АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА И МОГУЋНОСТИ ПОБОЉШАЊА ОРГАНИЗАЦИОНИХ И ТЕХНОЛОШКИХ КАРАКТЕРИСТИКА РАДА И ПОСЛОВАЊА ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЦЕЛИНЕ за ТКП ПОЖЕГА Радосав Мирковић Факултет техничких наука, Чачак Мастер инжењерски менаџмент, 2011/2012 rademirkovic031@gmail.com Ментор рада проф. Др. Мирослав Радојичић Апртпакт: У овом раду су приказани и објашњени карактеристични аспекти у пословању организационе целине за техничко колске послове Пожега. Посебна пажња је усмерена на анализу стања организационих и технолошких карактеристика рада и пословања у циљу побољшања пословања организационе целине. Примарни циљ овог рада је био да се прикажe који су то кључни аспекти у организацији техничко кослке службе, шта представља њене интерне и екстерне вредности и мане. Рад поред уводног теоријског дела, приказује и конкретне кључне аспекте у пословању организационе целине за техничко колске послове Пожега. Кљсчне печи: oпганизација, oпганизациона целина, пеопганизација,железнице рпбије Увод Предузећа у привредама у транзицији међу којима је и привреда Републике Србије, структурним а у већини случајева и власничким реформама-реструктурирањем почињу процес хармонизације свог пословања са начином пословања предузећа у развијеним тржишним економијама. Железничко транспортно предузеће Железнице Србије а.д. чији је основни предмет рада транспорт робе и путника, као четврта област производње, [1] такође је отпочело процес реорганизације, поштујући при том окружење у коме послује, а које је по својој природи веома подложно променама. Јасно је да Железнице Србије а.д. немогу утицати на њих, већ су принуђене да се прилагођавају новонасталим условима пословања, а чиме се свакако не завршава процес реструктуирања предузећа. [2] Реструктурирање је перманентна активност која се усклађује према конкретним променама у окружењу. Железнице Србије а.д. послују у динамичном окружењу, које се непрестано мења: геополитичке промене, институционалне промене, техичко-технолошке промене, тржишне промене, информационе и друге промене. Процес реструктурирања Железнице Србије а.д. се одвија у следећим сегментима: организационе промене, реструктурирање радне снаге, развој људских ресурса, одвајање споредних делатности, финансијско реструктурирање. Анализирајући горе наведене сегмента, до сада је највећи помак учињен у погледу реструктурирањa радне снаге. Железнице Србије а.д. тренутно запошљавају 18434 радника. Примера ради до 2000.године. Железничко транспотрно предузеће Београд које је пословалу у склопу Заједнице Југословенских Железница, имало је близу 45000 запослених. Поред реструктурирања радне снаге учињени су одређени помаци у погледу организационих промена предузећа. У протеклој деценији предузеће је претрпело више трансформација, последња је била 2012.године. преласком из облика Јавног Предузећа Железнице Србије, у Акционарско Друштво Железнице Србије. Свакако да истраживања у железничком сектору у погледу организације и управљања завређују велику пажњу. Организациона целина за техничко колске послове Пожега, својим расположивим капацитетима, ресурсима и организационом структуром, представља интереснатну област истраживања. Применом SWOT методе, у раду ће бити извршена анализа постојећег стања организационе целине за техничко колске послове Пожега. 1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА Железнице Србије су у својој историји често мањале свој правни оквир и назив. Најпре је 3.јуна 1889.године. основано прво железничко предузеће под називом Српске Државне Железнице СДЖ, које је потом 1919.године прешло у јединствену железничку мрежу Краљевине СХС. Године 1961 формирана је
Заједница Југиословенских Железница ЗЈЖ, а 1978.године, спајањем железничко траснпортних организација Београд, Нови Сад, Приштина, настаје ЖТО Београд. Следећа реорганизација била је условљена распадом Савезне Републике Југославије, када је 29. јуна 1991.године. основано Јавно Железничко Транспортно Предузеће Београд. Ово предузеће почело је са радом 01. јуна 1991. године. Ступањем на снагу Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса ( Службени гласник РС, број 25/00), 25. јуна 2000.године. донета је одлука за реструктурирање Јавног Железничког Транспортног Предузећа Београд у Јавно Предузеће Железнице Србије. Доношење оваквог оснивачког акта условљено је првенствено због преласка на тржишно пословање предузећа. Одлуком о изменама и допунама оснивачког акта ЈП Железнице Србије објављеним у Службеном гласнику број 37/2011 извршена је промена правне форме ЈП Железнице Србије тако што је предузеће реорганизовано, на потпуно новим и савременим основама у Акционарско друштво Железнице Србије. Овакав вид организације предузећа омогућава ефикаснији рад и пословање у складу са тржишним условима. Акционарско друштво Железнице Србије су данас једно од највећих предузећа у земљи и једно од највећих железничких транспортних предузећа на Балкану. 1.1. Сектор за техничко колске послове Сектор за техничко колске послове представља једну од организационих целина Железнице Србије, чији су послови и задаци одређени техничком поделом рада у оквиру јединственог процеса организовања железничког транспорта. Послови и задаци Сектора за техничко колске послове одређени су техничким фактором железничких вучених средстава (вагона) као једним од основних транспортних капацитета железнице, односно техничком контролом исправности возних средстава за приступ инфраструктурној мрежи. Они обухватају све радње и поступке потребне за безбедан, удобан и економичан превоз железницом, условљен техничким каракеристикама и техничким стањем возних средстава (вагона). Датум оснивања Српских Државних Железница, 03.јул 1933.године. може се рећи да је датум почетка самосталног пословања техничко колске прегледне службе [4]. Служба је најпре имала форму техничко колске делатности (ТКД) слика 1. Она се састојала из три целине : делатност стручних служби (бавила се развојем, стандардизацијом, експолатацијом и одржавањем возних железничких возних средстава (вагона), делатност одржавања (извршење редовних и ванредних оправки у колским радионицама), извршна техничко колска делатност (технички преглед кола и возова у прегледним станицама и негу чишћење кола). Слика 1. Техничко колска делатност (ТКД) Почетком 1990. године. врши се нова реорганизација у предузећу, сходно којој, техничко колска делатност се трансформише у техничко колску службу (ТКС). У овој форми служба је имала организациони ниво Сектора за вучу возова и техничко колску службу. Дошло је до раздвајања службе од сектора за одржавање и негу возних средстава, а припојена је служби вуче возова. Процес реорганизације у предузећу је настављен, што је за последицу имало издвајање техничко колске службе из сектора за вучу возова и ТКС. Сходно плану и програму реорганизације железница Србије, 2006.године. формиран је Сектор за техничко колске послове, као посебна организациона целина. Ово је први пут да техничко колска служба добија своју потпуну самосталност у организаионом смислу, и добија форму која јој организцаијски припада у односу на остале службе које функционишу у оквиру Железница Србије, односно жечезничког транспорта уопште. Овакав вид организације омогућава да се техничко колски послови, као битан чинилац у организацији железничког саобраћаја јасно позиционира у будућој реорганизацији предузећа. Програм организационог реструктурирања Железница Србије, који је усвојен 2010. године. Сектор за техничко колске послове позиционира у Дирекцију за инфраструктуру, (Друштво за управљање инфраструктуром) слика 2.
ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ ИНФРАСТРУКТ УРОМ САОБРАЋАЈНЕ ПОСЛОВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕ ЕЛЕКТРО ТЕХНИЧКЕ ПОСЛОВЕ Слика 2. Функционална организација друштва за управљање железничком инфраструктуром Сектор је организован кроз три основне службе: стручне службе организоване су у оквиру Друштва за урпављање инфраструктуром, а своје послове и задатаке извршавају кроз послове везане за организацију и реализацију развоја, стандардизације, надзора над производњом и набавком кола, праћењем и усклађивањем међународних прописа и стандарда везаних за техничко стање возних средстава, праћење експлоатације и одржавања кола. службе одржавања организоване су у колским и ремонтним радионицама. У колским радионицама обављају се контролни прегледи и редовне оправке вагона мањег обима и ванредне оправкле, а у ремонтним радионицама осим тога и редовне оправке вагона већег обима. извршне службе су одговорне за техничку исправност, безбедност и удобност вагона у експлоатацији. Организоване су у техничко колско прегледним станицамау којима се врше прегледи вагона у оквиру техничких прегледа вагона, извршење ванредних оправки кола без искључивања кола из састав возова, припрема и предгревање путничких вагона и возова, као и негу (чишћење) вагона. Сектор за техничко колске послове је територијално подељен на шест организационих целина (ОЦ за Техничко колске послове) и шест организационих јединица (ОЈ за Техничко колске послове), слика 3. Сектор за техничко колске послове ТЕХНИЧКО КОЛСКЕ ПОСЛОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ Београд Нови Сад Организациона јединица за ТКП Рума Организациона јединица за ТКП Пожаревац Ниш Суботица ница за ТКП Рума Пожeга Koсово Поље Организациона јединица за ТКП Зрењанин Организациона јединица за ТКП Лапово Организациона јединица за ТКП Зајечар Организациона јединица за ТКП Краљево Слика 3. Географска департментализација Сектора за техничко колске послове 2. Предмет истраживања Појам организација има веома велики обухват, велику разноликост и разносортност садржаја, па се данас реч организација веома често користи без јасно одређеног значења. Нема до данас конзистентне дефиниције појма организација, нити опште сагласности о целовитом садржају. [6] Према Weihruch H. и Koontz H. већина менаџера под појмом организација подразумевају намеравану и формализовану структуру улога или положаја. Они наводе лепезу различитих значења појма организације, тако да организација може значити: систем или образац било којег скупа односа у било којој врсти подухвата; само предузеће; сарадњу двеју или више особа; сва понашања свих учесника у скупу; намеравану структуру улога у формално организованом предузећу. [7] Анализирајући горе наведено, можемо рећи да организацију чине људи који су повезани ради постизања одређеног заједничког циља. Она представља скуп односа између људи у обављању заједничких послова, али организација исто тако може означавати институцију или функционалну целину. Организациона структура је најважнији елеменат организације и представља резултат процеса организовања. Peter f. Drucker сматра да Како би сви организациони делови предузећа могли усклађено и хомогено деловати, морају бити међусобно повезани и интегрисани. Тај јединствен систем свих организационих делова предузећа назива се организационом структуром. Да би се извршила успешна организациона структура у Предузећу, Железнице Србије морају узети у обзир захтеве окружења и расположиве ресурсе при дизајнирању организационе структуре, као и да дефинише радна места и развије
своју организациону културу. Организациона структура се односи на формализовање шеме интеракције које повезују активности, технологије и запослене у АД Железнице Србије. Да би се постигао циљ пословања и створила клима поверења и задовољства у Преузећу, свакако је предуслов добро пројектована организациона структура Предузећа. Железнице Србије су хијерархијски уређене, на тај начин што су запослени на сваком нивоу субординирани онима који су на вишем хијерархијском нивоу, која представља пирамидалну хијерархију одговорности. Дизајнирање организационе шеме АД Железнице Србије омогућава јасан увид у задатке и одговорност појединаца. Како би се промене успешно спровеле и биле одрживе, предузеће мора проћи кроз одређене фазе које омогућавају промене, са специфичним средствим, техникама и пројектним менаџментом. Да би се промене могле спровести у предузећу, неопходно је најпре створити услове за промене, односно створити коалицију за промене, људе са јаком снагом и позицијом, искуством, кредибилитетом, вештинама управљања, који ће радити на постизању заједничког циља. Такав кадровски потенцијал биће добра полазна основа за стварање поверења за спровођење промена у предузећу. 2.1. SWOT анализа SWOT анализа је једна од метода која може послужити у креирању стратегије [6]. То је стратегијски инструмент помоћу кога се упоређују динамички случајеви (снага/слабости) предузећа са (приликама/претњама) окружења ради идентификације (шанси/ризика) за опстанак предузећа. SWOT анализа представља користан метод за анализирање тренутне ситуације предузећа на тржишту и анализу унутрашњих ресурса предузећа. Она се базира на анализирању унутрашњих снага и слабости предузећа, као и могућим претњама са којима се предузеће може суочити. Представља аналитичку методу којом се дефинишу критични фактори који имају највећи утицај на пословање предузећа на тржишту. SWOT анализа је акрином енглеских речи, и која се обавља кроз матрицу коју чени четири елемента-поља: S - Strenghs (снага), W- Weaknesses (слабости), O - Oportunities (шансе, могућности), T - Threats (опасности, претње), Резултати који се добију SWOT анализом, могу да послуже за доношење стратешких одлука, за дефинисање стратегија помоћу којих се могу остварити задати циљеви предузећа. Може се рећи да SWOT анализа представља аконцептуални облик за анaлизу која олакшава поређење спољашњих претњи и прилика са унутрашњим слабостима и снагама организације. Анализа се саставља на бази прикупљених података према унапред утврђеном циљу истражиања. Методе за прикупљање података могу бити, анкете, интервјуи, дискусије, запажања и сл. Применом SWOT анализе, сматрали смo да би било корисно доћи до информација које указују на ниво организационог и технолошког пословања, Организационе целине за техничко колске послове Пожега. То можемо постићи анализирајући и упоређујући њене интерне (снаге и слабости) и екстерне (могућности и претње) карактеристике. Као главни параметри снаге Организационе целине за техничко колске послове Пожега издвајају се : Безбедност и редовитост железничког саобраћаја, Људски ресурси, Територијална распоређеност људских ресурса, База података - техничко стање кола. Као главни параметри слабости Организационе целине за техничко колске послове Пожега издвајају се : Техничка опремљеност, Техничко технолошки ниво рада, Усавршавање и прилагођавање савременим системима рада. Као главни параметри могућности Организационе целине за техничко колске послове Пожега издвајају се : Информациони системи, Мерне станице, Мобилност организационе целине, Мобилност у извршењу текућих оправки Као главни параметри претњи,опасности за пословање Организационе целине за техничко колске послове Пожега издвајају се : Смањење обима саобраћаја, Реорганизација техничко колских послова, Аутоматизација праћења техничког стања кола. 2.1.1. Анализа снага и слабости Организациона целина за техничко колске послове Пожега поседује одређени потенцијал који указује на њену снагу, али исто тако су евидентни и параметри слабости.
Техничко колски послови представљају веома битан сегмент у организацији железничког саобраћаја. Значај службе се огледа у перманентном надзору над возним средствима, како појединачно, тако и у саставу путничких и теретних возова. Дијагностика техничке исправности кола, стање товара на колима, правилан састав воза, коченост воза и сл. представљају само део радних задатака службе. Безбедност је основни фактор у организацији железничког транспорта што служби у том сегменту даје посебан акценат. Расположиви капацитети људских реsурса су на задовољавајућем нивоу. Служба је у могућности да одговори на све захтеве који се односе на извршење техничких прегледа (дијагностику) кола и возова. Менаџмент организационе целине мора инсистирати на детаљним стручним анализама о разлозима искључења кола из саобраћаја, користећи базе података са којима служба располаже. На основу добијених резултата путем редовног поучавања (едукацијом) тежити на постизању уједначеног критеријума при доношењу одлука прегледача кола о искључењу и даљем поступку са колима. При том инсистирати на доследном поштовању извршења процеса рада на подручју целе организационе целине. Поред тога служба мора да прати систем квалитета одржавања возних средстава и да указује на констатоване пропусте. Менаџери морају тежити ка елиминацији уочених слабости односно исте свести на минимум. За разлику од параметара снаге, када је реч о слабостима, на првом месту евидентан је низак ниво техничке опремљености службе слика 4. Ниво техничке опремљености временом није подизан, а сама опрема је застарела и некомплетна. Уз одређена финансијска улагања и набавку нове опреме и уређаја који се користе у развијеним железничким управама, подигао би се ниво безбедности, квалитет дијагностике и рејтинг службе. Знање је непроцењиви ресурс. Запослени у органиазционој целини за техничко колске послове Пожега, поседују одређена стечена знања и вештине. Постигнути ниво знања није задовољавајући и може се побољшати. Знање представља најбољу инвестицију и у њега је потребно улагати. Осавремењавањем модела поучавања и провере стеченог знања запослених, обиласком ремонтних радионица, и детаљним анализама пропуста у раду, служба би добила на значају. У циљу одизања већег нивоа знања неопходно је укључити и високообразовне стручне установе и истраживачке центре. Неусклађеност у раду прегледача кола и субјективне одлуке при дијагностици су свакако једна од битних слабости службе. Анализирањем поступака и правилним вршењем процесне контроле може се остварити жељена уједначен критеријум у раду прегледача кола. Доследна примена важећих прописа како у унутрашњем, тако и у међународном саобраћају, допринела би смањењу ризика одговорности Железница Србије а.д. и побољшала њено финансијско пословање у целини. 2.1.2. Анализа могућности и опасности По узору на информациони систем (ХОСТ) који служи за праћење кретања теретних кола на мрежи Железнице Србије а.д. неопходно је стандардизовати и умрежити адекватан информациони систем за праћење техничког стања кола и њихову имобилизација. То би омогућило квалитетније и свеобухватније анализе постојећег стања и могућности његовог унапређења. Поред развоја информационих система, развојем и модернизацијом инфраструктуре и возних средстава указује се потреба за увођење дијагностичких центара (мерних станица) слика 5. на подручју Организационе целине за техничко колске послове Пожега. То би омогућили правовремену детекцију одређених неисправности, које могу имати теже последице у погледу безбедности саобраћаја слика 6. У циљу смањења имобилизације возних сердстава, узрокаваних због њихове техничке неисправности или оштећења од стране корисника, текућу оправку без откачивања, коју врше запослени изврне службе, подићи на виши ниво мобилности. Такође је могуће уз опремање прегледних станица са адекватним алатом, прибором и резервним деловима. Мобилост службе могуће је подићи на знатно виши ниво у колико би служба била опремљена друмским возилом. Увођењем радног места путујући прегледач кола у станицама Лајковац, Пожега и Пријепоље теретна, служба би била знатно оперативнија и конкурентнија. Опасности са којима се суочава менаџмент предузећа, је свакако најосетљивија област истраживања и може дати субјективне резултате у истраживању. Потенцијално увођење рестриктивих мера услед пада обима превоза, свакакао може изузетно негативно да утиче на запослене. У првом реду може доћи до пада мотивисаности запослених за извршење радних задатака и опструкцију у раду. Било какав вид поделе техничко колских послова као целине, неможе са сигурношћу дати позитивне резултате. То потрвђују и искуства железничких предузећа из окружења која су некада чиниле Заједницу Југословенских Железница. Чињеница је да служба у погледу броја запослених као и у погледу техничке опремљености, спада међу мање службе у систему пословања Железнице Србије а.д. што може бити добра карактеристика. Подела на више организационих делова, имало би за последицу урушавање технолошког нивоа рада службе, и њену деградацију. Нагли резови и одлуке које се доносе да би се само испоштовао ток процеса реорганизације нису пожељни. Свакако да је један од циљева реорганизације достићи виши ниво система квалитета одржавања и техничких прегледа возних средстава. Уведени двоструки ниво делегирања преко Сектора и Инфраструктурних чворних секција, није постигао жељене резултате. Надлежности Сектор и Секција се веома често преклапају што отежава рад менаџера у организацији спровођење радних задатака у организационој целини за техничко колске послове.
Слика 4. Технички преглед Слика 5. Мерне станице Слика 6. Лом точка 3. Закључак Циљ овог рада је био да извршимо анализу постојећег стања и могућности побољшања организационих и технолошких карактеристика рада и пословања у организационој целини за техничко колске послове Пожега. Напредак је свакако могућ и он је евидентан у самом начину организовања послова и извршења радних задатака који се свакодневно постављају пред ову службу. Чињеница да је под њеном ингеренцијом једна од најтежих железничких траса у Европи, пруга Београд-Бар, свакако да завређује посебну пажњу за детаљнију анализу рада. У теоретском делу, пажњу смо посветили организационој структури предузећа, са посебним акцентом на Организациону целину за техничко колске послове Пожега. Применом SWOT методе извршили смо анализу стања и утврдили параметре снаге, слабости, могућности и опасности, који могу да утичу на квалитет пословања ове организационе целине. Њен највећи потенцијал чине људски ресурси. Процес оспособљавања запослених за радна места надзорник прегледача кола, прегледач кола и бравар на текућој оправци без откачивања, је дуг и захтеван. У време нестабилног пословања и спровођења структурне реорганизације у предузећу, пред менаџмент организационе целине, као примарни задатак се поставља очување, повезивање и интегрисање свих расположивих потенцијала, што ће допринети њеној квалитетној организацијској структури. ЛИТЕРАТУРА [1] Божин, М., Организација и управљање, Технички факултет, Чачак,1997. [2] Булат, В., Индусријски менаџмент, ICIM,Крушевац,1999. [3] Certo, S.C., Certo,S.T., Модерни менаџмент, МАТЕ, Загреб,2008. [4] Грозданић, Р.,Радојичић, М., Весић, Ј., Економија предузетништва, Технички факултет, Чачак, 2006. [5] Коларић, Н., Менаџмент у саобраћају, Београд, 2007. [6] Милтеновић, Г., Техничко колски послови, Дирекција за инфраструктуру [7] Михаиловић, Д., Ристић, С, Менаџмент људска страна, Факултет техничких наука, Нови Сад, 2007. [8] Општи уговор за коришћење теретних кола, OUK-AVV/CUU/GCU, Београд, 2010. [9] Павић, М., Лучанин, В., Зборник радова научно стручна конференција о железници, Ниш, Србија, 19-20. Октобар 2006. [10] Пословник о раду Организационе целине за техничко колске послове Пожега, 08.08.2011. [11] Програм организационог реструктурирања ЈП Железнице Србије, Београд, март 2010. [12] Радојичић, М., Весић Васовић, Ј., Индустријски менаџмент, Чачак, 2011. [13] Радојичић, М., Увод у менаџмент, Технички факултет, Чачак, 2010. [14] Радојичић, М., Весић Васовић, Ј., Нешић, З., Развој софтверске подршке за управљање производњом, Монографија, Технички факултет, Чачак, 2010. [15] Regulation (EC) No 1692/2006 of the European Parliament and of the Council of 24 October 2006, The Marco Polo II programm. [16] Robbsons, S., Coulter, M., Менаџмент, 8. Издање, Data status, Београд, 2005. [17] Schroder, G.R., Управљање производњом, Одлучивање у функцији производње, четврто издање, МАТЕ, Загреб, 1999. [18] Thompson, A.A., Strckland, A.J., Gamble, J.E., Стратешки менаџмент, МАТЕ, Загреб, 2008. [19] Шпијуновић, Ж., Мирковић, Р., Нешић, З., Радојичић, М.,, Organiyational aspect of quality assurance for technikal conditions trains, 2012. [20] Вељовић, А., Радојичић, М., Весић, Ј., Менаџмент развојем предузећа, Технички факултет, Чачак, 2007. [21] Weihruch H. и Koontz H., Менаџмент, Мате, Загреб, 1998. [22] Wren, D., Voich, D., Менаџмент, Привредни преглед, Београд, 1994. Преглед остале литературе 1. 251 Правилник техничко колске службе 2. 253 Упутство за прегледаче кола 3. 254 Упутство о вођењу евиденције техничке колске службе и техничких података о колима на ЈЖ