СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443103K УДК 821.133.1.09 Ками А. 82.09:1 оригиналан научни рад СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ Са же так: Чла нак на сто ји да Ка ми је ву ви зи ју ис пра вље ног ствара ња, с јед не стра не, мо ти ва ци о но си ту и ра у књи жев но и де о лошке кон тро вер зе ње го вог до ба, а с дру ге, ука же на ње но те о риј ско оправ да ње и естет ско пот кре пље ње осла ња ју ћи се на, си сте матски не у о бли че не али број не и екс пли цит не, ре флек си је ау то ра о ста ту су књи жев но сти и уло зи умет нич ке прак се. За кљу чу је се да је на из глед ко ле бљи ва Ка ми је ва по зи ци ја про из вод све сне од лу ке и ње ног спро во ђе ња да је пре вас ход ни за да так умет ни ка да, у про тив ста ву пре ма пре врат нич ким док три на ма спа со но сног реше ња, сво јом бун тов ном на ја вом об зир ног пре по ро да у име прав де и ле по те, раз у ме ва и ства ра лач ки све до чи про тив реч ја вла сти тог вре ме на и за го ва ра њи хо во, мо жда и не до глед но, по ми ре ње. Кључ не ре чи: Ка ми, по ми ре ње, умет ност, исти на, ства ра ње, пре по род Не бих мо рао пи са ти: 1 пи ше, да кле, Ка ми (Ca mus) 1942. gодине да је сви јет био ја сан, умјет ност то не би би ла, 1 Овај чла нак на стао је у окви ру про јек та 41004 Рет ке бо ле сти: мо ле кулар на па то фи зи о ло ги ја, ди јаг но стич ки и те ра пиј ски мо да ли те ти и со цијал ни, етич ки и прав ни аспек ти, пот про је кат Би о е тич ки аспек ти: морал но при хва тљи во у би о тех но ло шки и дру штве но мо гу ћем и про јек та 43007 Ис тра жи ва ње кли мат ских про ме на и њи хо вог ути ца ја на жи вотну сре ди ну, пра ће ње ути ца ја, адап та ци ја и убла жа ва ње, пот про је кат Ети ка и по ли ти ке жи вот не сре ди не: ин сти ту ци је, тех ни ке и нор ме пред иза зо вом про ме на при род ног окру же ња, ко је фи нан си ра Министарствo про све те и на у ке Ре пу бли ке Ср би је. 103

а да ми се чи ни ло да сви јет има сми сла, не бих пи сао. 2 Књи жевност је, су де ћи пре ма овом за пи су, од го вор на нејасан и не сми слен свет. Дру го име за ње го во раз ја шње ње и осмишља ва ње је схва та ње. Али схва ти ти свет, Ка ми као да ни јед ног тре нут ка не ма сум ње, то не зна чи пре вас ход но разот кри ти ње го ве тај не и ра за бра ти за ко ни то сти ње го вог одви ја ња, већ све сти га на људ ско, озна чи ти чо ве ко вим пе чатом, од но сно то зна чи при је све га ује ди ни ти. 3 При мет ном ап сти ни ра њу од тер ми на исти на у овом схва та њу све та до след но он да од го ва ра по вла шће ност ње го вог ор га но на. На у ка се у овом кон тек сту ни не по ми ње, фи ло зо фи ја та ко ђе или у ма њој ме ри, а пре су дан зна чај до би ја умет ност. Та кав њен ста тус по вла чи спе ци фич но раз у ме ва ње ње ног ка ракте ра и свр хе. Мо гло би се ре ћи да се већ у Ка ми је вој употре би тер ми на умет ност све ви ше при ме ћу је пре ме шта ње на гла ска са де скрип тив но естет ских па са жа на нор ма тив ну ар ти ку ла ци ју ње не по жељ не дру штве не функ ци је, ко ја време ном по ста је све бре ме ни ти ја уло зи ма и за да ци ма. Они су до ду ше пре те жно по ми ри тељ ске при ро де, али сто га упра во не у по ре ди во зах тев ни ји и, нај зад, ем фа тич ки ин то ни ра ни: Циљ умјет но сти ни је да ства ра за ко не или да вла да, већ да при је све га схва ћа. (...) Умјет ник на кра ју сво га пу та пра шта умје сто да осу ђу је. Он ни је су дац не го ис пра вљач. 4 Та об зир ност ис пу ње на раз у ме ва њем код са мог Ка ми ја не до ла зи, ме ђу тим, тек на кра ју пу та, не као ре зиг на ци ја по ис ку ству за блу де лог го спод ства су ђе ња ко је би са да да кори гу је, већ чи та вим то ком пу та, при том ни у ко ли ко не посту па ју ћи пи то мо и сме р но. Дру га чи је ре че но, упра во принцип пра шта ња и ис пра вља ња чи ји је функ ци о нер, на ла же умет ни ку да об зир но али не по ко ле бљи во и бес ком пр о ми сно уста је про тив на че ла ко ја, сти ли зо ва на у ап со лут, не ма ју капа ци тет ми ло ср ђа и об зир них по те за. Не где при кра ју свог пу та, нај да ље већ са че тр де сет че ти ри го ди не, ка да др жи говор при ли ком уру че ња Но бе ло ве на гра де, Ка ми пре су ми ра не го от кри ва вла сти ти вје руј у по гле ду умет но сти. Опет не на ме тљи во, опре зно, са ре зер ва ма ко је из бе га ва ју уни верза ли за ци ју, он при зна је да, иа ко сâм не мо же да жи ви без умет но сти ко ју ства ра, њу ни ка да ни је ста вљао из над свега, да га она, упрa во за то што је ње го ва по тре ба, не ди је ли од љу ди, не го омо гу ћа ва да жи ви по пут свих оста лих. А 2 Ca mus, A. (1976) За пи си, Ода бра на дје ла, књи га 7, За греб: Зо ра, Гра фички за вод Хр ват ске, стр. 199. 3 Ca mus, A. (1975) Мит о Си зи фу; Пи сма јед ном не мач ком при ја те љу; Гово ри у Швед ској, Одабранa дје ла, књи га 5, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 22. 4 Исто, стр. 185. 104

он да се го то во не при мет но, у истом обра ћа њу, са ис по веда ња да за ње га умет ност ни је за до вољ ство оса мље ни ка ко је про ис ти че из мр жње и пре зи ра, пре ла зи на круп ни ју и да ле ко се жни ју тврд њу ко ја по оп шта ва да пра ви умјет ни ци ни шта не пре зи ру, они се при си ља ва ју да ра зу ми ју умје сто да су де : И ако се на овом сви је ту мо ра опре ди је ли ти, они се опре де љу ју за дру штво у ко ме, пре ма ри је чи ма ве ли ког Ничеa, не ће ви ше вла да ти су дац, већ ства ра лац, био он радник или ин те лек ту а лац. 5 Чи ни се да је ти ме умет ник не ма ло кре ди ти ран, а умет ност, као ње гов екс клу зив ни за ви чај, уз диг ну та на ранг узор ног мо де ла дру штве ног ор га ни зо ва ња, сли ке јед не уто пи је непри сил ног и не кон ку рент ског, пер ма нент ног ства ра ња. Ако код Ка ми ја не ма за до вољ ства оса мље ни ка, има мо жда једног дру гог удо мље ња свој стве ног умет ни ци ма от кад поста до ше ин те лек ту ал ци, са осе ћа јем ду га и за дат ка сво је ау то ном не а ни кад до вољ но ути цај не про фе си је, јед ног дру гог удоб ног сме шта ња у ми то ло ги ју му че ни штва на стра жи ва зда угро же них вред но сти (про из вољ но (не)од ређе ног) чо ве ка и све та, чи ји су је ди ни пра во ве р ни по ро ди и ту ма чи, јед ног чак (ду хов нич ког?, пра вед нич ког?, нар ци соид ног?) за до вољ ства ко је, нај зад, исто вре ме но ове ко ве чу је и ока ме њу је умет ност и умет ни ке у уз ви ше ном, труд ном и пер ман ент ном ди си дент ству од ма ког од ре ђе ног, ста њу и мо гућ но сти ства ри, на мет ну тог Пла на. Aко умет ност за и ста не сме да бу де за до вољ ство са мот ни ка, он да умет ник мо ра да уче ству је у до га ђа ји ма свог вре ме на. Ми смо ан га жи рани, иа ко про тив сво је во ље, вај ка се или ми ри Ка ми: Напо кон, не чи ни бор ба од нас умјет ни ке, не го нас умјет ност при мо ра ва да по ста не мо бор ци. По сво јој уло зи, умјет ник је све док сло бо де. 6 У тој ча сној мо би ли за ци ји и пи шче ва ве ли чи на огле да ла се у слу же њу исти ни и сло бо ди: али оној исти ни ко ју тре ба увек из но ва за сни ва ти и осва ја ти и оној сло бо ди ко ја је опа сна ма кар ко ли ко и за но сна. Ети ка естет ског ху ма ни зма За раз ли ку од Сар тра, Ка ми је пр во и нај већ ма био уметник, умет ник ко ји је имао тач ну иде ју о то ме шта умет ност и умет ник тре ба да бу ду. Ње го ва умет нич ка свест об ја шњава ла је и по др жа ва ла све ње го ве оста ле ак тив но сти, нагла ша ва с пра вом Жер ман Бре (Bréе). 7 Али по во ка ци ји, по 5 Исто, стр. 167-168. 6 Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 134. 7 Brée, G. (1961) Ca mus, New Brun swick: Rut gers Uni ver sity Press, p. 10. 105

оном што га при зи ва, ван сва ке сум ње умет ник, а по образо ва њу фи ло зоф, Ка ми ни је јед но став на књи жев но и сто ријска чи ње ни ца, по нај ма ње но стал гич ни сен ти мен та ли ста, и да ле ко је чак и од не ка кве еснаф ске при вр же но сти уметно сти. Умет ност, пре ма Ка ми ју, при ста је са мо уз обе ћа ње вер но сти ко је сва ки умјет ник да је сва ки дан са мом се би у ти ши ни. 8 То умет нич ку прак су и др жа ње умет ни ка за и ста до во ди у бли зи ну оно га што за па жа Збиг њев Бјењ ков ски у сто жер ној те зи свог есе ја Ка ми ан ти-каф ка : да с по зи ције мо ра ли ста Ка ми не си ла зи ни кад. Ни кад ни је по ли ти чар, так ти чар, три бун, иде о лог, ни кад не ин тер ве ни ше. 9 Бјењков ски до ду ше пре вас ход но има у ви ду ал жир ску кри зу као ар гу мен та тив ни основ ко ји би мо гао пот кре пи ти та кав став. Али чак и та да, чак и ако се има у ви ду Ка ми је ва из ја ва да из ме ђу Ал жи ра и мај ке би ра сво ју мај ку он ра ди је остаје упра во бо рац, али чи стих ру ку, и да ка ко мо ра ли ста, али у ак ци ји. 10 Про фет мо жда не мо гу ће и сва ка ко не у доб не пози ци је, али по зи ци је ко ја се чи ни ло да је ди на мо же би ти до стој на по зва ња умет ни ка и од ре ђе ња чо ве ка. Уо ста лом, ве ли Ка ми од го во ра ју ћи на јед но пи та ње но ви на ра, у тексту ко ји је при ре ђи вач Ода бра них дје ла при ме ре но на словио Умјет ник и ње го во ври је ме, мо жда ни је по треб но да као умјет ни ци по сре ду је мо у до га ђа ји ма сто ље ћа. Али, као љу ди, јест. 11 А до га ђа ји ни су ни ма ло на ив ни. По губ на рат на све до чанства дик ти ра ју пре крет нич ки ре ги стар, чак и кад се ар тику ли шу у про тив ста ву пре ма пре врат нич ким иде о ло ги ја ма. Два пи та ња ко ја убу ду ће по ста вља на ше ври је ме дру штву до спе лом у без из лаз: је ли мо гу ће ства ра ње, је ли мо гу ћа рево лу ци ја? исто су пи та ње ко је се ти че пре по ро да јед не циви ли за ци је. 12 Грч ки на ук је увек ту да опо ме не: не мо же се би ти умет ник и не чо ве чан исто вре ме но. Се стре исте мај ке 8 Ca mus, A. (1975) Мит о Си зи фу; Пи сма јед ном не мач ком при ја те љу; Гово ри у Швед ској, Одабранa дје ла, књи га 5, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 171. 9 Бјењ ков ски, З. (1982) Па кло ви и Ор фе ји: есе ји о за пад но е вроп ској ли тера ту ри два де се тог ве ка, Ниш: Гра ди на, стр. 195. 10 Упо ре ди ти: Ми ха и ло вић, Д. Ка ми и Сар тр чи сте и(ли) пр ља ве ру ке, у: У тра га њу за сми слом: по во дом сто го ди на од ро ђе ња Ал бе ра Ка ми ја и по чет ка об ја вљи ва ња де ла Мар се ла Пру ста. У тра га њу за из гу бљеним вре ме ном (1913-2013), Кла си ци свет ске књи жев но сти: ју би ле ји, књи га 6, при ре ди ле Је ре мић, В. и Ми ха и ло вић, Д. (2013), Бе о град: Универ зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко вић, Фи ло ло шки фа кул тет, стр. 182-183. 11 Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 231-232. 12 Ca mus, A. (1976) По бу ње ни чо вјек, Ода бра на дје ла, књи га 6, За греб: Зора, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 266. 106

по бу не, са мо ску па мо гу оства ри ти раз лог свог устан ка. Буду ћи умет ник пост бо го у бо јич ког вре ме на, Ка ми пре по род тре ти ра као по хра ње ни пре о ста так иде а ла по по гре бу сваког иде а ли те та. Он зах те ва ис кре ну ве ру ма кар у по жељ ност ње го ве мо гућ но сти и, исто вре ме но, ре зер ви са ну на ду, јед но истин ско као да при сту па ње и по сту па ње: По сто ји са мо јед но ко ри сно дје ло ва ње, оно ко је би по но во ство ри ло чо вјека и зе мљу. Ја ни кад не ћу по но во ство ри ти љу де. Али треба по сту па ти као да. 13 Phi lo sop hie des als ob вре ме ном та ко по ста је цен трал ни Ка ми јев по сту лат. Убе ђи вач ка стра те ги ја се по на вља. Са го то во скру ше ног при зна ња нео п ход но сти опо на ша ња ства ра ња у све сти о не мо гућ но сти ре кре а ци је љу ди, то све до чан ство лич не ин ве сти ци је су ге ри ше и до бија ка рак тер ма кар пре по ру ке ко ја пре тен ду је на уни вер зал но ва же ње: Ако по слу шам иро ни ју при кри ве ну у би ти ства ри, она се по ла ко раз от кри ва. На ми гу ју ћи ма лим би стрим оком, она ка же: Жи вје ти као да... Упр кос свим мо јим тра га њи ма у то ме је сва мо ја зна ност. 14 На сто је ћи да си ту и ра умет ни ка у тај иро ни зо ва ни чин поста ња, Ка ми би да умак не по зи ци ји су ди шта охо ле трансцен ден ци је и исто вре ме но, естат ски ег зи сти ра ју ћи, не за тво ри се у ста но ви шту ле пе ду ше, од ко јег се чи ни да за по чи ње сво ју пу сто ло ви ну. И уко ре њен у ствар ност и искли зао из ње, оба ве зан да од го во ри на иза зо ве свог вре ме на, он не мо же да се хер ме ти зу је у ин тим ни свет африч ког ле та сво је мла до сти. Ка ми ис ти че и пи смом не гу је али ни када не ап со лу ти зу је је дан вр ло од ре ђен Ме ди те ран, онај ко ји сим бо ли ше очу ва ње ан тич ког на сле ђа ме ре, фор ме и гра ни це. Он од луч но ука зу је да се европ ска иде о ло ги ја у по след њих сто пе де сет го ди на кон сти ту и са ла у су ко бу са при ро дом и ље по том и да се ни ка кво ци ви ли за циј ско насле ђе не мо же за сно ва ти без ме ђу соб ног про жи ма ња еле мена та ме ди те ран ске свје тло сти и европ ске но ћи. 15 Ис купље ње, ком пен за ци ја, ко рек ту ра, вра ћа ње пра ва по ти сну том а бла го твор ном мо мен ту, а не тра га ње за уто чи штем у ко јем пре ста ју тен зи је, на ро чи то не за ко лев ком, чи ни се да је то пра вед на ме ра на ме ре Ка ми је ве ин тер вен ци је. Из ре ком код Ка ми ја сто ји да са ма умет ност не би мо гла оси гу ра ти ре не сан су ко ја прет по ста вља прав ду и сло боду не би ли се од мах иза до пи са ла јед на спе ци фи ка ци ја: 13 Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 155. 14 Ca mus, A. (1975) На лич је и ли це; Пи ро ва ње; Ље то, Ода бра на дје ла, књи га 1, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 82. 15 Ко вач, Н. (1975) Су коб би ћа и иде а ла али је на ци ја у де лу Ал бе ра Ка мија, Са ра је во: Свје тлост, стр. 161. 107

Али без ње та ре не сан са не би има ла об лик и не би зна чи ла ни шта. 16 Ако и ни је до вољ на, ипак тек ле по та об ли ку је и осми шља ва пра вед ну по бу ну. Су де ћи и пре ма мно гим мести ма из ка сни јег Ка ми је вог опу са, то је иста она ле по та и не па тво ре ност ал жир ских пла жа из ње го вих пр вих де ла. У го во ру при ли ком до де ле Но бе ло ве на гра де, ре ци мо, на ла зи се и сле де ће не по сред но при зна ње и у исти мах при зна ње не по сред но сти: Ни сам се ни ка да мо гао од ре ћи свје тло сти, сре ће што по сто јим, сло бод ног жи во та у ко ме сам ра стао. 17 Ме ђу тим, ако би се и мо гло ре ћи да се Ка ми, по сле те шког и ду гог оби ла же ња, ко је су му на мет ну ли исто риј ски до гађа ји и, још и ви ше, ње гов пле ме ни ти и пре ци зни ко декс части, вра тио ини ци јал ном из во ру свог пи са ња пре ма не ким кри ти ча ри ма нај бо га ти јем у ње го вом де лу све ту свог меди те ран ског де тињ ства, 18 то би мо гло да ва жи са мо уко лико се прет ход но прет по ста ви да по вра так не че му мо ра би ти раз ли чит од по ла ска од тог истог не чег, у тој ме ри да, ба рем у умет но сти, и то не што чи ни раз ли чи тим. Им пли цит на дија лек ти ка Ка ми је вих де ла го во ри ла би, он да, да ле по та ко ја сто ји на из во ру, сто ји истог име на али раз ли чи те те жи не и сми сла и на уви ру. Бре, као и Са ртр (Sar tre), упра во не ми сли да је то слу чај, раз ли чи то до ду ше вред ну ју ћи та кву Ка мије ву де во лу ци ју, да је ње гов по вра так ку ћи био ли не ар но не ис то ри чан или упра во узор аи сто рич но сти. Пре ма Сар тру из Од го во ра Ал бе ру Ка ми ју, он је вр ху нац кла сич не тради ци је не при ја те ља исто ри је ко ји је на пра вио про из вољ ну али за во дљи ву син те зу из ме ђу естет ског ужит ка, по жу де, сре ће и ју на штва, из ме ђу вр хун ске кон тем пла ци је и ду жности, из ме ђу жи дов ског бла жен ства и бо дле ров ског не за довољ ства. 19 Сва је при ли ка да Ка ми сво је ме ди те ран ско детињ ство за и ста ни ка да ни је на пу штао (још ма ње оно ње га), као што је, с дру ге стра не, увек знао и да умет ност не сто ји (са мо) на стра ни де тињ ства, не ви но сти, чи сто те, ла ко ће, дескрип ци је. Већ 1939. го ди не, сâм о то ме све до чи: Ускла дити дје ло ко је опи су је и дје ло ко је раз ја шња ва. Да ти опи су ње гов пра ви сми сао. Док је опис сам он је ди ван, али не до но си ни шта. 20 16 Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 196. 17 Ca mus, A. (1975) Мит о Си зи фу; Пи сма јед ном не мач ком при ја те љу; Гово ри у Швед ској, Одабранa дје ла, књи га 5, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 170. 18 Brée, G. нав. де ло, стр. 255. 19 Сар тр, Ж.П. (1984) Пор тре ти, Бе о град: Но лит, стр. 104. 20 Ca mus, A. (1976) За пи си, Ода бра на дје ла, књи га 7, За греб: Зо ра, Гра фички за вод Хр ват ске, стр. 112. 108

Пре ко ди во те опи са, ипак би тре ба ло умет нич ким де лом дон те ти још не што. То не што је час по бу на, час ствара ње, час ре не сан са, час по ми ре ње. За јед нич ки име нитељ би мо гао би ти из ве сна дру штве на де ло твор ност уметно сти. Ка да у сво јим те о риј ским спи си ма те ма ти зу је култур не, ан тро по ло шке и со ци јал не про бле ме, Ка ми кон ту ре пре по ро да уо ча ва увек или, пре све га, у рав ни умет нич ке кре а ци је. На под руч је дру штве ног пре о бра жа ја он тај мо дел ни је то ли ко по ку ша вао да пре сли ка, ко ли ко да ус по ста ви па ра ле ле и про мо ви ше ана лог не мо гућ но сти. Пра вед но би сто га би ло ре ћи да је тај мо дел, ако је и био уто пиј ски или чак ми си о нар ски, чи ни се, увек био и до вољ но опре зан да ни ка да не бу де ме си јан ски. Мо ра мо ис товре ме но слу жи ти и бо ли и ље по ти. То за хтје ва ду го стр пље ње, сна гу, скри вени успјех, а то су вр ли не ко је те ме ље по треб ну нам ре несан су. 21 Ис трај ност у спр о во ђе њу ових вр ли на за пра во је опис пу та ве ли ког умет ни ка, али и је ди ни га рант пу но правног осва ја ња сло бо де: Од врат но дру штво ти ра на и ро бо ва у ко је му ми се бе над жи вљу је мо на ћи ће смрт и пре бра жај је ди но на ра зи ни ства ра ња. 22 Уз све то, па и уз још нео д ме ре ни ји крик: Са мо умјет ни ци чи не до бро у сви је ту, 23 не мо же се ипак про на ћи убе дљи во тек сту ал но по кри ће за до ско ра до ми нант ну ре цеп ци ју Ками ја на овим про сто ри ма: У По бу ње ном чо ве ку Ка ми се за ла же за ари сто кра ти ју. Док је Пла тон пред ла гао да државом упра вља ју фи ло зо фи, Ка ми је при ста ли ца вла да ви не умет ни ка. Шта ви ше, по ње му, бит ни про бле ми са вре ме ног дру штва би ће ре ше ни ако на власт до ђу умет ни ци ко ји су прин ци пи јел но про тив уби ја ња. 24 Та ква ма рк си зо ва на денун ци ја ци ја прет по ста вља, пр во, да се увек ра ди о по ли тици, о вла да њу, о упра вља њу и, дру го, да и не што та ко пресла бо или од го спо да ре ња раз ли чи то као што је ар ти зам (сам из се бе) хо ће или уоп ште мо же да се из ро ди у власт, у ар(т)исто кра ти ју. Стран ка ста ле жа умет ни ка, док су умет ници, ко ја би се бо ри ла за по ли тич ку до ми на ци ју, сре ћом или не, и да ље оста је не(за)ми сли ва, ма кар због уну тра шњих трве ња. Ко нач но, на по след њим стра ни ца ма По бу ње ног чо века, књи ге ко ја је осум њи че на за ши ре ње ели ти стич ких идеја, на ла зи мо и ово: Ље по та без сум ње не ства ра ре во лу ци је. 21 Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 232. 22 Ca mus, A. (1976) По бу ње ни чо вјек, Ода бра на дје ла, књи га 6, За греб: Зора, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 267. 23 Ca mus, A. (1976) За пи си, Ода бра на дје ла, књи га 7, За греб: Зо ра, Гра фички за вод Хр ват ске, стр. 236. 24 Је ре мић, Д. (1970) До ба ан ти-умет но сти, Бе о град: Кул ту ра, стр. 212. 109

Али до ла зи дан ка да ће ре во лу ци је има ти по тре бу за њом. Ње зин за кон ко ји оспо ра ва ствар но у исто ври је ме док му да је је дин ство јест та ко ђер за кон по бу не. 25 Умет ност као кла сич ни ба шти ник ле по те, из гле да да ве ру је Ка ми, мо же или тре ба да есте ти зу је ону тех но ло ги ју по бу не ко ја је већ зна чај но уз на пре до ва ла на ње ну ште ту и, у оно ме што де ле, у за јед нич ком от кло ну од ба нал но сти пу ког приста ја ња, спре чи и по то њу да се све де на вул гар ност ис кључи вог не ги ра ња. Чак и пу но прав но и пу но ва жно Ни че о во (Ni etzsche) од би ја ње сва ке тран сцен ден ци је мо жда тра жи ис прав ку: ако ика к ву, са вре ме ност тре ба јед ну но ву трансцен ден ци ју ко ја се ре а ли зи ра у умјет но сти, и ко ја ти ме што је оно стра ност, не за по ста вља овај сви јет, већ га чак прет по ста вља све му оста лом. 26 И за и ста, тра го ве та квог до ми шља ња на ла зи мо код Ка ми ја, на ме сти ма ко ја ни у ко лико ни су тек ус пут на већ, ра ди је на про тив, пре лом на: Али има мо жда не ка жи ва тран сцен ден ци ја ко ју обе ћа ва ље по та и ко ја нас мо же на ве сти да во ли мо овај смрт ни и огра ни чени сви јет те га прет по ста вља све му оста лом. Умјет ност нас та ко вра ћа из во ри ма по бу не уко ли ко на сто ји об ли ко ва ти једну ври јед ност ко ја бје жи у не пре ста ном по ста ја њу, али ко ју умјет ност пред о сје ћа и хо ће оте ти по ви је сти. 27 Ви зи ја племе ни те ин тен ци је по ми ре ња, и по це ну хо ти мич не не ди ферен ци ра но сти, час ми шље на као про стор ба лан си ра ња а час као ство ре не/ства ра лач ке рав но те же на над ни воу све до чи о рас ко лу све та и на ди умет ни ка у мо гућ ност ре кон струк ције ње го вог је дин ства умет нич ким ге сто ви ма и сред стви ма. Не ма осно ва да се твр ди да се код Ка ми ја ра ди о ви ше, али ни о ма ње од то га. Као што је из ве сно да он ми сли да то ни је са мо при ват но ду хов но ис ку ство већ пре не што као, у про клет ству па ра док са по вла шћен, онај не про мен љи ви удес чо ве ка ко ји на го ни да се, јед на ко уза луд но али пло до твор но, без на де жно али зду шно, го то во она ко као Си зиф у ње го вој ин тер пре та ци ји, и у ствар но сти и у тек сту, по сту па као да 25 Ca mus, A. (1976) По бу ње ни чо вјек, Ода бра на дје ла, књи га 6, За греб: Зора, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 270. 26 Гр лић, Д. (1979) С ону стра ну есте ти ке, Есте ти ка IV, За греб: На при јед, стр. 260. 27 Ca mus, A. (1976) По бу ње ни чо вјек, Ода бра на дје ла, књи га 6, За греб: Зора, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 252. Жер ман Бре ви ди овај оде љак као нео че ки ва ну ди рек ци ју Ка ми је вог ми шље ња, као мо гу ћи кључ је дин ства два ви да ле по те ко је Ка ми ни је ус пео да по ми ри: ле по те при ро де и ле по те чо ве ка. Док је по то ња по ста ја ла све пер вер ти ра ни ја, пр ва и ва жни ја је гу би ла на из ра жај но сти због Ка ми је вог из ле та у ак туел ну књи жев но-по ли тич ку мо ду, реч ник, про бле ма ти ку: чи ни се да је Ка ми је во ис ку ство вр ши ло при ти сак на ње гов сен зи би ли тет: вре ме је узе ло свој да нак од умет ни ка (Brée, G. нав. де ло, стр. 9). 110

ни је фа та лан: Умјет ност и по бу на умри јет ће тек с по сљедњим чо вје ком. 28 Уто пи ја ства ра ња и по у мет ни че ње ми шље ња Жан Да ни јел (Jean Da niel), ме ђу тим, упо зо ра ва да је ве о ма опа сно вра ћа ти се Ка ми је вом де лу са на ме ром, ко ју че сто сре ће мо код вер них по кло ни ка, до вр ша ва ња ау то ро вог дела уме сто ње га са мог или, за хва љу ју ћи по јед но ста вље ним ин тер пре та ци ја ма, чак и јед ној вр сти раз о ча ра ња ко је до пушта, ту ма че њу сми сла де ла као апо ка лип се. 29 Не мо же послу жи ти као али би за про из вољ но или чак и до след но до врше ње чи ње ни ца да це ло ку пан Ка ми јев опус за и ста уоп ште ни је це ло вит. Он је остао ко нач но не до вр шен не са мо она ко ка ко је сва ки ау тор ски кор пус не до вр шен, ка ко је сва ка смрт ау то ра пре ра на, већ пре вас ход но сто га што то ни не же ли да бу де, што у по тра зи за сво јом об у хват но шћу ау то ко ректив но бе жи од ње. Ка ми је не си сте мо тво ран и Ка ми је ма ње у па те тич ној по тра зи за оства ре њем ци ља а ви ше у искању и ис ку ша ва њу по ми ри тељ ског ста ја ли шта. Ње го во дело и ње гов удео је, тек или чак, је дан по ку шај хар мо нич ног раз ре ше ња до па рок си зма до ве де них су прот ста вље но сти и рас кол ни шта ва са вре ме ног све та, јед но го то во до слов но му зич ко на сто ја ње да се дис кур зив ним и, још и ви ше, нара тив ним и ис по вед ним тек сту ал ним сред стви ма за го ва ра хар мо ниј ско из ми ре ње: умно го ме је дин ствен и не по но вљив склоп ко ји исто вре ме но све до чи и су ге ри ше уни вер зал ност свог предузе ћа. У сли ци тог до бро хот ног и об зир ног пре по ро да, не ма сум ње, пре би ва јед на епо хал на че жња, по ја вљу је се још је дан лик но стал ги је за ап со лу том, 30 али мо жда и пре и пре ци зни је, је дан на ро чит на пор да се об но ви је дин ство оног пред модер ног и, још да ље, све та ста ри не, ко ји ипак зна да не мо же да се вра ти, ма кар не исто ве тан. На том ме сту, углав ном, код Ка ми ја ста ју по ку ша ји де мон стра ци је или екс пла на ци је, а спе ку ла ци ја ако и не иш че за ва, до би ја спе ци фи чан и можда из вор ни ји вид. Ка ми се преусмерaва са дис кур зив ности на ро ман, сли ку, мит, па ра бо лу, не би ли из ми рио или уза јам но про жео не ро ма неск ну фи ло зо фи ју и ро ма нескну не фи ло зо фи ју. 31 Сли ке бре ме ни те зна че њи ма при ка зују, по ка зу ју, ка зу ју, али не ар гу мен ту ју. Оне ни су, али оне и 28 Ca mus, A. (1976) По бу ње ни чо вјек, Ода бра на дје ла, књи га 6, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 196. 29 Да ни јел, Ж. (1990), Ту ма че ње Ка ми ја, Све ске, Пан че во, стр. 61. 30 Ви де ти Ми ло ше вић, Н. (1978), Ан тро по ло шки есе ји, Бе о град: Но лит. 31 Ba ri li er, E. (1977) Al bert Ca mus Phi lo sop hie et littéra tu re, La u san ne: L a ge d hom me, pp. 146, 131. 111

неће да бу ду (ау то)ре флек сив не. Оне се сми слом ви ше ис црпљу ју у увер љи вој пред ста ви нео п ход но сти пре по ро да, а ма ње, ако уоп ште, у ци љу та квог на сту па ња, успе шно на тај на чин из бе га ва ју ћи да од ре де вла сти ти то пос. Уто пи ја на пла ћу је ра чун пој мо вљу у мо не ти оне ре то ри ке, до жи вље не ви зи је и пред ста ве ко је је оно са мо у ве ре но и суве ре но по ти сну ло. Још у два де сет дру гој го ди ни Ка ми оставља ре зо лут ни за пис о убе ђе но сти у бла го твор ност трансфор ма ци је фи ло зо фи је ин стру мен ти ма умет но сти: Ми сли се са мо по сли ци. Ако же лиш по ста ти фи ло зоф, пи ши рома не. 32 Го ди ну да на ка сни је, у ње го вом ди плом ском ра ду, сто ји ука зи ва ње на, са ме исти не ра ди, ну жност упо тре бе некон вен ци о нал них из ра жај них сред ста ва: У ди ја ло гу ср ца и ума исти на се не мо же из ра зи ти дру га чи је не го сли ка ма. С про то ком вре ме на, ме ђу тим, Ка ми ју као да ви ше ни је ста ло до ро ма нсира ња и ви зу а ли за ци је фи ло зоф ских са др жа ја и про тив ста вља им јед но знач но и фрон тал но умет ност. Зашто сам умјет ник, а не фи ло зоф? за пи та ће се, опет ско ро вај ка ју ћи се, већ слав ни Ка ми За то што раз ми шљам ри јечи ма, а не иде ја ма. 33 При зна ње од сту па ња од фи ло зоф ских за хва та је увек скром но, из ви ња ва ју ће и го то во са мо кри тички ин то ни ра но, али као и да у сво јој сти дљи во сти кри је, ако не пре по ру ку, оно опо ме ну: Ни сам до и ста фи ло зоф и знам го во ри ти са мо о оном што сам про жи вио. 34 Упо зо ре ње ко је се умо та ва у облан ду ис по ве сти за пра во би да ле ги ти ми ше и за сту па не у га си во пра во сен зибил ног наспрам ап со лу ти за ци је оног ин те ли ги бил ног. На ис ку ству тог уви да мо жда би мо гло да се за сну је при жељ ки ва но поми ре ње. Из ну тра ин фи ци ра ти суп стра том умет ни ко ва ња и те о риј ску ак тив ност, или још и пре, на ње му је из гра ди ти и обр ну то, те о ри ју из ње са ме пре то чи ти у ства ра ла штво мо гло би се ре ћи да су то кре та ња у ко ји ма Ка ми пре по знаје сво ју ми си ју. Пи ро ва ње по ка зу је да се мо же го во ри ти о сен збил ној ми сли. Мит о Си зи фу у тен ден ци ји по ка зу је сво ју не фи ло зо фи ју. 35 Ана ли тич ке ла ди це ди сци пли на су јед но стра но не што од то га пре на гла ша ва ле за ра чун раз у мева ња је дин стве ног ли ка тог дво стру ког на сто ја ња. Са стра не умет ни ка гле да но, ње гов дуг и ње гов за да так је да под сти че ве ли чи ну умет но сти у тој веч ној на пе тости 32 Ca mus, A. (1976) За пи си, Ода бра на дје ла, књи га 7, За греб: Зо ра, Гра фички за вод Хр ват ске, стр. 12. 33 Исто, стр. 266. 34 Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 182. 35 Ba ri li er, E. нав. де ло, стр. 132. 112

изме ђу ље по те и бо ли, љу ба ви пре ма љу ди ма и лу до сти ства ра ла штва, не под но си ве оса мље но сти и за мор не ма се, од би ја ња и при хва ћа ња. 36 Умет ник је увек из ме ђу, и на пољу рас по ло же ња и иде ја, и у сфе ри дру штва и дру штве ности, и ода тле, из пот це ње не сре до кра ће пре по зна је и упућу је свој ни ма ло (о)сред њи и ам би ци о зни по зив : Он се др жи на тач ној ра зи ни, из ме ђу свих, ни ви ше ни ни же од свих оних ко ји ра де и ко ји се бо ре. Ње гов је по зив да пред тла че њем отво ри за тво ре и да де реч не во љи и сре ћи свих. 37 Из јед на чен са сви ма, а по себ но п(р)озван, у истом ни зу. Та пре по зна тљи ва апо ри ја ан га жо ва не уме тно сти и ин те лек туал ног ан га жма на уоп ште, код Ка ми ја на ла зи оправ да ње у не сум њи во бе не во лент ном али не ну жно и бе ниг ном увере њу да ху ма ни зам, овог пу та есте тич ки мо де ло ван, и после све га и упр кос све му, и да ље оста је је ди ни га рант ли ка оне ре не сан се ко ја је прет ход но про гла ше на нео п ход ном и чи ју ре а ли за ци ју на ја вљу ју на сту па ња и од сту па ња правед нич ких по бу ње ни ка. Хо ти мич на дис кур зив на не ди ферен ци ра ност и за бра на сли ке спа са је мо жда би ла бра на фа тал ним про јек ти ма, као што је не сум њи во би ла ре ак ци ја на њих, али би (нео)ро ман ти чар ска (пан)есте ти за ци ја све та исто вре ме но још увек мо гла би ти и по зив за оне суп стан цијал ни је ви зи је спа са ко је су ства ра лач ке у сво јој не по мирљи во сти и ра за ра њу, ви зи је ко је ни је мо гу ће оспо ри ти, ни ти чак уоп ште вред но ва ти, са ста но ви шта ко је би да за у зме и за сту па Ка ми је во де ло, ис пу ње но по ми ри тељ ским раз у мева њем, про пу сно шћу за све и по не кад ира ци о нал ном ве ром у из ба ви тељ ску сна гу умет но сти: Сва ко ве ли ко дје ло чи ни љеп шим и бо га ти јим људ ски лик и у то ме је ње го ва тај на. 38 У свом пр вом за пи су два де сет дво го ди шњи Ка ми пи ше о пра вом сми слу жи во та и ода тле од ре ђу је се бе пре ма уметно сти: Умјет ност за ме не ни је све, не ка он да ба рем бу де по сред ник. 39 По сред ник до сми сла, сло бо де, је дин ства, ле по те, све за круп не лих ре чи, али и, чи ни ло се, не за о би лазних ком по не на та чо ве ко ве ре ла тив не сре ће, еле ме на та ко ји јам че јед ну усме ре ност ко ја са ма со бом чи ни жи вот вред ним за сва ко по себ но про ла зно људ ско би ће. Ка ми је, 36 Ca mus, A. (1975) Мит о Си зи фу; Пи сма јед ном не мач ком при ја те љу; Гово ри у Швед ској, Одабранa дје ла, књи га 5, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 186-187. 37 Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 233. 38 Ca mus, A. (1975) Мит о Си зи фу; Пи сма јед ном не мач ком при ја те љу; Гово ри у Швед ској, Одабранa дје ла, књи га 5, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 188. 39 Ca mus, A. (1976) За пи си, Ода бра на дје ла, књи га 7, За греб: Зо ра, Гра фички за вод Хр ват ске, стр. 7. 113

на рав но, за се бе пре све га у књи жев но сти ви део јед ну такву ори јен та ци ју, али ју је исто вре ме но и упр кос огра ђи вању ко ја су сме ра ла да за пре че ње но при ви ле го ва ње, ипак сма трао и су штин ском људ ском ак тив но шћу, јед ном од нај фун да мен тал ни јих. 40 У сво јој три де сет сед мој го ди ни, док По бу ње ни чо век још ни је био об ја вљен, Ка ми отво ре но опи су је пред ра су ду сво је фи ло зо фи је умет но сти : Имам нај у зви ше ни ју и нај стра стве ни ју иде ју о умјет но сти. Од више ви со ку а да бих при стао да је под ре дим иче му. Од ви ше стра стве ну а да бих је хтио одво ји ти од иче га. 41 Та ква је умет ност он да мо ра ла да ми ри и да се ми ри, а стан дар дом и ме ром успе шно сти свог оства ре ња да огла си сте пен и начин по ми ре ња. Не ћу по ри ца ти глу по ври јед ност ства ра ња у ко рист ври јед но сти чо вје чан ства, или обр ну то. За ме не, јед не ни су ни кад одво је не од дру гих и ве ли чи ну умјет ни ка ме рим (Мо ли јер, Тол стој, Мел вил) пре ма рав но те жи ко ју је он успио одр жа ти ме ђу јед ним и дру гим ври јед но сти ма. 42 Исти прин цип урав но те же но сти вред но ва ња ко ји ба штини књи жев ност за Ка ми ја је и вр хун ско ме тод ско ру ко водство и кри те ри јум вред но сти фи ло зоф ског из ла га ња, чи ји узор оста је грч ка ми сао. 43 Уло гу по сред ни ка и по ми ри те ља умет ник не дво сми сле но, а фи ло зоф уко ли ко је (и) умет ник, мо ра да пре у зме на свим рав ни ма по сто ја ња, ми шље ња и ства ра ња. И етич ке и ко смо ло шке ка те го ри је мо ра ју да се са да под ре де и исто вре ме но ау тен тич но про на ђу у зах те ву, ка рак те ру и ци љу ње го вог естет ског ан га жо ва ња, бу ду ћи да им мо жда ко нач ну ле ги ти ма ци ју функ ци је да је ме ра ле по те ко ју чу ва ју и про из во де. Ка ми је во естет ско по ми ре ње и ми ре ње по у мен ти че њем, изве сно ни је до вољ но за ис ход ко ји при жељ ку је, али је мо жда (би ло) је ди ни мо гу ћи од го вор на на ва лу иде о ло шки ан гажо ва не и те тич ки ар ти ку ли са не умет но сти сре ди ном прошлог ве ка и, след стве но, ба шти ни ло јед ну дра го це ну и неу по ре ди ву пред ност у од но су на њих: осим што ми ри, оно је за о ку пље но ме ре њем, од ме ра ва њем вла сти те гра ни це и, осим што не ће да бу де то тал(итар)но, ипак пре тен ду је на јед ну раз бо ри ту фор мал ну или ре гу ла тив ну уни вер зал ност ва же ња. Та ква ин тер вен ци ја у по сто је ће фор ме ко је од би јају да се пре по зна ју као про из ве де ни и ре кон струк ти бил ни 40 Brée, G. нав. де ло, стр. 242. 41 Ca mus, A. (1976) За пи си, Ода бра на дје ла, књи га 7, За греб: Зо ра, Гра фички за вод Хр ват ске, стр. 398. 42 Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 232. 43 Упо ре ди ти Фо ше, М. (2011) Мани фест све тло сти, Злат на гре да 111/112 (XI), стр. 18. 114

конструк ти, по но сни при том на фа на тич ку до след ност ко ју ис по ве да ју, мо же до ду ше, или мо ра, по вре ме но да се до живи као де фор ми са ње: Ис пра вља ње ства ра ња, ка ко га је Ка ми де фи ни сао у По бу ње ном чо ве ку, опа сно се при бли жава уна ка жа ва њу. 44 И уз прет по став ку да је та ко, ме ђу тим, у истом де лу се, још и че шће, на ла зи и онај де ло твор ни ко ректив ко ји, у до ду ше не јед но знач ној ин тен ци ји, упра во оне могу ћу је уста но вље ње сва ког из о па че ног по рет ка: Умјет ност нас ба рем учи да се чо вјек не сво ди са мо на по ви јест не го да на ла зи раз лог по сто ја ња и у при ро ди. Ве ли ки Пан за ње га ни је мр тав. У исто ври је ме док по твр ђу је ври јед ност, сви ма за јед нич ко до сто јан ство, ње го ва нај на гон ски ја по бу на упор но зах ти је ва не так нут дио ствар ног ко је му је име ље по та, ка ко би њо ме ута жи ла сво ју глад за је дин ством. 45 С дру ге стра не, ве ћи про блем Ка ми је ве ви зи је ис пра вљеног ства ра ња од опа сно сти уна ка жа ва ња ствар но сти, чи ни се да се са сто ји у не чем, у из ве сном сми слу, упра во су прот ном: у ње ном оста ја њу на де кла ра ци ја ма, убе дљивим али фраг мен тар ним де скрип ци ја ма и оп штим ме сти ма оне не га тив не му дро сти ко ја из бе га ва све ап со лу ти за ци је. Та ко из ло же на, она не ма ни мо ћи ни мо гућ но сти да у једин стве ном сле ду до вр ши по сао и на ђе сми сао свом на по ру ван и пре ко оправ да ња већ за че те умет нич ке прак се. Мо гу ће је ме ђу тим да ап сти ни ра њем од по зи тив ног од го во ра, из остан ком при ка за на чи на кон крет ног оства ре ња ле пих предзна ка по све ма шњег по ми ре ња, у јед ном бит ном сми слу упра во оста је до след на. Ње го ва пре ци зни ја сли ка мо гла би би ти хо ти ми це пре пу ште на тек про сто ру где се екс пре сив но рас кри ва: умет нич ком де лу, а не ње го вој те о ри ји. У од бегу од те ро ри зма те о ри је, Ка ми кон се квент но за др жа ва ту ко кет ну так ти ку за го ва ра ња обла сти отво ре ног ис хо да или на го ва ра ња на ње га. Та не до ре че ност или не до ми шље ност, да нас, уме сто да пред ста вља ана хро ни зам, ра ди је би мо гла би ти све до чан ство јед не на ме ра ва не и шта ви ше од го вор не не до след но сти: уна пред про ка зи ва ња сва ког од ре ђе ног ли ка по ми ре ња ко је исто вре ме но не пре ста је да се, као сво је врсни не рас по ло жив али нео п хо дан иде ал, ис трај но за го ва ра. И тех нич ки и мо ти ва циј ски им пре си о ни стич ка, сли ка препо ро да за му ће ним об ри си ма пре до ча ва и при зи ва је дан процес ко ји прет по ста вља бес крај не мо гућ но сти ства ра ња и не обе ћа ва ни ка кву уте ху. За раз ли ку од фа на тич них ци љо љуба ца, Ка ми је имао пре ви ше раз ли чи тих сен зи би ли те та, или 44 Brée, G. нав. де ло, стр. 250. 45 Ca mus, A. (1976) По бу ње ни чо вјек, Ода бра на дје ла, књи га 6, За греб: Зора, Гра фич ки за вод Хр ват ске, стр. 269. 115

пре ви ше сен зи би ли те та за раз ли ку, пре ма ло или упра во пота ман, за пра во ни ка кве то ле ран ци је за са мо за до вољ но, раци о нал но али ин ди фе рент но пре ма ствар но сти, ис пре да ње дис кур са те о ри је, као и до вољ но чу ла за за во дљи ве али не и са мо до па дљи ве тек сту ал не прак се да би се ба вио хи по стази ра њи ма. До бро вољ на осу да на про тив реч ну или не до врше ну по зи ци ју ин ка си ра се ода тле као ну жан тро шак: Ка ми за сту па (пре по ро ђе но) је дин ство, али је на чел но рав но душан пре ма (за сни ва њу) мо гућ но сти ње го вог ван мен тал ног по сто ја ња. Из ме ђу бе сми сла амор фи је и хе ге мо ни је си стема ти зо ва не мор фо ло ги је, ужље би ла се лу цид ност ко ја ја лово за го ва ра не мо гу ће, прав да ју ћи се по жељ но шћу или чак ну жно шћу са мог на го во ра. Пре по ру ка ко ја је од го вор на према мо гућ но сти вла сти тог се ди мен ти ра ња ре ал но оне мо гућу је рад на ми ру ко јем уна пред ус кра ћу је осно ву по мирења. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ba ri li er, E. (1977) Al bert Ca mus Phi lo sop hie et littéra tu re, La u sanne: L a ge d hom me. Бјењ ков ски, З. (1982) Па кло ви и Ор фе ји: есе ји о за пад но е вроп ској ли те ра ту ри два де се тог ве ка, Ниш: Гра ди на. Brée, G. (1961) Ca mus, New Brun swick: Rut gers Uni ver sity Press. Ca mus, A. (1975) Мит о Си зи фу; Пи сма јед ном не мач ком при јате љу; Го во ри у Швед ској, Одабранa дје ла, књи га 5, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске. Ca mus, A. (1975) На лич је и ли це; Пи ро ва ње; Ље то, Ода бра на дјела, књи га 1, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске. Ca mus, A. (1976) За пи си, Ода бра на дје ла, књи га 7, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске. Ca mus, A. (1976) Кро ни ке, Одабранa дје ла, књи га 8, два то ма, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске. Ca mus, A. (1976) По бу ње ни чо вјек, Ода бра на дје ла, књи га 6, За греб: Зо ра, Гра фич ки за вод Хр ват ске. Да ни јел, Ж. (1990) Ту ма че ње Ка ми ја, Све ске, Пан че во, стр. 61-66. Фо ше, М. (2011) Ма ни фест све тло сти, Злат на гре да 111/112 (XI), pp. 18-19. Гр лић, Д. (1979) С ону стра ну есте ти ке, Есте ти ка IV, За греб: На при јед. Је ре мић, Д. (1970) До ба ан ти-умет но сти, Бе о град: Кул ту ра. Ко вач, Н. (1975) Су коб би ћа и иде а ла али је на ци ја у де лу Ал бе ра Ка ми ја, Са ра је во: Свје тлост. Ми ло ше вић, Н. (1978) Ан тро по ло шки есе ји, Бе о град: Но лит. 116

Ми ха и ло вић, Д. Ка ми и Сар тр чи сте и(ли) пр ља ве ру ке, у: У тра га њу за сми слом: по во дом сто го ди на од ро ђе ња Ал бе ра Kамија и по чет ка об ја вљи ва ња де ла Мар се ла Пру ста У тра га њу за из гу бље ним вре ме ном (1913-2013), Кла си ци свет ске књи жевно сти: ју би ле ји, књи га 6, при ре ди ле Је ре мић, В. и Ми ха и ло вић, Д. (2013), Бе о град: Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ковић, Фи ло ло шки фа кул тет, стр. 175-183. Сар тр, Ж. П. (1984) Пор тре ти, Бе о град: Но лит. Predrag Krstić University in Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory, Belgrade WORLD AND TRUTH OF LITERATURE: CAMUS URGING RECONCILIATION Abstract The article seeks to situate motivationally Camus vision of corrected creation in literary and ideological controversies of his time. Relying on systematically unrepresented but numerous and explicit reflections on the status of literary and the role of artistic practice, it also intends to point to the theoretical argumenation and aesthetic justification of such a vision. Conclusion is that the seemingly reluctant Camus position is the product of a conscious decision - and its implementation - that the task of the artist is primarily to understand and, contrary to the subversive doctrines of the salvation, with his rebellious announcement of considerate revival in the name of justice and beauty, to creatively testify contradictions of his own time and advocate perhaps unconceivable comprehensive reconciliation. Key words: Camus, reconciliation, art, truth, creation, rebirth 117