STRUKTURA I SOCIODEMOGRAFSKI KORELATI PORODIČNE KLIME U VOJVODINI 1

PSIHOLOGIJA, 2006, Vol. 39 (2), str. 297-312 UDC 159.922.8.075:316.356.2(497.113) STRUKTURA I SOCIODEMOGRAFSKI KORELATI PORODIČNE KLIME U VOJVODINI 1 Ivana Mihić 2, Marija Zotović Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad i Ivan Jerković Pedagoški fakultet, Sombor Istraživanje predstavljeno ovim radom imalo je za cilj da ispita metrijske karakteristike i faktorsku strukturu Inventara porodične klime (FCI, Kurdek i saradnici, 1995), kao i sociodemografske korelate ovako operacionalizovanog konstrukta porodične klime. Ova skala primenjena je na uzorku od 561 ispitanika adolescentnog uzrasta (prosečan uzrast 16 godina). Izdvojena su četiri faktora koji zajedno objašnjavaju 62,29% varijanse. Prvi faktor je definisan kao Prihvatanje, drugi (Autonomija u porodičnim odnosima) se odnosi na nivo samostalnosti i nezavisnosti među članovima porodice, dok treći izdvojeni faktor- Konflikti, upućuje na učestalost i značaj konflikata među članovima porodice. Četvrti faktor- Supervizija, deo je originalnog Inventara porodične klime, ali se na našem uzorku pokazao veoma lošim, usled čega je izbačen iz dalje analize. Ovako skraćena skala ima 18 ajtema i dobre metrijske karakteristike. Porodična klima je procenjena kao bolja u porodicama u kojima oba roditelja rade, čije je materijalno stanje procenjeno kao bolje i u porodicama sa egalitarnom raspodelom roditeljskih uloga i obaveza u kući. Ispitanici sa sela procenjuju svoje porodično okruženje kao bolje. Ključne reči: porodična klima, porodica u tranziciji 1 Rad je deo projekta pod naslovom Porodica kao vrednost u društvu u procesu tranzicije koji je finansijski pomogao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj. 2 Adresa autora: imihic@ff.ns.ac.yu

Ivana Mihić, Marija Zotović i Ivan Jerković UVOD Istraživanje porodice zauzima veoma važno mesto u temama razvojne psihologije, ali i drugih grana ove nauke, sociologije, demografije i drugih naučnih disciplina. U psihološkim istraživanjima porodici se prilazi kao sistemu intimnih, cirkularnih uticaja koji ostavljaju efekte na razvoj svakog pojedinog člana i na porodicu kao celinu. U tom smislu, porodicu čine nekoliko ljudi koji žive zajedno, najčešće u dve generacije- roditelji i deca, i svako od članova doprinosi formiranju specifičnog načina života i dinamike relacija unutar porodice. Porodica kao celina ima za cilj da odgovori na specifične razvojne i nerazvojne potrebe svakog svog člana. Način na koji ona to radi, je takođe njena specifičnost (Cierpka, 2005a). Brojna istraživanja porodice sprovođena su da bi se dokazala međuzavisnost i uzročnost različitih aspekata porodičnog života, kako bi se bolje razumela priroda odnosa unutar porodice, međuzavisnost uloga i funkcija pojedinih članova porodice. Zahvaljujući tim rezultatima postalo je moguće na lakši i jednostavniji način odrediti porodični život i njegov uticaj meriti u daljim istraživanjima u kojima se porodica uzima kao činilac promena ili drugih aspekata socijalnog i psihičkog života (Parke, 2004, Cierpka, 2005b). Kao jedan od takvih integrativnih načina predstavljanja porodičnog funkcionisanja uvedena je porodična klima. Koncept porodičnog okruženja ili porodične klime, Moos i Moos su još 1974. definisali preko relacija bliskosti, konflikata i emotivne razmene. Oni su naime, pretpostavili da se emotivna klima može ispitati i operacionalizovati preko nekoliko svojih faktora: - porodična ekspresivnost - mera emotivne razmene, predstavlja nivo u kom su članovi porodice međusobno u stanju da razmenjuju emocije i komuniciraju na emotivnom nivou - kohezija - nivo u kom su članovi porodice privrženi jedni drugima i porodici kao celini - konflikti - učestalost izražavanja agresije i ljutnje u relacijama među članovima sistema (Moos i Moos, 1976). Konstrukti kohezivnosti, emotivne razmene, kontrole i autonomije unutar porodičnog sistema pojmovi su različitih teorija porodičnih sistema, koji danas zauzimaju centralno mesto kao najupotrebljiviji teorijski koncepti porodice (Parke, 2004; Charles, 2001; Olson, 2000; Milojković i sar., 1997; Kawash i Kozeluk, 1990), pa se nalazi i teorijsko opravdanje za korišćenje ovih aspekata funkcionisanja porodice kao integrativne mere porodične klime. Porodice sa visokim nivoima emotivne razmene u istraživanjima se povezuju sa visoko pozitivnim razvojnim korelatima, dok se sa pojavom razvojnih problema povezuju porodice sa konfliktima kao dominantnom karakteristikom porodične klime. Neka istraživanja izdvajaju kao posebno nepovoljnu za razvoj porodičnu klimu kojom dominira afektivna kontrola, pri čemu porodica ne omogućuje emotivnu razmenu, i u odnosima dominira emotivna zakočenost. Kao porodična klima koja je najoptimalnija za razvoj u nekim radovima se navodi ona u kojoj je 298

Struktura i sociodemografski korelati porodične klime u porodicama na teritoriji Vojvodine dozvoljena autonomija i individualnost uz zadržavanje bliskosti među članovima (Bomor i Sabatelli, 1996). Rezultati studija porodične klime kao korelata razvoja ukazali su na značajne efekte koji ona može imati na različite aspekte razvoja dece i adolescenata. - Prilagođavanje na školu i akademsko postignuće. Nivo prihvatanja i kontrole u relacijama unutar sistema pokazao se kao značajan korelat i prediktor akademskog postignuća i prilagođavanja kod dece školskog i adolescentnog uzrasta još 80-tih (Felner i sar., 1985). Nelson je 1984., izneo zaključke da je dobro akademsko postignuće na preadolescentnom uzrastu povezano sa disciplinom i redom kao dominantnom karakteristikom porodične klime (Nelson, 1984). Nešto kasnije Dornbush je akademsko postignuće doveo u vezu sa dozvoljenim nivoom autonomije i kontrole koji karakterišu porodične odnose i naročito vaspitno ponašanje (Dorbush, 1987). U kasnijim istraživanjima prilagodljivost dece na ranom adolescentnom uzrastu na život i funkcionisanje u školi dovedena je u vezu i sa percepcijom prihvatanja i podrške u celokupnom porodičnom sistemu, kao i sa percepcijom porodične organizacije, a porodična iskustva i u adolescentnom uzrastu navođena kao značajni korelati razrešavanja razvojnih kriza ovog uzrasnog perioda (Du Bois i sar, 1997). Kada je u pitanju nadzor i kontrola, najbolji uspeh postižu deca čiju porodičnu klimu karakterišu srednji nivoi supervizije, i to isključivo u porodicama u kojima je dozvoljen nizak nivo autonomije (Kurdek i sar., 1995). - Razvoj identiteta. Nelson i saradnici su 1993. ukazali da najoptimalnije uslove za razvoj identiteta stvaraju nisko konfliktne porodice. Ispitanici iz takvih porodica bili su takođe manje skloni pojavi psihijatrijskih simptoma (Nelson i sar., 1993). Novija istraživanja ističu da je u formiranju identiteta kod adolescenata percepcija porodične klime značajnija od percepcije i realnog kvaliteta odnosa roditelj-dete. Pri tom se porodice koje podržavaju autonomiju uz srednje nivoe bliskosti izdvajaju kao najoptimalnije okruženje za razvoj (Matheis i Adams, 2004). - Razvoj afektivne vezanosti u adolescenciji. Od prvih istraživanja afektivne vezanosti ukazivalo se na značaj različitih aspekata porodičnih odnosa na formiranje i održavanje sigurnog tipa afektivne veze. Pri tom se uglavnom govori o senzitivnosti u odnosu roditelja ka detetu, te različitim korelatima koji su vezani za stabilnost porodičnog sistema (razvodi, konflikti, i sl.) (Belsky, 1999). Takođe pokazano je da niski nivoi kohezivnosti u porodici, kao i visoka izraženost konflikata kao karakteristika porodične klime imaju značajan efekat na formiranje izbegavajućeg i odbijajućeg afektivnog stila (Harvey i Byrd, 1998). - Problemi u ponašanju. Porodična klima se u istraživanjima izdvaja i kao korelat pojave problema u ponašanju. Česti konflikti kao karakteristika porodičnog okruženja navodi se kao faktor razvoja ove problematike, kao i anksioznosti u socijalnim kontaktima (Mc Hale i sar., 2000). Istraživanja porodica na teritoriji naše zemlje, ukazuju na promene u porodičnoj strukturi i funkcionalnosti koje se povezuju sa širim društvenim 299

Ivana Mihić, Marija Zotović i Ivan Jerković događanjima i tranzicijom. Osim promena u konstelacijama porodica (jednoroditeljske porodice nastale usled razvoda, nesreća, ratova ili želje da se samostalno podiže dete), sa društveno-političkom tranzicijom se povezuju i smanjen broj dece u porodicama, učestalost razvoda, kasnije stupanje u brak, ali i vraćanje višegeneracijskim porodicama (Tomanović, 2004; Milić, 2004; Bobić, 2004). Promene se uočavaju i u funkcionalnosti porodica. Istraživanja beleže pomake porodica ka nebalansiranim, sa umreženim i haotičnim relacijama (Gačić i sar., 2004; Draganić-Gajić i Stamenković-Rudić, 2004; Mihić, 2005). Ove promene shvaćene su kao snaga porodice i odgovor na šire društveno stanje nesigurnosti. Ipak, kako teorijski koncepti i istraživanja daju dokaze o povezanosti ovakvih promena sa razvojem unutar porodice, javlja se potreba za primenom jedne, integrativne mere porodičnog okruženja. Takva mera je porodična klima koja je ispitivana u ovom istraživanju primenom FCI (Family Climate Inventory). FCI skala, čiji su autori Kurdek i saradnici, imala je nekoliko formi (Kurdek i sar., 1993, 1995). Autori su kao aspekte porodične klime merili kontrolu, prihvatanje, autonomiju unutar sistema, i intenzitet konflikata. CILJ ISTRAŽIVANJA Osnovni cilj ovog istraživanja je da se ispitaju metrijske karakteristike i faktorska struktura Inventara porodične klime (FCI), te da se ispitaju sociodemografski korelati ovako operacionalizovanog konstrukta porodične klime. METOD Uzorak Istraživanje prikazano ovim radom sprovedeno je na uzorku od 561 porodice sa teritorije Vojvodine. Informacije o karakteristikama porodice dobili smo od adolescenata (160 mladića i 401 devojka), učenika srednjih škola sa teritorije Novog Sada, Kikinde, Sombora i okolnih manjih mesta i sela. U Novom Sadu, deo istraživanja urađen je u Nikolajevskom srednjoškolskom domu učenika, čime su dobijene informacije i o porodicama iz mesta udaljenijih od centara istraživanja. Uzrast ispitanika obuhvatao je srednju adolescenciju, sa rasponom od 15-19 godina i prosekom od 16 godina. Iz grada je bilo 56, 8%, a sa sela 43, 2% ispitanika. Iz potpunih porodica dolazi 85,4% ispitanika. U slučaju ispitanika koji žive u porodicama formiranim nakon razvoda ili gubljenja jednog od roditelja, podaci koje 300

Struktura i sociodemografski korelati porodične klime u porodicama na teritoriji Vojvodine su davali odnose se na karakteristike i funkcionisanje aktuelne porodice. U slučaju jednoroditeljskih porodica, ovaj princip je takođe poštovan, pa izostaju podaci za roditelja sa kojim dete ne živi. Istraživanje je sprovedeno u periodu od septembra 2005. godine do januara 2006. godine. Varijable i instrumenti istraživanja Ispitanici su davali informacije o sledećim socio-demografskim karakteristikama svojih porodica: - mesto stanovanja (selo-grad) - obrazovanje roditelja - zaposlenost roditelja - procena materijalnog stanja porodice na trostepenoj skali sledećeg sadržaja: a) loše - uglavnom ne možemo da priuštimo ono što nam je potrebno b) srednje - najčešće možemo da priuštimo sve što nam treba, ali se dešava da nemamo dovoljno novca c) dobro - možemo da priuštimo sve što nam treba. Osim ovih varijabli, ispitanici su davali informacije o podeli posla u kući, opisujući svakodnevne aktivnosti i zaduženja svojih roditelja. Na osnovu ovih podataka, porodice su svrstavane u sledeće kategorije: - tradicionalne porodice - porodice u kojima postoji nesrazmernost broja obaveza u kući u korist majke, ili raspodelom uloga dominira podela na «muške» poslove (fizički poslovi, radovi u njivi, oko stoke) i «ženske poslove» (poslovi u kući, oko domaćinstva i dece). - egalitarne porodice - porodice u kojima postoji ravnopravna procenjena podela obaveza po brojnosti, i kvalitetu obaveza, i porodice u kojima ne postoji procenjena dihotomija muških i ženskih uloga. Porodična klima merena je i operacionalizovana konstruktom koji nudi Lawrence Kurdek (Kurdek i Fine, 1993; Kurdek, Fine i Sinclair, 1995). Po njemu porodičnu klimu čine uočena ili procenjena ponašanja koja ukazuju na kontrolu nad pojedinim članovima, prihvatanje, dozvoljavanje samostalnosti u donošenju odluka i stavovima, kao i učestalost i intenzitet konflikata u porodici. Istrument koji smo koristili je prvi prevod upitnika Family Climate Inventory. Ovaj upitnik sastoji se od 24 ajtema koji opisuju različita ponašanja članova porodice i odnosa među njima, a od ispitanika se traži da na sedmostepenoj skali procene u kojoj meri je opisano ponašanje karakteristično za članove njihovih porodica i porodice u celini. Po autorima, ova skala meri četiri faktora porodične klime kojima je ovaj konstrukt i operacionalizovan: 301

Ivana Mihić, Marija Zotović i Ivan Jerković 1. supervizija - procenjen nivo nadzora u kući, kontrole ponašanja i nametanja pravila 2. prihvatanje - procenjena toplina u odnosima unutar porodice, te prihvatanje članova porodice 3. autonomija - procenjena tendencija porodice da podržava samostalnost njenih članova, u aktivnostima i donošenju odluka 4. konflikti i način rešavanja konflikata - procenjena učestalost i značaj konflikata, svađa, neslaganja u porodici, i efekata koji oni ostavljaju na karakteristike porodice. Autori dozvoljavaju da postoji korelacija među ovim faktorima, a pouzdanost subskala merena Kronbah alfom u njihovim istraživanjima je.75 za superviziju,.99 za prihvatanje,.85 za autonomiju, i.91 za subskalu konflikti (Kurdek, Fine i Sinclair, 1995). REZULTATI Psihometrijska provera FCI skale Skala koju smo koristili u ovom istraživanju za operacionalizaciju i merenje porodične klime je Inventar porodične klime - FCI (Family Climate Inventrory, Kurdek, 1993). Latentni prostor skale ispitivan je primenom faktorske analize sa Promax rotacijom, koja daje mogućnost korelacije između faktora, s obzirom da je i u originalnom obliku skale naglašeno da je dozvoljena korelacija između merenih faktora inventara. Na osnovu karakterističnih vrednosti izdvojena su 4 faktora koji objašnjavaju 62, 29% varijanse stavki (tabela 1). Tabela 1. Karakteristične vrednosti faktora i procenti objašnjene varijanse karakteristična vrednost % objašnjene varijanse FAKTOR 1 9, 07 37, 79% FAKTOR 2 2, 45 10, 2% FAKTOR 3 2, 29 9, 56% FAKTOR 4 1, 14 4, 73 Prvi izdvojeni faktor objašnjava 37,79% ukupne varijanse. Sklop prvog izdvojenog faktora dat je u tabeli 2. 302

Struktura i sociodemografski korelati porodične klime u porodicama na teritoriji Vojvodine Tabela 2. Sklop prvog izdvojenog faktora Stavka Sadržaj stavke r 10 Bar neko iz moje porodice me pita kako je bilo u školi.. 784 12 Bar neko iz moje porodice pokazuje da mu je zaista stalo do mene.. 836 11 Mogu da se obratim svojoj porodici za pomoć.. 860 9 Bar neko iz moje porodice će mi pomoći, ako imam ličnih problema.. 846 8 Bar neko iz moje porodice uvek može da odvoji vreme da razgovara sa. 849 mnom o stvarima koje su mi važne. 7 U mojoj porodici uvek se nađe neko da mi pomogne ukoliko mi je pomoć. 747 potrebna. Stavke kojima je zasićen ovaj faktor opisuju ponašanja prihvatanja, topline u odnosima među članovima porodice, te poimanje porodice kao grupe kojoj se uvek može obratiti za pomoć. Ovako opisan faktor imenovali smo kao PRIHVATANJE. Drugi izdvojeni faktor objašnjava 10,2% ukupne varijanse. Sklop drugog faktora dat je u tabeli 3. Tabela 3. Sklop drugog izdvojenog faktora Stavka Sadržaj stavke r 21 U mojoj porodici problemi se rešavaju svađom.. 892 20 Svi u mojoj porodici kritikuju jedan drugog.. 857 19 U mojoj porodici svi idu jedni drugima na živce.. 844 24 Moja kuća je puna vike i svađe.. 832 23 U mojoj porodici se svi jako ljute oko glupavih stvari.. 820 22 U mojoj porodici svađe traju dugo.. 819 Stavke koje su u najvišoj korelaciji sa drugim izdvojenim faktorom, opisuju frekvencu i karakteristike konflikta u porodici, te ponašanja neslaganja. Ovaj faktor imenovan je kao KONFLIKTI U PORODICI. Treći izolovani faktor objašnjava 9,56% ukupne varijanse. Stavke koje u najvećoj meri određuju ovaj faktor prikazane su u tabeli 4. Tabela 4. Sklop trećeg izdvojenog faktora Stavka Sadržaj stavke r 15 Bar neko iz moje porodice me ohrabruje da samostalno donosim odluke.. 847 16 Bar neko iz moje porodice me ohrabruje da svoje slobodno vreme provedem. 844 kako želim. 14 Bar neko iz moje porodice me ohrabruje da izrazim svoje mišljenje.. 840 303

Ivana Mihić, Marija Zotović i Ivan Jerković Bar nekom iz moje porodice prija ako radim stvari onako kako mislim da. 835 17 treba. 13 Čini mi se da je bar nekom iz moje porodice važno šta imam da kažem.. 761 Bar neko iz moje porodice mi pomaže da pronađem način na koji ću nešto da. 725 18 uradim. Ovaj faktor zasićen je stavkama koje ukazuju na odobravanje i ohrabrivanje na slobodu mišljenja, izbora, samostalnost u donošenju odluka, uz istovremenu tendenciju da se prihvati i podrži sam taj izbor, ili samostalnost. Treći izdvojeni faktor imenovali smo AUTONOMIJA U PORODICI. Poslednji izdvojeni faktor objašnjava oko 4,73% ukupne varijanse, i stavke kojima je on zasićen date su u tabeli 5. Tabela 5. Sklop četvrtog izdvojenog faktora Stavka Sadržaj stavke r 4 Bar neko iz moje porodice me uvek nadzire i zna šta radim.. 698 6 Moja porodica proverava sa kim se družim.. 692 2 U porodici mi ne dozvoljavaju da na neka mesta idem sam/sama.. 660 1 U porodici mi govore da postoje TV emisije ili filmovi koje ne smem da. 604 gledam jer nisu dobre za mene. 5 U mojoj porodici mi nije dozvoljeno da kasno ležem na spavanje.. 552 3 Ako negde želim da odem posle škole, moram da se javim i kažem gde. 536 idem. Stavke koje ulaze u sklop četvrtog izdvojenog faktora opisuju ponašanja kontrole i nadzora od strane članova porodice, kao i nametanje pravila i granica. Ovako opisan faktor imenovali smo SUPERVIZIJA U PORODICI. U tabeli 6 prikazani su koeficijenti korelacije među faktorima. Korelacije ukazuju na relativno visok nivo povezanosti pozitivnog smera između prvog i trećeg izdvojenog faktora (Prihvatanja i Autonomije u porodici) i srednje vrednosti povezanosti negativnog smera između prvog i drugog faktora (Prihvatanja i Konflikti u porodici), kao i između drugog i trećeg (Autonomija i Konflikti). Sa četvrtim izolovanim faktorom (Supervizija) ni jedan faktor nije u korelaciji većoj od.30. Tabela 6. Korelacije među faktorima prvog reda Izdvojeni faktori 2. Konflikti u 3. Autonomija 4. Supervizija 1. Prihvatanje porodici u porodici u porodici 1. Prihvatanje 1 -. 498. 665 -. 03 2. Konflikti u porodici -. 498 1 -. 482. 08 3. Autonomija u por.. 665 -. 482 1 -. 11 4. Supervizija u porodici -. 03. 08 -. 11 1 304

Struktura i sociodemografski korelati porodične klime u porodicama na teritoriji Vojvodine Faktorskom analizom drugog reda izdvojen je jedan faktor koji objašnjava 52,93% ukupne varijanse. Korelacije primarnih faktora sa ovim faktorom prikazane su u tabeli 7. Tabela 7. Koeficijenti korelacije primarnih faktora sa faktorom II reda Primarni faktori Faktor II reda 1. Prihvatanje. 863 2. Konflikti u porodici -. 772 3. Autonomija u porodici. 864 4. Supervizija u porodici -. 170 Prva tri izolovana faktora imaju visoke korelacije sa faktorom II reda, što ukazuje na to da imaju jedinstven predmet merenja, koji se može označiti kao porodična klima. Četvrti faktor prvog reda, Supervizija u porodici, ima izrazito nisku korelaciju, na osnovu čega možemo zaključiti da ima drugačiji predmet merenja. Ovo dokazuje i analiza korelacija ajtem-total. Dok su korelacije između ajtema koji pripadaju prvom, drugom i trećem faktoru i ukupnog skora na skali visoke i iznose od.58 do.71, korelacije šest ajtema koje pripadaju četvrtom izolovanom faktoru sa ukupnim skorom su izuzetno niske (od.14 do.26), a jedna od korelacija (ajtem 5.) nije statistički značajna. Primarni faktori izolovani u našem istraživanju daju identičnu strukturu koja je primenom ove skale dobijena u istraživanjima u inostranstvu. I u ovim istraživanjima karakteristike faktora Supervizije (niska vrednost Alfa koeficijenta za ovu podskalu) ukazivale su na metrijsku problematičnost ovih ajtema. (Kurdek, Fine, 1993; Kurdek, Fine i Sinclair, 1995). Na našem uzorku ajtemi četvrtog izolovanog faktora- supervizija, nisu pokazali zadovoljavajuće metrijske karakteristike, niti jedinstven predmet merenja sa ostalim izolovanim faktorima te se mogu koristiti zasebno (kao poseban skor). U tom slučaju, unutrašnja konzistentnost je i na ovom uzorku veoma loša (.69), pa se ajtemi koji pripadaju ovom faktoru mogu izbaciti iz konačnog izgleda skale. Konačna verzija Inventara porodične klime imala bi tako 18 ajtema koji pripadaju ostalim izolovanim faktorima (Prihvatanje, Autonomija u porodici, Konflikti u porodici). Interna konzistentnost ovako dobijene skale je izuzetno visoka, i merena Cronbachovim alfa koeficijentom iznosi.94. Vrednosti Alfa koeficijenata za podskale Inventara porodične klime su takođe zadovoljavajuće i date su u tabeli 8. Tabela 8. Interna konzistentnost podskala Inventara porodične klime Podskala Cronbach alfa Prihvatanje. 901 305

Ivana Mihić, Marija Zotović i Ivan Jerković Autonomija. 899 Konflikti. 918 Sociodemografski korelati porodične klime merene skraćenim FCI Tip porodice S obzirom na kriterijume navedene pri operacionalizaciji varijabli, porodice iz uzorka svrstane su u kategoriju tradicionalnih (77,4%) ili egalitarnih (22,6%) porodica. Analiza je ukazala na statistički značajne razlike u kvalitetu porodične klime i pojedinih njenih aspekata, merenih podskalama Inventara porodične klime (FCI) (rezultati su prikazani u tabeli 9). Tabela 9. Razlike u percepciji porodične klime s obzirom na tip porodice porodična klima prihvatanje autonomija konflikti tip porodice tradicionalna 33, 82 9, 81 12, 09 36, 02 nije st. 2,08** 2,65** 2,55** Egalitarna 28, 42 7, 44 9, 64 36, 65 značajno ** p<. 01 Statistički značajno boljom porodičnu klimu u celini opisuju ispitanici iz porodica kategorisanih kao egalitarne. Ispitanici iz egalitarnih porodica postižu statistički značajno niže skorove na podskalama Prihvatanje i Autonomija, što znači da su ovi aspekti porodične klime procenjeni kao bolji u egalitarnim porodicama. Na skali Konflikti nema statistički značajne razlike. Ovo upućuje na zaključak da se u egalitarnim porodicama više podstiče detetova samostalnost, nezavisnost i autonomija, kao i pravo na detetovo mišljenje, uz klimu topline, prihvatanja i podrške, nego u tradicionalnim porodicama. Kada je u pitanju učestalost koflikata, ove dve kategorije porodica se ne razlikuju. Zaposlenost roditelja i procenjeno materijalno stanje porodica U našem uzorku približno je jednak procenat porodica u kojima oba roditelja rade, i onih u kojima je zaposlen samo jedan roditelj. Uočene su statistički značajne razlike u kvalitetu porodične klime uopšte i pojedinih njenih aspekata (tabela 10). Tabela 10. Razlike u percepciji porodične klime s obzirom na zaposlenost roditelja 306

Struktura i sociodemografski korelati porodične klime u porodicama na teritoriji Vojvodine zaposlen roditelj porodična klima prihvatanje autonomija konflikti Oba 31,96 9,16 11,49 36,69-3,67** -3,25** -2,67** 3,68** jedan 38,26 11,09 13,17 33,95 ** p<. 01 Značajno boljom porodičnu klimu procenjuju ispitanici iz porodica u kojima oba roditelja rade. Isto važi i za prihvatanje, autonomiju i konflikte kao aspekte porodične klime. Međutim, kako i u porodicama u kojima je samo jedan roditelj formalno zaposlen, i drugi roditelj radi (najčešće u nekom obliku poljoprivredne proizvodnje), pretpostavljamo da su dobijene razlike pod uplivom nekih drugih intervenišućih varijabli. Jedna od njih je verovatno materijalno stanje porodice. U porodicama u kojima su oba roditelja zaposlena ima statistički značajno (χ2= 30.15, p<. 01) više ispitanika koji procenjuju materijalno stanje svoje porodice kao dobro (u značenju datom u operacionalizaciji varijabli). S obzirom na razlike u procenjenom materijalnom stanju porodice, porodice se razlikuju i u procenjenoj porodičnoj klimi u celini (F=8.74, p<.01), i to tako da najboljom porodičnu klimu u celini procenjuju porodice sa dobrim materijalnim stanjem, a najlošijom, porodice čije je materijalno stanje procenjeno kao loše (najčešće ne mogu da priušte sebi ono što im je potrebno). Mada se u porodicama sa boljim materijalnim stanjem procenjuje bolje prihvatanje, veći stepen autonomije, te razlike nisu statistički značajne. Izgleda da razlike u proceni porodične klime s obzirom na materijalno stanje porodice, prave procenjene razlike u učestalosti i izraženosti konflikata, koje su najčešće kod porodica sa lošim materijalnim stanjem, a najređe kod porodica čije je materijalno stanje opisano kao dobro (grafik 1). Grafik 1. Razlike u aspektima porodične klime s obzirom na materijalno stanje porodice 50,00 40,00 30,00 20,00 10,00 loљe materijalno stanje srednje materijalno stanje dobro materijalno stanje 0,00 prihvatanje autonomija konflikti porodična klima Mesto stanovanja 307

Ivana Mihić, Marija Zotović i Ivan Jerković Ispitanici iz porodica iz seoskih procenjuju boljom porodičnu klimu u celini. Statistički značajne razlike nisu, međutim, uočljive su u svim merenim aspektima porodične klime (prikaz rezultata u tabeli 11). Porodice iz grada i sela razlikuju se u procenjenom nivou autonomije i izraženosti konflikata. Tabela 11. Razlike u percepciji porodične klime s obzirom na mesto stanovanja porodična klima prihvatanje autonomija konflikti mesto stanovanja Grad 36,48 2,74** 10,24 nije st. 12,81 2,21* 34,57-3,27 Selo 31,91 9,55 značajno 11,39 36,99 ** ** p<. 01; * p<. 05 Ispitanici iz porodica iz grada izveštavaju o manje izraženom poštovanju i ohrabrivanju na samostalno mišljenje, manjem podržavanju samostalnosti u donošenju odluka u odnosu na ispitanike iz sela. Takođe, ispitanici sa sela izveštavaju o manjoj učestalosti i intenzitetu konflikata. Kad je u pitanju prihvatanje u porodici, nije bilo statistički značajnih razlika s obzirom na mesto stanovanja. ZAKLJUČCI Faktorskom analizom izolovana su četiri primarna faktora, koja po svojoj strukturi odgovaraju faktorima koji ulaze u sastav originalne verzije upitnika. To su: - Prihvatanje - definisano kao procenjen nivo topline, podrške i prihvatanja u porodičnim odnosima - Konflikti - definisan kao procenjen nivo učestalosti i intenziteta konflikata u porodici - Autonomija - definisana kao procenjen nivo podržavanja samostalnosti u donošenju odluka, prava na sopstveno mišljenje i uverenje, i spremnosti porodice da to pravo podrži i ispoštuje; procenjen nivo samostalnosti koji porodica dozvoljava svojim članovima - Supervizija - definisana kao procenjen nivo nadzora i kontrole usmeren ka pojedinim članovima porodice, nivo nametnutih pravila u porodici. Faktorskom analizom drugog reda, izolovan je jedan faktor, koji se može opisati kao generalni faktor porodične klime. Sa ovim faktorom su prva tri u visokoj korelaciji, dok četvrti faktor - Supervizija ima veoma nisku korelaciju. I korelacije među faktorima oslikavaju sličnu strukturu: prva tri faktora su međusobno u korelacijama srednjih ili visokih vrednosti, dok četvrti faktor nije u značajnoj korelaciji ni sa jednim primarnim faktorom. 308

Struktura i sociodemografski korelati porodične klime u porodicama na teritoriji Vojvodine Korelacija ajtem - total koja je ukazala na izrazito niske, čak i ne statistički značajne doprinose stavki koje pripadaju četvrtom faktoru konačnom skoru, dovela nas je do zaključka da ova podskala ima drugačiji predmet merenja, te da se ne može koristiti kao deo Inventara porodične klime. Skala je, i u našem i u istraživanjima koje je sproveo autor FCI upitnika, pokazala nisku internu konzistentnost (Cronbachova alfa na našem uzorku =.69, a na uzorcima iz inostranstva =.75). Iz svih ovih razloga, kao rezultat ovog istraživanja i analize, sačinjena je konačna verzija Inventara porodične klime. Skala ima 18 ajtema koji pripadaju trima izolovanim faktorima - Prihvatanje, Konflikti, Autonomija. Svaka od navedenih podskala ima po šest čestica. Unutrašnja konzistentnost skale je veoma zadovoljavajuća (Alfa je.94), a zadovoljavajuće metrijske karakteristike pokazuju i subskale Inventara. Na osnovu podataka sa Inventara može se izračunati ukupan skor koji govori o kvalitetu generalne porodične klime (ajtemima koji pripadaju subskali Konflikti pre sabiranja mora se obrnuti smer). Osim ovog, mogu se dobiti i skorovi na pojedinačnim subskalama, koji govore o kvalitetu različitih aspekata porodične klime. Kao relevantne socio-demografske varijable koje razlikuju procenjeni kvalitet porodične klime, u ovom istraživanju pokazale su se: - tip porodice - u porodicama egalitarnog tipa porodična klima je procenjena kao bolja u odnosu na porodice tradicionalnog tipa; - zaposlenost roditelja i materijalno stanje porodice - porodična klima je procenjena kao bolja u porodicama u kojima oba roditelja rade, i gde se materijalno stanje ocenjuje kao dobro; - mesto stanovanja - o boljoj porodičnoj klimi izveštavaju adolescenti iz porodica sa sela. Ovaj podatak je zanimljiv za potencijalno dodatno istraživanje, jer se postavlja pitanje, da li je okruženje u porodicama sa sela zaista kvalitetnije, ili su adolescenti iz ove sredine manje zahtevni i kritični u odnosu na autonomije i konflikata među članovima svoje porodice. LITERATURA Belsky, J. (1999). Interactional and Contextual Determinants of Attachment Security. in: J. Cassidy, P. Shaver (ur.), Handbook of Attachment- Theory, Research and Clinical Applications. New York, London, The Guilford Press. Bobić M. (2004). Transformacija braka-strategije konzerviranja i odlaganja promena. U A. Milić (ur.), Društvena transformacija i strategije društvenih grupa: svakodnevica Srbije na početku trećeg milenijuma. Beograd, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta. 309

Ivana Mihić, Marija Zotović i Ivan Jerković Bomor, J. A. & Sabatelli, R. M. (1996). Family Systems Dinamics, Gender and Psychosocial Maturity in Late Adolescence. Journal of Adolescent Research, 11, 421-439. Charles, R. (2001). Is There any Empirical Support for Bowen's Concepts of Differentiation of Self, Triangulation and Fusion? The American Journal of Family Therapy, 29, 279-292. Cierpka, M. (2005a). Introduction to Family Assessment. U M. Cierpka, V. Thomas & D.H. Sorenkle (Eds.), Family Assessment: Integrating Multiple Perspectives. Cambridge, Hogrefe. Cierpka, M. (2005b). The Tree-Level Model of Family Assessment. U M. Cierpka, V. Thomas & D.H. Sorenkle (Eds.), Family Assessment: Integrating Multiple Perspectives. Cambridge, Hogrefe. Dornbush, S. M. & Ritter, P. L. (1987). The Relation of Parentnig Style to Adolescent School Performance.Child Development, 63, 542-547. Du Bois, D. L., Eitel, S. K. & Felner, R. D. (1997). Effects of Family Enviroment and Parent Child Relationship on School Adjustment During the Transition to Early Adolescence. Journal of Marriage and the Family, 56(2), 405-414. Felner, R. D., Aber, M. S., Primavera, J. & Cauce, A. M. (1985). Adaptation and Vulnerability in High Risk Adolescents: an Examination of Enviromental Mediators. American Journal of Community Psychology, 13, 365-379. Gačić B., Trbić V. i Marković M. (2004). Funkcionisanje porodice u društvenom kontekstu hronične krize u Jugoslaviji. U J. Veselinović (ur.), Izazovi porodica, izazovi porodičnih terapeuta u vremenu tranzicije. Beograd, Centar za porodicu. Gajić-Draganić S. i Stamenković-Rudić B. (2004). Tranzicija-izazov braku. U J. Veselinović (ur.), Izazovi porodica, izazovi porodičnih terapeuta u vremenu tranzicije. Beograd, Centar za porodicu. Harvey, M. & Byrd, M. (1998). The Relationship Between Perceptions of Selfesteem, Paterns of Familial Attachment and Family Enviroment During Early and Late Phases of Adolescence. International Journal of Adolescence and Youth, 7, 93-111. Kawash, G. & Kozeluk, K. (1990). Self-esteem in Early Adolescence as a Function of Position Within Olson's Circumplex Model of Marital and Family Systems. Social Behavior and Personality, 18(2), 189-196. Kurdek, L. & Fine, M. (1993). The Relation Between Family Structure and Young Adolescents Appraisals of Family Climate and Parenting Behavior. Journal of Family Issues, 14(2), 279-290. Kurdek, L., Fine, M. & Sinclair R. (1995). School Adjustment in Sixth Graders: Parenting transitions, Family Climate and Peer Norm Efects. Child Development, 66, 430-445. Matheis, S. & Adams, G. R. (2004). Family Climate and Identity Style During Late Adolescence. Identity: International Journal of Theory and Research, 4(1), 77-95. 310

Struktura i sociodemografski korelati porodične klime u porodicama na teritoriji Vojvodine McHale, J., Rao, N. & Karasnow, A. (2000). Constructing Family Climates: Chinese Mothers' Reports of Their Co-parenting behavior and preschoolers' adaptation. International Journal of Behavioral Development, 24(1), 111-118. Mihić, I. (2005). Uloga vaspitnog stila roditelja u proceni porodice. U M. Franceško i M. Zotović (ur.), Psihosocijalni aspekti društvene tranzicije u Srbiji. Novi Sad, Odsek za psihologiju. Milić A. (2004). Transformacija porodice i domaćinstva-zastoj i strategije preživljavanja. U A. Milić (ur.), Društvena transformacija i strategije društvenih grupa: svakodnevica Srbije na početku trećeg milenijuma. Beograd, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta. Milojković, M., Srna, J. i Mićović, R. (1997). Porodična terapija. Beograd, Centar za brak i porodicu. Moos, R. H. & Moos, B. S. (1976). A Typology of Family Social Enviroments. Family Process, 15, 357-371. Nelson, G. (1984). The Relationship Between Dimensions of Clasroom and Family Enviroment and the Self-concept, Satisfaction and Achievement of Grade 7 and Grade 8 Students. Journal of Community Psychology, 12, 267-287. Nelson, W. L. (1993). The Relationship of Family Structure and Family Conflict to Adjustment in Young Colledge Students. Adolescence, 28, 29-40. Olson, D. H. (2000). Circumplex Model of Marital and Family Systems. Journal of Family Therapy, 22, 144-167. Parke, R. D. (2004). Development in the family. Annual Review of Psychology, 55, 365-399. Tomanović S. (2004). Roditeljstvo u transformaciji: kapitali, problemi, strategije. U A. Milić (ur.), Društvena transformacija i strategije društvenih grupa: svakodnevica Srbije na početku trećeg milenijuma. Beograd, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta. 311

Ivana Mihić, Marija Zotović i Ivan Jerković ABSTRACT STRUCTURE AND SOCIODEMOGRAPHIS CHARACTERISTICS OF THE FAMILY CLIMATE IN VOJVODINA Ivana Mihić, Marija Zotović Department of Psychology, University of Novi Sad Ivan Jerković Faculty of Pedagogy, University of Novi Sad Research presented in this paper aimed to investigate psychometric characteristics and factor structure of Family Climate Inventory (FCI, Kurdek et al., 1995), as well as the sociodemographic correlates of the quality of family environment operacionalized by this scale. The research sample consisted of 561 adolescents (average age 16). Four factores were extracted.total variance explained by these four factors was 62. 29%. First factor has been defined as Acceptance, the second (Autonomy) considers the estimated level of independence between family members. The third factor- Conflicts implies frequency and influence of conflict situations and relations within the family. The fourth isolated factor- Supervision, was the dimension of original FCI scale, but has shown poor metric characteristics in our sample, and has been excluded from further analysis. The reduced Family Climate Inventory consists of 18 items, and has good psychometric characteristics (Cronbah α =.94). Family climate is assessed as better in dual earning families with egalitarian division of parental roles and household labor. Adolescents from rural families describe their family environment as better in quality. Key words: family climate, family and social transition 312