IMPLEMENTACIJA ELEKTRONSKE JAVNE NABAVKE KAO SERVISA ELEKTRONSKE UPRAVE IMPLEMENTATION OF PUBLIC E-PROCUREMENT AS A SERVICE OF E-GOVERNMENT mr Vjekoslav Bobar¹ ¹Uprava za zajedničke poslove republičkih organa Sadržaj: U ovom radu dat je pregled pojmova o elektronskim javnim nabavkama koje predstavljaju značajan servis celokupnog koncepta elektronske uprave. Opisan je uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija na oblast javnih nabavki, prikazan koncept modernizacije državne uprave i opisane faze implementacije elektronske javne nabavke kao servisa elektronske uprave. Prikazane su prednosti korišćenja elektronske javne nabavke i dat je pregled trenutnog okruženja za implementaciju elektronske javne nabavke u Republici Srbiji. Abstract: This paper summarizes the concepts of public eprocurement which represent an important service in the overall concept of egovernment. This work describes influence of ICT in the area of public procurement, it shows concept of public administration modernization and describes implementation phases of public eprocurement as an egovernment service. It displays the advantages on usage of public eprocurement and gives an overview of the current environment for the implementation of public eprocurement in the Republic of Serbia. 1. UVOD Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), a pogotovo interneta, omogućili su razvoj elektronskog poslovanja kao alternative tradicionalnim metodama poslovanja u javnoj upravi. Termin koji se koristi za javnu upravu koja je uvela ovaj vid poslovanja je elektronska uprava. U okviru elektronske uprave kao jedan poseban, specijalizovani deo može da se izvoji elektronska javna nabavka, kao oblast koja omogućava sprovođenje javnih nabavki u javnoj upravi elektronskim putem. IKT i telekomunikacione i druge digitalne mreže koje su sa njima tesno povezane smatraju se glavnom pokretačkom snagom u izgradnji informacionog društva i digitalizovanih privreda i sve su više priznati kao novi činilac koji bitno doprinosi poboljšanju postojećeg načina poslovanja stvarajući novi oblik poslovanja koji se naziva elektronsko poslovanje. Elektronsko poslovanje može da se opiše kao oblik poslovanja na daljinu koji podrazumeva da se potrebnim servisima - uslugama može pristupiti preko interneta i ostalih vidova telekomunikacionih mreža. Predmet ovog rada je primena metoda i modela elektronskog poslovanja u oblasti javnih nabavki s ciljem da se opiše proces sprovođenja javnih nabavki elektronskim putem i prikažu faze koje čine jedan takav proces. Imajući u vidu da je reforma državne uprave u Republici Srbiji bazirana na pet osnovnih principa [1]: princip decentralizacije, princip depolitizacije, princip profesionalizacije, princip racionalizacije i princip modernizacije, važno je istaći da princip modernizacije zaslužuje da mu se u ovom radu posveti veća pažnja jer isti obezbeđuje da se tradicionalni oblik državne uprave u što je moguće većoj meri prevede u elektronski oblik primenom IKT-a čime dolazimo do koncepta elektronske uprave u kojem se kao jedan od značajnih servisa pojavljuje servis elektronske javne nabavke. 2. MODERNIZACIJA DRŽAVNE UPRAVE Pod principom modernizacije u ovom radu podrazumeva se pre svega tehničko-tehnološko osavremenjivanje rada državne uprave, primenom dostignuća savremenih IKT-a. IKT sve više, kako u svakodnevnom životu, a posebno u obavljanju javnih poslova postaju moćno oruđe kojim se skraćuje vreme prikupljanja, prenosa i analize informacija i podataka, obezbeđuje tačnost podataka, premošćuje fizička udaljenost subjekata koji komuniciraju, ostvaruju uštede kako na vremenu, tako i u pogledu izdataka za tekući rad organa, eleminiše nepotrebna birokratičnost u radu, postiže otvorenost rada državne uprave tako da građani jednostavnim korišćenjem interneta mogu doći do različitih vrsta podataka vezanih za rad državne uprave i mogu ostvarivati uvid u baze podataka koje su javne. S obzirom na složenost čitavog procesa modernizacije državne uprave, on mora biti sproveden planski, sistematski, koordinirano i u fazama. U vezi sa navedenim, postoje tri osnovne faze kroz koje se može sprovoditi proces modernizacije državne uprave [1]: prva faza podrazumeva presek postojećeg stanja, što znači da je u okviru nje potrebno: - izvršiti presek stanja postojeće infrastrukture i pripremiti evaluaciju trenutno postojećih informacionih sistema; - izvršiti analizu zakonskih propisa, pripremiti i doneti propise koji su osnov za pravnu valjanost i
pravnu snagu elektronskog dokumenta, razmenu podataka, podnošenje zahteva elektronskim putem, i dr. druga faza podrazumeva integraciju i implementaciju, što znači da je u okviru nje potrebno: - izvršiti projektovanje i izradu nezavisne komunikacione infrastrukture državnih organa na centralnom i lokalnom nivou; - prihvatiti i implementirati domaće i međunarodne standarde; - izvršiti reformu radnih procesa i pojednostavljenje radnih procedura u organima državne uprave na centralnom nivou i organima lokalne samouprave, u skladu sa prednostima IKT, i dr. treća faza obuhvata uvođenje elektronskih servisa za potrebe građana i privrednih subjekata koji su dati u Tabeli 1 i to kako na nivou organa centralne vlasti, tako i na nivou organa lokalne samouprave. Primenom opisanog koncepta modernizacije uz korišćenje IKT-a tradicionalni oblik oblik državne uprave dobija elektronski oblik u kojem značajni deo predstavljaju elektronski servisi među kojima u novije vreme značajno mesto zauzima servis elektronske javne nabavke. 3. ELEKTRONSKI SERVISI EVROPSKE UNIJE Evropska komisija (EK) je kreirala jedinstvenu listu dvadeset osnovnih javnih servisa koji su dati u Tabeli 1., a kroz koje se obezbeđuju odgovarajući odnosi između učesnika u elektronskoj upravi. Elektronski servisi omogućavaju da se korisnici preko svog računara i Interneta mogu, koristeći odgovarajući internet portal državne uprave, informisati o nadležnostima i proceduri, podneti zahtev i dobiti pojedine potvrde, uverenja i druga dokumenta. Zahtevi se mogu poslati sa bilo kog računara - od kuće, sa posla ili odgovarajućeg portal. U Republici Srbiji takav portal nalazi se na adresi www.euprava.gov.rs [2]. Za razvoj i korišćenje elektronskih servisa potrebno je ispuniti određene preduslove kao što su: politička volja da se uvode elektronski servisi, elektronska identifikacija korisnika i pružaoca servisa (kvalifikovani elektronski sertifikat), računar, čitač kartice za sertifikat, priključak na Internet, portal elektronske uprave, baze podataka iz kojih se uzimaju podaci za elektronske servise i programirane elektronske procedure za ostvarivanje elektronskih servisa. Sve potrebne preduslove nije lako obezbediti i zato razvoj elektronskih servisa u nekim zemljama, kao što je i Republika Srbija, kasni za trendovima u svetu. Međutim, svaka zemlja, članica Evropske unije (EU), mora obezbediti te servise, dok su u nekim zemljama, poput Estonije, razvijeni i posebni servisi kao što je evoting (eglasanje) [3]. Za građane Za poslovne subjekte 1. Traženje posla 1. Socijalna izdvajanja za zaposlene 2. Potraživanje socijalnih 2. Placanje poreza davanja 3. Placanje poreza na 3. Placanja i povrat dohodak PDV-a 4. Lična dokumenta 4. Registracija novog preduzeca 5. Registracija 5. Podnošenje podataka automobila statistickim agencijama 6. Potraživanje 6. Carinske deklaracije građevinskih dozvola 7. Obaveštavanje policije 7. Dozvole vezane za očuvanje životne sredine 8. Javne biblioteke 8. Javne nabavke (public procurement) 9. Izdavanje izvoda i uverenja 10. Upis na visokoškolske ustanove 11. Promena mesta boravka 12. Elektronsko zdravstvo Tabela 1. Elektronski servisi EK Kao što se može primetiti iz prethodne tabele, među javnim servisima koje zemlje, članice EU, moraju obezbediti za poslovne subjekte su i javne nabavke koje predstavljaju oblast prava koja se mora uskladiti sa zahtevima Sporazuma Evropske zajednice (EZ) i subsidiarnim pravom. 4. KONCEPT ELEKTRONSKE UPRAVE U literaturi se pojavljuju različite vrste definicije pojma elektronska uprava, a jedna koja obuhvata i interni i eksterni marketing je: Način organizovanja javnog menadžmenta u cilju povećanja efikasnosti, transparentnosti, lakoće pristupa i mogućnosti odgovora na zahteve građana, intenzivnim i strateškim korišćenjem informaciono komunikacionih tehnologija u unutrašnjem menadžmentu javnog sektora (odnosi unutar i između pojedinih uprava), kao i u svakodnevnim odnosima sa građanima i drugim korisnicima javnih usluga [4]. U poslednje vreme, najčešće se koristi sledeća definicija elektronske uprave: 'elektronska uprava je web bazirana tehnologija koju koristi lokalna, pokrajinska i državna uprava (javna uprava) kao komunikacioni kanal koji je ponuđen posetiocima, građanima, poslovnim partnerima, drugim upravama i zaposlenima. [5]. Jednom rečju, elektronska uprava podrazumeva upotrebu savremenih informacionih tehnologija, posebno web aplikacija u cilju poboljšanja pristupa informacijama i upotrebe servisa vlade namenjenih građanima, preduzećima, zaposlenima u državnoj upravi i drugim vladinim entitetima [6]. Korišćenjem elektronske uprave, građani mogu da obave svoje poslove ne čekajući u redovima, da dobiju blagovremenu i tačnu informaciju ili da obave posao za
koji je ponekad potrebno višednevno obilaženje različitih ustanova i državnih institucija. Subjekti iz poslovnog sveta, pre svega iz domena IKT-a, mogu da iskoriste elektronsku upravu u cilju otvaranja novih tržišnih područja rada. Državne institucije mogu da iskoriste elektronsku upravu s ciljem da se rasterete pritiska na šalterima, da povećaju transparentnost svog rada, da pojeftine svoje usluge i time podignu nivo zadovoljstva građana. Elektronska uprava podrazumeva korišćenje interneta ili drugih elektronskih sistema da bi se pojednostavilo i olakšalo komuniciranje privrede i građana sa državnim servisima koji su raposloživi 24 časa dnevno, 365 dana u godini.shodno tome, korisnici elektronske uprave su: G (Government, tj.vlada, uprava), E (Employee, tj. Zaposleni), B (Business, tj. poslovni partneri) i C (Citizen, tj. Građani). U okviru elektronske uprave pojavljuju se sledeći odnosi između gore navedenih korisnika [5]: - G2G intranet (vladin komunikacioni podsistem, informacije, servisi) - G2E intranet (vladini službenici, "chat room" oglasna tabla, učenje) - G2B Internet (snabdevanje, Informacije, servisi) - B2G Internet (komunikacija vlade sa poslovnim partnerima) - G2C Internet (Online servisi, Digitalna demokratija) - C2G Internet (Komunikacija vlade sa građanima) Među prethodno navedenim odnosima, G2B ima najveći uticaj na ekonomsko planiranje i razvoj jedne zemlje, a kao jedan od servisa koji se pojavljuje u G2B odnosu jeste i elektronska javna nabavka. 5. KONCEPT I FAZE IMPLEMENTACIJE ELEKTRONSKE JAVNE NABAVKE Termin javne nabavke odnosi se na nabavku radova, dobara i usluga od strane ugovornih organa koji su im potrebni za njihovo delovanje u to spada sve od jednostavnog kancelarijskog materijala, poput olovaka ili spajalica, do sofisticirane visoko-tehnološke opreme, poput računara ili sistema zaštite. Prema važećem Zakonu o javnim nabavkama u Republici Srbiji [8] pod javnom nabavkom podrazumeva se nabavka dobara, usluga ili radova od strane naručioca, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom. Za tradicionalni pristup procesu javne nabavke često se kaže da je izuzetno skup i da zahteva veliki utrošak vremena. Razlozi za to su sledeći: - Objava tendera (potrebe za nekim dobrom ili uslugom) u časopisima ili javnom glasilu iziskuje određene troškove objavljivanja - Tenderska dokumentacija u papirnom obliku zahteva štampanje, kopiranje i troškove slanja poštom - Tenderske ponude u papirnom obliku takođe zahtevaju štampanje, kopiranje i troškove slanja poštom - Često može da se zagubi ponuda ili pak da stigne neblagovremeno zbog komplikovane i složene poštanske procedure - Otvaranje ponuda zahteva određivanja prostorije u kojoj će otvaranje biti realizovano što može da predstavlja problem ukoliko državni organ ima problema sa prostorom - Arhiviranje konkursne dokumentacije i ponuda na tender iziskuje velike troškove u papiru i prostoru U cilju prevazilaženja prethodno opisanih problema i ostvarenja visokog stepena transparentnosti, sa jedne strane, i ostvarivanje ušteda sa druge strane dolazi se do koncepta elektronske javne nabavke. Elektronska javna nabavka je termin koji se koristi da se opiše korišćenje elektronskih metoda, najčešće interneta, za upravljanje transakcijama između nadležnih organa (naručioca) i ponuđača [9]. Ovaj proces obuhvata nekoliko faza kupovine, počev od inicijalne identifikacije potrebe ili zahteva preko tenderskog procesa sve do potpisivanja ugovora i plaćanja [10]. Generalno posmatrano, process javne nabavke u Republici Srbiji shodno postupcima javne nabavke koji su opisani u [8], obuhvata osam faza: - objavljivanje oglasa za javnu nabavku - obezbeđenje konkursne dokumentacije - podnošenje ponuda - evaluacija i ocena ponuda - ugovaranje - naručivanje - fakturisanje - plaćanje Imajući u vidu prethodno navedene faze primenom IKT-a iste se mogu prevesti u elektronski oblik tako da proces elektronske javne nabavke čine sledeće faze: 1. Elektronsko obaveštavanje o tenderu (e-obaveštenje) 2. Elektronska objava tendera (e-objava) 3. Elektronski pristup, slanje i prijem ponuda (e-prijem ponude) 4. Elektronska evaluacija ponuda (e-evaluacija) 5. Elektronska dodela ugovora (e-ugovaranje) 6. Elektronsko naručivanje (e-narudžba) 7. Elektronsko fakturisanje i plaćanje (e-plaćanje) - e-obaveštenje predstavlja fazu u kojoj se ponuđačima obezbeđuje informacije o prošlim, tekućim i budućim tenderima. Ponuđač može da čita informacije online ili da download-uje iste. Ova faza može biti integrisana u web sajt ili portal državne institucije i za njenu realizaciju nisu neophodna velika finansijska ulaganja. - e-objava predstavlja faza u kojoj se obezbeđuje online dostupnost konkursne dokumentacije, bilo preko internet sajta državne institucije ili preko posebnog portala kreiranog za tu namenu. Ponuđači mogu da online pregledaju
dokumentaciju ili da download-uju istu. Nakon popunjavanja dokumentacije i kreiranja ponude, ponuđač šalje istu nazad naručiocu poštom, faksom ili emailom. - e-prijem ponude predstavlja fazu u kojoj se obezbeđuje prijem i upravljanje ponudama ponuđača. Najjednostavniji način da ponuđač pošalje svoju ponudu jeste email. ali ova vrsta komunikacije ne obezbeđuje optimalnu sigurnost ni potvrdu da je prava osoba Naručioca primila ponudu. Stoga je neophodno da celokupan sistem bude zasnovan na digitalnom potpisu i PKI (Public Key Infrastructure) tehnologiji. Ovakav sistem, naravno, treba da obezbedi i dvosmernu komunikaciju između Naručioca i Ponuđača u smislu obezbeđenja potrebnih dodatnih pojašnjenja konkursne dokumentacije od strane Naručioca. - e-evaluacija je vrlo značajna faza elektronske javne nabavke koja treba da obezbedi što jednostavniju evaluaciju ponuda na osnovu predefinisanih kriterijuma. Pri evaluaciji ponuda mogu da se koriste metode višekriterijumskog odlučivanja koje će biti integrisane u background platforme za elektronsku javnu nabavku. Jednom rečju, celokupan sistem elektronske javne nabavke treba da predloži naručiocu najprihvatljiviju ponudu, pa se može reći da, na neki način, sistem elektronske javne nabavke predstavlja i sistem za podršku odlučivanju. Rezultat evaluacije ponuda jeste predlog najbolje ponude i dodela ugovora ponuđaču koji je ponudio najprihvatljiviju ponudu (najčešće je to ekonomski najpovoljnija ponuda pošto je evaluacija zasnovana na više kriterijuma). - e-ugovaranje predstavlja fazu u kojoje se nakon evaluacije ponuda bira najprihvatljivija ponuda i psritupa elektronskom potpisivanju ugovora tako da u ovoj fazi značajno mesto zauzima elektronski potpis - e-narudžba je faza u kojoj da bi naručilac kreirao narudžbu prema ugovoru iz prethodne faze, neophodno je da ponuđač obezbedi elektronski katalog svojih proizvoda ili usluga na osnovu kojeg naručilac pravi narudžbu, prosleđuje je do ponuđača koji mu potvrđuje narudžbu elektronskim putem. - e-plaćanje je faza u kojoj se obezbeđuje jedinstvena vezu između računovodstvenih sistema naručioca i ponuđača koja daje mogućnosti da se faktura direktno forward-uje iz računovodstva ponuđača u računovodstvo naručioca, u cilju plaćanja. To može biti realizovano putem emaila, web-a ili kroz potpuno integrisan informacioni sistem zasnovan na XMLu (Extensible Markup Language). Korišćenjem IKT-a, navedene faze mogu se prevesti u module jedinstvenog informacionog sistema za elektronsku javnu nabavku [11]: e-tender, e-ugovor i e- isporuka. Navedene faze prikazane su na slici: Slika 1. Moduli elektronske javne nabavke 6. PREDNOSTI KORIŠĆENJA ELEKTRONSKE JAVNE NABAVKE Koristi od primene elektronske javne nabavke su vidljive i značajne za obe strane: i za naručioca i za ponuđača. a) Koristi za Naručioca: - niži transakcioni troškovi automatizacija procesa transakcije - transparetnost veća otvorenost u objavljivanju i sklapanju javnih ugovora - dobijanje novih ponuđača internet uklanja geografske barijere i obezbeđuje konkurentnije tržište - ušteda vremena obezbeđenje bržeg odvijanja kompletnog procesa, od naručivanja do potencijalne isporuke b) Koristi za Ponuđače: - Javna administracija elektronska javna nabavka skraćuje vreme i smanjuje trud administraciji i ugovornim stranama u organizaciji javnih nabavki - smanjenje troškova elektronska razmena obezbeđuje brži proces sa manje troškova i može da pomogne smanjenju grešaka koje se često pojavljuju u sistemima koji su zasnovani na papiru (tradicionalna nabavka) - pristup novim kupcima i tržištima elektronska javna nabavka obezbeđuje nove kanale prodaje stvarajući nove mogućnosti i šanse za ponuđače - povećanje prodaje sa pristupom širem tržištu javnog sektora, ponuđač ima mogućnost da poveća profit. Jednom rečju, koristi od primene sistema elektronske javne nabavke mogu se podeliti u nekoliko kategorija [12]: - informacija o svim tenderima je dostupna na jednom mestu za sve ponuđače, tako da oni samostalno mogu da odluče na kojem tenderu mogu i hoće da učestvuju.
- redukcija troškova papira pošto u ovom slučaju ponuđač ne mora da šalje mnogobrojne kopije u papirnoj formi koje su dokaz za njegovo učešće u tenderu. Sada on može da potvrdi svoje učešće online i da upload-uje skenirane kopije svih dokumenata i sertifikata koji se zahtevaju na učešće. Dalje, on može da potvrdi svoje učešće iz sopstvene kancelarije i nema potrebe da posećuje fizički odelenje za javne nabavke da bi potvrdio svoje učešće na tenderu. - smanjuje se realno vreme koje je potrebno za realizaciju javne nabavke posle online potvrde učešća, ponuđač/ugovarač može da zna status njegovog učešća i to online. Nema potrebe da posećuje odelenje za javne nabavke. - sistem elektronske javne nabavke dozvoljava ponuđaču/ugovoraču da modifikuje njegovu licitaciju ili prijavu čak i posle potvrđene online prijave. Međutim, mogućnost modifikacije njegove prijave je dostupna samo do momenta zatvaranja tendera a to je datum koji je određen od strane naručioca. Posle zatvaranja tendera, ponuđač ne može menjati svoju prijavu. Zbog ove mogućnosti, ponuđač ne treba da čeka zadnji momenat da potvrdi svoje učešće - Svi tenderi odgovaraju standardnim formatima i mogu biti sačuvani u istim dokumentima tako da nije potrebno neko veliko modifikovanje - povećanje broja ponuđača i cilju ostvarenja lojalne konkurencije kroz sistem elektronske javne nabavke, mali i srednji ponuđači dobijaju mogućnost da učestvuju na tenderima na jednostavniji način, pri čemu ne moraju da brinu da će njihove ponude da budu diskriminisane. 7. OKRUŽENJE ZA ELEKTRONSKE JAVNE NABAVKE U REPUBLICI SRBIJI Da bi se koncept elektronske javne nabavke mogao uspešno primeniti u procedurama javnih nabavki u Republici Srbiji, potrebno je da se obezbede zakonski preduslovi za razvoj istog i da se poznaje i zakonska procedura sprovođenja javnih nabavki kako bi se ista mogla korišćenjem modernih IKT-a prevesti u elektronski oblik. Zahtevana procedura u Srbiji data je kroz pomenuti Zakon o javnim nabavkama koji po prvi put u Srbiji uvodi pojmove elektronske nabavke, elektronske ponude, elektronske licitacije i sistema dinamične nabavke na način da se, u članu 3 iz [8], između ostalog, navodi sledeće: - Tačka 21) sistem dinamične nabavke je postupak elektronke nabavke standardnih dobara i usluga koje su opšte dostupne na tržištu I zadovoljavanju potrebe naručioca. - Tačka 36) elektronska ponuda je ponuda ili deo ponude koju ponuđač dostavlja naručiocu u elektronskom obliku i kao takva mora da bude predviđena konkursnom dokumentacijom, da ispunjava pravila elektronskog poslovanja prema posebnim propisima i da sa ostalim delovima ponude istog ponuđača čini nedvosmislenu celinu - Tačka 37) elektronska licitacija je nadmetanje među ponuđačima u postupku javne nabavke kroz davanje novih, povoljnijih ponuda elektronskim putem, koje naručilac rangira pomoću metoda za automatsko ocenjivanje. Dalje, član 41 iz [8], ukazuje na detalje sistema dinamične nabavke gde se između ostalog navodi da elektronska sredstva i informacioni sistem, odnosno tehnologija pomoću koje se uspostavlja i vodi sistem dinamične nabavke mora biti široko dostupna zainteresovanim licima i ne može voditi ograničavanju konkurencije. Takođe deo 3. iz [8] u celosti se odnosi na elektronsku licitaciju gde je utvrđen način primene elektronske licitacije, transparentnost, početak i završetak postupka elektronske licitacije. Istovremeno, članom 47. Iz [8] predviđena je obavezna primena elektronske nabavke ukoliko vrednost javnih nabavki prelazi 700 miliona dinara na godišnjem nivou. Istovremeno, članom 57 iz [8] predviđa se mogućnost objave javne nabavke na portalu javnih nabavki koji se u Republilci Srbiji nalazi na adresi http://portal.ujn.gov.rs [13]. Unošenjem napred navedenih članova u važeći Zakon o javnim nabavkama, Republika Srbija pokazuje nastojanje da se pridruži ostalim zemljama Evrope u aktivnostima implementacije sistema elektronske javne nabavke. Na ovaj način, sa novim Zakonom o javnim nabavkama ponuđačima se stvaraju mogućnosti da u procesu javne nabavke ponude dostavljaju elektronskim putem što se u zemljama EU trenutno radi i donose se pravni dokumenti kojima se uređuje oblast elektronskih javnih nabavki. Da bi se uspešno implementirao proces elektronske javne nabavke u skladu sa prethodno pomenutom zakonskom regulativom, neophodno je utvrditi faze ovog procesa kao [to je opisano u delu 5 ovog rada, zatim utvrditi metodologiju i mogućnosti implementacije istog, ali i uzeti u obzir ciljeve, karakterstike, strategije, funkcije i aktivnosti Vlade Republike Srbije kako bi svi servisi bili integrisani i obezbeđeni. Jednom rečju, pre implementacije procesa elektronske javne nabavke neophodno je razviti odgovarajuću strategiju za elektronske javne nabavke čemu Republika Srbija mora posvetiti izuzetnu pažnju u budućnosti. Od faza elektronske javne nabavke koje su opisane u delu 5 ovog rada, trenutno su, na primer, u državnim organima Republike Srbije najzastupljenije prva i druga, odnosno e- obaveštavanje i e-objava, pri čemu su ove informacije smeštene na portalu javnih nabavki na adresi http://portal.ujn.gov.rs [13]. Razlog za ovakve rezultate nalazi se u činjenici da realizacija ove dve faze ne zahteva velika finansijska ulaganja i jednostavnije je prirode. Preostale faze podrazumevaju dvosmernu komunikaciju i automatizaciju procesa što podrazumeva i veća finansijska ulaganja.
8. ZAKLJUČAK Javna nabavka predstavlja ključni sektor ekonomije EU koji obuhvata oko 14% bruto proizvoda, dok ova oblast u Republici Srbija zauzima oko 6% bruto proizvoda. Pogodnim korišćenjem IKT-a moguće je doprineti smanjenju troškova obezbeđujući efikasnost i uklanjajući barijere u trgovini što za rezultat daje ostvarenje ušteda za privredne subjekte. Javne nabavke su definisane u eeuropa inicijativi kao jedno od ključnih područja gde se koristi elektronski način rada kojim se značajno pojednostavlju procesi nabavke, pogotovo u državnom sektoru koji je poznat po dugotrajnim procesima javne nabavke (čak i do 6 meseci). Na ovaj način se olakšava i privrednim subjektima da identifikuju ugovorne mogućnosti i da ponude svoje robe i usluge na čitavom evropskom elektronskom tržištu, što značajno pomaže jačanju konkurencije i doprinosi ekonomskom rastu. Zakonski okvir za elektronske javne nabavke u EU usvojen je sada već davne 2004 godine. Od ovog dana, ponuđači u Evropi su postali spremni da ispune i izvrše sve procedure nabavke elektronskim putem čime se obezbeđuje ostvarenje interperoabilnosti u elektronskim javnim nabavkama. Osim toga ostvaruje se realizacija elektronskih javnih nabavki kroz obezbedjenje funkcionalnih zahteva, zajedničkih alata i generičkih servisa za olakšano sklapanje ugovora kao i promocija korišćenja elektronskih javnih nabavki u Evropi kreiranjem svesti o mogućnostima koristi i šansi koje pruža elektronska javna nabavka. U Republici Srbiji tek krajem 2012. godine počinje da se posvećuje pažnja elektronskim javnim nabavkama kroz novi Zakon o javnim nabavkama u kojem je po prvi put jedan deo zakona posvećen i elektronskim javnim nabavkama. Osnovna korist primene sistema elektronske javne nabavke je mogućnost konsolidacije mnoštva informacionih sistema na jednom mestu, kroz uspostavljanje standardizovanog načina kupovine i interfejsa sa ponuđačima. XML-bazirani web servisi modernizuju ovaj proces, obazbeđujući jeftiniju primenu nego što je to bilo pre par godina. Međutim, kao što se može zaključiti iz ovog rada, implementacija jednog sistema elektronske javne nabavke nije jednostavna pogotovo programskog modula koji se koristi za izbor najprihvatljivije ponude i ovo je oblast za koju se očekuje da će Vlada Republike Srbije u budućnosti morati da posveti veću pažnju pogotovo imajući u vidu nastojanje Republike Srbije da obezbedi članstvo u EU. Kroz proces stabilizacije i priključivanja, Republika Srbija će morati implementirati acquis communautaire (preko 80,000 stranica legislative) u svoj državni pravni sistem. Jedna od oblasti prava koja se mora uskladiti sa zahtevima Sporazuma Evropske zajednice (EZ) i subsidiarnim pravom je oblast javnih nabavki čemu će, nadam se, doprinos dati i ovaj rad. LITERATURA [1] Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu: Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji, 2009 [2] Republički zavod za informatiku i internet: Portal elektronske uprave u Republici Srbiji, www.euprava.gov.rs, 2010 [3] Commision of The European Communitites, eeurope 2002, Impacts and Priorities, A Communication to the Spring European Council in Stocholm, 23-24 March 2001 [4] Ivet Tooy, Electronic Government: Cross-sectoral Development of Information Technology in Central Government Administration, Boston, 2002 [5] Darko Petrović, Dragan Ostojić, Preporuke za razvoj euprave, EXIT Centar, 2005 [6] Al-Khatib, H, A Citizen Oriented E-government Maturity Model, Business School of Brunel University, 2009 [7] Evropska unija, TED (Tenders Electronic Daily) - Supplement to the Official Journal of the European Union http://ted.europa.eu/ted/main/homepage.do [8] Narodna Skupština Republike Srbije, Zakon o javnim nabavkama, Službeni glasnik broj 124/12, 2012 [9] http://ec.europa.eu/idabc/en/document/4721/5874.html [10] Centar za informatiku Vlade Republike Slovenije, Univerzitet u Ljubljani Fakultet za računarstvo i informatiku, Elementi strateškog plana razvoja celokupnog informacionog sistema državne uprave, novembar, 2004 [11] http://ec.europa.eu/idabc/en/document/2084/5874.html [12] mr Vjekoslav Bobar, Kratak vodič za eprocurement, Zbornik radova međunarodna konferencija etrgovina 2010, Srbija, Palić, 2010 [13] Uprava za javne nabavke, Portal javnih nabavki u Republici Srbiji, http://portal.ujn.gov.rs, 2010