraž. od kupaca Sred. na žiro računu Godišnje potrebe (e) 25.200 63.153 63.153 72.000 72.000 Dani vezivanja 30 5 3 15 2 Koef. obrta 12 72 120 24 180 Potreban iznos (e) 2.100 877 527 3.000 400 (A) - - - 6.904 Dobavljači Amortizacija Bruto zarade Obaveze iz dobiti 25.200 1.793 20.160 1.619 12 30 30 30 30 12 12 12 840 149 1.680 135 (B) - - - 2.804 V. Potr. sred. (A-B) - - - 4.100 7. OCENA EFEKTIVNOSTI BIZNISA 7.1. Ekonomska ocena biznisa Za dobijanje ove ocene koristiću samo najvažnije statičke pokazatelje, jer će mi i njihova približna tačnost dati povoljnu orjentaciju. Za ove pokazatelje, u odnosu na srednju 2006. godinu, odabrao sam stopu akumulativnosti i vreme vraćanja ulaganja. Stopa akumulativnosti (SA), kao odnos neto dobiti (ND) i predračunske vrednosti investicija (PVI), iznosi: Vreme vraćanja ulaganja (VVA), predstavlja odnos između predračunske vrednosti investicije (PVI) i neto dobiti (ND) u prosečnoj godini i ona iznosi: Polazeći od toga da su iznosi ovih pokazatelja veoma povoljni u odnosu na granične vrednosti, konstatujem da je ovaj biznis isplativ. 7.2. Ocena rizika biznisa Ovu ocenu ću izvesti preko izračunavanja praga rentabilnosti (PR) za srednju 2006. godinu, kao količnika između ukupnih fiksnih troškova (FT) i razlike između ukupnog prihoda (UP) i ukupnih varijabilnih troškova (VT), odnosno: Polazeći od toga da je dobijeni rezultat manji od graničnog, odnosno da je akumulativnost visoka, cenim da je rizik ovog biznisa prihvatljiv. TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM 147

7.3. Društvena ocena biznisa Predviđeni biznis je prihvatljiv sa društvenog aspekta, jer se preko njega vrši korisna delatnost uz poštovanje ekoloških normi i obezbeđenja stalne zaposlenosti za određeni broj radnika. 7.4. Zaključna ocena biznisa Prethodno definisan biznis, kao i izvršene provere njegove efektivnosti, u sintezi ukazuju da je on izvodljiv i opravdan. Zato prihvatam ovaj svoj biznis plan, na osnovu kojeg ću osnovati i zatim voditi preduzeće Tehnika d.o.o. Inđija. a) Rešenje o registraciji firme (po registraciji) b) Vlasnički list za imovinu c) Predračun za adaptacione radove d) Ponuda za proizvodne mašine. 8. PRATEĆA DOKUMENTACIJA 148 TREĆI DEO POSLOVANJE BANAKA SA PRIVREDOM

ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM TEKUĆI RAČUNI GRAĐANA DEPOZITI I ŠTEDNJA I NJIHOVA ZAŠTITA POSLOVANJE SA PLATNIM KARTICAMA POTROŠAČKI KREDITI UGOVOR O SEFU Alienum aes homini ingenuo acerba east servitus. Za slobodnog čoveka, dug je tužno ropstvo.

Glava prva TEKUĆI RAČUNI GRAĐANA 1. Bankarski tekući račun 1.1. Izvod iz Zakona o obligacionim odnosima Izvor: Službeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, Službeni list SRJ, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99 Pojam Član 1052. Ugovorom o bankarskom tekućem računu banka se obavezuje da nekom licu otvori poseban račun i da preko njega prima uplate i vrši isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita. Forma ugovora Član 1053. Ugovor o otvaranju tekućeg računa mora biti zaključen u pismenoj formi. Sredstva na tekućem računu Član 1054. (1) Novčana sredstva na tekućem računu ostvaruju se uplatama od strane deponenta i naplatama novčanih iznosa izvršenih za njegov račun. (2) Banka je dužna da preko tekućeg računa vrši plaćanje za deponenta i kad na računu nema pokrića i to u obimu koji je predviđen ugovorom o otvaranju tekućeg računa ili posebnim sporazumom. (3) Ova obaveza banke može se isključiti ugovorom o otvaranju tekućeg računa. Prebijanje između salda više računa Član 1055. Ako deponent kod iste banke ima više tekućih računa aktivni i pasivni saldo ovih računa se uzajamno prebijaju, ukoliko nije drukčije ugovoreno. Raspolaganje saldom Član 1056. Korisnik tekućeg računa može u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na računu pojavljuje u njegovu korist, osim ako je ugovoren otkazni rok. Primena pravila ugovora o nalogu Član 1057. (1) Banka odgovara za izvršenje naloga deponenta prema pravilima ugovora o nalogu. (2) Ako nalog treba da se izvrši u mestu gde banka nema poslovnu jedinicu, ona može to obaviti preko druge banke. Trajanje računa Član 1058. Ako u ugovoru o otvaranju tekućeg računa nije utvrđen rok njegovog trajanja, svaka strana može da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana. Provizija i naknada troškova Član 1059. (1) Banka ima pravo da zaračunava proviziju za izvršene usluge koje su obuhvaćene ugovorom 150 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

o tekućem računu, kao i naknadu za posebne troškove učinjene u vezi sa tim uslugama. (2) Ova svoja potraživanja banka upisuje u svoju korist u tekući račun, ukoliko između ugovornih strana nije drukčije ugovoreno. Dostavljanje izvoda Član 1060. (1) Prilikom svake promene stanja tekućeg računa banka je dužna da izda izvod sa naznačenjem salda i preda ga klijentu na sporazumno utvrđeni način. (2) Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u dogovorenom roku ili, ako dogovora nema, u roku od 15 dana. (3) I nakon njegovog odobrenja, izvod računa se može osporavati zbog grešaka u pisanju ili u obračunu, zbog ispuštanja ili dupliranja, ali se ovo osporavanje mora preduzeti najdalje u roku od godinu dana od prijema računa o likvidaciji salda po zaključenju tekućeg računa, inače se pravo gasi. 1.2. Model ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa Na osnovu člana 3. stav 2. Zakona o platnom prometu ( Službeni list SRJ, broj 3/02 i 5/03), i tač 1. i 8. Odluke o jedinstvenoj strukturi za identifikaciju i klasifikaciju računa za obavljanje platnog prometa kod banke ( Službeni list SRJ, br. 29/02 i Pravila rada Avala banke a.d. Beograd, zaključuje se UGOVOR O OTVARANJU I VOĐENJU TEKUĆEG RAČUNA između: 1. AVALA BANKE, Avalski put 111, BEOGRAD, matični broj banke koju zastupa (u daljem tekstu: Banka) i 2., Ulica broj, Beograd JMBG, koga zastupa (u daljem tekstu: Klijent). Član 1. Banka otvara Klijentu tekući račun za plaćanja u dinarima broj Član 2. Banka se obavezuje da: 1) usluge koje su predmet ovog ugovora pruža Klijentu kvalitetno, efikasno i stručno, u skladu sa Zakonom o platnom prometu i podzakonskim aktima i u skladu sa opštim bankarskim standardima; 2) izvršava plaćanja na teret računa iz člana 1. ovog ugovora do iznosa pokrića, odnosno u visini odobrenog prekoračenja na računu; 3) utvrđuje za Klijenta dnevni promet i dostavlja izveštaj na zahtev Klijenta; 4) postupi odmah a najkasnije u roku od tri dana po reklamaciji Klijenta; 5) poštuje princip tajnosti računa i daje informacije samo Klijentu, po nalogu suda, drugog nadležnog organa, ili na osnovu neposrednog ovlašćenja Klijenta. Član 3. Klijent se obavezuje: 1) da naloge za plaćanje izdaje u pisanoj formi na propisanim instrumentima platnog ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 151

prometa, ili elektronski, u skladu sa Uputstvom Banke za obavljanje elektronskog platnog prometa sa klijentima; 2) da će naloge potpisivati samo lice koje je deponovalo potpis kod Banke; 3) da će podneti reklamaciju Banci o neslaganju na računu, odmah a najkasnije u roku od tri dana od saznanja; 4) da će obezbediti redovan priliv sredstava na računu, ukoliko je Banka po tom računu izdala Klijentu čekove građana kod kojih je Banka trasat; 5) da će o promeni ličnih podataka vlasnika računa, zakonskog zastupnika ili ovlašćenog lica (prezime, mesto i adresa, broj lične karte i dr), obavestiti Banku u roku od tri dana od dana nastale promene. Član 4. Banka će Klijentu dati identifikacionu odnosno platnu karticu čiji je izdavalac i vlasnik Banka. Banka će po osnovu redovnog priliva sredstava na tekućem računu dati Klijentu čekove u skladu sa poslovnom politikom Banke. Član 5. Klijent se obavezuje da će čekovne blankete i identifikacionu odnosno platnu karticu čuvati sa dužnom pažnjom i da će u slučaju gubitka, krađe ili uništenja čekovnih blanketa ili identifikacione platne kartice o tome odmah po saznanju obavestiti banku, a za platnu karticu i Centar za autorizaciju. Klijent se obavezuje da će uplatom na tekući račun izmiriti eventualni negativan saldo proistekao realizacijom zloupotrebljenih čekova ili platne kartice. Klijent prihvata opšta pravila izdavanja i korišćenja platnih kartica. Član 6. Banka ne snosi odgovornost ako dođe do zloupotrebe čekovnih blanketa, čekovne odnosno platne kartice usled gubitka, krađe i sl. osim ako Pravilima rada Banke nije drugačije regulisano. U slučaju gubitka ili zloupotrebe čekovnih blanketa ili identifikacione odnosno platne kartice eventualni spor protiv učinioca zloupotrebe pokreće i vodi Klijent a Banka ne može imati štetne posledice niti one mogu teretiti Banku. Član 7. Po osnovu otvorenog tekućeg računa, Banka može Klijentu odobriti ili produžiti dozvoljeno prekoračenje, po kamatnoj stopi i na rok predviđen aktima poslovne politike Banke, važećim u momentu odobravanja ili produžavanja dozvoljenog prekoračenja. U slučaju iz stava 1. ovog člana Banka i Klijent ne sklapaju poseban Ugovor a Klijent je saglasan sa svim uslovima koji važe za dozvoljeno prekoračenje koji su regulisani aktima poslovne politike Banke. Član 8. Ukoliko Klijent poslovanjem preko tekućeg računa dovede tekući račun u minusno stanje iznad iznosa sopstvenih sredstava, ili iznad iznosa dozvoljenog prekoračenja, dužan je da plati Banci zateznu kamatu utvrđenu poslovnom politikom Banke, kao i da snosi zakonske posledice ovakvog nesavesnog poslovanja. Radi obezbeđivanja naplate po izdatim čekovima građana i realizacije platnih kartica Banka ima pravo da od Klijenta, u toku važenja ovog ugovora zatraži dodatno sredstvo obezbeđenja. Član 9. Za pružanje usluga platnog prometa, na šalteru Banke, Banka zaračunava Klijentu naknadu u iznosu predviđenom Pravilima rada Banke i Tarifom naknada Banke. Za vođenje i praćenje tekućeg računa Banka zaračunava i automatski naplaćuje naknadu zaduživanjem Klijentovog računa u rokovima i u iznosu predviđenom Pravilima rada Banke i Tarifom naknada Banke. Član 10. Na iznos sredstava na tekućem računu Klijenta ne plaća kamatu osim ako drugačije ne reguliše Pravilima rada Banke i Odlukom kamatnim stopama. 152 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Član 11. Eventualna šteta koju ugovorne strane pričine jedna drugoj u izvršavanja ovog ugovora i vršenju platnog prometa, rešavaće se saglasno odredbama Zakona o platnom prometu i Zakona o obligacionim odnosima. Član 12. Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme. Ugovorne strane mogu raskinuti ovaj ugovor uz pismeni otkazni rok od 30 dana. Klijent koji ima neizmerene obaveze prema Banci može raskinuti ovaj ugovor u roku iz stava 2. ovog člana, po izmirivanju svih obaveza prema Banci. U slučaju raskida ovog ugovora sve obaveze Klijenta izdatih čekova, plaćanja po osnovu platnih kartica i dr. smatraju se dospelim. Član 13. U slučaju spora, po ovom ugovoru, ugovorne strane su saglasne da spor rešava nadležni sud, prema sedištu poslovne jedinice Banke kod koje je tekući račun otvoren. Član 14. Ovaj Ugovor je sačinjen u dva istovetna originalna primerka, od kojih svakoj ugovornoj strani pripada po jedan originalni primerak, potpisan od obeju strana U Beogradu, 200. godine Za Klijenta: Za Banku: 1.3. Model ugovora o neoročenom dinarskom računu AVALA BANKA AD BEOGRAD Partija Mesto (u daljem tekstu: Banka) i JMBG Mesto ulica (u daljem tekstu: Deponent), zaključili su dana UGOVOR O NEOROČENOM DINARSKOM RAČUNU Član 1. Ugovorne strane saglasne su da Deponent otvori kod Banke dinarski neoročeni račun kao i sa uslovima poslovanja navedenim u članovima 2. do 10. ovog Ugovora. Član 2. Deponent može u korist dinarskog računa vršiti uplate gotovinski ili bezgotovinski. Član 3. Deponent može raspolagati sredstvima sa dinarskog računa bez ograničenja, do granice raspoloživih sredstava na računu. Raspolaganje sredstvima može biti gotovinski ili bezgotovinski. Član 4. Sredstvima na dinarskom računu može raspolagati Deponent ili lice koje on ovlasti. Član 5. Svi nalozi za raspolaganje sredstvima na dinarskom računu moraju biti u pismenoj formi. Član 6. Za sredstva koja se nalaze na dinarskom računu jemči Banka svojom ukupnom imovinom. Član 7. Na sredstva koja se nalaze na dinarskom računu, Banka plaća kamatu u skladu sa Odlukom o kamatnim stopama Banke. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 153

Porez i druge obaveze po osnovu prihoda od kamata dužan je da plati Deponent. Član 8. U skladu sa Odlukom o tarifi Banke, Banka može za izvršene usluge naplatiti Deponentu direktnim zaduženjem dinarskog računa bez njegove pismene saglasnosti. Član 9. Ugovorne strane su saglasne da za sve slučajeve koji nisu predviđeni ovim Ugovorom, važe zakonski i drugi propisi i akta Poslovne politike Banke. Član 10. U slučaju spora po ovom Ugovoru nadležan je Sud po mestu sedišta Poslovne jedinice Banke. U Beogradu, 200. godine Za Deponenta: Za Banku: 154 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Glava druga DEPOZITI I ŠTEDNJA I NJIHOVA ZAŠTITA 1. POSLOVI DEPOZITA 1.1. Pojam i vrste depozita Reč depozit potiče od latinske reči depozitum što znači, nešto što je dato na čuvanje. Ugovor o novčanom depozitu predstavlja bankarski posao kojim se deponent obavezuje da položi kod poslovne banke određen novčani iznos sa kojim banka može raspolagati, uz obavezu da isti vrati prema uslovima zaključenog ugovora. Obaveza deponenta prema ugovoru jeste: da položi ugovoreni novčani iznos i to u ugovoreno vreme od depozitara. Svako neizvršenje ugovora o depozitu izaziva pravne posledice docnje (kašnjenja). Obaveza deponenta jeste, da otkloni dugovni saldo koji se pojavi na računu depozita, u slučajevima da je poslovna banka izvršila njegove naloge bez postojećeg pokrića na njegovom računu. Obaveza deponenta jeste, da nalog za uplatu i isplatu sa depozitnog računa upućuje u sedište poslovne banke sa kojom je zaključio ugovor o depozitu. Bankarski novčani depoziti mogu se prema ročnosti podeliti na: 1. kratkoročne depozite, 2. dugoročne depozite. Kratkoročni depoziti obuhvataju: 1) depozitni novac, 2) depozite po viđenju u devizama, 3) ostale depozite po viđenju, 4) ograničene depozite, 5) oročene depozite u dinarima i devizama do jedne godine, 6) oročene depozite u dinarima i devizama preko jedne godine. Dugoročni depoziti obuhvataju: 1) dugoročne depozite u dinarima, 2) dugoročne depozite u devizama, 3) depozite za stambeno-komunalnu izgradnju. Depozitni novac po viđenju (avista depoziti) koji se nalaze na žiro-računima, tekućim računima i drugim najlikvidnijim oblicima računa kod poslovnih banaka. Karakteristika depozitnog novca jeste, da se mogu podići sa računa kod poslovne banke u svako vreme ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 155

(bez najave) i bez nekog ograničenja. Depozitni novac je prisutan kod svih sektora privrede i on je univerzalno primenljiv. Za depozitni novac se često kaže da predstavlja najznačajniju poziciju u strukturi novčane mase. Devizni depoziti po viđenju obuhvataju novčana sredstva preduzeća koja se privremeno nalaze u deviznom obliku. Devizni depoziti preduzeća doživljavaju transformaciju u dinarski depozit. Devizni depoziti po viđenju građana nalaze se na štednim i na deviznim računima građana. Ostali depoziti po viđenju odnose se na depozite kod poslovnih banaka koji nisu ograničeni rokom i sa kojim se ne može direktno obavljati plaćanje. Najtipičniji predstavnici ostalih depozita po viđenju su štedni ulozi građana koji su po viđenju. Ograničeni depoziti se odnose na depozite čija je upotreba odložena za određeni vremenski period. Najtipičniji predstavnici tih depozita su: sredstva rezerve, sredstva za investicije, depoziti po poslovima sa inostranstvom. Oročeni depoziti do jedne godine obuhvataju i dinarske i devizne depozite deponovane kod poslovne banke sa ili bez otkaznog roka, koji se mogu koristiti istekom vremenskog perioda koji nije duži od jedne godine. Oročeni depoziti preko jedne godine obuhvataju i dinarske i devizne depozite deponovane kod poslovne sa ili bez otkaznog roka, koji se mogu koristiti istekom roka dužim od jedne godine. Ugovor o bankarskom nenovčanom depozitu predstavlja takav ugovor putem kojeg deponent stavlja na čuvanje određene pokretne stvari poslovnoj banci, uz plaćanje određene naknade, s tim da se poslovna banka obavezuje da primljene stvari čuva s pažnjom dobrog privrednika i da ih stavi na raspolaganje deponentu saglasno uslovima ugovora. Najčešće se u praksi kao nenovčani depoziti pojavljuju: umetnički predmeti, dragocenosti, dokumenti, hartije od vrednosti i sl. Po svojoj suštini ugovor o nenovčanom depozitu veoma je sličan ugovoru o depou, s tim da obuhvata uži broj depozitara i ima uži predmet depozita. Nenovčani depozit spada u prave depozite, jer depozitar ima pravo da se koristi predmetom depozita saglasno ugovorenim odredbama. Iskustva ukazuju na to da je nenovčani depozit kao oblik bankarskog depozitnog posla nedovoljno razvijen i primenljiv u našoj praksi. 1.2. Depoziti po viđenju Depoziti po viđenju su instrumenti bezgotovinskog plaćanja, te se zbog toga često nazivaju: knjigovodstvenim novcem, žiralnim novcem i skripturalnim novcem. S obzirom na to da se transakcije depozita po viđenju evidentiraju na žiro računima i tekućim računima, oni se nazivaju dnevnim novcem ili novcem po pozivu. Za depozite po viđenju je karakteristično, da direktno učestvuju u procesu multiplikacije, te da se preko njih (inicijalne mase) stvara novac i novi depozit po viđenju. Na osnovu depozita po viđenju moguće je od strane menadžmenta poslovne banke odrediti indikatore likvidnosti (primarne likvidnosti), dinamiku (brzinu) opticaja novca, kao i stepen zaduženosti poslovne banke. 156 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Nebankarski sektor je manje zainteresovan za formiranje depozita po viđenju, iz razloga što isti predstavlja za njih oblik tezaurisanja novca. Zbog prisustva suprotnih interesa bankarskih i nebankarskih organizacija, depozit po viđenju je pod posebnom kontrolom monetarnih institucija. Ta kontrola se sprovodi putem: 1) stope obavezne rezerve za depozite po viđenju, 2) stope specijalnih rezervi, 3) definisanja limita kratkoročnih kredita, 4) definisanja ročne transformacije kratkoročnih izvora u dugoročne plasmane i sl. Svako emitovanje primarnog novca od strane centralne banke imaće uticaja na porast depozita po viđenju. Porast primarnog novca biće izazvan, porastom gotovine i porastom rezervi poslovnih banaka koje se nalaze kod centralne banke. Proces depozitno-kreditne multiplikacije biće prisutan kod poslovnih banaka sve dok se ne istroši slobodni krediti potencijal banaka. Karakteristično je, da se deo depozita odliva u gotovinu (novčana sredstva) i u sredstva obavezne rezerve, koja su propisana od strane centralne banke. U cilju povlačenja novih depozita po viđenju, poslovna banka je u poziciji da na iste plaća stimulativnu kamatu, koja je po visini ispod kamatne stope na kreditne plasmane. Razlika između napred navedenih kamatnih stopa (pasivnih i aktivnih) naziva se kamatnom maržom poslovne banke. Težnja je svakog menadžmenta poslovne banke da ostvari takvu kamatnu maržu koja će pokriti oportunitetne troškove (troškove fondova banke), transakcione troškove (troškove držanja dodatnih depozita) i doneti određenu stopu prinosa (profit) poslovnoj banci. Nivo prosečne kamatne stope po osnovu mobilisanih avista depozitnih izvora, u prvom redu zavisi od sledećih faktora: 1) promene prosečne kamatne stope na kredite, 2) promene prinosa na plasmane u hartije od vrednosti, 3) promene stope obavezne rezerve, 4) promene transakcionih troškova banke. Pri tome imati u vidu, da svaka promena prosečne kamatne stope na više, kod plasmana stvara mogućnost porasta kamatne stope na depozite i obrnuto. Svako smanjenje stope obavezne rezerve i smanjenje transakcionih troškova poslovne banke stvara mogućnost porasta kamatne stope na depozite i obrnuto. Bez obzira na značaj depozita po viđenju u izvorima poslovne banke, strategija razvoja banke treba da počiva na sopstvenim dugoročnim izvorima (akcijskom kapitalu), koji su beskamatni i koji su u funkciji profitabilnijeg bankarskog poslovanja. 1.3. Oročeni depoziti Oročeni depoziti predstavljaju dugoročna potraživanja nebankarskog sektora od strane bankarskog sektora, odnosno dugoročne obaveze poslovnih banaka prema svojim deponentima. Karakteristika oročenih depozita jeste, da nose sa sobom znatno veću kamatu. Korišćenjem ovih depozita, poslovne banke se osećaju sigurnije i imaju realnu mogućnost da u dužem vremenskom periodu usaglase svoj kreditni potencijal sa mogućim ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 157

disponiranjem dotičnih izvora sredstava. Karakteristika oročenih (investicionih) depozita jeste, da se po osnovu njih obračuna manja stopa obavezne rezerve i stvaraju manji operativni troškovi držanja depozita. Svako povećanje stope oročenih depozita ima kao krajnji efekat povećanje stabilnosti banke i obrnuto. Oročeni depoziti mogu biti u obliku: 1) štednih depozita, 2) depozitnih certifikata, 3) depozita na otvorenom računu. Oročeni (investicioni) depoziti imaju poseban značaj u formiranju finansijskog potencijala poslovne banke. Njihov uticaj prisutan, u procesu multiplikacije kreiranja depozita po viđenju, formiranju ukupnih depozita i kredita poslovne banke. Oročeni depoziti se ukamaćuju po višim kamatnim stopama, uz primenu višestruko niže stope obavezne rezerve, od strane centralne banke, na njihov obim u bankarskom poslovanju. Rast oročenih depozita poslovne banke biće prisutan samo ako je nominalna kamatna stopa iznad stope inflacije i ukoliko je limitirana dotična kamatna stopa. Polazeći od činjenice, da poslovne banke odobravaju veće pogodnosti vlasnicima oročenih depozita, te da su isti najstabilniji oblik štednje, kamate na oročene depozite ne moraju imati trenutno visok rast. Za oročene depozite je karakteristično, da nose sa sobom realno pozitivnu kamatnu stopu, te da rast stope inflacije smanjuje njihovu stopu rasta. 1.4. Štedni i specijalni depoziti Štedni depoziti predstavljaju srednjoročne depozite klijenata banke koji se polažu na dogovoreni vremenski rok kod dotične poslovne banke. Oni mogu biti transakcioni i oročeni. Ukoliko su položeni kod štednih banaka (štedionica), kreditnih organizacija i drugih specijalizovanih nebankarskih finansijskih organizacija, tada se ne mogu bez gubitaka transformisati u gotovinu (novčana sredstva). Izvor štednih depozita jeste, najčešća tekuća i kumulativna štednja koja potiče od stanovništva. Svrha postojanja štednih depozita jeste, da se preko njih izvrši koncentracija velikog broja atomiziranih (malih) viškova gotovine (novčanih sredstava). Štedni depoziti predstavljaju za poslovnu banku stabilan izvor sredstava koji se može koristiti u svrhu dugoročnih ulaganja. Štedni depoziti mogu biti po viđenju, te se tada nazivaju neoročenim štednim depozitima. U cilju većeg privlačenja sitnijih i srednjih štediša poslovne banke u razvijenim zemljama često koriste instituciju osiguranja štednih depozita. U cilju privlačenja što većeg broja štednih depozita, poslovne banke se opredeljuju ka posebnoj strategiji stvaranja pozitivnog sopstvenog imidža uz masovno korišćenje sredstava informisanja. Najznačajnije strateške poruke se odnose na: 1) premijsku štednju, 2) zlatnu štednju, 3) rentnu štednju, 4) štednju za školovanje, 5) štednju za penzije, 6) lutrijsku štednju, 7) štednju mladih bračnih parova, 8) štednju za novorođenčad i sl. Specijalni depoziti predstavljaju depozite po viđenju uz prisutnu razliku formiranja i korišćenja istih. Specijalni depoziti se formiraju prinudnim (zakonskim) putem i isti su u funkciji ostvarivanja određenih zadataka ekonomske politike dotične zemlje. Za specijalne depozite je karakteristično da imaju promenljivu stopu obračuna i namenu korišćenja. 158 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Specijalni depoziti nastaju kod poslovnih banaka i kod centralne banke. Oni se ne mogu koristiti: pri formiranju kreditnog potencijala poslovne banke i za obezbeđenje garancijskih i kreditnih plasmana poslovnih banaka. U koliko se specijalni depoziti koriste za regulisanje ekonomskih transakcija sa inostranstvom tada se isti vode kao depoziti centralne banke i ne mogu biti sastavni deo finansijskog potencijala poslovne banke. Dakle, ovi depoziti ne donose kamatni prihod poslovnim bankama. Obim i dinamika korišćenja ovakvih specijalnih depozita uslovljena je sa platnobilansnom situacijom dotične države. Specijalni depoziti mogu biti u obliku deviznih depozita. Oni nastaju u uslovima kada je prisutna centralizacija i distribucija deviznih sredstava preko centralne banke. Naime, privredni subjekti zadržavaju deo ostvarenog deviznog priliva u vidu retencione kvote i evidentiraju isti na račun banke kao devizni depozit koji je namenjen za plaćanje uvoza robe. 1.5. Depoziti hartija od vrednosti Depoziti hartija od vrednosti spadaju u depozite otvorenog tipa. Oni predstavljaju specijalnu vrstu nenovčanog depozita. Ugovorom o depozitu hartija od vrednosti, ne ograničava se samo čuvanjem i vraćanje dotičnog depozita već se reguliše jedan broj finansijskih operacija koje se vezuju za upravljanje sa deponovanim hartijama od vrednosti. Na osnovu ugovora hartija od vrednosti, depoziti se deponuju u poslovne banke uz pravo očuvanja svoje individualnosti. Hartije od vrednosti mogu biti deponovane i na tekući račun, pri čemu se gubi svaka individualnost. Karakteristika zemalja sa razvijenom tržišnom privredom (razvijeni tržištem hartija od vrednosti) jeste, da se sve ređe praktikuje upis hartija od vrednosti na tekući račun. Na ovaj način se vrši dematerijalizacija hartija od vrednosti. Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti može se utvrditi i svojinski prenos hartija od vrednosti na poslovnu banku. Prenos se može izvršiti putem cesije odnosno svojinskog indosamenta, pri čemu se omogućuje poslovnoj banci da za svoj račun pruža dotične usluge. Poslovna banka pri deponovanju hartija od vrednosti ima sledeće obaveze: 1) da obezbedi čuvanje deponovanih hartija od vrednosti sa pažnjom dobrog privrednika uz naplatu naknade za dotičnu aktivnost, 2) da za račun deponenta preduzima sve radnje radi očuvanja i ostvarivanja njegovih prava iz hartija vrednosti, kao što su: naplata kamata, naplata glavnice, naplata drugih dospelih obaveza, 3) da deponentu stavi na raspolaganje naplaćena sredstva, direktnim putem ili na račun, sa novčanim depozitima na koji se vrši upis naplaćene sume novca, 4) da deponentu vrati deponovane hartije od vrednosti ili da izvrši plaćanje odgovarajuće sume novca, ako je tako ugovorom definisano, 5) da poslovna banka izvesti deponenta o svakom zahtevu, koji je postavljen od strane trećeg lica, a koji se odnosi na deponovanje hartija od vrednosti, 6) da poslovna banka izvrši povraćaj deponovanih hartija od vrednosti deponentu, odnosno njegovom pravnom sledbeniku ili licu koje je naznačeno, pod uslovom ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 159

da se iz same hartije od vrednosti može videti da dotična pripada trećem licu. U ovakvim situacijama, poslovnu banku ne interesuje odnos deponenta i trećeg lica, već izvršavanje obaveza iz ugovora o depozitu hartija od vrednosti. Daljim razvojem finansijskog tržišta, a posebno tržišta kapitala sve više će se u praksi privrednih subjekata primenjivati ovakav oblik depozita. Klasični depozitni oblici sredstava ustupiće mesto hartijama od vrednosti i njihovim terminskim transakcijama. 1.6. Kreiranje depozitnog potencijala Kreiranje depozitnog potencijala poslovnih banaka može se posmatrati sa dva aspekta: 1) sa nivoa poslovnog bankarstva kao sistema, 2) sa nivoa pojedinačne poslovne banke. Ako se posmatra depozitni potencijal sa nivoa bankarskog sistema, tada se uočava njegov stalni rad, što je posledica kontinuelnog procesa formiranja i poništavanja depozitnih sredstava na bankarskim računima. Ako se posmatra depozitni potencijal sa nivoa pojedinačne poslovne banke, tada je on podržan povremeno većim ili manjim oscilacijama oko uobičajenog trenda njegovog kretanja. Kreiranje depozitnog potencijala na nivou poslovnog bankarstva zavisi od: 1) stope agregatne štednje, 2) stepena razvijenosti i integrisanosti poslovnih banaka, 3) monetarnokreditne politike, 4) stope inflacije, 5) spoljnotrgovinskog prometa i sl. Za poslovne banke (pojedinačno posmatrano) karakteristično je, da svaka od njih treba da ima specifičnu strategiju usmerenu ka predviđanju i mobilizaciji potrebnog nivoa depozita. Kreiranje depozitnog potencijala poslovne banke zavisi od: 1) strateške politike i snage poslovne banke, 2) profila bankarskih proizvoda i bankarskih usluga, 3) lokacija poslovne banke i njenih profitnih centara (filijala), 4) startne pozicije poslovne banke, 5) kvaliteta kadrova i njihove profesionalnosti u radu. Strateška politika poslovne banke podrazumeva eliminisanje poslovnih promašaja, eliminisanje gubitaka u poslovanju i eliminisanje potencijalnih kriznih situacija u poslovanju. Da bi se isto ostvarilo, neophodno je da menadžment poslovne banke postavi dobru organizaciju banke, visok nivo tehničke opremljenosti banke i dobar imidž banke. Često su u praksi prisutni slučajevi da depozitni potencijal beleži dinamičan rast izazvan privrednim prosperitetom i povećanim obimom kreditiranja privrede i stanovništva. U takvim uslovima privređivanja lančano se povećava kreditna sposobnost svih transaktora, što samo od sebe deluje multiplikujuće na porast depozita. Privredni prosperitet ima direktnog uticaja i na strukturne promene u privredi, što takođe direktno utiče na porast finansijskog potencijala poslovne banke. One poslovne banke koje su dobre organizovane, najčešće povoljno koriste pozitivan finansijski talas i ostvaruju enormno veliki poraz depozita. Depozitni efekti posebno dolaze do izražaja kod onih poslovnih banaka koje su na vreme izvršile diverzifikaciju svojih bankarskih usluga. Diverzifikacija bankarskih usluga podrazumeva: otvaranje novih oblika štedno-transakcionih računa, unapređenje tehnologije plaćanje, elektronski transfer novčanih sredstava, odobravanje specijalnih kredita klijentima banke i sl. 160 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Dobra lokacija poslovne banke i njenih profitnih centara podrazumeva postojanje ekonomske moći geografskog regiona, koncentraciju i migraciju kretanja stanovništva na prostoru delovanja poslovne banke. Savremena tehnološka opremljenost poslovne banke stvara mogućnost proširenja i njenog delovanja na širem geografskom području, uz pružanje atraktivnih bankarskih proizvoda i usluga. Značajan element konkurentske pozicije svake poslovne banke jeste, personalna osposobljenost njenog bankarskog menadžmenta. Dobra personalna osposobljenost njenog bankarskog menadžmenta ima za rezultat privlačenje dodatnog obima depozita u potencijal dotične banke. Startna pozicija poslovne banke podrazumeva, da je dotična banka ovladala određenim delom finansijskog i geografskog tržišta, te da će imati daleko manje troškove nego što je to slučaj kod novih banaka kada iste ostvaruju svoje strateške ciljeve. Efikasno kreiranje depozitnog potencijala poslovne banke podrazumeva pravovremeni izbor strateške poruke upućene široj ili užoj potencijalnoj klijenteli banke. Menadžment poslovne banke greši, kada smatra da može efikasno kreirati depozitni potencijal samo na osnovu stimulativne pasivne kamate i to posebno kada je u pitanju depozit po viđenju preduzeća i stanovništva. Ovakva politika kreiranja depozitnog potencijala je kratkog daha, jer se ista temelji na najnesigurnijem obliku depozita, uz potiskivanje principa profitabilnosti u drugi plan poslovanja banke. Faktori koji utiču na kreiranje depozitnog potencijala poslovne banke treba da se celovito posmatraju u njihovoj uzajamnoj vezi i sinhronizovanom delovanju. Samo na ovaj način je moguće stvoriti uslove za ekspanzivan rast depozitnog potencijala poslovne banke, posmatrano u dužem vremenskom periodu. 2. POSLOVI ŠTEDNJE I NAMENSKE ŠTEDNJE 2.1. Štednja kao odložena potrošnja i namenska štednja Poznato je definicija štednje u ekonomskoj teoriji da se štednjom naziva odložena potrošnja. Iz toga proističe da je štednja jedan od ključnih preduslova za stvaranje fonda sredstava za odobravanje novih investicionih kredita za proširenje materijalne osnove rada, tj. novog zapošljavanja, a time i opšteg standarda stanovništva u jednoj državi. Novija praksa pokazuje da se sve više uvodi praksa namenske štednje o čemu ćemo detaljnije govoriti u nastavku ovog teksta. Namenska štednja se pojavljuje u vidu više modaliteta: 1) dečija namenska štednja (za kupovinu odeće i obuće, za kupovinu igrački i sl.), 2) đačka namenska štednja (za kupovinu udžbenika, sportske rekvizite, ekskurzije i sl.), 3) studentska namenska štednja (za plaćanje školarine, studentski standard i sl), 4) namenska štednja zaposlenih (za trajna potrošenih dobra, nekretnine, i sl.), 5) penzionerska namenska štednja (za banjska lečenja, putovanja, ogrev, zimnicu i sl.), 6) stambena namenska štednja (za rešavanje stambenih pitanja), 7) potrošačka namenska štednja (za kupovinu potrošnih dobara i sl), 8) proizvodna namenska štednja (za kupovinu trajnih dobara i sl.). ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 161

Realizacija namenske štednje zavisi od postojanja međusobnih relacija između klijenata (korisnika štednje), poslovne banke i trgovca. Jedan od elemenata opredeljujućih za namensku štednju, jeste i stimulativna kamata. 2.2. Premijska štednja Osnovna odlika premijske štednje je polaganje depozita u određenim obrocima. Naime, premijska štednja predstavlja štednju u ratama sa ciljem da se posle ugovorenog roka prikupe određena sredstva, koja bi se upotrebila u određene svrhe (kupovina kapitalnih i potrošnih dobara, finansiranje putovanja i sl.). Premijska štednja predstavlja oročenu štednju u vremenskom trajanju od 1 do 5 godina. Obaveza je korisnika premijske štednje, da u ugovorenom vremenskom roku mesečno polaže uloge koji ne mogu biti manji od ugovorenih uloga. Ukoliko korisnik premijske štednje ne izvrši uplatu u jednom mesecu, ugovor o premijskoj štednji se ne raskida, već se vremenski produžava za taj jedan mesec. Banka korisniku premijske štednje stavlja na raspolaganje, da sam odredi visinu novčane sume koju želi staviti na štednju, kao i visinu novčane sume koju želi staviti na štednju, kao i visinu mesečne uplate obroka. Dan uplate mesečnog obroka premijske štednje je poslednji dan u dotičnom mesecu. Za premijsku štednju je karakteristično, da se obračun kamata može vršiti na četiri načina, i to: 1) osnovna kamata (obračunava se na depozit premijske štednje), 2) zaštitna kamata (obračunava se radi zaštite od inflacije), 3) premijska kamata (obračunava se kao dodatna kamata na uloge oročene duže od tri godine), 4) stimulativna kamata (obračunava se kao dodatna kamata, pod uslovom da su mesečni ulozi veći od unapred utvrđenog iznosa). Premijsku štednju treba zaštiti od visoke stope inflacije, a to se čini ugovaranjem valutne klauzule. Isplata depozita premijske štednje počinje mesec dana po uplati poslednjeg uloga (obroka) štednje. 2.3. Rentna štednja Rentna štednja počiva na jednokratnom ili višekratnom polaganju i oročavanju depozita radi isplate rente ( do punoletstva, do početka školovanja, do odlaska u penziju, za slučaj bolesti, za sahrane i sl.). Pri tome se rentni depozit nenamenski oročava, a isplata rente se ne vezuje ni za kakvu namenu. Renta predstavlja novčani iznos (jednokratni) koji obuhvata glavnicu (oročeni depoziti) i obračunatu kamatu koja se isplaćuje u jednakim vremenskim periodima. Iskustva ukazuju na to, da postoji više modela kojima se reguliše tehnološki proces deponovanja sredstava radi isplate rente. Najviše su primenljivi sledeći modeli: 1) višekratno polaganje rentnog depozita tzv. štednja za rentu, 2) uplata za rentu. 162 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Rentna štednja određuje vlasnika rentnog depozita i korisnika rente. Vlasnik rentnog depozita jeste lice koje ugovornim odnosom sa poslovnom bankom zasniva rentni depozit. Korisnik rente jeste lice kojem se prema nalogu vlasnika rentnog depozita isplaćuje renta. Polaganje rentnog depozita (u dužem vremenskom periodu), naziva se periodom mize. Višekratno polaganje rentnog depozita (period formiranja mize) obično se determiniše na vremenski rok ne manji od 36 meseci, dok se vremenski rok isplate rente determiniše na period ne manji od 12 meseci. Ugovorom između vlasnika rentnog depozita i poslovne banke određuje se: visina početnog uloga, broj pojedinačnih uloga, kao i vreme ulaganja rentnog depozita. Postupak isplate rente teče po isteku perioda formiranja mize i definisan je ugovorom između vlasnika rentnog depozita i poslovne banke. Ako je rok isplate rente određen period od godinu dana, tada se ista može isplatiti u 12 mesečnih rata, u 4 tromesečne rate, odnosno u dve polugodišnje rate (obroka rente). Ako je u pitanju drugi modalitet oročavanja rentnog depozita, putem uplate za rentu, tada to znači da je vlasnik rentnog depozita jednokratno uplatio depozit u ugovorenom iznosu između njega i dotične poslovne banke. Isplata rente može da teče najranije 30 dana po uplati rentnog depozita ili po isteku vremenskog roka kojeg odredi vlasnik rentnog depozita. Najkraći vremenski rok isplate rente može da bude 48 meseci. Bez obzira da li je u pitanju modalitet višekratnog ili jednokratnog polaganja rentnog depozita, sastavni deo svakog rentnog posla i ugovor sačinjen između vlasnika rentnog depozita i poslovne banke. Svaki takav ugovor treba da sadrži sledeće elemente: (1) period formiranja mize, (2) broj obroka rente, (3) korisnika rente, (4) visinu kamatne stope, (5) obračun kamate, (6) način isplate rente, (7) uslove razoročavanja dela rentnog depozita, (8) raskidanje ugovora o rentnom depozitu. Praktična iskustva ukazuju na to, da poslovne banke radi očuvanja vrednosti novčanog depozitnog uloga i rente, te održavanja visokog stepena sigurnosti rentnog depozita, često ugovorom predviđaju vezivanje rentnog uloga za paritet neke konvertibilne valute (EVRO ili USA dolar). Poslovne banke veoma često nude svojim klijentima i životno osiguranje (preko osiguravajućih društava ili u svojoj režiji) i to vlasniku rentnog depozita kao i korisniku rente. Kamatna stopa za rentnu štednju utvrđuje se ugovorom i iznosi, u našim uslovima privređivanja, najmanje 10% na godišnjem nivou. Ugovorom o rentnoj štednji često se predviđa promenljiva kamatna stopa. Posao rentne štednje podrazumeva izdavanje rentnih kartica i to: 1) rentne kartice vlasnika rentnog depozita, 2) rentne kartice korisnika rente. Za rentnu štednju kao oblik dugoročne štednje se može reći da predstavlja korisnu aktivnost ne samo za poslovnu banku, već i za vlasnika rentnog depozita i korisnika rente. Putem rentne štednje poslovne banke mogu obezbediti značajne dugoročne izvore sredstava pod relativno povoljnim uslovima, a vlasnici rentnog depozita sigurnost svog uloga od njegovog inflatornog obezvređivanja, te mogućnost prenošenja svog uloga na korisnika rente za neki naredni period. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 163

Štednja za školovanje posebno je postala aktuelna sa pojavom privatnih škola, privatnih fakulteta. Tako nastaje novi oblik štednje, kako bi korisnici usluga pokrili sve značajnije stavke rashoda (troškova školovanja) u porodičnom budžetu. Stoga je zadatak poslovnih banaka, da osmisle novi oblik namenski oročene dinarske štednje koja bi bila u funkciji kredita, a za pokriće dela troškova srednjoškolske i studentske omladine. Model namenske štednje mogao bi ići u pravcu štedno-kreditnog računa srednjoškolaca i studenata (koji se nalaze na redovnom školovanju) starosti od 15-25 godina. Namenski oročenu štednju treba definisati u dinarskom obliku. Pri otvaranju štedno-kreditnih računa bilo bi neophodno definisati prve uplate početnog uloga koja se ne mogu podizati sve do momenta gašenja računa. Početni ulozi mogli bi imati sledeće limite: 1) za srednjoškolce 50 evra, 2) za studente 100 evra, 3) za postdiplomce 500 evra. Ovako oročena štednja nosila bi kamatu na nivou klasične oročene štednje, na mesec dana. Prelaskom iz nižeg u viši stepen školovanja, postojala bi obaveza ulagača da izvrši razliku uplate između postojećeg i novog početnog uloga. Na osnovu visine uplate i vremenskog roka oročavanja uplata, definisao bi se model odobravanja kredita. Primera radi, ukoliko se sredstva štednje zadrže na računu tri meseca, klijent (učenik, student) bi imao pravo na povlačenje kredita u odnosu 1: 3 (odnos uloga i kredita). Kredit bi se odobravao na vremenski rok od godinu dana, uz najnižu kamatnu stopu koja je definisana za klasične kredite slične namene kao građana. Štednja za penzije, osiguranje života, troškove sahrane i dr. javlja se u slučajevima nemogućnost redovne isplate penzija od strane Fonda penzionog i invalidskog osiguranja, kao i skroman iznos prosečnih penzija, naterao je poslovne banke, da kreiraju mogući model štednje za penziju građana. Krajnji cilj ovog vida štednje jeste, da građanima obezbedi izvesniju, sigurniju i bezbedniju starost i nudi se obično građanima u starosnom dobu od 18-60 godina. Model počiva na principu dogovorene oročene štednje u dinarima ili devizama. Minimalni rok oročavanja treba da iznosi 3 godine, uz definisanje minimalnog obaveznog mesečnog pologa. Poslovna banka je u obavezi, da štediši stavi na raspolaganje besplatnu uslugu finansijskog konsaltinga. Sredstva prikupljena na računu štednja za penziju oročavaju se sve do momenta odlaska štediše u penziju. U uslovima, kada se na tržištu sve češće pojavljuje preplitanje poslova između banaka i osiguravajućih društava, pojavljuje se i novi finansijski paket usluga namenjen stanovništvu. Pored stambenih kredita, poslovne banke nude svojim klijentima polisu osiguranja domaćinstva, kao i usluge posredovanja u prometu nekretninama. Osiguranje života predstavlja kombinaciju štednje i osiguranja i predstavlja oblik dugoročne namenske štednje. Osiguranik vrši periodičnu uplatu ugovorenog iznosa koju je prihvatilo osiguravajuće društvo da će isplatiti ukoliko se dogodi osigurani slučaj. U praksi razvijenih zemalja tržišnog načina privređivanja prisutni su različiti modeli osiguranja života građana. Prvo su uvedeni instrumenti osiguranja pod nazivom lifestar (odnose se na tradicionalno životno osiguranje), zatim oblik osiguranja pod nazivom lifefund (predstavlja inovativnu varijantu osiguranja), kao i oblik osiguranja pod nazivom lifepension (odnosi se na osiguranje rente). 164 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Tradicionalno životno osiguranje lifestar predstavlja kombinaciju osiguranja za slučaj smrti osiguranika i za slučaj da osigurano lice doživi osigurani vremenski rok. Lice osiguranik je dužno platiti premiju ili putem godišnjih premija ili putem jednokratne uplate. Inovativni oblik osiguranja lifefund stavlja na raspolaganju osiguranom licu hartije od vrednosti (26 vrsta), koje su predmet transakcija na najvažnijim finansijskim tržištima u svetu. Ovaj oblik osiguranja je izuzetno interesantan za osiguranike, jer osiguranik umesto da plaća premiju (klasično), kupuje hartije od vrednosti i kreira svoj portfolio: Ovim modelom se predviđaju i mogući instrumenti zaštite od naglog pada cena hartija od vrednosti na finansijskom tržištu. Model osiguranja rente lifepension je namenjen isključivo starijim osiguranicima koji su zainteresovani za redovan i siguran doživotni prihod (osiguranja rente). Po ovom modelu, osiguranik uplaćuje jednokratno veću sumu osiguranja, na osnovu čega mu se doživotno isplaćuje mesečna renta, uz prisutne poreske olakšice prilikom oporezivanja prihoda. Osiguraniku pripada i varijabilni deo prihoda koji zavisi od poslovnog rezultata osiguravajućeg društva. Štedno kreditni model za pokriće troškova sahrane, kreirale su poslovne banke i njihovi deponenti iz komunalne oblasti (preduzeća za pogrebne usluge). Model počiva na namenski oročenoj porodičnoj štednji i kreditiranju. Obično se nominuje jedan član porodice kao vlasnik štednog kreditnog računa i dva ovlašćena lica koja su supsidijarno preuzimaju obavezu za redovnu mesečnu uplatu i servisiranje rata. Izborom visine pogrebne usluge, uspostavlja se namenski organizovana štednja na rok od 5 godina, uz obavezu klijenta da uplaćuje minimalni mesečni iznos od 1/60-tine cene izabrane usluge. Poslovna banka je u obavezi, da na štedno prikupljena sredstva obračunava kamatu kao na uloge oročene na godinu dana. Po završetku poslovne godine obračunata kamata se pripisuje glavnici osnovnog uloga. 2.4. Zlatni štedni račun U zemljama u kojima je često prisutna inflacija i nedovoljna ponuda slobodnih novčanih sredstava od strane građana na oročenu štednju, kao i nedovoljan nivo stimulativnih pasivnih kamata, dalo je ideju poslovnim bankama, da u cilju povećanja oročenih depozitnih izvora uvedu tzv. zlatni štedni račun. Dakle, zlatni štedni račun predstavljao bi specifičan oblik nenovčane avista štednje iskazane u gramima zlata. Poslovne banke ponudile bi budućim štedišama na prodaju zlata (kovano zlato, zlatne pločice, poluge), s tim da su klijenti u obavezi da otvore u banci štednu partiju po principu zlatnog štednog računa. Pri otvaranju štedne partije, klijent je u obavezi polaganja obaveznog uloga u iznosu 1 grama zlata. Otkup zlata od poslovne banke i njegovo polaganje na individualnu partiju, može se klijentu izvršiti na dva načina: 1) putem efektivnih dinara, 2) putem dinarske protivvrednosti prodatih konvertibilnih sredstava poslovnoj banci. Poslovna banka je u obavezi, da po položenom štednom ulogu obračunava kamatu i to u visini važeće kamatne stope na devizne štedne uloge po viđenju (npr. u EVRO). Kamata se ne isplaćuje mesečno, već se na kraju poslovne godine ili prilikom gašenja štedne partije pripisuje ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 165

ulogu i iskazuje u gramima zlata. Povlačenjem obaveznog uloga moguće je samo u slučaju gašenja štedne partije. Poslovne banke ne naplaćuju troškove vezane za vođenje štednih partije. Klijent može podići iz poslovne banke zlata, samo onda kada je saldo na štednoj partiji dostigao težinu najmanje prometne jedinice (ne računa se u saldu položeni obavezni ulog). Klijent može ugasiti svoj zlatni štedni račun, ukoliko je isto najavio u roku od petnaest dana. Ukoliko se klijent opredeli da ugasi štednu partiju, a u momentu gašenja iste je saldo u manjem iznosu od najmanje prometne jedinice, tada se klijentu nudi mogućnost: 1) da dokupi iznos zlata od vrednosti najmanje prometne jedinice, 2) da izvrši prodaju zlata zatečenog na saldu štedne partije u svojoj poslovnoj banci (po ceni koja važi na dotični dan). Ukoliko poslovna banka raspolaže sa serijom zlatnika, a vrednost stanja zlatnog štednog računa (izuzimajući obavezni ulog) odgovara vrednosti zlatnika, tada je moguće klijenta isplatiti u zlatnicima. Klijent može dati nalog svojoj poslovnoj banci da dostignu tu težinu zlata (po saldu štedne partije) prenese u trezor na čuvanje. Klijent može dati i nalog da se zlato konvertuje u dinare i sl. Pravo je klijenta, da izvrši ovlašćenje raspolaganja sa zlatnim štednim računom. U principu, klijent se opredeljuje još za dva lica koja imaju pravo raspolaganja sa sredstvima po zlatnom štednom računu. Vlasnik zlatnog štednog računa ima pravo od 30% pri čuvanju zlata u trezoru i popust od 10% prilikom zakupa sefa. Pri zasnivanju kreditnog odnosa sa bankom, sredstva na zlatnom štednom računu imaju tretman učešća pri otkupu istih (zlata) od strane banke. Razvijanjem modela zlatnog štednog računa poslovna banka jača svoj kreditni potencijal i poverenje kod građana. 2.5. Modeli ugovora o štednji A) Model ugovora o oročenom dinarskom štednom ulogu AVALA BANKA AD BEOGRAD Partija Mesto (u daljem tekstu: Banka) i JMBG Mesto ulica (u daljem tekstu: Deponent), zaključili su dana UGOVOR O OROČENOM DINARSKOM ŠTEDNOM ULOGU Član 1. Ugovorne strane su saglasne da Deponent oroči kod banke dinarska sredstva pod sledećim uslovima: (Šifra i iznos valute) Kamatna stopa (godišnja) (Rok oročavanja) (Početak roka) Član 2. Ugovorne strane saglasne su sa uslovima poslovanja sa žiro računom navedenim od člana 3. do člana 10. ovog Ugovora. Član 3. Oročenim sredstvima Deponent ne može raspolagati pre isteka ugovorenog roka. Član 4. U izuzetno opravdanim slučajevima, Banka može na zahtev Deponenta dozvoliti raspola- 166 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

ganje oročenim sredstvima i pre isteka ugovorenog roka, ali u tom slučaju se na celokupan iznos oročenih sredstava ima obračunati kamata kao na štedne uloge po viđenju. Član 5. Kamatna stopa je promenljiva. Ugovorne strane su saglasne da se visina kamatne stope utvrđuje aktima poslovne politike Banke. Porezi i druge obaveze po osnovu prihoda od kamata dužan je da plati Deponent. Član 6. Na oročena sredstva Banka pripisuje kamatu nakon isteka roka oročavanja. Član 7. Ako Deponent u roku od 5 dana od isteka roka ne podigne oročena sredstva, ovaj ugovor se produžava pod istim uslovima novi rok oročavanja počinje da teče danom isteka prethodnog roka. Član 8. Banka ima pravo da nakon isteka roka oročavanja raskine ovaj ugovor, s tim što je dužna da o tome obavesti Deponenta. Član 9. Ugovorne strane su saglasne da za sve slučajeve koji nisu predviđeni ovim Ugovorom, važe zakonski i drugi propisi i akta Poslovne politike Banke. Član 10. U slučaju spora po ovom Ugovoru nadležan je Sud po mestu sedišta Poslovne jedinice Banke. U Beogradu, 200. godine Za Deponenta: Za Banku: B) Model ugovora o neoročenom deviznom štednom ulogu AVALA BANKA AD BEOGRAD Partija Mesto (u daljem tekstu: Banka) i JMBG Mesto ulica (u daljem tekstu: Deponent), zaključili su dana UGOVOR O NEOROČENOM DEVIZNOM ŠTEDNOM ULOGU Član 1. Ugovorne strane su saglasne sa uslovima poslovanja po deviznim štednim ulozima, utvrđenim odredbama od člana 2. do člana 14. ovog Ugovora. Član 2. Deponent može u korist štednog uloga izvršiti uplatu u efektivnom stranom novcu, položiti loro ček, preneti sredstva sa drugog deviznog šted nog uloga ili doznačiti devize iz inostranstva. Član 3. Deponent može raspolagati devizama do visine raspo loživih sredstava koje ima na deviznom šted nom ulogu, u skladu sa važećim zakonskim propisima. Član 4. Banka vrši obračun kamate po deviznom štednom ulogu. Kamatna stopa je utvrđena na godišnjem nivou i podložna je promenama u skladu sa poslovnom politikom Banke u delu koji se odnosi na kamatne stope. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 167

Smatraće se da je Deponent bio u mogućno sti da se upozna sa promenom visine kamatne stope ukoliko je Banka na vidnim mestima u svojim poslovnim prostorijama istakla predmetne Akte. Ugovorne strane su se saglasile da u slučaju promene visine kamatnih stopa, nisu u obavezi da zaključuju poseban Aneks ovog Ugovora. Član 5. Kamata se obračunava i pripisuje deviznom štednom ulogu poslednjeg dana u godini, odnosno prilikom saldiranja deviznog štednog uloga. Isplata kamate vrši se u iznosu koji je umanjen za porez na prihod od kapitala, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Član 6. Deponent se obavezuje da će obavestiti Banku o promeni svog statusa rezidentnosti. Član 7. Banka se obavezuje da će Deponentu, na njegov zahtev, putem izvoda, izveštavati o stanju i prometu na deviznom štednom ulogu. Član 8. Za devizni štedni ulog garantuje Banka svojom ukupnom imovinom. Član 9. Banka garantuje tajnost deviznog štednog uloga. Član 10. Banka će naplaćivati od Deponenta naknadu, shodno važećoj Odluci o Tarifi naknada Banke, za izvršene usluge promene stanja na računu, i to direktnim zaduživanjem devizne partije, bez posebne pismene saglasnosti Deponenta. Član 11. Ovaj Ugovor je zaključen na neodređeno vreme, sa mogućnošću jednostranog raskida, s tim da Deponent ima pravo jednostranog raskida tek po prethodnom izmirenju svih obaveza prema Banci. U slučaju jednostranog raskida ovog Ugovora od strane Banke, sve obaveze Deponenta po ovom Ugovoru smatraju se dospelim. Član 12. Ugovorne strane su saglasne da za sve što nije predviđeno ovim Ugovorom, imaju se primeniti važeći propisi i akta poslovne politike Banke, sa kojima je Deponent upoznat i u potpunosti saglasan. Član 13. U slučaju spora po ovom Ugovoru nadležan je sud sedišta poslovne jedinice Banke kod koje je otvoren devizni štedni ulog. Član 14. Ovaj Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od obe ugovorne strane. U Beogradu, 200. godine Za Deponenta: Za Banku: C) Model ugovora o oročenom deviznom štednom ulogu AVALA BANKA AD BEOGRAD Partija Mesto (u daljem tekstu: Banka) i JMBG Mesto ulica (u daljem tekstu: Deponent), zaključili su dana UGOVOR O OROČENOM DEVIZNOM ŠTEDNOM ULOGU Član 1. Ugovorne strane su saglasne da Deponent oroči kod Banke devizna sredstva pod sledećim uslovima: Rok oročavanja: 168 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Član 2. Rok oročavanja deviznih sredstava počinje da teče od dana uplate. Svaka naredna uplata oročava se na isti rok i pod uslovima koji važe na dan uplate, a regulisani su aktima poslovne politike Banke. Član 3. Ugovorne strane su saglasne sa uslovima poslovanja po deviznim štednim ulozima, utvrđenim odredbama od člana 4. do člana 15. ovog Ugovora. Član 4. Oročenim sredstvima Deponent ne može raspolagati pre isteka ugovorenog roka. Član 5. U izuzetnim slučajevima (smrti ili bolesti Deponenta ili člana njegove porodice, elementarne nepogode, trajnog iseljenja iz zemlje i sl.), Banka može, na pisani zahtev Deponenta dozvoliti raspolaganje na delu ili na celokupnim oročenim sredstvima i pre isteka roka oročavanja. Na sredstva, čije je raspolaganje omogu će no pre isteka roka oročavanja, Banka će obračuna ti i pripisati kamatu koja se primenjuje na a vista devizne štedne uloge važeću u trenutku prevremene isplate, shodno Odluci o kamatnim stopama na devizne depozite građana. Član 6. Kamatna stopa je utvrđena na godišnjem nivou i podložna je promenama u skladu sa poslovnom politikom Banke u delu koji se odnosi na kamatne stope. Smatraće se da je Deponent bio u mogućnosti da se upozna sa promenom visine kamatne stope ukoliko je Banka na vidnim mestima u svojim prostorijama istakla predmetne Akte. Ugovorne strane su se saglasile da u slučaju promene visine kamatnih stopa, nisu u obavezi da zaključuju poseban Aneks ovog Ugovora. Član 7. Kamata počinje da se obračunava sa danom svake uplate sredstava, a pripisuje se deviznom štednom ulogu zadnjeg dana roka oročavanja sredstava, odnosno prilikom saldiranja deviznog štednog uloga. Isplata kamate se vrši u iznosu koji je umanjen za porez na prihod od kapitala, u skladu sa Zakonom o porezima na dohodak građana. Član 8. Ukoliko Deponent, u roku od 15 dana nakon isteka roka oročavanja sredstava, ne podigne sredstva sa računa kod Banke, a Banka u istom roku ne raskine Ugovor, ovaj Ugovor se smatra automatski obnovljenim, na isti period oročavanja, pod uslovima koji važe u momentu obnove Ugovora, prema aktima poslovne politike Banke. Član 9. Deponent se obavezuje da će obavestiti Banku o prometi svog statusa rezidentnosti. Član 10. Banka se obavezuje da će Deponentu, na njegov zahtev, putem izvoda, izveštavati o stanju i prometu na deviznom štednom ulogu. Član 11. Za devizni štedni ulog garantuje Banka svojom ukupnom imovinom. Član 12. Banka garantuje tajnost deviznog štednog uloga. Član 13. Ovaj Ugovor se zaključuje na rok oroča vanja regulisan članom 1. ovog Ugovora, sa mo gućnošću jednostranog raskida, s tim da Deponent ima pravo jednostranog raskida po prethodnom izmirenju svih obaveza prema Banci. U slučaju jednostranog raskida ovog Ugovora od strane Banke, sve obaveze Deponenta po ovom Ugovoru smatraju se dospelim. Član 14. Ugovorne strane su saglasne da, za sve što nije predviđeno ovim Ugovorom, imaju se primeniti važeći propisi i akta poslovne politike Banke, sa kojima je Deponent upoznat i u potpunosti saglasan. Član 15. U slučaju spora po ovom ugovoru nadležan je sud po mestu sedišta poslovne jedinice Banke kod koje je otvoren devizni štedni ulog. U Beogradu, 200. godine Za Deponenta: Za Banku: ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 169

3. ZAŠTITA DEPOZITA 3.1. Zaštita depozita u zakonodavstvu EU Zajedničko obeležje zakonodavstava EU i Srbiji je obezbeđivanje isplate naknade depozita za slučaj bankrota kreditne ustanove-depozitara. Razlika je u načinu obezbeđivanja depozita. U svim članicama EU radi se o zaštiti depozita, u Srbiji o osiguranju depozita. Kako zakonodavstvo EU priznaje sve sisteme zaštite depozita koji su postojali pre donošenja Direktive o zaštiti depozita, što je slučaj i sa našim sistemom, izlazi da je i naše osiguranje depozita kompatibilno sa zakonodavstvom EU. Dugo postojanje državnog garantovanja depozita u Srbiji je glavni razlog što ni naša nauka ni kreditne ustanove nisu poklanjale skoro nikakvu pažnju zaštiti depozita. Tek je bankrot bankovnog sistema na deviznoj štednji građana skrenuo pažnju na goleme posledice nepostojanja zaštite depozita. Važeći model osiguranja depozita, definisan u Zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama, donet je praktično bez odgovarajuće stručne rasprave. Stoga se uskoro po donošenju Zakona o bankama pokazalo da je ne samo neprimeren, nego i neprimenjiv. Naša zemlja je stoga jedna od retkih zemalja u Evropi koje nemaju neposrednu zaštitu depozita. Pokazalo se, međutim, da bez zaštićenih depozita nema vraćanja poverenja u bankovni sistem. Tako je zaštita depozita postala danas jedno od najakutnijih problema našeg finansijskog sistema. Pojam zaštite depozita Zaštita depozita je skup svih mera kojima se obezbeđuju interesi deponenata. Ona ima dva oblika: osnovna, opšta ili posredna zaštita depozita i neposredna ili posebna zaštita depozita. Posredna zaštita depozita. Posredna zaštita depozita je najsigurnije obezbeđenje interesa deponenata, jer se njome štite integritet i stabilnost samog kreditnog sistema. Ova zaštita se ostvaruje na dve ravni. Jedna je nadzor nad zakonitošću ponašanja kreditnih ustanova od ulaska na kreditno tržište do izlaska s njega (structural control). Druga je nadzor nad savesnošću poslovanja kreditnih ustanova (prudential control). Empirijski je utvrđeno da su kreditni sistemi s efikasnim nadzorom nad kreditnim ustanovama na te dve ravni istovremeno i najstabilniji i najefikasniji. Stoga su u takvim sistemima i interesi deponenata najefikasnije zaštićeni, jer je poverenje u kreditni sistem najviše. Neposredna zaštita depozita. Iskustvo, međutim, pokazuje da i u zemljama s najefikasnijim nadzorom nad kreditnim ustanovama dolazi do bankrota kreditnih ustanova. Otuda je nastala potreba da se kreditni sistemi štite i dopunski - pomoću neposredne zaštite depozita. Ova zaštita sastoji se u tome što se deponentima isplaćuje naknada za depozite koji su postali nenaplativi (unavailable) zbog bankrota kreditne ustanove kojoj su bili povereni. Ovakva zaštita u literaturi se označava prosto zaštita depozita (deposit protection) bez daljih kvalifikacija. Doktrina Zaštita depozita, iako relativno nova ustanova, postala je opšta. Uvedena je u skoro svim zemljama s tržišnom privredom. Ipak, u teoriji postoji spor oko njene opravdanosti. U tom pogledu postoje dve škole. 170 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Osporavanje zaštite depozita. Po jednoj školi, zaštita depozita znači odustajanje od načela tržišnog poslovanja. Stoga joj nema mesta u kreditnom sistemu. U uslovima zaštićenosti depozita, deponenti se povode za visinom prinosa koji kreditne ustanove nude, a ne za njihovom solidnošću. Istovremeno, zaštićenost depozita pogoduje moralnom hazardu, jer se u tom slučaju kreditne ustanove lakše upuštaju u rizične poslove, u kakve se, inače, ne bi upuštale, radi ostvarivanja više stope prinosa. Tome posebno pribegavaju slabije banke sa zaštićenim depozitima da bi povišenim prinosom pokrile troškove zaštite. Tako se deformiše tržište. Na taj način, zaštita depozita može posredno da uveća opasnost od bankrota. U krajnjoj analizi izlazi da zaštita depozita favorizuje manje solidne banke, jer im obezbeđuje posrednu subvenciju solidnijih kreditnih ustanova. Odbrana zaštite depozita. Po drugoj školi zaštita depozita je važan element finansijskog sistema, kao instrument posrednog nadzora nad kreditnim ustanovama. Glavni ciljevi ove zaštite su: a) Zvanično, na prvom mestu je briga za interese štediša (investor protection argument). b) Glavni stvarni razlog za zaštitu depozita je očuvanje integriteta odnosno stabilnosti kreditnog sistema. Samim tim što se garantuje da će depoziti biti isplaćeni za slučaj bankrota depozitara, nema juriša na šaltere (bank run) ako neka banka bankrotira. Tako se sprečava indukovani bankrot. Drugim rečima, zaštita depozita ograničava opasnost od zaraze povlačenja depozita. U svakom slučaju, bez obzira na prigovore, zaštita depozita je uvedena u razvijenom delu sveta, a uvodi se i u zemljama Istoka. Međutim, i pristalice zaštite depozita u izvesnoj meri uvažavaju prigovore protivnika ove zaštite. I oni se slažu da bi potpuna zaštita depozita umanjila disciplinu deponenata. Zato se zaštita depozita ograničava i kvantitativno i kvalitativno. Kako je zaštita depozita relativno nova ustanova, nema dovoljno iskustva na osnovu koga bi se kategorički preporučivao bilo koji od postojećih modela za zaštitu depozita. Tendencijalno, ipak, prevagu odnosi međubankovna zaštita depozita, to jest zaštita depozita zasnovana na međubankovnoj solidarnosti. 3.2. Uporedni pogled na sistem zaštite depozita u Srbiji i u EU U Srbiji je Zakonom o osiguranju depozita i Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita ( Sl. glasnik RS, br. 61/05) uređeno obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštite tih lica u slučaju stečaja banke (zaštićeni iznos je do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti). Obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, vrši se radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke. Banka je dužna da depozite fizičkih lica osigura kod Agencije za osiguranje depozita. Agencija ima status javne agencije. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 171

Sedište Agencije je u Beogradu. Početna sredstva fonda za osiguranje depozita u iznosu 700.000.000 dinara obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu. Radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija obrazuje poseban fond sredstava - Fond za osiguranja depozita. Agencija je dužna da novčana sredstva fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije. Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita, na način i u rokovima koje propiše Agencija. Pored navedenih poslova, Agencija obavlja funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje, učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, organizuje i sprovodi postupak prodaje akcija tih banaka, organizuje i sprovodi postupak privatizacije društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje i obavlja druge poslove utvrđene zakonom. Funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje nad kojima je otvoren postupak stečaja ili likvidacije Agencija vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje. Organi Agencije su upravni odbor i direktor Agencije. Upravni odbor Agencije ima sedam članova, uključujući i predsednika. Članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada. Direktora Agencije imenuje i razrešava Upravni odbor, uz saglasnost Vlade. Direktor je zaposleni u Agenciji. Agencija najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vladi, Narodnoj banci Srbije i ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Godišnji račun Agencije, sa izveštajem revizora, Upravni odbor podnosi Vladi i Narodnoj banci Srbije, i to do 15. jula naredne godine. Banka je dužna da početnu premiju plati u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar. Početna premija iznosi 0,3% novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke. Stopa tromesečne premije iznosi najviše 0,1%. Agencija može obustaviti obračun i naplatu tromesečne premije ako sredstva u fonda za osiguranje depozita dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita. Osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci, po deponentu, utvrđen nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke. Deponent ima pravo da od Agencije zahteva isplatu osiguranog iznosa, a Agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 90 dana od dana podnošenja tog zahteva. Deponent je dužan da uz zahtev priloži overenu ispravu kojom dokazuje osnovanost potraživanja (ugovor o novčanom depozitu, o štednom ulogu, o bankarskom tekućem računu, štedna knjižica, rešenje o nasleđivanju i dr.). Zahtev ne može se podneti posle isteka tri godine od dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci. Agencija za dinarske depozite osigurani iznos isplaćuje u dinarima, a za devizne depozite u evrima - po kursu evra prema određenoj valuti koji važi na dan donošenja rešenja. 172 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa. Za obaveze jemči Republika Srbija. Deponent je dužan da uz zahtev priloži overenu ispravu kojom dokazuje osnovanost potraživanja (ugovor o novčanom depozitu, o štednom ulogu, o bankarskom tekućem računu, štedna knjižica, rešenje o nasleđivanju i dr.). Zahtev se ne može podneti posle isteka tri godine od dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci. Agencija za dinarske depozite osigurani iznos isplaćuje u dinarima, a za devizne depozite u evrima - po kursu evra prema određenoj valuti koji važi na dan donošenja rešenja. Direktivom o zaštiti depozita iz 1994. godine projektovan je okvir za zaštiti depozita na području Evropske unije. Direktiva ne propisuje određen model za zaštitu depozita, nego elemente koje moraju sadržavati sistemi za zaštitu depozita u svim državama članicama. A - Raznovrsnost sistema za zaštitu depozita Polazni stav EU je da depoziti moraju biti zaštićeni. Način zaštite prepušten je državama članicama. Direktiva o zaštiti depozita EU u stvari priznaje zatečene sisteme za zaštitu depozita. Svaka članica može zadržati sistem koji već ima. Šta više u jednoj istoj članici može postojati istovremeno više različitih sistema za zaštitu depozita, kao što je slučaj u Nemačkoj i Italiji na primer. Direktiva se ograničava na obezbeđivanje usaglašenog minimuma (harmonized minimum) zaštite depozita. Na taj način, pomirena su dva cilja. Jedan je zaštita depozita u celoj Uniji, a drugi, države članice, preko sopstvenih sistema za zaštitu depozita, posredstvom centralnih banaka, zadržavaju vlast nad sopstvenih bankovnih sistemima i po stupanju na snagu jedinstvenog tržišta bankovnih usluga. Kod nas je u važećim propisima predviđena obaveza osiguranja depozita, o čemu je već bilo reči. B - Kategorija zaštite depozita - Direktiva o zaštiti depozita EU ne propisuje kategoriju zaštite depozita, nego priznaje zatečeno stanje. A ono je sledeće. Prvo, u svim članicama, bez obzira na terminološke razlike, postoji samo zaštita depozita, to jest neprofitna zaštita. Drugo, preovlađuje međubankovna zaštita depozita, uz posredni uticaj države, prvenstveno preko centralnih banaka nad sistemima za zaštitu depozita. U Srbiji ne postoji zaštita depozita, nego osiguranje depozita. U EU nema osiguranja depozita, nego se radi o zaštiti depozita, na neprofitnoj osnovi. Zaštitna premija je obligacija, izražena u promilima, ili, kao i Nemačkoj, čak u delovima promila. Unapred se efektivno plaća samo delimično, a u celini samo kad nastupi zaštićeni slučaj. C - Obaveznost zaštite depozita - U celoj Uniji zaštita depozita je obavezna. Prvo, Svaka država članica će obezbediti da se na njenoj teritoriji uvede i zvanično prizna jedan ili više sistema za zaštitu depozita. Drugo, u skladu s tim, ni jedna kreditna ustanova, koja u datoj članici ima dozvolu za rad, ne može primati depozite dok se ne učlani u njen sistem za zaštitu depozita. Treće, sistem za zaštitu depozita zasnovan i zvanično priznat u jednoj ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 173

državi članici, pokriće (shall cover) i deponente podružnica (branches) date kreditne ustanove zasnovane u drugim državama članicama. Drugim rečima, sistem za zaštitu depozita matične zemlje kreditne ustanove zaštitiće i deponente njenih podružnica u drugim državama članicama. Obaveznost zaštite depozita ne znači da svaka kreditna ustanova mora da se učlani u zvanično priznati sistem za zaštitu depozita. Od obaveznog učlanjenja može biti oslobođena kreditna ustanova koja pripada nekom drugom sistemu koji štiti samu kreditnu ustanovu i obezbeđuje sigurnost depozita najmanje kao i zvanični sistem za zaštitu depozita. Ali, za ovo izuzeće kreditna ustanova mora ispuniti tri uslova: a) da je ovaj sistem koji štiti kreditnu ustanovu postojao i da je zvanično bio priznat u vreme usvajanja Direktive o zaštiti depozita; b) da taj sistem mora biti takav da obezbeđuje zaštitu depozita protiv nenaplativosti (from becoming unavailable) i da taj sistem ima potrebna sredstva na raspolaganju da obešteti deponente; c) taj posebni sistem za zaštitu depozita ne može se sastojati od garancija koje kreditnoj ustanovi daje država članica ili bilo koji lokalni ili regionalni organ vlasti. Po Zakonu o osiguranju depozita i Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita u Srbiji je osiguranje depozita obavezno za fizička lica do iznosa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (ovaj iznos se umanjuje za eventualni dug građanina prema banci u kojoj ima depozit). D - Pravna priroda institucija za zaštitu depozita - Priznajući zatečene sisteme za zaštitu depozita, Direktiva o zaštiti depozita EU priznaje sve zatečene sisteme za zaštitu depozita - i javne i privatne. Ali, svi sistemi za zaštitu depozita jednako dolaze pod javni nadzor. Prvo, vlasti nadležne za izdavanje dozvole za rad, u saradnji sa sistemom za zaštitu depozita imaju pravo da preduzimaju mere, uključujući kazne, prema kreditnim ustanovama koje se ogreše o pravila o zaštiti depozita. Drugo, kreditne ustanove, koje ne poštuju obaveze iz zaštite depozita, mogu biti i isključene iz sistema za zaštitu depozita uz izričitu saglasnost organa nadležnih za izdavanje dozvole za rad. Ako ne uspeju mere za privođenje kreditne ustanove poštovanju obaveza iz zaštite depozita, nadležni organ može joj oduzeti dozvolu za rad. Treće, samo vlasti nadležne za izdavanje dozvole za rad kreditnoj ustanovi mogu dozvoliti odlaganje isplate naknade za depozite koji su postali nenaplativi. Uglavnom, preko sistema za zaštitu depozita matična država članica zadržava kontrolu nad nacionalnim bankovnim sistemom. E - Kreditne ustanove s obaveznom zaštitom depozita - U Evropskoj uniji, da bi uopšte mogle da primaju depozite, sve kreditne ustanove koje su dobile dozvolu za rad prema Direktivi 77/780/EEC, moraju pristupiti sistemu za zaštitu depozita u državi članici u kojoj su dobile dozvolu za rad. A te ustanove moraju da ispunjavaju sledeće uslove: a) posedovanje zasebnih fondova (separate own funds); b) posedovanje adekvatnog minimuma sopstvenih fondova; c) moraju postojati dva lica koja efektivno vode poslove kreditne ustanove. 174 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

To znači da se obaveza zaštite depozita odnosi na kreditne ustanove definisane u Prvoj bankovnoj Direktivi. Pri tome, eksplicitno i taksativno su navedene ustanove na koje se to odnosi. Zaključak je, argumento a contrario, da zaštita kreditnih ustanova na koje se Prva bankovna Direktiva ne odnosi, nije obavezna. Razlog je u tome što se radi ili o državnim ustanovama u kojima su depoziti zaštićeni garancijom države, ili se radi o marginalnim kreditnim ustanovama kao što su seoske štedionice. No to ne znači da ove male ustanove ne mogu da štite depozite. One to mogu i čine to. Uglavnom, u jednoj državi članici mogu postojati kreditne ustanove koje moraju da štite depozite i kreditne ustanove koje mogu da štite depozite. U svakoj državi članici Unije depozite moraju da štite i podružnice kreditnih ustanova čije je glavno sedište u drugoj državi članici. Drugim rečima, sistem zaštite depozita matične države članice mora da zaštiti depozite podružnica njene kreditne ustanove osnovanih u drugim državama članicama. Pod određenim uslovima podružnica kreditne ustanove iz druge države članice može dodatno da štiti depozite u prihvatnoj zemlji. F - Domašaj zaštite depozita -Evropska unija, polazeći od zatečenog stanja, potvrđuje i kvalitativno i kvantitativno ograničavanje zaštite depozita. Sistemi za zaštitu depozita svih država članica moraju da štite depozite do ukupnog iznosa od 20.000 evra. U nekim slučajevima su dopušteni izuzeci pa se štiti i pun iznos depozita. Ovde se radi, dakle, o ukupnom iznosu svih depozita jednog deponenta u istoj kreditnoj ustanovi, to jest uključujući matičnu kreditnu ustanovu i sve njene podružnice, bez obzira na to koliki je broj depozita, valuta i lokacija u okviru Unije. Postoje tri vrste kvalitativnog ograničavanja zaštite depozita. To znači da neke vrste depozita ne mogu uopšte uživati zaštitu depozita ili mogu imati nižu zaštitu od načelno propisane, ili je članicama ostavljeno na volju koje će depozite izostavljati iz zaštite. To znači da postoje obavezno, disciplinsko i fakultativno ograničenje. Obavezno ograničenje - U članu 2. Direktive izričito se navode tri kategorije depozita gde je isključena bilo kakva naknada od strane sistema za zaštitu depozita: a) depoziti koje je izvršila druga kreditna ustanova u svoje ima i za svoj račun; b) svi instrumenti koji su u zakonodavstvu EU definisani kao sopstveni fondovi ; c) depoziti koji potiču iz transakcija vezanih za pranje novca. Disciplinsko ograničenje - Kreditna ustanova ili podružnica (branch) može biti isključena iz sistema za zaštitu depozita ukoliko se ne pridržava propisanih obaveza. Fakultativno ograničenje - Države članice mogu propisati da izvesni deponenti ili depoziti mogu biti isključeni iz zaštite ili mogu dobiti nižu zaštitu. Ta isključenja su taksativno nabrojana u Direktivi o zaštiti depozita. G - Rokovi isplate naknade za nenaplative depozite - U EU naknada za depozite mora biti isplaćena u roku od tri meseca od datuma kad su nadležne vlasti utvrdile da su depoziti postali nenaplativi (rendered unavailable) ili od datuma kad je donesena presuda. Nadležni organ, na zahtev sistema za zaštitu depozita može produžiti rok za isplatu naknade za depozite najviše dva puta po tri meseca. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 175

4. STANJE DEVIZNE I UKUPNE ŠTEDNJE STANOVNIŠTA Devizna štednja je sa nivoa od oko 47 miliona dolara krajem 2000. godine, povećana na nivo od blizu oko 2,69 milijardi dolara krajem decembra 2005. godine i 4,4 milijardi dolara u 2006. godini. Procenjuje se da je devizna štednja stanovništva krajem 2006. godine iznosila oko 97,5%, od ukupne štednje stanovništva ( prema 98,4% krajem 2005. godine). Udeo dinarske štednje u ukupnoj štednji je i dalje vrlo nizak i krajem 2006. godine se procenjuje na oko 2,5% od ukupne štednje. Devizna i ukupna štednja Iznosi u mil.$ Devizna štednja Dinarska štednja Ukupna štednja 1997 114.8 46.2 161.0 1998 156.8 48.7 205.5 1999 50.3 38.2 88.6 2000 47.6 11.3 58.9 2001 310.2 23.0 333.3 2002 778.9 59.8 838.7 2003 1276.4 77.5 1353.9 2004 1891.0 54.0 1945.0 2005 2650.4 42.9 2693.4 2006 4407.0 113.0* 4520.0* * Procena dinarske i ukupne štednje za decembar 2006. godine Izvor: Podaci NBS (Internet sajt i Statistički bilten) 176 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Glava treća POSLOVANJE SA PLATNIM KARTICAMA 1. NASTANAK PLATNIH KARTICA Platne kartice (plastični novac), nastale su razvojem privrede i kupovne moći stanovništva u vidu novih formi bezgotovinskog načina obračuna i elektronskih sistema za plaćanje u čijoj osnovi je elektronski i plastični novac. Platne (plastične) kartice su pronalazak američke praktičnosti. a njihov početak se vezuje za hotel Cretletter Company (znači pre više od sto godina). Imaoci ovih kartica su mogli umesto gotovim novcem, posebnom karticom da plaćaju hotelske usluge. U toku 1950. godine, u Njujorku je osnovana prva specijalizovana organizacija pod nazivom Diners club, koja započinje emitovanje kartica. Od 1958. godine njujorški turistički koncern American Express Company lansira međunarodnu karticu American Express i iste godine osnova predstavništva u Evropi i na ostalim kontinentima. Karticu Carte Blanche emitovao je pedesetih godina XX veka na području SAD Hilton Hotel Corporation. U početku ove kartice su posedovali samo građani sa visokim primanjima. Kasnije se ova restrikcija menja pod dominacijom Citybank. Bank of America je 1958. godine počela da emituje univerzalnu karticu - VISA, koja postiže veliki renome. Danas su plastične kartice postigle takvu diversifikaciju i upotrebnu vrednost da je veoma teško pobrojati sve izdavaoce (kojih, kako se procenjuje u svetu ima oko 100.000) i mogućnosti koje one pružaju svojim korisnicima. Potrebno je napomenuti da se bankarske (plastične) kreditne kartice u stranoj literaturi navode kao ATM card (bankomat kartice) upravo zbog njihove karakteristike da se koriste na bankomatima. 2. PLATNE KARTICE KOD NAS Posle višegodišnjeg prekida i u našoj zemlji platne kartice ponovo se sve više koriste kao bezgotovinsko sredstvo plaćanja. Sve veći broj lica poseduje po dve i više platnih kartica. Platne kartice se često upoređuju sa čekom - najpopularnijim bezgotovinskim sredstvom plaćanja u nas. Razlike između ova dva načina plaćanja roba i usluga su značajne. Vlasnik platne kartice po pravilu jednom godišnje svrati u svoju banku radi regulisanja troškova ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 177

kartice. Za dobijanje čeka potrebno je da ste u stalnom zaposlenju (i da za svakih 3.000 dinara izdate jedan ček građana), što kod čeka nije slučaj. Prodavac će u slučaju plaćanja karticom istu provući kroz PAS terminal koji je, u boljem slučaju, digitalnom telefonskom vezom spojen sa autorizacionim centrom banke - na taj način će i trgovina i banka biti obezbeđeni, jer se odobravanjem tražene transakcije (obično) u vrednosti od 5.000 dinara obezbeđuju dve stvari: banka garantuje trgovini da će dobiti svoj novac (zapravo, transfer počinje tog momenta) i banka je proverila da li njen klijent može platiti robu ili uslugu u tom iznosu, te računa da neće izgubiti novac. To građani obilato koriste ulazeći u tako popularne minuse, što šteti banci koja ih praktično kreditira, a pritom ne naplaćuje realne zatezne kamate, jer bi to izazvalo odliv klijenata drugoj banci. Pojavljuju se i kategorije dozvoljenih minusa. Dodatni problem kod čekova je i njihova sporija realizacija, je ček treba fizički odneti u banku, što odnosi dosta vremena praktično svakog dana. I dok se nekim građanima ček može učiniti otvorenijim načinom plaćanja - ili jedinim mogućim koji će ih odvesti u dozvoljeni minus, dotle su kartice jeftinije i biće sredstvo plaćanja za sve ostale. Ovaj raskorak bi trebalo da bude popunjen ponudom boljih kartica u budućnosti. Kako bilo, ček ne može biti sredstvo plaćanja budućnosti, jer bez obzira na sve svoje trenutne prednosti on se ne može koristiti u inostranstvu niti se njime mogu plaćati usluge preko Interneta. 3. VRSTE PLATNIH KARTICA Platne kartice mogu biti debitne ili kreditne. Razlika je jasna. Dok je platna kartica sredstvo plaćanja (ili jednostavnije - to je mala plastična kartica kojom se mogu plaćati roba i usluge), debitna i kreditna kartica su njene podvrste. Kada se koristite debitnim karticama, po pravilu, morate na računu imati novac koji želite da potrošite. Kod kreditne kartice je potpuno suprotno - po pravilu, nemate novac koji trošite, već na kraju meseca (ili nekog drugog perioda plaćanja koji banka odredi) plaćate iznos koji ste potrošili u potpunosti ili delimično. Kreditnu karticu ipak ne može dobiti svako. U inostranstvu koje je daleko odmaklo kada je u pitanju ovaj način plaćanja, praćenjem kreditnog ponašanja pojedinaca bave se kreditni biroi. Oni, na zahtev banaka koje su primile molbe od potencijalnih klijenata, sastavljaju izveštaj o tome kako se određena osoba ponašala prethodnih godina u smislu finansijske odgovornosti - da li je plaćao račune na vreme, da li je imao stabilan posao, poseduje li ili iznajmljuje kuću, ima li mobilni telefon i slično. Ako banka smatra da je klijent dovoljno pouzdan, izdaće mu kreditnu karticu i dozvoliti mu da troši njen novac (što će kasnije platiti), jer je rizik prihvatljiv. U suprotnom, ponudiće mu debitnu karticu. U Srbiji to funkcioniše malo drugačije. Malo banaka nudi prave kreditne kartice a drugo, za kreditnu karticu dovoljni su stalno zaposlenje i natprosečna redovna plata. Ali tu nije kraj - dok kreditna kartica na zapadu znači upravo to - kartica koja omogućuje klijentu banke da troši tuđ novac da bi to kasnije nadoknadio pod određenim uslovima, u Srbiji je glavni deo tog duga već pokriven depozitom. Radi se o depozitu koji klijent ostavlja banci, a koji je često u visini mesečnog limita kartice. I tako klijent uredno plaća kamate za docnju, kao da duguje 178 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

banci, a zapravo ista ta banka je u potpunosti namirila svoje troškove depozitom koji kod nje stoji, dok su ostale dažbine samo šlag na torti. To se u Americi zove Secured credit card, koju uzimaju isključivo srednjoškolci i studenti, odnosno oni koji nemaju nikakvu kreditnu istoriju i na taj način počinju da je grade kako bi imali povoljnu ocenu kreditnih biroa. Debitna kartica funkcioniše mnogo jednostavnije - aka ima dovoljno sredstava na računu, transakcija će biti odobrena. U suprotnom, neće. Kamate, depoziti i ostali troškovi nisu uobičajeni kod debitnih kartica sa izuzetkom godišnje članarine. Za trgovca, međutim, ne predstavlja nikakvu razliku da li kupac ima kreditnu ili debitnu karticu, jer će on svoju uslugu naplatiti momentalno. Dok kod debitne kartice postupak transfera novca sa računa počinje istog trenutka, kod kreditne kartice čeka se istek obračunskog perioda, a zatim i istek grejs perioda ukoliko postoji. Nakon toga, klijent je dužan da plati ili račun u celini ili njegov deo (uglavnom najmanje 20-30%), dok se na preostali deo duga obračunava kamata od isteka grejs perioda, te se on prenosi na sledeći obračunski period. Takav način plaćanja naziva se revolving kredit. Podela kartica po bojama, odnosno nivoima na klasične (standardne), zlatne i platinaste u našoj zemlji predstavlja isključivo statusni simbol, odnosno pouzdan pokazatelj koliko neko ima novca na računu u banci. U inostranstvu, bolje kartice nude i bolje uslove njihovog korišćenja - bolje kamate i više pratećih programa svima koji imaju dobru kreditnu istoriju. Stanovnici našeg podneblja preuveličavaju priče, a najčešće to je kako svi na zapadu imaju kreditne kartice. Ovo je jedna od većih zabluda, ako nam je poznat istorijat kartice kada je Western Union izdao prvu platnu karticu koja je pri tome bila kreditnog karaktera, videćemo da to nije ni malo čudno jer tada sa tehničke strane nije postojala mogućnost on-line provere stanja na računu, tako da je jako dugo jedina kartica koja je i mogla biti izdata klijentu bila kreditna kartica. To naravno nije bio izraz poverenja izdavaoca prema klijentu nego jednostavno tehnološko ograničenje tog vremena. Usled napretka tehnologije i otvara njem istočnih zemalja dobijamo debitne kartice koja štiti izdavaoca od pronevere i uspostavlja termin kreditne sposobnosti klijenta koju određuje izdavaoc (credit scoring). U ovoj situaciju jedini normalan razvoj kartica i imaju zemlje koje su počele sa debitnim karticama i kreću se ili su već stigle do kreditnih programa, dok se na zapadu pokušava da veliki broj neredovnih platiša i problematičnih klijenata bezbolnim putem prebaci na debitne kartice. 4. MOGUĆI PROBLEMI U VEZI SA KORIŠĆENJEM KARTICA Dve su osnovne grupe problema u korišćenju kartica. Prvu grupaciju predstavljaju problemi u korišćenju bankomata pri podizanju gotovine gde se od korisnika zahteva poznavanje PIN (Personal Identification Number - lični identifikacioni broj) koda koji je isključivo vezan za karticu nosioca jer ne postoji bankomat koji će vam isplatiti sredstva ukoliko ne posedujete ispravan PIN kod. Često se može desiti da ste zaboravili PIN ili permutovali redosled cifara u kodu što za posledicu, osim neisplaćivanja sredstava može da ima i blokiranje kartice na bankomatima kao i oduzimanje iste od strane bankomata. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 179

Ako vam je PIN ispravan i da ste sve dalje zatražene podatke ispravno uneli, bankomat pristupa proveri stanja i isplati gotovine ukoliko imate pokriće i to za 10 sekundi. Za to vreme morate da uzmete novac, a kada mašina izbaci karticu dobijate novih 10 sekundi posebno za karticu. Ukoliko ne ispoštujete ovaj vremenski rok, bankomat će smatrati da ste zaboravili gotovinu/karticu ili da vam se nešto dogodilo i karticu/gotovinu povući u sebe na sigurno. Obe ove mere su zaštitnog karaktera kako bi zaštitile nosioca kartice i kao takve ih treba shvatiti ispravno. Zapamtimo dobro, PIN kod je lični kod (svakog nosioca kartice koji odgovara samo na karticu koja je vezana za tog nosioca. Svaka kartica poseduje svoj PIN kod koji je uručen zajedno sa karticom, a uvid u taj kod poseduje samo korisnik kartice. U slučaju gubljenja PIN koda obratite se izdavaocu. Zlatno pravilo za PIN kod je da ga nikada ne nosite zajedno sa karticom ili još gore da isti napišete na kartici, jer ste u tom slučaju dali carte blanche svakom sretnom pronalazaču ili pak kradljivcu vaše kartice da je zloupotrebi. U drugom slučaju radi se o problemu nepoznavanja POS (point of sale - tačka prodaje) terminala tj. nestručna upotreba istih od strane pružaoca usluge. Ono što vam se najčešće može dogoditi je da usled loše konekcije ovog terminala, koji komunicira običnom telefonskom linijom, prodavac izgubi strpljenje i više puta provuče karticu kroz POS. Svako provlačenje kartice kroz POS terminal ujedno upit u stanje na računu, što u slučaju odobrenja povlači rezervaciju sredstava na računu. Rezervisan će vam biti iznos sredstava u visini broja provlačenja kartice puta traženi iznos, ali vi ćete kao korisnik jedno vreme imati više rezervisanih sredstava nego što je to potrebno. Loša konekcija, zaglavljivanje papira na POS terminalu je bitna i brzina provlačenja kartice kroz magnetni čitač jer svako presporo provlačenje iste može da rezultira porukom neispravna kartica, te da vam trgovac odbije transakciju iako imate novac na računu. Najbitnije kod rada s karticom je i to da uvek tražite priznanicu od bankomata, a kada je to slučaj kod POS terminala, prodavac je dužan da vam da jedan primerak priznanice, a drugi koji potpisujete zadržava za sebe. Sve priznanice čuvajte kod sebe u slučaju da morate da podnesete reklamaciju i na određenu transakciju jer tada imate validan dokaz obavljene transakcije. Ne postoji kartica koja će čas i raditi a čas neće osim aka nije došlo do fizičkog oštećenja što treba prijaviti izdavaocu - banci. 5. PRIJAVA NESTANKA PLATNE KARTICE Praksa je pokazala da se izgubljene ili ukradene kartice najčešće zloupotrebe u prvih 24 časa od momenta nestanka. Da bi ste izbegli posledice zloupotrebe platne kartice koja vam je nestala-ukradena, odmah prijavite na telefon koji vam je unapred poznat i koji je aktivan cele godine od 0-24. Tako pravovremenim delovanjem korisnika tj. pozivom tih telefona sprečava se zloupotreba, a nosioc kartice je zaštićen i ostaje u obavezi da poseti najbližu ispostavu izdavaoca kako bi zvanično ispunio obrazac za izgubljene/ukradene kartice. 180 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

6. ELECTRON/MAESTRO Ove kartice na sebi ne poseduju embosaciju (reljefno ispisane podatke) što korisniku onemogućava da je koristi na im-print mašinama tako da je ograničen na POS terminale i bankomate. Korišćenjem POS terminala korisnik je u mogućnosti da plaća robu i usluge samo kod prodavaca koji poseduju ove terminale i u bankama da podiže gotovinu putem istih (manuel cash). U mogućnosti je i da putem bankomata podiže gotovinu 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji što su i osnovne funkcije te platne kartice. Viša varijanta ove kartice je dobila ime Electron zato što je njen korisnik vezan za elektronsku (on-line) proveru stanja na računu tj. proveru da li korisnik u momentu korišćenja kartice poseduje sredstva na računu ili ne. Od toga i zavisi da li će transakcija biti odobrena ili ne. Drugi naziv za ovaj tip kartica je vezan za njen program koji je najčešće debitnog karaktera jer ona vrši zaduženje momentalno i odobrava transakcije na osnovu balansa koji korisnik poseduje tog momenta na kartici. Uz ovu karticu je takođe moguće vezati i drugi prateći program, takozvano odloženo plaćanje (deffered debit). U tom slučaju, kao i što samo ime kaže, korisniku se transakcija razbija na više delova i u zavisnosti od politike banke vrši odloženo plaćanje jedne transakcije na 30, 60 ili više dana. Ova kartica je sigurna i za banku i za korisnika, a to ima izuzetnog značaja na tržištima zemalja u kojima ne postoji ili u maloj meri egzistira kreditni istorijat klijenata. Funkcioniše po principu koliko sredstava toliko i odobrenih transakcija tj. korisnik ne može ući u negativno stanje, popularnije rečeno u minus, a izdavaoc je sa te strane siguran. Kao i na svim tržištima, vremenom i korišćenjem ove kartice stiče se uvid o bonitetu klijenta, na koji način i u kojoj meri koristi ovu karticu. Jednostavno rečeno to je istorijat koji će u dogledno vreme omogućiti tom istom klijentu koji koristi debitnu karticu i po pravilima izmiruje svoje obaveze na vreme prelazak na debitnu karticu sa odobrenim odloženim plaćanjem ili/i pozajmicom od strane izdavaoca (overdraft). 7. CLASSIC/STANDARD Sledeća po veličini sledi classic kartica kod VISE i standard kod Master- card-a koja kao svoj prateći program može da ima i gore opisani debitni karakter, odloženo plaćanje, dozvoljeno prekoračenje po računu ali ono najbitnije što krasi ovu karticu je revolving kredit prema politici banke koja ju izdaje. Vizuelno, ono što je izdvaja je sama embosacija na kartici koja omogućava korišćenje svih mašina za obavljanje transakcija kao što su imprinteri kao i njene mogućnosti pravljenja računa (slipa) koji stižu izdavaocu na naplatu, korišćenje POS terminala takođe za plaćanje roba, usluga i podizanje gotovine i sa bankomata. Program koji najčešće, ali ne i uvek prati ovu karticu je kreditnog karaktera shodno politici banke. Tako na primer jedna kreditna classic ili standard kartica može da vam dozvoli da vršite plaćanje i zaduživanje vašeg računa i bez posedovanja sredstava na računu do određene granice tj. kreditnog limita koji je propisao izdavaoc kartice. Ukoliko posedujete i grejs period, što znači da za vreme tog perioda koji je opet propisan od strane izdavaoca koji je najčešće 30 ili 60 dana, ne morate da izmirujete ni jedan deo transakcije koju ste obavili u tom vremenskom periodu sve do isteka ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 181

30 ili 60 dana zavisno o programu kada morate da pokrijete minimum 10% ili 20% što je takođe ostavljeno na izbor izdavaocu kartice. Ostali deo duga možete da otplaćujete po dinamici koja vama odgovara, ali normalno ne u beskonačnost jer svaka transakcija predstavlja kredit koji ima određeni vremenski rok a to je najčešće 3-6 meseci kada obavljena transakcija mora biti u kompletu pokrivena inače se dolazi do naplate zateznih kamata. 8. POS TERMINALI POS terminal (skr. Point-at-Sale terminal, prev. terminal na prodajnom mestu) je elektronski uređaj koji očitava magnetnu traku platne kartice i informaciju o njoj kao i o iznosu transakcije putem stalne telefonske ili ISDN veze prenosi banci. Na isti način banka POS terminalu šalje povratnu informaciju na osnovu koje se štampa račun. Taj račun je po pravilu u duplikatu, s tim što prvi primerak vlasnik kartice potpisuje i ostavlja, a drugi zadržava za ličnu evidenciju. 9. OPŠTI USLOVI POSLOVANJA PLATNIM KARTICAMA EC/MC/VISA Izdavanje kartice Platnu karticu izdaje AVALA BANKA AD BEOGRAD (u daljem tekstu: Banka). Karticu, na osnovu odobrene Pristupnice za platnu karticu EC/MC/VISA (u daljem tekstu: Pristupnica), može dobiti punoletno fizičko lice (u daljem tekstu: Korisnik). Dodatnu karticu Pristupnice i uz pisanu saglasnost Korisnika osnovne kartice, može dobiti punoletno fizičko lice. O podnetoj pristupnici odlučuje Banka. Korisnik će biti obavešten o odluci Banke, pri čemu Banka nije dužna da istu obrazlaže. Ukoliko Pristupnica bude odobrena od strane Banke, Korisnik lično preuzima karticu i pripadajući PIN kod (lični identifikacioni broj). Po prijemu, Korisnik potpisuje karticu hemijskom olovkom. Nepotpisana kartica je nevažeća. Naknade za dobijanje i korišćenje platne kartice EC/MC/VISA određene su važećom Poslovnom politikom AVALA BANKE AD, Beograd platne kartice. Ukoliko Korisnik ne otkaže korišćenje kartice najkasnije u roku od 60 dana pre isteka roka važnosti kartice, a koristi karticu u skladu sa Opštim uslovima poslovanja platnom karticom EC/MC/VISA, Banka će mu automatski obnoviti članstvo i izdati novu karticu. Korisnik će dobiti novu karticu u istoj poslovnoj jedinici Banke, u kojoj je dobio i prethodnu. Upotreba kartice Zbog sigurnosti poslovanja sa karticom, Korisnik je dužan da istu čuva i sa njom odgovorno postupa. Korisnik mora karticu koristiti u skladu sa Opštim uslovima poslovanja platnom karticom EC/MCVISA. Kartica je neprenosiva, što znači da je može koristiti samo Korisnik. Karticu je moguće koristiti na svim prodajnim mestima i bankomatima u zemlji inostranstvu sa oznakom MASTERCARD/VISA. Korisnik mora zbog sigurnosti poslovanja sa karticom tražiti da se svi postupci na prodajnom mestu odvijaju u njegovom prisustvu. Za izvršeno plaćanje na prodajnom mestu se izdaje račun koji potpisuje Korisnik kartice. Potpis 182 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

mora biti istovetan potpisu na kartici. Korisnik svojim potpisom garantuje da je iznos tačan i da će ga izmiriti u skladu sa Opštim uslovima poslovanja platnom karticom EC/MC/VISA. Kopiju računa zadržava Korisnik za svoju evidenciju. Pravila iz prethodnog stava ne važe u slučaju kupovine putem elektronske trgovine posredstvom Interneta i za slučajeve kupovine putem kataloške i telefonske prodaje. U slučaju ovakvog poslovanja nije moguća fizička prisutnost kartice i zato Korisnik ne potpisuje račun. Usled čestih zloupotreba, ovaj vid se ne preporučuje Korisnicima. Iz tog razloga, Banka ne snosi nikakvu materijalnu odgovornost za eventualnu štetu nastalu kupovinom putem elektronske trgovine posredstvom Interneta i za slučajeve kupovine putem kataloške i telefonske prodaje. Elektronski zapisi sa bankomata i POS terminala predstavljaju dokaz o izvršenoj transakciji. Korišćenje ličnog identifikacionog broja (PIN-a) smatra se potpisom Korisnika. Na CHIP kompatibilnim POS terminalima obavezna je upotreba PIN-a. Svaka upotreba kartice suprotno zakonu, kao i plaćanje roba/usluga zabranjenih zakonom se kažnjiva. Obaveštavanje korisnika, plaćanje računa i troškova O dospelim obavezama Banka će obaveštavati Korisnika dostavom izvoda jednom mesečno. Obaveze koje nastaju upotrebom kartice u zemlji, Korisnik izmiruje preko naloga za plaćanje na teret svog tekućeg računa ili gotovinskom uplatom. Obaveze koje nastaju po osnovu korišćenja kartice u inostranstvu, Korisnik izmiruje nalogom za plaćanje na teret svog deviznog računa. Sva devizna zaduženja i plaćanja obračunavaju se u evrima (EUR). U slučaju da Korisnik na svom deviznom računu ima više vrsta valuta, a u trenutku plaćanja nema ili nema dovoljno EUR-a, Banka će automatski izvršiti konverziju u EUR-o za iznos zaduženja. Korisnik se obavezuje da će dospele obaveze, nastale iz poslovanja sa karticom, izmiriti do 10-og u mesecu za prethodni mesec. U slučaju da korisnik na izmiri obaveze u pomenutom roku, Banka će mu zaračunati troškove u iznosu određenom važećom Poslovnom politikom AVALA BANKE AD, Beograd-platne kartice. Banka može odobriti Korisniku da koristi revolving kredit. Na taj način, Korisnik je dužan da izmiri samo deo obaveza iz prethodnog meseca u iznosu određenom važećom Poslovnom politikom AVALA BANKE AD, Beograd platne kartice i naznačenom na mesečnom izvodu. Ostatak obaveza se tretira kao kredit, prenosi u sledeći mesec i na njega se obračunava kama određena važećom Poslovnom politikom AVALA BANKE AD, Beograd platne kartice. Korisnik ovlašćuje Banku da neizmirene obaveze, nastale iz poslovanja platnim karticama, naplati i sa ostalih računa koje Korisnik ima u Banci. Ukoliko Korisnik ne izmiri obaveze ni na jedan od navedenih načina, Banka može zabraniti dalje korišćenje kartice, a Korisnik će odgovarati po važećim zakonskim propisima. Ako Korisnik ni po isteku 60 dana od kupovine nije obavešten o nastalim obavezama, dužan je da o tome obavesti Banku, bez odlaganja. Reklamacije Za rešavanje reklamacija u vezi sa poslovanjem platnim karticama je nadležna Banka. Sve reklamacije Korisnici podnose u pisanoj formi, korišćenjem odgovarajućeg obrasca, na šalteru poslovne jedinice Banke u kojoj je kartica izdata (reklamacija na mesečni izvod podnosi se u roku od 7 dana od dana prijema izvoda). Rok za podnošenje reklamacija bez osnova, Banka će zaračunati troškove reklamacije Korisniku u skladu sa važećom Poslovnom politikom AVA- LA BANKE AD, Beograd platne kartice. Banka nije odgovorna za kvalitet robe i usluga koje ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 183

Korisnik plaća karticom. Korisnik neposredno na prodajnom mestu reklamira nesporazume, pa je dužan da izmiri obaveze, bez obzira na spor sa prodajnim mestom. Oštećene, izgubljene ili ukradene kartice O uništenju odnosno oštećenju kartice, Korisnik obaveštava Banku u pisanoj formi, popunjavanjem odgovarajućeg obrasca (u poslovnoj jedinici Banke u kojoj je kartica izdata). O gubitku ili krađi kartice Korisnik je dužan da obavesti Banku (tel 011 ), u što kraćem roku. To obaveštenje mora potvrditi u pisanoj formi korišćenjem odgovarajućeg obrasca, u najbližoj poslovnoj jedinici Banke, u roku od tri dana od dana prijave Banci. Ako Korisnik sumnja da mu je kartica ukradena, dužan je da krađu prijavi najbližoj policijskoj stanici. Banka ne preuzima nikakvu materijalnu odgovornost za štetu nastalu zbog gubitka, krađe ili druge zloupotrebe kartice. Banka će sa danom prijema obaveštenja o gubitku, krađi ili drugoj zloupotrebi kartice, oglasiti karticu nevažećom kroz elektronske sisteme zaštite i u Biltenu nevažećih kartica o tome obavestiti prodana mesta. U slučaju da Korisnik posle prijave nestanka pronađe karticu, ne sme je koristiti, već je bez odlaganja mora vratiti Banci. Otkazivanje ili zabrana upotrebe kartice Vlasnik kartice je Banka. Korisnik mora na zahtev Banke da vrati karticu. Do prestanka korišćenja kartica može doći na inicijativu Korisnika (otkazivanje upotrebe) ili uskraćivanjem prava na korišćenje od strane Banke (zabrana upotrebe). Otkazivanje upotrebe moguće je najkasnije 60 dana pre isteka roka važnosti kartice. Banka može zabraniti dalju upotrebu kartice onom Korisniku koji je istu koristio protivno Opštim uslovima poslovanja platnom karticom EC/MC/VISA i zakonu. Korisnik kartice mora Banci dostaviti podatke o promeni adrese prebivališta koje je naveo u Pristupnici u roku od 15 dana, u pisanoj formi korišćenjem odgovarajućeg obrasca. Ako to ne uradi Banka može zabraniti dalju upotrebu kartice. U slučaju otkazivanja ili zabrane upotrebe kartice, Korisnik mora vratiti karticu Banci i izmiriti sve obaveze nastale iz poslovanja karticom, uključujući i dodatne kartice, do dana vraćanja kartice Banci. Banka obaveštava prodajnu mrežu o zabrani upotrebe kartice. Sa tim obaveštenjem radnik na prodajnom mestu je ovlašćen da oduzme karticu. Završne odredbe Opšti uslovi poslovanja platnom karticom EC/MCVISA imaju značaj ugovora i sastavni su deo Pristupnice. Potpisom na izjavi, koja je navedena u Pristupnici, Korisnik potvrđuje da je upoznat sa tim uslovima, kao i važećim Poslovnom politikom AVALA BANKE AD, Beograd. platne kartice, i da je sa njima saglasan. O svim promenama i/ili dopunama vezanim za Poslovnu politiku AVALA BANKE AD, Beograd - platne kartice, Banka će uredno obaveštavati Korisnika. Banka ima diskreciono pravo da odlučio odobravanju revolving kredita kao i visini limita potrošnje Korisnika. U slučaju da Korisnik, usled neslaganja sa odlukom Banke ili bilo kog drugog razloga, odustane od Pristupnice u periodu od dana kada je Pristupnicu podneo do dana prijema kartice, dužan je da Banci plati naknadu za proizvedenu karticu. Podatke koji se odnose na poslovanje sa karticom, Banka će čuvati i upotrebljavati u skladu sa zakonom. Korisnik izričito dozvoljava Banci, da sredstvima za automatsku obradu ili klasičnim sredstvima ispostavi, obrađuje i čuva lične podatke, koje je naveo u Pristupnici. Ako je Korisnik zadržao karticu, a bio je obavešten o promenama ili dopunama Poslovne politike AVALA BANKE AD, Beograd - platne kartice, podrazumeva se da je saglasan sa 184 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

njima. Korisnik koji ne želi da posluje karticom pod promenjenim uslovima, dužan je da otkaže upotrebu kartice i istu vrati Banci. Korisnik kartice snosi svu zakonsku odgovornost za neovlašćeno korišćenje kartice izdate na njegovo ime, uključujući i sve dodatne kartice. Za eventualne sporove nadležan je sud prema sedištu Banke. 10. PRISTUPNICA ZA PLATNU KARTICU AVALA BANKA Master Card VISA Stan dard Gold Clas sic Gold Osnov na Dodat na PRI STUP NI CA ZA PLAT NU KAR TI CU Broj zahteva, Poslovna jedinica Za osnov nu kar ti cu popu nja va ju se odelj ci: A,B,C,D,E,G; Za dodat nu kar ti cu popu nja va ju se odelj ci: A,G; odelj ke F i G popu nja va Vla snik raču na A Lič ni poda ci Pol M Ž Pre zi me ime jed nog rodi te lja, ime, Kako želi te da vam se na kar ti cu une se pre zi me i ime Tele fon kuć ni:, Mobil ni, Mesto rođe nja Datum rođe nja JMBG Broj lič ne kar te Mesto izda va nja Broj pasoša, Državljanstvo Bračno stanje: u bra ku neoženjen/neudata raz ve den-a udo vac-ica Zanimanje: stu dent zapo slen-a penzioner neza po slen-a osta lo B Poda ci o doma ćin stvu Uli ca i broj Mesto sta no va nja Poštan ski broj e mail Broj izdržavanih članova: 0 1 2 3 više ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 185

C Za zapo sle ne Naziv poslodavca Mesto Uli ca broj Rad no mesto, Uku pan rad ni staž godi na. Tele fo ni Iznos prosečnih primanja Podnosioca za poslednja tri meseca D Osta li poda ci Pose du jem imo vi nu u vred no sti u hilja da ma EUR-a: 30-50 50-100 pre ko 100 E Način izmi re nja oba ve za, depo zit Izmirenje obaveza Oba ve ze koje nasta ju kori šće njem kre dit ne kar ti ce izmi ri va ću: u visi ni ukup nog duga revol ving kre di tom (u visi ni dela duga) Depo zit Za redovno izvršenje obaveza garantujem sigurnosnim depozitom u sledećem iznosu, u evrima: 250 500 750 1000 1500 2000 2500 5000 10.000 F Preporuka drugog Korisnika osnovne kartice Pre zi me i ime, JMBG G Izja va Pod punom mate ri jal nom i kri vič nom odgo vor no šću izja vlju jem da su nave de ni poda ci tač ni, kao i da sam upo znata i sagla san-na sa Opštim uslo vi ma poslo va nja plat nom kar ti com EC/MC/VISA i važe ćom Poslov nom Poli ti kom Ava la ban ke, a.d. Beo grad plat ne kar ti ce. Svi odno si koji pro is ti ču iz kori šće nja EC/MV/VISA kar ti ca Srbije. Saglasan-na sam, da na zahtev banke, dostavim instrumente obezbeđenja defi ni sa ne Poslov nom poli ti kom Ava la ban ke AD, Beo grad Plat ne kar ti ce. Potpis podnosioca pristupnice Ovim neopozivo ovlašćujem Avala banku AD da sve troškove iz poslovanja sa karticom, kao i godišnju članarinu može izmirivati zaduživanjem mog tekućeg, deviznog kao i drugih računa kod Avala banke AD i/ili aktiviranjem instrumenata obezbeđenja. Mesto Datum Pot pis vla sni ka raču na 186 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

H Poda ci koje popu nja va Ban ka Popunjava službenik Sektora poslova sa stanovništvom Broj depo zit nog raču na Datum otva ra nja Pot pis Broj devi znog raču na Datum otva ra nja Broj osnov ne kar ti ce (uz dodat nu kar ti cu) Pre zi me i ime Kori sni ka osnov ne kar ti ce (uz dodat nu kar ti cu) Predlog ovlašćenog lica PJ Ekspoziture Pred la žem: limit u visi ni EUR, revol ving kre dit: DA NE, instrumente obezbeđenja Kate go ri ja Pod no si o ca zah te va: VIP zapo slen u Banci stu dent osta li Pre zi me i ime ovla šće nog lica Pot pis Popunjava službenik Sektora platnih kartica Status zahteva: prvi ponovljeni, Predlog Sektora platnih kartica Potpis Popunjava Komisija za ocenu kreditnog boniteta Odo bren DA NE ODLOŽEN, datum odlu ke odo bren iznos limi ta EUR, revol ving kre dit DA NE ODLOŽEN, datum odlu ke odo bre ni iznos limi ta EUR, revolving kre dit DA NE Potpisi članova komisije ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 187

11. MODEL UGOVORA O NAMENSKI OROČENOM DEVIZNOM DEPOZITU ZA DOBIJANJE PLATNE KARTICE AVALA BANKA AD BEOGRAD Partija Mesto (u daljem tekstu: Banka) i JMBG Mesto ulica (u daljem tekstu: Deponent), zaključili su dana UGOVOR O NAMENSKI OROČENOM DEVIZNOM DEPOZITU ZA DOBIJANJE PLATNE KARTICE Član 1. Ugovorne strane su saglasne da Deponent namenski oroči kod Banke devizna sredstva, radi dobijanja platne kartice, na: Rok oročavanja Član 2. Rok oročavanja deviznih sredstava počinje da teče od dana uplate istih. Svaka naredna uplata oročava se na isti rok i pod uslovima koji važe na dan uplate, a regulisani su aktima poslovne politike Banke. Član 3. Ugovorne strane su saglasne sa uslovima poslovanja po deviznim računima fizičkih lica, utvrđenim odredbama od člana 4. do člana 16. ovog Ugovora. Član 4. Oročenim sredstvima Deponent ne može raspolagati pre isteka ugovorenog roka. Član 5. U izuzetnim slučajevima (smrti ili bolesti Deponenta ili člana njegove porodice, elementarne nepogode, trajnog iseljenja iz zemlje, sl.), Banka može, na pisani zahtev Deponenta, dozvoliti raspolaganje na delu ili celokupnim oročenim sredstvima i pre isteka roka oročavanja. Na sredstva, čije je raspolaganje omogućeno pre isteka roka oročavanja, Banka će obračunati i pripisati kamatnu stopu koja se primenjuje na a vista devizne račune, važeću u trenutku prevremene isplate shodno Odluci o kamatnim stopama na devizne depozite građana. Član 6. Deponent je saglasan da Baka može, bez posebne pisane saglasnosti, zaduženjem depozita iz člana 1. ovog Ugovora, da izmiri sve svoje dospele obaveze koje proističu iz poslovanja sa platom karticom Master Card i/ili Visa, dobijenom po osnovu ovog Ugovora. Član 7. Kamatna stopa je utvrđena na godišnjem nivou i podložna je promenama u skladu sa poslovnom politikom Banke u delu koji se odnosi na kamatne stope. Smatraće se da je Deponent bio u mogućnosti da se upozna sa promenom visine kamatne stope, ukoliko je Banka na vidnim mestima u svojim prostorijama istakla predmetne Akte. Ugovorne strane su se saglasile da u slučaju promene visine kamatnih stopa, nisu u obavezi da zaključuju poseban Aneks ovog Ugovora. Član 8. Kamata počinje da se obračunava sa danom svake uplate sredstava, a pripisuje se deviznom računu zadnjeg dana roka oročavanja sredstava, odnosno prilikom saldiranja deviznog računa. Isplata kamate vrši se u iznosu koji je umanjen za porez na prihod od kapitala, u 188 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Član 9. Ukoliko Deponent, u roku od 15 dana nakon isteka roka oročavanja sredstava, ne podigne sredstva sa računa kod Banke, a Banka u istom roku ne raskine Ugovor, ovaj Ugovor se smatra automatski obnovljenim, na isti period oročavanja, pod uslovima koji važe u momentu obnove Ugovora, prema aktima poslovne politike Banke. Član 10. Deponent se obavezuje da će obavestiti Banku o prometi svog statusa rezidentnosti. Član 11. Banka se obavezuje da će Deponentu, na njegov zahtev, putem izvoda, izveštavati o stanju i prometu na deviznom računu. Član 12. Za devizni račun garantuje Banka svojom ukupnom imovinom. Član 13. Banka garantuje tajnost deviznog računa. Član 14. Ovaj Ugovor se zaključuje na rok oročavanja regulisan članom 1. ovog Ugovora, sa mogućnošću jednostranog raskida, s tim da Deponent ima pravo jednostranog raskida po prethodnom izmirenju svih obaveza prema Banci i vrati platnu karticu navedenu u članu 6. ovog Ugovora. U slučaju jednostranog raskida ovog Ugovora od strane Banke, sve obaveze Deponenta po ovom Ugovoru smatraju se dospelim. Član 15. Ugovorne strane su saglasne da, za sve što nije predviđeno ovim Ugovorom, imaju se primeniti važeći propisi i akta poslovne politike Banke, sa kojima je Deponent upoznat i u potpunosti saglasan. Član 16. U slučaju spora po ovom ugovoru nadležan je sud po mestu sedišta poslovne jedinice Banke kod koje je otvoren devizni štedni ulog. U Beogradu, 200. godine Za Deponenta: Za Banku: ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 189

Glava četvrta POTROŠAČKI KREDITI 1. UGOVOR O KREDITU PREMA ODREDBAMA ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA Izvor: Službeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, Službeni list SRJ, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99) Pojam Član 1065. Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Forma i sadržina Član 1066. (1) Ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi. (2) Ugovorom o kreditu utvrđuje se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Otkaz davaoca kredita Član 1067. (1) Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka ako je kredit korišćen u suprotnosti sa njegovom namenom. (2) Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka i u slučaju insolventnosti korisnika čak i kad nije utvrđena sudskom odlukom, u slučaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim slučajevima davalac kredita došao u bitno nepovoljniji položaj. Odustajanje od ugovora i vraćanje kredita pre roka Član 1068. (1) Korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo koristiti kredit. (2) Korisnik kredita može vratiti kredit pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan o tome unapred obavestiti banku. (3) U oba slučaja korisnik kredita dužan je naknaditi štetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo. (4) U slučaju vraćanja kredita pre određenog roka, banka ne može da zaračuna kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraćen. UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI Pojam Član 1069. Ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti banka odobrava kredit u određenom iznosu uz obezbeđenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku kredita ili trećem koji na to pristane. 190 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Forma i sadržina Član 1070. Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti mora biti zaključen u pismenoj formi i sadržati naznačenje hartija od vrednosti koje se zalažu, naziv, odnosno firmu i sedište, odnosno prebivalište imaoca hartija, iznos i uslove odobrenog kredita, kao i iznos i vrednost hartija koja je uzeta u obzir za odobrenje kredita. Kad banka može prodati založene hartije Član 1071. Ako korisnik ne vrati po dospelosti dobijeni kredit, banka može prodati založene hartije od vrednosti. 2. PRAVNO REGULISANJE POTROŠAČKIH KREDITA U EU Pojam i značaj Potrošački krediti se i dan-danas koriste uglavnom za kupovinu trajnih potrošnih dobara (automobil, bela tehnika i dr.). Na taj način potrošači, koji nisu u stanju da u celini i odmah isplate cenu za stvar koja im je potrebna, do iste dolaze na povoljniji način, time što će isti koji će otplaćivati u ratama u dužem vremenskom periodu. Za takve povoljnosti plaća se viša cena, uvećana za kamatu i druge troškove. Savremeno potrošačko društvo ukazuje na jedan novi, širi socijalni kontekst, čiji osnov leži u nejednakosti ugovornih strana, pa samim tim dovodi u pitanje efikasnost isključivo privatno-pravnog regulisanja prava potrošača u materiji kreditiranja. Direktive Saveta Evropske ekonomske zajednice Savet Evropske ekonomske zajednice, imajući sve ovo u vidu, a naročito različitost tretiranja potrošačkih kredita u nacionalnim zakonodavstvima evropskih država, je 1987. godine usvojio Direktivu 87/102/EEC o približavanju zakonskih, podzakonskih i upravnih propisa država članica u materiji potrošačkog kredita, dopunjenu Direktivama iz 1990. i 1998. godine. Cilj Direktive je bio da se uklone, ili bar smanje, različitosti u ovoj oblasti i formulišu minimalni standardi koji bi omogućili lakše i pravednije uslove za dobijanje potrošačkih kredita. Pored toga, svrha je bila da se potrošaču, kao ekonomski slabijoj ugovornoj strani, obezbedi veća zaštita kako prilikom zaključenja, tako i u vezi sa izvršavanjem ugovora o kreditu, od one koju mu pružaju građansko-pravni propisi o kreditu kojima se ne pravi razlika između kredita koji se daju pravnim ili fizičkim licima. U vezi pitanja potrošačkih kredita, svakako treba uzeti u obzir i direktive EEZ/EU koje se odnose na reklamiranje kao i one kojima se reguliše pitanje nekorektnih (nepravičnih) klauzula u ugovorima sa potrošačima. Sve ove, kao i neke druge direktive mogu biti od pomoći prilikom tumačenja sporazuma o kreditu koje potrošači zaključuju sa finansijskim, odnosno bankarskim institucijama. Pri tome ne treba zaboraviti da, pored ugovora o kreditu, najčešće postoji ugovor o prodaji, pa to omogućava potrošaču da u slučaju neispunjenja ili neurednog ispunjenja ugovora o prodaji, može zahtevati naknadu štete od prodavca odnosno od isporučioca, pa ukoliko u tome ne uspe, može zahtevati da mu štetu nadoknadi davalac kredita. Ovo znači da ukoliko dođe do raskidanja ugovora o prodaji, dolazi i do raskidanja ugovora o kreditu, s tim što potrošač u gotovo svim zakonodavstvima nije u obavezi da naknadi štetu koju je davalac kredita eventualno imao. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 191

Značaj i sadržina Direktive Evropska ekonomska zajednica, u želji da svim građanima-potrošačima omogući iste ili približno iste uslove dobijanja kredita, je 1987. godine usvojila Direktivu 87/102/EEC o potrošačkom kreditu i uslovima koje potrošači pri tome moraju da poštuju. Ova Direktiva je i danas od velikog značaja, iako se smatra da bi je trebalo temeljno revidirati u svetlosti novih okolnosti. Direktiva 87/102 je dopunjena direktivama iz 1990. i 1998. godine, kojima je detaljnije utvrđen jedinstven matematički način obračunavanja kamate i ostalih troškova vezanih za dobijanje kredita. U uvodu Direktive 87/102 navodi se da je pregled stanja u pogledu potrošačkih kredita na teritoriji EEZ pokazao veliku raznolikost u tretiranju ove problematike, što može da dovede do ugrožavanja konkurentnosti među davaocima kredita na zajedničkom tržištu. Ove razlike, navodi se dalje, direktno utiču na kretanje robe i usluga koje potrošači mogu da pribave na osnovu kredita i na taj način utiču na funkcionisanje zajedničkog tržišta. Konstatovano je da mnogi ugovori o potrošačkim kreditima sadrže nekorektne (nepravične) uslove, kao i da potrošači nisu dovoljno informisani o uslovima i troškovima kredita i svojim obavezama (koje se, između ostalog, odnose na visinu kamate, troškove, prevremeni raskid sporazuma o kreditu, posledice raskida itd.). U Direktivi se navodi da se njene odredbe odnose na potrošače, tj. fizička lica koja robu ili usluge nabavljaju za potrebe koje su van njihovog poslovanja ili profesije (dakle, za ličnu upotrebu). Davalac kredita je pravno ili fizičko lice koje daje kredit u okviru obavljanja svog poslovanja ili profesije. Sporazum o kreditu je sporazum kojim se davalac obavezuje da će dati potrošaču kredit u obliku odloženog plaćanja, zajma (kredita) ili drugih sličnih finansijskih pogodnosti. Navodi se da je izraz koji upućuje na druge slične pogodnosti dobar, jer se njime pokriva veći broj novih oblika koji ne mogu da se svrstaju u odloženo plaćanje ili kredite. U čl. 2. Direktive se daju izuzeci i podvlači da se Direktiva ne odnosi na kredite za sticanje nepokretnosti, renoviranje zgrade, ugovore o kreditu kojima je predviđeno da se kamate ne plaćaju ako potrošač isplati kredit odjednom kao i beskamatne zajmove, ugovore o kreditu kojima se potrošač obavezuje da će kredit vratiti u roku kraćem od tri meseca ili najviše u četiri rate u roku kraćem od 12 meseci. U Direktivi se navodi da se krediti daju za iznose od najmanje 200 do najviše 20.000 evra. Obaveznost pismene forme Direktivom se predviđa (čl. 4.) obavezna pismena forma, što je uostalom pravilo i u svim nacionalnim zakonodavstvima. Prilikom potpisivanja potrošač dobija kopiju sporazuma. Pismeni oblik mora da sadrži: a) izjavu o godišnjim procentima troškova; b) izjavu o uslovima na osnovu kojih godišnji procenti troškova mogu da se izmene; c) u slučajevima kada se kredit daje na osnovu tekućeg računa, a ne računa na koji se odnosi kreditna kartica, potrošač mora biti obavešten o gornjoj granici kredita; d) godišnju ratu kamate i troškova koji se primenjuju od trenutka zaključenja ugovora i o uslovima pod kojima oni mogu biti menjani kao i o postupku prestanka sporazuma. 192 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Napred navedenim odredbama sprečava se mogućnost arbitrarnog, jednostranog povećanja kamate. Drugim rečima, u Direktivi se insistira na fiksnoj (a ne varijabilnoj) kamatnoj stopi i o potrebi da o svakoj izmeni bilo troškova ili iznosa kamate potrošač bude blagovremeno obavešten. Ostala značajnija pitanja Ukoliko potrošač, na primer, izmiri sve svoje obaveze na osnovu kredita pre ugovorenog roka Direktivom se predviđa da je potrošač, prema pravilima merodavnog domaćeg prava, ovlašćen na pravično smanjenje ukupnih troškova za kredit. Ukoliko se prava poverioca na osnovu sporazuma o kreditu ustupe trećem licu, potrošač ima pravo da u odnosu na to treće lice istakne sve prigovore koji mu stoje na raspolaganju u odnosu na davaoca kredita. Potrošač ima pravo da svoje obaveze u vezi sa kreditom izmiruje bezgotovinski, tj. menicom (trasiranom ili sopstvenom) ili mu takve menice mogu da posluže kao obezbeđenje za dobijanje kredita. Na kraju, treba ukazati da Direktiva sadrži i odredbe koje se odnose na prava potrošača u odnosu na prodavca robe ili usluga, koje potrošač pribavlja na osnovu kredita. U čl. 11. se ističe da će države-članice obezbediti potrebne mehanizme da kreditni sporazumi ni u kom slučaju ne utiču na prava potrošača u odnosu na isporučioca robe ili usluga. Ovo naročito u slučaju kada roba ili usluge nisu isporučene ili su isporučene sa nedostacima koje daju pravo potrošaču da odbije da ih primi. U takvim slučajevima, potrošač je obavezan da se obrati isporučiocu i zahteva ispunjenje prava koja mu na osnovu ugovora o isporuci pripadaju. Ukoliko u tome ne uspe, u Direktivi se istim članom predviđa pravo potrošača da se obrati davaocu kredita. Dodaje se, međutim, da se ova prava potrošaču ne priznaju ukoliko kredit iznosi 200 evra ili je manji od tog iznosa. Obračun troškova kredita Direktivom 87/102/EEC se ne razrađuje pitanje obračuna troškova i drugih izdataka vezanih za dobijanje kredita. Njome se (čl. 4. i 5.) samo okvirno navodi da uslovi u pogledu kredita moraju biti pismeno formulisani. Da bi se izjednačila visina i uslovi za obračun troškova i drugih izdataka u vezi sa kreditima, Evropski savet 1990. godine, a Evropski parlament i Savet 1998. godine usvajaju posebne direktive (90/88/EEC i 98/7/EC) koje sadrže jedinstvene matematičke formule za izračunavanja godišnjih procenata troškova. U pomenutim direktivama taksativno se navode troškovi koji se prilikom obračuna uzimaju u obzir i oni koji za tu svrhu nisu od značaja. Metod jednoobraznih obračuna troškova je detaljno obrađen u Direktivi 98/7/EC. U Dodatku II uz pomenutu Direktivu navedena je matematička formula kojom se određuje osnovica za izjednačavanje ekvivalentnosti kredita i otplate troškova. U Dodatku III dati su brojni primeri kako se vrše ovi obračuni. Primena Direktiva U Direktivi 87/102/EEC, koja je još uvek osnovni propis za regulisanje materije potrošačkih kredita, navodi se (čl. 16.) da će države članice preduzeti potrebne mere da svoja zakonodavstva saobraze sa odredbama Direktive najkasnije do 1. januara 1990. godine. One ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 193

su dužne da Komisiji dostave tekst osnovnih odredbi domaćeg prava u oblasti na koju se Direktiva odnosi. U čl. 17. Direktive se navodi da će Komisija najkasnije do 1. januara 1995. godine podneti Savetu izveštaj o sprovođenju ove Direktive. U Direktivi 90/88/EEC u čl. 2. se navodi da su države članice dužne da svoje propise saobraze sa odredbama te Direktive do 31. decembra 1992. godine. Direktivom 98/7/EC određuje se u čl. 2. da su države članice dužne da svoje zakonske, podzakonske i upravne propise usaglase sa Direktivom najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove Direktive. U primedbama koje su iznete na račun Direktive 87/102 naročito se insistira na: redefinisanju obima primene Direktive; uključivanje posredničkih kreditnih aranžmana; unapređenje davanja informacija davaocima i korisnicima kredita; pravednijoj podeli odgovornosti između korisnika i davaoca kredita i razmatranju bolje zaštite potrošača u vezi sa kreditiranjem putem osiguranja. U svakom slučaju osnovna nit predloga za poboljšanje Direktive 87/102 i njeno redefinisanje odnosi se na veću transparentnost svih uslova dobijanja kredita kako bi obe strane bile bolje upoznate sa svojim pravima i obavezama. Sve ove odredbe trebalo bi da obezbede jedinstveno regulisanje sporazuma o potrošačkim kreditima čime bi se osiguralo efikasnije funkcionisanje zajedničkog tržišta i maksimalna zaštita potrošača. Sve to, podvlači se, dovelo bi do povećanja broja kreditnih aranžmana, što je u interesu ne samo potrošača već i evropskog tržišta u celini. Primer Slovenije Zakon o potrošačkim kreditima (Zakon o potrošniških kreditih ZPotK) je sačinjen po ugledu na direktive Evropske unije. U obzir je uzeta ne samo Direktiva 87/102, već i direktive iz 1990. i 1998. godine koje se odnose na obračun kamata, troškova i drugih izdataka vezanih za dobijanje kredita. Metod obračuna ovih troškova je apsolutno identičan onom koji sadrži Direktiva 98/7/EC. Ista situacija je i sa drugim suštinskim odredbama koje su gotovo nepromenjene preuzete iz direktiva Evropske unije. S tim u vezi zanimljivo je ukazati na odredbe čl. 21. kojim se određuje imperativni karakter pojedinih odredbi Zakona i podvlači da je ugovorna odredba na štetu potrošača kojom se ukida ili menja Zakon ništava i nevažeća. Ističe se, takođe, da će se odredbe Zakona primeniti na sve nejasne i nepotpune odredbe ugovora o potrošačkom kreditnom ugovoru. I najzad, u istom članu se potencira da će nezavisno od odredbi tog zakona za potrošače važiti sve odredbe drugih propisa koji su povoljniji za potrošače. Ovaj stav je u skladu sa čl. 15. Direktive 87/102 kojim se predviđa pravo državama da zadrže ili propišu strože uslove za zaštitu potrošača od onih koji su sadržani u Direktivi. Na ovaj način slovenački Zakon je obezbedio veću zaštitu potrošačima polazeći od činjenice da je reč o ekonomski slabijoj ugovornoj strani kojoj država treba da obezbedi dodatnu zaštitu. Zakonom su predviđene vrlo visoke kazne (koje se kreću do 3 miliona tolara) za davaoce kredita ili brokere za slučaj nepoštovanja odredbi Zakona (taksativno navedenih u čl. 26. Zakona). * * * 194 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Pitanje regulisanja potrošačkih kredita u Srbiji posebno značajno ako se ima u vidu da početni procesi tranzicije i privatizacije dovode do osiromašenja velikog broja potrošača, tako da instrumenti kreditiranja pomažu da se ti procesi lakše prebrode. Srbija, za razliku od ostalih bivših socijalističkih zemalja u tranziciji, usled objektivnih i subjektivnih razloga ovom pitanju nisu posvetile dužnu pažnju, pa se ono nalazi na margini interesovanja zakonodavca, čime se potrošači prepuštaju jednostranim (često za potrošače nekorektnim) uslovima dobijanja kredita, koje određuju davaoci kredita. U Zakonu o zaštiti potrošača SR Jugoslavije ( Službeni list SRJ. br. 37/2002) nema nijedne odredbe koja bi upućivala na potrošačke kredite. Zakonom o obligacionim odnosima SRJ se reguliše ugovor o kreditu u glavi XXXV (čl. 1065-1071), ali se tim odredbama ne reguliše (direktno) pitanje potrošačkih kredita. 3. Primer potrošačkog kredita 3.1. Uslovi za odobravanje potrošačkog kredita za kupovinu automobila 1. Automobili iz programa Z A S T A V A 2. Cena - malo pro daj na cena din 368.000 3. Uče šće 20 % 4. Kama ta na kre dit na godi šnjem nivou 9 % 5. Maksimalni rok otplate kredita je 36 meseci 6. Pro vi zi ja ban ke 1 % 7. Osiguranje kredita X 8. Oba ve zno kasko osi gu ra nje vozi la do otpla te kre di ta X 9. Porez na pro met pla ća kori snik kre di ta 18 % Potrebna dokumenta: 1. Zah tev za kre dit ove ren u fir mi zaj mo tra ži o ca 2. Tri finan sij ski spo sob na žiran ta sa ove rom u fir mi 3. Menica - propisno potpisana od zajmotražioca i žiranata 4. Kreditna sposobnost tražioca kredita i žiranata: Cena vozi la do 310.000 dina ra, zara da pre ko 18.000 din Cena vozi la 310.000 do 615.000 din. pre ko 22.000 din. Cena vozi la 615.000 do 921.000 din, zara da pre ko 27.000 Cena vozi la 921.000 do 1,500.000, zara da pre ko 33.000 din 5. Pro fak tu ra pro iz vo đa ča-pro dav ca auto mo bi la 6. Fotokopije lične karte 7. Fotokopija vozačke dozvole ili pasoša 8. Fotokopija poslednjeg plaćenog telefonskog računa ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 195

Posebni uslovi koji moraju biti ispunjeni 1. Mini mal ni rad ni staž 5 (pet) godi na 2. Minimalno 12 (dvanaest) meseci na trenutnom poslu 3. Pri ja va na adre si sta no va nja min. 1 (jed na) godi na 4. Oba ve zan fiksni telefon na adresi stanovanja 5. Pod no si lac zah te va i žiran ti ne mogu biti iz iste firme, niti bračni drugovi 6. Podnosilac zahteva i žiranti ne mogu biti mla đi od 25 godi ne niti sta ri ji od 58 (za žene) odno sno 63 (za muškar ce) godi ne u tre nut ku ispla te posled nje rate kre di ta. 3.2. Zahtev za kredit Pri jem no mesto kre dit no zah te va Broj kre dit nog zah te va Datum,. godi ne AVA LA BAN KA AD B E O G R A D 196 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM ZAH TEV ZA KRE DIT OSNOV NI PODA CI O KRE DITU Vrsta kre di ta: Potro šač ki Predmet kupovine: 1. Automobil ZASTAVA 2. 3. Pojedinačna cena: 1. 368.000 dinara 2. 3. Iznos kre di ta: DIN 294.400 Protivuvrednost EVRA: 4.527,55 OSNOV NE INFOR MA CI JE O POD NO SI O CU ZAH TE VA Napomena: Ostale elemente popuniti prema Ugovoru o potrošačkom kreditu Ime, ime oca i pre zi me Datum i mesto rođe nja /19. JMBG: Stal na adre sa sta no va nja: broj sprat stan

Na ovoj adre si sta nu jem od / / godi ne Tele fon kod kuće: / Mobilni telefon: / Broj lič ne kar te: MUP Zanimanje: Ste pen struč ne spre me: Osnovno obrazovanje Sred nja struč na spre ma Viša spre ma Viso ka spre ma Brač no sta nje: Ože njen/uda ta Udovac/Udovica Neoženjen/Neudata Razveden/Razvedena Broj članova porodičnog domaćinstva: Broj zaposlenih članova porodičnog domaćinstva: Broj izdržavanih članova porodičnog domaćinstva: FINANSIJSKI PODACI Meseč na bru to pla ta: DIN ( ) Meseč na neto pla ta DIN ( ) Obu sta ve: DIN ( ) Podaci o zaposlenim članovima porodičnog domaćinstva: 1. zapo slen-a kod visi na meseč ne neto pla te: DIN ( ) 2. zapo slen-a kod visi na meseč ne neto pla te: DIN ( ) 3. zapo slen-a kod visi na meseč ne neto pla te: DIN ( ) Ukup ni meseč ni neto pri hod: DIN ( ) Ukupni mesečni porodični troškovi: DIN ( ) Osta li van red ni tro ško vi: DIN ( ) Da li ima te račun u Ban ci? Da Ne Uko li ko Da, u kojoj ban ci ima te račun: u AVA LA BAN CI AD u nekoj dru goj ban ci Da li ima te oba ve ze po kre di ti ma? Ne Da Iznos kre di ta: DIN Iznos meseč ne rate: Da li ima te oba ve ze kao soli dar ni dužnik? Ne Da Iznos kre di ta: DIN Iznos meseč ne rate: Da li ima te oba ve ze kao žirant? Ne Da Iznos kre di ta: DIN Iznos meseč ne rate: ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 197

U nekret ni ni u kojoj sta nu je te, Vi ste: Vla snik Suvla snik Zaku pac Član doma ćin stva Podaci o nekretnini (za vlasnika/suvlasnika): Povr ši na kvm Broj kata star ske par ce le Katastarska opština Zemljanoknjižni uložak Da li pose du je te još neku nekret ni nu u vla sni štvu: Ne Da Pod materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđujem da su navedeni podaci tačni. Potpis: POTVRDA O ZAPOSLENJU I VISI NI PRIMANJA Popunjava poslodavac: Potvr đu jem da je JMBG iz (adre sa) sa ličnom kar tom broj izda ta od MUP po zani ma nju zapo slen-a u (naziv poslo dav ca) na neo d re đe no vre me, počev od / / godi ne, na radnom mestu, tele fon na poslu. U momen tu izda va nja ove potvr de, je ostva rio uku pan rad ni staž u tra ja nju od. Pro seč na zara da zapo sle nog u pret hod na tri mese ca izno si: din. bru to, din. neto. Na zara du ime no va nog obu sta vlja se meseč no iznos od dina ra na ime. Ova potvr da se izda je radi pod no še nja zah te va za kre dit kod Ava la ban ke AD i ne može se kori sti ti u dru ge svr he. PODACI O PREDUZEĆU Naziv pred u ze ća Adre sa pred u ze ća: Tele fon pred u ze ća: Matič ni broj pred u ze ća: Žiro račun pred u ze ća: Kon takt oso ba u Slu žbi za obra čun pla ta Telefon: Ova potvr da se izda je od stra ne ovla šće nih lica, pod punom mate ri jal nom i kri vič nom odgo vor no šću. (Ime i pre zi me, funk ci ja, pot pis) ( M.P.) (pred u ze ća) (Ime i pre zi me, funk ci ja, pot pis) 198 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

3.3. Podaci o žirantu Isti kao za korisnika kredita. 3.4. Potpisana menica - sa lica i poleđine Potpisana menica 3.5. Faktura proizvođača-trgovca sa overom nadležnog organa o plaćenom porezu Podnosi se faktura proizvođača-trgovca za konkretni auto Zastave, sa overom nadležnog organa o plaćenom porezu. 3.6. Ugovor o potrošačkom kreditu AVA LA BAN KA AD B E O G R A D (četvr ta sti pečat) AVA LA BAN KA AD, BEO GRAD Broj: 9999 25. avgust 2004.godi ne Beograd, Avalska br.111 UGO VOR O POTRO ŠAČ KOM KRE DI TU Broj 00-444-000000009999.9 Zaklju čen izme đu ugo vor nih stra na: AVALA BANKA AD BEOGRAD PJ BEOGRAD Aval ska br. 111 (U daljem tek stu: Ban ka) ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 199

i MAR KO VIĆ MAR KA iz BEO GRA DA, AVAL- SKI PUT 222 (u daljem tek stu: Kori sni ka) Član 1. Banka odobrava Korisniku potrošački kredit u iznosu od DINARA 368.000 (slovima tristašezdesetosamhiljadadinara) uz dinarsko učešće u visini 20%. Za upla će no uče šće uma nju je se iznos odobrenog kredita i utvrđuje osnovni dug u iznosu od DINARA 294.000 što po sred njem kur su na dan korišćenja kredita iznosi EUR-a 4.527,55 sa rokom otpla te od 36 mese ci, za sle de ću name nu KUPOVINA AUTOMOBILA ZASTAVA (Namena) Član 2. Kori snik se oba ve zu je da za iznos isko ri šćenog kre di ta po ovom Ugo vo ru pla ća Ban ci kamatu od dana pušta nja kre di ta pa do vra ća nja po stopi koja u momentu zaključenja ugovora iznosi 9%, godi šnje. Obračun kamate vrši se mesečno primenom kon for m ne meto de. O bra č u na t a inter ka l ar na kama ta pri pi su je se glav ni ci kre di ta a napla ću je kroz dospe le rate u ugo vo re noj dina mi ci otpla te. Član 3. Kori snik se oba ve zu je da na ime nakna de za obra du kre di ta pla ti Ban ci una pred 1% od izno sa odobrenog kredita. Član 4. Korisnik se obavezuje da će odobreni kredit upotre bi ti u svr hu nave de nu u čla nu 1. ovog Ugo vo ra. Član 5. Korisnik se obavezuje da će iznos iskorišćenog kredita otplaćivati Banci u 36 mesečnih anuiteta. Meseč ni anu i tet na dan kori šće nja kre di ta izno si EURA- 143,24 u dinarskoj protivuvrednosti po sred njem kur su za devi ze Narod ne ban ke Srbi je na dan upla te. Prvi anu i tet dospe va za napla tu 25.09.2004 a ostali 25-og u mese cu. Mesečni anuitet uplaćuje se u dinarima, a visi na se utvr đu je pre ma sred njem kur su NBS za EUR na dan dospe ća. Korisnik se obavezuje da dospele anuitete upla ću je na žiro-račun Ban ke broj: 999-66666-88 Poziv na broj: 00333-111 Kori snik se oba ve zu je da o roko vi ma iz ovog člana izmiruje svoje obaveze prema Banci i u sluča ju kada iz bilo kojih raz lo ga otpla ta ne usle di po Administrativnoj zabrani. Član 6. Kao instrument obezbeđenja naplate za ovaj kredit služe: menica sa potpisom tri kreditno sposobna žiran ta, admi ni stra tiv na zabra na na zara du Kori sni ka kre di ta, izjave žiranata, zalo žna izja va ove re na u sudu. Član 7. Ban ka će izvr ši ti kona čan obra čun po ovom Ugovoru nakon uplate poslednjeg anuiteta. Član 8. Ako kori snik kre di ta ne izvr ši svo ju oba ve zu u celo sti iz ovog Ugo vo ra, Ban ka je ovla šće na da bez posebne saglasnosti Korisnika, zaduži njegov dinar ski ili devi zni račun, koji se vodi kod Ban ke za odgovarajući iznos sredstava do ukupne dinarske pro ti vu vred no sti anu i te ta i da ista upla ti u korist par ti je kre di ta. Član 9. Na sve dospe le a o roku neiz mi re ne oba ve ze i na sva potra ži va nja nasta la po ovom Ugo vo ru, Kori snik pla ća do momen ta ispla te, zate znu kamatu u skla du sa Zako nom. Član 10. U slu ča ju da Ban ka utvr di da je Kori snik odobreni kredit upotrebio nenamenski, celokupan kre dit sa pri pa da ju ćom kama tom i tro ško vi ma dospe va u celo sti za napla tu. Član 11. Ban ka ima pra vo da vrši kon tro lu namen ske upo tre be sred sta va kre di ta, a Kori snik je dužan da Ban ci omo gu ći vrše nje tog nje nog pra va. 200 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Član 12. Ban ka može utvr di ti pre sta nak Ugo vo ra o kreditu i tražiti naplatu preostalog-neotplaćenog potra ži va nja, uko li ko Kori snik: upotrebi sredstva kredita suprotno nameni iz čla na 1. ovog Ugo vo ra, ne pla ti u roku dva dospe la anu i te ta, ne ispunjava ostale obaveze preuzete ovim Ugovorom. Nikakav uzrok ne opravdava neplaćanje ma i jedne rate (privremena nezaposlenost, bolest, nedovoljna zarada, smrtni slučaj i sl.). Član 13. Kori snik kre di ta dužan je o sva koj pro me ni adrese-zaposlenja pismeno obavesti Banku i to u roku od 7 dana od izvr še ne pro me ne. Član 14. Za sve što nije pred vi đe no ovim Ugo vo rom, primenjivaće se odredbe Zakona o obligacionim odno si ma i akta poslov ne poli ti ke Ban ke. Član 15. Ugo vor stu pa na sna gu danom ispu nje nja uslova iz čla na 6. ovog Ugo vo ra i pot pi si va njem od stra ne ugo vor nih stra na. Član 16. U slučaju spora po ovom Ugovoru, ugovara se nad le žnost Opštin skog suda u mestu poslov ne jedi ni ce Ban ke. Član 17. Ugo vor je sači njen u dva isto vet na pri mer ka, za sva ku ugo vor nu stra nu po jedan pri me rak. U Beo gra du, Datum: 20.08.2004. Potpis Korisnika: (Broj lič ne kar te) (JMBG) (Pečat i pot pis) BANKA: 3.7. Založna izjava sa overom suda ZALOŽNA IZJA VA Ja, Mar ko vić Mar ko od oca Vuja di na, iz Beo gra da, uli ca Aval ski put 222, JMBG 0208389000001, broj lič ne kar te A123456 SUP BEO GRAD, bez u slov no izja vlju jem da dozvo lja vam i da sam sagla san da se u korist AVA LA BAN KE AD BEO GRAD, uli ca Aval ska 111, zasnu je zalo žno pra vo I reda na auto mobi lu u mom vla sni štvu, i to: mar ka ZASTAVA, tip: FLO RI DA IN 1,3, broj moto ra: 123456-0089, broj šasi je SX0000111-000222333, a u cilju obez be đe nja potra ži va nja Ban ke po osno vu Ugo vo ra o kre di tu broj B ro j 00-444-000000009999.9 od 25.08.2004. godine, na iznos od 368.000 dina ra (što predsta vlja dinar sku pro ti vu vred nost izno sa od EUR-a ), sa rokom otpla te od 36 mese ci od dana pušta nja kre di ta u tečaj, a sve sa pri pa da ju ćom ugo vo re nom kama tom, nakna dom, pore zom i osta lim tro ško vi ma, te zate znom kama tom od dana dospe ća pa do konač ne ispla te. (Mesto i datum) (Ime i pre zi me) (Adresa, mesto) (Broj lič ne kar te) (JMBG) ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 201

Na pole đi ni izja ve sud istu ove ra va tek stom koji gla si: OVE RA BROJ: / Potvr đu je se da je svo je ruč no pot pi sao-la ovu ispra vu -pri znao-la za svoj pot pis na ovoj ispra vi. Istovetnost imenovani-a utvrđena je na osnovu lične karte broj izdate od MUP, odnosno svedocima čija je isto vet nost utvr đe na Tak sa od dina ra napla će na i poni šte na na mol bu za ove ru. OPŠTIN SKI SUD U BEO GRA DU Datum ove re MP Pot pis 3.8. Administrativna zabrana AVA LA BAN KA AD BEOGRAD Štam bilj pred u ze ća Broj reše nja Datum AVA LA BAN KA AD Ode le nje kre dit nih poslo va Sek tor za rad sa sta nov ni štvom Ulica Telefoni: Na zah tev, iz, sa sta nom u Ul., zapo sle nog u, na rad nom mestu, da se na njegovu zaradu stavi admi ni stra na zabra na u korist Ava la ban ke AD, radi obezbeđenja otplate kredita, po osnovu Ugovo ra o kre di tu broj od / /200. godine, donosimo sledeće REŠENJE O ADMI NI STRA TIV NOJ ZABRA NI Na zaradu radnika stavlja se administrativna zabrana u korist Avala banke AD, Beograd, radi obezbeđenja otplate kredita, kamate i pripadajućih troškova po Ugovoru broj od / /200. godi ne, odobre nog na rok od mese ci. Po ovoj administrativnoj zabrani obustavljaće se u korist Ava la ban ke AD Beo grad, na ime meseč ne rate kredita iznos dinarske protivuvrednosti EUR-a, po sred njem kur su Narod ne ban ke važe ćem na dan dospeća rate kredita (poslednji dan u mesecu), do otplate ukupnog iznosa kredita EUR-a i uplaćivaće se u korist žiro-računa Avala banke AD Beograd broj:. Prva rata dospe va / / 200. godi ne a osta le posled njeg dana u mese cu, sa moguć nošću upla te do petog u nared nom mese cu. 202 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Visi na izno sa meseč ne rate se može menja ti samo na osnovu pismenog obaveštenja dobijenog od Ava la ban ke ad. Dejstvo primene administrativne zabrane traje do pri je ma pisme nog oba ve šte nja od Ava la banke AD da je potra ži va nje po nave de nom Ugo vo ru o kreditu izmireno u celosti. Obavezujemo se da ćemo, ukoliko imenovanom, po bilo kom osno vu, pre sta ne rad ni odnos u ovom preduzeću, o tome bez odlaganja obavestiti Banku, a administrativnu zabranu preneti na poslodavca kod koga imenovani bude zasnovao radni odnos. Dono še njem i dosta vlja njem ovog reše nja, obavezujemo se da ćemo u potpunosti izvršiti sve obaveze koje iz nje proističu, pod pretnjom materi jal ne i kri vič ne odgo vor no sti, a u skla du sa propisima. Potpisi ovlašćenih lica: (šef raču no vod stva) (pot pis ovla šće nog lica) M.P. (pred u ze ća) 4. EFEKTIVNA KAMATNA STOPA KAO UKUPNA CENA KREDITA Poslovi kreditiranja od zahteva do odluke o kreditu Poslovi kreditiranja pravnih i fizičkih lica je kompleksan bankarski posao. U procesu pribavljanja kredita, zajmotražilac, od momenta podnošenja zahteva za dobijanje kredita, pa do konačne odluke banke (odluka kreditnog odbora) o odobravanju kredita, prolazi kroz niz materijalnih i kontrolnih postupaka i transakcija, odn. plaćanja finansijskih usluga i obaveza. Prema administraciji poslova kreditiranja, klijent banke, do donošenja odluke NBS o uvođenju EKS (Efektivne Kamatne Stope), nije bio (do trenutka puštanja kredita i kasnije u toku otplate kredita) detaljno obavešten o svim potencijalnim i stvarnim obavezama/troškovima po kreditu. Način na koji su prikazivane obaveze po kreditu pre uvođenja EKS Visina obaveza u principu uglavnom je bila vezana za prikazane mesečne iznose rata/ anuiteta, odn. elementarnim podacima o visini kamatne stope i troškovima obrade kreditnog zahteva. Na strani depozita, koji predstavlja izdvojeni iznos koji klijent banke uplaćuje na račun banke kao garantni iznos, i naravno uslov za dobijanje kredita (bez obzira na vrstu kredita: stambeni, gotovinski, potrošački, ili neki drugi tip kredita iz ponuda banaka)definisana je kamatna stopa i pravo povlačenja depozita sa ukupnom kamatom posle izmirenja svih obaveza po uzetom kreditu. Složenost modela kreditiranja Poslovi kreditiranja su propisani poslovnom politikom banaka, a modeli kreditiranja predstavljaju dobro stilizovane ponude i kreditne aranžmane, sa jasnom poslovnom strategijom i definisanom strukturom kreditnog aranžmana kao kompleksnog tržišnog proizvoda. Kredit, kao oblik ponude banaka, vezan je za slojevite poslovne informacije (finansijske, knjigovodstvene, aranžmanske i informatičke) i njihovu stalnu dostupnost bančinim službenicima, kontrolnim službama (interno i eksterno) i posebno važno, klijentu banke koji je dužnik po ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 203

odobrenom i puštenom kreditu. Proces praćenja kredita u bančinim evidencijama i kompletno izveštavanje klijenta banke o stanju njegovog duga, zahteva dobro organizovane bančine kreditne službe i menadžment, a posebno informatičku obradu, izveštavanje i obračune (dnevne, mesečne, god,...), konsolidovanu sa knjigovodstvenom evidencijom banke. Rizik u poslovima kreditiranja Poslovi kredita, od donošenja odluke KO banke, do kompletne realizacije kreditnog aranžmana, izloženi su poslovnim rizicima (od nivoa klijenta do nivoa banke) i zahtevaju određene monetarne i druge mere, a posebno pravnu regulaciju i zaštitu obeju ugovornih strana. Mehanizmi zaštite kreditnog portfolija banke su ustanovljeni na nivou banke i njenog kreditnog potencijala, odn. posebno kontrolisani uvedenim merama NBS u odnosu na obaveze izdvajanja sredstava u saglasno stepenu procenjenog rizika bančinog plasmana (kategorizacija plasmana u rizične grupe, šema po BII-Basel II). Odluka o EKS i propisanoj tehnologiji obračuna, praćenja i izveštavanja Narodna banka Srbije donela je Odluku o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, koja je u primeni od 1. oktobra 2006. godine. 1 Pomenutom Odlukom propisuju se jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova (efektivna kamatna stopa), kao i bliži uslovi i način obaveštavanja klijenata banke. Jedinstveni način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope banka primenjuje u postupku obavljanja depozitnih i kreditnih poslova iz (čl. 4) Zakona o bankama. Efektivnom kamatnom stopom smatra se dekurzivna kamatna stopa koja se obračunava na godišnjem nivou, i to primenom složenog kamatnog računa obračun konformnom metodom. Ovim obračunom, diskontovana novčana primanja izjednačavaju se s diskontovanim novčanim izdacima primljenih depozita, odnosno odobrenih kredita. U obračun efektivne kamatne stope na kredite koji se odobravaju uz polaganje depozita uključuju se i novčana sredstva tog depozita (novčani tokovi depozita). Pri diskontovanju, tj. svođenju na sadašnju vrednost svih budućih primanja i izdataka novčanih sredstava po ugovoru o kreditu, odnosno ugovoru o depozitu primenjuju se kalendarski broj dana u mesecu i 365/366 dana u godini. Efektivna kamatna stopa iskazuje se u procentima s dve decimale, uz zaokruživanje druge decimale, i važi od dana obračuna. Efektivna kamatna stopa iskazuje se izrazom efektivna kamatna stopa ili skraćenicom EKS. 204 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Ponuda banke koja se odnosi na depozite koje banka prima, odnosno na kredite koje odobrava treba da jasno i nedvosmisleno sadrži sledeće podatke: 1) podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope, i to: visinu nominalne kamatne stope na depozit, odnosno kredit, iznos naknada i troškova koje banka obračunava klijentu u postupku polaganja depozita, odnosno odobravanja kredita, iznos naknada i troškova koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora o depozitu, odnosno kreditu; 2) podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope, i to: kriterijume za revalorizaciju i za indeksiranje depozita, odnosno kredita, podatak o stranoj valuti kojom se kredit indeksira ili drugi kriterijum za revalorizaciju i za indeksiranje depozita, odnosno kredita, troškove koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realizacije ugovora o depozitu, odnosno kreditu, troškove procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškove upisa u registar kod nadležnog organa, troškove pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškove pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškove Kreditnog biroa i druge troškove. Nabrojani podaci treba da budu utvrđeni i iskazani u ponudi iz tog stava tako da klijenta nijednog trenutka ne dovedu u zabludu što se tiče bilo kog elementa tih podataka. Pomenute podatke banka dostavlja klijentima na način propisan uputstvom donetim za primenu predmetne odluke. Banka je dužna da efektivnu kamatnu stopu, nominalnu kamatnu stopu, stranu valutu kojom vrši indeksiranje kredita ili drugi kriterijum za revalorizaciju i za indeksiranje depozita, odnosno kredita iskazuje istovremeno, jednako jasno i na isti način uočljivo u prostorijama banke, u reklamnim oglašavanjima, u sredstvima javnog informisanja ili u oglašavanjima na drugi način. Pri zaključivanju ugovora o depozitu, banka uz ugovor uručuje klijentu jedan primerak plana isplate tog depozita. Pri zaključivanju ugovora o kreditu, banka uz ugovor uručuje klijentu jedan primerak plana otplate ovog kredita, kao i pregled bitnih elemenata tog kredita koji sadrži podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope, kao i one koji se ne uključuju u taj obračun. Podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope su: iznos kredita, period otplate, nominalna kamatna stopa, efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate koja se plaća u toku korišćenja kredita, ukupan iznos drugih troškova koje klijent treba da plati u toku korišćenja kredita i iznos otplatne rate, dok se u obračun efektivne kamatne stope ne uključuju podaci, i to: kriterijume za revalorizaciju i za indeksiranje depozita, odnosno kredita, podatak o stranoj valuti kojom se kredit indeksira ili drugi kriterijum za revalorizaciju i za indeksiranje depozita, odnosno kredita, ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 205

troškove koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realizacije ugovora o depozitu, odnosno kreditu, troškove procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškove upisa u registar kod nadležnog organa, troškove pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškove pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškove Kreditnog biroa i druge troškove. Drugi primerak plana isplate depozita, odnosno plana otplate kredita banka zadržava u svojoj dokumentaciji. Obrasci i jednog i drugog plana utvrđeni su uputstvom donetim za primenu Odluke o EKS. Ako se efektivna kamatna stopa promeni zbog promene elemenata na osnovu kojih se obračunava, banka o toj promeni, i to pre početka primene promenjene efektivne kamatne stope, pismeno obaveštava klijenta. Banka je obavezna da Narodnoj banci Srbije dostavlja mesečne izveštaje o ponderisanom nivou efektivne i nominalne kamatne stope na primljene depozite i odobrene kredite u prethodnom mesecu do 20. u mesecu za prethodni mesec, kao i tromesečne izveštaje o ponderisanom nivou nominalne i efektivne kamatne stope na stanje svih depozita, odnosno kredita poslednjeg dana tromesečja u roku od 20 dana posle isteka tromesečja. Narodna banka Srbije može objavljivati podatke o efektivnoj kamatnoj stopi koju banka primenjuje u skladu sa odredbama predmetne odluke. Za sprovođenje predmetne odluke, Narodna banka Srbije donela je odgovarajuće uputstvo. 2 Odredbe predmetne odluke ne primenjuju se na depozite koje banka polaže kod druge banke, odnosno na kredite koje banka odobrava drugoj banci. Metodologija odobravanja/praćenja i likvidacije kredita pre uvođenja EKS Proces podnošenja zahteva, procedure odobravanja kredita, verifikacija podnete dokumentacije i donošenje odluke o odobrenom kreditu, najčešće su definisani standardnim procedurama, variraju od banke do banke(marketing, obrade zahteva, razlike u uslovima i načinu kreditiranja i raznovrsni mehanizmi povoljnosti u pogledu cene kredita), mogu biti sistematizovani u niz procedura i procesa koji slede: 1. Na osnovu poslovne politike banke definišu uslove za odobravanje kredita i njihovu namenu 2. U odnosu na izabranu strategiju kreditiranja banke definišu modele kreditiranja (kupovina nekretnina, gotovinski krediti, potrošački krediti,...) 3. Utvrđuju instrumente obezbeđenja kredita (sa ciljem redovne naplate svih obaveza-troškova) 4. Daju specifikaciju potrebne dokumentacije, koja se podnosi sa zahtevom za kredit 5. Proces pripreme i obrade podnetih kreditnih zahteva za KO 6. Donošenje odluke o odobravanju kreditnog zahteva ili njegovom odbijanju 7. Knjigovodstveno praćenje kredita sa potrebnim izveštavanjem rukovodstva banke i pratećih Službi 206 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

8. Kontrola naplate potraživanja po dospeću kreditnih obaveza i redovno izveštavanje klijenta banke o stanju duga 9. Likvidacija kredita po konačnom dospeću/eventualni sporovi Da li su klijenti imali prave informacije o ukupnoj ceni kredita? Prema potvrđenoj bankarskoj praksi u poslovima sa kreditima, klijent banke najčešće nije imao sve potrebne informacije o ukupnoj ceni kredita. Informacije koje su banke pripremale svojim klijentima, svodile se su se često na osnovni set podataka (tabela 1) i naravno, na zahtev klijenta banka je bila u obavezi da priprema i druge podatke o troškovima i potraživanjima. U periodu otplate kredita, klijent je mogao biti i iznenađen promenom poslovne politike, koja je sa druge strane izazivala promene u strukturi obaveza klijenta banci. Tabela 1. Model kredita sa depozitom 20%, u EUR, rok otplate 240 meseci, kamatna stopa 8,20% p.a. iznos kredita depozit 20% mesečna rata potrebna plata 15.000 3.000 127,34 254,68 Model EKS Da bi se promenio pristup banaka u načinu evidentiranja i informisanja klijenata o ukupnoj ceni kredita Guverner NBS doneo je Odluku 3 o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja EKS na kredite i depozite. Uvođenjem modela EKS, sa elementima obračuna, izveštavanja i iskazivanja EKS, sve banke su u obavezi da poštuju mehanizam donete odluke i saglasno tome sprovode je u procesu kreditiranja klijenata. Definicija EKS (Efektivne Kamatne Stope) U smislu definicije EKS, NBS je u tekstu Odluke i Uputstvu za primenu odluke o EKS, propisala metodologiju obračuna (matematičke podloge) i način i vrstu izveštaja i NBS i bančinih klijenata, sa svim potrebnim rokovima. U nastavku sledi izvod iz odluke NBS, sve u smislu definicija, metodologija, obračuna i načina izračunavanja novčanih tokova. 1. Efektivnom kamatnom stopom u smislu ove odluke smatra se dekurzivna kamatna stopa koja se obračunava na godišnjem nivou, i to primenom složenog kamatnog računa - obračun konformnom metodom, i njenom se primenom diskontovana novčana primanja izjednačavaju s diskontovanim novčanim izdacima koji se odnose na odobrene kredite, odnosno primljene depozite, tj. EKS je ona stopa čijom se primenom serija novčanih tokova izjednačava s nulom (interna stopa prinosa). 2. U obračun efektivne kamatne stope na kredite koji se odobravaju uz polaganje depozita uključuju se i novčana sredstva tog depozita (novčani tokovi depozita). 3. Pri diskontovanju, tj. svođenju na sadašnju vrednost svih budućih primanja i izdataka novčanih sredstava po ugovoru o kreditu, odnosno ugovoru o depozitu primenjuju se kalendarski broj dana u mesecu i 365/366 dana u godini. 4. Efektivna kamatna stopa iskazuje se u procentima s dve decimale, uz zaokruživanje druge decimale, i važi od dana obračuna. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 207

Izračunavanje EKS Obračun, formule, obrasci i kompletan sistem evidentiranja i kontrole EKS, propisani su uputstvom NBS, koje se može videti na Internet sajtu NBS (sajt: http://www.nbs.yu/). U posebnom prilogu je dat i primer obračuna EKS prema propisanoj metodologiji i obrascu sa ciljem boljeg i pravilnog razumevanja načina iskazivanja i obračuna EKS. U prilogu je dat plan otplate kredita, po primeru koji je NBS pripremila sa ciljem razumevanja metodologije obračuna EKS i svih potrebnih podataka. U kolonama(ukupno 13 kolona, objašnjenih uputstvom NBS), a dat je u prilogu, predstavlja standardnu bankarsku šemu obračuna plana otplate kredita, sve do kolone 11. U kolonama 12 i 13 izračunate su vrednosti NNT (kolona 12) i DNNT (kolona 13) sa ciljem pripreme obračuna EKS, koja se izračunava svođenjem svih DNNT (+ i -), po periodima, na nulu, što znači da je EKS upravo ta kamatna stopa koja novčane tokove (izdataka i primanja) svodi na nulu (interna stopa rentabilnosti). U teoriji izračunavanja interne stope rentabilnosti (Internal Rate of Return-IRR) diskontovanje NNT može biti izvršeno i izračunavanjem i primenom diskontnog faktora na iznose svih NNT, a konačno izračunavanje IRR se vrši na bazi iste metodologije svođenja svih diskontovanih iznosa NNT (DNNT) na nulu. U tabeli 2 i tabeli 3 (prilog 1) prikazana je metodologija izračunavanja NNT i DNNT, i pokazano primerom izračunavanje vrednosti DNNT za period 2, sa svim potrebnim detaljima obračuna. Izračunavanje EKS je matematički izračunava svođenjem svih DNNT (+ i -), po periodima, na nulu. U primeru je za nominalnu kamatnu stopu od 20%, izračunata EKS = 26%. Od momenta primene odluke NBS, klijentima banaka će biti omogućeno, da u trenutku pre donošenja odluke o izboru banke i uslova kreditiranja, uporede ukupnu cenu kredita, i odluče se za najpovoljniju opciju. Sa gledišta poslovnih banaka i njihovih ponuda, uvođenje EKS će obezbediti, za banke sa povoljnijim uslovima kreditiranja i bolje pozicioniranje u odnosu na konkurenciju, što je u osnovi i bila namera i cilj NBS. Prilog 1. Primer plana otplate kredita i obračuna EKS u odnosu na definisane obaveze po obračunu i iskazivanju EKS, (tabela 2. sa planom otplate kredita data je kao posebna tabela). Prilog 2. Objašnjenja svih kolona iz plana otplate kredita 1. U kolonu Period unosi se redni broj perioda u kome je nastao do određenog novčanog toka. Nulti period je period prvog novčanog toka ili ugovoreni datum stavljanja kredita na raspolaganje, zavisno od toga koji od ta dva perioda nastupa ranije. Poslednji period je period poslednjeg novčanog toka; (u tabeli periodi od 1 do 16) 2. U kolonu Datum dospeća unosi se tačan datum dospeća (prema kalendarskom broju dana u mesecu i 365/366 dana u godini); (u tabeli 1-Mar-02 ) 3. U kolonu Isplata kredita unosi se iznos kredita, odnosno iznos tranši koje se isplaćuju na određeni datum; (u tabeli 500,000.00 ) 4. U kolonu Druge isplate unose se druge isplate koje banka izvršava u vezi sa zaključenim ugovorom o kreditu (npr. preplaćene kamate i sl.); 5. U kolonu Anuitet unose se podaci o anuitetima (jednaki anuiteti, promenljivi anuiteti s jednakim otplatnim kvotama, promenljivi anuiteti s promenljivim otplatnim kvotama i drugi anuiteti); 208 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

6. U kolonu Uplata glavnice unosi se deo glavnice iz anuiteta koji se uplaćuje u određenom periodu; 7. U kolonu Uplata kamate unosi se iznos kamate koji se uplaćuje iz anuiteta u određenom periodu, kao i iznos interkalarne kamate, a na planu otplate kredita obavezno se navodi nominalna kamatna stopa (fiksna ili varijabilna); 8. U kolonu Druge uplate unose se druge uplate koje korisnik kredita plaća banci na osnovu zaključenog ugovora o kreditu, i to: troškovi obrade kreditnog zahteva, troškovi koji nastaju pri odobravanju kredita, troškovi obrade kredita, premije osiguranja kredita koje na teret korisnika kredita, a u vidu dodatnih provizija, plaća banka, naknade na neiskorišćeni deo okvirnog kredita, troškovi obrade novčanih sredstava položenih za odobravanje kredita (depozit, odnosno kolateral), ostale naknade ili provizije u vezi s kreditom. U ovu kolonu ne unose se: troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa, sredstvima obezbeđenja kredita, troškovi upisa u sudski registar, troškovi pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškovi pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, zatezne kamate, penali i ostali troškovi nepoštovanja ugovornih odredaba, troškovi Kreditnog biroa, poštarina, troškovi telegrama i telefaksa i slični troškovi; 9. U kolonu Stanje kredita unosi se stanje kredita u određenom periodu, koje je jednako iznosu kredita umanjenom za do tada otplaćeni deo glavnice; 10. U kolonu Tokovi novčanog depozita unose se svi novčani tokovi u vezi s depozitom (uplata i isplata depozita, kao i troškovi i kamata na depozit); 11. U kolonu Opis unosi se kratak opis novčanog toka u određenom periodu; 12. U kolonu Neto novčani tok unosi se pozitivni novčani tok, koji se sastoji od razlike zbira podataka iz kolona 6, 7 i 8 i zbira podataka iz kolona 3 i 4 u određenom periodu; 13. U kolonu Diskontovani neto novčani tok unosi se iznos diskontovanja neto novčanog toka iz kolone 12, koji se izračunava primenom formule (objašnjeno na primeru za iznos iz DNNT za period 2) 14. U rubrici Ukupno se u koloni 13 sabiraju svi diskontovani neto novčani tokovi iz pojedinih perioda, čiji rezultat mora biti nula. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 209

PODACI O BANCI Informacije o kreditu: Anuitet: 154,721.81 Nominalna kamatna stopa: 20% Iznos kredita: 1,000,000.00 Naknada za rezervaciju sredstava: 0.50 EKS-efektivna kamatna stopa: 26% Tabela 2. Plan otplate kredita datum dospeća isplata kredita druge isplate anuitet 210 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM otplata uplata kamate druge uplate stanje kred tok novč. dep opis neto novčani tok period 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 0 1-Mar- naknada za obr. 2,000.00 0.00 2002 kred. zahteva 2,000.00 2,000.00 1 1-Apr-02 10,000.00 0.00 100,000.00 proviz. za odob. kred. i upl. dep 110,000.00 107,861.86 2 1-May-02 500,000.00 500,000.00 500,000.00 481,055.80 3 1-Jul-02 828.77 500,000.00 naknada za nepovuč. izn. kred 828.77 767.16 4 1-Aug-02 250,000.00 750,000.00 250,000.00 226,916.53 5 1-Oct-02 421.23 750,000.00 naknada za nepovuč. izn. kred 421.23 367.85 6 1-Dec-02 250,000.00 1,000,000.00 250,000.00 210,047.27 7 1-Jan-03 208.90 1,000,000.00 naknada za nepovuč. izn. kred 208.90 172.11 8 1-May-03 159,851.87 1,000,000.00 interkalarna kamata 159,851.87 122,059.30 9 1-Aug-03 154,721.81 104,721.81 50,000.00 895,278.19 redovna kamata + 154,721.81 otplata 111,456.49 10 1-Nov-03 154,721.81 109,957.90 44,763.91 785,320.28 redovna kamata + 154,721.81 otplata 105,149.22 11 1-Feb-04 154,721.81 115,455.80 39,266.01 669,864.48 redovna kamata + 154,721.81 otplata 99,198.87 12 1-May-04 154,721.81 121,228.59 33,493.22 548,635.89 redovna kamata + 154,721.81 otplata 93,703.84 13 1-Aug-04 154,721.81 127,290.02 27,431.79 421,345.87 redovna kamata + 154,721.81 otplata 88,401.18 14 1-Nov-04 154,721.81 133,654.52 21,067.29 287,691.35 redovna kamata + 154,721.81 otplata 83,398.60 15 1-Feb-05 154,721.81 140,337.25 14,384.57 147,354.11 redovna kamata + 154,721.81 otplata 78,679.11 16 1-May-05 154,721.81 147,354.11 7,367.71 0.00 103,117.21 red. kam + otpl + ispl. dep sa kam 51,604.61 24,804.02 Ukupno 1,000,000.00 0.00 1,237,774.48 1,000,000.00 397,626.37 13,458.90 3,117.21 407,968.08 0.00 izračunavanje DNNT za iznos: 481,055.80 diskont NNT

Izračunat iznos DNNT: 500,000.00/(1 + 0.26)^61/365 = 481,055.80 1. Iznos NNT: 500,000.00 (kolona 12, period 2) 2. EKS = 26% (0.26) 3. 92/365: 61-broj dana od 0 perioda do perioda kada se vrši izračunavanje NNT (od 1 marta do 1 maja: 31 dan + 30 dana = 61 dan) 365-kalendarski broj dana u god za koju se računa DNNT Obračun: 500,000.00/(1.26)^0.167123287671232876 = 500,000.00/1.0393797599967818182118603229219 = 481,055.80 Internal Rate of Return: (interna stopa rentabilnosti) Tabela 3. - Primer izračunavanja IRR na bazi faktora diskonta god NNT diskont: 10% diskont: 15% diskont: 20% faktor iznos faktor iznos faktor iznos 0-1,000,000.00 1-1,000,000.00 1-1,000,000.00 1-1,000,000.00 1 300,000.00 0.909 273,000.00 0.87 261,000.00 0.833 200,000.00 2 300,000.00 0.826 248,000.00 0.756 227,000.00 0.694 208,000.00 3 300,000.00 0.751 225,000.00 0.658 197,000.00 0.579 174,000.00 4 300,000.00 0.683 205,000.00 0.572 172,000.00 0.482 145,000.00 5 300,000.00 0.621 186,000.00 0.497 149,000.00 0.402 121,000.00 ukupno 500,000.00 NNT(NPV) = +137,000 NNT(NPV) = +6,000 NNT(NPV) = -102,000 IRR = > 15% (malo iznad 15%) ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 211

Glava peta UGOVOR O SEFU 1. UGOVOR O SEFU PREMA ZAKONU O OBLIGACIONIM ODNOSIMA Pojam Član 1061. (1) Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za određeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci određenu naknadu. (2) Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim. Pristup sefu Član 1062. (1) Pristup sefu može se dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoćniku. (2) Banka ne sme držati kod sebe duplikat ključa ili ključeva koji se predaju korisniku. Predmeti koji se ne smeju staviti u sef Član 1063. (1) Korisnik ne sme staviti u svoj sef predmet ili proizvod koji može ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova. (2) U slučaju da se korisnik ne pridržava ove obaveze, banka može izjaviti da raskida ugovor o sefu. Prava banke u slučaju neplaćanja Član 1064. (1) Ako korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti, banka može raskinuti ugovor po isteku mesec dana pošto korisnika preporučenim pismom opomene na naplatu. (2) Pošto raskine ugovor, banka može pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda ključ, pa ako korisnik to ne učini, banka može zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadržina i nađene stvari stave u sudski depozit ili povere banci na čuvanje. (3) Banka ima pravo prvenstva naplate dužne naknade nastale iz ugovora o sefu iz novčanog iznosa koji je pronađen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti nađenih u sefu. 2. PRIMER UGOVORA O SEFU AVALA BANKA AD BEOGRAD UGO VOR O SEFU Zaklju čen dana izme đu: 1. AVALA BANKA AD BEOGRAD, PJ, uli ca broj (u daljem tek stu: Zaku po da vac) i 2. (ime i pre zi me/naziv prav nog lica) adresa/sedište (u daljem tek stu: Zaku pac). 212 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Član 1. Zakupodavac stavlja Zakupcu na upotrebu sef broj veli či ne, koji se nala zi u Avala banci AD, Beograd, PJ, uli ca broj za period od do, odno sno do opoziva. Član 2. Zakupodavac se obavezuje: - da Zakup cu i nje go vom puno moćniku, bez prisustva trećeg lica, obezbedi nesmetan pristup sefu u okvi ru ozna čenog radnog vremena za rad sa sefovima; - da za vre me tra ja nja ovog Ugo vo ra pred u- zi ma sve potreb ne mere za obez be đenje dobrog sta nja sefa i nad zor nad njim; - da ne drži kod sebe dupli kat klju ča ili klju čeva koji se pre da ju Zakup cu. Član 3. Zakupac preuzima sef iz čla na 1. ovog Ugo vora u momentu potpisivanja istog. čime potvr đuje da je istvo vre me no pri mio dva (2) klju ča od sefa broj:. Zakupac snosi odgovornost za ključ od sefa bez obzi ra na to da li je ključ pre dat nje mu ili njegovom punomoćniku. U slu čaju nestanka ključa Zaku pac je dužan da odmah po saznanju obavesti Zakupodavca, kako bi se izvr ši la zame na bra ve i klju ča, pri čemu nastale troškove zamene snosi Zakupac. Član 4. Zaku pac se oba ve zu je da u sef ne sta vlja predmete koji mogu ugroziti sigurnost Zakupodavca ili drugih sefova (predmete koji su samozapaljivi, pod lo žni kva ru, ras pa da nju ili eks plo zi ji ili koji mogu iza zva ti zara zu i sl.). Ukoliko Zakupac ne odstupa u skladu sa obavezom iz prethodnog stava ovog člana, Zakupodavac će jednostrano raskinuti ugovor i pozvati, u pisa noj for mi, Zakup ca da ispra zni sef i vra ti ključ, odno sno klju če ve od sefa. Ukoliko se Zakupac ne odazove pozivu u roku od kalen dar skih dana od dana pri jema poziva, sef će biti otvo ren sud skim putem u odsustvu Zakupcima i njegovog punomoćnika. Eventualnu štetu koju pretrpe Zakupodavac ili osta li Zakup ci sefo va, kao i tro ško ve suda i zame ne bra ve i klju ča sno si Zaku pac. Član 5. Zaku pac se oba ve zu je da na ime nakna de za kori šće nje sefa pla ća Zaku po dav cu una pred izno se u roko vi ma i visi ni utvr đe noj važe ćom Tari fom nakna de za zakup sefo va u korist raču na broj. Član 6. Ako Zaku pac iz bilo kog raz lo ga ne izvr ši obavezu iz člana 5. ovog Ugovora, Zakupodavac može raskinuti Ugovor i pozvati Zakupca da ispra zni sef i vra ti ključ, a uko li ko se Zaku pac ne odazove pozivu, sef će biti otvo ren sud skim putem u odsu stvu Zakup ca, a stva ri iz sefa odlože ne u osta ve. Sve tro ško ve suda, zame ne bra ve i klju ča, kao i dru gu even tu al nu šte tu nasta lu za Zakupodavca snosi Zakupac. Član 7. Zakupodavac ima pravo prvenstva naplate iz vrednosti stvari zateče nih u sefu, za svo ja potra živa nja nasta la iz ovog Ugo vo ra. Član 8. U slu ča ju ras ki da ovog Ugo vo ra na predlog bilo koje od ugo vor nih stra na, Zaku pac nema pra vo na povra ćaj već pla će ne nakna de za period zaku pa sefa koji nije u pot pu no sti isko ri stio. Član 9. Svaka ugovorna strana ima pravo na otkaz Ugovora sa otkaznim rokom od dana u pisanoj for mi. Ukoliko se Ugovor ne otkaže smatra će se da je pro du žen na isti period i pod uslo vi ma pred viđenim aktima Poslovne politike Zakupodavca. ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 213

Po iste ku roka ili ras ki da Ugo vo ra pre vre mena, Zaku pac će ispra zni ti sef od svo jih dra gocenosti i pre da ti ključ Zakupodavcu. Član 10. Zakupac se obavezuje da svaku promenu adrese sta na - sedi šte firme, pismeno, lično ili preporuče nom poštom dosta vi Zaku po dav cu uz poziv na broj sefa u roku od dana od dana nasta le promene, a u slučaju da mu podnesak Zakupodavca ne bude uru čen zbog pro me ne adre se - sedi šta, smatraće se da je ured no uru čen ako je upu ćen na adresu koju je korisnik Zakupodavcu prezentirao kao posled nju važe ću. Član 11. Na sve nasta le situ a ci je, koje nisu utvr đe ne ovim Ugo vo rom, pri me nji va će se zakon ski i osta li pro pi si i akta Poslov ne poli ti ke Zaku po dav ca. Član 12. U slučaju spora ugovorne strane su saglasne da iste reše mir nim putem, a uko li ko u tome ne postignu saglasnost, obratiće se stvarno nadležnom sudu u. Član 13. Ovaj Ugo vor stu pa na sna gu danom pot pi si vanja od obe ugo vor ne stra ne. Član 14. Ovaj Ugo vor je zaklju čen u dva isto vet na primer ka od kojih jedan pri me rak pri pa da Zaku podav cu a jedan pri me rak Zakup cu. U dana Za Zakup ca: Za Zaku po dav ca: 3. PRIMER PRAVILNIKA O POSLOVANJU SA SEFOVIMA Na osnovu člana Statuta AVALA BAN- KE AD Beograd, Generalni direktor Banke, dana godi ne doneo je PRA VIL NIK O POSLO VA NJU SA SEFO VI MA Član 1. Uče sni ci u poslu sa sefo vi ma su AVA LA BAN- KA AD, Beo grad, koja izda je na kori šće nje sefo ve (u daljem tekstu: Zakupodavac) i fizič ko ili pravno lice koje zaku plju je sef na odre đe no vre me do opo zi va (u daljem tek stu: Zaku pac). Član 2. Zaku po da vac izda je u zakup sefo ve u koji ma Zaku pac čuva vred no sne pred me te. Član 3. Sef se može kori sti ti samo za čuva nje dokume na ta i dru gih stva ri od vred no sti. U sefu se ne mogu drža ti pred me ti koji se mogu sami od sebe zapaliti i predmeti koju su podložni eksploziji, kva re nju, ras pa da nju ili izli va nju. Član 4. Sef mogu uze ti u zakup doma ća i stra na fizička lica, kao i doma ća i stra na prav na lica. Zakup ni odnos nasta je pot pi si va njem Ugo vora o sefu i uru če nju istog. Pre pot pi si va nja Ugo vora o sefu, Zaku pac će se upo zna ti sa odred ba ma ovog Pra vil ni ka. Zaku pac ne može dava ti sef u zakup dru gom licu. Član 5. Zaku po da vac nema pra vo ni dužnost da ispitu je i utvr đu je vred no sti stva ri koje se uno se u sef, niti da vodi evi den ci ju tih stva ri. Zaku po davac je odgo vo ran samo za mir no uži va nje sefa i dobro čuva nje (bez bed nost) pro sto ri je u koji ma se nala ze sefo vi. Zaku po da vac je dužan: 1) Da omo gu ći Zakupcu neometano rukovanje sefom u okviru svog 214 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

radnog vremena, 2) Da primenom pogodnih sredstava obezbeđenja onemogući nepozvanim licima ula zak i zadr ža va nje u pro sto ri ja ma u koji ma se nalaze sefovi, odnosno otkloni opasnost otvaranja sefo va od nepo zna tih lica. Član 6. Sef se izda je na odre đe no vre me, pre ma važe ćoj Tarifi za zakup sefo va. Zakup se pro du ža va za isto vre me za koje je ugo vo ren, ako se zakup ne otka že pre isteka roka trajanja. Ovakvo produženje nastupa i u slu ča ju kada Zaku pac otka že dalje kori šće nje sefa, ili ne vrati blagovremeno ključ sefa. Član 7. Za kori šće nje sefa Zaku pac pla ća Zaku po davcu zakupninu, čija vrednost zavisi od veličine sefa, a koja je utvr đe na Tari fom nakna da za zakup sefa. Zakup sefa pla ća se una pred tro me seč no od dana zaklju če nja ugo vo ra. Član 8. U slučaju neurednog plaćanja zakupnine, Zakupodavac neće dozvoliti Zakupcu sefa dalje kori šće nje sefa sve dok u celo sti ne pla ti zakup. Član 9. Sefom može ruko va ti samo Zaku pac ili lica koja su za to ovla šće na od stra ne Zakup ca. Član 10. U slu ča ju da sef uzmu u zakup više lica, pra vo rukovanja sefom je kolektivno ili pojedinačno, zavisno od izjave Zakupaca. Pre pristupa sefu Zakupac ili ovla šće no lice će se legi ti mi sa ni. U cilju otkri va nja identiteta i sravnjenja sa deponovanim potpisom, može se tra ži ti od lica koje zah te va pri stup sefu, i potpisivanje pred radnikom Zakupodavca. Član 11. Klju če ve sefa ima ju Zaku pac i Zaku po da vac, tako da se sef može otvo ri ti samo zajed nič ki. Zaku pac sam vodi bri gu o ured nom zatva ra nju sefa. Zaku pac sno si svu odgo vor nost za ključ sefa. Zaku pac je dužan da vra ti Zaku po dav cu ključ u potpuno ispravnom stanju. Član 12. Ako Zaku pac izgu bi ili uni šti ključ od sefa, dužan je da oba ve sti Zaku po dav ca o tome. U tom slu ča ju bra va se zame nju je novom, u pri su stvu Zakup ca i Zaku po dav ca. Svu šte tu i tro ško ve koji nasta nu zbog nasil nog otva ra nja, zame ne i popravke bra ve sno si Zaku pac. Član 13. U pro sto ri ja ma u koji ma se nala zi sef, Zaku pac se može zadr ža ti samo ono li ko vre me na koli ko je neophodno za otvaranje sefa, iznošenje odnosno uno še nje stva ri u sef i zatva ra nje sefa. Član 14. Zaku pac može u sva ko doba otka za ti sef pod noše njem pisme ne izja ve u kojoj mora biti nave den dan pre stan ka zaku pa. Ako ne osno vu datog otka za zakup pre sta je pre iste ka vre me na za koje je pla ćen zakup, Zaku pac nema pra vo na povra ćaj pla će ne zakup ni ne za vre me nakon pre stan ka zaku pa. Član 15. Ako vra ti ključ Zaku po dav cu posle iste ka ugovo re nog roka, Zaku pac je dužan da pla ti Zaku podav cu zakup ni nu i od dana kada je tre ba lo da vra ti ključ do dana kada je ključ vra tio. Član 16. Zakupac može rukovati sefom svakog radnog dana sem nede lje i u dane držav nog pra zni ka. Član 17. Eventualnu štetu, koja bi nastala za Zakupodav ca ili dru ge kori sni ke, u slu ča ju da se Zakupac nije pridržavao opštih uslova čuvanja stvari u sefu, pa i u slu ča ju da nije znao za opa sno svoj stvo pred me ta, kao i tro ško ve suda i tro ško ve zame ne brave snosi Zakupac. Član 18. Zakupodavac ima pravo da u odsutnosti Zakup ca, komi sij skim putem nasil no otvo ri i isprazni sef u sledećim slučajevima: 1) Ako Zakupac ne vrati ključeve u određenom (ugovorenom) roku, 2) Ako Zaku pac ne pla ti zakup ni nu za period duži od 90 dana, 3) Ako se Zaku pac ne oda zo ve pozi vu da prisustvuje nasilnom otvaranju sefa. U slučaju iz prethodnog stava ovog člana Zakupac je dužan da nadok na di Zaku po dav cu sve tro škove i štetu prouzrokovanu nasilnim otvaranjem sefa i zamene brave. Sadržaj sefa, ukoliko ima prodajnu ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 215

vrednost, Zakupodavac će prodati po tržišnoj vrednosti i iz primljenog novca podmiriti troškove nasilnog otvaranja sefa, popravke brave, izradu ključeva i druge troškove, kao i neplaćenu zakupninu za sef. Ostatak novca biće stavljen Zakupcu na raspolaganje. Pravo Zakupodavca na nasilno otvaranje sefa na teret Zakup ca i na pod mi re nje tro ško va i potraživanja iz osnova naplaćene naknade,ostaje i u slučajevima nemoćnosti vraćanja ključa usled raznih nepredviđenih slučajeva i više sile. Član 19. Zakupodavac garantuje Zakupcu tajnost sefa. Sva evi den ci ja i dru ga doku men ta kao i svi poda ci koji se odno se na poslo va nje sa sefom, poslov na su taj na Zaku po dav ca. Član 20. Po sazna nju za smrt Zakup ca sefa, Zaku poda vac će dozvo li ti pri stup sefu na osno vu akta nad le žnog suda. Član 21. Even tu al ne spo ro ve u vezi sa sefom reša va će nadležni sud u Beogradu. Član 22. Sma tra se da je Zaku pac pri mio pisme na oba ve šte na od Zaku po dav ca u okvi ru uobi čaje nih poštan skih dana, ako su dosta vlje na na posled nju adre su koju je Zaku pac javio Zakupo dav cu. Dokaz o dosta vlja nju pred sta vlja prepis ili kopi ja pisma i poda ci iz knji ge otprem ne pošte. Član 23. Ovaj Pra vil nik stu pa na sna gu danom donoše nja. U Beo gra du, 200_. godi ne PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA, s.r. NAPOMENE: 1 Odluka o jedinstvenom načina obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite ( Sl. glasnik RS, br. 57/06) koja se primenjuje od 1. oktobra 2006. godine, banke obavezuje da kroz jedinstveno obračunatu efektivnu kamatnu stopu iskažu ukupnu cenu kredita koje odobravaju, odnosno depozita koje primaju, kako bi njihovi klijenti imali mogućnost da ih uporede i na osnovu toga se odluče za banku sa kojom će sklapati ugovorni, odnosno poslovni odnos. 2 Za sprovođenje Odluke Narodna banka Srbije je donela i Uputstvo za primenu Odluke ( Službeni glasnik RS, br. 57/0 i 88/06), kojim se bliže uređuje način na koji se obračunava i iskazuje efektivna kamatna stopa, odnosno propisani su obrasci, prilozi i formule u smislu metodologije po kojoj će banke postupati. 216 ČETVRTI DEO POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM TEKUĆE DEVIZNO POSLOVANJE MENJAČKI POSLOVI PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRANSTVOM Doctrina est fructus dulcis radicis amarae. Znanje je sladak plod gorkog korena.

Glava prva TEKUĆE DEVIZNO POSLOVANJE 1. OSNOVNE ODREDNICE DEVIZNOG SISTEMA Zakon o deviznom poslovanju reguliše devizno poslovanje subjekata Srbije sa inostranstvom. Zakon je objavljen u Sl. glasnik RS, br. 62/06, a stupio na snagu krajem jula 2006. godine. 1) Rezidenti i nerezidenti Rezidenti su: pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici; preduzetnik; ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa; fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim ako ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana; fizičko lice strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana; državni organ i organizacija, korisnici budžetskih sredstava Republike; diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena pod pojmom rezidenata. 2) Banka i ovlašćena banka Banka je A. D. sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad NBS. Ovlašćenom bankom smatra se banka koja ima ovlašćenje NBS za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom. Odlukom o uslovima za davanje ovlašćenja bankama za obavljanje poslova sa inostranstvom, kao i o uslovima za oduzimanje tog ovlašćenja ( Sl. glasnik RS, br. 05/07) utvrđeno je da NBS daje banci, na njen zahtev, ovlašćenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom (ovlašćenje za obavljanje poslova sa inostranstvom) ako ta banka ispuni sledeće uslove: 1) da je od NBS dobila dozvolu za rad i da je upisana u registar privrednih subjekata, 2) da je tehnički opremljena i organizovana na način koji obezbeđuje da poslove sa inostranstvom obavlja u skladu s međunarodnim standardima, 218 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

3) da su zaposleni u njenim organizacionim delovima koji posluju sa inostranstvom stručno osposobljeni za obavljanje poslova sa inostranstvom i da se služe odgovarajućim stranim jezikom, a da rukovodioci tih organizacionih delova aktivno govore jedan od svetskih jezika. Utvrđeno je, takođe, da banka koja dobije ovlašćenje za obavljanje poslova sa inostranstvom je dužna: 1) da najkasnije u roku od 90 dana od dana dobijanja ovlašćenja za obavljanje poslova sa inostranstvom uspostavi mrežu korespondentskih odnosa i kontokorentnih računa s bankama u inostranstvu; 2) da NBS obavesti o računima otvorenim u inostranstvu u roku od 15 dana od dana otvaranja računa; 3) da u poslovanju sa inostranstvom uredno izvršava obaveze u zemlji i inostranstvu, poštujući međunarodne i domaće propise, pravila i uzanse; 4) da održava nivo likvidnosti u skladu s propisima kojima se uređuje upravljanje rizicima; 5) da uredno i u rokovima izmiruje obaveze prema NBS, kao i obaveze prema drugim bankama u zemlji. (Odluka je stupila na snagu 19.1. 2007.) Odlukom je ukinut raniji cenzus od dodatnih 6,0 mil. evra koje banka mora imati na deviznom računu da bi mogla dobiti status banke ovlašćene za poslovanje sa inostranstvom. 3) Tekuće devizno poslovanje Prema ZDP kao tekući poslovi definisani su oni tekući poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala, a to su: plaćanja po spoljnotrgovinskim i drugim tekućim poslovima sa inostranstvomplaćanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite, povraćaj sredstava uloženih u investicije, kao i iznošenje i unošenje dobiti po osnovu direktnih investicija, prenose u korist fizičkih lica po osnovu: penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja, prenose po osnovu poreza i taksi 4) Sredstva plaćanja i strana sredstva plaćanja Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja. Strana sredstva plaćanja su: devize - potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu; efektivni strani novac potraživanja u gotovini, odnosno papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu kojim raspolažemo u zemlji. 5) Instrumenti plaćanja Instrumenti plaćanja su: čekovi, menice, akreditivi, doznake, platne kartice i drugi instrumenti plaćanja. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 219

6) Redovan izvoz/uvoz i izvoz/uvoz na kredit Redovan izvoz/uvoz je posao koji se naplaćuje/plaća u roku do 180 dana, Kreditni posao je posao sa rokom naplate plaćanja preko 180 dana, i isti se obavezno evidentira kod NBS, Vlada Srbije propisuje uslove za prebijanje dugovanja i potraživanja sa inostranstvom. 7) Kupo-prodaja dugovanja i potraživanja rezidenata Banke-rezidenti, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata ali samo na osnovu ugovora, zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu. Banke su dužne da o tim poslovima izveste NBS u propisanim rokovima. Nerezidenti mogu kupovati potraživanja i dugovanja po osnovu spoljno-trgovinskih poslova samo pod uslovima i na način koje propiše Vlada. 8) Kapitalni poslovi između rezidenata i nerezidenata To su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala. Prema ZDP, kapitalnim poslovima se smatraju: direktne investicije, ulaganja u nekretnine, poslovi sa hartijama od vrednosti, poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, kreditni poslovi, depozitni poslovi, poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa Zakonom o osiguranju, jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički). Plaćanje, naplaćivanje i prenos po kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata je slobodno, osim ako zakonom nije propisano ograničenje. (shodno čl. VIII Statuta MMF-a) 9) Valutna klauzula i devizna plaćanja u zemlji ZDP je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima. Izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos sredstava u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu: deviznog kreditiranja u zemlji za namene za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva a fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji uplate depozita kao sredstva obezbeđenja, kupovine potraživanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima, po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti. 220 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

NBS propisuje u kojim slučajevima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu, a to su: usluge prevoza putnika na međunarodnim linijama, kupovina robe na graničnim prelazima, snabdevanje stranih vazduhoplova i brodova gorivom mazivom u lukama, naplata putarine za vozila strane registracije. 10) Devizno tržište i kurs dinara Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu, za namene koje su dozvoljene ZDP. ZDP utvrđuje dva nivoa deviznog tržišta: neposrednu kupo-prodaju i kupo-prodaju na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta na kome učestvuje i NBS. Uslove i način rada deviznog tržišta propisuje NBS. Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira se slobodno, u skladu s ponudom i tražnjom deviza. 11) Kreditni poslovi sa inostranstvom Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama. 12) Direktne investicije Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica (i stiče najmanje 10% učešća u kapitalu ili glasačkih prava). 13) Lični i fizički prenosi sredstava Lični prenos sredstava plaćanja je prenos sredstva iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvršenju posla-vrši se između rezidenta fizičkog lica i nerezidenta, uključuje poklone i pomoć, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici. Fizički prenos sredstava plaćanja je svaki prenos gotovine u dinarima, kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku. 14) Otvaranje i vođenje deviznih računa rezidenata i nerezidenata A) Otvaranje i vođenje deviznih računa rezidenata Regulisano Odlukom o uslovima i načinu vođenja deviznih računa rezidenata ( Sl. glasnik RS, br. 67/06) koju je donela NBS. Devizni račun može biti tekući i depozitni. Depozitni devizni račun može biti po viđenju ili oročen, sa otkaznim rokom ili bez otkaznog roka, s posebnom namenom ili bez namene. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 221

Banka otvara devizni račun na osnovu pismenog zahteva za otvaranje računa i na osnovu zaključenog pismenog ugovora. Banka može otvoriti devizni račun samo u vrstama valuta kojima se trguje na deviznom tržištu u devizama. Banka je dužna da dokumentaciju na osnovu koje otvara i gasi devizni račun rezidenta čuva najmanje deset godina od dana gašenja tog računa. Banke su dužne da kod poslova deviznih računa preduzimaju radnje i mere utvrđene propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca. Devizni računi rezidenata mogu imati fizička lica, pravna lica, preduzetnici i ogranci stranih pravnih lica. Ovaj propis je u primeni od 7. avgusta 2006. B) Otvaranje i vođenje računa nerezidenata Odluka o uslovima i načinu vođenja računa nerezidenata, donela je NBS ( Sl. glasnik RS, br. 16/2007). Banka nerezidentu - pravnom ili fizičkom licu- može otvoriti dinarski i devizni nerezidentni račun, na kojima se vode dinari i devize koje je nerezident stekao u skladu sa zakonom (nerezidentni račun). Nerezidentni račun može biti tekući i depozitni- po viđenju ili oročen, sa otkaznim rokom ili bez otkaznog roka, s namenom ili bez namene. Banka je dužna da svu dokumentaciju čuva najmanje deset godina. Banke su dužne da, kod otvaranja, vođenja i gašenja računa nerezidenata preduzimaju mere utvrđene ZDP i propisima za sprečavanje pranja novca. 15) Kontrola i evidencija deviznog poslovanja Kontrolu deviznog poslovanja vrše organi kontrole: Narodna banka Srbije, Devizni inspektorat - pri Ministarstvu finansija i - Carinski organi, odnosno drugi nadležni organi. Rezidenti i nerezidenti vode evidenciju o poslovanju, po propisu Vlade. 222 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Glava druga MENJAČKI POSLOVI 1. Pravno regulisanje Odluka o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova-važi od 7.8.2006. ( Sl. glasnik RS 67/06). NBS daje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova. Menjačke poslove mogu obavljati: NBS, banke i ovlašćeni menjači 2. Naplata menjačke provizije Najviši iznos menjačke provizije propisuje NBS. Ovlašćeni menjač je dužan da banci proda propisani % efektive sedmično. 3. Dužnosti menjača: da stavi natpis MENJAČNICA na srpskom jeziku i jednom svetskom jeziku, da fizičkom licu izda potvrdu o otkupu i prodaji efektive i čekova, da istakne kursnu listu, obaveštenje o visini najvećeg procenta provizije, vodi dnevnik blagajne, da menjačko poslovanje knjigovodstveno odvoji od druge delatnosti, poštuje propise o sprečavanju pranja novca, poštuje radno vreme, džeparac ne sme preći 100 evra. 4. Korišćenje softvera Ovlašćeni menjač koji je ugovor zaključio s NBS koristi softver NBS. Ako je ugovor zaključio s bankom koristi softver te banke. Banka i ovl. menjač dužni su da NBS svakodnevno, u elektronskom obliku, dostavlja izveštaj o obavljenim menjačkim poslovima. 5. Putujući menjač i bankomat-menjač Menjački poslovi se na privremenom menjačkom mestu obavljaju u vreme većih privrednih, turističkih ili sličnih manifestacija. Menjački poslovi mogu se obavljati i na bankomatu, koji je sastavni deo blagajničkog mesta. 6. Uputstvo o menjačkim poslovima Tehnički je regulisano Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima načinu obavljanja menjačkih poslova - od 7. avgusta 2006. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 223

Glava treća PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM 1. USPOSTAVLJANJE KORESPONDENTSKIH I KONTO-KORENTNIH ODNOSA IZMEĐU BANAKA Svaki komercijalni ugovor koji zaključe uvoznik i izvoznik mora da sadrži finansijsku klauzulu koja utvrđuje uslove i način tj. instrumente likvidacije određenog dužničko-poverilačkog odnosa tj. plaćanja. Komercijalni partneri vrše plaćanje preko svojih poslovnih banaka putem: instrumenata bezgotovinskog plaćanja, doznakom, čekom, dokumentarnim inkasom, dokumentarnim akreditivom ili njihovom kombinacijom. Banke mogu imati korespondentske ili korespondentske i konto-korentne odnose. Komunikacija među bankama odvija se standardizovanim porukama putem pošte, teleksa, i - S.W.I.F.T. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. Korespondentski odnosi među bankama (nekontokorenti indirektni korespondenti) Za dve banke iz različitih zemalja kažemo da imaju korespondentske odnose ako imaju međusobno razmenjena kontrolna dokumenta: licencu tj. ovlašćenje za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, izveštaj o radu uključujući poslednji godišnji izveštaj tj. bilans banke, listu spesimena potpisa ovlašćenih lica, spisak korespondenata i kontokorenata, štampanu tarifu naknada za usluge koje banka zaračunava u poslovima sa inostranstvom, kao i razmenjene teleks i SWIFT ključeve, među njima postoji sporazum o saradnji ali nije dogovoreno otvaranje tekućih računa. Konto-korentni odnosi među bankama (kontokorenti direktni korespondenti) Za banku iz jedne zemlje kažemo da ima konto-korentne odnose sa bankom iz druge zemlje ako pored razmenjenih kontrolnih dokumenata postoji i ovlašćenje jedne od tih dveju banaka da druga banka u svojim knjigama otvori tekući račun (kontokorentni račun) na ime prve banke. Na taj način sva plaćanja i naplate vrše se u korist i na teret tog računa. 224 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

2. PRIMENA IBAN STANDARDA NBS donela je Odluku o jedinstvenoj strukturi za identifikaciju i klasifikaciju računa i o planu računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda ( Sl. glasnik RS, br. 116/06). Odlukom se propisuju jedinstvena struktura za identifikaciju i klasifikaciju računa i plan računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda u bankama. Računom, u smislu predmetne odluke, smatra se račun koji se otvara za obavljanje poslova plaćanja, naplaćivanja i prenosa po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima. Oznaka računa ima sledećih pet odvojenih delova: kôd zemlje, kontrolni broj za IBAN standard, fiksni broj banke, broj računa, kontrolni broj. Kod zemlje RS (dva alfanumerička mesta) jeste jedinstvena identifikaciona oznaka definisana standardom ISO 3166. Kontrolni broj za IBAN standard (dva numerička mesta) jeste algoritamski izračunat broj 35 prema međunarodnom standardu ISO 7064, MODUL 97. Fiksni broj banke (tri numerička mesta) jeste jedinstveni identifikacioni broj banke utvrđen odlukom kojom se uređuje jedinstvena struktura za identifikaciju i klasifikaciju računa i plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke. Broj računa (trinaest numeričkih mesta) određuje banka. Kontrolni broj (dva numerička mesta) jeste broj koji se računa za niz od šesnaest cifara (fiksni broj banke i broj računa), po međunarodnom standardu ISO 7064, MODUL 97. Kontrolni broj se utvrđuje odlukom banke. Oznaka računa se u elektronskoj formi koristi isključivo kao niz od dvadeset i dve alfanumeričke oznake. Na pisanim i štampanim dokumentima dozvoljeno je pisanje računa od dvadeset dva alfanumerička znaka formirana u pet grupa od po četiri karaktera i jednom grupom od dva karaktera. Planom računa za primenu međunarodnih pravila smatra se plan analitičkih računa u kontnom okviru za NBS, odnosno plan analitičkih računa za banke i druge finansijske organizacije, koje utvrđuje NBS Odluka je stupila na snagu 30.12. 2006. godine a primenjuje se od 3.3. 2007. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 225

3. Najznačajniji instrumenti platnog prometa sa inostranstvom 3.1. Međunarodni dokumentarni akreditiv kao najčešći instrument platnog prometa sa inostranstvom Instrument plaćanja i sredstvo obezbeđenja Dokumentarni akreditiv je najčešći i najsigurniji platni instrument u međunarodnoj trgovini. Dokumentarni akreditiv štiti interese kako prodavca tako i kupca i zato predstavlja jedinstven, univerzalno prihvaćen način plaćanja u međunarodnoj trgovini. Prodavac je siguran da će podnošenjem urednih otpremnih i robnih dokumenata navedenih u akreditivu, moći da naplati protivuvrednost izvezene robe, odnosno izvršene usluge, jer mu za plaćanje garantuje banka koja je otvorila i / ili konfirmirala akreditiv. Kupac je siguran da će plaćanje iz akreditiva biti izvršeno samo u slučaju ako prodavac, unutar predviđenih rokova podnese sva dokumenta koja su uslovljena akreditivom. Dokumentarni akreditiv je uslovna obaveza banke da plati U Jedoobraznim pravilima za dokumentarne akreditive data je puna definicija ovog instrumenta i ona kaže da je to pismena obaveza banke/akreditivne banke/data prodavcu/korisniku/ na zahtev i prema instrukcijama kupca /nalogodavca/ da plati po viđenju ili na budući utvrđeni rok, iznos koji ne prelazi iznos akreditiva, uz dokumenta predviđena u akreditivu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditivu i saglasno Jedoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore u Parizu, /UCP 500/. Učesnici u akreditivnom poslu U poslovanju po dokumentarnim akreditivima pojavljuju se najmanje tri učesnika i to: nalogodavac, banka i korisnik akreditiva. Vrste akreditiva U bankarskoj teoriji izvršene su mnogobrojne podele dokumentarnih akreditiva po raznim osnovama, ali se u praksi primenjuje najčešće podela prema kretanju robe uvoz-izvoz: uvozni (nostro) i izvozni (loro). Primena Jednoobraznih pravila MTK 500 Poslovanje putem dokumentarnog akreditiva internacionalno je rešen putem Jedoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditive, koja je MTK u Parizu objavila 1933. godine - Do sada vršeno ukupno 6 revizija Pravila /1951,1962,1974, 1983, 1993 i 2007/. U našoj bankarskoj praksi skraćeno nazivana UCP 500, odnosno, od 1.1.2007. UCP 600. 226 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Popunjen zahtev za otvaranje nostro akreditiva PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 227

Popunjen zahtev za otvaranje nostro akreditiva (nastavak) 228 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

3.2. Međunarodni dokumentarni inkaso Pojam dokumentarnog inkasa Pod dokumentarnim inkasom, ili tačnije, pod ugovorom o dokumentarnom inkasu podrazumeva se takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da po nalogu i za račun svog komitenta (prodavca, principal) naplati novčano potraživanja koje ovaj ima prema trećem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju određenih dokumenata, dok se komitent (principal) obavezuje da za to plati banci proviziju i troškove koje je imala prilikom izvršenja dobijenog naloga i instrukcija. Prema tome, ugovor o dokumentarnom inkasu predstavlja modifikovani oblik ugovora o nalogu (mandatu), jer kod ovog ugovora banka u svojstvu nalogodavca preuzima obavezu da će u granicama dobijenog naloga i instrukcija preduzeti određene radnje čije se pravno dejstvo neposredno odražava na imovini komitenta (principala) a ne banke. Posao dokumentarnog inkasa funkcioniše tako što prodavac odmah po otpremanju robe šalje robna dokumenta svojoj banci (banci komitenta), koja ih potom dostavlja za naplatu korespondentskoj banci (inkaso banci) u zemlji kupca (trsata) s nalogom da ih ova preda kupcu tek onda kad on bude isplatio kupovnu cenu (documents against payment, D/P), ili akceptirao menicu (documents against aceptance, D/A), koju je prodavac vukao na njega i priključio je ostalim dokumentima, ili ispuni druge uslove koji su predviđeni nalogom za naplatu i instrukcijama. Prema tome, kod plaćanja cene uz istovremenu predaju dokumenata, prodavac je, načelno govoreći, zaštićen od rizika da kupac preuzme robu pre nego što je isplatio kupovnu cenu. Međutim, mora se imati u vidu da je kod ovakvog načina plaćanja, prodavac zaštićen samo ako se roba šalje pomorskim putem. Ovo iz razloga što je kod pomorskog prevoza robe kupac u mogućnosti da preuzme robu samo ako je brodar prezentirao konosman, a do konosmana se može jedino doći onda kad je inkaso banka primila isplatu kupovne cene. Druga je situacija ako se roba prevozi drugim prevoznim sredstvima, tj. kada principal (prodavac) preko banke remitenta dostavlja inkaso banci duplikat tovarnog lista. Tada kupac može da preuzme robu i bez posedovanja duplikata tovarnog lista jer tovarni list, prema međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima velike većine zemalja, nije hartija od vrednosti nego legitimacioni znak. Prodavcu ništa ne stoji na putu da tu dispoziciju kojom zabranjuje prevozniku da izda robu kupcu ukoliko od inkaso banke dobije obaveštenje da se kupac nije odazvao pozivu za plaćanje. Vrste dokumentarnog inkasa Poslovi dokumentarnog inkasa mogu se deliti na različite načine, zavisno od kriterijuma koji se uzima za njihovu podelu ili klasifikaciju. Najčešće se u bankarskoj praksi i pravnoj teoriji kao kriterijum uzima vrsta isprave pomoću koje se dokazuje postojanje potraživanja koje se naplaćuje na ovakav način i tako imamo tzv. čisti inkaso i dokumentarni inkaso. Pod čistim inkasom (nerobni inkaso) podrazumeva se naplata potraživanja izraženog u obliku hartije od vrednosti koja može biti, na primer, menica, obveznica, konosman, ček PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 229

i sl., dok se pod dokumentarnim inkasom (robni inkaso) podrazumeva naplata hartija od vrednosti zajedno sa robnim dokumentima, kao i naplata robnih dokumenata bez hartija od vrednosti. Pored toga, u međunarodnim plaćanjima, dokumentarni inkaso se deli na loro i nostro. Kod loro inkasa vrši se naplata stranih potraživanja u domaćoj zemlji od domaćeg dužnika, a takvu naplatu vrši domaća banka kao inkaso banka inostrane banke remitenta. Naprotiv, kod nostro inkasa se domaće potraživanje naplaćuje od strane dužnika preko domaće banke koja u tu svrhu najčešće koristi kupčevu banku u zemlji plaćanja. Pravni odnosi i učesnici u dokumentarnom inkasu U dokumentarnom inkasu učestvuju sledeća lica: principal, koji koristi svoju banku radi naplate potraživanja, dostavna banka - remitent, odnosno banka kojoj je principal poverio posao naplate potraživanja, i inkaso banka koja je dužna da trasatu prezentira dokumenta i da od njega traži naplatu novčanog potraživanja. Kada su u pitanju neke složenije poslovne transakcije može se u ovom poslu pojaviti i više banaka. Isto tako, u jednostavnijem obliku dokumentarnog inkasa može dostavna banka biti istovremeno i inkaso banka, s tim što se tada u dokumentarnom inkasu javljaju samo dva lica i to: principal i njegova banka. Trasat prema tome nije učesnik u poslu dokumentarnog inkasa; on je isključivo u pravnom odnosu sa svojim poveriocem iz ugovora o kupovini i prodaji i ništa drugo. Dakle, između pomenutih lica zasnivaju se pravni odnosi koji su nezavisni jedan od drugog. Tako, na primer, između trasata i principala (prodavca) zasnovan je pravni odnos po osnovu ugovora o kupovini i prodaji. U ovom ugovoru sadržana je finansijska klauzula, prema kojoj je trasat dužan da svoju obavezu plaćanja cene ispuni posredstvom dokumentarnog inkasa. Na osnovu ovlašćenja sadržanog u ovoj klauzuli, principal (prodavac) daje nalog dostavnoj banci, a ova ga prihvata, čime se zaključuje ugovor o dokumentarnom inkasu. I na kraju, između dostavne banke i njene korespondentne banke u zemlji plaćanje (inkaso banke) zasniva se ugovorni odnos za obavljanje bankarskih poslova u vezi sa naplatom novčanog potraživanja od trećeg lica (trasata). Zahvaljujući tome što su navedeni pravni odnosi međusobno odvojeni i samostalni, trasat nije ovlašćen da se poziva na pravni odnos koji postoji između nalogodavca i dostavne banke, kao ni na pravni odnos između dostavne i inkaso banke (res inter alios acta...- ono što je ugovoreno između dve strane ne može trećima škoditi ni koristiti). Pravno regulisanje Ugovor o dokumentarnom inkasu nije delo zakonodavca, već poslovne prakse i bankarske prakse. U uporednom pravu ovaj ugovor nije pravno regulisan, čak ni u specijalnim zakonima iz oblasti bankarstva i bankarskog prava. Zbog toga je Međunarodna trgovinska komora sa sedištem u Parizu donela 1956. godine Jednoobrazna međunarodna pravila za dokumentarne naplate - inkaso. Ova pravila su do sada više puta revidirana, od strane Komisije za bankarsku tehniku i praksu. Velika većina zemalja je prihvatila pomenuta pravila sa revizijama. 230 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Praktičan primer sa loro inkasom PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 231

3.3. Instrumenti bezgotovinskog plaćanja u međunarodnoj trgovini 3.3.1. Bankarska doznaka Instrument platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna banka nalogodavca daje pismeni nalog svome korespondentu u inostranstvu da određenom pravnom ili fizičkom licu isplati iznos naveden u nalogu na određeni datum. U plaćanju putem doznake učestvuju: nalogodavac - daje nalog svojoj ovlašćenoj banci da plati određeni iznos korisniku ovlašćena banka - izvršava nalog, sama ili uglavnom preko svog korespondenta u mestu korisnika, korisnikovoj zemlji ili u nekoj trećoj zemlji, u kom slučaju se mogu pojaviti dve tri i više banaka - posrednika banka korespondent - banka koja izvršava naloge i radi prema instrukcijama banke, inicijatora naloga korisnik - pravno ili fizičko lice - kome banka korespondent vrši isplatu 232 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

DIJAGRAM DOZNAKE - payment order - customer transfer (SWIFT MT100 tj. MT103) Bankarska doznaka predstavlja klasičan, najstariji instrument međunarodnog platnog prometa, naročito kod plaćanja koja rezultiraju iz nerobnih transakcija, kod plaćanja avansa i kod robnog plaćanja u poslovima kod kojih ne postoji opasnost rizika već puno poverenje između ugovornih strana. Rizik: plaćanje unapred kupac nije zaštićen jer plaća robu pre nego što je primi isporuka na otvoreno prodavac nije zaštićen jer tovari robu pre nego što primi plaćanje Vrste doznaka Doznake se mogu podeliti: prema pravcu kretanja sredstava na: nostro - plaćanje u inostranstvo i loro naplata iz inostranstva prema tome šta se plaća na: robne i nerobne prema postojanju nekog dodatnog uslova na: uslovne i bezuslovne Nostro doznake Doznake u inostranstvo izvršavaju se na osnovu naloga za plaćanje (obrazac 70) koji nalogodavac daje ovlašćenoj banci uz prilog odgovarajuće dokumentacije u zavisnosti od vrste uvoznog posla tj. osnova plaćanja. Obrazac i način popunjavanja naloga kao i priložena dokumentacija moraju da budu u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini, Zakonom o deviznom poslovanju kao i sa Odlukom o uslovima i načinu obavljanja plaćanja i naplaćivanja i prenosa po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i u dinarima (Službeni list SRJ br.25 od 10.05.2002). Bez obzira na različite nazive organizacionih delova unutar banaka i programske aplikacije koje banke primenjuju, nalog za plaćanje koji komitent daje svojoj poslovnoj banci, podleže sledećoj proceduri: Provera da li postoji dovoljno sredstava na računu komitenta da bi se doznaka izvršila, da li je podneta uredna dokumentacija za tu transakciju, da li je nalog u saglasnosti sa Uputstvom za sprovođenje Odluke, da li sadrži sve neophodne podatke po rubrikama naloga PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 233

za plaćanje. Merodavan je sam nalog za plaćanje tj. podaci iz obrasca 70 i banka je dužna da te podatke ispravno emituje inobanci. Tek posle kompletne provere, nalog se u zavisnosti od tehnologije rada vizira sa oznakom sa kog računa i pod kojom partijom će se voditi zaduženje računa na ime izvršenog naloga. Plaćanje se prijavljuje Deviznom disponibiliteta unutar banke radi obezbeđenja deviznih sredstava u inostranstvu na računu preko kojeg će se izvršiti plaćanje. Služba disponibiliteta će odrediti datum valute tj. datum kada su sredstva raspoloživa za isplatu korisnika. Numeracije doznake vrši se automatski ili unošenjem u registar osnovnih podataka o doznaci. Veoma je važno da nalog bude ispravno popunjen i dostavljen banci na vreme kako bi svi organizacioni delovi banke imali dovoljno vremena da profesionalno obave svoj deo posla da ne bi došlo do zastoja u plaćanju. SWIFT tehnologija rada je standardizovana i banke moraju da je striktno primenjuju, u protivnom sredstva se vraćaju uz odbitak provizije inobanke koja nije mogla dalje da prosledi sredstva zbog nejasnih ili nedovoljnih podataka. Zato, ukoliko je nalog nepotpun, nejasan, banka zahteva da joj komitent pisanim putem dostavi tačne instrukcije ili novi ispravan nalog. Ukoliko se radi o uslovnoj doznaci važno je da nalogodavac taj uslov posebno naznači u rubrici - primedba. U zavisnosti od toga gde banka ima otvoren račun u valuti plaćanja emitovaće ili direktnu doznaku ili će emitovati i nalog kontokorentnoj banci da je zaduži za iznos na koji nalog glasi i da odobri isti iznos banci kojoj je dat nalog za plaćanje. Ako se doznaka šalje banci koja je članica SWIFT-a, nalog tj. poruka MT100 odnosno MT103 se autentifikuje automatski, ukoliko nije, nalog mora najpre da bude šifriran u nadležnoj službi kako bi inobanka identifikovala banku koja je emitovala nalog za plaćanje. Poslovna banka nije dužna da šalje kopiju SWIFT poruke svom komitentu kao dokaz da je postupila po njegovom nalogu već to čini po dogovoru. Na datum izvršenja doznake banka obrađuje likvidaciju u skladu sa Uputstvom Narodne banke, zadužuje određeni račun svog komitenta, obračunava svoju proviziju u skladu sa tarifom i o tome putem izvoda obaveštava svog komitenta. Ukoliko se dogodi da inopartner ne primi doznačena sredstava na datum valute, potrebno je da nalogodavac kontaktira svoju banku kako bi ona uputila reklamaciju svom korespondentu. Važno je napomenuti da inobanke veoma skupo naplaćuju troškove pretrage koja može da traje od 3-30 dana u zavisnosti od slučaja. Razumljivo je da komitent od svoje banke očekuje da odmah postupi po nalogu za plaćanje. To je moguće samo ako su zadovoljeni svi elementi koji su opisani u proceduri. Međutim u praksi se često događa da nalozi budu pogrešno popunjeni, da su popunjavani nečitkim rukopisom a ne mašinski ili kompjuterski, da podaci o adresi korisnika, njegovog broja računa kod njegove banke na nalogu i fakturi ili profakturi nisu identični, ili su nepotpuni, da nisu upisane šifre osnova, broj kontrolnika, brojevi faktura ili profaktura, da nedostaju ili su pogrešno popunjen šifre zemalja, oznaka valute pa čak i iznos valute, ko snosi troškove za izvršenje doznake u inostranstvu itd. Takođe komitenti često ne navode zemlju i grad gde se nalazi inobanka kao ni SWIFT adresu partnerove banke. Voditi računa o posebnim oznakama inobanaka kao što su IBAN, BLZ, SORT CODE, ABI CAB itd. u zavisnosti od zemlje u kojoj se nalazi banka inopartnera. Ako se plaćanje ne izvršava u valuti zemlje kojoj se plaća, poželjno je navesti naziv i SWIFT adresu posredne korisnikove banke za račun u toj valuti. 234 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Loro doznake Doznake iz inostranstva u korist domaćeg pravnog ili fizičkog lica korisnikovoj banci takođe može biti upućena putem pošte, teleksa ili SWIFTA- a od direktnih ili indirektnih korespondenata. Pre nego što da instrukciju za naplatu priliva putem doznake neophodno je da se komitent obrati svojoj poslovnoj banci sa zahtevom za instrukciju za naplatu priliva. Kod prvih poslova najbolje je da u pisanom zahtevu navede naziv svog inopartnera kao i naziv njegove poslovne banke, iznos i valutu očekivanog priliva kako bi mu isti bio doznačen na najbrži i najsigurniji način. Poslovna banka na svom memorandumu putem fax-a dostavlja instrukciju koja sadrži sledeće rubrike: INTERMEDIARY: (POSLOV NA BAN KA UPI SU JE TAČAN NAZIV I SWIFT ADRE SU SVOG KON TO KO RENT NOG KORE SPON DEN TA) ACCO UNT WITH: (POSLOV NA BAN KA UPI SU JE BROJ SVOG RAČU NA U ODREĐE NOJ VALU TI KOD GORE NAVE DE NE BAN KE KAO I SVOJ NAZIV, ADRE SU I SWIFT ADRE SU) BENEFICIARY: Acc.No... (KORI SNIK ODNO SNO UVO ZNIK UPI SU JE BROJ SVOG DEVI ZNOG RAĆU NA KOD SVO JE POSLOV NE BAN KE KAO I ŠIFRU VALU TE I SVOJ MATIČ NI BROJ) Name / Pun naziv firme... Address/ Uli ca, broj, grad, država... Po prijemu instrukcije od svoje banke potrebno je da istu tačno prosledi inopartneru. Od svog inopartnera treba da zahteva da istu striktno poštuje. Po dobijanju obaveštenja od inopartnera da je dao nalog svojoj banci da se sredstva doznače može da zahteva od inopartnera kopiju SWIFT ili teleks poruke njegove banke kao eventualni dokaz da je nalog izvršen i da sam ili uz pomoć svoje poslovne banke proveri da li je njegova instrukcija poštovana, kako bi na vreme mogao da reaguje kod inopartnera i time spreči zastoj u naplati. Međutim, kao što domaća banka nije u obavezi da izda kopiju svoje SWIFT poruke tako to nije u obavezi da učini ni inobanka. Ovlašćena banka korisnika može da obradi priliv samo na osnovu poruke koju je ona primila od svog korespondenta ili kontokorenta, a ne na osnovu kopije SWIFT poruke koju je korisnik primio od nalogodavca. Ukoliko od svoje banke dobije obaveštenje da očekivani priliv još nije stigao, potrebno je da kontaktira inopartnera i zamoli ga da da nalog svojoj banci za reklamaciju tj. pretragu. Dakle, u svakom slučaju reklamacija ide od nalogodavca i nalogodavčeve banke a nikada ne od korisnika i njegove banke. Po prijemu doznake iz inostranstva poslovna banka je dužna da postupi po Uputstvu Narodne Banke i da pisanim putem u propisanom roku obavesti korisnika o prilivu navodeći naziv nalogodavca, neto iznos priliva, datum valute, kao i detalje vezane za inotroškove i da nakon identifikacije priliva, po dobijenom pismenom obaveštenju o osnovi naplate, ispostavi obrazac 60 nalog za naplatu kao i da zahteva od izvoznika da dostavi odgovarajuću dokumentaciju npr. fakturu, u zavisnosti od osnova po kojem je izvršena naplata iz inostranstva kao i uputstvo za raspored priliva pridržavajući se rokova kako je propisano. Ukoliko se radi o naplati koja je vezana za ispunjenje nekog posebnog uslova, korisnikova banka je dužna da postupi potpuno prema instrukciji nalogodavčeve banke. Ukoliko Banka iz određenih razloga ne može da postupi po zahtevanim uslovima, dužna je da o tome obavesti korisnika kao i banku od koje je primila uputstvo. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 235

U praksi se događa da stignu prilivi sa nepotpunim nazivom ili adresom korisnika i tada banka može da piše reklamaciju inobanci ili da vrati sredstva uz odbitak svojih troškova. Veoma je važno da komitenti obaveste svoju poslovnu banku o svakoj promeni naziva, adrese broja telefona ili faks-a kako bi sva obaveštenja i dokumentacija mogli da budu ispravno prosleđeni. Obrazac doznake - blanko 236 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Primer nostro doznake PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 237

238 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Primer loro doznake PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 239

240 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 241

3.3.2. Naplata čekom Ček je strogo formalna hartija od vrednosti kojom trasant daje bezuslovni nalog trasatu /banci ili pošti / da plati određeni iznos po viđenju, naznačenom korisniku remitentu ili donosiocu ili nekom drugom licu po naredbi remitenta. Učesnici: trasant izdavalac čeka glavni dužnik (drawer) trasat banka kod koje izdavalac ima pokriće (drawee) remitent imalac čeka (payee) Ček je jedan od vidova bezgotovinskog plaćanja, koji svodi upotrebu novca na najmanju meru, otklanja rizik kod gubitka i krađe pri upotrebi većih suma novca. Naša zemlja je prihvatila Ženevsku konvenciju o čeku a prema našem zakonu ček mora da ima sledeće bitne elemente: 1. oznaku da je ček 2. naredbu da se plati određeni iznos 3. ime trasata (banke koja treba da plati) 4. datum i mesto plaćanja 5. datum i mesto izdavanja 6. ime trasanta (izdavaoca čeka) i njegov potpis 7. ime korisnika remitenta (kod čeka nije obavezno ako glasi na donosioca) Trasant se potpisuje u donjem uglu na licu čeka. Po propisima najvećeg broja država ček se može vući samo na banku ili sličnu instituciju. U zavisnosti od izdavaoca čekove delimo na: bankarske putničke privatne O zavisnosti od mesta izdavanja i plativosti čekove delimo na: inostrane izdati i plativi u inostranstvu loro izdati u inostranstvu, a plativi u našoj zemlji nostro izdati u našoj zemlji a plativi u inostranstvu Bankarski ček vučen je od strane jedne na drugu stranu banku što znači da su trasat i trasant različite banke. Na ovoj vrsti čekova uvek je naznačeno ime remitenta /korisnika. Bankarski čekovi su najsigurniji u pogledu naplate. 242 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Veću sigurnost korisniku pruža barirani ček ili sertifikovani ček. Banka koja sertifikuje ček postaje glavni dužnik po čeku i odmah zadužuje račun izdavaoca čeka. Ukoliko sertifikaciju zahteva izdavalac čeka on ostaje u obavezi i posle pribavljanja sertifikacije. Međutim, u slučaju da imalac čeka pribavi sertifikaciju, izdavalac čeka i svi prethodni indosanti izlaze iz čekovne obaveze. Putnički čekovi koriste se za potrebe putničkog i turističkog saobraćaja. Prva odlika ove vrste čekova je sam naziv putnički ček - travellers cheque, italijanski - assegno turistico, a zatim oznaka valute u okruglim iznosima unapred odštampa na čeku i to numerički i slovima. Pored toga svaki ček nosi naziv emitenta, mesto i datum izdavanja, oznaku mesta kupca čeka u momentu izdavanja, oznaku mesta za drugi potpis vlasnika čeka u momentu prezentacije istog za naplatu, tj. unovčavanje. Pitanje pokrića za ove čekove je regulisano u momentu kupovine ovog instrumenta. Privatni čekovi sertifikovani na ove čekove banka trasat stavlja jednu od sledećih klauzula: certified, accepted ili good i to na licu čeka sa naznakom datuma sertifikovanja. Pored pečata banke, neophodan je i potpis ovlašćenih lica. Potpisi se proveravaju. Ako banka nema mogućnosti da proveri ispravnost potpisa, ček se preuzima na inkaso- na naplatu a to znači da se sredstva odobravaju imaocu čeka tek po prijemu pokrića. Privatni čekovi nesertifikovani ovu vrstu čekova banka treba da preuzima samo na inkaso ili da zatraži od banke trasata šifrovanu telex ili SWIFT poruku da li ček ima pokriće, tj. da traži ovlašćenje za isplatu. Loro čekovi povuke su čekovi vučeni od inostranih banaka na domaće banke. Korisnik je uglavnom domaće fizičko a ređe pravno lice. Da bi inostrani korespondenti mogli da vuku ček na domaću banku, potrebno je da se o tome prethodno postigne sporazum ili, poseban aranžman. Nostro čekovi su čekovi koje naše ovlašćene banke vuku na inostrane korespondente u skladu sa prethodno dogovorenim uslovima i to sa svojim najboljim korespondentima u svakoj zemlji kako ne bi dolazilo do teškoća kod unovčavanja. Posebnu vrstu čekova čine EUROČEK čekovi koje izdaju banke evropskih zemalja koje su osnovale jedinstveni platni sistem 1968. pod nazivom EUROCHEQUE sistem a koji je 1992 prerastao u EUROPAY. Banka može da otkupi samo ispravan ček tj. onaj koji zadovoljava sve elemente čeka kao i dozvoljeni limit i da ga isplati svom komitentu uz uobičajeni rizik tj da ga isplati s tim što zadržava pravo da od komitenta traži povraćaj sredstava ukoliko ček nije mogao da bude naplaćen u inostranstvu, ili može da ga pošalje na naplatu - inkaso - ukoliko ček ne ispunjava uslove za otkup. Banka u tom slučaju odobrava sredstva svom komitentu tek po prijemu pokrića iz inostranstva. Odobrenje banka obrađuje na obrascu 60 u skladu sa Uputstvom Narodne banke. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 243

Primer naplate putem čeka 244 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 245

3.3.3. Međunarodno kreditno pismo Kreditno pismo je nalog koji jedna banka (asignant) izdaje drugoj banci sa sedištem u inostranstvu (asignatu) da korisniku isprave (asignataru) isplati odjednom ili sukcesivno izvesnu sumu novca. Kreditnim pismom banka (asignant) ovlašćuje neko lice da može kod druge banke (asignata) raspolagati određenom sumom novca kada se za to ispune predviđeni uslovi u samom pismu. To je i razlog da se u pravnoj teoriji ističe da je kreditno pismo u stvari, jedan poseban oblik dokumentarnog akreditiva i pored toga što akreditivna banka neposredno dostavlja obaveštenje o otvaranju dokumentarnog akreditiva korespondentskoj banci u inostranstvu radi njegove naplate, dok se (za razliku od akreditiva) kreditno pismo, po pravilu, predaje u ruke korisnika isprave (asignataru), na upotrebu. Za razliku od dokumentarnog akreditiva, kreditno pismo je uvek neprenosiva isprava. Pored toga, dokumentarni akreditiv je u isto vreme i sredstvo plaćanja i sredstvo za obezbeđenje tog plaćanja, dok je, međutim, kreditno pismo isključivo sredstvo plaćanja u međunarodnom prometu. Kada se govori o značaju kreditnog pisma, valja u prvom redu istaći da se pomoću njega mogu vršiti i gotovinska i bezgotovinska plaćanja. Upotrebom kreditnog pisma smanjuje se rizik gubitka novca, osobito prilikom putovanja koje traje duže i sa promenom mesta boravka. Kreditno pismo je, takođe, pogodnije i racionalnije sredstvo plaćanja od plaćanja doznakom ili čekom, ili pak, gotovinskih plaćanja. Isto tako, kreditno pismo ima u određenim okolnostima prednost, jer novčana suma na koju pismo glasi može biti sukcesivno isplaćivana, prema potrebama korisnika pisma. Uostalom, kada se kreditno pismo upotrebljava u međunarodnom prometu, ono služi kao sredstvo za razmenu novca, pošto se njegova isplata vrši u novcu koji služi kao zakonsko sredstvo plaćanja. Inače, kreditno pismo je nastalo u Engleskoj, odakle se njegova primena proširila i u mnoge druge evropske zemlje i SAD. Lica kod kreditnog pisma Kao učesnici u kreditnom pismu pojavljuju se banka asignant, izdavalac kreditnog pisma, banka asignant-upućenik i korisnik kreditnog pisma. U praksi se najčešće, kao izdavalac kreditnog pisma pojavljuje banka ili druga finansijska organizacija koja, kao što smo videli, daje nalog drugoj banci ili drugim bankama (ako ih je više) da licu označenom u kreditnom pismu isplati određeni iznos novčanih sredstava, ako se za isplatu ostvare svi oni uslovi koji su predviđeni u samom pismu, pri čemu se pismo neposredno uručuje njegovom korisniku. U svojstvu asignata-upućenika, pojavljuje se, takođe, banka ili druga finansijska organizacija koja korisniku pisma isplaćuje odjednom ili sukcesivno odgovarajući iznos novčanih sredstava u valuti koja je naznačena u njemu. Najzad, kao korisnik kreditnog pisma (asignatar) javlja se pravno ili fizičko lice kojem se isplaćuje novčana suma na koju pismo glasi i to u nekom drugom mestu ili u drugoj zemlji. Kod kreditnog pisma postoje dve vrste pravnih odnosa: odnos između asignata (izdavaoca pisma) i banke-asignata-upućenika, kao i odnos između izdavaoca pisma i njegovog 246 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

korisnika. Ova dva pravna odnosa su međusobno potpuno samostalna i nezavisna. Sa druge strane, između banke asignata i korisnika pisma ne postoji nikakav pravni odnos, jer banka asignat istupa samo u svojstvu blagajnika (inkasanta). Drugim rečima, tzv. prihvat kreditnog pisma nije uobičajen u bankarstvu da bi uopšte došlo do zasnivanja odnosa između banke asignata i korisnika pisma, tj. korisnik pisma je ovlašćen da zahteva isplatu novčanog iznosa od banke asignata kad se za to ispune svi potrebni uslovi predviđeni u pismu, bez obzira na to što banka asignat nije u tom pogledu dala posebnu izjavu o obavezivanju. Bitni elementi kreditnog pisma U bankarskoj praksi kreditno pismo najčešće sadrži sledeće bitne elemente: naziv (firma) izdavaoca kreditnog pisma, naziv (firma) banke koja vrši isplatu, naziv (firma) korisnika, odnosno njegovo ime i prezime, visina novčane sume na koju kreditno pismo glasi, dan izdavanja i rok važenja, redni broj i potpis ovlašćenog lica banke izdavaoca sa štambiljem, odnosno pečatom. Kreditno pismo može da ima i druge elemente, zavisno od volje učesnika u ovom poslu. Tako, na primer, u kreditno pismo se unosi klauzula o naplati od druge banke ako kreditno pismo izdaje banka koja nije dovoljno poznata. Najčešće se kreditno pismo izdaje u tri primerka - original i dve kopije s tim što se original i druga kopija predaju korisniku a prva kopija ostaje banci, izdavaocu pisma. Način izdavanja Kreditno pismo izdaje banka ili druga finansijska organizacija fizičkom ili pravnom licu na osnovu ranije položenog novčanog iznosa (pokrića). U bankarskoj praksi, banka izdaje kreditno pismo onom komitentu (budućem korisniku) koji kod nje ima žiro-račun ili koji banci putem opšte uplatnice doznači određenu sumu novca koji služi kao pokriće za izdato kreditno pismo. Istina, korisnik kreditnog pisma može da ne položi novčano pokriće, ako banka davanjem kreditnog pisma želi da ga koristi za kreditiranjem nekog posla. S obzirom na to da se isplata kreditnog pisma vrši preko neke banke sa sedištem u inostranstvu (korespondentske banke), banka je koja je izdala kreditno pismo dužna je da ovoj banci doznači novčani iznos koji služi za pokriće ili da joj regresira taj iznos za isplaćeno kreditno pismo. Korespondentska banka pre nego što isplati kreditno pismo proverava: da li je kreditno pismo ispravno popunjeno, da li za odgovarajući novčani iznos ima pokriće, da li je kreditno pismo podneto na isplatu o roku koji je na njemu naznačen, da li je propisno potpisano i da li je na njemu utisnut pečat ili žig banke koja ga je izdala. Prilikom prezentacije kreditnog pisma, korisnik pisma može zahtevati da mu se novčana suma isplati odjednom ili da se plaćanje vrši sukcesivno. U drugom slučaju isplaćene sume beleže se na poleđini pisma, a ako se isplata izvrši odjednom u punom iznosu tada isplatna banka zadržava pismo, koje joj docnije služi kao isprava (dokaz) o izvršenoj isplati pri obračunu sa njegovim izdavaocem. Kod kreditnog pisma nalog za isplatu ne može biti uslovljen nekom protivučinidbom od strane korisnika pisma. U slučaju da kreditno pismo nestane (izgubi se), korisnik pisma je dužan da o tome odmah obavesti izdavaoca pisma kako bi ovaj mogao da naredi obustavu isplate po tom kreditnom pismu. Međutim, ako se kreditno naknadno pronađe, banka asignat može da izvrši isplatu tek po dobijenom odobrenju za izdavanje pisma. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 247

Vrste kreditnog pisma U savremenoj bankarskoj praksi kreditno pismo se deli na: loro i nostro kreditno pismo, zatim, obično i cirkularno, klirinško (ređe) i konvertibilno pismo, trgovačko kreditno pismo, itd. Kod trgovačkog kreditnog pisma uvek se koristi trasirana menica, koja može da dospeva po viđenju ili na određeno vreme po viđenju. U stvari, trasirana menica je integralni deo trgovačkog pisma i po tome se trgovačko pismo razlikuje od drugih oblika kreditnog pisma. Izdavanjem trgovačkog kreditnog pisma, akreditivna banka preuzima obavezu prema trasantu, indosantima i ostalim imaocima menice da će menični iznos isplatiti kad se za to ispune uslovi predviđeni u pismu. Drugim rečima, isplata trgovačkog kreditnog pisma vrši se tako što izvoznik trasira menicu na akreditivnu banku koju po isporuci robe prezentira zajedno sa robnim dokumentima akreditivnoj banci radi akcepta ili isplate. Ako je u uslovima za isplatu kreditnog pisma predviđeno podnošenje trasirne menice koja dospeva za plaćanje po viđenju u tom slučaju korisnik pisma će odmah primiti protivuvrednost za isporučenu robu ili izvršene usluge, a ukoliko uslovi iz kreditnog pisma određuju podnošenje menice koja dospeva na određeno vreme po viđenju, tada će akreditivna banka akceptirati menicu koja joj je prezentirana. Ukoliko je trgovačko pismo kreditno pismo dostavljeno njegovom korisniku preko druge banke, a korisnik je vukao menicu po viđenju na akreditivnu banku, negocirajuća banka će mu tada isplatiti menični iznos po odbitku eskonta za onaj broj dana koji je potreban da primi pokriće od akreditivne banke. Međutim, ako je korisnik pisma vukao menicu koja dospeva na određeno vreme po viđenju, treba razlikovati slučaj kad je menica akceptirana. Obično kreditno pismo Obično kreditno pismo je karakteristično po tome što je u njemu označena banka asignat kod koje se vrši naplata kreditnog pisma. Banka asignat je, u stvari, poslovni partner izdavaoca kreditnog pisma. Zato je kod ovakvog kreditnog pisma mala mogućnost da se ono zloupotrebi od korisnika pisma ili lica u čijim se rukama nalazi. Za izdato kreditno pismo provizija se naplaćuje od korisnika pisma ili za istu tereti banka asignat zajedno sa isplaćenom sumom koja je navedena u pismu, s tim što se za isplaćeno pismo banka asignat regresira od izdavaoca (emitenta). Cirkularno kreditno pismo Cirkularno kreditno pismo odlikuje se po tome što se u ulozi banke asignata javlja više banaka kod kojih može da se obrati korisnik pisma sa zahtevom za plaćanje. Pored toga, korisnik ove vrste pisma može da naplaćuje novčani iznos koji mu je potreban do najvišeg iznosa određenog u pismu (plafon kreditnog pisma) bilo odjednom bilo sukcesivno, u gotovu ili putem virmana, odnosno virmanskog prenosa. Trgovačko kreditno pismo Trgovačko kreditno pismo predstavlja, takođe, instrument međunarodnog plaćanja. Kada je u pitanju trgovačko kreditno pismo, banka asignant (akreditivna banka) po nalogu i za račun kupca (uvoznika) ovlašćuje korisnika pisma (prodavca) da na nju vuče (tratu) i 248 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

da je potom zajedno sa robnim dokumentima, predviđenim u samom pismu, prezentira na otkup (negociranje) bilo kojoj banci ili određenoj banci, zavisno da li je u pitanju obično ili cirkularno pismo. Prema tome, osnovna karakteristika trgovačkog kreditnog pisma jeste korišćenje trasirane menice. Međutim, potrebno je razlikovati slučaj kada akcept daje akreditivna banka od slučaja kad je akcept dat od strane negocirajuće banke. Naime, ako menica treba da bude akceptirana od strane akreditivne banke tada će negocirajuća banka dostaviti menicu na akcept ovoj banci sa robnim dokumentima. Po izvršenom akceptiranju negocirajuća banka će predati menicu korisniku kreditnog pisma ili je zadržati ako prihvati menicu na eskontovanje. I obrnuto, ako je negocirajuća banka bila pozvana od akreditivne banke da akceptira vučenu menicu, ona će akreditivnoj banci dostaviti samo robna dokumenta, a menicu snabdevenu njenim akceptom predaće korisniku pisma koji će je, po sopstvenoj dispoziciji, ili zadržati za sebe do roka dospelosti ili je eskontovati, pri čemu je akreditivna banka u obavezi da negocirajućoj banci stavi na raspolaganje odgovarajuće menično pokriće. Pomenimo i to da je trgovačko kreditno pismo u širokoj upotrebi u međunarodnoj trgovini. Ono se prvi put pojavilo u Engleskoj, odakle se njegova upotreba proširila na druge evropske zemlje i SAD. 4. KLIRING MEĐUNARODNIH PLAĆANJA Narodna banka Srbije ovlašćena je, odredbama čl. 32. st. 4. Zakona o deviznom poslovanju, propisuje bliže uslove i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima. U vezi sa napred navedenim ovlašćenjem, Narodna banka Srbije - Sektor za platni sistem, priprema Kliring međunarodnih plaćanja koji će obavljati banke sa sedištem u Republici Srbiji i za banke sa sedištem na teritoriji države sa čijom je centralnom bankom Narodna banka Srbije zaključila sporazum o neto obračunu međunarodnih plaćanja (prvo će početi da ga primenjuje sa Bosnom i Hercegovinom). Pravni osnov za uvođenje Kliringa međunarodnih plaćanja čine postoji i drugim propisima, a pre svega u: Odluci o kliringu međunarodnih plaćanja, Odluci o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, Uputstvu za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, Operativna pravila za kliring međunarodnih plaćanja i dr. Kliring međunarodnih plaćanja obavlja se za račun fizičkih i pravnih lica komitenata banaka čije su centralne banke potpisnice Sporazuma o kliringu međunarodnih plaćanja kao multilateralni neto obračun. Učesnici u kliringu međunarodnih plaćanja su: centralne banke potpisnice sporazuma, banke koje su sa svojom centralnom bankom potpisnicom sporazuma potpisale ugovor o učestvovanju u obračunu međunarodnih plaćanja. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 249

Kao razlozi za uvođenje Kliringa međunarodnog plaćanja navode se: niži troškovi platnog prometa sa inostranstvom, isti način za devizna plaćanja (pod uslovom da su u skladu sa propisima), veća efikasnost u platnom prometu sa odnosnim zemljama, troškovi platnog prometa sa inostranstvom se plaćaju u zemlji, priprema za ulazak u Single Payment Area (SEPA), podrška slobodnoj trgovini u regionu (CEFTA), mogućnost uspešnije saradnje sa drugim zemljama regiona. SEPA je područje na kojem će građani, kompanije i drugi privredni subjekti biti u mogućnosti da primaju novac i vrše plaćanja u evrima unutar i van granica svoje zemlje pod istim uslovima, pravilima i obavezama kao u svojoj zemlji. Svaki građanin Evropske monetarne unije (kao i drugih zemalja koje prihvate standarde SEPA) će biti u mogućnosti da vrši plaćanja: sa jednog računa, korišćenjem jedinstvenog seta instrumenata plaćanja, jednako efikasno i sigurno kao u najefikasnijem domaćem platnom prometu. SEPU čine: jedinstvena valuta (evro), zajednički standardi i procedure, efikasna infrastruktura, jedinstveni set instrumenata plaćanja, sniženi troškovi platnog prometa, jedinstveni pravni okvir, transparentno upravljanje, razvoj novih usluga klijentima. Tri modela su implementirana u đemu plaćanja u okviru SEPA, a to su: Panevropski instrumenti plaćanja, Panevropska infrastruktura (definisani su principi za SEPA kompatibilan model kliringa i obračuna tzv. PA-ACH model), Panevropski pravni okvir. Kliring međunarodnih plaćanja obavlja se kao neto obračun preko obračunskog računa banke koji se otvara i vodi kod centralne banke. Centralna banka obaveštava operatera kliringa o iznosima limita neto pozicija za svoje banke - za čije izvršenje ona garantuje u skladu sa ugovorom. Negativna neto pozicija banke nijednog trenutka ne sme biti veća od odobrenog limita. Učesnik može zahtevati od svoje centralne banke povećanje ili smanjenje limita, koja se odobrava ako su za to ispunjeni svi uslovi. 250 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Poruke po SWIFT standardu koje se koriste u kliringu sistemu Osnovne poruke po SWIFT standardu koje se koriste u kliring sistemu su: MT 103 prenos sredstava za račun korisnika MT 102 grupa plaćanja za račun korisnika MT 202 transfer sredstava između finansijskih institucija MT 900 potvrda o zaduženju računa MT 910 potvrda o odobrenju računa MT 920 zahtevi MT 941 status računa MT 942 privremeni izvod MT 950 izvod računa MT 940 izvod računa (sa detaljima) MT 196 odgovor na MT 103 i MT 102 MT 195 upit o statusu prethodno upućene poruke MT 192 zahtev za opoziv poruke Više informacija o Kliringu međunarodnih plaćanja možete dobiti na web adresi Narodne banke Srbije www.nbs.yu -Regulativa - Platni promet, mart 2007. godine. 5. TRANSPORTNE KALUZULE Osnivanje i uloga MTK Međunarodna trgovinska komora (International Chamber of Commerce-ICC) je međunarodna univerzalna nevladina organizacija čije članstvo čine hiljade kompanija, privrednih udruženja, raznih drugih privrednih institucija i ustanova i poslovnih ljudi iz preko 130 zemalja. Osnovana je 1919. godine, a njeno sedište je u Parizu. Ona ima status savetodavnog organa Organizacije ujedinjenih nacija najviše kategorije ( A ). Članstvo u ovoj Komori se ostvaruje preko nacionalnih komiteta u koje, pored pojedinih preduzeća, mogu biti učlanjenja razna privredna udruženja i komore i pojedini državni organi koji su zaduženi za privredu (Prof. dr Mlađen Kovačević,, članak Međunarodna trgovinska komora, Spoljnotrgovinski savetnik, broj 10/2003, str. 5-6-, izdanje Poslovni biro d.o.o. Bgd). Najviši organ Komore je Kongres koji se održava svake druge godine, a najvažniji organ upravljanja je Savet u koji ulaze predstavnici svih nacionalnih komiteta. Osnovna delatnost Međunarodne trgovinske komore (MTK) je razvoj međunarodne trgovine proizvoda, usluga, tehnologije i drugih znanja. Uz to, ona ulaže znatne napore za širenje direktnih stranih investicija, jačanje tržišne privrede i razvoj privatnih preduzeća, razvoj zemalja u razvoju i uspostavljanje i realizaciju integracionih procesa u svetskoj privredi. Stručne službe Komore analiziraju i ukazuju na probleme u pojedinim sektorima međunarodne trgovine. Ona sarađuje sa brojnim međunarodnim, nacionalnim, međuvladinim, vladinim i strukovnim međunarodnim organizacijama. Uz to, preduzima inicijative i PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 251

podržava napore drugih međunarodnih organizacija u cilju jačanja međunarodnog trgovinskog sistema i suzbijanja protekcionizma u svetskoj trgovini. Sa stanovišta razvoja međunarodne trgovine, poseban doprinos, poseban doprinos su dale njene komisije: a) Komisija za međunarodnu trgovinsku politiku, b) Komisija za transnacionalne kompanije i direktne strane investicije, c) Komisija za međunarodnu trgovinsku praksu, d) Komisija za međunarodno elektronsko plaćanje, e) Komisija za intelektualnu i industrijsku svojinu, f) Komisija za međunarodni marketing, g) Komisija za međunarodnu arbitražu itd. Ove komisije analiziraju inicijative poslovnih krugova širom sveta i pojedinih nacionalnih vlada vezanih za unapređenje međunarodnog poslovanja i u vezi sa tim iznose svoje stavove, komentare, izveštaje i preporuke. Pri Međunarodnoj trgovinskoj komori se nalaze brojne važne specijalizovane institucije i odbori, a među njima su, sa stanovišta međunarodne trgovine, posebno značajni: a) Odbor za multilateralne trgovinske pregovore, b) Institut MTK za međunarodno poslovno pravo i praksu, c) Komitet za ekonomske odnose Zapad- Istok, d) Međunarodni biro MTK za pomorstvo, e) Komitet za pitanja carina i trgovinsku regulativu, f) Ured za istraživanje zloupotreba i nedozvoljenog korišćenja robnih znakova, g) Tehnički centar MTK za ekspertize, h) Međunarodni biro trgovinskih komora, itd. Tela MTK su kreirala vrlo veliki broj normativnih modela i pravila međunarodnog trgovinskog prava. Bez obzira na to što su ovi modeli i pravila dispozitivnog karaktera, oni se široko primenjuju u svetu. Tako su, na primer, Jednoobrazna pravila i običaji za međunarodne dokumentarne akreditive prerasli u standarde za regulisanje međunarodnih odnosa aktera u međunarodnom poslovanju. Takođe su širom sveta prihvaćena Pravila za tumačenje termina u međunarodnoj trgovini, INCOTERMS, koja su prvi put usvojena 1936. godine, a poslednji put revidirana 2000. godine. Međunarodna trgovinska komora organizuje simpozijume, seminare, okrugle stolove i objavljuje knjige, studije, priručnike i druge prigodne publikacije u cilju širenja znanja i pospešivanja međunarodne trgovine. INCOTERMS 2000. Transportna klauzula je trgovački termin, koji definiše vreme, mesto i način prelaska svojine, troškova i rizika na robi sa prodavca na kupca. Transportne klauzule su sistematizovane, prihvaćene i objavljene čime su postale trgovinske uzanse pod imenom pravila za tumačenje trgovinskih termina, zbirka 252 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

spoljnotrgovinskih definicija ili, što je najbliže pravom značenju, uslovi za prodaju i isporuku robe. Danas su u upotrebi dve zbirke takvih pravila: INCOTERMS 2000 (International Commercial Terms), koje je izradila i objavila Međunarodna trgovinska komora u Parizu i koji su stupili na snagu 1. januara 2000. godine i RAFTD 1941 (Revised American Foreign Trade Definitions), koje je izradila i objavila Trgovinska komora SAD i koji su na snazi od 1941. godine. Klauzule INCOTERMS-a: 1. EXW (Ex works) Franko fabrika (named place) (naznačeno mesto) 2. FCA (Free carrier) Franko prevoznik (named place) (naznačeno mesto) 3. FAS (Free alongside ship) Franko uz bok broda (named port of shipment) (naznačena luka otpreme) 4. FOB (Free on board) Franko brod (named port of shipment) (naznačena luka otpreme) 5. CFR (Cost and freight) Cena sa vozarinom (named port of destination) (naznačena luke odredišta) 6. CIF (Cost, insurance and freight) Cena, osiguranje i vozarina (named port of destination) (naznačena luka odredišta) 7. CPT (Carriage paid to) Vozarina plaćena do (named place of destination) (naznačeno mesto odredišta) 8. CIP (Carriage and insurance paid to) Vozarina i osiguranje plaćeno do (named place of destination) (naznačeno mesto odredišta) 9. DAF (Delivered at frontier) Isporučeno na granici (named place) (naznačeno mesto) 10. DES (Delivered ex ship) Isporučeno franko brod (named port of destination) (naznačena luka odredišta) 11. DEQ (Delivered ex quay) Isporučeno franko obala (named port of destination) (naznačena luka odredišta) 12. DDU (Delivered, duty unpaid) Isporučeno, neocarinjeno (named place of destination) (naznačeno mesto odredišta) 13. DDP (Delivered, duty paid) Isporučeno, ocarinjeno (named place of destination) (naznačeno mesto odredišta) Transportna klauzula ugovorena je na potpun način ukoliko sadrži tri bitna elementa, a to su: osnovna klauzula mesto isporuke sa tačkom isporuke i poziv na zbirku klauzula sa godinom izdanja. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 253

Na primer ugovorena je klauzula CPT (Beograd-aerodrom) INCOTERMS 2000 pri čemu je: CPT osnovna klauzula Beograd mesto isporuke aerodrom tačka isporuke INCOTERMS zbirka klauzula 2000 godina izdanja zbirke 6. SISTEMI PLAĆANJA U SWIFT MREŽI Karakteristike sistema plaćanja u SWIFT mreži Razmena SWIFT poruka je podvedena pod stroga pravila standarda (međunarodno priznatih standarda), a struktura poruka je u korelaciji sa vrstom i tipom bankarskog instrumenta koji se u suštini mapira (po utvrđenim pravilima mapiranja sadržaja poruka). Elektronska plaćanja (slika 1) su bazirana na SWIFT standardima. Standardi nad porukama, znače jedinstvena pravila interpretacije poruka, odn. sve članice swift mreže na isti način tumače sadržaj poruka koje razmenjuju sa ciljem izvršavanja plaćanja/naplata u poslovima sa inostranstvom. Slika 1. Elektronsko plaćanje Subjekti u lancu plaćanja Sistem plaćanja (opšta definicija sistema međunarodnih plaćanja), definisan je subjektima plaćanja u lancu plaćanja: banka Sender (banka nalogodavca/kupca), banka Receiver (uslovno banka KK/prodavca, za slučaj kontokorentnih odnosa banke S i R), banke 254 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

korespondenti banaka S i R (ako banka S nema otvoren račun kod banke R) i banke posrednici za slučaj kompleksnog lanca plaćanja. Kupac i prodavac su nefinansijske institucije koje su povezane spoljnotrgovinskim ugovorom, odnosno poslovnim aranžmanom koji se realizuje u robno-novčanom krugu. Inicijativa u procesu plaćanja počinje instrukcijom kupca/nalogodavca banci kupca (koja može, ali i ne mora istovremeno biti i banka S poruke (naloga) inostranoj banci prodavca R banci. Znači elektronsko plaćanje predstavlja sistem plaćanja sa definisanim standardom poruka (kao strukture nad bankarskim instrumentima), subjekte lanca plaćanja (finansijske institucije (banke), nefinansijske institucije (kupac i prodavac) i određena infrastruktura sistema plaćanja (mreža, mehanizmi zaštite, globalna infrastruktura i servisi na mreži). Organizacija SWIFT mreže infrastruktura međunarodnih plaćanja Realizacija plaćanja (po mehanizmima sistema razmene poruka)vrši se kroz swift mrežu. Swift mreža je kompleksna arhitektura (slika 2) sa stanovišta SW i HW, a njena organizacija i funkcionisanje je složen sistem korisničkih servisa i proizvoda, pod kontrolom swift kompanije (S.W.I.F.T.s.c., odn. Society for Worldwide Interbanking Financial Telecommunications), Non profit organizacija u vlasništvu članica mreže. Slika 2. Arhitektura SWIFT mreže Organizacija mreže ima troslojnu arhitekturu, odn. prvi sloj je nivo korisnika i programski interface prema swift mreži, drugi sloj je swift administracija i mreže računara koje podržavaju u okviru swift tehnologije rad korisnika (banaka i dr. finansijskih institucija, PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 255

brokerskih kuća, klirinških kuća, centralnih banaka), sada već i kompanija kao članova swift mreže. Treći sloj (ne u smislu logike troslojne arhitekture) u kompleksnoj organizaciji sistema plaćanja je sama swift mreža sa svim osnovnim i value added servisima koja funkcioniše danas kao IP mreža u sistemu SWIFTNet FIN aplikacijom kao baznim servisom razmene poruka i nizom interaktivnih servisa mreže sa svim potrebnim funkcionalnostima za neposredni rad korisnika swift mreže. U sistemu razmene poruka definisana su pravila u radu na mreži, protokol razmene i mehanizmi sigurnosti razmene posebno finansijskih poruka (naloga za plaćanje i naplate)koji su u sistemu FIN aplikacije obezbeđeni putem BKE servisa (Bylateral Key Exchange) i sistema sertifikata (javnih ključeva koji se razmenjuju na nivou BIC-swift adresa banaka/odn. i svih ostalih članica). U novoj tehnologiji na IP base mreži mehanizmi su obezbeđeni putem PKI (Public Key Infrastructure). Organizacija sistema međunarodnih plaćanja SWIFT mreža kao infrastruktura nacionalnih i transnacionalnih sistema plaćanja U primeru koji sledi prikazani su slojeviti elementi sistema međunarodnog plaćanja, definisani kao arhitektura i organizacija složenog sistema (slika 3) interakcija na nivou SWIFT mreže i mreže nacionalnih sistema plaćanja (RTGS+, TBF, EBA, TARGET), odn. ambijent u kome se vrši realizacija plaćanja/naplata u međunarodnom platnom prometu. Sistem međunarodnih plaćanja regulisan je u Srbiji i Crnoj Gori (kod zemlje po ISO i u swift mreži je CS, a kod valute (CSD) za valutu plaćanja u platnom prometu u Srbiji, odn. EUR kao valutu plaćanja za platni promet u Crnoj Gori). Slika 3. Arhitektura sistema plaćanja, scenario 5 - kontrola priliva 256 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Plaćanje se realizuje kroz složenu organizaciju sistema međunarodnih plaćanja, swift mrežu, koja povezuje ne samo banke kao učesnike swift mreže već i, nacionalne/transnacionalne sisteme plaćanja (RTGS:RTGS+, TBF, EBA, CHAPS Euro, ) pri čemu se proces rutiranja transakcije/poruke realizuje kroz strukturu swift poruka (primer:polja za ruting:56a: i:57a:, u koja se unosi clearing code po pravilima swift standarda za poruke u plaćanjima MT103 (nostro doznaka), poruka MT202 za međubankarske transfere, odn. dr. tipove swift poruka u razmeni na swift mreži. Uloga nalogodavca u sistemu plaćanja u SWIFT mreži Prva instrukcija u sistemu plaćanja prema inostranstvu, koja se emituje ka banci nalogodavca/kupca polazi od domaće firme (radne organizacije, kompanije, slika 4), koja izvršavanje obaveza plaćanja faktura (poslovi uvoza opreme, rezervnih delova ili dr. proizvoda), baziranih na elementima spoljnotrgovinskog ugovora (ugovorene obaveze prema inostranom poveriocu/prodavac opreme) realizuje se preko banke nalogodavca (u smislu subjekta na swift mreži, banka Sender), i propisa (Zakon o deviznom poslovanju, uže nizom podzakonskih akata (odluka) i operativnim uputstvom NBS o izvršavanju naloga za plaćanje prema inostranstvu. Forma naloga koja se koristi za realizaciju plaćanja (u smislu operativnog naloga) je definisana uputstvom NBS, a u smislu podataka za realizaciju naloga, nalog priprema i emituje banci nalogodavca kupac/nalogodavac (u smislu spoljnotrgovinskog posla nalog banci može podneti i spoljnotrgovinska organizacija, sve u skladu sa zakonskim propisima). Slika 4. Organizacija firme nalogodavca Posle davanja instrukcija banci putem informacija iz podnetog naloga, dalji proces u sistemu plaćanja vrši banka nalogodavca, jednim delom u operativnim službama banke (devizni sistem i platni promet sa inostranstvom, devizno knjigovodstvo) i drugim delom u PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 257

inostranoj banci. Nalogodavac posle emitovanja naloga banci, očekuje izvod banke o izvršenoj transakciji zaduženja računa, sve sa ciljem da se konačno i neopozivo sprovođenje naloga završi finalnim odobrenjem inostranog prodavca na računu kod banke KK (Krajnjeg Korisnika). Bankarska praksa potvrđuje da se kao dokaz o izvršenom plaćanju koristi kopija swift poruke MT103, koju prema inostranoj banci emituje banka S/banka nalogodavca. U smislu realizacije konačnog i neopozivog odobrenja računa KK (kod banke gde KK ima otvoren račun), kopija naloga MT103 u posedu nalogodavca znači samo da je po nalogu banke S njen račun kod banke R zadužen (okončan proces međubankarskog poravnanja), što se materijalno dokazuje prijemom izvoda banke MT950 koji inostrana banka šalje domaćoj banci posle izvršenog zaduženja njenog računa po prethodno datom nalogu MT103. Međutim, to još uvek ne predstavlja i konačno odobrenje računa KK. Račun KK (u zavisnosti da li je otvoren kod banke R (najkraći put odobrenja računa) ili kod neke sasvim druge banke (produžen proces odobrenja računa KK). Tek po prijemu izvoda od banke KK, KK dobija konačnu potvrdu o prilivu na svoj račun i pravo na korišćenje pristiglog priliva. Uloga banke nalogodavca u plaćanju prema inostranstvu Banka nalogodavca po prijemu naloga vrši dalju sistemsku kontrolu naloga, operativnu obradu naloga u platnom prometu sa inostranstvom i konačno posle autorizacije emituje swift poruku MT103 za plaćanje prema inostranstvu. Posle emitovanja MT103 (sa gledišta objašnjenja procesa nije bitno koji model doznake se koristi za emitovanje naloga/poruke, da li model doznake sa pokrićem ili model serijske doznake), već je sam proces zatvaranja transakcije u smislu konačnog i neopozivog izvršenja naloga suštinski bitan sa pozicija banke nalogodavca. Banka S/banka nalogodavca povratno od banke R prima izvod o prometu na svom računu, gde se svako zaduženje ili odobrenje naloga referencira (vidi kao pojedinačna stavka odobrenja ili zaduženja sa potrebnim detaljima za slaganje deviznog računa kasnije u deviznom knjigovodstvu. Posle prijema izvoda od banke R, banka je u poziciji da dokumentuje samo završeni krug bankarskog poravnanja (emitovana MT103 i primljeni izvod MT950, ili pojedinačni avizo o zaduženju računa MT900). Sa stanovišta nalogodavca i konačnog i neopozivog odobrenja računa KK, što znači izvršavanje ugovorne obaveze, verifikuje se kroz izvod koji KK dobija od banke gde KK ima otvoren račun. Po prijemu izvoda KK je u poziciji da konačno potvrdi prijem priliva po skloplje nom ugovoru (uz uslov da se ugovorne obaveze ne realizuju parcijalnim plaćanjima). Princip razmene poruka u swift mreži i logika konekcije dovode u vezu (sve prema strukturi poruka koje interpretiraju bankarske instrumente, primer poruka MT103) banku Sender-a i banku Receiver-a (bez obzira na model doznake koja se emitovanjem poruka realizuje) i sve banke u lancu plaćanja, koje se navode u strukturi poruke/naloga MT103 koje su obavezne da bi se plaćanje realizovalo. Emitovanjem poruke, odn. njenog sadržaja, banke nalogodavca/sender-a banka Receiver prima niz instrukcija za plaćanje koje mora sprovesti prema standardu swift formata, pravilima koja važe na nivou razmene u swift mreži i jednako važnim za sve članice mreže. Prema utvrđenom standardu, svaka emitovana poruka, upućena od banke S, prema banci R, znači i obavezno sprovođenje instrukcije za plaća nje saglasno emitovanoj strukturi poruke i njenog sadržaja. Za slučaj nekorektne strukture 258 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

poruka, nesaglasne sa standardom i pravilima, i sprovođenje bankarskih instrukcija je (u smislu izvršavanja naloga) nekorektno i može izazvati konflikte u realizaciji naloga u lancu plaćanja (po principu: How the R bank and other intermmediary banks in the payment chain read the message and effect the payment sequence accordingly). U bankarskoj praksi, ima puno primera, gde banke plaćaju visoke troškove za greške koje su posledica nesaglasnosti sa standardom i pravilima razmene (upotreba polja:56a: u modelima doznaka sa pokrićem). Prema broju funkcija u plaćanjima banka S i R su bazni deo lanca plaćanja i ključno određuju proces plaćanja i način realizacije plaćanja. Tok transakcija i način referenciranja U swift tehnologiji referenciranje poruka (slika 5) je mehanizam kontrole emitovanih i primljenih poruka. U prikazanom modelu kupoprodaje deviza (spot deal) referenciranje kupoprodaje odražava i levu i desnu stranu kupoprodajnog procesa, odn. leva strana referencira valutu koja se kupuje, a desna strana valutu koja je predmet prodaje. Prema standardu i banka S i banka R učesnici u kupoprodaji valute emituju poruke MT300 (konfirmacije) kojom potvrđuju prethodno izvršenu kupoprodaju (upfront dealing), koji izvršava dilerska služba banke. U primeru ABNANL2L prodaje dolare preko svoje filijale u US, a prima EUR preko korespondenta DEUTDEFF. Da bi se izvršio proces kupoprodaje ABNANL2L emituje filijali u US (ABNAUS33) nalog MT202 sa ciljem da se izvrši zaduženje dolarskog računa za iznos koji je predmet prodaje kod ABANUS33. Filijala iz US (New York) emituje ili pojedinačni avizo o zaduženju dolarskog računa ili dnevni izvod MT950, u kojima se referencira nalog zaduženja. Slika 5. Model referenciranja SPOT FX i referentne poruke ABNAUS33 prenosi dolare putem lokalnog clearing-a (domestic clearing) filijali HSBCUS33, koja je od svoje centrale iz Londona primila tzv. notice to receive poruku MT210 (najavu priliva na račun) o prijemu dolara po nalogu ABNANL2L. Filijala hsbcus33 istovremeno šalje informaciju putem ili pojedinačnog aviza o odobrenju (MT910) dolarskog računa ili dnevni izvod (MT950) HSBCGB2L. Analogno izvršenoj prodaji valute (dolari), po nalogu HSBCGB2L (simetričan proces)izvršava se zaduženje računa HSBCGB2L kod filijale u DE (F/M) za iznos EUR koji je predmet kupovine od strane ABNANL2L (prodaje PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 259

HSBCGB2L). Između filijala HSBCDEFF i banke EUR korespondenta DEUTDEFF putem lokalnog transfera (kroz RTGS+) vrši se prenos EUR sa računa HSBCGB2L koji je kod filijale HSBCDEFF, na račun ABNANL2L kod njenog korespondenta (koji je istovremeno i korespondent filijale HSBCDEFF). Na isti način vrši se zaduživanje računa/obaveštavanje (analogno procesu referenciranja izvršene prodaje dolara) putem poruka MT202, MT900/ MT910 i MT210 poruka. Elektronski format naloga za plaćanje Broj rubrike 1 NALOGODAVAC Naziv Opis naziv i adresa matični broj naziv matični broj Za banku O O O O Format po lja za NBS 8N 2 BANKA 8N 2 INSTRUMENT PLAĆANJA iz Šifarnika instrumenata pla ćanja O 1N 3 BROJ NALOGA evidencioni broj * O 20AN 4 KORISNIK PLAĆANJA 5 BANKA KORISNIKA PLAĆANJA 6 IZNOS 6 DATUM VALUTACIJE naziv i adresa nerezidenta broj putne isprave rezidenta država ra čun naziv i država ili SWIFT adre sa oznaka valute iznos u valuti datum kada je zadužen ra čun banke u inostranstvu, ra čun strane gotovine ili odobreni ra čun nerezidenta PODACI ZA STATISTIKU O U O O O O O 70AN 2AN 3AN 16N * O 8N 7 REDNI BROJ OSNOVA redni broj O 2N 7 ŠIFRA OSNOVA iz Šifarnika osnova naplate, pla ćanja i prenosa po tekućim i kapitalnim transakcijama O 3N 7 BROJ UGOVORA IZ KONTROLNIKA obavezan podatak za spoljnotrgovinske poslove U 6N 7 GODINA UGOVORA IZ KONTROLNIKA obavezan podatak za spoljnotrgovinske poslove U 4N 7 OPIS TRANSAKCIJE opis transakcije U 70AN 7 IZNOS VALUTE ZA OSNOV iznos bruto obaveze (+) / iz nos sma nje nja pla ćanja (-) O 16N 8 BROJ KREDITNE PRIJAVE registarski broj kredita iz prijave o kreditu odobrenom ino stran stvu ili uze tom iz ino stran stva U 6N 8 GODINA KREDITA godina zaključivanja kredita U 4N 9 MESTO I DATUM mesto i datum ispostavljanja naloga O PODACI ZA KNJIŽENJE 10 KNJIŽENJE na te ret ra čuna u ko rist ra čuna 11 PROTIVVREDNOST U DINARIMA obračunato po zvaničnom srednjem kursu * U O oba ve zan po da tak. U uslov no oba ve zan po da tak. * Po pu nja va ban ka. * O O 5AN 260 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Za formiranje i realizaciju naloga (nalog za plaćanje) MT103, swift poruke (elektronskog naloga-doznake)ključna polja iz naloga (prikazanog na prethodnoj strani) definisanog po UPUTSTVU NBS, su rubrike od 1 do 6, koje po suštini određuju i sadržaj swift poruke MT103, koja su grupisana u odnosu na swift standard bez obzira na redosled unošenja u samu poruku. Format poruke MT 103 (izvorni format) Status Ref Opis polja Format M 20 Sender s Reference 16x M 23B Bank Ope ra tion Code 4!c O 23E Instruc tion Code 4!c (/30x) O 26T Transaction Type Code 3!a M 32A Value Date/Currency/Inter bank Set tled Amo unt 6!n3!a15d O 33B Currency/Original Ordered Amount 3!a15d O 36 Exchange Rate 12d M 50a Orde ring Custo mer A or K M 51A Sending Institution (/1!a) (/34x) 4!a2!a2!c (3!c) O 52a Orde ring Insti tu tion A or D O 53a Sender s Correspondent A,B or D O 54a Receiver s Correspondent A,B or D O 55a Third Reimbursement Institution A,B or D O 56a Intermediary Insti tu tion A,C or D O 57a Acco unt With Insti tu tion A,B,C or D M 59a Benefi ciary Custo mer A or no let ter option O 70 Remittance Information 4*35x M 71A Deta ils of Char ges 3!a O 71F Sen der s Char ges 3!a15d O 71G Receiver s Charges 3!a15d O 72 Sender to Receiver Information 6*35x O 77B Regulatory Repor ting 3*35x O 77T Envelope Contents 9000z * osen če na polja pred sta vlja ju raz li ke MT103 u odno su na for mat MT100 (for mat kori šćen do 2003. godine) Na osnovu podataka koji zahteva izvorni format, u strukturu poruke, za svaki pojedinačni nalog za plaćanje unose se podaci, koji u suštini odgovaraju bankarskom sadržaju za svaki nalog, koji se analogno vezuje za subjekte u lancu plaćanja i finansijske podatke koji su osnova za emitovanje i kasnije back office poslove u deviznom knjigovodstvu banke. U strukturi swift poruke sistematizovano je 5 segmenata (Basic header, Application header, User header, Text block i poslednji Trailer blok). Svaki od blokova swift poruke ima svoju PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 261

osnovnu strukturu i sadržaj adekvatan nameni. Osnovni blok za unos bankarskog sadržaja naloga je blok 4, odn. TEXT blok, koji je za MT103 prikazan izvornim formatom. Text blok je osnova naloga i njegov sadržaj je predmet bankarskog scenarija samog posla. Prva dva bloka u redosledu predstavljaju (pored drugih podataka iz zaglavlja poruke) informacije o banci Sender-u (Basic header) i banci Receiver-u (Application header), u User bloku se unosi korisnička referenca (različite strukture u zavisnosti od institucije, IT šifarnika i dr.) a trailer bloku se nalaze kodovi koji bliže definišu status poruke na putu kroz swift mrežu (dva puta poslata poruka, poruka koja se šalje u periodu treninga (Test and Training) i dr. Statusi). Primena na pojedinačni nalog za plaćanje MT103 (primer 1) S BANKYUBG MT 103 R DEUT DEFF :20:100KD01032207 :23B:CRED :32A:010323EUR12400, :33B:EUR12450, Banka pošiljalac poruke/banka nalogodavca Tip poru ke Ban ka pri ma lac poru ke / može isto vre me no biti i ban ka KK (ako KK ima otvo ren račun kod ban ke R Broj nalo ga / Refe ren ca nalo ga Kod nalo ga (CRED=nalog za pla ćanje, CREDIT transfer) Valu ta datum, ozna ka valu te i iznos,koji je pred met međubankarskog poravnanja Iznos koji je ban ka za izvr še nje nalo ga pri mi la od nalo go dav ca :36:1, Kurs koji je pred met odno sa valu ta u polji ma :32A: i :33B:, ako je ista valu ta uno si se jedan (direktiva EMU) :50K:BG import Naziv nalo go dav ca opi sno, ali može i unos for ma ta A, koji pred sta vlja šifru nalo go davca u smi slu koda BEI (Busi ness Entity Iden ti fi ca tion), koja se publi ku je u BIC regi stru Beograd, Dositejeva 39 (regi stru svih bana ka i osta lih članica swift mreže) :57A:BYLADEMMGNB Swift adre sa ban ke KK (Kraj njeg Kori sni ka) :59:/10093593 KK priliva, odn. inostrani partner nalogodavca :50K: WASCHEK ELEK TRO NIK GMBH 89312 GUEN ZBURG :70:/INV/049 Broj fak tu re,poda tak o doku men tu po kome se izvr ša va pla ćanje :71A:SHA Model troškova, raspored troškova na nalogodavca i KK :71F:EUR50 Troškovi banke pošiljaoca :72:/INS/BYLADEMM Kod /INS/ zna či da je fi lijala navedena u polju :57A: instrukcije primila od svoje centrale Analiza poruke MT103/naloga za plaćanje (primer 1) Date instrukcije za plaćanje su po modelu kontokorentni odnos banke S i R. MT103 poruku banka S šalje banci R, odn. daje joj neposredno instrukcije da zaduži račun banke S kod banke R za iznos u polju:32a:instrukcija (međubankarsko poravnanje) dalje obavezuje banku R da prenese banci KK (Krajnjeg Korisnika)informaciju o odobrenju njenog računa (kod banke R) u korist KK (polje:59:). Prenos sredstava na račun banke KK je po mehanizmu posredovanja banke centrale prema banci filijale (BYLADEMMGNB). Razlika u odnosu na model iz vežbe 2 je definisana uvođenjem banke KK (polje:57a:), a to bankarski znači da se račun KK ne nalazi kod banke R, već je račun KK otvoren kod banke u polju:57a: (Account with Institution), banke KK. 262 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Mapiranje SWIFT poruka STP / po modelu end to end automation Poseban mehanizam preslikavanja formata swift poruka iz jednog u drugi tip poruke (MT103 u MT202, kod modela doznake sa pokrićem), znači da je emitovanjem poruke MT103 banka obavezno morala da izvrši emitovanje poruke MT202 (pokriće), sa ciljem daljeg izvršavanja naloga za plaćanje od strane banke R. Mapiranje je logički proces kopiranja sadržaja (iz MT103 u poruku za emitovanje pokrića MT202, slika 6) sa ciljem dalje realizacije naloga za plaćanje. U suštini mapiranje je podvedeno pod niz tzv. STP pravila (Straight Through Processing), koja je swift definisao na nivou standarda u razmeni poruka. Slika 6. Mapiranje MT103 u MT202 Slika 7. Mapiranje MT103 u MT103 Prema modelima mapiranja, proces preslikavanja (određen broj polja iz poruke MT103 se preslikava u poruku MT202) je moguć za oba modela doznaka (model sa pokrićem i model serijske doznake). Putem STP mapiranja, STP je, u smislu swift mreže i IT proizvoda model automatskog režima obrade i razmene poruka. Za model serijske doznake, mapiranje je preslikavanje prve emitovane MT103 u drugu MT103, sa logikom poslovnog procesa (slika 7). Mehanizmi zaštite u SWIFT mreži/razmena ključeva i tehnologija razvoja servisa Uvedeni standardi (slika 8) propisuju pravila za sve kategorije poruka, odn. razmena ključeva je obavezna za sve razmene finansijskih poruka (znači i MT100, MT202 i niz drugih finansijskih poruka), ali na isti način razmenu određenih kategorija poruka ne obavezuje razmena ključeva. Proces razmene ključeva je podveden pod tehnologiju razmene ključeva (B.K.E. i mehanizam/algoritam RSA), ali bankarski poslovni odnos između dve banke koje razmenjuju finansijske poruke, definisan je u smislu davanja instrukcija za izvršenje doznake vrstom modela doznake (model doznake sa pokrićem i model serijske doznake), pri čemu je ta razmena podvedena pod stroge okvire standarda u razmeni finansijskih poruka. U slučaju kada banka pošiljalac emituje poruku MT103 sa pokrićem (MT202), model koji je nosilac davanja instrukcija za plaćanje i saglasnog pokrića je model doznake sa pokrićem, što u materijalnom smislu znači da je izborom modela definisao i sva pravila plaćanja i način realizacije platnog naloga (emitovanje MT103 kao instrukciju za plaćanje, a MT202 kao pokriće za izvršenje platnog naloga, što se po pravilima propisanih standardom vidi iz strukture MT103. Polje:53: definiše tip platnog naloga, preciznije model doznake, a to znači PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 263

da banka koja emituje MT103 nema otvoren račun kod banke primaoca, već da će banka primalac MT103 pokriće za izvršenje platnog naloga dobiti preko banke korespondenta) banke primaoca navedene u polju:53: MT103 poruke). Da bi se izvršila doznaka po navedenom modelu banka pošiljalac MT103 mora imati razmenjene ključeve sa predmetnim bankama, primaocima MT103 i MT202 poruka. Razmenjeni ključevi koriste se za autentifikaciju poruka, odn. rezultat autentifikacije mora biti jednak i kod banke koja emituje i banke koja prima poruku, kao rezultat izvršene doznake sa pokrićem. Slika 8. SWIFTNet FIN - tehnologija zaštite Bankarska praksa (primeri u plaćanjima prema inostranstvu) 1. Proces plaćanja nostro doznaka MT 103 2. Plaćanje sa računa kod ino banke (kontokorentski odnosi - single direct account relationship) A. Instrukcija za plaćanje (primer 1) Po nalogu firme BG import, Beograd izvršiti plaćanje u korist firme iz Nemačke (pri čemu struktura poruke MT103 pokazuje cilj naloga za plaćanje). S BANKYUBG MT 103 R DEUT DEFF :20:100KD01032207 :23B:CRED :32A:010323EUR12400, :33B:EUR12450, :36:1, :50K:BG import 264 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Beo grad, Dosi te je va 39 :57A:BYLADEMMGNB :59:/10093593 WASCHEK ELEK TRO NIK GMBH HEI DEN HE I MER STR. 64 89312 GUEN ZBURG :70:INVO I CE NO. 049 :71A:BEN :71F:EUR50 :72:/INS/BYLADEMM B. Plaćanje prema inostranstvu MT103 (nostro doznaka - primer 2) S BANKYUBG MT 103 R DRES DEFF :20:100KD01032207 :23B:CRED :32A:010323EUR12400, :50K:BG import Beo grad, Dosi te je va 39 :57A:GENO DEFF701 :59:/10093593 WASCHEK ELEK TRO NIK GMBH HEI DEN HE I MER STR. 64 :70:/INV/49 :71A:SHA C. Plaćanje prema inostranstvu MT103 (nostro doznaka - primer 3) S BANKYUBG MT 103 R DEUT DEFF :20:100KD01032207 :23B:CRED :32A:010323EUR12400, :50K:BG import Beo grad, Dosi te je va 39 :59:/10093593 ELEK TRO NIK GMBH PARK STR. 64 :70:/INV/4978//4979 :71A:SHA Analiza date instrukcije za plaćanje između banke pošiljaoca i banke primaoca postoje kontokorentni odnosi, odn, banka iz SCG Sender BANKYUBG) ima direktno otvoren račun kod inostrane banke u Nemačkoj (Receiver DEUTDEFF), PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 265

emitovana instrukcija za plaćanje istovremeno je i nalog banci primaocu da zaduži račun banke pošiljaoca za iznos naveden u polju:32a: krajnji korisnik deviznih sredstava ima otvoren račun kod banke primaoca MT 103 D. Plaćanje prema inostranstvu MT103 (nostro doznaka sa pokrićem MT202 - primer 4) S BANKYUBG MT 103 R CHAS DEFF :20:103D01032207 :23B:CRED :32A:010323EUR12400, :50K:BG import Beo grad, Dosi te je va 39 :53A:DEUT DEFF :59:/10093593 ELEK TRO NIK GMBH RING STR. 64 :70:/RFB/49777 :71A:SHA S BANKYUBG MT 202 R DEUT DEFF :20:202-2207 :21:103D1032207 :32A:010323EUR12400, :538:CHAS DEFF Analiza poruke i instrukcije za plaćanje Date instrukcije za plaćanje su po modelu doznake sa pokrićem, odnos banke S i R. MT103 poruke pokazuje da nema kontokorentnih odnosa, banka S šalje banci R, neposredno samo instrukcije za izvršenje naloga za plaćanje putem MT103. Iznos pokrića, instrukciju za zaduženje računa (MT202) emituje svom korespondentu (nalog za zaduženje računa banke S kod banke korespondenta). Data instrukcija za plaćanje obavezuje banku R da izvrši odobrenje računa KK (kod banke R) u korist KK (polje:59:). Razlika u odnosu na model iz vežbe 2 je definisana uvođenjem banke korespondenta banke S (polje:53a:), a to bankarski znači da je račun banke S otvoren kod banke u polju:53a:, a da je račun KK otvoren kod banke R.U kontekstu obaveza banke S emitovanje doznake sa pokrićem znači istovremeno emitovanje dve poruke: instrukcije za plaćanje MT013 i pokrića putem MT202. E. Plaćanje prema inostranstvu MT103 (nostro doznaka - primer 5) S BANKYUBG MT 103 R BOFA US33 266 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

:20:100KD01032207 :23B:CRED :23E:PHOB/7856345 :32A:010323USD12500, :33B:USD12400, :50K:BG import Beo grad, Dosi te je va 39 :57A:CITI US33 :59:/10093593 NY REGENT DRI VE 123 :70:/INV/49 :71A:OUR :71G:USD100,00 Analiza poruke i instrukcije za plaćanje U poruci (instrukciji za plaćanje) MT103, struktura poruke je slična modelu iz vežbe 4, ali i različita za uvedena polja ;33B: i:71g:. Polje:33B:predstavlja iznos koji je banka dobila da izvrši od strane nalogodavca (instructed amount), a polje za troškove koji su na teret nalogodavca (OUR),:71G:predstavljaju troškove koje će banka R naplatiti za izvršenje doznake po nalogu banke S. Postoje definisana pravila u vezi troškova, koja su propisana od strane swift mreže i koja su jednaka za sve banke na mreži. U strukturi troškova pod formatom polja:71a: mogu biti definisana (sve u zavisnosti od koda u polju)kao troškovi koji su na teret nalogodavca (polje:71f:, kada je polje:71a:our), kao troškovi koji su na teret KK (polje:71g:, kada je polje:71a:ben, odnosno treća opcija kada se troškovi raspoređuju po modelu deljivih troškova, odn. deo troškova koji pada na teret nalogodavca i deo troškova koji pada na teret KK, polje:71a:sha, SHARE, znači logika podele troškova. Polje:23E:Instruction code, je polje koje se može više puta ponoviti u okviru poruke, sa ciljem upotrebe različitih kodova za jednu ili više banaka/klijenata, polje:57a: je banka KK, odn. banka gde KK ima otvoren račun i od koje dobija izvod o transakcijama na svom računu. Opcije formata: A, B, C, D, označavaju na koji način je u polju poruke dat podatak o banci KK, A=BIC (SWIFT adresa banke), B=lokacija, C=party id,:d:naziv banke opisno polje:71a: sadrži detalje o plaćanju, odn. polje može imati vrednosti SHA, OUR, BEN F. Plaćanje prema inostranstvu MT103 (nostro doznaka -primer 6) MT 103 S BANKYUBG (BANKCSBG), po izvr še noj izme ni ISO koda zemlje YU je CS R BKAUATWWVIL 20:PO12345 :23B:TELB/FAX3435556 :32A:001214USD174000, 50K:INSTI TU TE FOR MANU FAC TU RING :52A:DEUT DEFF :53A:CITI US33 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 267

:54A:BKTRUS33 :55A:BKAUATWW :57A:CABVATWW :59:/55127123 BRU DER HENN BETRI EBS AG MOM MSEN GAS SE 5A-1040 WIEN AUSTRIA :70:/INV/ 1537 //1538 :71A:SHA Analiza poruke i instrukcije za plaćanje U vežbi 6 korišćen je model doznake sa pokrićem, znači banka S emituje i MT103 i MT202 poruku, ali za razliku od prethodnih vežbi, model strukture je nešto složeniji, jer je veći broj rambursnih institucija pojavljuje u prenosu (banaka u lancu plaćanja). Banka S nema direktne korespondentske odnose sa bankom R, odn. i banka S i banka R imaju svoje banke korespondente za poravnanje u dolarima, polja:53a: i:54a:. U poruci se pojavljuju još 2 banke u lancu plaćanja:polje:52a: i:57a: odn. banka koja je dala instrukcije banci S i banka KK (jer se račun krajnjeg korisnika ne nalazi kod banke R) G. Plaćanje prema inostranstvu MT103 (loro doznaka serijski model - primer 7) 268 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM S DEUT DEFF MT 103 R BANKYUBG :20:002ID0103209 :23B:CRED :32A:010320EUR669,31 :33B:EUR672,81 :36:1, :50K:SAAB NYGE AERO AB BOX 321 611 27 NYKOPING :52A:NBBKSESS :56A:DRES DEFF :57A:BANKYU22 :59:/1359308 0000 TRAF FIC CON TROL OMLA DIN SKIH BRI GA DA, P.O.BOX 5 11070N.BEO GRAD/JUGO SLA VIEN :70:INV.1275 10208 :71A:OUR :71F:EUR3,5 Analiza poruke i instrukcije za plaćanje Vežba logički predstavlja model serijske doznake, odn. varijante prve emitovane doznake, koja je poslata banci iz YU (CS), kao informacija o prilivu sredstava kod banke u polju:56a: za banku u polju:57:, a koja se sprovodi na osnovu instrukcija banke iz polja:52:.

Slika 9. Mapiranje Serijska doznaka (mapiranje MT103, slika 9) je tip loro doznake, znači priliv iz inostranstva (naplata). Naplate su definisane Zakonom o deviznom poslovanju i UPUT- STVOM NBS, i u smislu načina plaćanja i formata naloga (datog u nastavku). Lanac plaćanja po modelu serijske doznake znači da se u nizu vrši emitovanje MT103 dok se ne zatvori lanac plaćanja, odn. u datom primeru potrebno je emitovanje 3 serijske doznake koje se realizuju po modelu STP, odn. mapiranja sekvencijalno iz prve poruke u drugu, odn. druge u treću emitovanu MT103 poruku. U swift standardima i tehnologiji zastupljeni su svi bankarski instrumenti i pravila u radu sa njima. U okviru standarda definisane su kategorije poruka koje se referenciraju na odnosne bankarske instrumente, i.e. prema sledećoj klasifikaciji:od kategorije 0 do zaključno 9. Kategorija 0-sistemske poruke, kategorija 1-doznake i ino čekovi, 2-međubankarski transferi, 3-trgovanje devizama i ukamaćivanje depozita, 4-inkasa i gotovinska pisma, 5-hartije od vrednosti, 6-plemeniti metali i konzorcijalni krediti, 7-dokumentarni akreditivi i garancije, 8-putnički čekovi, 9-izvodi, aviza i slobodni formati. Posebnu grupu poruka predstavljaju tzv. poruke Common group messages, odn. poruke koje se pridružuju svakoj kategoriji poruka (troškovi, upiti i odgovori, vlasnički format poruka i dr. Bankarska praksa u YU pokazuje da je primena swift tehnologije u NBS, CB CG i poslovnim bankama obavezna i da je gotovo nemoguće poslovanje banaka bez njene primene u međunarodnim plaćanjima/naplatama. Članstvo domaćih poslovnih banaka u swift mreži regulisano je Zakonom o deviznom poslovanju, ovlašćene banke, na osnovu licenci NBS za banke u Srbiji i CB Crne Gore za banke iz Crne Gore i pristupnim kriterijumima prema administraciji swift-a, koje definiše Nacionalna grupa za članstvo u swift mreži. 7. MODELI TROŠKOVA U SWIFT MT103 PORUCI Funkcija polja troškova i iznosa u SVIFT MT103 poruci U principu u plaćanjima nije bitan samo efikasan i kontrolisan način plaćanja, već i sistem upravljanja troškovima, koji se pojavljuju u lancu plaćanja, a čija visina utiče na profitabilnost svakog pojedinačnog bankarskog i spoljnotrgovinskog posla. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 269

Polja i podaci koji su u poruci MT103 vezani za troškove i izvršavanje plaćanja definisani su sledećim nizom podataka: M 32A Value Date/Currency/Inter bank Set tled Amo unt 6!n3!a15d O 33B Currency/Original Ordered Amount 3!a15d O 36 Exchange Rate 12d M 71A Details of Charges 3!a O 71F Sender s Charges 3!a15d O 71G Receiver s Charges 3!a15d U poruci MT103 uvedeno je novo polje iznosa (:33B:), koje definiše iznos koji je dat po nalogu klijenta banci koja izvršava nalog. Na nivou veze oba iznosa i:32a: (iznos koji je predmet međubankarskog poravnanja) i:33b: utvrđen je algoritam za izračunavanje iznosa koji se emituje putem polja:32a:, odn. koji se izvršava između banaka u lancu plaćanja (ovo pravilo se odnosi na prvu emitovanu MT 103, jer se već u sekvenci emitovanja druge MT 103 mogu pojaviti troškovi koji menjaju predmetni iznos (nije uvek banci pošiljaocu poznat iznos troškova koji će nastati u smislu izvršenja naloga), kada je primenjen model serijske doznake, odnosno kada troškovi mogu biti promenjeni u smislu emitovane doznake sa pokrićem. Modeli troškova Troškovi koji su predmet izvršenja naloga, sa gledišta plaćanja troškova određeni su modelom koji se unosi u polje:71a:. U modelu troškova, pojavljuju se banka pošiljalac (Sender), banka primalac (Receiver), ostale banke u lancu plaćanja (posredničke banke), kao finansijski subjekti plaćanja, koji su definisani u samoj strukturi MT103 koja se emituje (kada je banka pošiljalac domaća banka-nostro doznaka, odliv sredstava, primera radi plaćanje uvoza robe), odnosno kada domaća banka prima poruku od inostrane banke korespondenta (loro doznaka-priliv, primera radi kao posledica izvoza proizvoda). Primena odgovarajućeg modela troškova automatski definiše na čiji teret padaju troškovi, odn. da li troškove: U modelu gde je polje:71a:our plaća nalogodavac (znači da sve troškove koji mogu nastati kao troškovi banke primaoca (Receiver) ili, ako su u bankarskoj šemi plaćanja učesnici i banke posrednici u plaćanju, plaća domaća firma nalogodavac U modelu gde je vrednost u polju:71a:sha plaćaju ravnopravno i firma nalogodavac i firma krajnji korisnik, odn. sve troškove na strani banke pošiljaoca (Sender) plaća firma nalogodavac, a sve troškove na teret banke primaoca (Receiver) plaća firma krajnji korisnik sredstava U modelu gde je polje:71a:ben sve troškove koji mogu nastati u izvršenju naloga plaća firma krajnji korisnik sredstava Uloga nalogodavca i krajnjeg korisnika u plaćanju troškova U plaćanju doznakom, pored banaka u izvršenju plaćanja definisane su i nefinansijske organizacije, firma nalogodavac, koja daje platne instrukcije banci za izvršenje naloga, na čiji teret se obračunavaju i naplaćuju troškovi od strane banke nalogodavca, koji nisu 270 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

vidljivi u telu poruke MT103, već se direktno naplata troškova vrši zaduženjem računa firme (naravno ako je račun, otvoren kod banke pošiljaoca), koja je istovremeno i banka nalogodavca. U telu poruke se tada može pojaviti (kod modela troškova 71A:OUR), troškovi banke primaoca (71G:) i ne mora uvek, definisani troškovi ostalih banaka posrednika u lancu plaćanja. U modelu koji je:71a:sha, u telu poruke se, po pravilu ne pojavljuju polja troškova, jer su oni predmet direktnog plaćanja (zaduženja računa)od strane banke nalogodavca i banke krajnjeg korisnika. U modelu koji je definisan kao 71A:BEN, u principu se pojavljuju troškovi na strani banke pošiljaoca, mogu se definisati jedan ili više polja predmetnih troškova, odn. više polja:71f: Upotreba polja iznosa i troškova u MODELIMA troškova Pravila koja su definisana za korišćenje polja iznosa i polja troškova, predstavljaju algoritam na osnovu kojeg se vrši izračunavanje iznosa troškova koji se odbijaju od iznosa u polju:33b: (Instructed amount) i unose u polje:32a: (Settlement amount). Relacija koja važi za polja:33b, 36, 71G, 71F and 32A, uspostavlja se putem sledeće formule: :32A: = na iznos u polju :33B: (Instruc ted amo unt) pri me nju je se kurs, ako nije ista valuta, ako je ista valu ta onda je kurs = 1 data u polju :36: + tro ško vi u polju :71G: tro ško vi u polju :71F (svi koji su nave de ni, ako je više od jed nog polja) MT 103 Model strukture doznake Sta tus Tag Field Name Con tent/option M 20 Sender s Reference 16x O 13 Time indications /8c/4!n1!x4!n M 23B Bank Operation Code 4!c O 23E Instruc tion Code 4!c (/30x) O 26T Tran sac tion Type Code 3!a M 32A Value Date/Currency/Inter bank Set tled Amo unt 6!n3!a15d O 33B Currency/Original Ordered Amount 3!a15d O 36 Exchange Rate 12d M 50a Orde ring Custo mer A or K M 51A Sen ding Insti tu tion (/1!a) (/34x) 4!a2!a2!c (3!c) O 52a Ordering Institution A or D O 53a Sender s Correspondent A,B or D O 54a Receiver s Correspondent A,B or D O 55a Third Reimbursement Institution A,B or D O 56a Intermediary Insti tu tion A,C or D O 57a Account With Institution A,B,C or D M 59a Benefi ciary Custo mer A or no let ter option PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 271

Sta tus Tag Field Name Con tent/option O 70 Remittance Information 4*35x M 71A Deta ils of Char ges 3!a O 71F Sender s Charges 3!a15d O 71G Receiver s Charges 3!a15d O 72 Sender to Receiver Information 6*35x O 77B Regulatory Repor ting 3*35x O 77T Envelope Contents 9000z Primeri iz prakse U primerima iz prakse koji slede, za svaki model biće ilustrovan sadržaj koji se definiše u sadržaju poruke MT103 i deo naplaćenih troškova, sve u zavisnosti od primenjenih modela, od strane firme nalogodavca, odn. korisnika, koji nije predmet unošenja u sam sadržaj poruke, jer se izvršava kao direktno zaduženje kod banaka nalogodavca i krajnjeg korisnika. Nefinansijske institucije su definisane u poruci MT103 kao polja:50a: firma nalogodavac, odn. polje:59a: firma krajnji korisnik sredstava po nalogu koji se izvršava. M 50a Orde ring Custo mer A or K M 59a Benefi ciary Custo mer A or no let ter option U smislu plaćanja i troškova koji su predmet izvršavanja naloga, instrukcije su date sledećim elementima: Nalogodavac daje instrukcije banci da izvrši plaćanje doznakom iznos od EUR 10000,00 korisniku u SAD Kurs za EUR/USD je 1 EUR = 1.25 USD (ovaj kurs je uzet radi jednostavnosti obračuna) Troškovi banke pošiljaoca (Sender) EUR 50,00 (=USD 62,50) Troškovi banke primaoca (Receiver) USD 35,00 (=EUR 28,00) A. Primer 1: Troškovi po modelu OUR Sledi specifikacija i obračun troškova za izvršenje naloga 1. Iznos za koji će biti zadužen račun nalogodavca (NLG) se izračunava: iznos koji je nalogodavac podneo za plaćanje EUR 10.000,00 +iznos troškova na strani banke pošiljaoca EUR 50,00 +iznos troškova na strani banke primaoca EUR 35,00/1,25 = 28 = iznos kojim će biti zadužen račun NLG EUR 10078,00 272 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

2. Izvod iz poruke MT103 M 32A 040420USD12535, Iznos za međubankarsko poravnanje O 33B 040420EUR10000, Iznos koji je od stra ne NLG dat na pla ćanje O 36 1,25 kurs M 71A OUR Model troškova O 71G 35USD Troškovi banke primaoca 3. Iznos za koji će biti odobren račun krajnjeg korisnika (KK) se izračunava: iznos međubankarskog poravnanja:usd 12535 -iznos troškova na strani banke primaoca USD 35,00 =iznos za koji će biti odobren račun KK 12500 B. Primer 2: Troškovi po modelu SHA 1. Iznos za koji će biti zadužen račun nalogodavca (NLG): iznos koji je nalogodavac podneo za plaćanje EUR 10.000,00 +iznos troškova na strani banke pošiljaoca EUR 50,00 =iznos kojim će biti zadužen račun NLG EUR 10050,00 2. Izvod iz poruke MT103 M 32A 040420USD12500, Iznos za međubankarsko poravnanje O 33B 040420EUR10000, Iznos koji je od stra ne NLG dat na pla ćanje O 36 1,25 Kurs M 71A SHA Model troškova 3. Iznos za koji će biti odobren računu krajnjeg korisnika (KK): iznos međubankarskog poravnanja:usd 12500,00 - iznos troškova na strani banke primaoca USD 35,00 = iznos za koji će biti odobren račun KK USD 12465,00 C. Primer 3: Troškovi po modelu BEN 1. Iznos za koji će biti zadužen račun nalogodavca (NLG) EUR 10.000,00 2. Izvod iz poruke MT103 M 32A 040420USD12437,5 Iznos za međubankarsko poravnanje O 33B 040420EUR10000, Iznos koji je od stra ne NLG dat na pla ćanje O 36 1,25 Kurs M 71A BEN Model troškova O 71F USD62,5 Troškovi banke pošiljaoca PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 273

3. Iznos za koji će biti odobren računu krajnjeg korisnika (KK) iznos međubankarskog poravnanja:usd 12437,50 -iznos troškova na strani banke primaoca USD 62,50 -iznos troškova na strani banke pošiljaoca USD 35,00 =iznos za koji će biti odobren račun KK 12402,50 KK je obavešten o troškovima banke pošiljaoca Na osnovu koncepcije modela troškova, evidentno je da se izborom modela troškova obezbeđuju određene povoljnosti za NLG ili KK. Poslovne banke, kao agenti firmi u smislu izvršavanja naloga za plaćanje/posredovanja u naplati, značajno utiču na visinu troškova u realizaciji naloga odn. doprinose racionalnosti samog poslovanja firmi kao učesnika u lancu plaćanja. 8. STRUKTURA SWIFT PORUKA Blokovi SWIFT poruke Struktura swift poruka definisana je sa 5 blokova: {1: BASIC HEADER BLOCK} {2: APPLICATION HEADER BLOCK} {3: USER HEADER BLOCK} {4: TEXT BLOCK} {5: TRAILER BLOCK} Struktura pojedinih blokova i njihov sadržaj {1: BASIC HEADER BLOCK} 274 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM {1:F01NBSRCSBGAXXX0109017513} U nastavku sledi primer strukture osnovnog bloka swift poruke, koji se u principu pojavljuje na početku poruka koje međusobno razmenjuju finansijske institucije, razmena poruka između korisnika mreže u SVIFT aplikaciji FIN: {1: F 01 NBSRCSBGAXXX 0109 017513} (1) (2) (3) (4) (5) (6) (1) identifikator bloka (blok broj 1) (2) oznaka da je razmena u FIN aplikaciji (3) oznaka da je razmena poruka po modelu user to user (4) SWIFT adresa banke pošiljaoca (Sender) (5) Input Session Number (ISeN), brojač sesije u kojoj je izvršeno emitovanje poruke (6) Input Sequence number (ISN), brojač emitovanih poruka kroz FIN aplikaciju {2: APPLICATION HEADER BLOCK} Application Header - Input Za poruke koje emituje banka pošiljalac (odlazeće poruke), Application Header, ima sledeću strukturu:

{2: I 103 NBSRCSBGXXX U 3 003} sa sledećim rasporedom i namenama polja: {2:I 103 NBSRCSBGXXX U 3 003} (1) (2) (3) (4) (5)(6)(7) (1) identifikator bloka (blok broj 2) (2) oznaka da je poruka za slanje (user-to-user message input within FIN) (3) tip poruke koja se emituje (MT103) (4) swift adresa banke pošiljaoca (Sender) (5) prioritet (hitna poruka (U-urgent message, N-normal message) (6) informacija o statusu emitovane poruke (1-obaveštenje da poruka koja je emitovana nije preneta Non delivery warning, 2-Delivery notification, obaveštenje da je poruka preneta 3-ako se zahteva obaveštenje od SWIFT a i za slučaj da je poruka preneta, odn. da poruka nije isporučena. (7) vreme u kome poruka mora biti isporučena (003 poruka U-urgent message, znači sekvencu od 3h5 min = 15min) Application Header - Output {2:O9101021040310DEUTDEFFCXXX64366608150403101021N} Za poruku (output messages), output Application Header definiše tip poruke, ko emituje poruku, kada je poruka poslata i vreme kada je poruka isporučena. U nastavku je primer strukture output Application Header, u formi u kojoj se pojavljuje u user-to-user message, output within FIN: {2: O 910 1020 040310 DEUTDEFFCXXX 6436 660815 040310 1021 N} (1)(2)(3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10)(11) (1) identifikator bloka (blok broj 2) (2) oznaka da je poruka koja se prosleđuje banci primaocu (user-to-user message output within FIN) (3) tip poruke koja se emituje (MT910) (4) vreme kada je banka pošiljalac emitovala poruku (5) datum kada je poruka emitovana (6) banka pošiljalac poruke MT910 (7) broj sesije u kome je pokušana ili isporučena poruka (8) broj pod kojim je poruka isporučena ili izvršen pokušaj isporuke (za jednu emitovanu poruku-input message, može biti više izlaznih poruka-output message/s) (9) datum kada je poruka isporučena banci primaocu (10) čas-min kada je poruka isporučena banci primaocu (Receiver) (11) prioritet Primeri poruka sa Basic header (input/output) i Application header (input/output) BH (Basic Header) i Application header (AH) za poruku input message (1:F01KREDBEBBAXXX2315004902) (2:I202NBSRCSBGAXXXU3003) Basic Hea der Application Header - input PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 275

BH i Application header za istu poruku, ali output message (1:F01KREDBEBBAXXX1215003999) (2:O1001409000303NBSRCSBGAXXX23150049020003031509U) Basic Hea der Application Header - output {3: USER HEADER BLOCK} User Header blok je opcioni blok u swift porukama (within FIN for user-to-user Messages). U bloku 3 se unosi korisnička referenca, koja je u skladu sa pravilima referenciranja pojedine institucije (šifarnici bankarskih poslova, organizaciona jedinica, ime radnika koji priprema nalog, odn kombinacija navedenih kriterijuma na osnovu koje se jednoznačno prepoznaje ili posao organizacionog dela ili pojedinac koji priprema nalog itd). User Header popunjava pošiljalac poruke i ako se koristi pojaviće se u izlaznoj poruci kao referenca (output message). Struktura bloka 3 sadrži sledeća polja: 113 bankarski prioritet 108 korisnička referenca (user reference) 119 posebna pravila validacije, ako se primenjuju 103 FIN Copy service. 115 FIN Copy service. Ako su sva navedena polja korišćena u bloku njihov redosled je 103, 113, 108, 119 i 115. U nastavku sledi struktura bloka koja se najčešće koristi u razmenama poruka, odn. često samo polje 108, korisnička referenca. {3:{113:xxxx}{108:abcdefgh12345678}} Primer: {3:{108:B1009090051}} {4: TEXT BLOCK} Bankarski sadržaj/podaci iz naloga unose se u okviru bloka 4. U nastavku je prikazan (FIN user-to-user message) tipičan sadržaj naloga za međubankarski transfer sredstava, poruka MT202: {4: NBSRCSBGXXX MT202 BKTRUS33XXX :20:II62MS12258 :21:II62MS8620/USD :32A:040430USD416,70 :57A:AEI BUS33 :58A:/742460 PBBBCSBG-} 276 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

U nastavku sledi primer sadržaja poruke MT299 sa svim blokovima (sem bloka 3)i porukom 21 (odnosno potvrdom da je swift mreža izvršila isporuku MT299 banci primaocu), positive Acknowledgement (ACK), ili negative acknowledgement (NACK) {1:F21NBSRCSBGAXXX0109017512}{4:{177:0403101011}{451:0}} (1) identifikator bloka poruke, vidi se da je blok 1 (basic header) i njegov sadržaj: {1:F21NBSRCSBGAXXX0109017512} (2) blok 4 i njegov sadržaj: {4:{177:0403101011}{451:0}}, polje 177-datum i vreme relativno u odnosu na pošiljaoca, polje 451 u koje se unosi indikator odbijanja (1) ili prihvatanja emitovane poruke (0) {5: TRAILER BLOCK} Trailers se dodaju porukama kao blok 5, i to uglavnom iz sledećih razloga: 1. kontrole u razmeni poruka, 2. da označe da su nastale odgovarajuće okolnosti na mreži u smislu emitovanja/prijema poruke, i 3. da prenesu specijalne/dodatne informacije. Unošenje podataka u 5 blok mogu vršiti korisnici (user) ili sam swift (system). Trailers se pojavljuju samo u bloku 5 i svaki podblok se posebno unosi razdvojen blok separatorima. Svaki trailer počinje sa 3 slovna znaka, razdvojen od sadržaja sa:.for example, Block 5 of a user-to-user message, sent with a MAC and a Checksum. Primer bloka 5 (Trailer): {5:{MAC:41720873}{CHK:123456789ABC}} U okviru bloka 5 može se pojaviti jedan ili više trailer/s. Korisnik je u obavezi da kontroliše sadržaj bloka radi prenetih informacija koje se u njemu nalaze (slučaj PDM and PDE trailers), sa ciljem izbegavanja dvostrukog plaćanja. U nastavku je dat pregled korisničkih i sistemskih sadržaja Trailers a: {5: user tra i lers: MAC (Mes sa ge Aut hen ti ca tion Code) {MAC:B81E4D7A} PAC (Proprietary Aut hen ti ca tion Code) CHK (Chek sum) {CHK:2FF13BD7EB9B} TNG (Tra i ning) PDE (Pos si ble Dupli ca te Emis sion)} System tra i lers: CHK (Chek sum) {CHK:2FF13BD7EB9B} TNG (Tra i ning) SYS (System tra i ler) PDM (Pos si ble Dupli ca te Mes sa ge) DLM (Delayed Mes sa ge) MRF (Mes sa ge Refe ren ce) PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 277

9. BANKARSKI IZVOD PORUKA MT950 MT 950 Izvod Banke (Bank statement) Kategorija 9, Struktura polja i pravila popunjavanja POLJE 61 Pot po lja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 For mat polja 61: 6n[ 4n ]2a [ 1a ]15cifa ra aaaa 16x [ // 16 x ][ 34x ] Oznaka potpolja Format Sadržaj potpolje 1 6n datum u ISO for ma tu GGMMDD (YYMMDD) potpolje 2 [ 4n ] datum u redukovanom ISO formatu MMDD (MMDD) potpolje 3 2a D/C oznaka D=debit (zaduženje), C=credit (odobrenje), pri čemu su sle de ći kodovi dozvoljeni: D=debit C=credit RC=reversal of credit (storno odobrenja-zaduženje) RD=reversal of debit (strono zaduženja-odobrenje) potpolje 4 [ 1a ] 3-ći znak od currency code-ozna ke valu te potpolje 5 15 cifara valutni iznos transakcije potpolje 6 aaaa oznaka tipa transakcije * potpolje 7 16x referenca Banke primaoca, Banke vlasnika računa * potpolje 8 [ //16x ] refe ren ca Ban ke poši lja o ca, Ban ke kod koje je otvo ren račun * potpolje 9 [ 34x ] polje koje sadr ži deta lje koji olak ša va ju sla ga nje računa * potpolje 6 aaaa oznaka tipa transakcije Potpolje može biti popunjeno na jedan od sledeća tri načina: 1. Format: Snnn definisan za SWIFT instrukcije za transfer i pripadajuće poruke o troškovima S = SWIFT nnn = oznaka za tip swift poruke (S100, nnn=100) 2. Format: Nnnn definisan za instrukcije naloga za plaćanje i pripadajuće poruke o troškovima, koje nisu poslate kroz SWIFT, od. gde je preciznija upotreba kodova koji opisuju prirodu transakcija. Kodovi prikazani sledećom tabelom: red.broj kod vrsta transakcije / instrumenta 1 BOE Bill of Exchange 2 BRF Brokerage Fee 3 CHG Char ges and Other Expenses 278 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

red.broj kod vrsta transakcije / instrumenta 4 CHK Cheques 5 CLR Cash Let ter / Cheques Remit tan ce 6 CMI Cash mana ge ment item-no detail 7 CMN Cash mana ge ment item-noti o nal poo ling 8 CMS Cash mana ge ment item-sweeping 9 CMT Cash mana ge ment item-top ping 10 CMZ Cash mana ge ment item-zero balan cing 11 COL Collections (upotreba kada se unosi vrednost glavnice) 12 COM Commission 13 DCR Documentary Cre dit (upo tre ba kada se uno si vred nost glav ni ce) 14 DDT Direct debi ting item 15 DIV Dividends-Warrants 16 EQA Equivalent Amo unt 17 ECK Eurocheques 18 FEX Foreign Exchange 19 INT Interest 20 LBX Lock Box 21 LDP Loan Depo sit 22 MSC Miscellaneous 23 RTI Returned Item 24 SEC Securities (upotreba kada se unosi vrednost glavnice) 25 STO Standing Order 26 TCK Travellers Cheques 27 TRF Transfer 28 VDA Value Date Adjust ment (upo tre ba kada je pogre šan datum i tran sak ci ja je neva že ća, sledi ispravna transakcija) 3. Format: Faaa Definisan za transakcije prethodno prikazane u izvodu, koje šalje Banka koja vodi račun, aaa predstavlja upotrebu prethodno definisanih kodova u tabeli kodova potpolje 7 16x referenca Banke primaoca, Banke vlasnika računa, mora biti prisutan bar jedan znak različit od blanko zaduženja, znaci debit knjiženje, upotreba ovog polja ima svrhu da, na strani Banke vlasnika računa, da podatke o instrukcijama za zaduženje. sadržaj tog polja je SENDER s TRN (odnosno referenca originalne transakcije polje 20 poruke) PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 279

Za odobrenja (credit) može biti: Sadržaj polja može biti Reference for the Beneficiary, odn. polje 21 (related reference) poruke Sadržaj polja može biti polje 20 (TRN poruke) naloga za plaćanje izdatog od strane Banke koja vodi račun Ako nema reference u ovom polju obavezno se mora uneti kod NONREF Referenca se uvek mora uneti kada je poznata. Za slučaj da transakcija prolazi kroz vise finansijskih institucija, referenca originalne transakcije mora uvek biti prosleđena Ako se transakcija odnosi na čekove, broj čeka uvek mora biti naveden MT 950 For mat poru ke Status Oznaka Ime polja Sadržaj polja M 20 TRN-Transaction Reference Number - referenca (broj) naloga 16x M 25 Broj raču na 35x M 28C Broj izvo da / broj stra ni ce izvo da 5n[ 3/n ] M 60a Prethodno stanje izvoda (staro stanje izvoda) F ili M O 61 stavke izvoda pogledati pravila za 61 M 62a sta nje izvo da posle knji že nja (novo sta nje izvo da) F ili M O 64 stanje izvoda raspoloživa sredstva 1a6n3a15cifara MT 950 Definicije polja polje 20: TRN referenca izvoda poruke MT 950 polje 25: Broj računa za koji se izvod šalje polje 28C: Broj izvoda / redni broj strane izvoda za odnosni izvod (npr. prva poruka izvoda br. 10 / 1, druga strana izvoda 10 / 2 itd.) polje 60a: Staro stanje tekućeg izvoda (prethodno stanje izvoda), mora biti jednako iznosu u polju 62a (Closing Balance), stanju prethodnog izvoda za taj račun. Prva stranica izvoda mora u oznaci polja sadržati F, odn. polje 60F (First Opening Balance, početno stanje tekućeg izvoda). Za slučaj da izvod ima vise stranica, polje 60 na drugoj i sledećim stranicama, za isti period-izvod, sadrži M u polju 60, odn. 60M (Intermediate Opening Balance), međustanje tekućeg izvoda. Dva znaka oznake valute u polju 60a, moraju biti jednaka oznaci valute u poljima 62a i 64. Polje 61: Predstavlja stavke izvoda-pojedinačne transakcije koje su knjižene na računu, Polje posebno objašnjeno na početku, format i namena. Polje 62a: Sadržaj polja (iznos) ce biti ponovljen u polju 60a narednog izvoda za taj račun. Ako je poslata samo jedna stranica izvoda opcija mora biti F, odn. polje je 62F (Final Closing Balance). Kada je vise stranica istog izvoda, sve stranice izvoda, sem poslednje moraju sadržati opciju M, odn. polje M (Intermediate Closing Balance), međustanje izvoda, dok 280 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

poslednja stranica izvoda sadrži F, odn. 62F (Final Closing Balance), novo stanje izvoda. Dva znaka oznake valute u polju 62a, moraju biti jednaka oznaci valute u poljima 60a i 64. Polje 64: Sadržaj polja (iznos) označava sredstva koja su raspoloživa Banci vlasniku računa (ako je saldo naravno potražni-credit balance), odn. ako je saldo dugovni-debit balance, na koji Banka kod koje je otvoren račun zaračunava zateznu kamatu. Dva znaka oznake valute u polju 64, moraju biti jednaka oznaci valute u poljima 60a i 62a. 10. REFERENCIRANJE NALOGA U SWIFT PORUKAMA Sistem referenciranja U plaćanjima/naplatama prema/iz inostranstva poslovno bankarstvo i druge finansijske institucije (komercijalne banke, centralne banke, investicione banke, brokerske kuće, klirinške kuće, i dr. institucije članice SWIFT mreže), vrše razmene finansijskih naloga sa ciljem sprovođenja instrukcija svojih komitenata (nalogodavaca) i/ili međubankarska plaćanja odn. plaćanja obaveza državne administracije. U dnevnom prometu naloga, broj naloga varira u odnosu na veličinu banaka, odn. broj finansijskih naloga koje banke emituju/primaju u toku radnog dana. Prema statistikama, koje su rezultat analize prometa, ukupnog iznosa i broja finansijskih naloga, finansijske institucije i sve ostale članice mreže dnevno emituju/primaju preko 10.000.000 poruka/dan, odn. oko 7-8 mil finansijskih poruka/dan (naloga). Veliki obim dnevnog prometa finansijskih naloga, sa jedne strane zahteva disciplinovanu kontrolu primljenih poslatih naloga radi praćenja bilansa dnevnih transakcija, a sa druge strane postavlja stroge kriterijume validacije svakog naloga, odn. njihovo dnevno slaganje sa stanjima računa i referenciranja samih naloga sa ciljem zatvaranja svih dnevnih stavki koje su primljene/emitovane od/ka bankama inostranim korespondentima. Referenciranje naloga u platnom prometu sa inostranstvom, odn. prijem/emitovanje finansijskih naloga preko SWIFT mreže, radi procesa kontrole naloga, definisalo je niz pravila referenciranja svakog emitovanog/primljenog naloga. Primera radi, u poslu sa doznakama (koje se emituju/primaju), proces referenciranja definisan je kao ciklus kontrole doznake (kao naloga inicijative), odn. referenciranja originalnog naloga za plaćanje (doznake) u odnosu na nalog pokrića (model doznake sa pokrićem), sa referentnim porukama aviza/izvoda (MT900-izveštaj o zaduženjima računa banke, MT-910-izveštaj o odobrenjima računa banke, MT950-izvod o dnevnom/ned/mes prometu na računu) na osnovu kojih se vrši slaganje računa doznaka, odn. vrši kontrola otvorenih stavki na računu. U procesu kontrole i referenciranja, različito je od banke do banke i u SCG (Srbiji i Crnoj Gori), ali i kod ostalih banaka i finansijskih institucija članica SWIFT mreže, odn. sve banke koriste kombinaciju aplikacije SWIFT-a/druge SW kuce i lokalnu aplikaciju, sa ciljem kompletne obrade naloga. Infrastruktura za elektronska plaćanja i aplikacije PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 281

zajedno obezbeđuju sistem razmene naloga, njihove obrade i kasnije slaganja na nivou računa i bilansa plaćanja/naplata. Sa ciljem praktičnog uvida u sistem referenciranja i slaganja naloga biće prikazan način referenciranja za naloge doznaka, i nostro doznaka (koje se emituju kao nalozi sa instrukcijama za zaduženje računa matične banke Sender-a kod banke inostranog korespondenta, odn. loro doznake-prilivi iz inostranstva po izvršenom izvozu roba ili usluga). Sa gledišta poslova deviznog knjigovodstva, svaki nalog se po prijemu naloga vezuje sa inicijativni nalog i na taj način se otvara i zatvara ciklus knjigovodstvene kontrole finansijskih naloga u dnevnim plaćanjima/naplatama. U okviru SWIFT aplikacije, koja sadrži veliki broj operativnih modula, na raspolaganju je poseban paket NOSTRO RECONCILIATION, koji vrši automatsko slaganje emitovanih/primljenih naloga, odn. realizuje procese kontrole svakog naloga i saglasna knjiženja. U praksi banaka iz SCG, poslove kontrole naloga, slaganja računa i knjiženja rade aplikacije poslovnih banaka, bez obzira da li su kupljene na tržištu SW ili su ih banke samostalno projektovale i programirale. Proces kontrole otvorenih stavki u bilansima banaka je izuzetno bitan posao, ako je kontrola i slaganje računa kompletno i azurno, poslovanje banaka (i dr. institucija) je efikasno i dobro kontrolisano, ako je sistem zatvaranja stavki komplikovan i neažuran, rastu troškovi poslovanja i povećava se prekovremeni rad, odn. javljaju se problemi u plaćanjima. Sistem referenciranja naloga i šema izveštavanja o izvršenom zaduženju 282 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Sistem referenciranja, za poslove nostro doznaka, može grafički biti ilustrovan kao neprekinuti niz procesa, sa generičkim pravilima automatske kontrole naloga vezane sa ciklusom pojedinačne/ih bankarske/ih transakcije/a. U nastavku je prikazan način referenciranja naloga nostro i loro doznake. U kontroli plaćanja putem nostro doznake referenciranje se odnosi na originalni nalog doznake (koji se vezuje za broj doznake koju je formirala banka Sender), odn. referenca koja se navodi u polju:20: naloga MT103. Posto banka S (Sender) emituje doznaku sa pokrićem, banka S istovremeno šalje i nalog za pokriće MT202 banci inostranom korespondentu, navodeći u polju:21: poruke MT202 referencu broja doznake koja je emitovana banci (R) Receiver-u i na taj način vezuje reference iz naloga MT103 i naloga MT202 (model STP-potpuno automatizovan način referenciranja i mapiranja poruka u SWIFT tehnologiji). Sa ciljem daljeg izveštavanja i konačnog slaganja emitovane doznake i njenog pokrića, banka R, u odnosu na primljeni nalog pokrića (nalog MT202), šalje avizo o zaduženju računa, odn izveštaj porukom MT900, u kome se navode svi potrebni podaci za kontrolu i slaganje stavki deviznog računa doznaka i transfera, odn. svih sprovedenih knjigovodstvenih transakcija. Na sličan način primenjuje se sistem referenciranja i slaganja naloga i na loro doznake (prilive iz inostranstva, kao posledica izvoza roba ili usluga). Banka S (inostrana banka) šalje MT103 nalog banci R (u ovom slučaju banka iz SCG) koja prima emitovanu poruku i izvršava instrukcije banke nalogodavca. Izabrani primeri strukture poruka i podataka u njima imaju za cilj samo ilustraciju vrste i sadržaja emitovanih/primljenih poruka u smislu logičkog lanca kontrole i ukupnog referenciranja naloga. Banke u primerima su izabrane samo kao elementi sadržaja i njihovog objašnjenja u cilju prezentacije sistema referenciranja i dokumentovanja obaveze banaka u razmeni poruka po swift standardima. Swift adresa banke iz Srbije i Crne Gore je nepostojeća SWIFT adresa (BANKCSBG), a izabrana je samo radi interpretacije ciklusa razmene u lancu plaćanja i potrebnog načina referenciranja naloga. Sistem referenciranja je izuzetno važan element kontrole emitovanih/primljenih naloga, jer predstavlja deo sistema kontrole poslovanja i efikasne kontrole troškova u platnom prometu sa inostranstvom. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 283

Primer referenciranja NOSTRO doznake 284 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Primer referenciranja LORO doznake PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 285

11. IBAN/BBAN STANDARD IBAN kao bankarski mehanizam IBAN predstavlja bankarski mehanizam koji definiše strukturu računa, koji se u platnom prometu u zemlji (BBAN) i međunarodnom platnom prometu koristi kao ISO standard (važeća pravila i konvencije) sa ciljem jednostavne kontrole računa i njihovih vlasnika u lancu plaćanja. Uvođenje IBAN standarda ima tri bitna cilja: 1. Uvođenje potpune automatizacije u realizaciji transakcija (STP). 2. Kontrolu plaćanja/naplata i bankarskih transfera, ukamaćivanja sredstava, FX transakcija, plaćanja iz akreditiva i po garancijama, i dr. bankarskih instrumenata sa ciljem efikasnog poslovanja i ukupne zaštite svih subjekata (finansijskih i nefinansijskih institucija) u sistemima velikih plaćanja (RTGS) i klirinškim (clearing) sistemima plaćanja. 3. Kontrolu tokova novca i sprečavanje nezakonitih i nelegalnih transakcija (pranje novca). IBAN nije samo informatička struktura sa utvrđenim pravilima kontrole i obrada, već bankarska poslovna šema koja pruža kompletne informacije o svim subjektima u lancu plaćanja (od nalogodavca/nal/, banke nalogodavca, koja može biti istovremeno i banka pošiljalac poruke-naloga/sender/, banka primalac poruke/naloga (ili samo instrukcija za plaćanje), u složenijim bankarskim šemama plaćanja i banke korespondenti (i banke S/Sender-a/, i banke R/Receiver-a/), banka KK (Krajnjeg Korisnika) i na kraju lanca plaćanja sam KK (Krajnji Korisnik) sredstava. Kompleksnost šema plaćanja i bankarskih scenarija nije bitna za razumevanje logike plaćanja i tumačenje IBAN-a, jer je kompleksnost modela plaćanja odraz bankarske strukture lanca plaćanja, a primena IBAN standarda način prikazivanja strukture računa i delom organizacije sistema platnog prometa. U bankarskoj praksi je potvrđeno, da sem EU gde je primena standarda IBAN obavezna i propisana EC direktivama, u drugim zemljama regulisana je kao zakonska obaveza na nacionalnom nivou, odn. na nivou ekonomskih ili integracija u okviru sistema velikih plaćanja. Integracija na nivou sistema velikih plaćanja je bazirana na SWIFT mreži, odn. resursima, standardima i tehnologiji, jer su u osnovi RTGS (Real Time Gross Settlement) sistema plaćanja SWIFT infrastruktura i tehnologija (MI-Marketing Infrastructure, koja predstavlja sistemski model strukture RTGS koju, SWIFT nudi za projektovanje i implementaciju na nacionalnom (npr. RTGplus u Nemačkoj) i transnacionalnom nivou/target/, /EBA/). Poslovna šema nema za cilj detaljno tumačenje vrste naloga po tipu saglasno SWIFT tehnologiji i standardu, ali ima za cilj da jednostavno prikaze primenu upotrebe IBAN strukture u smislu sadržaja SWIFT poruka i realizacije svih finansijskih transakcija, e.g. nostro i loro doznake, odn. objašnjenja pojedinih modela plaćanja (serijski i modeli pokrića, pravila STP, u FX, model CLS, itd.) sa ciljem evidentiranja svih računa svih subjekata u lancu plaćanja. U principu korišćenje IBAN standarda je opšte važeće u EU (Evropskoj Uniji) i svaka zemlja članica je obavezna da koristi IBAN u nacionalnim sistemima plaćanja (RTGS i 286 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

kliring) i u tzv. cross border transactions (međunarodna plaćanja) sa ciljem integracije elektronskih plaćanja. U međunarodnom platnom prometu primena IBAN standarda počinje da predstavlja obavezni standard i sve zemlje koje su zakonskim i podzakonskim aktima ustanovile primenu IBAN standarda u plaćanjima, obavezuju i nacionalne centralne banke i komercijalne banke zemlje da ih koriste u plaćanjima u nacionalnom platnom prometu i međunarodnim plaćanjima. IBAN strukturu i nacionalne centralne banke u Evropi (bez obzira na to da li je zemlja članica) prijavljuju ECB (European Central Bank), odn. struktura i kontakti se unose u registar IBAN. Slična pravila vaze i za ostale zemlje u svetu i njihove nacionalne i poslovne banke, jer se u sustini razmena IBAN-a sprovodi kroz SWIFT mrežu i nacionalne i transnacionalne platne sisteme (tamo gde nije trenutno propisana) kroz izvršavanje naloga korisnika od strane finansijskih institucija (plaćanje/naplata). Šta je IBAN i način njegovog formiranja IBAN predstavlja koncept koji je razvijen od strane ECBS (European Committee for Banking Standards) i ISO (International Standards Organisation) i predstavlja međunarodno priznati standard ISO 13616:1997. IBAN je kreiran kao sistem prepoznavanja strukture računa iz čisto praktičnih razloga, jedinstven način prikazivanja strukture računa, međunarodno prepoznatljiv, koji jednoznačno identifikuje broj računa vlasnika (klijenta banke) u banci, koristi se u SWIFT porukama u plaćanjima/naplatama (po svim vrstama finansijskih naloga) da bez greške identifikuje vlasnika računa (error-free cross-border payments) i prati ceo transakcioni ciklus od inicijalne instrukcije nalogodavca do konačnog odobrenja računa KK u banci KK. IBAN ima za cilj i povećanje brzine u plaćanjima i uvođenje potpuno automatizovanog načina plaćanja (End to End Automation), odn. uvođenje STP standarda u plaćanjima (Straight Through Processing), koji postavlja visoke zahteve u pogledu poštovanja strukture poruka, pravila u obradi poruka (naloga) i konačno u razmeni poruka i njihovoj kontroli. Generisanje IBAN je ekskluzivno pravo (ne po obavezama strukture koju propisuju zakoni o platnom prometu), već u bankarskom smislu po odgovornosti u vezi otvaranja računa klijenta u banci. Banke su u poziciji da otvaraju svim svojim klijentima IBAN račune, ali ravnopravno mogu da budu i selektivne u proceni ili krajnje restriktivni u pravima otvaranja IBAN (International Bank Account Number). Na osnovu odluke NBS propisana je jedinstvena struktura za identifikaciju i klasifikaciju računa i plan računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda u bankama (4). Tabela 1. - Struktura IBAN/BBAN Kod zemlje Kontrolni br.iban Broj banke Broj računa kc Elektronska prezentacija Papirna prezentacija CS 73 bbb 1234567890123 kc IBAN IBAN CS 73 260 0056010016113 79 CS73260005601001611379 CS73 2600 0560 1001 6113 79 79 AT611904300234573201 AT61 1904 3002 3457 3201 DE89370400440532013000 DE89 3704 0044 0532 0130 00 BBAN BBAN 260 0056010016113 79 260005601001611379 2600 0560 1001 6113 79 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 287

Struktura IBAN Struktura IBAN (kao međunarodno priznati i usvojeni standard, tabela 1 i tabela 2) i BBAN (Basic Bank Account Number, tabela 1 i tabela 3) kao nacionalno usvojeni standard, predstavljaju značajne olakšice u međunarodnom platnom prometu (plaćanja/naplate) i nacionalnom platnom prometu u izvršavanju, kontroli, reklamacijama i kasnijim knjiženjima naloga u back office-u. U SCG, nacionalna struktura računa uvedena je u Republici Srbiji 2003 god., a u Crnoj Gori 2005 god. Nacionalna struktura računa za platni promet u zemlji za Srbiju propisana je odlukom Guvernera NBS, a u tački 3 odluke definisana je struktura IBAN, koja je data u tabeli 2 u nastavku: Tabela 2. IBAN struktura (ukupno 22 znaka, mesta, karaktera) Kod zemlje Kon trol ni br.iban Broj ban ke Broj raču na kc 1 2 3 4 5 CS 73 bbb 1234567890123 kc Kod zemlje, 2 znaka (Country Code, ISO 3166), u tabeli 2 polje1. za SCG = CS, koji se inače nalazi u SWIFT adresama banaka (5 i 6 znak SWIFT adrese) i koji se koristi u međunarodnim plaćanjima kao jedinstveni broj (ključ za pristup SWIFT mreži)svake banke članice tzv. BIC code (Bank Identification Code). Kontrolni broj IBAN (polje 2 tabele 2) je za SCG = 73, za Austriju (AT) = 61, za Nemačku (DE) = 89, znaci jedinstven broj za svaku zemlju koja priznaje i primenjuje IBAN standard, dva numerička mesta koja predstavljaju algoritamski izračunat broj prema međunarodnom standardu ISO 7064 MODUL 97. Fiksni broj banke dat sa 3 numerička mesta (polje 3 tabele 2), kao jedinstveni identifikacioni broj banke utvrđen odlukom NBS. Broj računa definisan kao 13 numeričkih mesta (polje 4 tabele 2) koja određuje svaka banka, saglasno svojim algoritmima za generisanje broja računa, Kontrolna cifra (CD-Control Digit) dat sa 2 numerička mesta (polje 5 tabele 2), koji se računa na niz od 16 cifara (broj banke 3, broj računa 13), po međunarodnom standardu ISO 7064, MODUL 97. Struktura BBAN U tabeli 3 prikazan je BBAN, kao bazna struktura računa u domaćem platnom prometu u Republici Srbiji, koji je dat kao niz od 18 mesta (znakova, karaktera) i koji se koristi i u procesu otvaranja računa (za klijente u komercijalnim bankama i poslovne banke u sistemu RTGS NBS), kao jedinstvena struktura i plan računa i u svim transakcijama plaćanja/naplata. BBAN struktura se od IBAN strukture razlikuje samo za dva prva polja strukture: kod zemlje (2 znaka) i kontrolni broj IBAN (2 znaka) Tabela 3. BBAN struktura (ukupno 18 znakova/mesta) Kod zemlje Kon trol ni br.iban Broj ban ke Broj raču na kc 1 2 3 4 5 bbb 1234567890123 kc 288 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Primeri strukture IBAN za zemlje EU U tabeli 4 prikazani su IBAN formati zemalja članica i njihove papirne prezentacije (način prikazivanja IBAN u izveštajima ili papirnim dokumentima), koja se samo u načinu prezentacije razlikuje od elektronske prezentacije, kao drugog načina prikazivanja. U elektronskim prezentacijama IBAN strukture, između nizova od 4 znaka nema blanko znaka, znaci IBAN se prikazuje kao neprekinuti niz cifara. Tabela 4. IBAN formati zemalja članica EU Zemlja Format Primer papirne prezentacije IBAN Andor ra 24 an AD12 0001 2030 2003 5910 0100 Austria 20 an AT61 1904 3002 3457 3201 Bel gi um 16 an BE68 5390 0754 7034 Cyprus 28 an CY17 0020 0128 0000 0012 0052 7600 Czech Repu blic 24 an CZ65 0800 0000 1920 0014 5399 Den mark 18 an DK50 0040 0440 1162 43 Esto nia 20 an EE38 2200 2210 2014 5685 Fin land 18 an FI21 1234 5600 0007 85 Fran ce 27 an FR14 2004 1010 0505 0001 3M02 606 Germany 22 an DE89 3704 0044 0532 0130 00 Gibral tar 23 an GI75 NWBK 0000 0000 7099 453 Gre e ce 27 an GR16 0110 1250 0000 0001 2300 695 Hungary 28 an HU42 1177 3016 1111 1018 0000 0000 Ice land 26 an IS14 0159 2600 7654 5510 7303 39 Ire land 22 an IE29 AIBK 9311 5212 3456 78 Italy 27 an IT60 X054 2811 1010 0000 0123 456 Latvia 21 an LV80 BANK 0000 4351 9500 1 Lit hu a nia 20 an LT12 1000 0111 0100 1000 Luxembourg 20 an LU28 0019 4006 4475 0000 Net her lands 18 an NL91 ABNA 0417 1643 00 Norway 15 an NO93 8601 1117 947 Poland 28 an PL27 1140 2004 0000 3002 0135 5387 Por tu gal 25 an PT50 0002 0123 1234 5678 9015 4 Slo vak Repu blic 24 an SK31 1200 0000 1987 4263 7541 Slo ve nia 19 an SI56 1910 0000 0123 438 Spain 24 an ES80 2310 0001 1800 0001 2345 Sweden 24 an SE35 5000 0000 0549 1000 0003 Switzerland 21 an CH39 0070 0115 2018 4917 3 Uni ted King dom 22 an GB29 NWBK 6016 1331 9268 19 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 289

Upotreba IBAN u RTGS sistemu velikih plaćanja i sistemu kliringa Kao bazni format u plaćanjima, odn. referentna struktura za primenu IBAN, međunarodno priznate nacionalne strukture računa, uzet je format SWIFT poruke MT103+, čija primena (pored normalnog formata MT 103 poruke) propisuje upotrebu svih polja banaka u lancu plaćanja (finansijske institucije) kao BIC kodove ili kao zamena klirinški kodovi koji se koriste u SWIFT porukama sa ciljem rutinga poruka u nacionalne platne sisteme (clearing codes: SC/CHAPS/, FW/FEDWIRE/, BL/Nemački Bankleitzahl/, prilog 1). Za nefinansijske institucije primenjuje se (gde je to moguće) BEI (Business Entity Identification), odn. po strukturi isti kod kao BIC (SWIFT adrese) banaka/finansijskih institucija, sa ciljem jednoznačno definisanog koda za pravno lice/fizičko lice NAL (Nalogodavca, OC-Ordering Customer) ili KK (BEN=Beneficiary) koji se kao nefinansijske institucije nalaze u strukturi finansijskih SWIFT poruka (MT103/core message/, MT103+/STP/). Poruka MT103+ koristi se, za razliku od MT103 core, po pravilima potpune automatizacije koja bez izuzetaka moraju biti ispunjena. Razlike između MT103 core i MT 103 STP su sledeće: Proces validacije formata poruke MT103+ se inicira putem koda STP, indikator za validaciju polja 119 ({3:{119: STP}}) u bloku 3 (korisničko zaglavlje) Polja 52,54,55,56 i 57 mogu biti korišćena samo sa formatom A (navod SWIFT adrese/bic/ u polju) Polje 53 se koristi samo kao opcija formata A i B Polje 51A se ne koristi u MT103+ Polje 23E može sadržati samo kodove: CORT, INTC, SDVA i REPA Ako se koristi polje 53 sa formatom B, mora biti korišćena šifra filijale ili PJ Potpolje 1 (broj računa) bilo polja 59 ili 59A je obavezno Struktura poruke MT103+ je definisana sa ciljem automatskog procesiranja, odn. kljucni elementi za selekciju bankarskog sadržaja i kasniju automatsku obradu (bez reparacije poruka/poruke sa pogrešnim formatima u skladu sa pravilima validacije poruka) su polja: <52A,53a/a=A ili B/,54A,55A,56A i 57A> u kojima se nalaze formati A, odn. BIC (SWIFT adrese banaka) kao obavezni (ili klirinški kodovi), koji obezbeđuju automatski rezim procesiranja i polje računa, mesto gde se unosi IBAN, radi automatskog prepoznavanja računa koji se odnose na banke u lancu plaćanja (od inicijalnog računa nalogodavca kod banke NAL, do računa KK (BEN) kod banke KK). Sa gledišta strukture poruka, bitno je da se upotreba polja za banke u lancu plaćanja, definiše prema modelima doznaka koje se koriste (u strukturi serijske doznake kombinacija polja je (pored 52/može i ne mora biti u strukturi/) prisutno ili samo polje 57, a ako je prisutno i polje 56, onda je polje 57 obavezno. Ako je model doznake sa pokrićem (emitovana poruka IPI/instrukcije za plaćanje/mt103+, onda je prati i poruka pokrića MT202, znaci prisutna polja 52 (može i nije obavezno/najčešće je banka nalogodavca istovremeno i banka S (Sender) poruke/, samo 53, odn. 53 i 54, za slučaj kompleksnijeg lanca plaćanja, i polje 57, polje 56 ne sme biti u strukturi. <50a/a=A ili K/,59a/a=A ili K/> kao polja nefinansijskih institucija, polje 50 firma NAL, polje 59 (ili 59A) firma KK. U navedenim poljima, je obavezno unošenje IBAN (uz uslov da banka ili firma ima IBAN/račun po IBAN standardu, sto znaci da se odmah elektronski vrši selekcija svih pozicija knjiženja i poravnanja, sa automatskim emitovanjem poruka 290 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

aviza (MT900, MT910) ili bankarskih ili klijentskih izvoda MT940 ili MT950 kao konačnih instanci bankarskog poravnanja odn. odobrenja računa KK. U nastavku je dat format poruke MT103+, kao baza za implementaciju IBAN standarda. U primeru koji sledi, dat je praktičan prikaz iz sadržaja poruke koji prikazuje korišćenje IBAN u strukturi poruke u polju 59. FORMAT MT103+ poruke Sta tus Tag Field Name Con tent/option No. M 20 Sender s Reference 16x 1 O 13 Time indications /8c/4!n1!x4!n 2 M 23B Bank Operation Code 4!c 3 O 23E Instruc tion Code 4!c (/30x) 4 O 26T Tran sac tion Type Code 3!a 5 M 32A Value Date/Currency/Inter bank Set tled Amo unt 6!n3!a15d 6 O 33B Currency/Original Ordered Amount 3!a15d 7 O 36 Exchange Rate 12d 8 M 50a Orde ring Custo mer A or K 9 O 52A Ordering Institution (/1!a) (/34x) 4!a2!a2!c (3!c) 10 O 53a Sender s Correspondent A or B 11 O 54A Receiver s Correspondent (/1!a) (/34x) 4!a2!a2!c (3!c) 12 O 55a Third Reimbursement Institution (/1!a) (/34x) 4!a2!a2!c (3!c) 13 O 56A Intermediary Insti tu tion (/1!a) (/34x) 4!a2!a2!c (3!c) 14 O 57A Account With Institution (/1!a) (/34x) 4!a2!a2!c (3!c) 15 M 59a Benefi ciary Custo mer A or no let ter option 16 O 70 Remittance Information 4*35x 17 M 71A Deta ils of Char ges 3!a 18 O 71F Sender s Charges 3!a15d 19 O 71G Receiver s Charges 3!a15d 20 O 72 Sender to Receiver Information 6*35x 21 O 77B Regulatory Repor ting 3*35x 22 M = Mandatory O = Optional U tabeli 5 prikazana je poruka MT103+, sa svim detaljima strukture poruke, a posebno polja u kojima se nalazi IBAN (struktura računa po IBAN standardu) za KK (BEN) iz Nemačke, F/m PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 291

Tabela 5. Elektronska doznaka nalog MT103+ sa IBAN strukturom BANKCSBGXXX Ban ka S (Sen der) poru ke MT103+ Tip SWIFT poru ke COBADEFFXXX Banka R (Receiver) poruke :20:3362BP8139 Broj nalo ga (dozna ke) ban ke S :23B:CRED Kod za CRE DIT TRAN SFER :32A:050430EUR4200,89 Valuta datum,oznaka val,iznos :50K:/54109-978-888 NALogodavac i broj raču na SERBIA AND MONTENEGRO Adresni podaci za NAL EUROPEAN INTEGRATION OFFICE BULE VAR MIHA I LA PUPI NA 2 BELGRADE :57A:/ Ban ka KK i račun kod ban ke R DEUTDEFFXXX SWIFT adre sa ban ke KK :59:/ DE89370400440532013000 Račun (IBAN) KK kod ban ke u 57 Ime prezime vlasnika raču na kod ban ke u 57A/Wolfgang Peter/ Adre sni poda ci KK F/m :70:/INV/12379 broj fak tu re na koju se odn.nalog :71A:OUR Model tro ško va (na teret NAL) cc cd bank code a/c no cd IBAN=DE89 3704 0044 0532 0130 00 KK iz F/m polje 59 BBAN=260-0056010016113-79 broj din računa za pokriće deviznog iznosa (nije vidljiv u poruci) koji je plaćen sa deviznog računa NAL 54109-978-888 polje 50 poruke MT103+ Instrukcije za plaćanje iz emitovanog naloga MT103+: PO nalogu NAL (OC-Ordering Customer), banka S (BANKCSBGXXX) ZADUŽU- JE račun:50k:/54109-978-888 i emitovanjem MT103+ daje instrukcije za plaćanje banci R (COBADEFF), da zaduži račun S i odobri račun banke KK (:57A: DEUTDEFFXXX koji se vodi kod banke R, po valuta datumu za iznos iz polja 32A (EUR4200,89), i odobri račun KK (IBAN:59:/ DE89370400440532013000) polje 59. Korišćenje IBAN i BIC u strukturi poruka u Međunarodnom platnom prometu BANKCSBGXXX MT103+ COBADEFFXXX :20: :23B: :32A: :50K:/54109-978-888 :57A:/ 32250800200113090000 DEUTDEFFXXX :59:/ DE89370400440532013000 :70:/INV/12379 :71A:OUR Struktura MT103+ u smislu finansijskih podataka (brojevi računa banaka i BIC u lancu plaćanja: S,R,50,57,59) predstavljaju kljucne elemente u STP modelu MT103+, odn. poslovna šema (koja uključuje i prenose sredstava sa računa na račun dok se ne završi sa konačnim odobrenjem računa KK, znaci redosled sekvenci zaduženja/odobrenja: 1. zaduženje NAL kod banke S (račun polje 50 u poruci MT103+) 292 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

2. zaduženje računa banke S kod banke R (sledi iz strukture poruke) 3. odobrenje računa banke KK kod banke R (iz poruke, račun polje 57) 4. odobrenje računa KK kod banke KK (iz strukture poruke polje 59, IBAN) Znaci lanac plaćanja i tok plaćanja: <zaduženje polje50,zaduženje S kod R,odobrenje polje 57, odobrenje polje 59> Izveštavanje:<izvod firmi u polju 50, MT900/MT950 banci S od banke R,MT910/ MT950 banci u polju 57 od banke R, izvod banke KK, KK polje 59 Značaj i uloga BIC u lancu plaćanja: U strukturi poruke pored tokova plaćanja u lancu plaćanja kljucnu ulogu (SWIFT i ISO standard) ima BIC banaka u lancu plaćanja, dati prema redosledu u strukturi poruke: BIC banke S (BANKCSBGXXX), BIC banke R (COBADEFFXXX), BIC banke KK polje:57a: (DEUTDEFFXXX). BIC je SWIFT adresa banke/ka, koja predstavlja jedinstveni kod za svaku banku članicu u SWIFT mreži (banka može imati vise BIC kodova direktno konektovanih na mrežu, filijale u zemlji, banke u inostranstvu, filijale u inostranstvu, itd.) i predstavlja pristupni ključ banke (potreban za konektovanje iz aplikacije SWIFT interface-a) na SWIFT mrežu, da bi vršili prijem/slanje poruka (naloga) u međunarodnom platnom prometu. Funkcionisanje IBAN standarda znaci bazira na MT103+ (MT102+) strukturi poruka, i integraciji funkcija i standarda IBAN i BIC, odn. na STP standardu, sa ciljem automatskog rezima u plaćanjima/naplatama u međunarodnom platnom prometu. U smislu SWIFT standarda iz struktura poruka i načina validacije poruka na mreži, dobijaju se svi podaci za kompletnu automatsku obradu svake pojedinačne poruke:bankarske informacije, sve informatičke informacije i podaci, ali i sve potrebne informacije za potpuno izveštavanje svih subjekata u lancu plaćanja. Definicije i pravila primene STP standarda, IBAN standarda, IPI standarda dati su i kao sistem tokova i veza u grafičkom prikazu datoj na slici: Definicije STP standarda u plaćanjima PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 293

Primena standarda IBAN regulisana je zakonodavnim rešenjima i primenjuje se bez izuzetaka za sve članove EU u svim plaćanjima u okviru svih nacionalnih platnih sistema zemalja članica EU, na nivou evropskih transnacionalnih platnih sistema TARGET, EBA, odn. vise nacionalnih sistema (RTGS+, itd). Primena IBAN standarda regulisana je i u Republici Srbiji odlukom NBS o primeni standarda IBAN. Uvođenje IBAN, BIC, IPI i dr. Standarda u elektronskim plaćanjima u nacionalnim, transnacionalnim i platnim sistemima u svetu rigorozno i disciplinovano se uvode novi sistemi zaštita i bezbednosti u plaćanjima/naplatama, od. ostvaruju značajno bolji sistemi kontrole i sprečavanje zloupotreba u međunarodnom platnom prometu. Izvor: Siniša Rankov, Finansije bankarstvo revizija osiguranje, Broj 1/2005 12. TEHNIČKI PROPISI ZA OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM Odredbama Zakona o deviznom poslovanju, NBS je ovlašćena da donosi tehničke propise za realizaciju platnog prometa sa inostranstvom. Na osnovu pomenutog ovlašćenja, NBS je donela sledeće propise: Odluku o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom ( Sl. glasnik RS, br. 24/07) i www.nbs.yu Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom ( Sl. glasnik RS, br. 24/07). www.nbs.yu 294 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Glava četvrta KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRANSTVOM DEFINICIJA I VRSTE Kapitalni poslovi, prema odredbama ZDP, su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala. U kapitalne poslove ubrajaju se: 1) direktne investicije između rezidenata i nerezidenata 2) ulaganja u nekretnine 3) poslovi sa hartijama od vrednosti 4) poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima 5) kreditni poslovi 6) depozitni poslovi 7) poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje, 8) jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički). 1. DIREKTNE INVESTICIJE REZIDENATA I NEREZIDENATA A) Strana ulaganja Prema odredbama Zakona o stranim ulaganjima, direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica. Pod ulaganjem smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%). Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata - pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvo vrši se slobodno, u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju ( Sl. glasnik RS, br. 101/05). PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 295

Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija nerezidenata u Republici vrši se slobodno (nakon izmirivanja poreskih i drugih obaveza) u skladu sa Zakonom o stranim ulaganjima. B) Pravna regulativa o stranim ulaganjima Zakon o stranim ulaganjima objavljen je u Službenom listu SRJ, br. 3 od 18. januara 2002. godine, a stupio je na snagu 25. januara 2002. godine. Oblast primene Zakon uređuje strana ulaganja u preduzeća i druge oblike za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti u našoj zemlji. Zakon utvrđuje da strana ulaganja u osiguravajuća društva, banke i druge finansijske organizacije i slobodne zone vrše se uz poštovanje propisa koji regulišu odnosne oblasti. Pritom se misli na Zakon o osiguranju imovine i lica, Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama i Zakon o slobodnim zonama. Definisanje stranog ulagača Zakon, u članu 2, definiše stranog ulagača, kao: 1) strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu; 2) strano fizičko lice; 3) našeg državljanina sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužem od godinu dana. Definicija stranog ulaganja Zakon definiše strano ulaganje u našoj zemlji, i to: 1) ulaganje u domaće preduzeće kojim strani ulagač stiče udeo (ako je u pitanju društvo sa ograničenom odgovornošću) ili akcije (ako je u pitanju akcionarsko društvo) u osnovnom kapitalu tog preduzeća; 2) sticanje svakog drugog imovinskog prava stranog ulagača kojim on ostvaruje svoje poslovne interese u našoj zemlji. Oblici stranog ulaganja Strani ulagač može sam ili sa drugim stranim ili domaćim ulagačima: 1) osnovati preduzeće; 2) kupiti akcije ili udele u postojećem preduzeću. Osnovni oblici stranog ulaganja uređuju se ugovorom o osnivanju ili ugovorom o ulaganju koji se zaključuju u pisanoj formi, odnosno odlukom o osnivanju sačinjenom u pismenoj formi. Koncesije i drugi posebni oblici stranog ulaganja Stranom ulagaču može biti ustupljena dozvola (koncesija) za korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa zakonom. Stranom ulagaču može se odobriti da izgradi, iskorišćava i transferiše (B.O.T. - Built operate and transfer) određeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija. Bliži uslovi odobravanja i korišćenja koncesija utvrđeni su Zakonom o koncesijama ( Službeni glasnik RS, br. 55/2003) i Zakonom o koncesiji ( Službeni list CG, br. 13/91). 296 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Ulozi stranih ulagača Ulog stranog ulagača može biti: 1) u stranoj konvertibilnoj valuti; 2) stvarima; 3) pravima intelektualne svojine; 4) hartijama od vrednosti; 5) drugim imovinskim pravima; 6) u dinarima koji se, po propisima o deviznom poslovanju, mogu transferisati (tzv. transferabilni dinari) u inostranstvo, uključujući i reinvestiranje dobiti. Strani ulagač može konvertovati svoje utvrđivanje u udeo odnosno akcije preduzeća - dužnika (konverzija duga u ulog, saglasno odredbama Zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom). Nenovčani ulozi moraju biti izraženi u novčanom obliku, kako bi se ustanovio iznos uloga stranog ulagača i procenat učešće u ukupnom kapitalu, a time i u dobiti (odnosno gubitku) preduzeća. Garantovana prava stranih ulagača Sloboda stranog ulaganja Strani ulagač može osnovati, odnosno ulagati u preduzeća za obavljanje svih vrsta delatnosti radi isticanja dobiti, ukoliko zakonom nije drukčije predviđeno. Nacionalni tretman Strani ulagač u pogledu svog uloga uživa jednak položaj, prava i obaveze kao i domaća fizička i pravna lica, ukoliko zakonom nije drukčije utvrđeno (uglavnom se misli na povoljnosti koje uživaju strani ulagači). Preduzeće sa stranim ulogom uživa jednak pravni položaj i posluje pod jednakim uslovima i na jednak način kao i domaća preduzeća bez stranog uloga. Pravna sigurnost Strani ulagač uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih ulaganjem. Prava stranog ulagača stečena u momentu upisa stranog ulaganja u sudski registar ne mogu biti sužena naknadnim izmenama zakona i drugih propisa. Ulog stranog ulagača i imovina preduzeća sa stranim ulogom ne mogu biti predmet eksproprijacije ili drugih mera države sa jednakim dejstvom, osim kada je zakonom ili na osnovu zakona utvrđen javni interes i uz plaćanje naknade. Napred pomenuta naknada mora odgovarati tržišnoj vrednosti predmeta eksproprijacije ili druge mere na dan donošenja akta o takvoj meri. Promena vrednosti eksproprijacije ili druge mere do koje može doći zbog saznanja javnosti za takvu meru, neće uticati na procenu njegove tržišne vrednosti koja se preduzima radi isplate naknade. Naknada se mora se mora isplatiti bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti i strani ulagač je može slobodno transferisati u inostranstvo. U slučaju docnje u isplati naknade, srani ulagač ima pravo na zakonsku zateznu kamatu. Konverzija i sloboda plaćanja Strani ulagač može, u pogledu svakog plaćanja vezanog za strano ulaganje, slobodno konvertovati domaću valutu u stranu konvertibilnu valutu. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 297

Preduzeće sa stranim ulogom slobodno vrši plaćanje u međunarodnim poslovnim odnosima. Preduzeće sa stranim ulogom može stranu valutu držati na deviznom računu kod ovlašćene banke i tim sredstvima slobodno raspolagati. 298 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM Pravo na vođenje poslovnih knjiga Preduzeće sa stranim ulogom, pored obaveze vođenja poslovnih knjiga i sačinjavanja finansijskih izveštaja u skladu sa domaćim propisima, ima pravo vođenja poslovnih knjiga i sačinjavanja finansijskih izveštaja u skladu sa međunarodnim prihvaćenim računovodstvenim i finansijskim standardima. Pravo na transfer dobiti i imovine Strani ulagač može, po izmirenju obaveza u skladu sa domaćim propisima, slobodno i bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti, transferisati u inostranstvo sva finansijska i druga sredstva u vezi sa stranim ulaganjem, a posebno: 1) dobit ostvarenu po osnovu stranog ulaganja (profit, dividende i dr.); 2) imovinu koja mu pripadne posle prestanka preduzeća sa stranim ulogom, odnosno na osnovu prestanka ugovora o ulaganju; 3) iznose dobijene od prodaje akcija ili udela preduzeća sa stranim ulogom; 4) iznose dobijene po osnovu smanjenja osnovnog kapitala preduzeća sa stranim ulogom; 5) dopunske uplate; 6) naknade po osnovu eksproprijacije. Povoljniji tretman Na strana ulaganja na teritoriji naše zemlje primenjuje se domaće pravo. Ukoliko međunarodni ili bilateralni sporazum čije su članice država stranog ulagača i naše zemlje predviđa tretman koji je za stranog ulagača ili njegovo ulaganje povoljniji od tretmana predviđenog Zakonom o stranim ulaganjima, primenjuje se tretman predviđen takvim sporazumom. Podsticaji za strana ulaganja Sloboda uvoza Uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagača je slobodan, pod uslovom da zadovoljava propise koji regulišu zaštitu životne sredine. Poreske i carinske olakšice Strani ulagač i preduzeće sa stranim ulogom uživaju poreske i carinske olakšice u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima. Carinska oslobođenja Uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagača, osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreću, oslobođen je od plaćanja carina i drugih uvoznih dažbina. Pomenuto oslobađanje može se koristiti u skladu sa utvrđenom dinamikom ulaganja, do konačne izgradnje objekta, odnosno otpočinjanja delatnosti u koju se vršu ulaganje, a ukoliko se ulaganje vrši po osnovu reinvestiranja dobiti - za sve vreme važenja ugovora, odnosno odluke. Carinsko oslobađanje može koristiti i preduzeće sa stranim ulogom do visine novčanog dela stranog uloga u roku od dve godine od dana registracije stranog ulaganja.

Rešavanje eventualnih sporova Sporovi koji (eventualno) proisteknu iz stranih ulaganja mogu biti rešavani pred nadležnim domaćim sudovima ili pred ugovorenom domaćom ili inostranom međunarodnom arbitražom. Posebna pravila Zaštita životne sredine Strani ulagač, u obavljanju delatnosti, dužan je uvek da postupa u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu životne sredine. Pravo manjinskog učešća u posebnim oblastima i područjima Strani ulagač ne može sam ili sa drugim stranim ulagačem, osnovati preduzeće u zemlji u oblasti proizvodnje i prometa oružja, kao ni na području koje je u skladu sa zakonom određeno kao zabranjena zona. U navedenim oblastima i područjima strani ulagač može osnovati preduzeće sa domaćim pravnim subjektom ili ulagati u preduzeće, s tim što ne može steći pravo većinskog učešća u upravljanju tim preduzećem. U napred navedenom slučaju strani ulagač dužan je da, za učešće u osnivanju preduzeća, odnosno za ulaganje u preduzeće, pribavi saglasnost organa nadležnog za poslove odbrane. U postupku za davanje saglasnosti, organ nadležan za poslove odbrane naročito ocenjuje kvalitet, vrstu i obim stranog ulaganja. Pomenuti organ dužan je da, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, odluči o zahtevu. Ukoliko se u navedenom roku ne odluči o zahtevu, smatraće se da je saglasnost data. U slučaju odbijanja davanja saglasnosti, pomenuti organ dužan je o tome doneti obrazloženo rešenje. Protiv pomenutog rešenja može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Protiv konačnog rešenja ne može se voditi upravni spor. Sticanje svojine na nepokretnostima Strano fizičko i pravno lice, u svojstvu stranog ulagača, može sticati svojinu na nepokretnostima u skladu sa odgovarajućim zakonom. Registracija i evidencija stranih ulagača Registracija stranih ulagača Strana ulaganja registruju se u nadležnom sudu u skladu sa zakonom koji reguliše položaj privrednih društava (misli se na Zakon o preduzećima). Registracija stranog ulaganja u druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti vrši se u skladu sa zakonima koji regulišu njihov položaj. Strani ulagač u oblastima i područjima iz člana 19. Zakona o stranim ulaganjima (proizvodnja i promet oružja kao i ulaganja u zabranjenim zonama) moraju pribaviti saglasnost organa nadležnog za poslove odbrane, radi registracije stranog ulaganja u nadležnom sudu. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 299

Evidencija stranih ulaganja Registarski sud, po službenoj dužnosti, obaveštava organ nadležan za ekonomske odnose sa inostranstvom o izvršenoj registraciji stranih ulaganja, radi evidencije. Spisak država sa kojima postoji reciprocitet Savezni organ nadležan za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom, dostavlja registarskom sudu, za svaku kalendarsku godinu unapred, spisak država sa kojima ne postoji uzajamnost. Definicija uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa Zakonska definicija uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje pravnim lice, kojoj nije potreban komentar jer je, sama po sebi, dovoljno jasna, i glasi: Uspostavljanje trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem podrazumeva: 1) osnivanje pravnog lica ili povećanje osnovnog kapitala pravnog lica u potpunom vlasništvu ulagača, osnivanje dela pravnog lica (filijale) ili otkup već postojećeg pravnog lica u potpunom vlasništvu ulagača ili ulaganje radi obavljanja delatnosti preduzetnika; 2) ulaganje u novo ili već postojeće pravno lice ako ulagač stiče 10 ili više procenata učešća u osnovnom kapitalu, odnosno više od 10% glasačkih prava posle ispunjenja uslova iz tačke 1); 3) kredite radi uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa, sa rokom od pet godina ili dužim, ako imaju osobinu podređenog potraživanja (subordinirani krediti). Primer: Strane direktne investicije ukupno u 2006. u mil. $ SDI-neto (uključujući privatizaciju) BDP* mil.$ SDI/BDP u % 1997 740 1998 113 1999 112 2000 50 8651.0 0.6 2001 165 10269.0 1.6 2002 475 14282.0 3.3 2003 1360 20344.8 6.7 2004 966 24516.6 3.9 2005 1481 26231.5 5.6 2006 3500 32187.2 10.9 *Procena BDP (MFIN-Republike Srbije) 300 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM Izvor: Internet sajt i Statistički bilten NBS

2. ULAGANJA U NEPOKRETNOSTI Plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u Republici vrši se slobodno, u skladu sa zakonom koji uređuje svojinsko pravne odnose. 3. POSLOVI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI Rezidenti pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci države članice OECD i međunarodne finansijske organizacije. Plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti na stranom i domaćem tržištu vrši NBS, a banke -pod uslovima i na način koji propiše NBS. 4. POSLOVI SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA Plaćanje radi kupovine finansijskih derivata na organizovanom tržištu u inostranstvu mogu vršiti NBS i banke Ostali rezidenti, mogu vršiti plaćanje radi kupovine finansijskih derivata u inostranstvu, pod uslovima i na način koji propiše NBS. 5. POSLOVI SA INVESTICIONIM I DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA Rezidenti - društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima mogu da vrše plaćanja radi ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima. Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici u skladu sa odredbama zakona koji uređuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima 6. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM A) Definicija kredita i zajmova Prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju (koji reguliše oblast kreditnih poslova sa inostranstvom) kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 301

Krediti su poslovi između: banke i nerezidenta, kojima banka uzima od nerezidenta kredit, odnosno daje nerezidentu kredit i rezidenta i strane banke, kojima rezident uzima kredit. Zajmovi su poslovi između rezidenta i nerezidenta kojima rezident uzima od nerezidenta ili daje nerezidentu zajam. Kreditni poslovi obuhvataju naročito: komercijalne kredite, robne kredite, finansijske kredite, kratkoročne oročene bankarske depozite, kratkoročne bankarske kreditne linije. Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i: bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu i jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja u skladu sa ovim zakonom rezidenti - pravna lica daju u korist nerezidenta kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu. B) Subjekti kreditnih poslova Banke mogu zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun. Rezidenti pravna lica mogu uzimati kredite iz inostranstva u svoje ime i za svoj račun, a rezidenti - pravna lica koja se smatraju povezanim društvima u skladu sa propisom koji uređuje osnivanje privrednih društava i u svoje ime i za tuđ račun. Rezidenti pravna lica mogu u svoje ime i za svoj račun odobravati nerezidentima komercijalne i robne kredite, kao i finansijske kredite iz dobiti koju ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta. Zakonom je izričito propisano da kreditne poslove sa inostranstvom ne mogu zaključivati rezident fizičko lice koje nije preduzetnik i rezident ogranak stranog pravnog lica. Za izvršavanje obaveza iz zaključenog ugovora o kreditnom poslu sa inostranstvom odgovoran je rezident koji zaključi ugovor, kao i rezident po čijem ovlašćenju i za čiji račun je ugovor zaključen, odnosno banka i rezident - pravno lice koje od tog rezidenta kupi potraživanje, odnosno preuzme dug prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom. Republika i Narodna banka Srbije ne garantuju za izvršenje obaveza po kreditnom poslu sa inostranstvom (osim u posebno propisanim slučajevima). Ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom je ništav ako je zaključen suprotno zakonskim odredbama. 302 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

C) Granica između redovnog i kreditnog posla Prema odredbama ZDP, granica između redovnog izvoza i uvoza i izvoza tj. uvoza na kredit je 180 dana. Plaćanje uvoza ili naplata izvoza sa ugovorenim rokom preko 180 dana smatra se kreditnim poslom i podleže evidentiranju kod Narodne banke Srbije. Kreditni poslovi zaključuju se u pismenom obliku. D) Kupovina potraživanja rezidenata Banka, kao i rezident pravno lice mogu kupovati od rezidenta potraživanje po osnovu kredita odobrenog nerezidentu, kao i preuzimati dug rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom. Navedeni poslovi mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu. Nerezidenti mogu od rezidenata kupovati potraživanja i dugovanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom samo pod uslovima i na način koji propiše NBS. E) Finansijski krediti Finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu se koristiti za plaćanje uvoza robe i usluga i finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru obavljanja svoje delatnosti, kao i za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje). Rezidenti mogu finansijske kredite iz inostranstva uzimati i za druge namene na način i pod uslovima koje utvrdi Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije može utvrditi obim i uslove pod kojima banke mogu da uzmu kratkoročne oročene bankarske depozite i kratkoročne bankarske kreditne linije od stranih banaka. Rezidenti pravna lica mogu nerezidentima odobravati finansijske kredite iz dobiti koju rezidenti ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta. Pod navedenim uslovima rezidenti pravna lica mogu davati i jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu. Pri obavljanju napred navedenih kreditnih poslova sa inostranstvom, rezident - pravno lice dužno je da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate. Ova odredba primenjuje se i na banku koja odobrava kredit stranom licu ili daje bankarsku garanciju po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu. Narodna banka Srbije može da propiše način i uslove pod kojima banke i rezidenti pravna lica mogu odobravati finansijske kredite nerezidentima i davati bankarske garancije i jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu. F) Evidentiranje kreditnih poslova NBS je, na osnovu člana 24. ZDP, donela Odluku o načinu, rokovima i obrascima za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom ( Sl. glasniku RS, br. 9/07). PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 303

Prema tački 7. predmetne Odluke ovlašćena banka i rezident pravno lice i preduzetnik, koji s nerezidentom zaključe ugovor o kreditnom zaduženju (rezident dužnik po kreditnom poslu) NBS podnose na evidentiranje: prijavu kreditnog zaduženja (Obrazac KZ-2) i sve vrste izmena, i to u roku od deset dana od dana zaključenja ugovora o kreditnom zaduženju. Primer: Obrazac KZ-2 304 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Prema tač. 13. Odluke ovlašćena banka, odnosno rezident koji s nerezidentom zaključi ugovor o kreditnom odobrenju (rezident kreditor), NBS podnose na evidentiranje: prijavu kreditnog odobrenja (Obrazac KO-2, KO-5), izmene, storno prijave kreditnog odobrenja, plan realizacije Rezident kreditor podnosi NBS na evidentiranje prijavu kreditnog odobrenja u roku od deset dana od dana zaključenja kreditnog posla. Primer: Obrazac KO-5 Garancije, odnosno jemstva koje ovlašćena banka, odnosno rezident pravno lice daju u korist nerezidenata po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 305

i o tome podnosi NBS na evidentiranje prijavu o garanciji po tom kreditnom poslu na Obrascu G-1, i to u roku od deset dana od dana donošenja odluke organa upravljanja ovlašćene banke o davanju garancije uz koji prilaže propisanu dokumentaciju To se odnosi i na rezidenta pravno lice koji daje jemstvo u korist nerezidenta kreditora po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu. Primer: Obrazac G-2 Odluka je stupila na snagu 26.1.2007. G) Kreditiranje po poslovima izvoza i uvoza Registrovanje kreditiranja po poslovima izvoza koji se naplaćuje u roku dužem od 180 dana i uvoza koji se plaća u roku dužem od 180 dana pre uvoza, regulisano je posebnom odlukom NBS. Za više informacija videti: www.nbs.yu H) Kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici Banka može rezidentu - pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva. Banka može rezidentu fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji. I) Bankarske garancije Pojam i značaj bankarske garancije Prema članu 1083. Zakona o obligacionim odnosima bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu (korisniku) da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. 306 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Iz definicije proizilazi prvo, da u garancijskom poslu učestvuju najmanje tri lica između kojih se zasnivaju tri pravna odnosa, drugo da je banka dužna da isplati garantni iznos ako dužnik iz osnovnog ugovora ne ispuni o dospelosti svoju ugovornu obavezu, a ostvare se za to i ostali uslovi navedeni u samoj garanciji. Pravni odnosi i učesnici u garancijskom poslu U garancijskom poslu učestvuju najmanje tri lica: poverilac, dužnik i banka garant. Pravni odnos između poverioca i dužnika Osnovni ugovor može biti ugovor o kupovini i prodaji robe, ugovor o delu, ugovor o novčanom kreditu ili bilo koji drugi ugovor sa odloženim rokom plaćanja ili trajnim izvršenjem činidbe. Pravni odnos između banke i nalogodavca Nastaje zaključenjem ugovora o izdavanju bankarske garancije. Obaveze banke iz bankarske garancije Osnovna obaveza koju je banka preuzela izdavanjem garancije jeste da njenom korisniku isplati garantni iznos kada se za to ispune uslovi navedeni u samoj garanciji. Bitni elementi bankarske garancije i pismena forma Elementi garancije nisu određeni zakonom već prirodom posla. Bitni elementi su uobičajeno: naziv (firma) i sedište davaoca garancije, naziv (firma) i sedište primaoca garancije, navođenje podataka o osnovnom poslu, novčani iznos na koji garancija glasi, datum i mesto izdavanja garancije, rok važenja garancije, potpis ovlašćenog lica i forma bankarske garancije. U čl. 10. Jednoobraznih pravila o bankarskim garancijama predviđeno je da se na garancije primenjuje zakon koji je nadležan u mestu u kome garant obavlja svoje poslove, a ukoliko garant posluje na više mesta, primeniće se zakon koji je nadležan za poslovnu jedinicu koja je izdala garanciju. Više o bankarskim garancijama vidi u VIII delu - Sredstva obezbeđenja kod bankarskog poslovanja. Primer: Spoljni dug Srbije i stepen zaduženosti u mil. $ GODINA INO-DUG UKUPNO DUGOR. i SREDNj. DUG KRATK. DUG KLIR. DUG INO-DUG PREMA BDP u % 2000 10829.7 9467.7 1153.0 209.0 125.2 2001 11124.8 9916.0 1025.7 183.0 108.3 2002 11229.5 10026.9 1020.2 182.5 78.6 2003 13574.9 12336.8 1055.7 182.5 71.1 2004 14099.0 12918.0 999.0 182.0 63.7 2005 15467.0 14018.0 1343.0 106.0 59.0 2006/Nov. 19669.0 18016.0 1547.0 106.0 61.1 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 307

Prema kriterijumima Svetske banke, niska zaduženost jedne zemlje je ako je njen ino-dug prema BDP (EDT/GDP) ispod 48%, a izvoz prema BDP (EDT/XG&S) ispod 132%. Srednja zaduženost je kada je ino-dug prema BDP od 48.1% do 80%, a izvoz prema BDP od 132,1% do 220%. Najzad visoka zaduženost je kada je ino-dug prema BDP iznad 80%, a izvoz prema BDP iznad 220%. Koriste se takođe još dva kriterijuma i to ukupne dospele obaveze po spoljnjem dugu prema izvozu roba i usluga (TDS/XG&S) i ukupne dospele obaveze prema bruto društvenom proizvodu (TDS/GDP) i to sve obračunato prema neto sadašnjoj vrednosti. Visoka spoljna zaduženost je kada su: TDS/XG&S i TDS/GDP iznad 25% i 40%, respektivno; a srednja zaduženost kada ova dva indikatora imaju vrednosti ispod navedenih veličina. Solventnost u otplati ino-dugova se u dugoročnom smislu postiže ukoliko je stopa prinosa na pozajmljeni ino-kapital jednaka ili veća u odnosu na troškove (iznos) otplate kredita. S druge strane, eksterna likvidnost se postiže kada je zemlja sposobna da prispele kamate i otplate plaća o roku dospeća i to tako da su prilivi deviznih sredstava veći od iznosa prispelih obaveza za plaćanje. Prema kriterijumima Svetske banke, Srbija je srednje zadužena zemlja po prvom (EDT/GDP), a visoko zadužena zemlja po drugom kriterijumu (EDT/XG&S), a s obzirom na to da se oba kriterijuma uzimaju istovremeno, potrebni su veliki napori da se povećanjem izvoza vratimo u zonu srednje zaduženih zemalja (po drugom kriterijumu SB). Međunarodni monetarni fond koristi širu listu od 21 indikator vezano za merenje stepena zaduženosti na svim nivoima (na nivou zemlje, javnog sektora, finansijskog sektora i korporativnog sektora) i to: 6 indikatora solventnosti; 2 indikatora za likvidnost; 4 indikatora za javni sektor; 3 indikatora za finansijski sektor i 6 indikatora za korporativni sektor. 7. PLAĆANJA PO OSNOVU UGOVORA O OSIGURANJU Rezidenti - društva za osiguranje mogu da vrše plaćanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje poslove osiguranja. Rezident može plaćati premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom - osiguravajućim društvom, pod uslovom da je takav ugovor dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja. 8. JEDNOSTRANI PRENOSI SREDSTAVA PLAĆANJA LIČNI I FIZIČKI PRENOSI Pravno regulisanje Pitanja jednostranih prenosa sredstava plaćanja - ličnih i fizičkih regulisano je Odlukom o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva-nbs ( Sl. glasnik RS, br. 67/2006) Lični prenos sredstava plaćanja obuhvata: poklone i pomoć, nasledstva, rente, sredstva za podmirenje duga useljenika u Republiku i sredstva koja iseljenici iznose, tj. prenose u inostranstvo. Fizički prenos sredstava plaćanja obuhvata: prenos gotovine u dinarima, u efektivnom stranom novcu, u čekovima i u hartijama od vrednosti u materijalizovanom obliku. Detalje Odluke videti na adresi: www.nbs.yu 308 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

Primer: Devizne rezerve Srbije Porast deviznih rezervi NBS i ukupnih deviznih rezervi je u 2006. godini bio veliki i to prevashodno po osnovu priliva deviznih sredstava od privatizacije državnih i društvenih preduzeća, kao i po osnovu menjačkih poslova, doznaka dijaspore, povećanja spoljnog duga po dugoročnim i kratkoročnim kreditima i porasta izvoza roba i usluga. Krajem 2006. godine ukupne devizne rezerve, gde su pored deviznih rezervi NBS uključene i devizna sredstva poslovnih banaka, su iznosile 12,6 milijardi dolara, prema 6,5 milijardi dolara krajem 2005. godine. Devizne rezerve NBS su krajem 2006. godine iznosile 11,9 milijardi dolara. Devizne rezerve NBS su sada na nivou 36,9%, a ukupne devizne rezerve 39,3% od procenjenog bruto društvenog proizvoda Republike Srbije u 2006. godini. Devizne rezerve NBS sada iznose oko 9,7 meseca uvoza roba i usluga. Pri tome je uvoz roba i usluga u periodu 2004-2006. godini bio vrlo preveliki u odnosu na sve ranije godine, a visok je uvoz mereno u odnosu na izvoz i bruto društveni proizvod Republike Srbije i u 2005. i 2006. godini. Devizne rezerve Srbije 2000-2006 (u mil. $) Godina Devizne rezerve Devizne rezerve Devizne rezerve Dev.rez. prema Dev. rez. prema NBS BANKE UKUPNO BDP % uvozu (u mes.) 1997 395.7 468.7 864.4 1.0 1998 326.1 447.7 773.8 0.8 1999 297.4 365.6 663.0 1.2 2000 524.2 365.8 890.0 6.1 1.8 2001 1169.1 639.5 1808.6 11.4 3.1 2002 2280.1 751.0 3031.1 16.0 4.5 2003 3550.1 885.5 4435.6 17.4 5.3 2004 4244.7 901.8 5146.5 17.3 4.4 2005 5842.8 698.0 6540.8 22.3 6.0 2006 11889.0 748.0 12637.0 36.9 9.7 Izvor: Statistički bilten NBS i Internet sajt NBS PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 309

Primeri: Izračunavanja kamate i diskonta PROSTA KAMATA Pitanje kojom metodom će se obračunavati kamata javlja se kod svakog odobravanja kredita. Kratkoročni krediti (do 1 godine), sa otplatom u jednom iznosu - jednokratno, idu sa obračunom proste kamate. Radi pojednostavljenja u sledećim primerima neće se uzimati u obzir avansno plaćanje. Primer br. 1 Ugovorena cena EUR 100.000 Ugovorena kamatna stupa 8% p.a. Rok kredita 9 meseci Jednokratna otplata posle 9 meseci: Ugovorena cena EUR 100.000 plus 8% kamate za 9 meseci EUR 6.000 Uvoznik plaća izvozniku EUR 106.000 U izuzetnim slučajevima kamata se može pripisivati dugu polugodišnje. Onda je obračun sledeći: Primer br. 2 Jednokratno plaćanje posle 9 meseci: Ugovorena vrednost EUR 100.000 plus 8% kamate za 1/2 EUR 4.000 EUR 104.000 plus 8% kamate na EUR 104.000 za preostali rok od 3 meseca EUR 2.080 Uvoznik plaća izvozniku EUR 106.080 Rezultat je isti bilo da se prvo obračunava celi ili nepotpuni period. PRIPISANA KAMATA U gornjem primeru, obračun složene kamate je primenjen tako što je kamata obračunata za prvi šestomesečni kamatni period pripisana dugu i povećala osnovicu za drugi kamatni period. Primer br. 3 Ugovorena vrednost EUR 100.000 Ugovorena kamata 8% p.a. pripisuje se godiš. Rok kredita 3 godine Rezul tat se neće izra ču na va ti ovde na način pri ka zan u Pri me ru br. 2, već pri me nom for mu le za složeni kamatni račun: gde je FV = budu ća vred nost, PV = sada šnja vred nost, p = kamat na sto pa i n= rok kre di ta u smi slu kamat nih perioda (u našem primeru 3 zbog godišnjeg pripisivanja. Uvoznik jednokratno plaća izvozniku posle 3 godine: Kod obračuna kamate obično se koristi faktor rasta, čime je obra ču na va nje korak po korak (dodavanje obračunate kamate sadašnjoj vrednosti daje budu ću vred nost) sve de no na jed nu operaciju - sadašnja vrednost pomnožena faktorom rasta daje budu ću vred nost. For mu la za fak tor rasta je 1 + i, gde je, i = p/100. Fak tor rasta za 8% p.a. kama te je otu da: za dve godi ne (1,008) 2, za tri godi ne (1,08) 3 itd. Pri mer br. 4. Obračun kamate Običan obračun kamate korišćenjem faktora rasta Sada šnja vred nost EUR 100.000 PV x (1 + i) = FV + 8% kama te na EUR EUR 100.000 x 1,08 100.000 za jed nu godi nu EUR 8.000 Buduća vrednost posle 1 godi ne EUR 108.000 = EUR 108.000 + 8% kama te na EUR 108.000 za 2. godi nu EUR 8.640 = (1.08) 2 = 1,16640 buduća vrednost posle 2. godi ne EUR 116.640 = EUR 116.640 310 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

OTPLA TA U RATA MA Izvoz maši na i opre me obič no i uklju ču je dugo roč no kre di ti ra nje sa otpla ta ma u polu go dišnjim ratama. Petogodišnji kredit sa otplatom u 10 rata je tipi čan slu čaj. Često se izda ju meni ce ili promisori note za pojedine rate. Ima različitih metoda da se izračuna kamata za set menica. U primerima koji slede pretpostavke su: Ugo vor na cena: EUR 1,000.000.- Ugovorena kamata: 8% p.a. uz polugodišnje plaćanje kamate (tj. kamat ni period = 1/2 godi ne) Rok kre di ta: 5 godi na Otplata: u 10 polugodišnjih rata (u for mi meni ca) Pri mer br. 5 Metod (a): jed na ki izno si kapi ta la + kama ta na opadajući iznos. Ugo vor na cena se pode li na 10 jed na kih dospeća od EUR 100.000. Sva kom dospe ću se doda je kamata na opadajući iznos preostalog kredita Kapital + Kama ta od 8% na opa dajući Nomi nal ni iznos izda tih meni ca Dospeva za --- dana EUR EUR EUR 100.000 40.000 140.000 180 100.000 36.000 136.000 360 100.000 32.000 132.000 540 100.000 28.000 128.000 720 100.000 24.000 124.000 900 100.000 20.000 120.000 1080 100.000 16.000 116.000 1260 100.000 12.000 112.000 1440 100.000 8.000 108.000 1620 100.000 4.000 104.000 1800 1,000.000 220.000 1,220.000 * 8% p.a. kama te za 1/2 godi ne na EUR 1,000.000 ** 8% p.a. kama te za 1/2 godi ne na EUR 900.000 Metod (b): jed na ki izno si kapi ta la + kama ta na sva ku meni cu za celo ku pan rok. Ugo vo re na cena se deli na 10 dospe ća po EUR 100.000.- Kama ta se doda je na sva ko dospe će za odgo va ra ju ći rok do dospe lo sti, uz pri pi si va nje kama te. Kapital Dospeva za dana Nomi nal ni iznos izda tih menica uključujući pripisan iznos kamate za odgovarajući rok EUR EUR 100.000 180 104.000* 100.000 360 108.160** 100.000 540 112.486,40 100.000 720 116.985,86 100.000 900 121.665,29 100.000 1080 126.531,90 100.000 1260 131.593,18 100.000 1440 136.856,91 100.000 1620 142.331,18 100.000 1800 148.024,43 1,000.000 1,248.635,15 * EUR 100.000 x 1,04 (8% za 1/2 godi ne) ** EUR 100.000 x 1,04 x 1,04 ili (1,04) 2 Upo re đe nje ova dva meto da (a) i (b) poka zuje da se u slu ča ju (b) zbog raz li či tog nači na obraču na kama te dola zi do većeg ukup nog izno sa kama te u apso lut nom izno su. U oba ova slu ča ja obra čun kama te je zasno van na istoj kamat noj sto pi. Upr kos, na prvi pogled raz li či tim rezul ta tima u mar ka ma i pfe nin zi ma, oba meto da ima ju istu vred nost za izvo zni ka i to zato što kama ta koja dospe va za pla ća nje kre di to ru po meto du (a) obu hva ta veća ini ci jal na pla ća nja, dok po meto du (b) kama ta se odo bra va uz sva ku menicu što pro iz vo di duži pro se čan rok. Metod (c): menice jednake nominalne vrednosti obračunavaju se formulom za anuitet. Formula za izračunavanje anuiteta dozvoljava obra ču na va nje seri je jed na kih otpla ta, koji ma se otplaćuje kredit, imajući u vidu određenu kamatnu sto pu i činje ni cu da se kama ta obra ču na va po toj sto pi na osta tak kre di ta koji se sma nju je. Obračun anuiteta se vrši uz pomoć anuitetskih tablica, PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 311

odno sno sada uz pomoć moder nih elek tron skih raču na ra. U našem pri me ru (DEM 1,0 milion ugovo re ne cene, 8% p.a. kama te, otpla te i kama ta u 10 jednakih polugodišnjih rata) to bi iznelo: EUR 123.290,94 x 10 1,232.909,40 Radi pot pu no sti, tre ba napo me nu ti jedan aprok si ma ti van metod koji je često dovo ljan ali ne dozvo lja va pre ci zan obra čun izno sa kama te. Pola zi se od pro seč ne duži ne roka, u nave de nom pri me ru od 1o polu go di šnjih anu i te ta koje je 2 3/4 godi ne. Kama ta se obra ču na va na uku pan iznos od EUR 1,000.000.- za ovaj period, što po sto pi od 8% p.a. daje EUR 220.000.- Kre dit ni iznos uve ćan za ovaj iznos onda se raspoređuje na 10 jednakih polugodišnjih menica od po EUR 122.000.- DISKONTOVANJE Kod diskontovanja plaćanja koje dospeva na odre đe ni datum u buduć no sti (po meni ci sa nomi nal nom vred no šću), kama ta se odbi ja unapred za čitav period roč no sti meni ce. Konač na vred nost se posta vlja kao 100, nasu prot odgo vara ju ćem obra ču nu kama te gde je final na vrednost 100 plus kama ta. Pre ma među na rod noj prak si, rok meni ce se obra ču na va uzi ma njem tač nog bro ja dana sva kog mese ca i dis kon to va nje se spro vo di kori šće njem godi ne od 360 dana. Ako menica dospe va u subo tu ili nede lju, raču na se da dospe va sle de ćeg rad nog dana. Na ovaj rok se doda ju dani grej sa (vre me uzeto u obzir za tran sfer nov ca). Dis kon to va nje se obič no izvo di komer ci jalnom meto dom, gde je pre po ruč lji vo kori šće nje kamat nih bro je va (ili bolje reče no dis kont nih bro je va ). U sle de ćem pri me ru kori sti će se sle de će skra će ni ce: V = nomi nal na vred nost meni ce t = rok u dani ma N = diskontni brojevi d = dis kontna stopa D = diskontovani iznos v = sada šnja vred nost meni ce (posle odbi ja nja dis konta od nomi nal ne vred nosti). Onda je: U izvo znom finansiranju najčešće se koriste meni ce, zato više neće mo ima ti u vidu poje di ne meni ce već seri je meni ca. Pri mer br. 6 Ovde su namerno uzete nepodudarne menice (nejednaki iznosi sa različitim rokom dospeća), diskontna stopa 7% p.a. Nomi nal na vrednost meni ce u EUR Rok u dani ma Diskontni brojevi 120.000 60 72000 100.000 240 240000 110.000 420 462000 90.000 600 540000 70.000 780 546000 200.000 11140 2280000 690.000 ukup na vred nost svih meni ca (V) 4140000 (N) 80.500 manje dis kont po 7% p.a. (D) 609.500 sadašnja vrednost (v) EKS TER NA I INTER NA KAMA TA Može se dogo di ti da kama ta koju pla ća uvoznik ne pokri va stvar ne tro ško ve finansiranja. Ono što nedo sta je mora se pokri ti iz izvo zni ko ve bru to mar že na vred nost pro da je. Izvo znik koji ne obraču na va izvo znu cenu, bez ika kvog zaštit nog izno sa mora da uzme u obzir ovu raz li ku u tro ško vi ma kreditiranja u svojoj fakturnoj ceni. Iz navedenih razul ta ta može mo sada doći do fak tur ne cene koja je potreb na da bi se pokri li dodat ni tro ško vi 312 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

finansiranja, tako da izvoznik dobije 100% prodajne cene koju je kal ku li sao. Pri mer br. 7 U sle de ćem pri me ru se uzi ma da uvo znik prihva ta da pla ća polu go di šnju kama tu po sto pi od 6% p.a. Roba vre di EUR 100.000.- Otpla ta je u 10 polugodišnjih menica koje izvoznik diskontuje kod ban ke po sto pi od 9% p.a. Nominalna vrednost 10 menica uključuje kama tu od 6% p.a. i mora se naj pre izra ču na ti. Nije zna čaj no koji se metod obra ču na pri me nju je, ali se mora obra ti ti pažnja na pro seč ni rok u tom obra ču nu. U ovom pri me ru pola zi se od toga da se kama ta pla ća na opa da ju ći osta tak kre di ta, kao u primeru 5(a). Potrebna fakturna cena se izračunava pomoću sle de će for mu le koja daje mul ti pli ka tor cene pro da je, gde je: X = mul ti pli ka tor p = kamat na sto pa, obra čunata na neotplaćeni kredit, u % p.a. al = pro sečno trajanje kredita d = dis kont na sto pa AL = pro se čan rok meni ca U našem pri me ru, pro se čan rok kre di ta je 2 3/4 godine (petogodišnji kredit sa jednakim polugodišnjim otpla ta ma) i pro seč nim rokom meni ca, zahvaljujući opadajućim nominalnim vrednostima: N x 100 = 2,643778 V zato je: Dokaz: Fak tur na cena EUR 112.638 + polu go di šnja kama ta 6% p.a. na opa da ju ći iznos kre di ta EUR 18.585,25 Ukupna nominalna vrednost menice EUR 131.223,25 uma nje no za dis kont od 9% p.a. na nominalni iznos (prosečan rok od 2,643778 godi ne) EUR 31.223,25 EUR 100.000.- AVANSNA PLAĆANJA Kao što j e napre d nap o me nu to, uobi č a j e na je prak sa, kada se izvo zne ispo ru ke daju na kredit, da uvo znik pri hva ti avan sno pla ća nje. Da se rani ji pri me ri ne bi kom pli ko va li, to pla ća nje nije bilo uzi ma no u obzir kod obra ču na. Bilo koja ugovor na vred nost da je bila u pita nju, u stvar no sti je zna či la kre dit ni iznos posle uma nje nja za iznos pla će nog avan sa. Pri mer br. 7. sada se pono vo obra ču na va uzev ši u obzir avans od 20%. Uvođenjem avansa jedini problem koji nastaje odno si se na situ a ci ju koja može nasta ti ako posto ji raz li ka izme đu kamat ne sto pe po kojoj se obra ču na va kamata uvozniku i stvarnih troškova finansiranja. Pri mer br. 8. For mu la iz pri me ra br. 7 upot pu nju je se fak torom avan sa (DP) Nastavljajući sa primerom i uključujući avansno pla ća nje od 20% obra čun posta je: Ugo vor na cena od EUR 100.000.- pove ća va se na EUR 112.638.- i time se uzi ma u obzir kama ta koju kupac pla ća kao i tro ško vi finansiranja. Fak tur na cena zato tre ba da bude pove ća na na EUR 109.861,10. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 313

Obračun daje sledeće: prodajna cena x multiplikator EUR 109.861,10 manje avans 20% EUR 21.972,20 kre dit ni iznos EUR 87.888,90 Na iz d a te meni c e obra č u na va s e kama t a p o sto pi od 6% p.a. što se dis kon tu je kako sle di: Nominalno EUR Dani Brojevi 11.425,56 180 20566 11.161,89 360 40183 10.898,23 540 58850 10.634,56 720 76569 10.370,89 900 93338 10.108,23 1080 109158 9.843,56 1260 124029 9.579,89 1440 137950 9.316,23 1620 150923 9.052,56 1800 162946 102.390,60 974512 24.362,80 manje 9% p.a. dis kon ta 78.027,80 isplata (diskontovana ili sadašnja vrednost) 21.972,20 plus avans 100.000.- vred nost robe ODNOS IZME ĐU DIS KON TA I PRI NO SA ILI TRO ŠKO VA KRE DI TA Jasno je iz do sada pri ka za nog da dis kont ne sto pe i kamat ne sto pe koje su nomi nal no jed nake nisu u stvar no sti iste, zbog raz li či tih meto da u kojima se primenjuju. Da bi for fet ni tro ško vi mogli da budu upo redivi sa troškovima drugih vrsta kredita koji se daju po kamat noj sto pi a ne na dis kont noj osno vi, često je potreb no zna ti kamat ne sto pe koje odgovaraju datim diskontnim stopama. Pri mer br. 9. Izvo znik dobi ja, kao pla ća nje za robu, jed no godi šnju meni cu na EUR 1,0 milion koju je akcep tirao uvo znik. Ovde ima dve finansijske mogućnosti. A - ponu da dis kon ta po sto pi od 8% p.a. i B - over draft kre dit po sto pi od 8% p.a. sa meni com kao instrumentom obezbeđenja. A ima sle de ći obra čun (diskont) EUR menica na 1.000.000 manje 8% diskonta za B ima sle de ći obra čun (ovo je obračun radi ilustracije) EUR ispla ta kre di ta izvozniku 925.925,93 +8% kama te za 1 godinu 74.074,07 jed nu godi nu 80.000 nomi nal na vred nost neto ispla ta izvozniku 920.000 kod dospe ća (pokriva otplatu kredita sa kamatom) 1.000.000 Da je B ponudio kvartalno pripisivanje kamate (na bazi tekućeg raču na) nje gov bi obra čun bio kako sle di: ispla ta kre di ta izvo zni ku 923.845,43 +8% kama te za 1 godi nu pripis kvartalno 76.154,57 nominalna vrednost kod dospeća kredita 1.000.000 Pri mer br. 10. Kao gore, ali sada sa meni com koja dospe va za 2 godi ne Obračun A (diskont) EUR Menica na 1.000.000 manje 8% kama te za 2 godi ne 160.000 neto isplata izvozniku 840.000 Obračun B (kredit na tekućem računu) EUR isplata kredita 857.338,82 +8% kama te za 2 godi ne pri pis godi šnje 142.661,18 nominalna vrednost kod otplate kredita 1.000.000 ili sa kvartalnim pripisom: kreditna isplata 850.490,37 +8% kama te za 2 godi ne pri pis kvar tal no 146.509,63 nomi nal na vred nost kod dospe ća 1.000.000.- Pri me ri broj ka ma ilu stru ju efe kat činje ni ce da je sto pa od 8% pri me nje na na raz li či te nači- 314 PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM

ne na budu ću vred nost, kama ta na sada šnju vred nost. Ban ka ili for fet na kom pa ni ja nor mal no raz ma tra ove raz li ke pri li kom utvr đi va nja diskont ne sto pe. često se ponu da izra ža va kao diskont po sto pi koja odgo va ra pri no su od x%. U gor njim pri me ri ma dis kont ne sto pe bi bile 7,6% (pre ci zni je 7,615457%) i 7,3 (pre ci zni je 7,325482) respek tiv no. Izvesni problemi mogu nastati kada se traži kamatna stopa ili prinos diskontovanih menica. Ovaj obra čun se sada rela tiv no lako izvo di, zahvaljujući računarima. KON VEN CI JE U POGLE DU OBRA ČU NA PO ZEMLJA MA (ZA LOKAL NU VALU TU) Zemlja Dani Godi na Nota ci ja obra čun kamatnih brojeva obračun diskonta SAD, Francuska i dr.** tačan broj dana 360 365/360 Velika Bri ta ni ja tačan broj dana tačan broj dana 365/365 Nemač ka, Belgija, Švaj carska, Skan di navija mesec od 30 dana 360 30/360 V = nomi nal na vred nost meni ce, t = mesec od 30 dana, t* = tačan broj dana u mese cu, d = dis kont na sto pa (% p.a.), N = dis kont ni bro je vi, D = iznos dis kon ta ** Ovaj metod se kori sti za valu tu u Lon do nu kao i za for fe ti ra nje širom sve ta. PETI DEO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM 315

ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI PRETHODNA PITANJA O FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA FINANSIJSKI INSTRUMENTI INSTITUCIJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA FINANSIJSKI POSREDNICI-DEPOZITNE I NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE BERZE U SRBIJI Divitiae pariunt curas. Bogatstvo stvara brige.

Glava prva PRETHODNA PITANJA O FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA 1. POJAM, GRANE I FUNKCIJE Finansijsko tržište predstavlja mehanizam za pozajmljivanje sredstava privrednih subjekata koji imaju viškove sredstava onima kojima ta sredstva nedostaju za određene poslovne aktivnosti. Finansijsko tržište ima dve osnovne grane: tržište hartija od vrednosti (HOV) i tržište koje se kreira kreditno-depozitnim mehanizmom-kroz banke Tri su osnovne funkcije finansijskog tržišta: 1) Obezbeđenje mehanizma za određivanje cene finansijske aktive imovine, 2) Imovinu čine likvidnijom, 3) Smanjuju troškove prometa imovine. Uža definicija finansijskog tržišta vezana je za pojam tržišta HOV. 2. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA Finansijska tržišta se obično klasifikuju na sledeće četiri kategorije: 1) Dužničke i vlasničke instrumente, prema tipu instrumenata, 2) Novčano tržište i tržište kapitala, prema dospeću, 3) Primarno i sekundarno tržište, zavisno od toga da li se radi o novoj emisiji ili trgovanju ranije emitovanim hartijama, 4) Prema organizacionoj strukturi tržišta. Sa stanovišta ročnosti HOV, uobičajena je podela finansijskog tržišta na: tržište kapitala najvažnije su akcije, koje nemaju rok dospeća, i na novčano tržište. U zemljama EU više je zastupljeno finansiranje posredstvom bankarskog sektora, a berze su rezervisane samo za najveće i najkvalitetnije kompanije. 318 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Za razliku od tržišta kapitala, novčano tržište je znatno likvidnije. Stoga firme koje imaju trenutne viškove sredstava koje žele da uposle na kratak rok i da povuku kada im ta sredstva zatrebaju, kupuju kratkoročne instrumente, kao što su: blagajnički zapisi koje emituje država, SAD (emituju se na tri, šest a najduže na 12 meseci) a njima trguju i finansijske institucije i nefinansijske korporacije; komercijalni zapisi - emituju uglavnom kompanije koje imaju solidan bonitet, a glavni investitori su investicioni fondovi, bankarski i depozitni sertifikati su bankarski depoziti sa fiksnim datumom dospeća i predstavljaju obavezu banke koja ih je emitovala. drugi instrumenti. U strukturi novčanog tržišta dominiraju državni blagajnički zapisi. Oni su veoma pogodni za upošljavanje slobodnih sredstava na kratke rokove, a koriste se za upravljanje likvidnošću i državnim dugom. 3. NAČIN FUNKCIONISANJA TRŽIŠTA KAPITALA Tržište kapitala spaja kompanije kojima nedostaju dugoročna sredstva za razvoj poslovne aktivnosti, sa investitorima koji imaju sredstva za investiranje. U razvijenim zemljama kompanije finansiraju ove potrebe ne samo bankarskim kreditima, već i putem prikupljanja sredstava emitovanjem hartija od vrednosti, odnosno tržišta kapitala. Ovaj proces poznat je pod nazivom izlazak u javnost. 4. PRIMARNO I SEKUNDARNO TRŽIŠTE I INVESTICIONI SAVETNIK Uloga investicione banke, dilera odnosno garanta emisije, jeste da savetuje firmu o broju akcija koje će emitovati i njihovoj ceni. Investiciona banka otkupljuje celu emisiju preuzimajući time i rizik, ili pak samo tehnički sprovodi celu operaciju radeći u najboljoj nameri. Ovo tržište gde preduzeće prvi put emituje akcije naziva se primarno tržište. Kada kompanija postane javna i kada emituje akcije, tim akcijama se trguje na berzi. Tržište na kojem se već emitovane akcija kompanija kupuju i prodaju naziva se sekundarno tržište. Cena akcija listiranih kompanija kojima se trguje na berzi fluktuira u zavisnosti od ponude i tražnje. Predviđanje kretanje cena akcija je ključni element od kojeg zavisi uspeh investitora, te stoga razvijene mnoge metode analiza, koje se uglavnom svrstavaju u fundamentalnu ili tehničku analizu. ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 319

Investitori mogu biti tzv. institucionalni, kao što su kompanije koje posluju sa penzionim i zajedničkim fondovima, banke i osiguravajuća društva, kao i individualni investitori. U cilju smanjenja rizika kod investiranja u akcije, u razvijenim ekonomijama postoji profesija investicionog savetnika da pomažu klijentima da investiraju u skladu sa pozicijom koju preferiraju. 5. ULOGA BROKERA I BERZI Uglavnom postoje dve vrste brokera: discount broker koga će klijent izabrati ako sam donosi odluku o plasiranju svojih sredstava i full-service broker koji daje investicione savete, analize i izveštaje. Berza je mesto gde se organizovano trguje hartijama od vrednosti po utvrđenim pravilima. Da bi osigurala fer trgovanje, berza propisuje i pravila za listiranje kompanija koja obuhvataju: ispunjavanje uslova javne distribucije, prijavljivanje posredovanja više od 10% i više procenata vlasništva akcija koje poseduje menadžment kompanije ili drugi investitori, kao i objavljivanje prospekta sa propisanim podacima o firmi. Radi poređenja one se klasifikuju po oblastima: na industriju, naftu i gas, rudarstvo, nove tehnologije... Kompanija na listingu ima obaveze da informiše o svakoj značajnijoj promeni koja se desi, a koja može uticati na promene cene njenih akcija. To se obično čini putem finansijske štampe kroz saopštenja. 320 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Glava druga FINANSIJSKI INSTRUMENTI 1. VLASNIČKE HOV (AKCIJE) Posedovanje akcije znači posedovanje dela vlasništva nad kompanijom. Vrednost akcije pri njenom emitovanju naziva se nominalna vrednost i predstavlja samo obračunsku kategoriju. Tržišna vrednost akcije se gotovo uvek razlikuje od nominalne vrednosti, kao i od njene knjigovodstvene vrednosti. Akcije, za razliku od dužničkih HOV (npr. obveznica), nikada ne dospevaju za naplatu. Kada korporacija izađe u javnost ono emituje obične akcije. To za investitore znači da postaju vlasnici dela kompanije i oni tada finansiraju kompaniju kapitalom odnosno vrše equity investment. Vlasnici ovih akcija imaju određena prava koja su vezana za upravljanje, pa zakoni i regulatorna tela obavezuju emitenta- kompaniju, da obezbedi izveštaje o poslovanju posebno na redovnoj godišnjoj skupštini. Obične akcije nose, dakle, puno pravo glasa i upravljanja kompanijom i lako su utržive, pa se stoga smatra da je ova vrsta akcija najkvalitetnija. Ako dođe do bankrotstva firme ova kategorija akcionara će se poslednja naplatiti. Prioritetne akcije, za razliku od običnih ne daju pravo na upravljanje, ali zato njihovi vlasnici imaju prioritet u isplati dividendi, kao i u slučaju bankrota firme. Postoje i druge vrste akcija, kao što su, na primer, konvertibilne akcije koje daju mogućnost pretvaranja u obične akcije. 2. DUŽNIČKI FINANSIJSKI INSTRUMENTI (OBVEZNICE) Razvijeno finansijsko tržište pruža mogućnost investitorima da investiraju, a kompanijama da prikupljaju kapital i putem dužničkih finansijskih instrumenata, od kojih su najpoznatije obveznice. Kada investitor kupi obveznice istog emitenta on postaje kreditor te kompanije. On je vlasnik samo nominalne vrednosti obveznice i kamate koju je kompanija obećala da će plaćati godišnje, dok se obveznica ne otplati. ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 321

Visina kamatnih stopa na tržištu od posebnog je značaja pri donošenju odluke koji instrument emitovati (akciju ili obveznicu). Od posebnog je značaja za odluku investitora u obveznice je da poznaje njene ključne elemente, kao na primer, da li je njeno emitovanje pokriveno garantovanjem same kompanije ili drugog garanta, koja banka zastupa interese vlasnika obveznica i sl. Pored korporativnih obveznica postoje i obveznice koje emituju države i lokalne zajednice da bi prikupile sredstva za popunjavanje budžeta i finansiranje određenih infrastrukturnih projekata. Neke države su počele da prilagođavaju kamatne stope stanju na tržištu i da izuzimaju prihode stečene po osnovu njihove kupovine iz oporezivanja. Dužnički instrumenti se dosta koriste u EU i zemljama u tranziciji. Prema našem zakonodavstvu, obaveze iz dužničkih HOV ne mogu dospevati pre isteka roka od 30 dana od dana njihovog izdavanja. Izuzetno, obaveze iz dužničkih HOV čiji je izdavalac država ili NBS mogu dospevati i pre navedenog roka. Dužničke HOV, prema našim propisima, mogu biti kratkoročne ili dugoročne. Obaveze iz kratkoročnih dužničkih HOV dospevaju u roku do 365 dana od dana njihovog izdavanja. Dužničke HOV koje imaocima daju pravo na zamenu za akcije ne mogu biti zamenjene pre isteka roka od šest meseci od dana njihovog izdavanja. 322 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Glava treća INSTITUCIJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA Najvažnije institucije finansijskog tržišta su: Berza, Centralni registar hartija od vrednosti, Komisija za hartije od vrednosti, Rejting organizacije. 1. BERZA Pojam berze, osnivači i osnivački kapital Prema odredbama Zakona o tržištu HOV i drugih finansijskih instrumenata ( Sl. glasnik RS, br. 47/06) berza je pravno lice organizovano kao A.D. koje obavlja delatnost organizovanja trgovine HOV i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tržištu. Osnivač, odnosno akcionar berze može biti Republika Srbija, domaće i strano pravno i fizičko lice. Rešenje o davanju dozvole za rad berze donosi Komisija za HOV. Novčani deo osnovnog kapitala berze ne može biti manji od 1,000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Kadrovska i tehnička osposobljenost berze U pogledu kadrova, domaći zakonski propisi nalažu: 1) najmanje tri lica koja su zaposlena na neodređeno vreme, koja imaju dozvolu za obavljanje poslova brokera, a koja im nije oduzimana i nije pravosnažno osuđivano za određena krivična dela 2) ispunjava druge uslove koji se odnose na kadrovsku i organizacionu sposobnost i tehničku opremljenost, u skladu sa predmetnim zakonom i aktom Komisije za hartije od vrednosti. Opšti akti berze su: Osnivački akt, Pravila poslovanja, Pravilnik o tarifi, Pravilnik o listingu i kotaciji i dr opšti akti na koje saglasnost daje Komisija za HOV. ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 323

Delatnost berze Organizovanje trgovine HOV obuhvata sledeće poslove: 1) organizovanje javne ponude HOV i povezivanje ponude i tražnje HOV; 2) objavljivanje informacije o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni HOV i drugih podataka značajnih za trgovinu HOV; 3) utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista HOV; 4) obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom o HOV. Berza je dužna da obezbedi savremeni informacioni sistem poslovanja Vanberzansko tržište Organizator vanberzanskog tržišta je pravno lice organizovano kao A.D. koje, u skladu sa Zakonom o HOV, obavlja delatnost organizovanja trgovine HOV na vanberzanskom tržištu. Osnivač, odnosno akcionar može biti Republika, domaće i strano, pravno i fizičko lice. Novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 750.000 evra 2. CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI Osnivanje Centralni registar je pravno lice koje se organizuje i posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo, u skladu sa Zakonom o HOV i zakonskim aktom kojim se uređuju privredna društva. Skraćeni naziv: Centralni registar hartija od vrednosti a.d. Sedište Centralnog registra hartija od vrednosti je u Beogradu Osnovni kapital i udeo države Novčani deo osnovnog kapitala Centralnog registra HOV ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti Udeo države u Centralnom registru ne može biti manji od 51%. Ovlašćenja NBS NBS donosi propise kojima se uređuje način obavljanja platnog prometa preko novčanih računa kod Centralnog registra. NBS vrši kontrolu zakonitosti poslovanja Centralnog registra HOV i njegovih članova u delu koji se odnosi na obavljanje platnog prometa preko novčanih računa kod Centralnog registra. 3. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI Kratak istorijat Nakon velike ekonomske krize i lomova na berzama SAD kojima su mnogi investitori izgubili novac zbog ćudljivosti tržišta, ali i zbog prevara koje su na neregulisanom i neuređenom tržištu bile lako moguće, 1933. formirana je Komisija za hartije od vrednosti i 324 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

berzansko poslovanje. Nakon toga usvojen je osnovni akt ove institucije-securities Exchange Act, donet 1934. godine. U Velikoj Britaniji pravna regulativa je doneta 1986. godine a regulatorno telo je formirano 1997. U EU još uvek nije došlo do formiranja jedinstvenog regulatornog tela HOV, već se vrši postepena harmonizacija rada Komisija za HOV Kao kriterij za uspeh u razvoju finansijskih tržišta mogli bi se uzeti sledeći elementi: Razvijen regulatorni okvir usklađen sa principima Međunarodne organizacije komisija za hartije od vrednosti (IOSCO); Izgrađene institucije (berza, nezavistan centralni registar sa dematerijalizacijom i efikasnom funkcijom kliringa i saldiranja, kao i drugih institucija, kao što su rejting organizacije; Kritična masa emitovanih HOV privatnih firmi; Zaštita prava manjinskih akcionara; Pojava nebankarskih institucija, kao što su investicioni fondovi, privatne osiguravajuće kompanije, penzijski fondovi. Osnovni principi regulacije zasnovani su na tri osnovna cilja: 1) zaštita investitora 2) obezbeđenje fer, efikasnog i transparentnog tržišta, 3) smanjenje sistemskog rizika. U našoj zemlji osnovni regulacioni akt je Zakon o HOV je preuzeo standardna rešenja iz regulative zemalja EU i zemalja u tranziciji. Osnivanje i rad Komisije za HOV u Srbiji Prema odredbama Zakona o HOV, Komisija za HOV je nezavisno i samostalno pravno lice-organizacija Republike, sa sedištem u Beogradu Za svoj rad Komisija odgovara Skupštini Srbije. Osnovne nadležnosti Komisije sastoji se u tome da ona: Donosi akta za sprovođenje Zakona o HOV; Odobrava izdavanje HOV sa i bez javne ponude; Odobrava pravnim licima status profesionalnih investitora; Daje dozvole za rad i saglasnosti, u skladu sa Zakonom o HOV i zakonom kojim se uređuje poslovanje investicionih fondova; Daje dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva; Vrši nadzor nad poslovanjem brokersko-dilerskih društava, berzi, organizatora vanberzanskog tržišta, društava za upravljanje, investicionih fondova, Centralnog registra, ovlašćenih banaka, kastodi banaka, izdavalaca HOV, investitora, profesionalnih investitora i dr; ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 325

Utvrđuje kriterijume koje moraju ispuniti informacioni sistemi ovlašćenih učesnika koji posluju sa HOV, Centralnog registra, berzi i organizatora vanberzanskog tržišta, a za obavljanje trgovine HOV; Vodi registre u skladu sa Zakonom od HOV, zakonom kojim se uređuje preuzimanje A.D. i zakonom kojim se uređuju invest. fondovi; Podnosi nadležnom organu prijavu protiv ovlašćenih učesnika koji posluju sa HOV, za učinjena krivična dela, prestupe ili prekršaje; Prati stanje i kretanje na organizovanom tržištu i preduzima mere za otklanjanje poremećaja na tom tržištu; Sarađuje sa međunarodnim organizacijama, stranim regulatornim organima i organizacijama radi pružanja pravne pomoći, razmene informacija i u drugim slučajevima kad za tim postoji potreba; Daje informacije o organizovanom tržištu i dr. poslove. Akti Komisije Komisija donosi statut kojim uređuje svoje nadležnosti, na koji saglasnost daje Skupština Srbije Komisija donosi pravilnike, uputstva, stručna uputstva i naredbe, radi sprovođenja i izvršavanje poslova koji su im povereni, utvrđenih Zakonom o HOV i drugim propisima. 4. REJTING ORGANIZACIJE Pojam rejting organizacije Rejting organizacije su institucije koje na bazi kvantitativnih metoda istraživanja, dopunjenih ekspertskim ocenama analitičara, informišu korisnike o bonitetu i kreditnim rizicima učesnika na finansijskom tržištu. Kada se radi o bankama, u okviru rejting agencija uglavnom postoje sektori koji se bave rejtingom banaka i njihovih HOV. One pružaju kompletne informacije o poslovanju finansijskih institucija u formi pisanim izveštaja, CD-a ili putem elektronske pošte. Najpoznatije rejting organizacije Najpoznatije rejting organizacije u svetu su: Moody s USA; Standard and Poor s, USA; Fith IBCA London; Japan Credit Rating Agency Tokio; CBRS (Canadian Bond Rating Service) Kanada; Thompson Bank Watch i druge. Najstarija i najpoznatija rejting organizacija je Moody s koja je osnovana još 1909. godine. 326 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Informacije koje se nude klijentima Moody s. svojim klijentima nudi sledeće informacije: Osnovne informacije o kompaniji-istoriju, tržište, vrstu posla i proizvode, Prognoze kratkoročnu i dugoročnu prognozu poslovnih rezultata, Poslednje promene uključujući uticaj na kretanja profita, Statistiku performansi desetogodišnju tabelu kretanja kapitala i profita, dividendi i bilansa stanja, neto prihoda i zarada po akciji, Grafikone kretanja kapitala petnaestogodišnju seriju mesečnih podataka o kretanju cena i obima trgovine, Struktura akcionara broj akcionara i deonica koje poseduju, Osnovne podatke o rukovodećim radnicima, lokaciji, telefonima, poslovnim partnerima, Indikatore finansijskih performansi. Na kraju, nude se pokazatelji o pozicioniranju kompanije na tržištu. Određivanje investicionog ranga obveznica Obveznica je finansijski instrument kojim se njen izdavalac (dužnik) obavezuje da u roku dospeća plati kupcu (investitoru) pozajmljeni iznos glavnice, sa kamatom, koja se plaća naplatom kupona. Mada su obveznice u principu kamatonosne hartije od vrednosti, postoje i diskontne obveznice ili obveznice sa nultim kuponom. Postoje takođe i obveznice kod kojih je kamatna stopa promenljiva i vezana za određeni unapred određeni parametar, kao što je, na primer, opšta stopa inflacije, ili promena cena određenih proizvoda. Primer: Rangiranje obveznica Moody s Standard and Poor s Značenje Aaa AAA Najkvalitetnije obveznice Aa AA Visok kvalitet, mali rizik na dugi rok A A Visoka-srednja kategorija, sa osetljivošću u slučaju promene privrednih uslova Baa BBB Srednji kvalitet, ali nedovoljno pouzdane na duži rok Ba BB Umerena sigurnost, postoje elementi spekulativnosti B B Trenutna sposobnost plaćanja postoji, ali postoji rizik izvršavanja plaćanja na duži rok Caa CCC Loš kvalitet, opasnost od plaćanja na duži rok Ca CC Visoka spekulativna kategorija, često neizvršavanje obaveza C C Najniži rejting, mala mogućnost izvršavanja obaveza, mada ih trenutno još uvek izvršavaju D Ne izvršava obaveze ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 327

Glava četvrta FINANSIJSKI POSREDNICI-DEPOZITNE I NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE VRSTE FINANSIJSKIH POSREDNIKA Učesnici na finansijskom tržištu su: Banke, Berzanski posrednici, Investicioni fondovi, Penzijski fondovi, Osiguravajuće kompanije. Finansijski posrednici su finansijske institucije koje posreduju na finansijskom tržištu transferišući fondove od onih koji imaju višak sredstava, ka onima kojima su ta sredstva potrebna za poslovnu aktivnost. Institucije koje prikupljaju štednju i depozite i plasiraju ih odobravajući različite vrste kredita, ili kupujući HOV tržištu su depozitne finansijske institucije (banke) One, pak koje u izvorima sredstava imaju sopstveni kapital ili neki drugi izvor koji nije depozitnog porekla, su nedepozitne finansijske institucije. U praksi su se finansijski posrednici razvili iz tri razloga: nižih transakcionih troškova u odnosu na one koji bi svaki pojedinačni klijent imao kada bi sam obavljao neku transakciju, diversifikacije rizika kroz ulaganja u veći broj instrumenata i obezbeđivanja finansijskih informacija koje pojedinac ne bi mogao da prikupi po ceni po kojoj to mogu finansijski posrednici. Komercijalne banke, iako imaju pojedinačno najveće učešće, činile su samo jednu trećinu aktive finansijskih posrednika SAD. Penzioni fondovi, osiguranja i uzajamni fondovi kao nedepozitne institucije čine veći deo ukupne finansijske aktive u SAD, što je odraz razvijenosti tržišta kapitala u SAD, koje predstavlja dominantni način finansiranja kompanija. U zemljama EU dominiraju banke kao glavni finansijeri. 328 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Primer: Finansijski posrednici po veličini aktive u SAD Institucije milijarde $, učešće 1.12.1995. u % Komercijalne banke 4501 33 Privatni penzioni fondovi 2627 19 Kompanije životnog osiguranja 2086 15 Uzajamni fondovi (uključene su i akcije i obveznice) 1853 13 Državni i lokalni penzioni fondovi 1387 10 Štedno kreditne institucije 1016 8 Komercijalne finansijske kompanije 827 7 Kompanije na bazi osiguranja svojine 746 6 Uzajamni fondovi novčanog tržišta 745 6 Kreditne zadruge 310 2 Ukupno 13697 100 1. BANKE Investicione banke Ključnu ulogu u poslovanju sa HOV na tržištu kapitala u razvijenim ekonomijama igra investiciono bankarstvo, naročito posle prelaska na univerzalnost banaka, tj. brisanjem razlike između komercijalnih, depozitnih i investicionih banaka. Deset investicionih banaka koje su poslednjih godina u vrhu po ukupnom kapitalu: Merrill Lynch, Solomon Inc., Goldman Sachs, Lehman Brothers, Morgan Stanley, Bear Stearns, CS First Boston, Paine Webber, Smith Barney Shearson, Prudential Securitaties. Učešće domaćih banaka Ovlašćene banke Domaća banka može obavljati delatnosti brokersko-dilerskog društva ako dobije dozvolu Komisije za HOV (ovlašćena banka). Delatnosti brokersko-dilerskog društva ovlašćena banka obavlja pod sledećim uslovima: 1) da za to ima poseban organizacioni deo, 2) da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju i podatke o poslovanju tog organizacionog dela, 3) da ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje tih delatnosti. ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 329

Ovlašćena banka donosi pravila poslovanja HOV, pomenutog organizacionog dela, na koja Komisija za HOV daje saglasnost. Kastodi banka Banka (kastodi banka) može obavljati delatnosti kastodi banke ako dozvolu za obavljanje te delatnosti dobije od Komisije za HOV. NBS može da obavlja poslove kastodi banke bez dozvole Komisije za HOV, za HOV čiji su izdavaoci Republika i lokalna samouprava. Kastodi banka obavlja sledeće poslove: otvara i vodi račune HOV kod Centralnog registra HOV u ime i za račun zakonitih imalaca - svojih klijenata (vlasnički račun HOV); otvara i vodi račune HOV kod Centralnog registra HOV u ime kastodi banke a za račun zakonitih imalaca - svojih klijenata, odnosno zastupnici zakonitih imalaca (zbirni kastodi račun); izvršava naloge za prenos prava iz HOV i naloge za upis prava trećih lica na HOV i stara se o prenosu prava iz tih hartija; naplaćuje potraživanja od izdavalaca po osnovu dospelih HOV, kamata i dividendi za račun zakonitih imalaca tih hartija i stara se o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim imaocima HOV koji su njeni klijenti; pruža usluge pozajmljivanja HOV; po ovlašćenju klijenta stara se o izvršavanju poreskih obaveza klijenta po osnovu HOV čiji je klijent zakoniti imalac; obavlja druge poslove shodno zakonu o investicionim fondovima i dobrovoljnim penzionim fondovima i pravilima kastodi banke. Kastodi banka može obavljati i poslove koji se odnose na finansijske instrumente. Organizacioni deo banke koji obavlja delatnost kastodi banke ne može obavljati delatnosti brokersko-dilerskog društva (brokerski poslovi). HOV koje se vode na kastodi računu, kastodi banka može koristiti samo na osnovu naloga klijenta. Komisija za HOV daje prethodnu saglasnost za imenovanju lica koje će rukovoditi poslovima kastodi banke. Uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje delatnosti kastodi banke propisuje Komisija za HOV. Kastodi banka donosi pravila poslovanja sa HOV u pogledu obavljanja kastodi poslova, na koja saglasnost daje Komisija za HOV. Kastodi banka je dužna da s klijentom zaključi pismeni ugovor, kojim se regulišu njihova međusobna prava i obaveze u obavljanju poslova kastodi banke. 330 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

2. BERZANSKI POSREDNICI (brokersko-dilerska društva) Definicija i delatnosti koje može obavljati Brokersko-dilersko društvo je pravno lice, organizovano kao A.D, koje delatnosti obavlja na organizovanom tržištu, u skladu sa Zakonom o tržištu HOV i Zakonom o privrednim društvima. Delatnost brokersko-dilerskog društva mogu se obavljati po dobijanju dozvole koju daje Komisija za HOV. Brokersko-dilersko društvo može osnovati pravno i fizičko lice. Brokersko-dilersko društvo može obavljati sledeće delatnosti: 1) posredovanje u kupovini i prodaji HOV dr. fin. instrumenata i kupovina i prodaja tih instrum. u svoje ime, a za račun nalogodavca, odnosno u ime i za račun nalogodavca (brokerski poslovi); 2) kupovina i prodaja HOV i dr. finansijskih instrumenata u svoje ime i za svoj račun, radi ostvarivanja razlike u ceni (dilerski poslovi); 3) obavezna kupovina i prodaja HOV i drugih finansijskih instrumenata u svoje ime i za svoj račun po ceni koju unapred objavljuje brokersko-dilersko društvo (poslovi market-mejkera); 4) upravljanje HOV i drugim finansijskim instrumentima u ime i za račun nalogodavca (poslovi portfolio menadžera); 5) organizovanje izdavanja HOV i drugih finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa neprodatih HOV, odnosno organizovanje uključivanja HOV na organizovano tržište (poslovi agenta emisije); 6) organizovanje izdavanja HOV i dr. finan. instrum. sa obavezom njihovog otkupa od izdavaoca radi dalje prodaje, ili sa obavezom otkupa od izdavanja neprodatih HOV (poslovi pokrovitelja emisije); 7) pružanje savetodavnih usluga u vezi s poslovanjem HOV i drugih finansijskih instrumenata (poslovi investicionog savetnika). Osnovni kapital društva Novčani deo kapitala brokersko-dilerskog društva, koji se u celosti uplaćuje pre upisa društva u registar privrednih društava, ne može biti manji od: 1) 50.000 evra u dinarskoj protivuvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje brokerskih poslova i poslova investicionog savetnika; 2) 100.000 evra u dinarskoj protivuvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje dilerskih poslova; 3) 200.000 evra u dinarskoj protivuvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje delatnosti market-mejkera, portfolio menadžera i poslova agenta emisije; 4) 300.000 evra u dinarskoj protivuvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje delatnost - poslovi pokrovitelja emisije. ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 331

Kadrovska i organizaciona sposobnost i tehnička opremljenost društva Pod kadrovskom osposobljenošću brokersko-dilerskog društva podrazumeva se da to društvo ima najmanje jedno lice zaposleno na neodređeno vreme sa dozvolom za obavljanje poslova brokera. Brokersko-dilersko društvo može obavljati delatnosti portfolio menadžera ako ispunjava napred navedene uslove (min. osnivačkog kapitala) i ima najmanje jedno lice zaposleno na neodređeno vreme sa dozvolom za obavljanje poslova portfolio menadžera. Brokersko-dilersko društvo može obavljati delatnosti investicionog savetnika ako ispunjava uslov minimuma novčanih sredstava i ima najmanje jedno lice zaposleno na neodređeno vreme sa dozvolom za obavljanje poslova investicionog savetnika. Komisija za HOV propisuje bliže uslove za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva koji se odnose na organizacionu osposobljenost i tehničku opremljenost. Dozvola za obavljanje poslova brokera, investicionog savetnika i portfolio menadžera Poslove brokera, investicionog savetnika i portfolio menadžera mogu obavljati samo fizička lica koja imaju dozvolu za obavljanje tih poslova. Dozvolu za obavljanje poslova brokera Komisija za HOV daje ako podnosilac zahteva za dobijanje te dozvole ispunjava sledeće uslove: 1) da je uspešno položio test za sticanje zvanja brokera; 2) da nije pravosnažno osuđivan za krivična dela a za koja je kao najmanja propisana kazna zatvora u trajanju od jedne godine; 3) da mu ranije nije oduzeta dozvola za obavljanje tih poslova. Dozvolu za obavljanje poslova investicionog savetnika i portfolio menadžera Komi sija za HOV daje ako podnosilac zahteva za dobijanje te dozvole ispunjava sledeće uslove: 1) da je uspešno položio test za sticanje zvanja investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera; 2) da nije pravosnažno osuđivan za krivična dela za koja je kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od jedne godine; 3) da mu ranije nije oduzeta dozvola za obavljanje tih poslova; 4) da ima visoku stručnu spremu; 5) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima s hartijama od vrednosti. Komisija za HOV izdaje dozvolu za obavljanje napred navedenih poslova i licu koje je u inostranstvu steklo zvanje broker, investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera po prethodno obavljenoj nostrifikaciji odgovarajućeg sertifikata, ukoliko ispunjava ostale propisane uslove (visoka školska sprema, nekažnjavanje, godine radnog staža na tim poslovima i dr.). Nostrifikaciji sertifikata vrši Komisija za HOV na način propisan svojim aktima i sporazumima zaključenim između Komisije i nadležnih inostranih nadzornih organa. 332 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

3. INVESTICIONI FONDOVI Osnovna funkcija investicionih fondova je smanjenje rizika ulaganja kroz diversifikaciju pri čemu se koriste ekspertska znanja fond menadžera. Dve osnovne vrste fondova su otvoreni i zatvoreni (ograničeni), a kombinacija ove dve vrste fondova su hibridni fondovi. Otvoreni fondovi kontinuirano emituju i prodaju sopstvene akcije investitorima, ali ih i kontinuirano otkupljuju na njihov zahtev, omogućavajući tako njihovu punu likvidnost. Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica već to ima društvo za upravljanje fondom koje ga osniva. Zatvoreni fondovi imaju fiksni broj akcija kojima se trguje na sekundarnom tržištu. Njihovo osnivanje i poslovanje precizno je regulisano odgovarajućim propisima. Za razliku od otvorenih fondova, zatvoreni fondovi posluju kao i svaka druga korporacija na finansijskom tržištu, odnosno ne otkupljuju svoje akcije. Ovi fondovi su obično listirani na berzama. Primera radu u SAD je 2000. godine bilo oko 10.400 fondova, od toga je oko 4.000 otvorenih dok je oko 6.400 zatvorenih. Prvi regulacioni akt za regulisanje poslovanja investicionih fondova donet je u SAD 1940. Investment Company Act, koji je i danas u primeni. U EU za investicione kompanije koje se bave investiranjem na bazi kolektivnih šema (to je uobičajeni naziv za investicione fondove), regulisano je Direktivom 85/611/ EEC iz 1985. Tom Direktivom je dato pravo investicionim kompanijama osnovanim u jednoj zemlji EU da posluju u svim ostalim zemljama na bazi notifikacije, tj. bez posebne procedure, uz obavezu prijavljivanja u zemlji putem jedinstvenog sistema licenciranja. Pomenutom Direktivom dozvoljeno je prekogranično investiranje jedino u HOV koje su prenosive i listirane na berzi, što se svodi na akcije i obveznice. Investicioni fondovi u Srbiji U Srbiji je 10. juna 2006. godine stupio na snagu Zakon o investicionim fondovima ( Sl. glasnik RS, br. 46/06. od 2.6.2006. godine), koji se primenjuje počev od 10.12. 2006. Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno A.D. Društvo za upravljanje obavlja sledeću delatnost: 1) organizuje i upravlja otvorenim fondom; 2) osniva i upravlja zatvorenim fondom; 3) upravlja privatnim fondom, i ne može obavljati drugu osim navedenih delatnosti. Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivuvrednosti Društvo je dužno da angažuje najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond kojim upravlja i jednog ovlašćenog internog revizora zaposlene na neodređeno vreme. ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 333

Otvoreni fond sadrži oznaku otvoreni investicioni fond ili skraćenicu o.i.f. ili oif. Minimalna novčana sredstva za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 evra u dinarskoj protivuvrednosti. Zatvoreni investicioni fond sadrži oznaku zatvoreni investicioni fond ili skraćenicu z.i.f. ili zif. Osnovni kapital zatvorenog fonda ne može biti manji od 200.000 evra u dinarskoj protivuvrednosti Poslovno ime privatnog fonda sadrži oznaku privatni investicioni fond ili skraćenicu p.i.f. ili pif. Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću, sa minimalnim novčanim kapitalom od 50.000 evra. Ugovor sa kastodi bankom. Društvo za upravljanje je dužno da nakon dobijanja dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osnivanja zatvorenog fonda, zaključi sa kastodi bankom ugovor o obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno, i kopiju ugovora dostave Komisiji za HOV. Komisija za HOV vrši nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o investicionim fondovima i vodi Registar investicionih fondova. Strana društva za upravljanje i investicioni fondovi koji nameravaju da, u Republici, prikupljaju sredstva dužni su da se registruju i posluju pod istim uslovima koji važe za domaća društva i investicione fondove. 4. PENZIONI FONDOVI Postoje osnovna dva načina finansiranja penzija. Prvi način je finansiranje tekućih penzija iz tekućih prihoda koje izdvajaju zaposleni. U SAD (od 1974. godine), kao i nekim drugim razvijenim zemljama ovakvo finansiranje više nije dozvoljeno, već se finansiranje vrši preko penzionih planova koji se osnivaju da bi prihodima od investiranja plaćale obaveze za penzije. Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji U Srbiji se od 1.4.2006. godine primenjuje Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ( Sl. glas. RS, 85/05), čije je osnovno načelo dobrovoljnost članstva. Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je privredno društvo koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima, koje se osniva isključivo kao zatvoreno A.D Društvo za upravljanje mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica, s tim što osnivač ne može biti domaće pravno lice sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, osim banaka i društva za osiguranje (koji mogu biti osnivači i ako imaju većinski državni ili društveni kapital). 334 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Društvo obavlja delatnost organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima, znači sa više penzijskih fondova. U poslovnom imenu društva moraju biti sadržane reči društvo za upravljanje penzionim fondom. Novčani udeo osnovnog kapitala društva za upravljanje iznosi najmanje 1,000.000 evra u dinarskoj protivuvrednosti, ispod kojeg se ne sme ići u toku poslovanja. Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera i ovlašćenog internog revizora zaposlene na neodređeno vreme, kao i da ispuni uslove minimalne organizacione i tehničke osposobljenosti, koje propisuje NBS. NBS izdaje dozvolu za rad i dozvolu za upravljanje fondom kada utvrdi da ispunjeni svi propisani zakonski i drugi uslovi. NBS daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave I direktora društva za upravljanje. Dobrovoljni penzijski fond jeste fond posebne vrste, odnosno zasebna imovina, bez svojstva pravnog lica, koji se organizuje radi prikupljanja novčanih sredstava uplatom penzijskog doprinosa od strane obveznika uplate i ulaganja tih sredstava sa ciljem povećanja vrednosti imovine fonda. Dobrovoljnim penzijskim fondom upravlja društvo za upravljanje fondom. Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva za upravljanje, i obavezno se vodi na računu kastodi banke. Imovina dobrovoljnog penzionog fonda ulaže se u: 1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje NBS; 2) dužničke HOV koje izdaju Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i druga pravna lica uz garanciju Republike; 3) HOV koje izdaju međunarodne finansijske institucije; 4) dužničke HOV koje izdaju strane države ili strana pravna lica sa minimalnim kreditnim rejtingom A, a koji utvrđuju agencije za procenu boniteta Standard and Poor s, Fith-IBCA, Thompson Bank Watch ili Moody s; 5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike; 6) HOV koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici; 7) akcije stranih pravnih lica koje su listirane i kojima se trguje na berzanskim tržištima država članica EU, odnosno OECD; 8) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici, osnovanim u skladu sa Zakonom o bankama; 9) depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u Republici; 10) depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u državama članicama EU, odnosno OECD na osnovu deponovanih hartija od vrednosti (tač. 3, 4, i 7); ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 335

11) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike (ulaganje u zemljište, zgrade-poslovne, stambene, stambeno-poslovene i ekonomske, i delove zgrada-stanovi i dr, koji su upisani u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, čiji prenos svojine nije ograničen i na kojima nije zasnovano pravo zaloge, pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja ili pravo stvarnog tereta. Ulaganja u nepokretnosti ne mogu biti veća od 15% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda, ulaganje u hartije od vrednosti 15%, u novčane depozite do 5% i u vlasnička učešća do 15%. Članstvo u dobrovoljnom penzijskom fondu i uplate doprinosa Domaće i strano fizičko lice može biti član jednog ili više dobrovoljnih penzijskih fondova. Penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond uplaćuje: 1) fizičko lice, ili drugo lice za račun fizičkog lica; 2) organizator, u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u sklad sa penzijskim planom, 3) poslodavac, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana dobrovoljnog penzijskog fonda i društva za upravljanje. Penzijski planovi Poslodavac, udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje i sindikat mogu organizovati penzijski plan i zaključiti ugovor sa društvom za upravljanje kojim se organizator obavezuje da vrši uplate penzijskog doprinosa za račun zaposlenih, odnosno članova sindikata (članovi plana) i da plaća naknadu za usluge društvu za upravljanje, a društvo za upravljanje se obavezuje da ulaže prikupljena sredstva i omogući povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima članova plana. Ugovor sa kastodi bankom Društvo za upravljanje je dužno da po dobijanju dozvole za organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom zaključi ugovor sa kastodi bankom o obavljanju kastodi usluga, posebno za svaki fond kojim upravlja. Nadzor Narodne banke Srbije Narodna banka Srbije vrši nadzor nad sprovođenjem Zakona o investicionim fondovima, donosi podzakonske akte za izvršenje zakona za koje je ovlašćena i vodi Registar dobrovoljnih penzijskih fondova. 5. OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE Osiguravajuće kompanije su finansijski posrednici koji će, za izvesnu cenu, platiti osiguranje ako se izvestan događaj desi. 336 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Postoji dva osnovna tipa osiguravajućih kompanija: kompanije koje osiguravaju život i kompanije koje se bave opštim osiguranjem, odnosno koje osiguravaju vlasništvo (na primer, osiguranje stana) ili rizik od izvesnog događaja (npr: od saobraćajne nesreće ili dr. vrste povreda). Porastom društvenog bogatstva i životnog standarda dolazi do ekspanzije osiguranja kao elementa socijalne i opšte sigurnosti, odnosno obezbeđivanja od potencijalnih rizika. Kako između društvenog bogatstva i razvijenosti osiguranja postoji direktna veza, osiguravajuće kompanije najrazvijenije su u SAD i u zemljama EU. Po veličini aktive osiguravajuće kompanije su u rangu najvećih multinacionalnih kompanija. U zemljama EU prisutna je tendencija spajanja i preplitanja poslova osiguravajućih kompanija i banaka, čemu je pogodovala i liberalizacija kretanja kapitala koja je uspostavljena između zemalja članica EU, kao i pojava stvaranja univerzalnih finansijskih institucija. Osiguravajuća kompanija daje polise osiguranja kao ugovor za koji njen vlasnik plaća premiju u zamenu za obavezu osiguravajuće kompanije da će u slučaju izvesnog događaja platiti ugovorenu sumu. Da bi to mogla da uradi, kompanija mora imati određene rezerve, koje predstavljaju razliku između veće aktive od pasive. Ona zavisi od koeficijenta godišnje ostvarenih premija i rezervi. Ova problematika je predmet tzv. aktuarske matematike i posebne regulative, kao i poslovne politike osiguravajuće kompanije. Ključna uloga osiguravajuće kompanije se, pored premije, generiše i iz prihoda ostvarenih investiranjem raspoloživih sredstava, kroz investiranje u određeni portfolio u koji je uložena imovina kompanije. Drugu vrstu prihoda čine razlika između prikupljenih i isplaćenih premija. Sa stanovišta finansijskih tržišta ključna je, dakle uloga osiguravajućih kompanija kao institucionalnih investitora u različite hartije od vrednosti. Ovim investicijama one značajno podižu likvidnost tržišta, kao i njegove ukupne performanse. Obično su propisani limiti do kojih se može ulagati u određene hartije od vrednosti u zavisnosti od rizika koje to investiranje nosi i strukture osiguranja, pa su najrazličitije hartije (investicije u obične akcije) limitirane do 10% aktive ili 100% rezervi. Kod upravljanja investicionim portfoliom primenjuje se restrikcije na iznos od, na primer, 5% od svake vrste hartije od vrednosti. Definisanje politike kreiranja investicionog portfolija osiguravajuće kompanije zavisi pre svega od vrste osiguranja kojim se ona bavi. ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 337

Glava peta BERZE U SRBIJI 1. ISTORIJA BEOGRADSKE BERZE Prvi Zakona o javnim berzama donet je 3. novembra 1886. godine, a proglasio ga je kralj Milan Obrenović. Na osnovu tog Zakona, osam godina kasnije, 3. oktobra 1894. godine usvojen je Statut berze od strane Ministra narodne privrede, a 21. novembra iste godine održana je i osnivačka skupština, tako da se taj datum uzima kao datum osnivanja Beogradske berze. Berza je zvanično otpočela sa radom 2. januara 1895. godine, nakon što je na Novu godinu svečano otvorena i osvećena. Zasluga za otvaranje berze pripada beogradskim trgovcima, članovima Srpskog trgovačkog društva koji su smatrali da je izvor moći jedne države u dobro organizovanoj trgovini i naprednoj privredi. Tadašnja berza je bila mešovitog karaktera, jer se na njoj trgovalo i finansijskim instrumentima i robom. Promet na Beogradskoj berzi je postepeno rastao, a sa njim i njen značaj kao institucije. U oktobru 1934. godine berza se uselila u novopodignutu zgradu na Kraljevom trgu br. 2, koja je svečano osvećena 19. maja 1935. godine (zgrada u kojoj je danas smešten Etnografski muzej). Jedna od glavnih odlika tadašnje Beogradske berze bila je stabilnost i kontinuiranost poslovanja, zbog čega je i postala značajan centar ekonomskog i privrednog razvoja zemlje. Vrlo brzo se, po organizaciji i stepenu razvijenosti, približila drugim berzama u Evropi. Prvo obustavljanje rada Beogradska berza je doživela tokom Prvog svetskog rata. Rad je obnovila 1919. godine, da bi opet, nakon izbijanja rata u Poljskoj prekinula sa radom do 7. septembra 1939. godine. Do definitvnog prekida došlo je u vreme Drugog svetskog rata, u aprilu 1941. godine, a zvanično je ugašena 1953. godine odlukom Vlade Srbije. 2. REOSNIVANJE BEOGRADSKE BERZE Nakon dužeg vremena, 27. decembra 1989. godine Berza ponovo počinje sa radom. Te godine donet je Zakon o tržištu novca i kapitala, na osnovu koga su formirane dve institucije - Tržište novca i Tržište kapitala, obe sa sedištem u Beogradu. 338 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Tržište kapitala je 1992. godine promenilo naziv u -Beogradska berza. Poslovala je u skladu sa Zakonom o berzama, berzanskim posrednicima i berzanskom poslovanju, donetim 1994. godine. Time su stvoreni uslovi da se Beogradska berza, posle gotovo pola veka, ponovo nađe u miljeu koji joj omogućava puni zamah. Početak trgovanja obveznicama devizne štednje i akcijama kreiranim u procesu privatizacije, označili su pokretanje tržišta kapitala u Srbiji Predmet javne ponude mogu biti sledeće hartije od vrednosti: akcije - HOV koje glase na deo osnovnog kapitala A.D.; dužničke HOV (koje ne mogu dospevati pre 30 dana od izdavanja), varanti; depozitne potvrde - HOV koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu. Standardizovani finansijski derivati (fjučersi i opcije) mogu biti predmet javne ponude ako su utvrđeni pravilima poslovanja organizatora tržišta na koje saglasnost daje Komisija za HOV. Pravilima poslovanja Beogradske berze utvrđeni su poslovi koje obavlja Beogradska berza a.d. Beograd. Pored Statuta i Pravila poslovanja Berze u opšte akte spadaju i Pravilnik o listingu i kotaciji i Tarifnik - vidi: www.belex.co.yu 3. STANJE PENZIONIH I INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI POČETKOM 2007. GODINE U 2006. godini usvojena su četiri zakona za regulisanje penzijskih i investiconih fondova u Srbiji kao i tržišta hartija od vrednosti. U 2006. godini licencirana su 4 društva za upravljanje penzijskim fondovima a očekuje se i osnivanje novih u 2007. godini. U 2007. godini pojaviće se i institucije za kolektivno investiranje, kao i prvi investicioni fondovi. Postojeći pravni i regulatorni okvir predstavljaju dobru osnovu za razvoj oba sektora. Više detalja o tome videti na web adresi Privredne komore Srbije: www.pks.co.yu ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 339

Prilog broj 1: Primer akcije 340 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

Prilog broj 2: Primer obveznice ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI 341

342 ŠESTI DEO ORGANIZACIJA BERZANSKIH POSLOVA U BANCI

SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI FINANSIJSKI LIZING FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA POSLOVI FORFETINGA Hoc facies homini, quid cupis esse tibi. Učini drugom što sebi želiš.

Glava prva FINANSIJSKI LIZING 1. POJAM FINANSIJSKOG LIZINGA Reč lizing (leasing) susrećemo među brojnim angloameričkim izrazima kao npr. marketing, factoring, forfaiting, franchising, time sharing, engineering, joint venture, know-how i dr. od kojih, svaka za sebe, znači određeni ekonomsko - pravni odnos. Zbog specifičnosti instituta koje označavaju te reči je teško prevesti na evropske jezike tako da najčešće ostaju u svom izvornom značenju. Izraz lizing potiče od engleskog glagola to lease što znači dati u zakup odnosno u najam. Leasing je imenica s glagolskim značenjem, a prevodi se na naš jezik izrazima iznajmljivanje, odnosno davanje u zakup. Liznig je institucija američkog prava, nastala 50-ih a koja je u Evropu preneta 60-ih godina XX veka. Razlika između finansijskog lizinga i zakupa je u tome što se pri kupovini investicione opreme (ili trajnih potrošnih dobara) od proizvođača ili trgovca javljaju specijalizovana lizing-društva koja istu ustupaju primaocu na upotrebu i korišćenje uz naknadu. Upravo to interpoliranje finansijera u klasični zakupni odnos daje poseban pečat odnosima između proizvođača i njihovih poslovnih partnera koji mogu nabaviti njihovu opremu i onda kada nemaju sopstvenog kapitala ili ne mogu da dobiju bankarski kredit. Takav, trostrani pravni odnos naziva se finansijski lizing. Moderna lizing praksa raspolaže s jednoobraznim formularima ugovora koji se unapred objavljuju u obliku opštih uslova poslovanja. Tako danas slične ugovorne formulare nude kako anglo-američka tako i evropska lizing-društava. Poslovna praksa je, dakle, sama stvorila regulativu za taj novi ugovorni fenomen i time mu dala specifičnu fizionomiju. Procenjuje se da je oko 16% ukupne nabavke kapitalne opreme u SAD finansirano putem lizinga. 2. MEĐUNARODNI IZVORI PRAVA ZA LIZING Konvencije o međunarodnom finansijskom lizingu, doneta je u maju 1988. godine na Diplomatskoj konferenciji u Otavi, pod nazivom The UNIDROIT Convention on International Financial Leasing. 344 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

U obimnoj dokumentaciji UNIDROIT -a obrađena su mnoga izuzetno značajna pitanja vezana uz transakcije međunarodnog lizinga, kao npr. koji bi oblik međunarodnih regulativa najbolje odgovaralo:međunarodno zakonodavstvo (model-zakoni ili konvencije) ili model- ugovori ili kombinacija jednih i drugih. Po pitanju ostalih izvora prava za međunarodni lizing, treba ukazati na međunarodne trgovačke običaje koji u hijerarhijskom redosledu primene imaju prednost pred dispozitivnim odredbama multilateralnih konvencija. Isto tako veliko značenje ima i praksa međunarodnih arbitraža. 3. DOMAĆI PROPISI Danas su u našoj zemlji u primeni sledeći osnovni propisi koji regulišu pitanja finansijskog lizinga i lizinga: 1) Zakon o finansijskom lizingu, 2) Zakon o obligacionim odnosima, 3) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, 4) Carinski zakon, i 5) Zakon o deviznom poslovanju. Pored navedenih propisa postoji i niz drugih opštih zakonskih propisa (Zakon o privrednim društvima, Zakon o bankama, Zakon o osiguranju, Zakon o računovodstvu i reviziji i dr.). Ipak je najvažniji Zakon o finansijskom lizingu. Glavne odrednice Zakona o finansijskom lizingu Zakon o finansijskom lizingu donet je krajem maja 2003. godine ( Sl. glasnik RS, br. 55/2003). Posao finansijskog lizinga, definiše se, kao posao u kome davalac lizinga: 1) sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca lizinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga (u daljem tekstu: ugovor o isporuci); 2) sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama (u daljem tekstu: ugovor o lizingu). Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje, ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora. Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.). Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen. Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 345

Naknada koju primalac lizinga plaća davaocu lizinga za korišćenje predmeta lizinga (lizing naknada) utvrđuje se prvenstveno na osnovu amortizacije celine ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga. Tri su subjekta u poslu finansijskog lizinga, a to su: davalac lizinga, primalac lizinga i isporučilac predmeta lizinga. Davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Davalac lizinga, u smislu navedenog zakona, je privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga u skladu sa propisima države u kojoj je osnovano i čiji je minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala 100.000 evra. Primalac lizinga, je pravno ili fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Isporučilac predmeta lizinga, je pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. U slučaju stečaja primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase primaoca lizinga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Za materijalne nedostatke predmeta lizinga, primaocu lizinga odgovara isporučilac, ako drukčije nije ugovoreno. Davalac lizinga ne odgovara primaocu lizinga za štetu prouzrokovanu predmetom lizinga, osim ako je primalac lizinga pretrpeo štetu usled toga što se oslonio na stručnost davaoca lizinga ili ako je davalac lizinga imao učešća u izboru isporučioca ili specifikaciji predmeta lizinga, ako drukčije nije ugovoreno. Davalac lizinga odgovara ako na predmetu lizinga postoji pravo trećeg lica koje isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu primaoca lizinga, a o čijem postojanju primalac lizinga nije obavešten, niti je pristao da uzme predmet lizinga opterećen tim pravom. Primalac lizinga dužan je da preuzme predmet lizinga na način, u vreme i na mestu predviđenom ugovorom. Ako isporučilac primaocu lizinga ne isporuči predmet lizinga, ako ga isporuči sa docnjom, ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak, primalac lizinga može, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, odbiti prijem isporuke ili raskinuti ugovor o lizingu i ima pravo na naknadu štete. Primalac lizinga dužan je da koristi predmet lizinga sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina. Primalac lizinga je dužan da održava predmet lizinga u ispravnom stanju i vrši potrebne popravke na predmetu lizinga. Primalac lizinga dužan je da davaocu lizinga plaća lizing naknadu u iznosima, rokovima i na način koji su predviđeni ugovorom o lizingu. 346 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

Davalac lizinga može da raskine ugovor ako primalac lizinga zadocni sa isplatom prve rate. U slučajevima docnje sa uplatom anuiteta, primalac lizinga može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeđenje. Rizik za slučajnu propast ili oštećenje predmeta lizinga snosi primalac lizinga. Primalac lizinga je dužan da, po prestanku ugovora, neoštećen predmet lizinga zajedno sa pripacima vrati davaocu lizinga ili licu koje je davalac lizinga odredio, osim ako ugovorom nije predviđeno pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili da produži ugovor o lizingu. Primalac lizinga je dužan da osigura predmet lizinga od rizika koji su predviđeni ugovorom, ako drukčije nije predviđeno ugovorom. Isporučilac je dužan da predmet lizinga isporuči primaocu lizinga u ispravnom stanju, zajedno sa pripacima, na način, u vreme i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci, osim ako je ugovorom o lizingu predviđeno da predmet lizinga isporuči davalac lizinga. Ugovor o lizingu prestaje protekom roka na koji je zaključen. Ugovorom o lizingu može se predvideti pravo primaoca lizinga da, po proteku roka na koji je ugovor zaključen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom određena ili da produži ugovor o lizingu (pravo opcije). Registar finansijskog lizinga je javni registar u koji se, u skladu sa ovim zakonom, upisuju podaci o ugovorima o lizingu zaključenim između fizičkih i pravnih lica. Registar je dostupan svim licima bez obzira na mesto i teritoriju na kojoj pristupaju registru, radi upisa ugovora o lizingu u registar ili pretraživanja. Podaci koji se upisuju i čuvaju u registru su javni. Ugovor o lizingu, njegove izmene i prestanak, upisuju se u registar. Davalac lizinga dužan je da upis izvrši u roku od sedam dana od dana zaključenja ugovora, njegovih izmena i dopuna i prestanka ugovora. Zakon je stupio na snagu 4.6.2003. a primenjuje se od 1.1.2004. god. 4. PRIMER UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU OPREME Zaključen između: Davaoca lizinga (pun naziv firme) sa sedištem u (adresa i zemlja) koga zastupa (u daljem tekstu Davalac lizinga) Korisnik lizinga (pun naziv firme) sa sedištem u (adresa i zemlja) koga zastupa (u daljem tekstu Korisnik lizinga). SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 347

Član 1. Predmet ugovora 1.1. Davalac lizinga se obavezuje da preda u lizing korisnik lizing sledeće stvari: (opis mašina, tehničkih uređaja, opreme, alata, uputstava za rukovanje i održavanje i dr.) 1.2. Predmet čine i svi ostali pripadajući delovi stvari iz tačke 1.1 ovog ugovora 1.3. Detaljne specifikacije stvari navedenih u tačkama 1.1. i 1.2. ovog ugovora su navedene u Aneksu I koji čini sastavni deo ovog ugovora. Član 2. Naknada za korišćenje predmeta lizinga 2.1. Korisnik lizinga se obavezuje da davaocu lizinga plaća redovnu mesečnu (ili godišnju) naknadu za korišćenje predmeta lizing u iznosu (navesti valutu plaćanja). 2.2. Naknada za pružanje određenih usluga i tehničkih saveta od strane davaoca lizinga koji nisu obuhvaćeni tačkom 2.1. ovog ugovora plaćaće se prema tarifi (cenovniku) proizvođača opreme koju budu prihvatio korisnik lizinga. Alternativa: ova naknada se može predvideti i posebnim ugovorom zaključenim između davaoca i primaoca lizinga/ 2.3. Korisnik lizinga ima pravo na naknadu troškova za opremu ili druge intervencije koje su bile nužne i korisne u zavisnosti od obima poslova i angažovane stručne radne snage od strane korisnika lizinga. 2.4. Naknada predviđena u tački 2.3. ovog ugovora utvrđivaće se na osnovu tržišnih cena delova opreme, materijala i radne snage koje budu važile u sedištu davaoca lizinga i to u momentu kada su pomenute intervencije bile izvršene. 2.5. Ukoliko stručni organi utvrde da stvari koje čine predmet ugovora o lizingu iz tač. 1.1. i 1.2. ovog ugovora imaju nedostatke usled propusta davaoca lizinga ili njegovih isporučioca, troškove će snositi davalac lizinga. 2.6. Cena pojedinih delova iz tačke 2.3. ovog ugovora, utvrdiće se na osnovu tržišnih cena tih delova koje važe u mestu sedišta davaoca lizinga i to u momentu kad je davalac lizinga saznao za zahtev koji mu je uputio korisnik lizinga. 2.7. Tekući troškovi, uključujući i rezervne delove, terete davaoca lizinga i ulaze u okvir naknade za korišćenje lizinga. Član 3. Obaveza davaoca lizinga 3.1. Davalac lizinga je obavezan da korisniku lizinga preda sve stvari predviđene članom 1. ovog ugovora i Aneksom I u ispravnom i funkcionalnom stanju. 3.2 Isporuka stvari iz tač. 3.1. izvršiće se FCO skladište korisnika lizinga. Alternativa: Isporuka stvari iz tač.3.1. izvršiće se prema paritetu FOB luka ili CIF luka ili FCO skladište davaoca lizinga. 3.3. Primopredaja isporučenih stvari iz tač. 1.1 i 1.2 izvršiće se komisijski u mestu 3.4. Komisija iz tačke 3.3 obrazuje se tako što ugovorne strane imenuju po člana, a predsednik se imenuje od strane trećeg lica (navesti ko se imenuje). 3.5. Primopredaja počinje najkasnije računajući od dana izvršene isporuke stvari iz tačke 1.1 i 1.2 ovog ugovora. 3.6. Primopredaja se mora završiti u roku od dana od dana početka rada zajedničke komisije. 3.7. O završenoj primopredaji sačinjava se zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije. Ukoliko neki od članova komisije odbije da potpiše zapisnik, to će se konstatovati u samom zapisniku. 3.8. Davalac lizinga preuzima obavezu da organizuje i izvrši obuku i stručno osposobljavanje radnika i stručnog osoblja korisnika lizinga koji će u procesu rada i proizvodnje rukovati sa stvarima i opremom koji čine predmet ovog ugovora. 348 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

3.9. Obuka i stručno osposobljavanje radnika i stručnjaka uređuje se Aneksom II koji čini sastavni deo ovog ugovora. 3.10. Davalac lizinga je obavezan da izvrši montažu, instaliranje i testiranje stvari sa pripadajućim delovima (opreme) u prostorijama korisnika lizinga. 3.11. Konačan prijem testirane, montirane i instalirane opreme vrši komisija iz tačke 3.3. ovog ugovora. Alternativa: prijem može da izvrši i druga komisija sastavljena kako je to predviđeno u tač.3.4. ovog ugovora. 3.12. Davalac lizinga se obavezuje da u toku trajanja ugovora vrši održavanje stvari i opreme, da vrši servis i otklanja kvarove (svih ili samo većih) u skladu sa Aneksom III koji čini sastavni deo ovog ugovora. 3.13. Davalac lizinga snosi troškove održavanja, servisiranja i opravki predviđenih u tač. 3.12. ovog ugovora. 3.14. U toku trajanja ugovora davalac lizinga je obavezan da vrši sva tehnička poboljšanja stvari i opreme date u lizing, uključujući i zamenu pojedinih delova koji su tehnički i tehnološki prevaziđeni. 3.15. Korisnik lizinga snosi sve troškove koji se odnose na tehničko održavanje i sitne opravke stvari o opreme do kojih je došlo usled redovne upotrebe stvari i opreme. Član 4. Odgovornost davaoca lizinga 4.1. Davalac lizinga garantuje da će stvari i tehnička oprema imati ona svojstva kakva su predviđena ovim ugovorom i tehničkom dokumentacijom koja čini sastavni deo ugovora. 4.2. Davalac lizinga odgovara za nedostatke stvari i opreme, koje ometaju njihovo redovno korišćenje u svrhe za koje su namenjene, pod uslovom da su ti nedostaci postojali u momentu zaključenja ugovora za koji korisnik lizinga nije znao ili nije mogao znati. 4.3. Davalac lizing je odgovoran i za nedostatke koji bi nastali za vreme trajanja ugovora, ako bi se utvrdilo da ti nedostaci potiču od grešaka u konstrukciji ili nedostataka upotrebljenog materijala. 4.4. Korisnik lizinga je obavezan da o nedostacima navedenim u tačkama 4.2. i 4.3. bez odlaganja pismenim putem obavesti o tome davaoca lizinga. 4.5. Davalac lizinga je obavezan da odmah nakon primljenih obaveštenja preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje reklamiranih nedostataka, osim ako su u pitanju sitni nedostaci koje je obavezan o svom trošku da otkloni korisnik lizinga. 4.6. Davalac lizinga odgovara korisniku lizinga za postojanje prava trećih lica koja ograničavaju ili ometaju pravo korisnika, pod uslovom da korisnik lizinga nije znao ili nije mogao znati za postojanje prava trećih lica u času zaključenja ugovora. 4.7. Ako se pravo trećih lica koje ograničava ili ometa korišćenje predmeta lizinga pojavi tokom trajanja ugovora o lizingu, davalac lizinga će odgovarati samo onda ako ga je korisnik lizinga pismeno obavestio o pravnim pretenzijama trećih lica. 4.8. Kada postoji neki nedostatak iz tač. 4.2., 4.3. i 4.5. ovog ugovora, a davalac lizinga ne postupi po navedenim odredbama, korisnik lizinga ima pravo da zahteva: 1) zamenu stvari ili opreme u razumnom roku, ili 2) srazmerno smanjenje naknade, 4.9. Pored prava iz tač.4.8. korisnik lizinga ima pravo da zahteva naknadu štete i ostalih troškova. 4.10. U slučaju nedostatka iz tačke 4.6. ovog ugovora, korisnik lizinga ima pravo da zahteva: 1) otklanjanje nedostataka u razumnom roku ili 2) zamenu datih stvari sa stvarima koje nisu opterećene pravom trećih lica, ili 3) pružanje pomoći u sporu u vezi sa osporenim pravima 4.11. Pored prava iz tač. 4.10. ovog ugovora, korisnik lizinga ima pravo na naknadu pretrpljene štete koja ne može prekoračiti cenu (vrednost) stvari i opreme koja čini predmet ugovora o lizingu. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 349

Član 5. Obaveza korisnika lizinga 5.1. Korisnik lizinga se obavezuje da pripremi odgovarajuće prostorije za instalaciju (montažu) stvari i opreme koja čini predmet ovog ugovora. 5.2. Tehničke i ostale uslove za pripremu prostorija sastavlja davalac lizinga i isporučilac stvari i opreme. Troškove pripreme prostorija obavezan je da snosi korisnik lizinga. 5.3. Korisnik lizinga je obavezan da plaća tromesečnu (ili godišnju) naknadu davaocu lizinga i to prema specifikaciji opreme, mašina i drugih tehničkih uređaja. 5.4. Korisnik lizinga je obavezan da plaća i druge naknade za obavljene i fakturisane poslove. 5.5. Prva rata naknade za korišćenje predmeta lizinga iz tač. 5.4 plaća se putem neopozivog dokumentarnog akreditiva otvorenog kod banke najkasnije 15 dane pre ugovorenog roka za početak isporuke. 5.6. Ostale naknade (rate) korisnik lizing je obavezan da plati u roku od 15 dana od dana prijema fakture na tekući račun kod banke. 5.7. Ukoliko korisnik lizinga prekorači rokove plaćanja iz tač. 5.5. i 5.6. ovog ugovora obavezan je da davaocu lizinga plati zateznu kamatu u visini od % godišnje na vrednost neplaćene sume. 5.8. Obaveza plaćanja naknade za korišćenje predmeta lizinga prestaje za vreme prekida trajanja ugovora, ako prekid traje duže od dana. 5.9. Korisnik lizinga je dužan da za vreme trajanja ugovora plaća sve zakonom predviđene obaveze (porezi, takse, doprinosi i sl.) 5.10. Korisnik lizinga je obavezan da sa stručnom pažnjom rukuje i održava stvari i opremu koja čini predmet ugovora o lizingu. 5.11. Korisnik lizinga nije ovlašćen da bez saglasnosti davaoca lizinga vrši bilo kakve prepravke ili rekonstrukcije na stvarima i opremi koja čini predmet ovog ugovora. 5.12. Korisnik lizinga može stvari sa pripadajućom opremom dati trećem licu na korišćenje samo uz pismenu saglasnost davaoca lizinga. 5.13. Korisnik lizinga je obavezan da obaveštava davaoca lizinga o svim pitanjima značajnim za pravilno funkcionisanje stvari i opreme u skladu sa pažnjom dobrog privrednika. Član 6. Montaža i testiranje stvari i opreme 6.1. Davalac lizinga je obavezan da pošalje stručno lice u roku od dana po stupanju ugovora na snagu kaje će sa stručnjacima primaoca lizinga ispitati uslove za montažu stvari i opreme u prostorijama korisnika lizinga. 6.2. Kad se konstatuje da su prostorije tehnički pripremljene za montažu, stručna lica davaoca lizinga vrše montažu stvari i opreme. Korisnik lizinga je obavezan da o svom trošku obezbedi pomoćnu radnu snagu i odgovarajuće stručnjake koji će sarađivati pri montaži stvari i opreme. 6.3. Davalac lizinga je obavezan da izvrši određeni broj testiranja (u ugovoru precizirati koliko) stvari i opreme pre njihovog stavljanja na raspolaganje korisniku o čemu se sastavlja zapisnik. 6.4. Dok traje montaža stvari i opreme i dok se objekat ne pusti u probni pogon (pogon radi preuzimanja), stvari i oprema se nalaze pod kontrolom davaoca lizinga. Posle izvršenja ovih radnji, kontrola prelazi na korisnika lizinga. 6.5. Davalac lizinga je obavezan da korisniku lizinga obezbedi snabdevanje rezervnim delovima koji su potrebni za normalno korišćenje stvari i opreme date u lizing. Član 7. Snošenje rizika za gubitak ili oštećenje 7.1. Korisnik lizing snosi rizik koji bi nastao kao posledica nenamenskog korišćenja stvari i opreme, propadanja, gubitka ili krađe stvari i opreme, nakon izvršenja primopredaje stvari i opreme. 7.2. Korisnik lizinga je obavezan da u najkraćem roku pismenim putem obavesti davaoca lizinga o svakom kvaru ili oštećenju predmeta lizinga. 350 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

7.3. Ako se utvrdi da je kvar ili oštećenje iz tač.8.2. ovog ugovora prouzrokovano usled nestručnog ili nepažljivog korišćenja i rukovanja od strane korisnika lizinga, korisnik lizinga snosi sve materijalne štete do kojih je došlo. 7.4. Ukoliko se desi slučaj predviđen tač. 8.3. davalac lizinga može odrediti rok od dana u kome korisnik lizinga može da se odluči: 1. da zahteva raskid ugovora o lizingu i da kupi stvari i opremu koja čini predmet ugovora o lizingu, kao i da plati sve nedospele rate naknade za korišćenje, ili 2. da predmet ugovora o lizingu zameni stvarima i opremom istih osobina, kvaliteta i vrednosti i da plati sve troškove do kojih je došlo zbog takve zamene. 7.5. Davalac lizinga snosi troškove osiguranja opreme do njene primopredaje, a korisnik lizinga nakon izvršene primopredaje. Dokaze o izvršenom osiguranju (kopije polise osiguranja) ugovorne strane su dužne da jedna drugoj dostave u roku od dana od dana izvršenog osiguranja. Član 8. Viša sila i slučajevi oslobađanja od odgovornosti 8.1. Ugovorne strane nisu odgovorne za zakasnelo izvršenje, ili neizvršenje svojih ugovornih obaveza koje je nastalo u slučaju više sile posle zaključenja ugovora o lizingu. 8.2. Pod pojmom više sile smatraju se spoljni i vanredni događaji koji nisu postojali u vreme zaključenja ugovora o lizingu, koji su nastali mimo volje i moći ugovornih strana, čije nastupanje stranke nisu mogle sprečiti ni sredstvima koje se u konkretnoj situaciji mogu tražiti i očekivati od strane koja je pogođena višom silom. 8.3. Kao slučajevi više sile smatraju se sledeći događaji: rat i ratna dejstva, mobilizacija, pobuna, štrajk (opšti štajk i štrajk preduzeća ugovornih strana i njihovih liferenata), embargo, epidemija, požari, eksplozije, saobraćajne i prirodne katastrofe, akti organa vlasti od uticaja na izvršenje obaveza, kao i svi drugi događaji i okolnosti koje nadležni arbitražni sud priznaje i proglasi kao slučajeve više sile. 8.4. Strana koja je pogođena višom silom dužna je da dokaže postojanje više sile verodostojnim dokumentima (nadležnih organa vlasti, privrednih komora, odnosno udruženja). 8.5. Strana pogođena višom silom dužna je da odmah teleksom, telegramom ili elektronskom poštom obavesti drugu stranu o nastanku, vrsti i eventualnom trajanju više sile, odnosno drugih okolnosti koje sprečavaju izvršenje ugovorne obaveze. 8.6. Nastupanje okolnosti iz ovog člana prouzrokuje produženje rokova za izvršenje ugovornih obaveza za period trajanja takvih okolnosti i razumnog roka za otklanjanje posledica tih okolnosti. 8.7. Ukoliko okolnosti iz ovog člana budu trajale duže od 6 meseci, davalac i korisnik lizinga će se sporazumeti od sudbini ovog Ugovora. Ukoliko se ugovorne strane ne sporazumeju o sudbini ugovora, strana kod koje nije nastupila viša sila ima pravo na raskid ugovora, bez obraćanja arbitraži, pošto o tome pismeno obavesti drugu stranu. Član 9. Jezik i korespondencija 9.1. Zvanična korespondencija vodiće se na engleskom jeziku. 9.2. Službene isprave smatraju se autentičnim na jeziku na kom su izdate. Član 10. Izmene i dopune ugovora 10.1. Izmene i dopune ovog ugovora mogu se vršiti samo pismenim putem. 10.2. Biće punovažne i obavezivaće davaoca i korisnika lizinga samo one izmene i dopune koje su sačinjene sporazumno i to samo u pismenoj formi. Član 11. Trajanje ugovora 11.1. Ugovor o lizingu je zaključen u trajanju od godina. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 351

11.2. Posle isteka roka važenja ugovora ugovorne strane se obavezuju da zaključe ugovor o kupovini i prodaji stvari koje čine predmet ugovora. Alternativa: Ugovorne strane se obavezuju da zaključe novi ugovor o lizingu za naredni period. Član 12 Stupanje ugovora na snagu 12.1. Ovaj ugovor stupa na snagu kada ga odobre odnosno daju saglasnost nadležni organi zemlje davaoca i zemlje korisnika lizinga. 12.2 Kao datum stupanja Ugovora na snagu smatra se datum na odobrenju, ili saglasnosti koja je poslednja izdata. 12.3. Strane se obavezuju da će preduzeti sve mere neophodne za dobijanje odobrenja, ili saglasnosti nadležnih organa u smislu tačke 14.1. ovog Ugovora. 12.4. Ugovorne strane su dužne da se odmah međusobno obaveste o odobrenju ugovora od strane nadležnih organa. 12.5. Ukoliko nadležni organi zemalja ugovornih strana ne daju saglasnost, smatra se da ugovor nije ni potpisan, pa ugovorne strane nemaju pravo da zahtevaju naknadu troškova, pod uslovom da je svaka postupila savesno i u dobroj nameri. Član 13. Ustupanje ugovora (cesija) 13.1. Ugovorne strane su saglasne da se prenos pojedinih prava i obaveza kao i prenos celog ugovora o lizingu mogu izvršiti na treće lice uz prethodnu saglasnost davaoca lizinga. 13.2. Pravni sledbenik davaoca lizinga neposredno preuzima prava i obaveze iz ovog ugovora. Član 14. Raskid ugovora i pravne posledice raskida 14.1. Pored slučajeva raskida ugovora u smislu posebnih članova ovog ugovora, svaka strana može raskinuti ugovor i zbog razloga navedenih u ovom članu. 14.2. Davalac lizinga može jednostrano raskinuti ugovor o lizingu ako nastupi jedna od sledećih okolnosti: 1) ako korisnik lizinga upotrebljava opremu suprotno ovom ugovoru ili na neuobičajeno štetan način, 2) ukoliko korisnik lizinga ne plaća naknadu za korišćenje stvari datih u lizing, pa to ne učini naknadno po pismenoj opomeni u roku od dana, 3) ukoliko korisnik lizinga da stvari u podlizing bez pismenog odobrenja davaoca lizinga, 4) ukoliko vrši veće rekonstrukcije i adaptacije na stvarima koje su predmet lizinga bez prethodnog odobrenja davaoca lizinga, 5) ako korisnik lizinga učini bitnu povredu ugovora, 6) ako se na stvarima koje čine predmet lizinga konstituiše pravo zaloge ili zaplene, ili je izdata naredba o prisilnoj prodaji tih stvari, 7) ukoliko je protiv korisnika lizinga otvoren postupak sanacije, ili stečaja. 14.3. Korisnik lizinga može jednostavno raskinuti ovaj ugovor ako nastupi jedna od sledećih okolnosti: 1) ukoliko oprema koja je predmet lizinga nije krivicom davaoca lizinga predata u roku koji je utvrđen ovim ugovorom, 2) ukoliko oprema koja je predmet ugovora o lizingu, po svoji, bitnim osobinama ne odgovara ugovorenim osobinama, 3) ukoliko je oprema i pripadajući delovi štetna po zdravlje ljudi, ili u većoj meri zagađuje životnu sredinu, a da davalac lizinga nije o tome upozorio korisnika lizinga, 4) ukoliko materijalni nedostaci nisu otklonjeni u naknadnom razumnom roku, 5) ukoliko je privremeni prekid ugovora trajao duže od rokova utvrđenih ovim ugovorom, 6) ukoliko je oprema koja je predmet ovog ugovora oduzeta korisniku lizinga na osnovu dokazanog jačeg prava trećeg lica. 14.4. Raskid ugovora saopštava se drugoj strani pismeno (preporučenim pismom, telegra- 352 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

mom, teleksom, elektronskom poštom) uz tačno navođenje razloga za otkaz. 14.5. Raskid ugovora se daje sa otkaznim rokom od dana. Otkazni rok počinje teći od dana prijema pismenog otkaza. 14.6. Ukoliko dođe do raskida ugovora na osnovu člana 17.2 ovog ugovora pa korisnik lizinga ne vrati davaocu lizinga opremu koja čini predmet lizinga, davalac lizinga će naplatiti svoja potraživanja iz bankarske garancije. 14.7. Ukoliko dođe do raskida ugovora na osnovu tačke 17.3. ovog ugovora, davalac lizinga je dužan da obešteti korisnika lizinga u visini jednogodišnje naknade za korišćenje lizinga ili u paušalnom iznosu. Član 15. Rešavanje sporova 15.1. Sve eventualne sporove koji bi mogli nastati iz ovog ugovora, ugovorne strane će pokušati da reše sporazumno. 15.2. Ukoliko stranke ne postignu sporazumno rešenje, za rešenje spora stranke ugovaraju nadležnost Spoljnotrgovinske arbitraže u Beogradu, koja će definitivno rešiti ovaj spor. 15.3. Stranke su saglasne da se u arbitražnom postupku primeni Pravilnik Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori u Beogradu. 15.4. Stranke ugovaraju materijalno pravo za rešenje spora nastalog iz ovog ugovora i povodom ovog ugovora. 15.5. Stranke se obavezuju da će izvršiti arbitražnu odluku o roku koji je određen u samoj odluci saglasno Pravilniku Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori u Beogradu. Član 16. Bankarska garancija 16.1. Korisnik lizinga će obezbediti davaocu lizinga garanciju banke za uredno plaćanje naknade prema uslovima ovog ugovora kao i za plaćanje kupoprodajne cene opreme po isteku ugovora. 16.2. Tekst bankarske garancije dat je u Aneksu IV i čini sastavni deo ovog ugovora. Član 17. Završne odredbe 17.1. U pogledu pitanja koja, eventualno, nisu regulisana ovim ugovorom, primeniće se pozitivni propisi koji regulišu odnosnu oblast. 17.2. Zaključenjem ovog ugovora ranija prepiska i dokumentacija ugovornih strana gubi pravnu važnost. 17.3. Ovaj ugovor sačinjen je u istovetnih primeraka. Svakoj strani pripada po primeraka. U dana Korisnik lizinga Davalac lizinga SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 353

Glava druga FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA 1. POJAM FAKTORINGA Finansiranje putem faktoringa predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava i to putem prodaje potraživanja. Naime, faktoring se generalno gledano definiše kao prodaja potraživanja od strane privrednog subjekta posredničkoj organizaciji tzv. faktoru ili faktoring organizaciji koja otkupljuje potraživanje i snosi sav rizik eventualne nemogućnosti naplate otkupljenih potraživanja. Otkup potraživanja vrši se pre roka dospeća. Pri tome, preduzeće faktoring odmah isplaćuje deo potraživanja u visini od 80% preduzeću klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi se za korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od strane faktoring preduzeća. Faktoring preduzeće naplaćuje proviziju obično oko 3% od iznosa potraživanja faktoring usluge, što uključuje i rizik i kamatu kreditiranja klijenta od momenta otkupa do naplate potraživanja. Faktoring preduzeća posluju kao samostalne organizacije sa kapitalom kojeg obezbeđuje veći broj ekonomskih subjekata koji imaju interesa za ovu vrstu delatnosti. Prednosti ovog oblika finansiranja najviše se ogledaju u sledećem: prvo, preduzeće u okviru svojih raspoloživih obrtnih sredstava dolazi do realizacije i naplate svojih potraživanja, što je od posebnog značaja kod prodaje na kredit, i drugo, preduzeće održava svoju tekuću likvidnost bez novih zaduživanja, pri čemu faktoring organizacija preuzima rizik naplate. Sa druge strane, nedostaci faktoringa leže u tome što su njegovi troškovi veći u odnosu na finansiranje kratkoročnim bankarskim kreditima. Kod faktoringa se zaključuje ugovor po kojem je komitent u obavezi da na faktora prenese (cedira) potraživanje koje čini predmet ugovora o faktoringu. Komitent može preneti sva svoja tekuća potraživanja u celini ili deo potraživanja, a isto tako može da cedira sva ili samo deo svojih budućih potraživanja. Kao izvor prava kod zaključenja ugovora o faktoringu, primenjuju se opšti uslovi o poslovanju faktoring organizacije, trgovački običaji, odgovarajuće norme trgovačkog i obligacionog prava, kao i sudska i arbitražna praksa. Na ugovore o faktoringu primenjuje se Konvencija UNIDROIT o međunarodnom faktoringu koja je usvojena u Otavi 28. maja 1988. godine. 354 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

2. SUBJEKTI U POSLOVIMA FAKTORINGA Osnovni subjekti koji učestvuju u obavljanju faktoring poslova, po pravilu su: klijent, kupac i faktor. Klijent je subjekt koji proizvodi robu (ili čini uslugu) najčešće trajne potrošnje sa kojim faktor zaključuje poseban ugovor. Kupac predstavlja subjekt koji kupuje robu od proizvođača, odnosno davaoca usluge i koji postaje dužnik faktora i snosi obavezu vraćanja kredita u vezi sa prodajom određenih proizvoda ili davanjem usluga od strane klijenta. Faktor je banka ili organizacija koja od svojih klijenata otkupljuje fakturisane iznose u dužem vremenskom razmaku. S tim u vezi, osnovna aktivnost faktora se ogleda u tome da naplaćuje na njega preneta t.j. od strane klijenta cedirana potraživanja. Osnovna obaveza klijenta sastoji se u tome da konstantno i uredno dostavlja fakture faktoru, a koje se odnose na proizvode isporučene kupcu (ili za izvršene usluge), u skladu sa odredbama prodajnog ugovora. Pri tome, fakture moraju biti kompletne sa svim bitnim podacima i informacijama da bi kupci bili u mogućnosti da blagovremeno izvrše isplatu vrednosti kupljenih proizvoda i usluga. Shodno uslovima ugovora o kupoprodaji robe ili usluga, klijent je obavezan da na fakturi istakne uslove plaćanja: plaćanje odjednom ili u više rata, rokove plaćanja, kao i naznaku da se plaćanje ima obaviti preko imenovanog faktora. Osnovna obaveza kupca proizlazi iz suštine mehanizma faktoringa, gde je kupac osnovni subjekt sa značajnim funkcijama, s obzirom na to da na njemu stoji obaveza plaćanja koja proizlazi iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključen sa proizvođačem proizvoda (ili vršiocem usluga). Pri tome, bitno insistiranje kupca jeste da proizvode ili usluge plaća na kredit, što znači da je kupac posebno zainteresovan za uslove plaćanja koristeći aktuelnu tržišnu situaciju. Za interese kupca je bitno postojanje kreditnog odnosa, bez obzira na to ko obezbeđuje kredit, bilo to prodavac ili faktor. Aktom isplate dugovnog iznosa od strane kupca, završava se krajnja faza postupka finansiranja korišćenjem mehanizma faktoringa. Osnovna obaveza faktora jeste da preduzme svu potrebnu proceduru u postupku odobravanja kreditne linije klijentu, ili limita do kojeg klijent ima pravo da posluje sa svojim kupcima, preuzimajući na sebe 100% rizik, koji bi mogao da nastupi, ako kupac iz bilo kojih razloga, ne izvrši plaćanje u okviru kreditne linije koju je odobrio faktor. Takođe, faktor je dužan da vodi tačnu evidenciju o tome koliko se plaćanje potraživanja uredno i kontrolisano vrši, jer klijent svoja potraživanja za robu ili usluge, prodaje faktoru najčešće bez regresa. S toga, postoji konstantna obaveza vođenja računa o rokovima dospeća potraživanja od kupaca. U slučajevima, kada dođe do osporavanja isplata kupaca, praksa je, da se faktor obrati klijentu sa ciljem utvrđivanja razloga odbijanja kupca da izvrši svoju obavezu plaćanja dugovanog iznosa, odnosno predloga kupca da smanji obavezu. Analogno tome, klijent je dužan da odgovori na primedbe kupca koje se odnose na neizvršavanje isplate potraživanja od strane kupca ili na odlaganje isplate u vremenu dospeća. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 355

3. DOMAĆA REGULATIVA O POSLOVIMA FAKTORINGA Vlada Srbije donela je Uredbu o bližim uslovima i načinu prenosa potraživanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata. Zakonom o bankama - poslovi faktoringa i forfetinga su pravno dopušteni Prema odredbama člana 4. Zakona o bankama, banke, u skladu sa zakonom, mogu obavljati poslove kupovine i naplate potraživanja (faktoring, forfeting, i dr). Pravni osnov za donošenje Uredbe Pravni osnov za donošenje Uredbe od strane Vlade Republike Srbije je čl. 7. st. 4. Zakona o deviznom poslovanju ( Sl. glasnik RS, br. 62/06), koji glasi: Član 7. (1) Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata-fizičkih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata. (2) Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora, zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu. (3) Banke su dužne da o poslovima iz stava 1. ovog člana izveste Narodnu banku Srbije na način i u rokovima koje ona propiše. (4) Vlada propisuje rezidentima bliže uslove, način obavljanja i izveštavanja Deviznog inspektorata o poslovima iz stava 1. ovog člana. (5) Nerezidenti mogu kupovati potraživanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova samo pod uslovima i na način koje propiše Vlada. ***** Navedenim zakonskim odredbama stvorena je pravna mogućnost korišćenja novih oblika finansiranja spoljnotrgovinskih poslova - putem kupovine potraživanja i dugovanja od strane - rezidenata - banaka i drugih pravnih lica. U uslovima nedostatka obrtnih sredstava i otežanog dobijanja kredita, izvoznici mogu lakše i brže da obezbede neophodna sredstva za finansiranje privrednih aktivnosti. Istovremeno je propisana i mogućnost da nerezidenti kupuju potraživanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova, ali samo pod uslovima i na način koje propiše Vlada. Takođe je propisana obaveza bankama da o ovim poslovima izveštavaju Narodnu banku Srbije, na način i u rokovima koje ona propiše, a rezidenti Devizni inspektorat, na način i pod uslovima koje propiše Vlada. Sadržina Uredbe U članu 1. Uredbe navedeno je da se istom propisuju bliži uslovi pod kojima rezidenti, osim rezidenata fizičkih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata, kao i način obavljanja tih poslova. 356 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

Potraživanja i dugovanja koja se mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti, nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata (potraživanja i dugovanja), u smislu predmetne uredbe, su novčana potraživanja i dugovanja koje ima rezident, osim rezidentafizičkog lica, a koja su nastala po osnovu prometa robe i usluga sa inostranstvom. Napomena: Prema odredbama čl. 2. Zakona o deviznom poslovanju: (1) Rezidenti su: 1) pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici; 2) preduzetnik fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost; 3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici; 4) fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana; 5) fizičko lice strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana; 6) državni organ i organizacija, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti; 7) diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica. (2) Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena u tački 1. ovog člana. Prema čl. 2. Uredbe, rezidenti iz predmetne uredbe vrše navedene poslove radi: 1) namirenja potraživanja i dugovanja po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga; 2) obavljanja registrovane delatnosti otkupa kratkoročnih i dugoročnih potraživanja (misli se na poslove faktoringa i forfetinga-prim. B.S.). Saglasno odredbama čl. 3. Uredbe, prodaja, odnosno naplata potraživanja, u smislu predmetne uredbe, je kada: 1) rezident - izvoznik koji potražuje od nerezidenta, svoje potraživanje prenosi na drugo lice - rezidenta, prema kome ima obavezu, a koji postaje novi poverilac; 2) rezident - izvoznik koji potražuje od nerezidenta, svoje potraživanje prodaje rezidentu - kupcu, koji se obavezuje da, uz naknadu, izvrši plaćanje protivuvrednosti potraživanja prodavcu, a da potraživanje od nerezidenta naplati u svoje ime i za svoj račun. Kupovina, odnosno plaćanje dugovanja je kada rezident - uvoznik, koji duguje nerezidentu, svoje dugovanje prenosi na drugo lice - rezidenta koji postaje novi dužnik. Predmet kupovine ili prodaje, odnosno plaćanja ili naplate, prema čl. 4. Uredbe, može biti svako postojeće, određeno ili najmanje odredivo, celo ili delimično, a nedospelo ili dospelo, novčano potraživanje i dugovanje koje je nastalo po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga. Potraživanje je najmanje odredivo ako, kada nastane, može sa sigurnošću da bude utvrđeno u ugovoru. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 357

Novčana su ona potraživanja i dugovanja koja u momentu zaključenja ugovora po osnovu kojeg dolazi do promene poverioca, odnosno dužnika, imaju za predmet novac. Odredba u ugovoru kojom se ustupaju buduća potraživanja važi za prenos potraživanja samo kada ona nastanu, pod uslovom da budu naknadno precizirana u ugovoru o prenosu, tako da preciziranje obezbedi sigurno utvrđivanje isporučene robe ili izvršenih usluga po kojima je nastalo potraživanje. Prema odredbi čl. 5. Uredbe, svako dalje prenošenje potraživanja od strane novog poverioca i preuzimanje duga od strane novog dužnika, vrši se u skladu sa odredbama predmetne uredbe. Učesnicima u prodaji, odnosno naplati potraživanja, prema čl. 6. Uredbe, smatraju se rezident-izvoznik-poverilac, rezident-novi poverilac ili nerezident - dužnik. Učesnicima u kupovini, odnosno plaćanju dugovanja smatraju se rezident-uvoznikdužnik, rezident-novi dužnik i nerezident-poverilac. Radi obavljanja poslova prodaja, odnosno naplata potraživanja, shodno čl. 7. Uredbe, zaključuje se ugovor u pismenoj formi, između najmanje tri strane, učesnika u poslu. To se odnosi i na izmene i dopune ugovora. Izuzetno od navedene odredbe, smatra se da je pismeni ugovor zaključen ako je data saglasnost treće strane u pismenoj formi. Ugovor o prodaji odnosno naplati potraživanja, shodno čl. 8. Uredbe, naročito sadrži: 1) identifikacione podatke o ugovornim stranama (poslovno ime, sedište, država, kao i poreski identifikacioni broj i matični broj za rezidente); 2) precizne podatke o potraživanju, odnosno dugovanju iz osnovnog spoljno-trgovinskog posla o potraživanju, odnosno dugovanju iz osnovnog spoljnotrgovinskog posla: broj i datum ugovora iz knjige kontrolnika, broj i datum izdavanja izvozne/ uvozne fakture u kojoj je iskazano potraživanje, odnosno dugovanje, iznos fakture i rok dospelosti, način i uslovi plaćanja, kao i broj i datum jedinstvene carinske isprave za izvezenu, odnosno uvezenu robu; 3) podatke o predmetu ugovora: iznos potraživanja ili dugovanja u devizama i u dinarima; 4) mesto i datum zaključenja ugovora; 5) potpise ugovornih strana. Predmetni ugovor može da sadrži i podatke o: 1) plaćanju po osnovu prodatog potraživanja koje kupac duguje prodavcu (iznos ili procenat od vrednosti fakture, uslovi, način i rok plaćanja, valuta i kurs obračuna); 2) naknadu u dinarima i elementima za njeno određivanje (kamatna stopa, diskont, premija rizika, provizija za eventualne usluge, provizija na neiskorišćeni deo kredita i druge provizije), kao i način i rok isplate naknade; 3) instrumentima obezbeđenja plaćanja (garancija, osiguranje, menica, jemstvo i dr.); 4) maksimalnom iznosu potraživanja za koji je obezbeđeno pokriće prema konkretnom dužniku. 358 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

Ugovorom, takođe, mogu da budu predviđeni: drugi dokumenti kojima se dokazuje da je izvršena usluga, odnosno isporuka robe (transportna dokumenta, protokol o primopredaji robe i dr.), rok na koji se ugovor zaključuje i uslovi produženja, uslovi za raskid ugovora, način prestanka ugovora, način rešavanja sporova i drugi elementi o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. Kupac potraživanja rezidenta-izvoznika od nerezidenta, koji saglasno ugovoru ima obavezu da prodavcu potraživanja plati prodato potraživanje, može izvršiti plaćanje u dinarima i u devizama - čl. 9. st. 1. Uredbe. Plaćanje i naplata dozvoljeno je samo nakon izvršenog izvoza robe i usluga, pod uslovom da potraživanje postoji u trenutku plaćanja, nezavisno od njegove dospelosti (čl. 9. st. 2. uredbe). Plaćanje i naplatu rezidenti vrše uz podnošenje banci ugovora po osnovu kojeg dolazi do promene poverioca, jedinstvene carinske isprave i izvozne fakture, koji je osnov za ovo plaćanje, odnosno naplatu (čl. 9. st. 3. Uredbe). Rezident-treće lice, koji na osnovu ugovora o prodaji odnosno naplati potraživanja, duguje ili potražuje po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga, može izvršiti plaćanje, odnosno naplatu samo nakon izvršenog izvoza ili uvoza robe ili usluga i pod uslovom da potraživanje i dugovanje postoji u trenutku plaćanja ili naplate (čl. 10. st. 1. Uredbe). Izvoz ili uvoz dokazuje se jedinstvenom carinskom ispravom, a izvoz ili uvoz usluga dokazuje se ugovorom ili fakturom za uslugu (čl. 10. st. 2. Uredbe). Plaćanje prema inostranstvu rezident vrši uz podnošenje banci: ugovora po osnovu kojeg je došlo do promene dužnika, fakture o robi i jedinstvene carinske isprave, ako se radi o isporučenoj robi, odnosno ugovora po osnovu kojeg je došlo do promene dužnika i fakture, ako se radi o obavljenoj usluzi (čl. 10. st. 3. Uredbe). Korisnik naplate potraživanja- rezident po prijemu priliva podnosi banci: ugovor po osnovu kojeg je došlo do promene poverioca, odnosno ugovor po osnovu kojeg dolazi do promene poverioca i fakture, ako je osnov naplate obavljena usluga (čl. 10. st. 4. Uredbe). Kod ugovora čijim zaključenjem je došlo do promene poverioca, prethodni poverilac se zaključenjem ugovora, oslobađa obaveze u smislu člana 4. Zakona o deviznom poslovanju (čl. 11. st. 1. Uredbe). Novi poverilac postaje novi obveznik unosa sredstava plaćanja u Republiku Srbiju po osnovu izvršenog izvoza robe i usluga i evidentiranja poslova, a u smislu člana 4. Zakona o deviznom poslovanju. U slučaju daljih prenošenja potraživanja, obavezu unosa sredstava preuzima rezident - poslednji primalac potraživanja, koji može biti učesnik u prenošenju, prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju. Danom naplate izvezene robe, odnosno usluge, smatra se dan kada su sredstva plaćanja uplaćena na račun rezidenta - poslednjeg primaoca potraživanja, koji može biti učesnik u poslu prenošenja. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 359

Napomena: Član 4. Zakona o deviznom poslovanju glasi: Rezident sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge, unosi u Republiku u roku do 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge. Posao izvoza robe ili usluge sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge, kao i posao izvoza robe ili usluge koji nije naplaćen u roku iz stava 1. ovog člana, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom. Rezident sredstva plaćanja ostvarena po osnovu prodaje plaćene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo, unosi u Republiku u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja. Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija propisuje uslove i način evidentiranja poslova iz stava 2. ovog člana. Uredba je stupila na snagu 23. 12. 2006. godine, tj. osmog dana od dana objavljivanja u Sl. glasniku RS, br. 112/06 od 15.12.2006. godine. Takođe, Vlada Srbije donela je Uredbu o bližim uslovima naplate, odnosno plaćanja I drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu, prema kojoj je data mogućnost obavljanja poslova faktoringa i forfetinga. Pravni osnov za donošenje Uredbe Pravni osnov za donošenje Uredbe je član 33. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju. Navodimo integralni tekst čl. 33. ZDP: Rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim zakonom. Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi, između svih učesnika u poslu. Banke o poslovima iz stava 1. ovog člana dužne su da izveste Narodnu banku Srbije, na način i u rokovima koje ona propiše, a rezidenti- Devizni inspektorat pod uslovima, na način i u rokovima koje propiše Vlada. ***** Sadržina Uredbe Predmet, prema čl. 1. Uredbe, je propisivanje bližih uslova i načina na koji rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom rezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu. Plaćanje i naplata, koji izvrši rezident po osnovu tekućeg i kapitalnog posla, posledica su prenosa potraživanja i preuzimanja dugovanja između nerezidenata. Predmet poslova su novčana potraživanja ili dugovanja koja je ostvario rezident u poslovanju sa inostranstvom po osnovu tekućeg i kapitalnog posla koji su dozvoljeni Zakonom o deviznom poslovanju (potraživanja i dugovanja). 360 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

Rezident, učesnik u poslovima iz iste uredbe, prema čl. 2. Uredbe može biti: 1) rezident - poverilac koji potražuje od nerezidenta, a koji umesto da naplati od svog dužnika-nerezidenta, po osnovu ugovora vrši naplatu od trećeg lica - nerezidenta; 2) rezident - dužnik koji duguje nerezidentu, a koji umesto da plati svom poveriocunerezidentu, po osnovu ugovora vrši plaćanje trećem licu - nerezidentu. Pored rezidenta, učesnicima u poslu smatraju se i nerezident, dužnik ili poverilac iz osnovnog posla i nerezident - treće lice koje vrši plaćanje, odnosno prima naplatu (čl. 3. Uredbe). Radi obavljanja poslova prodaje potraživanja i dugovanja, zaključuje se ugovor u pismenoj formi, između najmanje tri strane, učesnika u poslu. To se odnosi i na izmene i dopune ugovora. Izuzetno, smatra se da je ugovor o prodaji potraživanja i dugovanja zaključen ako je data saglasnost treće strane u pismenoj formi (čl. 4. Uredbe). Ugovor o poslu prodaje potraživanja i dugovanja, po osnovu kojeg rezident vrši naplatu, odnosno plaćanje trećem licu - nerezidentu, naročito sadrži: 1) identifikacione podatke o ugovornim stranama (poslovno ime, sedište, država, kao i poreski identifikacioni broj i matični broj za rezidente, ako je pravno lice, odnosno ime i prezime, prebivalište ili boravište, matični broj, broj lične karte ili drugog identifikacionog dokumenta i mesto izdavanja, ako je fizičko lice); 2) pravni osnov potraživanja ili dugovanja nastalog po osnovnom tekućem ili kapitalnom poslu i precizne podatke o potraživanju, odnosno dugovanju (visina, načini uslovi plaćanja, rok dospelosti), kao i podatke o pripadajućim ispravama i dokumentaciji koja se odnosi na potraživanje, odnosno dugovanje; 3) podatke o predmetu ugovora: iznos potraživanja i dugovanja koje se naplaćuje ili plaća, u devizama i u dinarima; 4) mesto i datum zaključenja ugovora; 5) potpise ugovornih strana (čl. 5. Uredbe). Rezident, koji na osnovu ugovora o poslu prodaje potraživanja i dugovanja, potražuje ili duguje po osnovu postojećeg tekućeg i kapitalnog posla, može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje samo kada osnov novčanog potraživanja, odnosno dugovanja postoji u trenutku plaćanja, odnosno naplate. Plaćanje i naplatu rezident vrši uz podnošenje banci: ugovora po osnovu kojeg dolazi do promene nerezidenata, fakture o robi i jedinstvene carinske isprave, odnosno fakture o izvršenoj ili primljenoj usluzi (čl. 6. Uredbe). Rezidentu-poveriocu, odnosno rezidentu-dužniku, potraživanje, odnosno dugovanje prema inostranstvu, u celosti ili delimično prestaje plaćanjem, odnosno naplatom od strane trećeg lica - nerezidenta (čl. 7. Uredbe). Uredba je objavljen u Sl. glasniku RS, br. 112/06 od 15.12.2006. godine, a stupila je na snagu 23.12.2006. godine. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 361

4. PRIMER FINANSIRANJA PUTEM FAKTORINGA U cilju praktičnijeg shvatanja samog mehanizma faktoringa, najbolje je projektovati praktičan primer finansiranja putem faktoringa gde se ključno pitanje ogleda u sledećem: da li je bolje da preduzeće naplatu ustupiti faktoring organizaciji, ili je bolje da čeka naplatu, odnosno da izvrši naplatu u sopstvenoj režiji? Pri tome, osnovni elementi za razmatranje konkretnog primera sadržani su u sledećim podacima: potraživanja na dan 01.01 2003. godine iznose 300.000 evra, plaćanje je ugovoreno na godinu dana uz 12% kamate (na godišnjem nivou), a potraživanje dospeva 01.01 2004. godine. a) Kal ku la ci ja napla te u sop stve noj režiji 1. Potra ži va nje je 01.01 2003, dospe va 01.01 2004. 300.000 2. Ugovorena kamata 12% (redovna) 36.000 3. Bru to napla ta (01.01 2003. = 1 + 2) 336.000 4. Indeks cena repromaterijala 135,2 odno sno izra čunati depresijator (100 : 135,2) koe fi cijent 0,7391 5. Diskontni faktor II 1 12 koe fi cijent 0,8928 6. Diskonti: a) po tabli ci 0,8928 x 300.000 b) po depre si ja to ru 0,7391 x 300.000 267.840 211.730 7. Diferencija gubici potraživanja: a) 1 minus 6/a = dis kon ti b) 6/a minus 6/b = infl acija c) ukup ni gubi ci potra ži va nja (a + b) 32.160 46.110 78.270 8. Aktuelizovano potraživanje (3 7c) 257.730 b) Kal ku la ci ja napla te putem fak to rin ga 1. Ispla će no po fak to ring ugo vo ru 01.01 2003. 75 % od 300.000 evra 225.000 2. Ispla ćen osta tak potra ži va nja od 75.000 evra na dan 84.000 01.01 2004. sa 12% kama te 3. Bru to napla ta (1 + 2 ) 309.000 4. Diskonti: a) po tabli ci 0,8928 x 75.000 b) po depre si ja to ru 0,7391 x 75.000 5. Diferencije gubici potraživanja a) 2 minus 4/a b) 4a minus 4b c) ukup ni gubi ci potra ži va nja (a + b) 66.960 55.432 8.040 11.528 19.568 6. Faktoring provizija (300.000 x 2%) 6.000 7. Aktuelizovano potraživanje 283.432 362 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

S obzirom na to da je 283.432>257.730 evra, nesumnjivo proizlazi zaključak da naplatu potraživanja treba prepustiti faktoring organizaciji, jer je ona rentabilnija za preduzeće poverioca. Osnovni razlozi za ovakvo opredeljenje nalaze se u sledećem: (a) u pitanju je veća kupovna snaga istog iznosa potraživanja, i (b) ubrzava se obrt sredstava u tokovima reprodukcije preduzeća. Ova razlika može biti i manja pod pretpostavkom da se može putem kasa skonta ubrzati naplata od dužnika, ali isto tako ona može biti i znatno veća, ako su u pitanju potraživanja iz međunarodnih ekonomskih odnosa vezana za zemlje sa valutom u devalvaciji. Prema prezentovanom primeru, faktoring organizacija će, pored provizije od 6.000 evra, naplatiti i 12% kamate na iznos od 225.000 evra, ili ukupno 33.000 evra, a to čini ukupnu naknadu od 11% na iznos početnog (ili preuzetog) potraživanja. 5. KORISTI OD POSLOVA FAKTORINGA Osnovne koristi od faktoring poslovanja su višestruke kako na makroekonomskom planu, tako i na nivou preduzeća kao aktivnih učesnika ovih poslovnih aktivnosti. Evidentan je uticaj na rast proizvodnje i prometa, kao i na ukupne efekte u privrednim i finansijskim tokovima, bržih tokova izvoza i uvoza, sa pozitivnim uticajem na bilans zemlje i na ukupan rast privređivanja. Kod privrednih preduzeća koristi od upotrebe faktoringa su višestruke, jer faktoring mehanizam pruža mogućnost da preduzeća mogu brzo da odgovore na promene u tražnji u zemlji i inostranstvu, kao i da postižu značajne uštede u troškovima, koje bi inače snosila, ako bi sama vršila naplatu potraživanja ili na osnovu odobrenih kredita. Stoga, bitna korist od upotrebe faktoring mehanizma za preduzeće jeste to da se ne opterećuje sopstveni bilans preduzeća, jer faktor preuzima na sebe rizik naplate potraživanja. Na taj način, proizvođač-izvoznik ne čeka na realizaciju svojih potraživanja ili realizaciju odobrenih kredita domaćim i inostranim kupcima, već odmah dobija sredstva ili kredit po predaji faktura sa odgovarajućom pratećom dokumentacijom o otpremi i obezbeđenju plaćanja. Osim toga, faktoring mehanizam za proizvođača-izvoznika pruža mogućnost prodaje za gotovo, umesto da se isporuka proizvoda vrši na kredit ili odloženo plaćanje. Na taj način, proizvođaču-izvozniku pruža se mogućnost da brzo dođe do sredstava koja su mu potrebna za normalno finansiranje narednog ciklusa proizvodnje. Naime, upotreba faktora daje proizvođačuizvozniku mogućnost da vodi politiku nabavke repromaterijala u skladu sa dinamikom prodaje proizvoda, kao i mogućnost da više proizvoda prodaje većem broju kupaca uvozniku, s obzirom na to da faktoring organizacija preuzima na sebe obaveze kreditnog rizika, čak i u većem iznosu u odnosu na broj kupaca, nego kada bi proizvođači takve rizike sami preuzimali. Prema tome, nema sumnje da se racionalnom upotrebom faktoring mehanizma mogu obezbediti potrebna finansijska sredstva koja će omogućiti izvozno orijentisanom preduzeću da ostvari što optimalnije poslovanje. Drugim rečima, to znači da je ukupna strategija funkcionisanja ovde prikazanog specifičnog oblika finansiranja preduzeća faktoring mehanizma, usmerena prvenstveno na povećanje efikasnosti privređivanja preduzeća i finansijske tokove na otvorenom tržištu, što podrazumeva mogućnost i potrebu preduzeća za što racionalnijim korišćenjem faktoring mehanizma. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 363

6. PRIMER UGOVORA O FAKTORINGU Zaključen između: Firme (banke) (pun naziv firme ili banke) sa sedištem (zemlja, mesto i adresa) koju zastupa (u daljem tekstu: Faktor) i Preduzeća (pun naziv firme) sa sedištem (mesto sedišta) koga zastupa ( u daljem tekstu: Komtent). Član 1. Predmet ugovora 1.1. Komitent se obavezuje da će u toku trajanja ovog ugovora svoja potraživanja prenositi na faktora radi njihovog otkupa. 1.2. Faktor se sa svoje strane obavezuje da će preuzeti i naplatiti komitentova potraživanja nastala iz poslova izvoza robe i usluga u ako su ta potraživanja istinita i to u toku trajanja ovog ugovora. 1.3. Faktor je ovlašćen da odbije preuzimanje komitentovih potraživanja ako postoji opravdana sumnja u postojanost ili mogućnost premošćnja takvog potraživanja. 1.4. Faktor može odbiti i preuzimanje komitentovih potraživanja ako postoji opravdana sumnja da su dužnici platežno nesposobni ili nedovoljno sposobni, o čemu je dužan da o tome bez odlaganja pismenim putem obavesti komitenta. 1.5. Faktor preuzima obavezu da o klijentovim potraživanjima vodi knjigovodstvene i druge evidencije, kao i preduzimanje druge radnje saglasno ovom ugovoru. 1.6. Za preuzeti rizik naplate i izvršene usluge komitent je obavezan da Faktoru isplati predviđenu naknadu u skladu sa ovim ugovorom. Član 2. Prenos (cesija) potraživanja 2.1. Komitent je na osnovu ovog ugovora obavezan da na Faktora prenosi sva svoja potraživanja koja su nastala u vezi sa isporukom robe ili izvršenjem uslugama svojim poslovnim partnerima iz (navesti zemlju i područje) u momentu potpisivanja ovog ugovora, kao i sva potraživanja koja će nastati u toku trajanja ovog ugovora. 2.2. Komitent garantuje postojanost i prenosivost svih ustupljenih potraživanja. 2.3. Komitent preuzima obavezu da će na svim fakturama i kopijama uneti klauzulu o prenosu (cesiji) potraživanja na Faktora. Član 3. Dostavljanje faktura i naplata potraživanja 1.1. Komitent je obavezan da nedeljno dostavlja Faktoru sve ispostavljene fakture poslovnom partneru sa potrebnom dokumentacijom (osiguranje, carinjenje itd.) radi njihove naplate. 1.2. Iz fakture, specifikacije i drugih finansijskih i robnih dokumenata, mora se jasno videti o kakvoj se robi radi, količini i kvalitetu, načinu i vremenu isporuke robe na kojoj se zasniva nastalo potraživanje. 1.3. Komitent je obavezan da svakog meseca dostavlja Faktoru zbirne preglede svih kopija faktura sa pozivom na njihove brojeve, datume izdavanja i iznose. 1.4. U slučaju da poslovni partner komitentov (dužnik) ne izvrši isplatu računa koji mu je prezentiran, Faktor je obavezan da mu dostavi pismenu opomenu i eventualno pokrene postupak pred nadležnim sudom ili arbitražom. 364 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

1.5. U vezi okolnosti iz tač.1.4. ovog ugovora, Faktor je dužan da da o tome bez odlaganja pismenim putem izvesti komitenta. 1.6. Faktor je obavezan da komitenta redovno izveštava (nedeljno, petnaestodnevno, mesečno) o stanju na njegovim računima kao i o svim drugim okolnostima značajnim za naplatu potraživanja. Član 4. Vođenje knjigovodstva 4.1. Faktor je obavezan da vodi račune komitenta i kompletno knjigovodstvo. 4.2. Faktor je odgovoran komitentu za uredno i ažurno vođenje knjigovodstva i obavezan je da komitentu nadoknadi štetu koja bi nastala usled grešaka i propusta lica koja je Faktor angažova na tim poslovima. 4.3. Faktor je dužan da komitenta obaveštava o sledećem: 1. da šalje dnevne kontne izvode za račune, plaćanja, opterećenja i odobrenja, kao i izvode iz konta dužnika sa svim dnevnim promenama i 2. da svakog meseca zasebno dostavi otvorena potraživanja, izvode konta sa prometom za protekli mesec, knjigovodstveno utvrđeni promet i odgovarajuće promene u kontima. 4.4. Faktor na osnovu ovog ugovora preuzima, uz posebnu naknadu, da vodi knjigovodstvo komitentovih dužnika za ona potraživanja koja nije preuzeo za naplatu ovim ugovorom. 4.5. Faktor je ovlašćen da u vezi potraživanja iz tač.4.4. ovog ugovora obavlja i sve ostale usluge u vezi sa naplatom potraživanja i to u ime i za račun komitenta. Član 5. Kreditiranje 5.1. U momentu prenosa potraživanja ili nekog naknadnog datuma koji je raniji od momenta dospeća, komitent može naplaćivati iznos % od vrednosti potraživanja. Napomena: u praksi ovaj procenat iznosi od 75-90%. 5.2. Na korišćenje kredita iz tač.5.1. ovog člana komitent je obavezan da plaća kamatu po uobičajenoj bankarskoj kamati. 5.3. Kamata iz tač.5.3. se obračunava prema efektivnom korišćenju novčanih sredstava do momenta naplate. 5.4. Komitent može koristiti kredite iz tač.5.1. ovog člana bez obzira na to da li je faktor preuzeo potraživanje samo na naplatu ili je preuzeo i rizik naplate (garantovana naplata). Član 6. Naknada za izvršene usluge 6.1. Komitent se obavezuje da će faktoru za izvršene usluge isplatiti sledeću naknadu: 1. za kamate i troškove avansa % 2. za knjigovodstvene usluge % 3. za poslove oko naplate % 4. za del kredere rizik % 6.2. Obračun naknade iz tač.6.1. ovog člana vrši se na bazi iznosa naznačenog u fakturama ustupljenih potraživanja. 6.3. Komitent ovlašćuje faktora da obračunava svoje potraživanje za izvršene usluge faktoringa i to tako da već u momentu preuzimanja fakture odbije svoje troškove i naknadu od iznosa naznačenog u fakturi u skladu sa ovim ugovorom. 6.4. Naknade za ostale usluge utvrđuju se u Aneksu, koji čini sastavni deo ovog ugovora. Član 7. Uzajamna odgovornost ugovornih strana 7.1. Ugovorne strane su dužne da u izvršenju svojih ugovornih obaveza postupaju pošteno i savesno. 7.2. Svaka strana odgovara za nastalu štetu do koje je došlo njenom krivicom pri izvršenju ugovornih obaveza. 7.3. Komitent će odgovarati bez obzira na krivicu ako je šteta nastala usled nepostojanja potraživanja ili neprenosivosti potraživanja. 7.4. Ugovorne strane mogu biti oslobođene od odgovornosti u slučaju dejstva više sile pod kojom se podrazumevaju rat, pobuna, mobilizacija, SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 365

štrajk, epidemije, elementarne katastrofe, akti dr žav nih organa kao i svi drugi događaji koje nadležni sud ili arbitraža proglase višom silom. Član 8. Trajanje, produženje, otkaz i raskid ugovora 8.1. Ugovorne strane su se sporazumele da ovaj ugovor važi do godine. 8.2. Ugovor se prećutno produžava za sledeće godine, ukoliko bilo koja od ugovornih strana najmanje 3 (tri) meseca pre isteka roka na koji je zaključen ne da pismeni otkaz ugovora. 8.3. Otkaz ugovora daje se preporučenom poštom. 8.4. Ugovor može prestati i raskidom od strane svake ugovorne strane iz razloga navedenim u sledećim tačkama ovog člana. 8.5. Ukoliko ugovorna strana bude smatrala da je zbog nepoštovanja ugovora obaveza od strane druge strane, ili zbog nastupanja više sile iz člana 7. ovog ugovora, došlo do bitnih teškoća u ispunjenju ugovora koje vode raskidu ugovora, dužna je da drugoj strani uputi pismeno obaveštenje u kome se navode razlozi za raskid ugovora. 8.6. Strana koja je primila obaveštenje iz tač.8.5. ovog člana dužna je da najkasnije 30 (trideset) dana pismenim putem iznese svoje stavove i predloge. Ukoliko se iz stavova i predloga stranke ne može očekivati da se u razumnom roku otklone uzroci nastanka teškoća, tada svaka strana ima pravo da raskine ugovor u roku od 30 (trideset) dana računajući od dana prijema pismenog obaveštenja iz tač.8.5. ovog člana. 8.7. U slučaju raskida ugovora iz tač.8.6. ovog člana, strane će izmiriti svoje obaveze nastale do dana raskida ugovora. 8.8. Ukoliko je do raskida ugovora došlo krivicom jedne strane, druga ugovorna strana ima pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti po opštim pravilima građanskog prava. Član 9. Rešavanje sporova 9.1. Ukoliko dođe do spora ili nesporazuma u vezi ovog ugovora, stranke će pokušati da ga sporazumno reše. 9.2. Ako se ne postigne sporazum iz tač.9.1. ovog ugovora, stranke za rešenje nastalog spora ugovaraju nadležnost Spoljnotrgovinske arbitraže pri PKJ u Beogradu, koja će konačno rešiti nastali spor. 9.3. Ugovorne stranke su saglasne da se u arbitražnom postupku primeni Pravilnik arbitraže iz tač.9.2. ovog člana. 9.4., Za rešavanje spora stranke su saglasne da se kao merodavno pravo primeni pravo. (navesti materijalno pravo određene države) 9.5. Stranke se obavezuju da će izvršiti arbitražnu odluku u roku koji je određen u samoj odluci. 9.6. Alternativa: stranke su slobodne da odrede nadležnost Trgovinskog suda u Jugoslaviji ili nadležnost strane arbitraže. Član 10. Završne odredbe 10.1. Ovaj ugovor stupa na snagu kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici obe ugovorne strane. 10.2. Ovaj ugovor je sačinjen u istovetnih primeraka na jeziku. Svakoj ugovornoj strani pripada po primerka. U dana KLIJENT, FAKTOR, 366 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

Glava treća POSLOVI FORFETINGA 1. SPECIFIČNOSTI FORFETINGA U savremenoj privrednoj praksi jedan od specifičnih mehanizama finansiranja preduzeća jeste forfeting. Ovaj oblik finansiranja javlja se kod krupnih pojedinačnih poslova o isporuci opreme, izgradnje objekata po sistemu ključ u ruke, ili izvođenja investicionih radova sa odloženim rokovima plaćanja od jedne do nekoliko godina. Suština ugovora o forfetingu ogleda se u tome da banka (forfeter) preuzima od svog klijenta potraživanje koje ovaj ima prema trećem licu (kupcu-investitoru), a koje joj komitent (proizvođač-prodavac) cedira uz prenos instrumenata za naplatu potraživanja o rokovima dospeća koje je ugovorio sa kupcem (menica, dokumentarni akreditiv, garancija trećeg lica i sl.). Banka prihvata cesiju potraživanja i isplaćuje nominalnu vrednost prenetih potraživanja prodavcu (proizvođaču) kao svom komitentu, uz odbitak eskontne kamate, provizije i troškova vezanih za taj posao. Pri tome, banka se obavezuje da će snositi rizik naplate cediranih potraživanja, odnosno neće tražiti regresiranje nenaplaćenih potraživanja od proizvođača-prodavca. Zaključivanjem ugovora o forfetingu prodavac (proizvođač) dolazi do gotovine, što praktično znači, da je prodao banci svoj komercijalni kredit, a s obzirom na to da mu je banka isplatila preneta potraživanja sada banka kreditira kupca (investitora), naplaćuje cedirana potraživanja o rokovima dospeća uz pomoć prenesenih instrumenata plaćanja i na taj način vraća u stvari datu gotovinu prodavcu (proizvođaču). Imajući u vidu da su cedirana potraživanja veća od date gotovine za iznos eskontne kamate, provizije i troškova, banka time ostvaruje prihod u visini razlike između cediranih potraživanja i date gotovine. Pri tome, treba imati u vidu da na visinu eskontne kamate utiče: stepen rizika koji preuzima poslovna banka, bonitet trećeg lica (cesusa), vrsta obezbeđenja potraživanja, ekonomske i druge prilike u zemlji u kojoj se nalazi imovina itd. Za ugovor o forfetingu je veoma značajan bonitet trećeg lica od kojeg se naplaćuje potraživanje, a isto može biti izraženo: u obliku hartija od vrednosti, u obliku prenosivog dokumentarnog akreditiva sa odloženim rokom plaćanja, u obliku garancije trećih lica i građansko-pravne cesije. Zaključivanje ugovora o forfetingu najčešće se praktikuje kod izvoznih poslova (izvoz opreme, izgradnja objekata i izvođenje investicionih radova). SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 367

Ugovorom o forfetingu kao dopunskom obliku finansiranja dugoročnih poslovnih transakcija stvaraju se uslovi za nabavku robe, opreme i moderne tehnologije bez angažovanja sopstvenih finansijskih sredstava, odnosno traženja kredita kod poslovnih banaka. Sa aspekta troškova finansiranja (rashoda) treba reći da je ovaj oblik kreditiranja nešto skuplji u odnosu na klasične bankarske kredite, ali zato ima veću sigurnost u pogledu naplate potraživanja. Imajući u vidu da se radi o prodaji robe na kredit, to se na ovaj način domaćim izvoznicima (proizvođačima-prodavcima) omogućava da bolje plasiraju svoju robu ili usluge na inostranom tržištu po znatno povoljnijim uslovima. Nasuprot tome, kod uvoznika poseban značaj ima nesmetan unos moderne tehnologije iz visoko razvijenih zemalja, što je osnovna pretpostavka za razvoj i usavršavanje domaće tehnologije i razvoj proizvodnih preduzeća. 2. UČESNICI I ODNOSI U POSLU FORFETINGA Glavni učesnici u poslu forfetiranja uvek su: domaći izvoznik (prodavac-proizvođač), inostrani uvoznik i banka (forfeter) koja preuzima dato potraživanje. Međutim, pored njih, u ovom poslu najčešće učestvuje i uvoznikova banka preko koje se obavlja ova finansijsko-poslovna transakcija. Takođe, između domaćeg izvoznika i banke (forfetera) može biti uključena i neka posrednička banka čije se sedište nalazi u inostranstvu. U procesu obavljanja posla između navedenih lica zasniva se više pravnih i finansijskobankarskih odnosa, s tim što svaki od njih proizvodi svoje pravno dejstvo samo između lica koja u njemu učestvuju (inter partes). Tako, na primer, domaći izvoznik je u neposrednom pravnom odnosu sa svojim kupcem po osnovu ugovora o kupovini i prodaji robe, odnosno ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu ili nekog drugog ugovora sa trajnim izvršenjem prestacije (obaveza). Takođe, domaći izvoznik je u pravnom odnosu sa svojom bankom (forfeterom) po osnovu zaključenja ugovora o forfetingu. Na kraju, inostrani kupac je takođe u neposrednom pravnom odnosu sa bankom koja po njegovom nalogu obavlja bankarske poslove u vezi sa forfetiranjem. Ono što je bitno istaći jeste da ugovor o forfetingu nije regulisan u uporednom pravu, kao što je to slučaj sa ostalim ugovorima u domenu robnog prometa. Naime, ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i poslovne prakse. Iz tih razloga se na njega primenjuju pravila autonomnog međunarodnog trgovačkog prava, opšti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajuće norme trgovačkog i obligacionog prava zemlje čije bi pravo bilo merodavno za primenu. 368 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

3. NAČINI I POSTUPCI PRENOSA POTRAŽIVANJA U domenu prenosa prava potraživanja kod forfetinga neophodno je ugovoriti instrumente i način prenosa potraživanja. Prenos potraživanja može biti u obliku: a) Prenos potraživanja cesijom; b) Prenos potraživanja dokumentarnim akreditivom; c) Forfetiranje na osnovu otkupa menica. a) Cesijom se vrši prenos potraživanja sa jednog poverioca na drugog, odnosno klasična zamena poverilaca u kojem preneseno potraživanje u celini ostaje neizmenjeno. Raniji poverilac je samo odgovoran za postojanje potraživanja koje je predmet cesije, ali nije odgovoran za naplatu potraživanja. Za naplatu cediranog potraživanja odgovorna je poslovna banka forfeter. b) Prenos potraživanja dokumentarnim akreditivom - predstavlja dosta siguran način prenosa potraživanja, gde poslovna banka (forfeter) u momentu dospelosti plaćanja podnosi akreditivnoj banci ili od nje ovlašćenoj banci akreditivna dokumenta na osnovu kojih se dokazuje da su ispunjeni uslovi za naplatu potraživanja u akreditivnom iznosu u celini. Praktično, to znači da komitent prenosi na banku (forfetera) akreditiv da bi na taj način finansirao svoj posao. Međutim, da bi akreditiv mogao da se prenese potrebno je da se o tome saglase svi učesnici u akreditivnom poslu, jer su i akreditivna banka i nalogodavac zainteresovani da obaveza bude ispunjena (izvršena) prvobitnom korisniku akreditiva. c) Forfetiranje na osnovu otkupa menica - predstavlja u međunarodnoj bankarskoj praksi najčešći oblik u kome se sprovodi postupak forfetiranja. Međutim, u ovom postupku se javljaju krupni problemi u vezi sa unošenjem u menično pismo (menica) klauzule bez regresa (Without recours). Kao što je poznato zemlje koje su prihvatile Ženevsku konvenciju o menici unele su u svoja nacionalna zakonodavstva odredbu prema kojoj se trasant ne može osloboditi regresne odgovornosti za slučaj da trasant ne isplati menicu. Takvo rešenje je predviđeno i našim zakonom o menici. Zbog postojanja sličnih odredbi i u nacionalnim pravima zemalja koje su prihvatile Ženevsku konvenciju o menici, koristi se menica angloameričkog prava kod koje je dozvoljeno unošenje klauzule bez regresa sa menično-pravnim dejstvima, kako prema trasantu, tako i prema indosantu. S tim u vezi, treba istaći da se u internim publikacijama nemačkih i švajcarskih banaka preporučuje da se u ugovor unosi pomenuta klauzula bez regresa sa menično-pravnim dejstvima, odnosno klauzula po kojoj se banka (forfeter) odriče prava da postavlja regresni zahtev transantu, ako menično potraživanje ostane iz bilo kojih razloga nenaplaćeno. Iz tog razloga, u poslovima forfetiranja trebalo bi koristiti sopstvenu, a ne trasiranu menicu, jer je kod ove menice (sopstvene) dozvoljeno unošenje klauzule bez regresa. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 369

4. SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU FORFETINGA I FAKTORINGA Imajući u vidu da je predmet ugovora kod oba specifična oblika finansiranja preduzeća (forfetinga i faktoringa) potraživanje sa određenim rokom dospeća vrednosti, nameće se potreba da se u pojednostavljenom obliku izlože i osnovne sličnosti i razlike među njima. Osnovna sličnost je u tome što prodavac (proizvođač) odmah po zaključenju ugovora dolazi do gotovine ne čekajući pri tome naplatu predmetnog potraživanja. Međutim, razlike između ova dva oblika finansiranja uglavnom se svode na sledeće: Forfeting poslove uvek rade banke, dok faktoring poslove najčešće rade faktoring firme. Pri tome, banke faktoring poslove mogu obavljati ali je to ređi slučaj. Kod forfeting poslova banka preuzima rizik naplate potraživanja, dok kod faktoring poslova firma ne mora uvek na sebe da preuzima taj rizik, što pre svega zavisi od uslova iz ugovora. Forfeting ugovor se uvek zaključuje za svaki pojedinačni posao (potraživanje) jer su u pitanju velike vrednosti potraživanja, dok se kod faktoring poslova može ugovoriti i tzv. globalna cesija, što znači da se sva potraživanja od kupca koja su nastala i koja će nastati cediraju na faktoring firmu po unapred zaključenom ugovoru o globalnoj cesiji. Kod forfetinga su potraživanja uvek dugoročna sa rokom naplate i po nekoliko godina. Međutim, kod faktoringa su potraživanja kratkoročna i u principu ne prelaze period duži od 6 meseci. Kod forfeting poslova kamatna stopa je uvek viša, imajući u vidu da je njen osnov vladajuća kamatna stopa na tržištu kapitala i da su rizici daleko veći. Međutim, kod faktoring poslova kamatna stopa je uvek niža, imajući u vidu da je njen osnov vladajuća kamatna stopa na tržištu novca i da su rizici neuporedivo manji. 5. PRAKTIČAN PRIMER FINANSIRANJA PUTEM FORFETINGA U poslednjoj deceniji forfetiranje postaje sve učestaliji oblik finansiranja izvoza, čime se izvoznik oslobađa od potencijalnog rizika i to prodajom potraživanja pre roka njegovog dospeća. Prodavac procesom forfetiranja dolazi do novca tj. ostvaruje priliv i nema potrebe da traži kredit od svoje poslovne banke. Drugim rečima, izvoznik pretvara svoju prodaju na kredit u novčanu transakciju. Pri tome, banka forfeter kupuje potraživanje, prima na sebe rizik naplate istog i ima pravo da umanji iznos potraživanja za dogovoreni diskont. Analogno tome, posao forfetinga veoma je sličan faktoringu, samo što se umesto prodaje potraživanja u zemlji ovde radi o prodaji potraživanja u inostranstvu. Preduzeće koje je izvezlo robu prodaje svoje potraživanje od kupaca u inostranstvu odgovarajućoj finansijskoj instituciji koja se bavi forfetingom, a to je po pravilu neka poslovna banka registrovana za ove poslove. 370 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

Primera radi, slika 1 pokazuje finansijske tokove forfetiranja. S tim u vezi, izvoznik opreme (prodavac) sklopio je Ugovor sa uvoznikom opreme (inokupcem). Vrednost sklopljenog ugovora po izvozu iznosi na primer EUR 1.000.000. Između domaće banke i izvoznika opreme sklopljen je ugovor o forfetiranju uz diskont od 10% od ukupne vrednosti izvoznog posla. Po izvozu robe, izvoznik oprema (prodavac) povlači dokument od uvoznika opreme (inokupca), u ovom slučaju bankarsku garanciju izdatu od inostrane banke i prezentuje je domaćoj banci. Domaća banka po prijemu traženih dokumenata isplaćuje na žiro-račun izvozniku opreme (prodavcu) iznos od EUR 900.000 uz zadržavanje 10% diskonta, odnosno EUR 100.000. Po dospeću inopotraživanja domaća banka (forfetar) upućuje bankarsku garanciju na naplatu njenom izdavaocu inostranoj banci, te relativno brzo po uobičajenoj proceduri naplaćuje inopotraživanje od EUR 1.000.000. Inostrana banka prosleđuje dokumenta ka uvozniku opreme (inokupcu) i naplaćuje vrednost koju je doznačila banci izvoznika opreme (prodavca). Na ovaj način uspešno je okončan posao forfetiranja koji je doneo korist izvozniku opreme (prodavcu) kao i forfeter banci, jer je izostao potencijalni rizik naplate potraživanja. Finansijski tokovi forfetiranja 6. PRIMER UGOVORA O FORFETINGU Nadovezujući se na prethodna izlaganja u nastavku navodimo jedan hipotetički tj. ogledni primer Ugovora o forfetingu. Pri tome, ne postoje nikakve pretenzije da ugovor koji se prezentuje ima univerzalni smisao, s obzirom da je svaki praktični ugovor u direktnoj zavisnosti od vrste konkretnih poslova, usluga i niza drugih zahteva i okolnosti. SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 371

PRIMER UGOVORA O FORFETINGU Zaključen između banke (pun naziv banke) Sa sedištem (zemlja, mesto i sedište) Koju zastupa u daljem tekstu Banka, i Preduzeća (pun naziv preduzeća firme) Sa sedištem (zemlja, mesto i sedište) Koga zastupa u daljem tekstu Komitent. Član 1. PREDMET UGOVORA 1.1. Komitent se obavezuje da će svoje potraživanje koje ima prema (navesti zemlju i investitora) preneti (cedirati) na Banku (naziv Banke) po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu. 1.2. Banka se obavezuje da neće prema komitentu da postavlja regresni zahtev u slučaju da ovo potraživanje ostane nenaplaćeno. 1.3. Komitent je dužan da banci preda isprave o dugu (navesti koje isprave) sa ostalom dokumentacijom. 1.4. Komitent je obavezan prema banci da joj isplati za otkupljeno potraživanje iz tačke 1.1. ovog člana eskontnu kamatu u iznosu od %, troškove i proviziju. 1.5. Banka je ovlašćena da odbije preuzimanje komitentovih potraživanja ukoliko to potraživanje nije istinito. 1.6. Banka je ovlašćena da odbije preuzimanje komitentovih potraživanja ukoliko postoji opravdana sumnja u pogledu mogućnosti prenošenja takvih potraživanja. 1.7. Isto tako Banka može odbiti i preuzimanje klijentovih potraživanja prema dužnicima za koje banka opravdano sumnja da su platežno sposobni da ispune svoje obaveze iz osnovnog ugovora. Član 2. PRENOS POTRAŽIVANJA 2.1. Komitent na osnovu ovog Ugovora prenosi na Banku svoje potraživanje (ili svoja potraživa nja ako ih ima više), koja ima iz ugovora o izvođenju investicionih radova (ili isporuke opreme) zaključenog sa (navesti pun naziv firme, broj ugovora i sl.) 2.2. Komitent je dužan da na dokumentima o ustupanju potraživanja navede izričitu klauzulu o ustupanju (cesiji) i da o tome bez odlaganja izvesti inostranog dužnika. ALTERNATIVA I Komitent je dužan da za iznos potraživanja koja ima prema vuče menicu na banku (trasata) sa odgovarajućom dokumentacijom. ALTERNATIVA II Svoje pravo po osnovu izvođenja investicionih radova u pogledu isplate kupovne cene, komitent će preneti na Banku putem dokumentarnog akreditiva. Član 3. VOĐENJE EVIDENCIJA I OBAVEŠTENJA 3.1. Obe ugovorne strane (Banka i komitent), ustanoviće takve evidencije o dugovanju dužnika iz osnovnog posla (ugovora) iz kojih će biti vidljivi svi podaci koji se odnose na predmet ovog Ugovora, o čemu će se sačiniti poseban protokol. 3.2. Svaka od stranaka je obavezna da drugu stranu pismeno obaveštava o svim događajima vezanim za postizanje cilja ovog Ugovora. Član 4. PLAĆANJE 4.1. Za preneto potraživanje Banka je obavezna prema Komitentu da mu isplati eskontnu kamatu u iznosu %. Eskontna kamata se 372 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

utvrđuje prema prosečnoj eskontnoj kamati koju isplaćuju banke u mestu plaćanja. Član 5. UZAJAMNA ODGOVORNOST 5.1. U izvršavanju svojih obaveza ugovorne strane su dužne da postupaju savesno i pošteno. 5.2. Svaka strana odgovara za nastalu štetu izazvanu njenom krivicom usled neispunjenja ili neurednog ispunjenja ugovornih obaveza. Smatra se da je ugovorna strana kriva ako u izvršenju svojih obaveza nije postupala sa profesionalnom pažnjom. 5.3. Nezavisno od odredbe iz tačke 5.2. ovog člana, Komitent će biti odgovoran i onda ako je nastala šteta usled nepostojanja potraživanja ili neprenosivosti potraživanja, bez obzira na postojanje krivice. Član 6. OSLOBOĐENJE OD ODGOVORNOSTI 6.1. Komitent i banka mogu biti oslobođeni od odgovornosti u određenim slučajevima koji su nastupili nezavisno od volje ugovornih strana. 6.2. Ako nastupe okolnosti van uticaja ugovornih strana, koje ni jedna od njih ne bi mogla izbeći, niti ukloniti, u tom slučaju se stranke smatraju oslobođenim od odgovornosti, ako su okolnosti nastale posle zaključenja ugovora, a sprečavaju njegovo potpuno ili delimično ispunjenje. 6.3. Kao slučajevi više sile smatraju se sledeći događaji: rat, pobuna, građanski rat, mobilizacije, elementarne nepogode koje imaju osobine katastrofe, akti organa vlasti od uticaja na izvršenje obaveza i svi drugi događaji koje nadležni sud ili arbitraža proglasi kao slučajeve više sile. Član 7. TRAJANJE UGOVORA 7.1. Ovaj ugovor je zaključen u trajanju do godine. 7.2. Ovaj ugovor se prećutno može produžiti za sledeće godine, ako jedna od ugovornih strana najmanje tri meseca pre isteka roka važenja ugovora ne da pismeni otkaz ugovora. 7.3. Svaka od ugovornih strana može ovaj ugovor da raskine ako zbog propuštanja druge ugovorne strane ili zbog nastupanja okolnosti iz člana 6. ovog ugovora dođe do teškoća u ispunjenju ugovornih obaveza koje vode raskidu ugovora, o čemu je drugoj strani dužna da pošalje pismeno obaveštenje u kome se navode razlozi za raskid ugovora. 7.4. Strana koja je primila obaveštenje iz tačke 7.3. ovog člana dužna je u roku od 30 dana, pismenim putem da iznese svoje stavove i predloge. Ako se iz izloženih stavova i predloga ne može očekivati da se propusti u razumnom roku mogu otkloniti svaka ugovorna strana ima pravo da raskine ugovor od dana prijema pismenog obaveštenja iz tačke 7.3. ovog člana. Član 8. REŠAVANJE SPOROVA 8.1. Sve sporne probleme iz ovog ugovora, ugovorne strane će pokušati da uzajamno reše. 8.2. Ukoliko ugovorne strane ne postignu sporazum, za rešenje nastalog spora, ugovara se nadležnost Spoljnotrgovinske arbitraže (navesti zemlju, mesto i sedište) 8.3. Ugovorne strane ugovaraju materijalno pravo koje će primeniti za rešavanje nastalog spora. 8.4. Ugovorne strane se obavezuju da će izvršiti arbitražnu odluku u roku koji je određen u samoj odluci arbitraže iz tačke 8.2. ovog člana. Napomena: Ako strani partner pristaje može se ugovoriti i nadležnost Privrednog suda u zemlji ili pak, nadležne strane arbitraže. Ako su ugovorne strane domaća lica onda se ugovara mesna nadležnost domaćeg suda. Član 9. ZAVRŠNE ODREDBE 9.1. Ovaj ugovor stupa na snagu kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici Komitenta i Banke. 9.2. Ovaj ugovor je sačinjen u istovetnih primeraka na jeziku. 9.3. Svakoj ugovornoj strani pripada po primeraka ovog ugovora. Klijent Banka SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI 373

7. MAKSIMALNI ROKOVI FORFETIRANJA U POJEDINIM ZEMLJAMA EVROPE Zemlja Nedbank Standard Bank West LB Forfaiting Hungarian Int l Finan ce Credit Lyonnais Forfaiting 1 2 3 4 5 6 Austrija 7 Belgija 7 Bugarska 5 5 5 5 3 Češka 5 5 7 7 5 Danska 7 Estonija 5 5 5 7 3 Evropska unija 7 Finska 7 Francuska 7 Grčka 5 7 Holandija 7 Hrvatska 5 5 5 5 5 Irska 7 Island 5 5 Italija 7 Kipar 5 5 5 5 Letonija 5 5 5 5 3 Litvanija 5 5 5 5 3 Luksemburg 7 Mađarska 5 5 10 7 5 Makedonija 3 1 3 Malta 5 Norveška 7 7 Poljska 5 5 10 7 5 Portugal 7 Rumunija 5 5 5 5 5 Rusija 5 5 5 3 Slovačka 5 5 7 5 5 Slovenija 5 5 10 7 5 Španija 7 Švajcarska 7 7 Švedska 7 Turska 5 3 5 5 Izvor: Trade Finance Navedeni su rokovi forfetiranja (po godinama) koje uz garancije prvoklasnih banaka prihvataju pomenute komercijalne banke. Prazna rubrika znači da banka nije bila spremna da navede maksimalni rok za konkretnu zemlju. To ponekad, mada ne uvek, znači da je interes za poslove forfetiranja ograničen. U praksi banku treba direktno kontaktirati pošto se rokovi forfetiranja često određuju od slučaja do slučaja. 374 SEDMI DEO SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI-PROIZVODI

OSMI DEO SREDSTVA OBEZBEĐENJA KOD BANKARSKOG POSLOVANJA BANKARSKE GARANCIJE MENICA JEMSTVO STVARNOPRAVNA OBEZBEĐENJA OSIGURANJE IZVOZNIH POSLOVA Finis coronat opus. Konac delo krasi.