ИЗА ЗО ВИ НО ВЕ МУ ЗЕ О ЛО ГИ ЈЕ У ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈИ И ИН ТЕР ПРЕ ТА ЦИ ЈИ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444038B УДК 069.01 069.532 оригиналан научни рад ИЗА ЗО ВИ НО ВЕ МУ ЗЕ О ЛО ГИ ЈЕ У ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈИ И ИН ТЕР ПРЕ ТА ЦИ ЈИ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА Са же так: Све га је не ко ли ко др жа ва у мо дер ном све ту ко је нису на ста ле као по сле ди ца на си ља и из су ко ба. Иза тих до га ђа ја оста ла су ма те ри јал на све до чан ства и усме на пре да ња, али у нау ци још ни је по стиг нут кон сен зус око то га тре ба ли их уоп ште са чу ва ти, а ка мо ли на ко ји на чин през ентовaти и ту ма чи ти. Овај рад се ба ви иза зо ви ма и пре пре ка ма ко је пред но ву му зе о ло ги ју ста вља упра вља ње ова квом ба шти ном. Ак це нат на лич ном до живља ју и пар ти ци па ци ји, ба вље ње ак ту ел ним, жи вот ним те ма ма и не да ћа ма, де ин сти ту ци о на ли за ци ја, из ла зак у про стор, по пу ла риза ци ја са др жа ја, де цен тра ли за ци ја, ан га жо ва ње за ин те ре со ваних ло кал них за јед ни ца и са мим тим дру штва у це ли ни све су то еле мен ти на ко ји ма се но ва му зе о ло ги ја ба зи ра већ без ма ло по ла ве ка. Но на ћи пра ву ме ру и обез бе ди ти си стем ску, ме то до ло шку при ме ну уво ђе њем од ре ђе них стан дар да ту је иза зов. До са дашњи прин цип све мо же, а ни шта не мо ра - ни је дао ре зул та те. За то је на му зе о ло зи ма да бу ду, у не ку ру ку, ар би три и да мо ти вишу, ко ор ди ни ра ју и во де ло кал не за јед ни це у на по ри ма да се сва ки слој ди со нант ног на сле ђа са чу ва од за бо ра ва. Кључ не ре чи: но ва му зе о ло ги ја, ин тер пре та ци ја, пре зен та ци ја, ди со нант но на сле ђе, пам ће ње, на сле ђе ра та 38

Шта је но во у но вој му зе о ло ги ји? At the sim plest le vel, I wo uld de fi ne it as a sta te of wi de spre ad dis sa tis fac tion with the old mu se o logy, both wit hin and out si de the mu se um pro fes sion; and tho ugh the re a der may ob ject that such a de fi ni tion is not me rely ne ga ti ve, but cir cu lar, I wo uld retort that what is wrong with the old mu se o logy is that it is too much abo ut mu se um met hods, and too lit tle abo ut the pur po ses of mu se ums; that mu se o logy has in the past only in fre qu ently been seen, if it has been seen at all, as a the o re ti cal or hu ma nistic di sci pli ne, and that the kinds of qu e sti ons ra i sed abo ve ha ve been all too ra rely ar ti cu la ted, let alo ne di scus sed. 1 Још од осни ва ња Лу вра 1793. па до да на шњих да на, ку стоси, му зе о ло зи, хе ри то ло зи и сви дру ги укљу че ни у рад музе ја не ми нов но пра те и уче ству ју у тран сфор ма ци ји од но са из ме ђу умет нич ких де ла и по се ти ла ца, на сле ђа и оних ко ји њи ме упра вља ју. Тај тренд је да ка ко по сто јао и мно го пре Фран цу ске ре во лу ци је и у дру гим зе мља ма, но фор ми ра ње овог пр вог, јав ног, мо дер ног му зе ја у ко ји је улаз био беспла тан и са мим тим сви ма до сту пан, пред ста вља сво је вр сну пре крет ни цу, не са мо за то што се од тог вре ме на све ви ше пи ше и кон тем пли ра о суд би ни ових ба штин ских уста но ва, већ и због то га што ће тај до га ђај омо гу ћи ти по вољ ну кли му за да ље ре фор ме у до ме ну ор га ни зо ва не бри ге о кул тур ним до бри ма, ко ју ће, у го ди на ма ко је сле де, спро во ди ти Франсоа Ги зо (Fran co is Gu i zot). 2 Уло га и за да ци му зе ја у кон тек сту ма те ри ја ла ко ји ба шти ни да се лек ту је, чу ва, об ра ђу је и пре зен ту је умет ни не ве кови ма за на ма про ла зи ли су је ди но кроз ко зме тич ке проме не. Оно што је, ипак, по че ло да се ме ња сре ди ном се дамде се тих го ди на про шлог ве ка, а под ути ца јем оп штих друштве но-еко ном ских пре ви ра ња, је сте пре ме шта ње ак цен та са ко лек ци ја на по се ти о це. Ка ко но ва му зе о ло ги ја пре по ручу је пар ти ци па тив но са ку пља ње ко је ин вол ви ра за јед ни цу у тај про цес, у тим сти дљи вим по ку ша ји ма да се цен трал но 1 The New Mu se o logy, ed. Ver go, P. (1989), Lon don: Re a ki ton Bo oks, p. 3 (На нај јед но став ни јем ни воу, де фи ни сао бих је као ста ње ши ро ко рас п ростра ње ног не за до вољ ства ста ром му зе о ло ги јом, ка ко уну тар, та ко и из ван му зеј ске стру ке; и иа ко чи та лац мо же при го во ри ти да та ква де фи ни ци ја ни је са мо не га тив на, већ и за тво ре на, ја бих им од го во рио да оно што не ва ља у ве зи са ста ром му зе о ло ги јом је то што се преви ше ба ви му зеј ском ме то до ло ги јом, а пре ма ло оним што је свр ха му зеја; да је му зе о ло ги ја у про шло сти рет ко би ла, ако и уоп ште, ви ђе на као те о риј ска или ху ма ни стич ка ди сци пли на и да су се го ре на ве де на пи тања пре ви ше рет ко по ста вља ла, а ка мо ли да се о њи ма ди ску товало). 2 Ви ше о фор ми ра њу ор га ни зо ва не бри ге о на сле ђу код Фран цу за у: The birth of he ri ta ge: le mo ment Gu i zot, Po u lot, D. (1989) Ox ford Art Jo ur nal, vo lu me 11, No. 2, pp. 40-57. 39

ме сто ис тра жи ва ња са фе но ме на ин сти ту ци ја 3 пре ба ци на љу де, мо же мо на зре ти ко ре не но ве му зе о ло ги је. Про ме на одно са мо ћи из ме ђу му зе ја и дру штва кључ на је за све што ће се да ље спро во ди ти. Док је му зеј ра ни је кон тро ли сао значе ње и вред ност за о став шти не, па та ко и иден ти тет и прошлост, екс клу зив но пра во да се ба ви људ ским на сле ђем више не ће би ти са мо у над ле жно сти ин сти ту ци је. Иде ја ко ја се кри ла иза то га ни је би ла све де на на же љу да се по ве ћа по се ће ност са мих уста но ва, већ је циљ му зеј ских по сле ни ка из раз ли чи тих зе ма ља све та био да им се по мог не да бу ду ин те грал ни део сва ко дне ви це и да, као ин стру мен ти ва жни за дру штве ни раз вој, до при не су ква ли те ту жи во та у ло калним за јед ни ца ма. Упра во у том од но су пре ма дру штве ним про ме на ма раз ли ку је мо и две шко ле но ве му зе о ло ги је британ ску (англо-сак сон ску) и ла тин ску. 4 Да ља, фи ни ја ди ферен ци ја ци ја на ла зи се у од го во ру на пи та ње ко од лу чу је шта тре ба да се пам ти, и, ло гич но, шта се пре пу шта за бо ра ву. На на ред ном ни воу на ла зи се ди ле ма ка ко пер ци пи ра мо иденти тет, да ли тре ба да га схва ти мо као не што што је фор мира но и за о кру же но спо ља шњим фак то ри ма или је то ви ше од нос по је дин ца пре ма од ре ђе ним пред ме ти ма. Ан гло-саксон ски но во му зе о ло шки од го вор под ра зу ме ва да му зе ји и за јед ни це за јед но ра де као парт не ри и на тај на чин пре вази ла зе са вре ме не про бле ме. На су прот то ме сто ји ла тин ска пер цеп ци ја, ко ја је ви ше иде о ло шка и ко ја за јед ни цу из једна ча ва са му зе јем. 5 Мањ ка во сти чи та вог по кре та ле же у чи ње ни ци да је дис курс но ве му зе о ло ги је пре све га кул тур ни и по ли тич ки, а не на учни. Упр кос раз ли чи тим по ку ша ји ма де фи ни са ња еле ме на та и сред ста ва но ве му зе о ло ги је, озби љан те о риј ски оквир је из о стао, а уме сто кри тич ког освр та, углав ном на и ла зи мо на оп ште пре гле де и ге не зу овог фе но ме на. Уко ли ко би смо поку ша ли да их на бро ји мо, они би се све ли на пар ти ци па ци ју (усме ре ност ка пу бли ци) и ло кал ну ори јен та ци ју, као најва жни је. Уз њих не ми нов но иду и ди на мич ност у ко јој орга ни за ци о на струк ту ра не под ра зу ме ва фик сну институци ју 3 Са мо име му зе о ло ги ја, у сло бод ни јем и ве о ма оп штем про ми шља њу може да се по јед но ста ви на на у ку о му зе ји ма, то јест на у ку о ин сти ту ци јама. 4 Ли са бон ски уни вер зи тет ULHT по след њих не ко ли ко го ди на об ја вљу је збор ни ке о со ци о му зе о ло ги ји, од но сно ла тин ској вер зи ји но ве му зе о логи је. Де таљ ни је о њи хо вим ис тра жи ва њи ма у: So ci o mu se o logy 3: To Under stand New Mu se o logy in the XXI Cen tury, eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT. 5 La mas, М. (2010) Lost in the su per mar ket The Tra di ti o nal Mu se ums Challen ges in: So ci o mu se o logy 3: To Un der stand New Mu se o logy in the XXI Century, eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT, pp.43-57. 40

(ко ја пак до во ди до де цен тра ли за ци је про сто ра и из ла ска на по ље) и ума њи ва ње уло ге кон крет них пред ме та и ис тица ње зна ча ја те ме (ко ја је у ве зи са са вре ме ним по тре бама). Сли ку о но вој му зе о ло ги ји упот пу њу ју и ин си сти ра ње на ори ги нал но сти кон тек ста (in si tu), ис ти ца ње не до дирљи ве ба шти не и ма те ри јал ни пред ме ти ко ји за до во ља ва ју и ко лек тив но пам ће ње. Све де ни на лајт мо ти ве, не ода ју ути сак да су тра ди ци о нал ни му зе ји у су прот но сти са оним што се ну ди као но ва му зе о ло ги ја. Раз ли ка, да кле, ни је то лико у по што ва њу из ло же них ар те фа ка та, ко ли ко у то ме ко од ре ђу је њи хо ву вред ност и с чи је тач ке гле ди шта. 6 У но вој му зе о ло ги ји за јед ни ца је та ко ја од ре ђу је с чи ме се иден тифи ку је и шта вре ди са чу ва ти. За јед ни цу је Зиг мунт Ба у ман (Zygmunt Ba u man) де фи ни сао као си гур но, удоб но и то пло ме сто где ни ка да ни смо јед ни дру ги ма стран ци и где нас води иста же ља да по бољ ша мо за јед нич ки жи вот. 7 Ме ђу тим, још увек тра га мо за од го во ри ма ко ја је то за јед ни ца са ко јом му зеј тре ба да са ра ђу је и по ко јим кри те ри ју ми ма, те да ли се из бо ром јед не ис кљу чу ју све дру ге за јед ни це. Но во ста ро на сле ђе To avoid be ing ea ten up by a mu se um is de fi ni tely a uni ver sal pro blem, sin ce we li ve in a world in which vir tu ally anything can be sta ged or ex hi bi ted in a mu se um or in which vir tu ally anything can ser ve or be clas si fied as a mu se um. 8 Тра ди ци о нал ни или, пре ци зни је, уо би ча је ни дис курс о насле ђу углав ном је јед но ди мен зи о на лан и пре те жно усме рен на бри гу о ма те ри јал ним оста ци ма про шло сти. 9 Па ипак, очи глед но је да је кул тур на ба шти на мно го ви ше од фи зичке ре пре зен та ци је, бу ду ћи да она у се би са др жи при че на дру га чи јим ни во и ма и у раз ли чи тим вре мен ским пе ри о дима, те као та кве и тре ба да их пре не се. Јер на сле ђе пре ма 6 Ha u en schild, A. (1998) Cla ims and Re a lity of New Mu se o logy: ca se stu di es in Ca na da, the Uni ted Sta tes and Me xi co, Was hing ton, D. C.: Cen ter for Muse um Stu di es, Smith so nian In sti tu tion, p. 144. 7 La mas, М. (2010) Lost in the su per mar ket The Tra di ti o nal Mu se ums Challen ges in: So ci o mu se o logy 3: To Un der stand New Mu se o logy in the XXI Century, eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT, p. 245 8 Pre zi o si, D. Avi o ding mu se o can ni ba lism in XXIV Bi e nal de São Pa u lo: núcleo histórico: an tro po fa gia e histórias de ca ni ba li smo. V, 1, ed. Her kenhoff, P. and Pe dro sa, A. (1998) São Pa u lo: A Fundação, p. 57 (Избегавати да нас музеј прогута је дефинитивно универзални проблем, пошто живимо у свету у којем буквално све може бити постављено и изложено у музеју или у којем буквално све може да служи или буде класификовано као музеј). 9 Ви ше о упо тре ба ма на сле ђа у: Smith, L. (2006) Uses of He ri ta ge, Lon don: Ro u tled ge. 41

ми шљењу Па та Ку ки ја (Pat Cookе) не пред ста вља то ли ко кон цепт, ко ли ко не ку вр сту те шко об ја шњи вих осе ћа ња. То се не где на до ве зу је на ста во ве Су зан Пирс (Su san Pe ar ce), ко ја је увек ин си сти ра ла на су бјек тив ној при ро ди ба шти не. 10 Да ви ше слој ност зна че ња не сме да се иг но ри ше пи ше и Пи тер ван Менш (Pe ter van Mensch). 11 Он ко ри сти тер мин иден ти тет да из ра зи бив ство ва ње пред ме та. Струк тур ни, функ ци о нал ни и кон тек сту ал ни иден ти тет де лу ју син хро но и са др же од ре ђе не по дат ке о фи зич ким ка рак те ри сти ка ма пред ме та, али и ин фор ма ци је ко је се од но се на ње го ву употре бу и окру же ње. Ван Менш овај мо дел упот пу њу је особи на ма ко је ре флек ту ју (при)да ва ње, али и гу бље ње ин форма ци ја то ком про це са ин вен ци је, ре а ли за ци је и упо тре бе. 12 Све се ово ла ко (или се та ко ба рем чи ни) при ме њу је до тренут ка док не до ђе мо до не га тив ног, односно нежељеног, на сле ђа про шло сти. Ди со нант ност на сле ђа је го то во увек при сут на, али шта ка да је она око сни ца и ка да су ту ма че ња ан ти под на? По сто ји ли ба шти на ко ја мо же да по ве ћа раз уме ва ње ме ђу раз ли чи тим гру па ма? По сто је ли уни вер зал ни мо ти ви или ту ма че ња? Ко ја је ту уло га но ве му зе о ло ги је? Све до ци смо све ве ћег ин те ре со ва ња за очу ва ње не жељеног на сле ђа про шло сти, од но сно ме ста са те шком про шло шћу. С јед не стра не, оно је про у зро ко ва но мо дер ним су ко би ма с кра ја ХХ ве ка, а с дру ге вре мен ском дис тан цом ко ја је проте кла од ве ли ких ра то ва. Про блем њи хо ве пре зен та ци је и ту ма че ња по стао је све очи ти ји, с упли вом еко ном ског факто ра ко ји се на ла зио у осно ви ту ри стич ких по тен ци ја ла. Код пи са ца о овој те ма ти ци ис кри ста ли са ло се ви ше тер ми на, ко ји се де ли мич но чак и пре пли ћу. Би ло да го во ри мо о тана ту ри зму, цр ном или хо ло ка уст ту ри зму, сви они у осно ви по ла зе од по се ти ла ца и њи хо ве мо ти ва ци је да по се те од ређе ни ме мо ри јал, спо ме ник, ме сто и слич но. С дру ге стране, по јам ди со нант ног на сле ђа, ко ји су де фи ни са ли Гре го ри Ешворт (Gre gory As hworth) и Тан бриџ (J. E. Tun brid ge) означа ва оно што се чу ва, би ло да је реч о ма те ри јал ној или не доди р љи вој ба шти ни, у свим ње ним сло је ви то сти ма и зна чењи ма. Реч је о ана ли тич ком при сту пу ко ји су дво ји ца ау то ра пр во бит но упо тре би ли за ана ли зу ком плек сне ур ба ни стич ке 10 Co o ke, P. (2003) The con ta in ment of he ri ta ge: set ting li mits to the growth of he ri ta ge in Ire land, Du blin:th e Po licy In sti tu te Tri nity Col le ge, pp. 4-5. 11 Van Mensch, P. (1984) Mu se o logy and the ob ject as da ta car ri er, Le i den: Re in wa rdt Aca demy 12 He ij nen, W. (2010) The new pro fes si o nal: Un der dog or Ex pert? New Muse o logy in the 21th cen tury in: So ci o mu se o logy 3: To Un der stand New Muse o logy in the XXI Cen tury, eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT, pp. 19-20. 42

си ту а ци је у исто риј ским гра до ви ма у цен трал ној и за пад ној Евро пи. Ана ли зи ра ју ћи раз вој ба шти не, а по себ но ко мо дифи ка ци ју 13 исто риј ских из во ра, они по ку ша ва ју да уста но ве ко кре и ра на сле ђе и за ко га. 14 Тан бриџ и Ешворт ка жу да уко ли ко ин тер пре та ци ју на сле ђа схва ти мо као се лек тив но раз у ме ва ње про шлих до га ђа ја за тре нут не ко ме мо ра тив не или ко мо ди фи ка циј ске про це се, он да је сво на сле ђе ди сонант но. Ди со нант ност по сто ји у са мом про це су ко мо ди фика ци је, али и у по ру ка ма ко је на сле ђе (пре)но си. Оно што је за нас ин те ре сант ни је, а у све тлу но во на ста лог на сле ђа не слав не про шло сти де ве де се тих на те ри то ри ји бив ше Југо сла ви је, је сте чи ње ни ца да они обра зла жу стра те ги је и упра вља ње ме сти ма зло чи на и на си ља, по себ но има ју ћи на уму мо ти ве жр та ва, по чи ни о ца и по сма тра ча. 15 Уло га ин тер пре та ци је у но вој му зе о ло ги ји Ва ља при зна ти да то и ни је на ме ра оних ко ји уоб ли ча ва ју му зе је, ку ра то ра и исто ри ча ра, ко ји по ку ша ва ју да уси дре ши ро ку јав ну свест или не ка кву гра ђан ску пе да го ги ку. Они би хте ли да вас пи та ва ју или да у јав но сти за сну ју исто ријску свест и осе ћа ње од го во р но сти. Они би хте ли да по ну де ка ко об ја шње ње и ана ли зу, та ко и спо мен, уте ме ље но историј ско се ћа ње на ства ран до га ђај, не са мо се ћа ње као епифа ни ју. 16 Иго де Ва рин (Hu gu es de Va ri ne) je 1985. го ди не но ву му зе оло ги ју ви део као по крет у ко јем је му зеј обра зов но сред ство дру штве ног раз во ја. Иа ко је опи су је као но ву иде ју, мо ра се при ме ти ти да она за пра во пра ти тра ди ци ју му зе а ла ца из 19. ве ка, ко ји су му зеј по сма тра ли пре све га као обра зов ну уста но ву у слу жби дру штва. Ва рин је и ра ни је ана ли зи рао мо дер ни за ци ју му зеј ске ар хи тек ту ре, тех но ло ги је из ла га 13 Ко мо ди фи ка ци јом се не че му што ни је има ло еко ном ску вред ност при даје од ре ђе на тр жи шна вред ност, па се та ко на при мер, кул тур на обе леж ја, је зик или иден ти тет пре тва ра ју у по тро шач ку ро бу. (прим.аут.). 14 Hart mann, R. (2009) To u rism to Pla ces with a Dif fi cult Past: A Di scus sion Pa per on Re cent Re se arch Trends and Con cepts: He ri ta ge To u rism, Dis sonant He ri ta ge To u rism, Tha na to u rism, Dark To u rism, Ho lo ca ust To u rism, De part ment of Ge o graphy & En vi ron men tal Sci en ces Uni ver sity of Co lo ra do Den ver, p. 2 15 Le me lin, H. and Powys Whyte, P. Bat tle fi elds, re pa tri a tion, and In di ge no us Pe o ples Ad dres sing dis so nant he ri ta ge in war fa re to u rism in Au stra lia and North Ame ri ca in the 21st Cen tury, http://cts.som.sur rey.ac.uk/pu bli ca tion/ bat tle fi elds-re pa tri a tion-an d-in di ge no us-pe o ples-ad dres sing-dis so nant-he rita ge-in -war fa re-to u rism-in -au stra lia-an d-north-ame ri ca-in-the -21st-cen tury/ wppa_open, 10.05.2014. 16 Ма јер, Ч. (2011) Од сјај Бу хен вал да у: Под се ћа ње на зло чи не, пр. Кин ге, Ф. и Фрај, Н. (2011) Но ви Сад Бе о град: Пла то не ум Са вез је вреј ских оп шти на Ср би је, стр. 333. 43

ња и ис тра жи ва ње циљ них гру па и ис ти цао да, иа ко су ти еле мен ти до ве ли до зна чај них по ди за ња тро шко ва и ко мерци ја ли за ци је, ни су про ме ни ли ква ли тет му зеј ске по се те и мо ти ва ци ју ста нов ни штва. 17 Ду ги низ го ди на су фор ме и функ ци је му зе ја би ле продук ти дру штве не ис кљу чи во сти. На ме ње не про спе ри тетној и обра зо ва ној ма њи ни, ба штин ске уста но ве су др жале мо но пол не са мо над про шло шћу, већ и са да шњо шћу и бу дућ но шћу. 18 За разлику од традиционалних музеја, нови музеји увек са презентацијом и интерпретацијом повезују бригу о наслеђу. Како наслеђе није конзервирано и статично, презентација и интерпретација су својеврстан чин очувања. Будући да проширују знање о датој баштини, тиме јој додељују и нове вредности, а њиховим укључивањем се мултиплицирају и разлози да се сачува нешто што смо наследили из прошлости. Ме ња ње упра во тог сег мен та у окви ру бри ге о тра го ви ма ми ну лих вре ме на су за го вор ни ци но ве му зе о ло ги је ви де ли као иза зов и про стор за де ло ва ње. Аде кват ним ту ма че њем, кул тур на до бра се пре тва ра ју од ста тич них и сте рил них споме ни ка у ме ста и из во ре из у ча ва ња и раз ми шља ња о прошло сти. Успе шна ин тер пре та ци ја под ра зу ме ва ве о ма до бру при пре му, при ли ком ко је је нео п ход но да се да ју од го во ри на пи та ња за што се не што ин тер пре ти ра, ко тре ба да бу де укљу чен у тај про цес, по том шта се и за ко га ту ма чи, ко је се по ру ке ша љу и са ко јим ци ље ви ма, ка ко ће се оба ви ти евалу а ци ја и, ко нач но, ка ко ће се да ље одр жа ва ти. Фри мен Тилден (Fre e man Til den) је још 1957. на вео шест кључ них та чака до бре ин тер пре та ци је. Пре ма ње го вом ми шље њу, сва ка ин тер пре та ци ја ко ја у се би не са др жи ис ку ства по се ти ла ца је сте рил на. Ин фор ма ци ја са ма по се би ни је ин тер пре таци ја, јер је ин тер пре та ци ја ве шти на ко ја у се би ком би ну је раз ли чи те умет но сти. Ин тер пре та ци ја по ла зи од це ли не, а за тим пред ста вља де ло ве, а све у ци љу про во ка ци је. Ин терпре та ци ја за де цу ни је скра ће на вер зи ја оне за од ра сле. 19 Ова ко де та љан по сту пак је по себ но зна ча јан ка да је реч о ре ги о ни ма ко ји су у не дав ној исто ри ји пре тр пе ли гра ђан ске 17 Ha u en schild, A. (1998) Cla ims and Re a lity of New Mu se o logy: ca se stu di es in Ca na da, the Uni ted Sta tes and Me xi co, Was hing ton, D.C.: Cen ter for Muse um Stu di es, Smith so nian In sti tu tion, p. 4. 18 He ij nen, N. J. The new pro fes si o nal: Un der dog or Ex pert? New Mu se o logy in the 21th cen tury in So ci o mu se o logy 3: To Un der stand New Mu se o logy in the XXI Cen tury, eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT, p. 13. 19 Til den, F. (2008) In ter pre ting our he ri ta ge, The Uni ver sity of North Ca ro li na Press; 4th Re vi sed & en lar ged edi tion (Kin dle Edi tion). 44

ра то ве и у ко ји ма су оста ли тра го ви не жеље ног на сле ђа прошлих вре ме на. Да ли и ка ко уоп ште тре ба те остат ке са чува ти, ка ко та ме ста тре ба ин тер пре ти ра ти, чи ју пер спек ти ву за у зе ти и да ли је ре ал но оче ки ва ти да спо ме ни ци до ве ду до ме ђу ет нич ког по ми ре ња, са мо су не ке од те ма за да љу разра ду. До са да шња ис ку ства из прак се су по ка за ла да је за интер пре та ци ју на сле ђа рат них су ко ба по треб но ор га ни зо ва ти кон сул та тив не про це се у ко је ће би ти укљу че ни пред ставни ци свих за јед ни ца. У окви ру њих тре ба ин си сти ра ти на ис ти ца њу по зи тив них при ме ра ме ђу ет нич ког ан га жо ва ња. Око сни ца ту ма че ња не би тре ба ло да бу де не ки до га ђај или да тум или ме сто, јер не по сто ји ни је дан ко ји је у по зи тив ном се ћа њу свих не ка да су ко бље них стра на. Кон сен зус је лак ше по сти ћи из бо ром уни вер зал не те ме. У свом по след њем из ве шта ју, спе ци јал на из ве сти тељ ка Уједи ње них на ци ја на по љу кул тур них пра ва Фа ри да Ша хид (Fa ri da Sha heed) на пи са ла је да сва пост-кон фликт на и поде ље на дру штва мо ра ју да на ђу пра ву ме ру из ме ђу се ћа ња и за бо ра вља ња. Њен из ве штај се фо ку си ра на дру штва ко ја су има ла ин тер ни или ме ђу на род ни кон фликт, пост-ко ло нијал на дру штва, она ко ја су ет нич ки, по ли тич ки по де ље на и слич но. Кру ци јал но је да про цес ме мо ри ја ли за ци је не функ ци о нише као пра зна ре то ри ка ко јом се ко ме мо ри шу мр тви, јер се та ко гу би увид у раз лог и кон текст тра ге ди ја из про шло сти. Ме мо ри ја ли за ци ја би тре ба ло да се раз у ме као про цес ко ји оси гу ра ва по тре бан про стор за оне ко ји су по го ђе ни, у ко јем би мо гли да ар ти ку ли шу раз ли чи те на ра ти ве на на чин ко ји је сми слен и у кон тек сту кул ту ре. Др жа ва и дру ге за ин те ре со ва не стра не тре ба да оси гу ра ју да ме мо ри јал не прак се и по ли ти ке до при но се пре ва зи ла же њу не ги ра ња ко је пот пи ру је мр жњу и на си ље, за тим да обез беде сим бо лич ке ре па ра ци је и јав но при зна ње жр та ва, раз вија ју по ли ти ке по ми ре ња ме ђу гру па ма ко је су би ле у су ко бу то ком кон флик та и да ре де фи ни шу на ци о нал ни иден ти тет кроз плу ра ли зам иде ја. Та ко ђе, Ша хид пре по ру чу је спре ча ва ње да љег на си ља и нера зу ме ва ња из ме ђу су прот ста вље них гру па про мо ви са њем гра ђан ског ан га жо ва ња, кри тич ког раз ми шља ња и под стица њем ди ску си је о про те клим и пред сто је ћим иза зо ви ма искљу че но сти и на си ља. Ка да го во ри мо о ди со нант ном, а пре све га о рат ном на сле ђу, мо гућ но сти зло у по тре бе ин тер пре та ци је су огром не. Стручна јав ност је за то ин си сти ра ла и на за кон ском уре ђе њу и дефи ни са њу ту ма че ња, а те ини ци ја ти ве су но ви јег да ту ма. 45

Што се ти че са ме ин тер пре та ци је, не за о би ла зна је Де кла раци ја до не та у Чарлс то ну 2005. го ди не. У њој је ин тер пре таци ја пред ста вље на као сред ство ко је олак ша ва раз у ме ва ње и до при но си ве ћем по што ва њу кул тур ног на сле ђа, те по ди же јав ну свест о по тре би за кон зер ва ци јом. Ефек тив на ин терпре та ци ја ве ли ког бро ја ба штин ских ло ка ли те та мо же да бу де ва жан по сред ник за ме ђу кул тур ну и ме ђу ге не ра циј ску раз ме ну и ме ђу соб но раз у ме ва ње. Ту ма че ње под ра зу ме ва и ко му ни ци ра ње зна че ња кроз па жљи во, до ку мен то ва но препо зна ва ње њи хо вог зна ча ја, укљу чу ју ћи и ма те ри јал не и недо дир љи ве вред но сти, при род но и кул тур но окру же ње, друштве ни кон текст, фи зич ке ка рак те ри сти ке. У том сми слу су по што ва ње ау тен тич но сти (кроз за шти ту њи хо вих при родних и кул тур них вред но сти од фи зич ких про ме на или намет ну те ин тер пре та тив не ин фра струк ту ре), за тим до при нос одр жи вој кон зер ва ци ји кул тур ног на сле ђа (кроз фи нан сијско пла ни ра ње и охра бри ва ње еко ном ских ак тив но сти ко је чу ва ју кон зер ва тор ске на по ре, по ве ћа ва ју ква ли тет жи вота до ма ће за јед ни це и оси гу ра ва ју ду го роч но одр жа ва ње и ажу рира ње ин тер пре та тив не ин фра струк ту ре), по том обезбе ђи ва ње ин клу зив но сти укљу чи ва њем свих за ин те ре со ваних стра на и за јед ни ца у про гра ме ин тер пре та ци је), као и раз ви ја ње тех нич ких и про фе си о нал них стан дар да за ин терпре та ци ју ба шти не, укљу чу ју ћи тех но ло ги је, ис тра жи ва ње и обу ку, та ко ђе, фак то ри ко ји мо ра ју да се узму у об зир. Ова де кла ра ци ја по ја шња ва и раз ли ку из ме ђу ин тер пре таци је и пре зен та ци је, при че му по то ња озна ча ва па жљи во пла ни ран рас по ред ин фор ма ци ја и фи зич ки при ступ кул турној ба шти ни, нај че шће од стра не не ког про фе си о нал ца или фир ме. Као та ква, она пред ста вља јед но сме ран вид ко муни ка ци је. Ин тер пре та ци ју, то јест ту ма че ње, са дру ге стране чи ни укуп ност ак тив но сти, раз ми шља ња, ис тра жи ва ња и кре а тив но сти ко је сти му ли ше кул тур на ба шти на. Кључ ну уло гу игра ју по се ти о ци, али су ак те ри и дру ге за ин те ре сова не стра не. Оно на че му још тре ба ра ди ти у окви ру ове про бле ма ти ке је су обла сти у ве зи са на чи ни ма укљу чи ва ња пер цеп ци је и вред но сти стеј кхол де ра и уло зи окру же ња на ин тер пре таци ју, за тим кон цеп та ау тен тич но сти, ту ма че ње ре ли ги о зних и све тих ме ста, и ко нач но ме ста бу ђе ња са ве сти, од но сно не га тив ног/ди со нант ног на сле ђа про шло сти. Му зе а ли за ци ја ди со нант ног на сле ђа на при ме ру Му зе ја Ди стрик та шест Не знам да ли спо ме ни ци по ма жу, не знам, па не знам. Код нас, у мо јој бив шој Ју го сла ви ји, у сва ком се лу је стајао 46

споме ник на род но о сло бо ди лач ке бор бе и би ста по не ког месног на род ног хе ро ја, па нам то ни је по мо гло да се по сле ме ђу соб но не за кр ви мо као ина че ни ко у Евро пи. 20 Све је ви ше ре а ли зо ва них слу ча је ва где су по сту ла ти но ве му зе о ло ги је при ме ње ни на очу ва ње ди со нант ног на сле ђа. Иза бра ли смо успе шан при мер ко ји, иа ко из на ма да ле ког под не бља, мо же да по слу жи као ин спи ра ци ја за ре ше ња ко ја ће мо јед ног да на оства ри ти на те ри то ри ји Бал ка на. Ди стрикт шест је на зив не ка да шњег мул ти ет нич ког квар та у ужем град ском је згру Кејп та у на, јед ног од три глав на гра да Ју жно а фрич ке Ре пу бли ке. Из ње га је се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, за вре ме апарт хеј да, на сил но про те ра но више од 60.000 ста нов ни ка. Др жав ни зва нич ни ци су та да дали не ко ли ко раз ло га за исе ље ње. На и ме, пре ма фи ло зо фи ји апарт хеј да, ме ђу ра сна ин тер ак ци ја је под сти ца ла су ко бе, због че га су се оне мо ра ле одво ји ти. Сма тра ли су тај кварт сла мом у ко јем цве та ју кри ми нал, коц ка и про сти ту ци ја. С дру ге стра не, ста нов ни штво је узро ке исе ље ња ви де ло у бли зи ни са мог цен тра гра да и лу ке. Да на 11. фе бру а ра 1966. Ди стрикт шест су про гла си ли бе лач ким квар том, а ра се љава ња су по че ла већ 1968. године. До 1982. го ди не ста ро седе о це су пре се ли ли око 25 ки ло ме та ра да ље од сво јих до мова. Ста ре ку ће су срав ни ли са зе мљом, пре жи ве ле су је ди но бо го мо ље. У на ред ним го ди на ма из гра ди ли су уни вер зи тет и не ке по ли циј ске згра де, али је, осим то га, не ка да шњи Дистрикт остао су штин ски не раз ви јен. На кон па да апарт хеј да 1994. године, Вла да Ју жно а фрич ке Ре пу бли ке је при зна ла по тра жи ва ња ста рих жи те ља и обе ћа ла им на док на ду штете. До 2003. са зи да ли су 24 згра де за бив ше ста на ре, да нас ма хом љу де ста ри је од 80 го ди на. 21 Фон да ци ја Ди стрикт шест је осно ва на 1989, а му зеј 1994. го ди не, с на ме ром да слу жи као се ћа ње на до га ђа је из доба апарт хеј да и на кул ту ру и исто ри ју пре исе ље ња. Струч на јав ност Му зеј Ди стрикт шест че сто опи су је као фо рум и као храм. Храм је јер има пред ме те ко је по шту је мо и који нам от кри ва ју ми сте ри ју по сто ја ња, чу ва ју ћи ис ку ства људи ко ји су ус пе ли да пре жи ве ве о ма ра зор ну дис ло ка ци ју. 20 Ива њи, И. Моћ се ћа ња и не моћ ре чи у Под се ћа ње на зло чи не, пр. Кин ге, Ф. и Фрај, Н. (2011) Но ви Сад Бе о град: Пла то не ум Са вез је вреј ских оп шти на Ср би је стр. 25 21 Dis trict Six Mu se um. In ter na ti o nal Co a li tion of Hi sto ric Si tes of Con sci ence, http://www.si te sof con sci en ce.or g/mem bers/dis trict-six -mu se um, 10. 05. 2014. 47

Форум је јер ан га жу је у очу ва њу про шло сти, у рас пра ви, у пра вље њу и по ста вља њу зах те ва пред бу дућ ност. 22 Ко ри сте ћи овај ме та фо рич ки оквир као по ла зну тач ку, ауто ри кон цеп та су же ле ли да про ши ре де ло ва ње му зе ја и да уки ну дис тан цу ко ју ре пре зен то ва ње тра у ма тич не про шлости мо же да кре и ра. Има ју ћи на уму по сту ла те но ве му зе оло ги је, укљу чи ли су чи тав низ по сту па ка и ме то да ко ји су на хар мо ни чан, али и ди со нан тан, на чин фор ми ра ли ме мо рија ли за циј ске прак се му зе ја. На пр вом ме сту, реч је о укључи ва њу по се ти ла ца у при чу, ко ји сво јим ис ку стви ма и ра нијим са зна њи ма кри тич ки до при но се по став ци. Ја сно је да дис тан ци ра ни гле да лац, ко ји екс по на те ви ди као не што што пред ста вља дру гост или као оп сер ва ци ју не чи јег ту ђег ис тра жи ва ња, не мо же да до би је пот пу ни до жи вљај по ну де Му зе ја. Да би то из бе гли, по че ли су са су сре ти ма бив ших ста нов ни ка. Та да су мо гли да ви де на ко ји на чин они прича ју о сво јим се ћа њи ма и ка ко же ле да се њи хо ва исто ри ја пре зен ту је. Дру ги ко рак је био акви зи ци ја пред ме та, али и при ку пља ње орал них исто ри ја ко је их пра те. Ово та ко зва но жи во се ћа ње је пред ме те до ве ло у ко ре ла ци ју. На кон то га су ор га ни зо ва ли и ме мо риј ске шет ње и у окви ру њих ма пи рање пам ће ња. Ин ди ви ду ал не и за јед нич ке ма пе пам ће ња су би ле на чин да се бив шим ста нов ни ци ма омо гу ћи да по но во на пра ве ве зу са то по гра фи јом. Ко ри сте ћи ма пе Ди стрик та шест на ко ји ма су не ке ва жне и пре по зна тљи ве тач ке биле убе ле же не, ре зи ден ти ма је би ло омо гу ће но да ис цр та ју раз ли чи те пу та ње ко ји ма су се че сто кре та ли, док су та мо жи ве ли, си му ли ра ју ћи на тај на чин њи хо во вла сни штво над ули ца ма и јав ним про сто ром, и ин ди рект но упра вља ње соп стве ном суд би ном. 23 Та ко ђе, охра бри ва ни су да уцр та ју не ка ме ста ко ја ни су већ би ла на кар ти. При по ве да ње бив ших ста нов ни ка, ме ђу ге не ра циј ски ди јало зи, игра ње уло га, чи та ње по е зи је, му зич ки пер фор ман си то су са мо не ки од на чи на на ко је се по се ти о ци и да нас укљу чу ју у рад му зе ја. На ин тим ни ула зак у фи зич ки, а потом и ме та фо рич ки, про стор по зи ва ју их фо то гра фи је, фрагмен ти жи во та и до мо ва љу ди, гла со ви... Пре ма спро ве деним ан ке та ма о ути сци ма, у пр ви мах то до во ди до осе ћа ња 22 Ben nett, B. (2010) Re pre sen ting tra u ma tic pasts at the Dis trict Six Mu seum in So ci o mu se o logy IV, Ca der nos de So ci o mu se o lo gia, Vol 38-2010 eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT, p. 271. 23 До сад најпотпунији доступни из вор о ме мо риј ским праксама у Дистрик ту шест је: Bez zo li, M. and Kru ger, M. (2002) Tex tu re and Me mory The Ur ba nism of Dis trict Six, Ca pe Town: Ca pe Tec hni kon. 48

шока, ужа са, са у че сни штва, не ве ри це, са мо спо зна је, а за тим по чи ње и ис це ље ње. 24 Цен трал на ма па на по ду Му зе ја је је дан од ње них нај по знати јих екс по на та. Иа ко из бле де ла и оште ће на на кон мно го го ди на ко ри шће ња, кар та је и да ље мо ћан алат ко ји при влачи љу де и сим бо лич но их уво ди у при чу. Бив ши ста нов ни ци ко ји су жи ве ли у Ди стрик ту шест пре ње го вог уни ште ња, увек пр во по тра же ули цу где су се на ла зи ле њи хо ве ку ће. Иа ко је на по чет ку би ло пла ни ра но да ма па бу де на по ду само не ко ли ко ме се ци на кон отва ра ња, мно го го ди на ка сни је, она на ста вља из но ва да сти му ли ше. Чак и сам на зив стал не по став ке Про ду бљи ва ње (Dig ging De e per) то ме до при но си. Озна ча ва ју ћи не за вр ше ност пре зен та ци је, он из но ва и из нова омо гу ћа ва но ва ту ма че ња. У по след њих не ко ли ко го ди на, фо кус ис тра жи ва ња је по мерен са про из вод ње ме мо ри је и ко ме мо ра ци је на она ко ја су те сно по ве за на са ре сти ту ци јом зе мљи шта и опо рав ком. 25 То је до ве ло до мно гих ме то до ло шких пи та ња. Ка ко ће обно ва ме ста ути ца ти на по сто је ће ме мо ри ја ли за циј ске праксе? Тре ба ли ре де фи ни са ти пам ће ње у од но су на про ме не? Мо же мо ли и ка ко са чу ва ти све сло је ве? С тим у ве зи је реа ли зо ва на се ри ја ра ди о ни ца, али ће се пот пу ни ји од го во ри до би ти тек са бу ду ћом вре мен ском дис тан цом. За кљу чак Исто ри ја чо ве чан ства по чи ње ле ген дом да је Ка ин убио свог бра та Аве ља и на ста вља се кр ва во све до нај но ви јих до га ђа ја у Ис точ ном Ти мо ру или Дар фу ру, у Ав га ни ста ну и Ира ку не пре кид но мо ра мо да учи мо но ве ге о граф ске појмо ве, јер се не где да ле ко од нас опет уби ја ју сва исто ри ја за пра во се са сто ји од се ћа ња на зло чи не и по мо ре. 26 У мо дер ном све ту, све га је не ко ли ко др жа ва ко је ни су наста ле као по сле ди ца на си ља и из су ко ба. Иза тих до га ђаја не ми нов но су оста ла ма те ри јал на све до чан ства и усме на пре да ња, али у на у ци још увек ни је по стиг нут кон сен зус око то га тре ба ли их уоп ште са чу ва ти, а ка мо ли на ко ји на чин пре зен тов ти и ту ма чи ти. Ка да је 1985. пред се да ва ју ћи бри тан ског ме мо ри јал ног фон да за на ци о нал но на сле ђе (Na ti o nal He ri ta ge Me mo rial Fund) Лорд Чар ти је рис (Lord Char te ris) го во рио о кул тур ним 24 Ben net, B. нав. де ло, стр. 272. 25 Исто, стр. 274. 26 Ива њи, И. нав. де ло, стр. 3. 49

добри ма, ре као је да је ба шти на све што по же ли мо. 27 Када то ме до да мо го ре на ве ден став Ешвор та и Тан бри џа да је сва ко на сле ђе ди со нант но, мо же мо да из ве де мо за кљу чак да је ди со нант но на сле ђе све што по же ли мо. Ако ства ри по стави мо на тај на чин, ни је ли он да бо ље да при зна мо и по стоја ње не при јат ног на сле ђа про шло сти, уме сто што га све сно за по ста вља мо, кре и ра ју ћи лош из го вор за по нов но пи са ње исто ри је у име ми ра и по ми ре ња? 28 Уло га му зе ја и спо ме ни ка, као и дру гих ме ста се ћа ња у констру и са њи ма на ци о нал них исто ри ја до бро је по зна та. С тим у ве зи Ешворт и Тан бриџ ис ти чу ка ко ни је слу чај но што су се на ци о нал не др жа ве фор ми ра ле прак тич но исто вре мено са по ра стом ин те ре со ва ња за исто риј ске, ар хе о ло шке и умет нич ке ар те фак те ко ји ма мо же да се ис тка при ча о наци ји. 29 Да ли су он да ка сни ја за по ста вља ња на ци о нал не башти не до ве ла до су ко ба? Ка да је реч о те ри то ри ји Бал ка на, те шко је да ти та чан од го вор. Мо жда је ви ше про блем у њихо вом ту ма че њу и не раз ре ше ним узро ци ма и по сле ди ца ма ра ни јих не су гла си ца. Јер, ако ја сна са зна ња о на ци о нал ној про шло сти и раз ли чи тим кул тур ним тра ди ци ја ма мо гу да ује ди не на род у сми слу за јед нич ког иден ти те та, он да је близу па ме ти да је мо гућ и су про тан по сту пак. 30 Мо дел но ве му зе о ло ги је по го дан је за пре зен та ци ју и ин терпре та ци ју ди со нант ног на сле ђа, по што до зво ља ва ши ра тума че ња и ни је стрикт но те о риј ски устро јен. То је, нажа лост, мач са две оштри це, с об зи ром на то да то ли ка сло бо да че сто до во ди до раз вод ња ва ња су шти не и ба на ли за ци је при ка за не и ана ли зи ра не гра ђе. Ак це нат на лич ном до жи вља ју и пар ти ци па ци ји, ба вље ње ак ту ел ним, жи вот ним те ма ма и не да ћа ма, де ин сти ту ци о нали за ци ја, из ла зак у про стор, по пу ла ри за ци ја са др жа ја, децен тра ли за ци ја, ан га жо ва ње за ин те ре со ва них ло кал них зајед ни ца и са мим тим дру штва у це ли ни све су то еле мен ти на ко ји ма се но ва му зе о ло ги ја ба зи ра већ без ма ло по ла ве ка. Но на ћи пра ву ме ру и обез бе ди ти си стем ску, ме то до ло шку при ме ну уво ђе њем од ре ђе них стан дар да ту је иза зов. Доса да шњи прин цип све мо же, а ни шта не мо ра ни је дао ре зул та те. На му зе о ло зи ма је да бу ду у не ку ру ку ар би три и да мо ти ви шу, ко ор ди ни ра ју и во де ло кал не за јед ни це у на 27 He wi son, R. (1987) The He ri ta ge In du stry: Bri tain in a cli ma te of dec li ne, Lon don: Met huen, p. 32. 28 Исто, стр. 246. 29 Ba su, P. Con fron ting the past? Ne go ti a ting a he ri ta ge of con flict in Si er ra Leo ne, Jo ur nal of ma te rial cul tu re, vol. 13(2), p. 234. 30 Исто, стр. 235. 50

по ри ма да се сва ки слој ди со нант ног на сле ђа са чу ва од забо ра ва. Но ва му зе о ло ги ја и пред исто ри ју ста вља но ве, кри тич ке иза зо ве. Су штин ско пи та ње ис тра жи ва ча не би тре ба ло да бу де ка ко је то би ло не ка да, већ ка ко је до шло до то га да сада има мо тај про блем ко ји има мо, ко је од лу ке ле же иза то га, ко их је до нео, ка кве су нам мо гућ но сти да нас да од ре ди мо бу дућ ност и ка ко она тре ба да из гле да. Тек ка да но ви му зеј бу де ба зи ран на са да шњи ци, тек ће мо та да има ти шан се да на пра ви мо про ак тив ну ин сти ту ци ју ко ја ће мо ћи да ути че и на бу дућ ност. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Assunção dos San tos, P. Gi ve or ta ke: tho ughts on mu se um col lec ti ons as wor king to ols and the ir con nec tion with hu man be ings in Ca der nos de So ci o mu se o lo gia No 38: Spe cial edi tion 22nd ICOM Ge ne ral Confe ren ce Shang hai 7th - 12th No vem ber 2010, Lis boa: ULHT, pp.75-87 Ba su, P. Con fron ting the past? Ne go ti a ting a he ri ta ge of con flict in: Si er ra Le o ne, Jo ur nal of ma te rial cul tu re vol. 13(2): 233 247. Ben net, B. Re pre sen ting tra u ma tic pasts at the Dis trict Six Mu se um, in Ca der nos de So ci o mu se o lo gia nº 38: Spe cial edi tion 22nd ICOM Gene ral Con fe ren ce Shang hai 7th - 12th No vem ber 2010, (2010) Lis boa, ULHT, pp. 271-281. Bez zo li, M. and Kru ger, M. (2002) Tex tu re and Me mory The Ur banism of Dis trict Six, Ca pe Town: Ca pe Tec hni kon. Cha gas, M. Mu se ums, me mo ri es and so cial mo ve ments in Ca der nos de So ci o mu se o lo gia No 38: Spe cial edi tion 22nd ICOM Ge ne ral Confe ren ce Shang hai 7th - 12th No vem ber 2010, (2010) Lis boa: ULHT, pp. 49-60. Cha gas, M. De si re for me mory, de si re for mu se ums: the ex pe ri en ce of the Me mory Hot spots in: Ca der nos de So ci o mu se o lo gia nº 38: Spe cial edi tion 22nd ICOM Ge ne ral Con fe ren ce Shang hai 7th - 12th No vember 2010, (2010) Lis boa: ULHT, pp. 245-262 Char le ston Dec la ra tion on He ri ta ge In ter pre ta tion (2005) Char le ston, So uth Ca ro li na, USA. Chin nery, A. (2012) Tem ple or Fo rum? On New Mu se o logy and Educa tion for So cial Chan ge, in: Phi lo sophy of edu ca tion ed. Ru i ten berg, C. (2012), Ur ba na-cham pa ign, IL: Phi lo sophy of Edu ca tion So ci ety, pp. 269-276. Co o ke, P. (2003) The con ta in ment of he ri ta ge: set ting li mits to the growth of he ri ta ge in Ire land, Du blin:th e Po licy In sti tu te Tri nity Colle ge. Dis trict Six Mu se um. In ter na ti o nal Co a li tion of Hi sto ric Si tes of Consci en ce, http://www.si te sof con sci en ce.or g/mem bers/dis trict-six -mu seum, 10. 05. 2014. 51

Dra gi će vić Še šić, M. and Ro gač Mi ja to vić, Lj. (2014) Bal kan Dis sonant He ri ta ge Nar ra ti ves (and The ir At trac ti ve ness) for To u rism, Ameri can Jo ur nal of To u rism Ma na ge ment 2014, 3(1B), pp. 10-19. Dun kley, R. and West wo od, S. (2007) A shot in the dark? De ve lo ping a new con cep tual fra me work for tha na to u rism, Asian Jo ur nal of To urism and Ho spi ta lity Re se arch 1 (1), Welsh Cen ter for To u rism Re search, pp. 54-73. Ha i der, H. Cul tu ral di ver sity, cul tu ral he ri ta ge and hu man rights: towards he ri ta ge ma na ge ment as hu man rights-ba sed cul tu ral prac ti ce, in Di vi ded Ci ti es/con te sted Sta tes ed. An der son, J. (2007) Go ver nan ce and So cial De ve lop ment Re so ur ce Cen tre, In ter na ti o nal De ve lop ment De part ment, Uni ver sity of Bir ming ham. Hart mann, R. (2009) To u rism to Pla ces with a Dif fi cult Past: A Discus sion Pa per on Re cent Re se arch Trends and Con cepts: He ri ta ge To u rism, Dis so nant He ri ta ge To u rism, Tha na to u rism, Dark To u rism, Ho lo ca ust To u rism, De part ment of Ge o graphy & En vi ron men tal Scien ces Uni ver sity of Co lo ra do Den ver. Ha u en schild, A. (1998) Cla ims and Re a lity of New Mu se o logy: ca se stu di es in Ca na da, the Uni ted Sta tes and Me xi co, Was hing ton, D.C.: Cen ter for Mu se um Stu di es, Smith so nian In sti tu tion. He ij nen, W. (2010) The new pro fes si o nal: Un der dog or Ex pert? New Mu se o logy in the 21th cen tury in: So ci o mu se o logy 3: To Un der stand New Mu se o logy in the XXI Cen tury, eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT, pp. 13-24. He wi son, R. (1987) The He ri ta ge In du stry: Bri tain in a cli ma te of dec li ne, Lon don: Met huen. La mas, М. (2010) Lost in the su per mar ket The Tra di ti o nal Mu seums Chal len ges in So ci o mu se o logy 3: To Un der stand New Mu se o logy in the XXI Cen tury, eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT, pp.43-57 Ива њи, И. Моћ се ћа ња и не моћ ре чи у Под се ћа ње на зло чине, приредили Кин ге, Ф. и Фрај, Н. (2011), Но ви Сад Бе о град: Плато не ум Са вез је вреј ских оп шти на Ср би је. Lo gan, W. (2012) Cul tu ral di ver sity, cul tu ral he ri ta ge and hu man rights: to wardshe ri ta ge ma na ge ment as hu man rights-ba sed cul tu ral prac ti ce, In ter na ti o nal Jo ur nal of He ri ta ge Stu di es, Vol. 18, No. 3, pp. 231 244. Ма јер, Ч. (2011) Од сјај Бу хен вал да у: Под се ћа ње на зло чи не, пр. Кин ге, Ф. и Фрај, Н. (2011) Но ви Сад Бе о град: Пла то не ум Савез је вреј ских оп шти на Ср би је. Van Mensch, P. (1984) Mu se o logy and the ob ject as da ta car ri er, Leiden: Re in wardt Aca demy. Mo rel, A. (2013) Iden tity and Con flict: Cul tu ral He ri ta ge, Re construc tion and Na ti o nal Iden tity in: Ko so vo, Ar chi tec tu re_me dia_po litics_so ci ety, Vol. 3, No.1., pp.1-20. 52

Cul tu ral he ri ta ge in post war re co very, ed. Stenly-Pri ce, N. (2005) Ro me: IC CROM. Mun son, L. (1997) The new mu se o logy, Spring, 05. may 2014., http:// www.na ti o na laf fa irs.co m/pu blic_in te rest/de tail/th e-ne w-mu se o logy. Pre zi o si, D. Avi o ding mu se o can ni ba lism in XXIV Bi e nal de São Pa ulo: núcleo histórico: an tro po fa gia e histórias de ca ni ba li smo. V,1, ed. Her ken hoff, P. and Pe dro sa, A. (1998) São Pa u lo: A Fundação, p. 57-63. Ross, M. (2004) In ter pre ting the new mu se o logy, Mu se um and So ci ety 2 (2), Ke e le Uni ver sity, pp. 84-103. Sa ho vic, Dz. (2007) So cio-cul tu ral Vi a bi lity of In ter na ti o nal Pe a ce buil ding: An In qu iry Ba sed on Cul tu ral The ory, Umeå Wor king Pa pers in Pe a ce and Con flict Stu di es, No 5, De part ment of Po li ti cal Sci en ce, Umeå Uni ver sity. Salt zburg, R. (2007) Cul tu ral Pro perty in Ti mes of Con flict, In for mation for So cial Chan ge, No. 25, pp. 53-60. Smith, L. (2006) Uses of He ri ta ge, Lon don: Ro u tled ge. So ci o mu se o logy 3: To Un der stand New Mu se o logy in the XXI Century, eds. Assunção, P. and Pri mo, J. (2010), Lis boa: ULHT Sto ne, P. R. (2011) Dark To u rism: to wards a new post-di sci pli nary rese arch agen da. In ter na ti o nal Jo ur nal of To u rism An thro po logy, Vol 1, No 3/4, pp. 318-332. Til den, F. (2008) In ter pre ting our he ri ta ge, The Uni ver sity of North Ca ro li na Press; 4th Re vi sed & en lar ged edi tion. The New Mu se o logy, ed. Ver go, P. (1989) Lon don: Re a ki ton Bo oks. Tun bri ge, J. E. and As hworth, G. J. (1996) Dis so nant He ri ta ge: The Ma na ge ment of the Past as a Re so ur ce in Con flict, Wi ley, John & Sons, In cor po ra ted. Walsh, K. (1992) The Re pre sen ta tion of the Past: Mu se ums and He rita ge in the Post-Mo dern World, New York, NY: Ro u tled ge, Chap man and Hall Inc. Wo un ded Ci ti es: De struc tion and Re con struc tion in a Glo ba li zed World, ed. Schne i der, J. and Sus ser, I. (2003) Ox ford: Berg. 53

Milica Božić Marojević University in Belgrade, Faculty of Philosophy Museology and Heritology Centre, Belgrade CHALLENGES OF NEW MUSEOLOGY IN PRESENTATION AND INTERPRETATION OF DISSONANT HERITAGE Abstract There are only a few countries in the modern world that have not been established as a result of violence and conflict. Material evidence and oral traditions remained after these events, but science has not yet reached a consensus on whether they should be kept, let alone on how to present and interpret them. This paper deals with the challenges and obstacles that management of such heritage puts in front of the new museology. The emphasis on the personal experience and participation, addressing current, existential issues and hardships, deinstitutionalization, stepping out to open spaces, popularization of the content, decentralization, involvement of the local communities and therefore society as a whole all of these are elements on which the new museology has been based for nearly half a century. The challenge lies in finding the right balance and ensuring systematic, methodological applications with the introduction of certain standards. So far, the principle - all is possible and nothing is a must - has failed to achieve results. It is up to the museologists to be arbitrators of sorts and to motivate, coordinate and lead local communities in the efforts to preserve each layer of dissonant heritage from oblivion. Key words: new museology, interpretation, presentation, dissonant heritage, memory, war legacy 54