Ljubica M. ZJALIĆ 1 UDK: 347.77.012 Biblid 0025-8555,59(2007) Vol. LIX, br. 1, pp. 155-182 Izvorni naučni rad Januar 2007. INOVATIVNOST NEZAOBILAZAN ČINILAC RAZVOJA ABSTRACT The paper explores the impact of innovativeness on the process of development. Innovativeness is perceived as an ability of transformation of the existing ideas into useful new forms or combinations that are multiplied and turned into technological innovations. The development guided by information technologies contributes to the accelerated increase in productivity, and unlike the previous technologies, it exerts impact on globalisation by strengthening actual and financial relations. Not only that information technologies incite trade in goods but they create information products of great market value. The author points to the fact that innovativeness does not only entail the economic dimension, but it involves all fields of life, producing an invaluable impact on social, educational, cultural and other trends. Key words: innovativeness, invention, productivity, competitiveness, new technology, science, management, economic development, globalisation Ključne reči: inovativnost, invencija, produktivnost, konkurentnost, nove tehnologije, nauka, menadžment, razvoj privrede, globalizacija UVOD Posvećivanje sve više pažnje inovativnosti sposobnosti transformacije ideje u korisne pronalaske odnosno proizvode govori da je nastupio period u kome inovativnost treba da se svestrano sagleda. Shvatiti i razumeti inovativnost, čiji su putevi analize činjenica vrlo razgranati, a interpretacije često 1 Dr Ljubica M. Zjalić, naučni savetnik, Ekonomski institut, Beograd. 155
156 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja višeznačne, podrazumeva samo da se dosegne nit, koja povezuje sve ostale. 2 U pitanju su promene u temeljima modernog društva, jer se inovativnost suočava sa kulturom stvarne virtualnosti (važnije je ovladati medijima, nego sadržajem poruke) i ukorenjenosti ekonomskog delovanja u društvenim mrežama. Inovativnost je, međutim, prisutna i u celokupnom području ljudske aktivnosti, ali to razumevanje prolazi kroz specifičan kod komunikacije i utiče na promenu realnosti, pošto inovativnosti prethodi invencija, pa tako inovacija zavisi od spretnosti generisanja znanja uz otvaranje prilaza informacijama. 3 Pristup ovom problemu se zasniva na tezi da je inovativnost inicirana mudrošću... ljudskih ideja i razumevanju sveta koji ga okružuje, kako je to obrazlagao Džon Kenet Galbrajt (John Kenneth Galbraith) u svojim raspravama o privrednom rastu i razvoju. Zato se na inovativnost gleda kao na izuzetno složeno pitanje, jer se ne uklapa uvek u društveni kontekst, pošto svaka inovacija stvara potpuno nove životne uslove. Mnogi novi događaji su čak nalik na prethodne, ali razvoj postaje moguć tek zahvaljujući tom proizvođenju novine, unutar neke kategorije slučajeva, ukazuje Galbrajt. 4 To su, u osnovi, procesi strukturnog preobražaja do kojih treba što dublje da se pronikne, jer su promene nužno povezane sa vremenom i saglasno (društvenim) očekivanjima usredsređene su na razlike među pojedincima. Pitanje razvoja je, zato, sada mnogo značajnije nego ikad (ranije). 5 Tako konkurencija, na primer, deluje potpuno drukčije od one koja bi delovala u stacionarnom procesu, jer ekonomski napredak (u kapitalističkom društvu) znači nemir i stalno se ostvaruju nove inovacije koje zahtevaju nova ulaganja. 6 Važna je konkurencija novih dobara, novih tehnologija, novih izvora potreba, novog tipa organizacije. 7 Zato, ako je tržište onaj krajnji, odsudni i presuđujući test 2 Manuel Castells, Informacijsko doba: Ekonomija, društvo i kultura: uspon umreženog društva, Golden marketing, Zagreb, 2000, str. 37. 3 Manuel Castells, The Internet Galaxy Reflection on the Internet, Business and Society, Oxford University Press, Oxford, 2002, p. 5. 4 Jan Valsinger, Čovekov razvoj i kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 14. 5 The European Community s Development Policy Statement by the Council and the Commission, p. 1, htt:/europa.eu.int 6 Treba podsetiti da je Jozef Šumpeter prvi formulisao teoriju o inovaciji, pri čemu je usmerio značaj inovacije na proces razvoja kapitalizma kao ekonomskog sistema. Proces stvaralačkog razaranja osnovna je zbilja kapitalizma, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, Zagreb, 1982, str. 38, 43, 107-109. 113. 7 Joseph Schumpter, Kapitalizam, socijalizam, i demokracija, op. cit., 1982, str. 107-109, 113.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja preduzetničkog angažovanja i utroška široke lepeze različitih resursa, onda je očigledno da inovativnost u celom procesu dobija ključnu ulogu, jer je za bavljenje pitanjima razvoja privrede i društva nezaobilazna. Ta uloga je u samoj razlici i ogleda se u specifičnom značenju i snazi. 8 koju pojedina društva pridaju inovativnosti i njenoj realnoj zastupljenosti prema mogućnostima kojima neka zemlja raspolaže. Neke to čine kao nastavak već osvojenih, odnosno primenjenih izuma, a neke tragaju za novim, potpuno svesne tih vrednosti penjući se pokretanjem novih mehanizama (slobode na lestvici), stimulišući razvoj. To osvetljava društvo u pokretu i pojave dugog trajanja u kontinuitetu što, istovremeno, omogućava sve veću zastupljenost onih inovacija koje su najsloženije i njihove refleksije na razvoj sve povoljnije, kako bi se relevantna znanja, karakteristična za informacione tehnologije, ponudila i bila pogodna za integracione procese. 9 Značajno je, ipak, pri tom da li inovativnost zauzima adekvatno mesto zbog karakteristika uloge, koja zaokreće odnose između društvene baze i nadgradnje, odnosno prirode i kulture, i koliko to utiče na sve vidove ljudskog života. RAZVOJNO JEZGRO I SUŠTINA INOVATIVNOSTI Suština svih razvojnih promena, po svemu sudeći, ogleda se u inovativnosti. To što je toliko prisutna u celokupnom području ljudske aktivnosti, inovativnost postaje uvodna tačka prilikom analize kompleksnosti nove ekonomije, društva i kulture u nastajanju, uključujući i individualnu invenciju, pa konačni rezultat ovisi o složenom obrascu interakcije. 10 Ivovativnosti, u suštini, prethodi invencija (invencija = dosetljivost, dosetiti se) koja predstavlja ideju, 11 opis ili model za novo poboljšano sredstvo, proizvod, proces ili sistem. A, treba se setiti da su interpretacije zapaženih činjenica obično osta- 8 Tu treba ukazati i na percepciju: Percepcija je sredstvo samoorganizacije, a ne reprezentacije. Percepcija ima funkciju da organizmu omogući uspešnu adaptaciju ograničenjima svoga okruženja..., Nenad Golčevski i Goran Milovanović (urs.), Globalni građani, Beograd, 2004, Beogradska otvorena škola 9 20. INFOTECH 2005. /Informacione tehnologije, jul 2005, Vrnjačka banja. 10 Detaljnije u: Manudel Castells, Informacijsko doba: ekonomija, društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 41. 11 Ideja je zamisao koja se rodi inventitoru sama od sebe ili u vezi sa nekim događajem. Obično se brzo pojavi, mada lako brzo nestane, zato i u najbržem trenutku koji nas nekada nadahne, tim više, poznati trenutak kada tu ideju spoznamo i postanemo nje svesni. Borut Likar, Ustvarjalno razmišljanje, Inovativnost za mlade, Internet, 20/08/2005, http:/www.inovativnost.net 157
158 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja le u domenu u kojem su inicijalno zapažene (Ajnštajn). Najpre, dakle, nastane invencija, a zatim potencijalna inovacija, kao moguće upotrebljiv ili drugačije koristan novi izum, utemeljen u inovativnosti. Završni član u invecijsko-inovacijskom lancu je inovacija, kao dokazana korisna novina. A, invencija je, u osnovi, taj novi izum koji bi, možda, nekada mogao da bude upotrebljiv i koristan. U osnovi, prisutna su dva načina razmišljanja: konvergentno i divergentno razmišljanje. Pri konvergentnom razmišljanju sve su misli usmerene ka traženju jednog rešivog problema. Divergentno razmišljanje je, u suštini, stvarni pokušaj otkrivanja što više rešivih varijanti. Za inovativnost je karakteristična velika sposobnost preobražavanja postojećih ideja u korisno nove oblike ili kombinaciju koja je toga časa drugačija da izgleda sasvim nova. Invencija je, dakle, ideja, zamisao razvijanja do robe koja služi konačnoj upotrebi. Pa, ta individualna inventivnost je očajnička potraga za znanjem, prosvešćenosti, inspiracijom. Utilitarni mehanički pronalasci do kojih su dolazili ljudi zanatlijskog tipa ranije, stajali su na izvoru moderne fizike. Oštar individualizam Galileja bio je kapitalizam nastupajuće kapitalističke klase. 12 Progres je ranije, tako, transformisao uslove života, dok su njegovi bitni uzroci ostali netaknuti. Sadašnji intelektualni progres utiče da se ljudi menjaju, s obzirom da promena dolazi iznutra, što pomaže da se definišu razvojna rešenja, koja će omogućiti njihovo ostvarenje. Ali intelektualci su zapravo ljudi koji poseduju moć govorne i pisane riječi, a jedina osobina po kojoj se razlikuju od ostalih ljudi koji rade to isto, jeste pomanjkanje izravne odgovornosti za praktične stvari. To objašnjava jedan drugi nedostatak nedostatak izvornog znanja, koje može pružiti samo zbiljsko iskustvo. 13 Može se pretpostaviti da u toj metodološkoj neizvesnosti postoje neki koliko toliko prihvatljivi teorijski sistemi. Oseća se duh koji je stajao iza izuzetnih poduhvata, duh racionalnog induvidualizma, duh koji je privlačio na to područje ljude jake volje i intelekta. Genije je jednostavan um koji pronalazi ono što niko ranije nije umeo da pronađe. 14 Zato se u tome ne vide neki viši ciljevi i smisao, nego način na kojim se pospešuje razvitak privrede i društva, tj. bolji način društvene primene novih, posebno, informacionih tehnologija, (što nije utopijsko obećanje nego stvarna mogućnost) za za- 12 Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam, demokracija, op. cit., str. 161. 13 Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, op. cit., str. 189 i 198. (Intelektualci u politici nemaju adekvatne kvalifikacije za obavljanje određenih poslova). 14 Jacques Derrida, The Arheology of the Frivolous: Reading Condillac, trans. John P. Leavey, Jr. Lincoln: University of Nebraska Press, citirano prema: Statis Gurguris, Sanjana nacija, Beogradski krug, Beograd, 2004, str. 186.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja poslenost, razvoj zanimanja i kvalitet radnog mesta. Razvoj je, inače, pun protivurečnosti koje se ne mogu jednostavno ukloniti. Novo društvo je toliko snažno i globalizirajuće da preokreće celi svet sebi u korist. Pri tome, iz igre izbacuje svoje protivnike kao i sve one, zapravo, sve veće delove stanovništva, koji mu nisu od koristi. 15 A, izvanredno je veliki jaz između naše tehnološke prerazvijenosti i naše društvene podrazvijenosti. Suočiti se sa bezobzirnošću realnog sveta i nedostatkom smisla u istoriji, može samo ona osoba koja je iznutra tome dorasla svojim školovanjem i iskustvom. 16 ZAŠTO INOVACIJA? Smatra se da se ključno razumevanje pokretačkog duha nalazi u inovativnosti. A, u informacionom načinu razvoja posebno je snažno delovanje znanja na samo znanje, kao glavni izvor produktivnosti. 17 Pa, dok su produktivnost, kao i konkurentnost (competetiveness) činioci koji podstiču visoki ekonomski rast (bez inflacije), inovacije su pokretači nove ekonomije. U suštini, inovacija je funkcija visoko izučenog (veštog) rada i postojeće znanjem kreirane organizacije. 18 A, inovacija je, opet, sama po sebi, funkcija tri glavna činioca: prvo, kreiranja novog znanja u nauci, tehnologiji i u menadžmentu (bazičnih u inovacijama); drugo, raspoloživosti visoko obrazovane, same sobom programirane radne snage, koja može da koristi nova znanja za unapređenje produktivnosti (može biti i rezultat kvaliteta i kvantiteta obrazovnog sistema); treće, postojanja preduzetnika sposobnih i voljnih da preuzmu rizik transformacije inovacije u biznis. Ta se nadarenost dovodi u vezu sa postojanjem preduzetničke kulture, ali i sa otvaranjem institucija društva u pravcu preduzetništva. 19 Tako su tehnološke inovacije, prema Šumpeterovoj (Schumpeter) verziji, preduzetništvo. 20 A inovacije i preduzetništvo su u srcu nacionalne konkurentnosti. 21 Zato bi značajan obrt mogao da se dogodi brzo, ukoliko bi na pomolu bila ogromna ulaganja u istraživanja i razvoj in- 15 Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit., str. 12-13. 16 Ibid., str. 29. 17 Ibid., str. 52, f. 27. 18 Manuel Castells, The Internet Galaxy, Oxford University Press, Oxford, 2001, p. 100. 19 Ibid., pp. 103 104. 20 Ibid., p. 56. 21 M. Porter, The Competitive Advantage of Nations, p. 134, citirano prema: Dr Mlađen Kovačević, Dugoročne tendencije, stanje i ograničenja rasta konkurentnosti privrede i izvoza Srbije, Ekonomski anali, septembar 2004, str. 43. 159
160 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja formacionih tehnologija (IT), za koje treba stvoriti arhitekturu koja zadovoljava potrebe kod svih tipova korisnika: prvo, onih koji se bave informacijama; drugo, onih koji se bave razvojem programa; treće, IT odeljenja koja održavaju sisteme i pružaju podršku, povezujući odgovarajuće programe (bez obzira na kojem su programskom jeziku pisani). Na polju razvoja (softvera, na primer) afirmisaće se, upravo, oni koji budu imali najmoćniji alat za razvoj i mogućnost da se informacija prilagodi standardu koji ljudi već koriste i na koji su se navikli. 22 U međusobnoj povezanosti se menja tehnologija, društvo, privreda, kultura, zapravo sva područja koja je inovativnost zahvatila, tj. u koja je ona ušla ili upravo ulazi. To ukazuje na široke integracije znanja na novim osnovama, jer se stvara umrežena inovacijska sredina čija su dinamika i ciljevi postali, u velikoj meri, neovisni. Inovativnost je jedina mogućnost da se bude uključen u univerzalni (digitalni) jezik i čistu logiku umrežavanja sistema i da se stvaraju tehnološki uslovi za vodoravnu, globalnu komunikaciju. Zato se ne mogu zaobići istraživanja Roberta Soloua (Robert Solow), koji je utvrdio da porast prihoda po radnom satu nije bio rezultat dodavanja više radne snage sa manje kapitala, već je proizašao iz nekog drugog izvora (koji je izražen kao statički dodatak u jednačini proizvodne funkcije) ostatak je ekvivalent tehnoloških promena. Tako je dokazano da je produktivnost, koja podstiče ekonomski napredak, funkcija tehnoloških znanja i da se svodi na privredni rast, a da su odlike društva ključni činilac koji čini pozadinu privrednog rasta svojim uticajem na tehnološke inovacije. 23 Tako se još temeljitije aktivira pitanje strukture i dinamike informacijske ekonomije. 24 Pa, ipak, produktiv- 22 Ovde se misli na Program Office 12 čije je objavljivanje najavljeno za 2006. godinu, a u svojoj mreži imaće HML za sve formate fajlova. Čak i pre toga HML podrška će omogućiti razvoj alata i baza podataka koje dozvoljavaju međusobnu razmenu podataka. (Tu su i Windows Longhorn Beta 1 sa ugrađenom mogućnošću pretraživanja, koje će omogućiti korišćenje bogatijeg i jasnijeg korisničkog okruženja. To će pozitivno uticati da se brže dolazi do potrebnih informacija. Oni će davati veću mogućnost da se razume sadržaj dokumenta, pa će pretraga biti brža i neće voditi na (jedanaestominutno) putovanje, koliko sada traje prosečna potraga za podacima.) Poliitka 26. 07. 2005, str. Digitalni svet. 23 Manuel Castells, Informacisko doba; eonomija, društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 102; Vidi i: Dr Ljubica M. Zjalić, Radni potencial u regionalnom razvoju, Nova prosveta, Beograd, 1986. 24 Solowljevi obračuni odnosili su se na ekspanziju industrijske ekonomije koja stalnim akumuliranjem proizvodnih kapaciteta oslobađa radnu snagu iz direktne materijalne proizvodnje. Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija, društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 102.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja nost neće motivisati tvrtke, već profitabilnost, u kojoj produktivnost i tehnologija mogu biti važna, ali, sigurno, ne i jedina sredstva. Produktivnost i konkurentnost stvarne su odrednice tehnološke inovacije i porasta produktivnosti. U tome i jeste osnova za razumevanje promena u produktivnosti. Veoma je značajan vremenski razmak između (tehnološke) inovacije i produktivnosti, karakterističan za prošle tehnološke revolucije, jer da bi se tehnološka otkrića mogla rasprostraniti kroz celokupnu privredu i na taj način, znatno, povećati porast produktivnosti kroz kulturu i društvene institucije, poslovne firme, činioci koji sudeluju u proizvodnom procesu, moraju biti podvrgnuti značajnim promenama. A, promene koje nastaju širenjem tehnologije (registracija firme, na primer) obavljaju se elektronski kroz virtualnu one-stop shop. Dokumenti za registraciju podnose se E-mail-om smanjujući vreme i troškove (plodno tle za korupciju), pa je zato neminovno povećati prohodnost kanala komunikacije, 25 samim tim što informacione tehnologije svuda prodiru. Inovacije su najzastupljenije u tri glavna tehnološka polja koja čine tehnologiju zasnovanu na elektronici: 1. mikroelektronika tranzistori (1947) stvaranje električnih impulsa u brzom ritmu binarnog koda; 2. čipovi mikroprocesor (1971) koji su sada u milionima tranzistora; računari prvi je napravljen u Londonu (1943) i služio je za dešifrovanje poruka, pa na University of Pennsylvania, Philadelphia, koji je imao 30 tona, visok 2 m i zauzimao je površinu gimnastičke dvorane (sa takvim se srela autorka ovoga rada), što je i podsticalo revoluciju u revoluciji, pa je Apple Machintosh (1984) bio prvi usmeren na korisnika; 3. telekomunikacije, koje su sedamdesetih godina prošlog veka omogućile umrežavanje i revolucionarnom tehnologijom prekidača i novim vezama prenosa, pojačale učinke u povezanoj informatičkoj tehnologiji. I pokretna telefonija oslanja se na računarsku moć prenošenja poruka i, istovremeno, daje osnovu (svakodnevno) za računare i stvarnu nesputanu interaktivnu elektroničnu komunikaciju. 26 Telekomunikacije su danas oblik obrade informacija; prenos i tehnologija veza se sve više razlikuju, ali se i povezuju u istu mrežu kojom upravlja računar. 27 25 Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapređenje državne uprave, Beograd, 2004, str. 142. 26 Detaljnije: Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija,društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 80. 27 Wilijams, 1991, citirano prema: Manuel Castells, Informacijsko odba; ekonomija, društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 95. 161
162 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja Inovacija nastaje, uglavnom, u inovacijskim sredinama. Pod inovacijskom sredinom razumijem poseban skup odnosa proizvodnje i upravljanja koji se temelji na društvenoj organizaciji koja ima zajedničku radnu kulturu i instrumentalne ciljeve namijenjene stvaranju novog znanja, novih procesa i novih proizvoda... Ključni elemenat u tom smještajnom obrascu čini odlučna važnost kompleksa proizvodnje inovacija za cijeli sustav. 28 Inovacijske sredine temeljni su izvori inovacija i stvaranja dodatne vrednosti. Stvaraju vlastitu dinamiku i privlače znanje, investicije i talente iz čitavog sveta. Njihovu sirovinu čini novo znanje strateški važno za područje primene. Takav rad zahteva koncentraciju velikog broja visoko obrazovanih naučnika i inženjera iz različitih lokalnih škola. Njihov kapital je osobit, spreman da podnese visoki rizik ulaganja u početnu visoku tehnologiju. Jednom kada su ustanovljene, inovacijske sredine nadmeću se i sarađuju u različitim područjima, stvarajući mrežu interakcije koja ih povezuje u zajedničku industrijsku strukturu bez obzira na njihov geografski diskontinuitet. Stvaraju se međusobni polovi unutar novog prostornog mozaika globalnih inovacija. Treba predočiti da je sposobnost stvaranja inovacijske sredine na osnovu znanja i informacija direktno povezana s industrijskom proizvodnjom i komercijalnim primenama. Kultura i poslovna snaga čine povlašćenu okolinu za novu tehnološku revoluciju i zapravo demistifikuju ideju o besprostornosti inovacija u informatičkom dobu. 29 Tako novi industrijski sistem nije ni svetski ni lokalni, nego novi izraz svetske i lokalne dinamike. Globalizacija u tom kontekstu ne znači sveprožimajući uticaj univerzalnih procesa nego, naprotiv, proračunatu sintezu kulturne raznovrsnosti u obliku diferencirane logike i mogućnosti regionalnih inovacija. 30 Sav ključni tehnološki razvoj, koji je vodeći na internetu tehnološkog razvoja, dizajniran je kao tehnologija slobodne komunikacije. Internet nije specijalni slučaj u istoriji tehnološke inovacije. Kontinuirani pristup tehnologijama omogućio je 28 Najvažnije inovacijsko sedište je Silikonska dolina (trugao severne Karoline, Seattle i Austin pokrenuo ju je Univerzitet Stanford). Pokazalo se da je njezin razvoj proizašao iz zbivanja posebnih oblika uobičajenih činilaca proizvodnje: kapitala, radne snage, sirovina, koje je povezala neka vrsta institucionalnog preduzetnika i koja čini osobit oblik društvene organizacije. Inovacijske sredine su temeljni izvori inovacija i stvaranja dodatne vrednosti. Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija, društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 416. 29 Ibid., str. 89-91. 30 Gordon (1994.:46), cit. prema: Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija, društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 419.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja dostupnost tehnoloških sredstava svakome ko ima tehničko znanje i računarsku opremu. Arhitektura mreže je tehnološki otvorena, što proizlazi iz neprestanog procesa inovacija i slobodnog pristupa mreži. Tako OECD definiše tehničko tehnološke inovacije kao: prvo, upotrebu znanja i tehnologije za novu namenu sa komercijalnim učinkom, koji vodi do ostvarenja novog proizvoda; drugo, sniženje proizvodnih troškova za željene proizvode. INOVATIVNOST U FUNKCIJI RAZVOJA PRIVREDE Karakteristično za moderno doba 31 je nastojanje da se postigne održiv ekonomski rast, zaposlenost, poveća životni standard i permanentno vodi borba da se zakoni i bogatstvo prirode upoznaju kako bi čovek svoj rad učinio lakšim, što sve više dovodi do pronalazaka. Ti pronalasci namenjeni tehnološkom razvoju i povećanju produktivnosti sporo su prodirali u praksu već samim tim što se neophodni preduslov za ostvarivanje održivog privrednog rasta i povećanja zaposlenosti sastojao u velikim investicionim ulaganjima i stvaranju nove privredne strukture. 32 Pa, ipak, odnos prema pronalascima i inovacijama počinje vremenom da se, postepeno, menja. Oni počinju da se smatraju pokretačkom snagom ekonomskog rasta i razvoja, naročito u 20. veku. Gvozdeni plug, visoka peć, točak, mikrofon, gramofon, električna sijalica, indukcioni elektromotor, fotografski aparat, kino-projektor, veštački materijali, radar, tranzistor, avion, raketa, kompjuter, internet i druga otkrića snažno su uticala na privredni i društveni život, zbog čega i jeste ta jaka sprega između ekonomije i nauke. To sve dobija novo ubrzanje ne samo u proizvodnji, nego i upravljanju, pa promene postaju brže i dublje. Najznačajnija dostignuća u tehnici (u 20. veku) nastala su sledećim redom: automobili, vasionski letovi, električna energija, mehanizacija u poljoprivredi, avioni, integrisana kola za računare, klimatizacija i hlađenje, primena kompjutera u tehnologiji, bioinženjerstvo, kodovi i standardi. 33 Redosled je sačinjen prema korisnosti i 31 Želja da se bude moderan je arhetip, odnosno, iracionalni imperativ, duboko ukorenjen u nama, trajan oblik čija sadržina je promenljiva i neodrediva: moderno postaje ono što se samo kao takvo deklariše i bude prihvaćeno kao takvo. Milan Kundera, The Art of the Novel, New York; Harper & Row, 1988, citirano prema: Jan Valsiner, Čovekov razvoj i kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 337. 32 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade Republike Srbije, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godine, Beograd, april 2005. godine, str. VIII, u okviru časopisa POSLOVI br. 99, od 19. aprila 2005. 33 Vidi časopis Mechanical Enginering koji izdaje Asocijacija američkih inženjera ASME. (cit. prema: Branislav Todorović, Klimatizacija jedan od najznačajnijih dostignuća XX 163
164 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja praktičnosti samog tehničkog rešenja, kao i prema onome što ona donose u životu i radu ljudi, prema prihvaćenosti u raznim domenima ljudskog života. Tako su ti izumi u svim oblastima življenja, a, posebno, na radnom mestu uticali na čovekov rad, jer inovativna oprema prati i inicira promene proizvodnog procesa. Tehnološki razvoj koji se ostvaruje primenom inovacija (pronalazaka, tehnoloških unapređenja i racionalizacije), postaje činilac koji snažno utiče na industrijsku snagu zemlje, ali ga treba tražiti i u duhu održivog razvoja (sustainable development). Ogleda se u promenama sistema obrazovanja, organizaciji rada, utiče na trajanje rada, menjanje profesije, na nezaposlenost i drugo. A razvoj inventivnog rada i tehnoloških inovacija je najsigurniji put za povećanje produktivnosti i rešavanje problema razvoja. 34 Tako podsticanju tehnoloških inovacija doprinosi preduzetništvo razvijanjem svesti o značaju inovacija za sveukupni napredak privrede i društva. Tehnološke inovacije u audiovizuelnom sistemu dominiraju, na primer, u komercijalnom oglašavanju; nova digitalna tehnologija sa novom mogućnosti prenosa i produkcije potpuno će promeniti televizijsku industriju, njeno programiranje i ponašanje gledalaca. 35 A, u polju telekomunikacija, telekomunikaciona industrija se pojavljuje kao jedna od pokretačkih snaga nove ekonomije, koja se karakteriše difuzijom informacionih tehnologija i njihovih primena. Zato je analiza evolucije produktivnosti telekomunikacione industrije (sektora) kod različitih zemalja prvi korak ka razumevanju produktivnosti odgovarajućih nacionalnih ekonomija. Analiziraju se tzv. radni i totalni činioci produktivnosti telekomunikacionog sektora i korelišu sa stopom ekonomskog rasta. Telekomunikaciona industrija je postala dominantna u svetu, poslednjih deset godina. Zajedno sa naučno-istraživačkim institucijama ona je bazni intelektualni, kadrovski i razvojno-tehnološko-proizvodni resurs. Ove resurse treba dalje razvijati da bi se obezbedio neophodan transfer znanja i tehnologije. Inače, u trenutnom stadijumu razvoja tržišta, inicijativa za podsticanje daljeg razvoja telekomunikacione infrastrukture je obavezujuća za prilagođavanje regulative direktivama Evropske unije. 36 Zato je potrebno da se vjeka, Alternativni izvori energije i buudćnost njihove primjene u zemlji, Crnogorska Akademija nauka i umjetnosti, naučni skupovi, Knjiga 65, Podgorica, 2004, str. 60. 34 Dr Dragutin J. Bošković, Tehnološke inovacije i produktivnost, Rad, Beograd, 1976, str. 8. 35 Public Service Broadcasting in Transition, (A Documentary Reader), Edited by Monroe E. Price and Marc Raboy, Samoizdat B92, 2002, p. 58. 36 Ministarstvo za kapitalne investicije Vlade Republike Srbije, Strategija razvoja telekomunikacija Republike Srbije do kraja 2007. godine, Beograd, 2004, str. 51.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja inovacije podstiču da bi se obezbeđivao inovacioni potencijal, koji bi se i realizovao u privredi. Tako je osnovna mera tehnološkog napretka produktivnost, koja se izražava kao odnos obima proizvodnje i vremena potrebnog da bi se ta proizvodnja ostvarila. U pretvaranju ideja u proizvod prednjače one zemlje koje ostvaruju najbrži ekonomski rast. To se ogleda u upravljanju u privredi ( novoj ekonomiji ), a i u kulturi, obrazovanju, informatičko-tehnološkoj pismenosti. Vidi se i na otvorenom tržištu, u organizacionim promenama, partnerstvu, finansijskim i poslovnim modelima i trajnom učenju. Procesi teku takvom brzinom kakva u istoriji još nije zabeležena. A, poznavanje jednog problema je ključ za njegovo rešavanje. Mobilizacija po principu dobiti podrazumeva da u akciju krenete tek kada vidite svoju prednost. 37 Sa operativnog aspekta to podrazumeva upotrebu tehnologije, procesa i upravljačkih procedura koje uvećavaju organizacionu konkurentnost kroz stratešku upotrebu elektronskih informacija. 38 Stavlja se akcenat na prihvatanje inovacija, što uveliko određuje stepen i način na koji će neko tehnološko dostignuće biti prihvaćeno. Tako postoji veliki broj definicija koje veoma različito definišu, na primer, elektronsku trgovinu (kao novu instituciju). Sa aspekta usluga, elektronska trgovina se definiše kao instrument koji zadovoljava potrebe preduzeća, potrošača i rukovodstva sniženjem troškova, poboljšanjem kvaliteta i ubrzanjem usluga. Unosi se niz inovacija u proces tradicionalnog poslovanja, pogotovo se smanjuje broj posrednika. U svakom slučaju, elektronska prodaja omogućava nastup na tržištu i sasvim novim proizvodima i uslugama. Generalna perspektiva na koju se gleda kroz privredu i razvoj i dalje je specifikovana tako što se odvojeno razmatra kakva je uloga inovacija u razvijenim, a kakva u nerazvijenim zemljama, ili tačnije u našoj zemlji. Tako je neophodno suočiti se sa modernizacijom, jer naša privreda nema proizvodnje, izvoza, vrhunskih tehnoloških inovacija. Zapanjujuće se širi nezaposlenost koja je, u najvećoj meri, posledica razlika u tehnologijama, odnosno u tehnološkim inovacijama, a i siromaštvo proističe iz tih razlika. Prema Evropskoj strategiji zapošljavanja, postizanje pune zaposlenosti predviđa se do 2010. godine. Od naše zemlje se do tada traži uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti praćenog rastom učešća odraslog stanovništva na tržištu rada, odnosno rastom stope aktivnog stanovništva. To bi značilo osetnije poboljšanje situacije na tržištu rada, koje se 37 Sun Tzu, The Art of War, Mono & Manjana, Babun, Beograd, 2004, str. 10 i 111. 38 Pricewaterhouse Coopers Electronic Business Outlook, July 1998, p. 2, citirano prema: Mr Predrag Bjelić i autori, Svetska privreda u informatičkoj eri, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002, str. 111. 165
166 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja očekuje po prestrukturiranju velikih ( društvenih ) preduzeća (2007. ili 2008. godine) i kompletiranju procesa privatizacije. 39 Presudna snaga koja bi uticala na rast zaposlenosti trebalo bi da bude osnivanje novih preduzeća uz privlačenje stranih direktnih investicija i bolje korporativno upravljanje, kao i nove tehnologije, bazirane na inovacijama da bi se dosegla globalna konkurentnost. 40 Zato je to potrebno ostvarivati na dva nivoa (koloseka): prvo, boriti se za ideje koje se odnose na makro pristup; drugo, pretvarati ideje u inovacije, odnosno u tehnologije koje se primenjuju. U Kini se to, na primer, ogleda kroz otvaranje novih preduzeća i novih radnih mesta u procesu postepene privatizacije. Tako je tranzicija u Kini donela najveće smanjivanje siromaštva zabeleženo u istoriji, prema nobelovcu J. Stiglicu (J. Stiglitz). 41 To ukazuje da je neminovna revizija principa na kojima se bazira privreda, iako su primene informacionih i telekomunikacionih tehnologija, već sasvim moćni alati, jer informacije su u novoj ekonomiji isto što i nafta u industrijskoj eri. 42 Principi su, ipak, živi instrument koji pruža neobavezujuće standarde da se pomogne vladama zemalja u njihovim naporima da poboljšaju pravni, institucionalni i regulativni okvir za koorporativno upravljanje, kao i da se obezbede smernice i predlozi za berze, investitore, korporacije i druge učesnike u procesu razvoja dobrog koorporativnog upravljanja. 43 Ali, ne treba samo to isticati. Poznavanje tržišta, razvojnih potreba i potencijala u celini, regionalno i po pojedinim sektorima, i utvrđena investiciona strategija i 39 Još je u početnim godinama tranzicije bilo isticano prestrukturirati pa privatizovati da bi se održala zaposlenost i uložio kapital u tehnološko osavremenjavanje i tako postigla odgovarajuća stabilnost, ali se proces nije tako odvijao, što nas opominje da se propušteno primeni kod velikih preduzeća i da se ona prvo prestrukturiraju, pa zatim privatizuju. Detaljnije: Dr Ljubica M. Zjalić, Prestrukturiranje privrede i zaposlenost, Ekonomist br. 3-4/1996. 40 Treba reći da stopa nezaposlenosti u Srbiji beleži stalni rast sa odmicanjem procesa reformi i prestrukturiranja privrede (prema: ARS u 2003. godine iznosi 14,6%, prema podacima NSZ (Nacionalne službe za zapošljavanje) u 2003. godini je čak 29,83%, od koje je 44,3% tehnološki višak, tako da stopa nezaposlenosti znatno premašuje prosek zemalja EU i OECD (gde je stopa nezaposlenosti između 6-8%). Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade RS, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godine, objavljen au časopisu POSLOVI br. 99, od 19. aprila 2005., str. XII i VIII. 41 Politika, 22. 08. 2005, na strani Feljton (četvrtkom). 42 Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapređenje državne uprave, Beograd, 2004, str. 214. 43 OECD, Principi korporativnog upravljanja 2004, OEBS u SCG, Beograd, 2004, str. 9.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja strategija industrijskog razvoja, neophodni su radi identifikovanja poželjnih investiora koji žele jasan uvid u stanje i potencijale pojedinih sektora, da bi investirali u ono što ih interesuje. 44 Treba doneti i sveobuhvatnu nacionalnu antikorupcijsku strategiju sa jasnom podelom zadataka i odgovornosti. Neophodne su inovacije u kodeksima ponašanja, koje bi potekle od samih pripadnika profesije, pogotovo, u pojedinim profesijama finansiranim iz budžeta Republike Srbije, jer su one najviše obolele od korupcije (kao dva Janusova lica, istog koruptivnog ambijenta). 45 Oslonac je u inovacijama koje se odnose na organizovanje, pregovaranje i upravljanje, jer ekonomski proces nije ni izbliza sazreo, što se može pripisati činiocu institucionalne neuređenosti i privrednom zaostajanju naše zemlje. Zato je ovo više stvar razumevanja problema, nego njegovog rešavanja, da bi se podržalo očuvanje pozicije na relativnoj skali stvaralaštva i shvatila realna moć inovacije. Bogatstvo informacija ima za posledicu siromaštvo pažnje i potrebu da se pažnja efektivno raspodeli na ogroman broj izvora informacija, samim tim što u informatičkoj eri informacije i znanje nisu retkost nego obilje. 46 A, napreduju samo oni koji znaju nemilosrdno pravilo, da jedino najorganizovaniji, najsposobniji i najbolji, tj. samo oni najkvalitetniji reflektuju na prvo mesto. Oni imaju uključena svetla, ne da bi videli gde idu, nego da bi drugi videli njih. 47 To je susret sa novom pojavom revolucije u informatičkoj tehnologiji, kojoj se mora ići u susret, jer tehnološke mogućnosti su velika ne- 44 Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapređenje državne uprave, Beograd, 2004, str. 240 i 242. 45 Detaljnije: Dr Stjepan Gredelj, Mr Zoran Gavrilović, Natalija Šolić, Profesija i korupcija, Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd, 2005, str. 7 i 11. 46 Zato su potrebne obrazovane osobe, jer je stvar drugačija sa neobrazovanom svesti kojoj nedostaju sposobnosti za interpretativnu i kritičku odbranu. Ali, onda se neobrazovana svijest utječe autoritetu. Joseph A. Schumpeter, Povijest ekonomske analize, Informator, Zagreb, 1975, str. 370, fus. 21. 47 To ukazuje na Qweb. Qweb je IQNet-ov sistem za certifikaciju aktivnosti u celom svetu, koji je zasnovan na internacionalnim standardima i odgovarjućim IQNet tehničkim specifikacijama. Svi IQNet standardi su akreditovani za ISO standarde. Od osnovne ideje 1991. godine, koja je fizičarima iz CERN-a (Linus Torvalds, dvadesetdvogodišnji student Univerziteta iz Helsinkija) omogućila da izmenjuju naučne informacije, stiglo se do 2005. godine do svetske govornice u Hyde parku sa koje se može obratiti svakom ko ima Internet. Na putu je i perfektan izum WOM (Write Only Memory) koji upisuje sve podatke u memoriju, ali ih ne čita, pa je to proveren metod da se izađe na kraj sa današnjom poplavom informacija. Savetovanje Nedelja kvaliteta 2005, Beograd 23-25. 02. 2005. i časopis Kvalitet br.1-2/2005, (Prof. dr Milan Kukrika, U potrazi za Svetim Gralom, str. 48). 167
168 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja upoznata prostranstva, pa je važna konkurencija novih dobara, novih tehnologija, novih izvora potreba, novog tipa organizacije. 48 Ukrštanjem informatičke tehnologije, ekonomije i društvene dinamike nastaju nove stvarnosti. Tako, ekonomski rast ne prouzrokuje porast kvaliteta života, ali porast kvaliteta života predvodi ekonomski rast. 49 FUNKCIJA INOVATIVNOSTI U DRUŠTVU Informacione tehnologije, koje se razvijaju neverovatnom brzinom, neminovno se sudaraju sa određenim, ali temeljnim principima društva. Tako se prostor i potreba za proučavanje društva i društvenih procesa pojavljuju čim porast (elektronskog) materijala i razvoj tehnologije nametnu sve veću specijalizaciju. Ali, uvijek su nova tehnološka otkrića uticala na društvene odnose, na položaj čoveka u društvu, na promjene odnosa pojedinacdržava. 50 Savremeno društvo se, šire gledano, definiše kao društvo znanja, odnosno uže posmatrano kao društvo IKT (informaciono-komunikacione tehnologije), kome su potrebne nove ideje, nove institucije u kojima će doći do izražaja stavovi i očekivanja pojedinaca. Zato je za razumevanje takvog društva neminovno ga povezivati sa inovativnošću. Ali, svako novo rešenje krije po jedan stari problem. To je, uglavnom, problem odnosa opšteg i pojedinačnog, koji će podsticati potrebu inventivnosti za kreativnošću. Ljudi moraju da koriste sopstvenu inteligenciju da bi u haosu nametnuli red, inteligenciju koja se ne sastoji u rešavanju naučnih problema, već u jednom težem smislu pronalaženja i održavanja međusobnog slaganja. 51 Zato treba da se razmišlja šta se sve mora obezbediti da bi se tehnološke inovacije primenile. Svakako, to su: društveno-ekonomsko okruženje; kultura i navike; poslovno okruženje; tehnički uslovi. Oblici i uslovi proizvodnje temeljne su determinante društvenih struktura koje, potom, stvaraju stavove, akcije i ci- 48 Proces stvaralačkog razaranja osnovna je zbilja kapitalizma. Restriktivni postupci u takvom procesu mogu da učine da se situacija smiri, te da se ublaže privremene teškoće. Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, op. cit., str. 152, 107-109, 113. 49 Mizanur Rahman Shelley, Centar for the Study of the Global South 1994; 62, cit. Prema: Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, op. cit., p. 126. 50 Dr Momir Ćećez, Informatika i demokratsko društvo, Zbornik radova: Pojedinac i država, Institut društvenih nauka, Beograd, 2005, str. 102. 51 Petar Ivanović, Nema srednjeg puta: ili kapitalizam ili socijalizam, Zbornik radova: Pojedinac i država, Institut društvenih nauka, Beograd, 2005, str. 125.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja vilizacije. To Marks ilustruje čuvenom izrekom da ručni mlin stvara feudalno, a parni mlin kapitalističko društvo. 52 Time se u opasnoj meri naglašava tehnološki element, ali može se prihvatiti uz uslov da to nije samo stvar tehnologije, nego se na taj način oblikuje odgovarajuće mesto u procesu proizvodnje, koje određuje poglede na društvo. Evropska vrsta razvoja je, na primer, matične zemlje izvela na put brzog privrednog razvoja, ali je počela sa prvobitnom akumulacijom kapitala. Po tome, sva društva moraju da prođu ili su prošla kroz iste etape razvoja, kroz koje je prošla Evropa. (Osim u Evropi, feudalizam je postojao samo u Japanu, osporavajući na taj način feudalna obeležja ostalim društvima). Analiza specifičnosti društva težila je, ipak, razumevanju da je u feudalizmu bilo pokretačkih snaga, koje su na protivrečnostima feudalnog načina proizvodnje, izrodile kapitalistički poredak. Tako se moraju uzeti u obzir i posebnosti istočnjačkih društava. Zavisnost shvaćena kao da se odnos upotpuni analizom mehanizma strukturacije, a da analizu iz sfere prometa premesti u sferu proizvodnje omogućila je kreiranje jedne potpunije teorije o uzrocima i reprodukovanju nerazvijenosti, pod nazivom teorija periferne privrede. 53 Ovo je, ipak, doba koje se buni protiv specijalizacije i stoga vapi za sintezom, što znači novo svetlo, ali i nove okove. Svi važniji događaji su, istodobno, i društveni i ekonomski i na obe strane imaju isto značenje. Kapital je kapital samo ako je u rukama kapitalističke klase. Ako je u rukama radnika nije kapital. 54 Svedoci smo delovanja informacionog doba na razvoj društva, pa se postavlja pitanje uticaja informatike na prava čoveka? Po svemu sudeći razvojem informacione tehnologije ne poboljšava se položaj čoveka, već obrnuto. Istraživači prirode društva zanimali su se za društvenu strukturu. Prestalo je da se piše o novcu, kamatama i zaposlenosti. Ekonomisti su branili to od onih koji su zaostajali u njihovim vlastitim redovima. Shvatilo se da je društvo organski, a ne mehanički sistem i može se uporediti sa ljudskim telom. Ideje koje nastaju, i ogledaju se u inovacijama, realizuju se samo ako za to postoje određeni društveni uslovi, odnosno određene društvene potrebe. Sada ih je u periodu globalizacije moguće realnije sagledati, jer se stalno inovira proizvodnja i neprekidni prevrati u njoj dovode do neprestanog potresanja svih 52 Joseph A. Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, op. cit., str. 17 i 18. 53 Predrag Bjelić, Dejan Gajić, Ivana Popović, Miroslav Gnjatović, Svetska privreda u informatičkoj eri, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002, str. 162. 54 Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, op. cit., str. 61. 169
170 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja društvenih odnosa. Stalna je nesigurnost, što predstavlja osnovnu, može se reći, neophodnu potrebu za brži razvoj sopstvene tehnologije. Pa, ipak, iako se sve više apeluje da nauku treba obuzdati, a tehnologiju urazumiti, bitna karakteristika je da je sve veća međuzavisnost sveta i da suprotnosti koje sa sobom nosi savremeni razvoj postaju sve oštrije. Između ostalog, nema adekvatnih kvalifikacija za obavljanje određenog posla. 55 Zato u razrešavanju toga problema treba da učestvuju sve zemlje, bez obzira na stepen njihove razvijenosti. To je zbog toga što brzina naučnog, tehnološkog i ekonomskog razvoja sve više produbljuje te suprotnosti, pa se transfer tehnologije vrši pod izrazito nepovoljnim uslovima za nerazvijene zemlje i onemogućava im jačanje tehnoloških kapaciteta, kao ni željeni društveni i ekonomski razvoj. A, tehnološki sistemi su proizvod društva. Zato je važno dati novi impuls i usmeriti taj proces. Same inovacije se, postupno, svode na stvar rutine, ali tehnologije sve više preuzimaju timovi obrazovanih specijalista. Sve češće se, zato, i postavlja pitanje da li smo sposobni da pokrenemo unutrašnje resurse i promenimo smer ili ćemo kao društvo i stvaralačka kultura nestati tokom 21. veka? 56 To je kapitalno pitanje naših društvenih ulaganja, a odgovor je da ih je neminovno usmeravati u sve brži razvoj informacionih tehnologija. KULTURA KAO INOVATIVNO OGLEDALO RAZVOJA Kad jednom pobedi civilizacija, bilo da je s pravom tako označena ili ne, neizbežno se mora svesti na kulturu. Tada kultura mora odrediti sebe unutar skupa konkretnih granica koje prepoznaje kao svoje, unutar ekskluzivne istorijske partikularnosti. To je potrebno, da bi nacionalna kultura zasnovala novi identitet, pronašla društvenu homogenost, lingvističku tradiciju i geografski kontinuitet: drugim rečima, domaću prošlost (na primer, u integrisanoj Evropi). Ali, da se sve to razume, potrebno je uvesti inovativnost u prosvećenost za uspostavljanje i uvođenje sopstvene kulture, što uključuje i transpoziciju vrednosti ideja, koje su bile ranije dominantne. A prosvetiteljstvo je čovekovo oslobađanje iz samonametnutog tutorstva. Tutorstvo je čovekova 55 To je naglašeno kod ministara u vladama pojedinih zemalja koji, bazirajući odluke na raspodeli materijalnoj, bez vizije razvoja i njene strategije, odlučuju o razvoju privrede i društva, pa i nauke. 56 Još je 1980. godine raspravljajući u okviru programa Čovek i biosfera Projekat 11, UNESCO pokušao da da odgovor: koji su to samoregulišući principi prema kojima bi zajednica u okviru prirodnog konteksta funkcionisala da bi opstala? Prenela Politika od 25. 01. 2005, str. 6.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja nesposobnost da upotrebi razumevanje bez usmeravanja od strane drugog. 57 Kultura, tako, postaje nacionalni zadatak i u obavezi je da obnavlja i preuređuje svoju, nazovimo je, fasadu. A, to se može shvatiti kao rekonceptualizacija tehnologije, ali i kao detaljno razrađivanje, kodifikacija i podučavanje savremenog sveta. Iako se misli da je civilizacija mnogo napredovala, osećaju se poremećaji u sećanju, jer su neke kulturne vrednosti unakažene. Ne može da se izbegne sudar s novim određenjima svoje vlastite nostalgije, jer ona postaje često primarna kada se govori o neprilagođenosti. Zato je zadatak i da se ponudi proučavanje nacionalne kulture ne kao instrumenta ili sredstva spoznaje, već kao kreativnosti društva iznutra, da bi kulturu bilo moguće približiti, a ne prilagođavati se. ( Kultura je dobro vaspitanje, maniri i moralnost Antonija Klosovska). 58 Motivacija jednog takvog stava nije rasvetljavanje slučajeva s neke pozicije sećanja na mesto ili događaj odsustva, nego da se ostane na tom mestu na kojem se orijentišemo, upravo, preko tih neostvarenosti, tih slučajeva u kojima istorija kulture i nacije tek treba da se zaista odigra. 59 Treba dodirnuti zonu prikrivene nestabilnosti u kojoj ljudi obitavaju. 60 A, osećaj da se kultura razume, odraziće se na ideju poverenja. Društvo će, naime, biti sposobnije za organizacione inovacije, pošto visok stepen poverenja omogućava egzistenciju velike raznovrsnosti društvenih odnosa, ali ljudi koji ne veruju jedni drugima sarađivaće međusobno, jedino, pod sistemom formalnih pravila i regulacija. 61 To izgleda kao da se u određenoj točci razilazi volja sa snagom. 62 Zato ne treba više pitati zašto je kultura uvedena u rasprave o razvoju? Kultura je ušla u studije razvoja u vreme povlačenja (retreat) od strukturnog i makro pristupa u razvojnoj teoriji i kulturno orijentisanom pristupu. 63 Tako su siromašni meta razvijenih zato što im nedostaju ekonomski resursi. Ako razvijeni nisu zaokupljeni rastom nego transformacijom institucija, onda predmet nije samo (jedino) ekonomski ka- 57 Emanuel Kant, Šta je prosvetiteljstvo, citirano prema: Statis Gurguris, Sanjana nacija, Beogradski krug, Beograd, 2004, str. 208. 58 Antonija Klosovska, Sociologija kulture, Čigoja, Beograd, 2001. 59 Statis Gurguris, Sanjana nacija- prosvećenost, kolonizacija i ustanovljavanje moderne Grčke, Beogradski krug, Beograd, 2004, str. 472-473. 60 Franc Fanon, citirano prema: Statis Gurguris, Sanjana nacija, op. cit, str. 473. 61 Francis Fukuyama, Sudar kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 37. 62 To podseća na Marguerite Yourcenar, Hadrijanovi memoari, Otokar Keršovani, Rijeka, 2002, str. 19. 63 Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, SAGE Publications, London, 2001, p. 60. 171
172 MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja pital, već društvo, kultura, simbolično i moralni kapital. Siromaštvo kulture osakaćuje elemente razgovora o razvoju. Pojam razvoja se doživljava kao spoljna intervencija. Tako se to svodi na protivurečnosti između dve kulture, tehničko-tehnološke i humane kulture, svet nauke i umetnosti. Na jednoj strani je reprezentovanje prosvećenosti, koja je mnogo više kompleksno istorijsko polje, nego odstupanje od svakodnevnog pogleda, 64 pošto komunikacija odlučno oblikuje kulturu (...), jer mi ne vidimo stvarnost(...) kakva ona jest, već u ovisnosti o našim jezicima. 65 S druge strane, novi sistem komunikacija zasnovan je na digitilizovanoj, umreženoj interakciji višestrukih načina komunikacije, što odlikuje njegovo uključivanje i obuhvatanje svih kulturnih izraza. Cena koja se plaća za uključivanje u sistem je prilagođavanje njegovoj logici, njegovom jeziku, njegovim tačkama ulaza, njegovu kodiranju i dekodiranju. 66 Tako, strukturni programi prilagođavanja odražavaju kulturu ekonomskog globalizma, pa je rasprava o nacionalnoj kulturi noseći instrumentalista prenosa tonova i kultura kao izum u izgradnji nacije. Prva kulturna dimenzija razvoja je lokalni nivo, a nacionalna kultura je sledeća na liniji prioriteta. Mnogi su zapadnjaci skloni tome da diskredituju nezapadne kulture kao iracionalne. 67 Prema Veberu, postoje moralni običaji, kao što je sposobnost za spontano udruživanje, koji su ključni za organizacione inovacije i, prema tome, za stvaranje bogatstva. Drugim rečima, oni koji su skloni maksimalnoj korisnosti ne moraju uvek biti racionalni(...) često teže ka sasvim neekonomskim ciljevima i ne moraju biti u nepovoljnom položaju (kada je reč o komparativnim prednostima). 68 Zato se o kulturi može govoriti kao o laboratoriji evropske integracije, što je došlo do izražaja, pogotovo, kod dvostrukih gradova na granici, (uglavnom u istočnoj Evropi, nastalih posle Napoleonovih ratova, posle Prvog i posle Drugog svetskog rata). To su gradski parovi; gradovi blizanci često su podeljeni gradovi susedni gradovi, koji su nastali između pojedinih država, koji se međusobno dopunjuju i podržavaju ili, možda, ne ako su u konkurentskim odnosima. 69 Ovi gradovi postaju osnova za prekograničnu komunikaciju i stvaranje zajedničkog identiteta. Oni pri- 64 Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, op. cit., p.135. 65 Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija, društvo i kultura, op. cit., str. 357. 66 Ibid., str. 401-402. 67 Francis Fukuyama, Sudar kultura, op. cit., str. 47. 68 Francis Fukuyama, op. cit., str. 47. 69 Joahim Beker & Andrea Komlozi, Granice u savremenim svetu, Filip Višnjić, Beograd, 2005, str. 233.
MP 1, 2007 Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja vlače ne samo pažnju velikih evropskih institucija već i zanimanja istraživača. A, razlog za bolje ili lošije odnose treba tražiti, u prvom redu, u različitim uslovima života ili rada, kao i u preraspodeli društvenog proizvoda. 70 Ekonomisti obično kažu da dobri odnosi vladaju tamo gde ima dovoljno novca, a da su narušeni ili su loši gde nema dovoljno novca. Tako, razlika između evropskog zapada i istoka u nivou razvijenosti i stepenu slobode nije nigde tako jasno vidljiva kao na granicama. Kultura, zato, treba da bude preteča sve dublje evropske integracije. INOVATIVNOST U KONTEKSTU INTEGRACIJE U EU Strukturni programi pridruživanja EU-i odražavaju, u osnovi, inovativnost ekonomskog globalizma. To su, uglavnom, efekti od korišćenja prednosti tržišta, koje je moguće postići ako su tehnološki modernizovani proizvodni kapaciteti i visoko obučena i stručna radna snaga. Isto tako, ako je konkurentna i usklađena domaća ponuda sa tražnjom na evropskom tržištu značajna, donelo bi mnogo koristi, a u razvoju bi došlo do čvršće saradnje. Radi usmeravanja takvih aktivnosti u EU-i postoje kriterijumi: veza između trgovine i razvoja; regionalna integracija i saradnja; podrška makro-ekonomskoj politici; transportu; bezbednosti hrane i održivom seoskom razvoju; gradnji institucionalnih kapaciteta, naročito u zemljama (regijama) sa dobrim upravljanjem i zakonskim propisima. 71 Pitanje razvoja postaje tako značajnije nego ikad ranije. Porast broja partnera, uvođenje novih instrumenata i porast finansijskih resursa zahtevaju, dakle, definisanje čiste i stalne strategije razvoja. Međunarodni ciljevi, koji su definisani, naročito u DAC i OECD, rezultat su doprinosa glavnih međunarodnih konferencija i principa obogaćenih ugovorom ustanovljenim u zajedničkoj formi baziranom na strategiji, dizajniranoj da pokrije sve zemlje u razvoju koje povezuje saradnja (cooperation) i zajedništvo (partnership). 72 Postojanje strategije zemalja partnera, ključ je uspeha u njihovom razvoju. Strategija treba da koordinira i zaštiti: ekonomiju, trgovinu, institucije društva, kulturu i aspekte okruženja, kao i politiku. 73 Razvojna politika EU temelji se, tako, na: održivom (sustaina- 70 Amartya K. Sen, Razvoj kao sloboda, Filip Višnjić, Beograd, 2002. 71 The European Community s Development Policy Statement by the Council and the Commision, p. 3. Internet, http://www.europa.eu.net 72 Ibid., p. 1. 73 Ibid., p. 2. 173