ERIH AUERBAH, KRITI^AR ZEMAQSKOG SVETA

Edvard V. Said ERIH AUERBAH, KRITI^AR ZEMAQSKOG SVETA...qudska bi}a se ne ra aju jednom za svagda onog dana kada ih majke donesu na svet, ve} ih `ivot obavezuje da porode sami sebe. Gabrijel Garsija Markes Uticaj i trajnost reputacije kwiga kritike, za kriti~are koji ih pi{u u nadi da ne}e biti ~itane samo jedno leto, obeshrabruju}e su kratkog veka. Puka koli~ina kwiga koje se od Drugog svetskog rata pojavquju na engleskom jeziku narasla je do astronomskih cifara, pove}avaju}i tako {anse, ako ne za efemernost, onda za kratkovekost i gotovo nikakav uticaj. Kwige kritike obi~no su nailazile u talasima povezanim s akademskim trendovima, od kojih ve}ina biva brzo istisnuta prilikom uzastopnih smena ukusa, mode ili istinskih intelektualnih otkri- }a. Otud se samo mali broj kwiga ~ini ve~ito prisutnim i, u pore ewu sa velikom ve}inom svojih pandana, pokazuje zadivquju}u postojanost. To svakako va`i za Auerbahovu magistralnu studiju Mimesis: predstavqawe stvarnosti u zapadnoj kwi`evnosti, koju je pre ta~no pedeset godina, u sasvim podno{qivom prevodu Vilarda R. Taska, objavio Princeton University Press. * Kao {to se iz wenog podnaslova odmah mo`e videti, Auerbahova kwiga, po ambicioznosti i zamahu, prevazilazi sva ostala bitna kriti~ka dela iz druge polovine pro{log veka. Ona pokriva kw`evna remek-dela u rasponu od Homera i Starog Zave- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 155

ta pa sve do Virxinije Vulf i Marsela Prusta, iako je Auerbah, kako na kraju kwige uz izviwewe ka`e, u nedostatku prostora morao da izostavi veliki deo sredwovekovne kwi`evnosti, kao i neke kqu~ne moderne pisce poput Paskala i Bodlera. Prvim }e se pozabaviti u svojoj posledwoj, posmrtno objavqenoj kwizi Kwi`evni jezik i wegova publika u kasnoj latinskoj antici i sredwem veku, potowim u raznim ~asopisima i u jednoj zbirci eseja Prizori iz drame evropske kwi`evnosti. U svim ovim delima Auerbah neguje isti esejisti~ki stil kritike, po~iwu}i svako poglavqe duga~kim navodom iz odre enog kwi`evnog dela, citiranim na izvornom jeziku i neposredno propra}enim upotrebqivim prevodom (na nema~kom u izvornom Mimesisu, prvi put objavqenom u Bernu 1946. godine; na engleskom u ve}ini wegovih potowih radova), iz kojeg se laganim, ruminativnim tempom ispreda podrobna explication de texte; ova se, sa svoje strane, razvija u skup pam}ewa vrednih komentara o vezi izme u retori~kog stila odlomka i wegovog dru{tveno-politi~kog konteksta, {to je majstorija koju Auerbah izvodi uz minimum gu`ve i, prakti~no, bez ikakvih u~enih referenci. U zakqu~nom poglavqu Mimesisa on obja{wava da se, sve i da je hteo, nije mogao poslu`iti dostupnim nau~nim izvorima, pre svega zato {to je kwigu pisao u ratnodopskom Istanbulu gde nije bilo zapadnih biblioteka koje bi konsultovao, a zatim i zbog toga {to bi se, da je bio u mogu}nosti da koristi reference iz ekstremno obimne sekundarne literature, utopio u materijalu te kwiga nikada ne bi ni bila napisana. Tako se Auerbah, izuzev primarnih tekstova koje je imao uz sebe, oslonio uglavnom na se}awe i na ne{to {to deluje kao nepogre{iva interpretativna ve{tina rasvetqavawa odnosa izme u kwiga i sveta kojem one pripadaju. ^ak i u prevodu, za{titni znak Auerbahovog stila predstavqa smireni, povremeno ~ak otmeni i nadqudski spokojni, ton koji odi{e spojem wegove tihe erudicije i nadasve strpqivog i qubavi punog pouzdawa u svoju nau~nu i filolo{ku misiju. No ko je on bio, i kakva mu je to vrsta porekla i obrazovawa omogu}ila da proizvede tako vanserijski uticajno i dugove~no delo? Dete nema~ko-jevrejske porodice iz Berlina, u kojem je 1892. ro- en, Auerbah je u vreme pojave engleskog prevoda Mimesisa bio ve} {ezdeset jednu godinu star. Po svemu sude}i, dobio je klasi~no prusko obrazovawe, zavr{iv{i berlinsku znamenitu Französisches Gymnasium, elitnu sredwu {kolu u kojoj su nema~ka i francusko-latinska tradicija bile spojene na veoma pose- 156 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

ban na~in. Na Hajdelber{kom univerzitetu je 1913. doktorirao prava, potom slu`io u nema~koj vojsci tokom prvog svetskog rata, nakon kojeg je napustio prava i na Grajfsvaldskom univerzitetu stekao doktorat iz romanskih jezika. Xefri Grin, autor bitne kwige o Auerbahu, pretpostavio je da su nasiqe i strahote ratnog iskustva mogle prouzrokovati ovaj prelazak s pravnih na kwi`evne studije, s ogromnih, ravnodu{nih pravnih institucija dru{tva (...) na prou~avawe dalekih, promenqivih obrazaca filolo{kih studija. 1 Izme u 1923. i 1929. Auerbah je name{tenik berlinske Pruske dr`avne biblioteke. Tu u~vr{}uje svoje shvatawe filolo{kog poziva i stvara dva velika dela: nema~ki prevod \ambatista Vikove Nove nauke i kapitalnu monografiju o Danteu pod naslovom Dante als Dichter der irdischen Welt (kada se 1961. kwiga pojavila na engleskom kao Dante, pesnik sekularnog sveta, kqu~na re~ irdischen, ili zemaqskog, samo je delimi~no preneta znatno mawe konkretnim izrazom sekularnog ). Auerbahova do`ivotna zaokupqenost ovom dvojicom italijanskih autora podvla~i specifi~an i konkretan karakter wegovih interesovawa, nimalo nalik savremenim kriti~arima koji ono implicitno pretpostavqaju onome {to tekst zaista govori. Auerbahov je rad, na prvom mestu, usidren u tradiciji romanske filologije, prou~avawu kwi`evnosti koje vode poreklo iz latinske ali su, zanimqivo, ideolo{ki nerazumqive bez hri- {}anskog u~ewa o ovaplo}ewu (otud i bez Rimske crkve) kao i bez wegove sekularne potpore u Svetom rimskom carstvu. Dodatni ~inilac predstavqa razvoj razli~itih narodnih jezika iz latinskog, od provansalskog do francuskog, italijanskog, {panskog, itd. Daleko od suvoparnog akademskog prou~avawa porekla re~i, filologija je, za Auerbaha i wegove znamenite savremenike poput Karla Foslera, Lea [picera i Ernsta Roberta Kurcijusa, u stvari udubqivawe u sve dostupne pisane dokumente na jednom ili vi{e romanskih jezika, od numizmatike do epigrafije, od stilistike do arhivske gra e, od retorike i prava do sveobuhvatne ideje o kwi`evnosti koja ukqu~uje hronike, epove, propovedi, drame, eseje i pri~e. Inherentno komparativna, romanska filologija je po~etkom dvadesetog veka svoje osnovne radne ideje pre svega crpla iz nema~ke tradicije tuma~ewa koja po~iwe sa homerskom kritikom Fridriha Augusta Volfa (1759-1824), nastavqa se biblijskom kritikom Hermana [lajermahera, ukqu~uje neke od nalva`nijih radova Fridriha Ni~ea (klasi~- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 157

nog filologa po profesiji), i vrhuni sa ~esto nezgrapno formulisanom filozofijom Vilhelma Diltaja. Diltaj je smatrao da svet pisanih tekstova (~iji je nose}i stub esteti~ko remek-delo) spada u oblast pro`ivqenog iskustva (Erlebnis), koje tuma~ poku{ava da reprodukuje pomo}u spoja erudicije i subjektivne intuicije (eingefühlen) o tome {ta je unutra{wi duh (Geist) dela. Wegove ideje o znawu po~ivaju na inicijalnoj distinkciji izme u sveta prirode (i prirodnih nauka) i sveta duhovnih predmeta, ~iju je spoznaju zasnovao na me{avini objektivnih i subjektivnih elemenata (Geisteswissenschaft), ili spoznaji proizvoda uma ili duha. Premda za Geisteswissenschaft ne postoji pravi engleski ili ameri~ki ekvivalent (iako su studije kulture gruba aproksimacija), ona je priznata akademska oblast u zemqama nema~kog govornog podru~ja. U svom kasnijem eseju Epilegomena za Mimesis (1953) Auerbah eksplicitno ka- `e da je wegovo delo poteklo iz tema i metoda nema~ke intelektualne istorije i filologije; ne bi moglo biti zami{qeno ni u kojoj drugoj tradiciji do one nema~kog romantizma i Hegela. 2 Mada Auerbahova studija pleni ve} svojim finim tuma~ewem pojedina~nih, katkad opskurnih tekstova, ~ovek ipak ose}a potrebu da razmrsi klupko wenih raznovrsnih prete~a i komponenata, od kojih su mnogi prili~no nepoznati modernim ~itaocima, ali ih Auerbah podrazumeva i na wih ponekad tokom svoje kwige uzgred upu}uje. Auerbahovo do`ivotno zanimawe za osamnaestovekovnog napuqskog profesora latinskog besedni{tva i jurisprudencije \ambatistu Vika apsolutno je kqu~no za wegov rad kao kriti~ara i filologa. U posmrtno objavqenom tre}em izdawu svog velikog dela Nova nauka (1745), Viko je formulisao revolucionarno, zapawuju}e sna`no i briqantno otkri}e. Potpuno samostalno, kao reakciju na kartezijanske apstrakcije o aistorijskim i konteksta li{enim, ~istim i razgovetnim idejama, Viko razvija tezu da su qudska bi}a istorijska stvorewa utoliko {to stvaraju istoriju, koju je on nazivao svetom naroda. Razumevawe i tuma~ewe istorije je prema tome mogu}e samo zato {to ju je ~ovek stvorio, po{to mo`emo spoznati samo ono {to smo stvorili (isto kao {to samo Bog poznaje prirodu zbog toga {to ju je sam stvorio). Znaje o pro{losti koje do nas dopire u tekstualnoj formi, veli Viko, mo`e biti pravilno shva}eno samo s ta~ke gledi{ta tvorca te pro{losti, koja je, u slu~aju drevnih pisaca poput Homera, primitivna, varvarska, poetska. (U Vikovom privatnom re~niku re~ poetski zna~i 158 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

primitivan i varvarski, zato {to prvi qudi nisu bili u stawu da misle racionalno.) Ispituju}i homersku epiku iz perspektive wenog vremena i tvorca, Viko pobija pokolewa tuma~a koji su pretpostavili da je Homer, budu}i {tovan zbog svojih velikih epova, morao tako e biti mudrac kao {to su Platon, Sokrat ili Bejkon. Umesto toga, Viko pokazuje da je u svojoj divqini i samovoqi Homerov um bio poetski, a wegova poezija nimalo mudra i filozofska, ve} varvarska, {to }e re}i, puna alogi~ne fantazije, bogova koji su bili sve drugo do bogoliki, i qudi poput Ahila i Patrokla, koji su bili krajwe neotesani i obesni. Ovaj primitivni mentalitet bio je Vikovo veliko otkri- }e, koje je izvr{ilo dubok upliv na evropski romantizam i wegov kult imaginacije. Viko je tako e formulisao teoriju istorijske koherencije koja je pokazala kako je svako razdobqe u svom jeziku, nauci, metafizici, logici, nauci, zakonodavstvu i religiji delilo zajedni~ke crte koje su bile u skladu sa wegovim pojavnim oblkom: primitivna vremena proizvode primitivno znawe koje predstavqa projekciju varvarskog uma fantasti~ne predstave o bogovima zasnovane na strahu, krivici i u`asu {to, sa svoje strane, daje maha nastanku institucija poput braka i sahrane mrtvih, koje slu`e o~uvawu qudske vrste pru`aju}i joj istorijski kontinuitet. Za poetskim dobom divova i varvara sledi doba heroja, koje zatim postepeno evoluira u doba qudi. Tako se qudska istorija i dru{tvo stvaraju kroz mukotrpan proces stasavawa, razvoja, kontradikcije i, {to je najzanimqivije, predstavqawa. Svako doba ima sopstvenu optiku, ili na~in vi- ewa i artikulacije stvarnosti: tako Platon svoju misao razvija nakon (ne tokom) razdobqa silovito konkretnih slika kroz koje je Homer govorio. Doba poezije uzmi~e pred vremenom u kojem ve}i stepen apstrakcije i racionalne diskurzivnosti odnosi prevagu. Svi ovi razvojni stadijumi obrazuju krug koji ide od primitivnih ka naprednijim i degenerisanim epohama, zatim natrag ka primitivnim, veli Viko, u skladu sa modifikacijama qudskog uma, koji stvara vlastitu istoriju i potom je mo`e preispitati s ta~ke gledi{ta tvorca. To je glavna metodolo{ka poenta, kako za Vika, tako i za Auerbaha. Ako `eli da razume humanisti~ki tekst, ~ovek mora poku{ati da to izvede tako kao da je on sam autor tog teksta, u`ivqavawem u autorovu stvarnost, prolaskom kroz iskustva svojstvena wegovom ili wenom `ivotu, i tako daqe, a sve to uz pomo} onog spoja erudicije i empatije koji je Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 159

za{titni znak filolo{ke hermeneutike. Tako je kod Vika zamagqena granica izme u stvarnih doga aja i individualnog reflektivnog uma, {to je slu~aj i kod brojnih autora na koje je uticao, poput Xejmsa Xojsa. Ali ova mo`da tragi~na mawkavost qudske istorije i znawa predstavqa jednu od nerazre{enih protivre~nosti svojstvenih humanizmu samom, u kojem uloga misli pri rekonstrukciji pro{losti ne mo`e biti ni iskqu~ena, niti poistove}ena s onim {to je stvarno. Otud i fraza predstavqawe stvarnosti u podnaslovu Mimesisa, kao i Auerbahovo kolebawe izme u u~enosti i li~nog uvida. Do po~etka devetnaestog veka Vikov je rad izvr{io strahovit uticaj na evropske istori~are, pesnike, romansijere i filologe, od Mi{lea i Kolrixa do Marksa i, kasnije, Xojsa. Auerbahova fascinacija Vikovim istoricizmom historicism (ponekad nazivanim istorizam historism ) poduprla je wegovu hermeneuti~ku filologiju, daju}i mu za pravo da tekstove poput Avgustinovih i Danteovih ~ita s ta~ke gledi{ta autora, ~iji je odnos prema vlastitom dobu bio organski i integralan, neka vrsta samoostvarivawa u kontekstu specifi~ne dinamike dru{tva u vrlo preciznom trenutku wegovog razvoja. Povrh toga, sam odnos izme u ~itaoca-kriti~ara i teksta, transformisan je, od jednosmernog isle ivawa teksta od strane tu inskog uma iz mnogo kasnijeg vremena, u dijalog preko vekova i kultura izme u srodnih duhova, sposobnih da komuniciraju kao prijateqski, uvi avni duhovi koji nastoje da se uzajamno razumeju. Sasvim je o~igledno da je takav pristup zahtevao poprili~nu erudiciju, ali je tako e jasno da za nema~ke romaniste s po~etka dvadesetog veka, s wihovom zastra{uju}om potkovano- {}u u jezicima, istoriji, kwi`evnosti, pravu, teologiji i op- {toj kulturi, puka erudicija nije bila dovoqna. O~igledno je da niste mogli obaviti ni bazi~no ~itawe ukoliko niste, pored nema~kog i engleskog jezika, vladali latinskim, gr~kim, hebrejskim, provansalskim, italijanskim, francuskim i {panskim. Niti je to bilo mogu}e bez poznavawa tradicija, glavnih kanonskih autora, politike, institucija i kultura datog vremena, kao i, naravno, svih uzajamno povezanih umetnosti. Obrazovawe filologa moralo je da potraje mnogo godina, iako Auerbah ostavqa primamqiv utisak da mu se nije `urilo. Svoju prvu profesuru dobio je 1929. na Marbur{kom univerzitetu, zahvaquju}i kwizi o Danteu, koja je, po meni, na neki na~in wegovo najuzbudqivije i najintenzivnije delo. Ali, pored u~enosti i studioznosti, za na- 160 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

u~nika je sr` hermeneuti~kog poduhvata bila da tokom godina razvije veoma osobenu vrstu sluha za tekstove iz razli~itih perioda i razli~itih kultura. Za Nemca ~ija je specijalnost bila romanistika, razvijawe ovog ose}awa poprimalo je gotovo ideolo{ki predznak, budu}i da je postojao dug period istorijskog neprijateqstva izme u Pruske i Francuske, najmo}nije i najsurevwivije od wenih suseda i rivala. Pred nema~kim nau~nikom, specijalistom za romanske jezike, postavqao se slede}i izbor: ili da se svrsta na stranu pruskog nacionalizma ({to je Auerbah i u~inio kao vojnik u prvom svetskom ratu) i da ume{no i pronicqivo prou~ava neprijateqa u sklopu trajnih ratnih napora, ili da, {to je bio slu~aj s Auerbahom i nekim wegovim vr{wacima, ratobornost i ono {to danas nazivamo sudarom civilizacija prevazi e uz pomo} srda~nog, gostoqubivog stava humanisti~kog znawa, sra~unatog na to da zara}ene kulture nanovo pove`e u odnos uzajamnosti i ravnopravnosti. Druga strana Auerbahove posve}enosti Francuskoj, Italiji i [paniji uop{te, i Francuskoj posebno, specifi~no je kwi`evne prirode. Istorijsku trajektoriju koja ~ini ki~mu Mimesisa predstavqa put od odvajawa stilova u klasi~noj antici, preko wihovog me{awa u Novom zavetu, prvog velikog vrhunca me{ovitog stila u Danteovoj Bo`anstvenoj komediji, do wegove kona~ne apoteoze kod francuskih realisti~kih autora devetnaestog veka Stendala, Balzaka, Flobera i, potom, Prusta. Tema nema~kog romaniste je predstavqawe stvarnosti, {to zna- ~i da je morao da prosudi gde je i u kojoj kwi`evnosti ona najboqe predstavqana. U Epilegomeni on obja{wava da su romanske kwi`evnosti, u ve}ini razdobqa, reprezentativnije za Evropu nego, na primer, nema~ka. Francuska je u dvanaestom i trinaestom veku imala nesumwivo vode}u ulogu; wu je u ~etrnaestom i petnaestom veku preuzela Italija; u sedamnaestom veku ponovo je pripala Francuskoj, koja ju je zadr`ala tokom ve}eg dela osamnaestog, a donekle i u devetnaestom veku, taman toliko da se za~ne i razvije moderni realizam ({to va`i i za slikarstvo). 3 Mislim da Auerbah potcewuje su{tinski engleski doprinos svemu ovome, {to je mo`da slepa mrqa u wegovoj vizuri. Auerbah zatim prime}uje da wegove ocene ne proizlaze iz averzije prema nema~koj kulturi, ve} pre iz ose}aja `aqewa {to je nema~ka kwi`evnost pokazala (...) izvesnu ograni~enost vidika u (...) devetnaestom veku. 4 Kako }emo ubrzo videti, on ne navodi koja su to ograni~ewa (kao {to je to u~inio u primarnom Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 161

tekstu Mimesisa), ve} dodaje da relaksacije i zadovoqstva radi i daqe vi{e voli da ~ita Getea, [tiftera i Kelera nego francuske autore koje prou~ava, a jednom ~ak odlazi tako daleko da, nakon izvrsne analize Bodlera, izjavquje kako mu se ovaj uop- {te ne dopada. 5 Za dana{we ~itaoce s engleskog govornog podru~ja koje Nema~ka najpre asocira na stravi~ne zlo~ine protiv ~ove~nosti i nacional-socijalizam (na koji Auerbah u Mimesisu par puta oprezno aludira), treba re}i da se u tradiciji hermeneuti~ke filologije (oli~enoj u Auerbahu kao romanisti) ispoqavaju dva podjednako autenti~na aspekta klasi~ne nema~ke kulture: wena metodolo{ka {irokogrudost i, {to mo`e delovati kao protivre~nost, vanredna pa`wa prema si}u{nim, lokalnim pojedinostima drugih jezika i kultura. Veliki rodona~elnik i utemeqiva~ ovog krajwe katoli~kog, gotovo altruisti~kog zapravo, stava bio je Gete, koji je u drugoj deceniji devetnaestog veka postao op~iwen islamom uop{te i persijskom poezijom posebno. U tom periodu sastavio je svoje najboqe i najintimnije qubavne pesme, West-Ostlicher Diwan** (1819), na{av{i u delu velikog persijskog pesnika Hafiza i koranskim stihovima, ne samo lirsko nadahnu}e koje mu je omogu}ilo da izrazi nanovo o`ivqeni ose}aj fizi~ke qubavi, ve} i, kako je rekao u pismu svom dobrom prijatequ Celteru, otkri}e da se, u apsolutnoj pot~iwenosti Bogu, osetio kao da osciluje izme u dva sveta, onog svog i onog muslimanskog vernika, koji je kilometrima, svetovima ~ak, daleko od evropskog Vajmara. Ove su ga misli tokom tre}e decenije devetnaestog veka dovele do ube ewa da su nacionalne kwi`evnosti prevazi ene onim {to je nazvao Weltliteratur, ili svetskom kwi- `evno{}u, univerzalisti~kom koncepcijom koja sve kwi`evnosti sveta vidi ujediwene u veli~anstvenu simfoni~nu celinu. Za mnoge moderne nau~nike ukqu~uju}i tu i mene Geteova velika utopijska vizija bila je osnova onoga {to }e kasnije postati poqe uporedne kwi`evnosti, ~iji je temeqni i mo`da neostvarivi princip ova golema sinteza svetske kwi`evne produkcije, koja prevazilazi granice i jezike ali, u isti mah, ne bri{e wihovu individualnost i istorijsku konkretnost. Auerbah je 1951. napisao setni, zami{qeni, pomalo pesimisti~ki intonirani ogled pod naslovom Filologija i Weltliteratur, ose}aju}i da je sa sve ve}om specijalizacijom znawa nakon Drugog svetskog rata, sa osipawem obrazovnih i profesionalnih institucija u kojima se formirao, i sa pojavom novih ne-evropskih 162 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

kwi`evnosti i jezika, geteovski ideal mo`da postao neva`e}i i neodr`iv. Me utim, on je u ve}em delu svoje karijere bio ~ovek s misijom, evropskom (i evrocentri~nom) misijom dodu{e, ali u koju je duboko verovao zbog wenog naglaska na jedinstvu qudske istorije, na mogu}nosti razumevawa, ~ak i neprijateqski nastrojenih drugih, uprkos ratobornosti modernih kultura i nacionalizama, i optimizma s kojim je ~ovek, uz zdravu svest o ograni~enosti sopstvene perspektive i nedostatnosti vlastitog znawa, mogao da stupi u unutra{wi `ivot udaqenog autora ili istorijske epohe. Takve plemenite namere nisu, me utim, bile dovoqne da spase wegovu karijeru nakon 1933. @rtva nacisti~kih rasnih zakona i atmosfere rastu}eg {ovinizma u masovnoj kulturi predvo enoj netrpeqivo{}u i mr`wom, Auerbah je 1935. prinu en da napusti svoje name{tewe u Marburgu. Nekoliko meseci docnije ponu eno mu je mesto predava~a romanskih kwi`evnosti na Istanbulskom dr`avnom univerzitetu, gde je koju godinu ranije predavao i Leo [picer. Za vreme boravka u Istanbulu Auerbah je pisao i dovr{io Mimesis, kako sam ka`e na zavr{nim stranicama kwige, koja se potom pojavila u [vajcarskoj godinu dana posle zavr{etka rata. I premda ta kwiga po mnogo ~emu predstavqa mirnu afirmaciju jedinstva i dostojanstva evropske kwi- `evnosti u svoj wenoj raznolikosti i dinami~nosti, to je isto tako kwiga ironija, protivstruja i, ~ak, kontradikcija koje se moraju uzeti u obzir da bi ona mogla biti pravilno pro~itana i shva}ena. Upravo je ona rigorozno istan~ana pa`wa posve}ena individualnom i pojedina~nom razlog zbog kojeg Mimesis nije prvenstveno kwiga koja ~itaoce opskrbquje upotrebqivim idejama, koje (u slu~aju pojmova kao {to su renesansa, barok, romantizam i sli~no) nisu egzaktne ve} nenau~ne i, u krajwoj liniji, neupotrebqive. Na{a preciznost kao filologa, veli on, ti~e se pojedina~nog. Napredak istorijskih ve{tina u posledwa dva stole}a, osim otkri}a nove gra e i velike prefiwenosti metoda individualnog istra`ivawa, sastoji se pre svega u perspektivnom formirawu suda, koje omogu}uje usagla{avawe razli~itih epoha i kultura s wihovim sopstvenim pretpostavkama i pogledima, neumornu te`wu ka otkrivawu istih, i odbacivawe kao diletantske i neistorijske svake spoqa donete apsolutne ocene fenomena. 6 Tako je Mimesis, i pored svoje zastra{uju}e u~enosti i autoriteta, u isti mah i li~na kwiga, disciplinovana da, ali ne Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 163

autokratska, niti sitni~ava. Iako je Mimesis proizvod vanserijski temeqnog obrazovawa, pro`et neuporedivom upu}eno{}u i prisno{}u s evropskom kulturom, treba, pre svega, uzeti u obzir da je to ipak kwiga izgnanika, kwiga koju je napisao Nemac odse~en od svojih korena i rodnog okru`ewa. Me utim, izgleda da se Auerbah nije kolebao u pogledu lojalnosti svom pruskom odgoju, niti u svojoj nadi da }e se jednog dana vratiti u Nema~ku. Ja sam Prus jevrejske vere, napisao je za sebe 1921, i uprkos wegovom kasnijem `ivotu u dijaspori ~ini se da nikad nije gajio sumwe u to gde zaista pripada. Wegovi ameri~ki prijateqi i kolege svedo~e da je sve do smrti tragao za na~inom da se vrati u Nema~ku. No on se, nakon svih onih godina provedenih u Istanbulu, ipak odlu~io za novu posleratnu karijeru u Sjediwenim Dr`avama, gde je proveo izvesno vreme na institutu u Prinstonu i na Pensilvanijskom dr`avnom univerzitetu, pre nego {to je 1956. postavqen za profesora romanske filologije na Jejlu. O Auerbahovom jevrejstvu mo`e se samo naga ati, po{to on u Mimesisu, na svoj poslovi~no povu~eni na~in, na wega neposredno ne upu}uje. Mo`e se, na primer, pretpostaviti da su povremeni dirqivi komentari o masovnoj modernosti i wenoj povezanosti sa, izme u ostalog, subverzivnom mo}i devetnaestovekovnih francuskih realista (bra}e Gonkur, Balzaka i Flobera) i strahovitom krizom koju je prouzrokovala, sra~unati na to da nagoveste prete}i svet i wegov upliv na preobra`aj stvarnosti i, otud, stila (razvoj sermo humilis zahvaquju}i figuri Hrista). Nije te{ko uo~iti me{avinu uzdr`anosti i ponosa s kojom Auerbah opisuje pojavu hri{}anstva u starini kao plod ~udesnog misionarskog rada apostola Pavla, Jevrejina u dijaspori preobra}enog u hri{}anstvo. Paralela s wegovom vlastitom situacijom ne-hri{}anina koji opisuje dostignu}a hri{}anstva je o~igledna, a tako e je ironi~no da se, ~ine}i to, on jo{ vi{e udaqava od svojih korena. Vi{e od svega, me utim, Auerbahova neizmerno sna`na i ~udnovato prisna karakterizacija velikog hri{}anskog tomisti~kog pesnika Dantea koji na stranama Mimesisa narasta u kqu~nu figuru zapadne kwi`evnosti ~itaoca neminovno vodi ka paradoksalnoj poziciji prusko-jevrejskog nau~nika koji u turskom, muslimanskom, ne-evropskom egzilu barata (mo`da ~ak `onglira) {ar`iranim, i po mnogo ~emu nepomirqivim, skupovima antinomija koje, premda postavqene bezazlenije no {to wihov me usobni antagonizam sugeri{e, nikada ne gube uzajamnu suprotstavqenost. Auerbah ~vrsto veruje, kako 164 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

u dinami~ku transformaciju, tako i u duboke sedimentacije istorije: da, judaizam je preko Pavla u~inio hri{}anstvo mogu- }im, ali judaizam nastavqa da postoji i ostaje druga~iji od hri- {}anstva. Na isti na~in }e, veli on u jednom melanholi~nom pasa`u, kolektivne strasti ostati istovetne, bilo u rimsko doba, bilo pod nacional-socijalizmom. Meditacije ove vrste tako potresnim ~ini upravo onaj setni ali nepogre{ivo autenti~an ose}aj za humanisti~ku misiju koja je istovremeno tragi~na i puna nade. Ovim pitawima vrati}u se kasnije. Smatram da je sasvim ispravno podvu}i neke od li~nijih aspekata Mimesisa jer je to po mnogo ~emu nakonvencionalna kwiga i treba je ~itati kao takvu. Ona, svakako, poseduje o~evidnu te`inu Va`ne Kwige ali, kao {to sam gore napomenuo, ni u kom slu~aju nije formulai~na, bez obzira na relativnu pojednostavqenost wene glavne teze o kwi`evnom stilu u zapadnoj kwi- `evnosti. U klasi~noj kwi`evnosti, veli Auerbah, visoki stil je kori{}en za plemi}e i bogove koji su bili podesni za tragi~ku obradu; niski stil je bio rezervisan za komi~ne i profane, katkad i za idili~ne, teme, ali ideja da je svakida{wi qudski ili svetovni `ivot ne{to {to treba predstaviti posredstvom wemu prikladnog stila nije, na~elno, bila u opticaju pre hri- {}anstva. Primera radi, Tacit, iako izvrstan istori~ar, naprosto nije bio zainteresovan za pri~u o svakodnevici, niti za weno predstavqawe. Vratimo li se unatrag do Homera, kao {to to Auerbah ~ini u proslavqenom, antologijskom prvom poglavqu Mimesisa, primeti}emo da je stil parataksi~an, odnosno, da stvarnost tretira kao niz na videlo iznetih, podjednako osvetqenih, po mestu i vremenu odre enih pojava, me usobno bez praznina povezanih u ve~iti prvi plan {to, tehni~ki re~eno, jeste parataksa: re~i i fraze koje se ni`u naporedo, umesto da su jedne drugima podre ene ; misli i ose}awa izra`enih bez ostatka; doga aja koji se odvijaju natenane i uz minimum napetosti. 7 Analiziraju}i Odisejev povratak na Itaku, Auerbah podvla~i jednostavnost s kojom autor pripoveda o tome kako ga je star a dadiqa Euriklija, peru}i mu noge, prepoznala po o`iqku iz detiwstva: pro{lost i sada{wost su na ravnoj nozi, nema napetosti i uprkos inherentnoj neizvesnosti situacije gde se Penelopini nezvani prosci motaju okolo, ~ekaju}i da joj se mu` vrati pa da mu do u glave sti~e se utisak da ni{ta nije pre}utano. S druge strane, Auerbahovo razmatrawe starozavetne pri- ~e o Avramu i Isaku lepo pokazuje kako je wihovo putovawe kao Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 165

neko }utqivo hodawe kroz neodre eno i neizvesno, zadr`avawe daha, (...) mu~na napetost je prisutna (...) Li~nosti iz biblijske pri~e tako e govore; ali wihov govor ne slu`i, kao kod Homera, ispoqavawu, obelodawivawu misli on, naprotiv, slu`i da nazna~i misli koje ostaju neizre~ene. (...) od pojava je na videlo izneto samo onoliko koliko je neophodno za potrebe pri~e, sve ostalo ostavqeno je u tami; nagla{ene su jedino presudne ta~ke pri~e, onoga {to se nalazi izme u nema; mesto i vreme su neodre- eni i zahtevaju tuma~ewe; misli i ose}awa ostaju neizre~eni, samo nagove{teni }utawem i fragmentarnim govorom; celina je pro`eta najteskobnijom napeto{}u i, upravqena jednom ciqu (i utoliko znatno jedinstvenija), ostaje zagonetna i bremenita pozadinom. 8 Ovaj se kontrast, osim toga, o~ituje i u predstavqawu qudskih bi}a: kod Homera su to heroji koji se svakog jutra bude kao da im je to prvi dan `ivota, dok su starozavetne figure, ukqu~uju}i tu i Boga, ote`ale od impliciranog protezawa u dubine vremena, mesta i svesti (dakle i karaktera), te otud zahtevaju znatno usredsre eniji, poman ~in ~itao~eve pa`we. Mnogo od Auerbahovog kriti~arskog {arma le`i u tome {to on, nimalo nezgrapan i sitni~av, budi ose}aj tragawa i otkri}a, ~ije radosti i neizvesnosti nepretenciozno deli sa svojim ~itaocem. Wegov mla i kolega sa Jejla, Lauri Nelson Ml., u spomen-noti je prikladno pisao o samosvojnosti Auerbahovog na~ina rada: Bio je sam svoj najboqi u~iteq i u~enik. Taj se proces odvija u va{oj glavi, i mo`ete ga postati javno svesni u onoj meri u kojoj reprodukujete ne{to od wegovog prvobitnog dramati~nog razvoja. Poenta je u tome na koji na~in, preko kakvih opasnosti, gre{aka, sre}nih susreta, kolapsa i lapsusa, putem kakvih uvida postignutih uz veliki utro{ak vremena i strasti, sti`ete do te{ko ste~enih formulacija koje se kose s istorijom (...) Auerbah se nije libio da po e od jednog jedinog teksta, da izvede tuma~ewe tako sve`e da je moglo delovati naivno, da izbegne uspostavqawe pukih tematskih ili arbitrarnih veza, a da ipak po~ne da plete bogata tkawa od jedne jedine niti. 9 Me- utim, kako Epilegomena iz 1953. pokazuje, Auerbah je bio neumoqiv (ako ne i svirep) u pobijawu kritika na ra~un svojih tvrdwi; postoji jedna naro~ito jetka prepirka s wegovim svestranim kolegom-romanistom Kurcijusom, u kojoj se dva impozantna nau~nika prili~no ratoborno prepucavaju. Nije preterano re}i da je Auerbah, poput Vika, u du{i bio autodidakt, u svojim raznovrsnim istra`ivawima vo en {a~i- 166 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

com duboko promi{qenih i kompleksnih tema od kojih je pleo svoje bogato tkawe, koje ipak nije izatkano bez truda i {ava. On se u Mimesisu odlu~no dr`i svog na~ina rada s nepovezanim fragmentima: svako poglavqe obele`eno je ne samo novim autorom koji na prvi pogled ne stoji ni u kakvoj vezi s pre a{wima, ve} isto tako i novim po~etkom, u pogledu autorove perspektive ili stilisti~kog vidokruga, tako re}i. Predstavqawe stvarnosti za Auerbaha zna~i aktivnu dramsku prezentaciju na~ina na koji svaki od autora uistinu realizuje, o`ivqava svoje likove, i posreduje wegov ili wen svet. To, naravno, obja{wava za- {to smo prilikom ~itawa kwige poneseni ose}ajem otkri}a koji nam Auerbah pru`a dok iznova realizuje, tuma~i i ~ak kao da, u svom nepretencioznom stilu, na scenu postavqa transmutaciju sirove stvarnosti u jezik i novi `ivot. Jedna velika tema iskrsava ve} u prvom poglavqu pojam ovaplo}ewa prevashodno hri{}anska ideja, naravno, koju Auerbah vispreno pronalazi u kontrastu izme u Homera i Starog zaveta. Razlika izme u Homerovog Odiseja i Avrama le`i u tome {to je prvi neposredno prisutan i ne zahteva nikakvo tuma- ~ewe, nikakvo pribegavawe alegoriji niti komplikovanim obja- {wewima. Dijametralno je suprotna figura Avrama, koji ovaplo}uje u~ewe i obetovawe i nerazdvojno je srastao s wima, te su oni upravo iz tog razloga bremeniti pozadinom i tajanstveni, sadr`e drugo, skriveno zna~ewe. 10 A to drugo zna~ewe mo`e biti reprodukovano samo putem veoma osobenog interpretativnog ~ina, koji je Auerbah, u svom glavnom radu pre Mimesisa, opisao kao figuralno tuma~ewe. 11 Evo jo{ jedne situacije u kojoj Auerbah kao da poku{ava da premosti jaz izme u jevrejske i evropske (dakle hri{}anske) komponente svog identiteta. U osnovi, figuralno tuma~ewe se razvija uporedo s naporima hri{}anskih mislilaca poput Tertulijana i Avgustina da pomire Stari i Novi zavet. Oba dela Biblije su re~ Bo`ja, ali u kakvoj vezi oni stoje, i kako mogu biti ~itani, tako re}i, zajedno, ako imamo u vidu poprili~nu razliku izme u nekad dominantne starojevrejske doktrine i nove poruke proiza{le iz hri{}anskog u~ewa o ovaplo}ewu? Re{ewe do kojeg se, prema Auerbahu, do{lo je ideja da je Stari zavet proro~ka prefiguracija Novog zaveta, koji zauzvrat mo`e biti ~itan kao figuralna i, dodaje on, plotska (dakle ovaplo}ena, stvarna, svetovna) realizacija ili interpretacija Starog zaveta. Prvi doga aj ili figura su stvarni i istorij- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 167

ski, i najavquju ne{to drugo, isto tako stvarno i istorijsko. 12 Najzad vidimo kako se istorija, kao i tuma~ewe samo, ne kre}e samo unapred nego tako e i unatrag, uspevaju}i da u svakoj oscilaciji izme u stole}a postigne ve}i realizam, znatniju gustinu (da se poslu`im savremenim antropolo{kim terminom), vi- {i stepen istine. Sredi{we u~ewe u hri{}anstvu je ono o tajanstvenom Logosu, Re~i koja je stvorila meso, Bogu koji je postao ~ovek, i otud, bukvalno, ovaplo}ewu; ali koliko samo vi{e ispuwava nova ideja da se pre-hri{}anska vremena mogu ~itati kao maglovit obris (figura) onoga {to }e uistinu uslediti? Auerbah navodi re~i sve{tenika iz {estog veka: ta figura lik ili epizoda iz Starog zaveta koji predskazuju ne{to srazmerno u Novom zavetu, bez koje ni slovce Starog zaveta ne postoji, sada kona~no slu`i boqoj svrsi u Novom ; i negde iz istog vremena nastavqa Auerbah odlomak iz spisa biskupa Avitusa Be~kog (...) u kojem govori o Stra{nom sudu; kao {to je Bog, prilikom pokoqa prvoro enih u Egiptu, po{tedeo one ku}e koje su bile obele`ene krvqu, tako }e On, mo`da, po znaku euharistije prepoznati i po{tedeti verne: tu cognosce tuam salvanda in plebe figuram ( prepoznaj vlastitu figuru u onima koji }e biti spa{eni ). 13 Ovde treba naglasiti jo{ jedan, prili~no te`ak aspekt pojma figura. Sam pojam, tvrdi Auerbah, funkcioni{e i kao termin-posrednik izme u kwi`evno-istorijske dimenzije i onoga {to je, za hri{}anskog autora, svet istine, veritas. Zna~i, umesto da samo prenosi inertno zna~ewe epizode ili lika iz pro- {losti, u svom drugom, zanimqivijem vidu figura je intelektualna i duhovna energija koja zapravo povezuje pro{lost i sada- {wost, istoriju i hri{}ansku istinu, {to je od su{tinske va- `nosti za tuma~ewe. S obzirom na to, smatra Auerbah, figura je pribli`no ekvivalentna pojmu spiritus ili intellectus spiritus, umesto kojeg se ponekad koristi pojam figuralitas. 14 Tako nas Auerbah, i pored slo`enosti svoje argumentacije i minucioznosti ~esto misterioznih dokaza koje iznosi, ~ini mi se, vra}a onome {to je su{tina hri{}anskog u~ewa ali, ujedno, i kju~ni element qudske intelektualne mo}i i voqe. U tome on sledi Vika, koji gleda qudsku istoriju kao celinu i ka`e: um je sve ovo stvorio, {to je tvrdwa koja smelo reafirmi{e ali, tako- e, u izvesnoj meri potkopava religijsko stanovi{te koje zasluge pripisuje Svevi{wem. 168 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

Ono {to u Mimesis unosi plodnu unutra{wu tenziju je Auerbahovo dvoumqewe izme u svoje neobi~no u~ene i bri`qive pa`we prema zamr{enostima hri{}anskog u~ewa i simbolizma, svog odlu~nog sekularizma i, mo`da, jevrejskog porekla, s jedne strane, i nepokolebqive usredsre enosti na zemaqsko, istorijsko, svetovno, s druge. To je, bez sumwe, najistan~aniji prikaz hiqadugodi{weg uticaja hri{}anstva na kwi`evno predstavqawe koji imamo. Me utim, pored toga {to pokre}e svojom jedinstvenom snagom i individualnim genijem, Mimesis u isto vreme i veli~a, najotvorenije u poglavqima o verbalnoj virtuoznosti Dantea, Rablea i [ekspira. Kao {to }emo ubrzo videti, wihova kreativnost mo`e se meriti s Bo`jom po sme{tawu qudskog u bezvremeno, isto kao i u temporalno okru`ewe. Karakteristi~no je, pri tom, da se Auerbah odlu~uje da ideje ovog tipa izrazi kao sastavni deo toka interpretativne potrage u svojoj kwizi: on stoga ne tro{i vreme na wihovo metodolo{ko obja{wewe, ve} ih pu{ta da se pomole iz istorije predstavqawa stvarnosti, onim tempom kojim sama ta istorija dobija na zamahu i gustini. Imajte u vidu da se Auerbah, kao polaznoj ta~ki za analizu (koju u jednom kasnijem ogledu naziva, i razmatra kao, Ansatzpunkt), uvek vra}a tekstu i stilisti~kim sredstvima pomo}u kojih autor predstavqa stvarnost. Ovo iskopavawe semanti~kog zna~ewa najvirtuoznije se o~ituje u ogledu Figura i takvim briqantnim kra}im studijama kao {to je wegovo plodno ispitivawe pojedina~nih fraza poput la cour et la ville, *** koje sadr`e ~itavu biblioteku zna~ewa koja osvetqavaju francusko dru{tvo i kulturu sedamnaestog veka. Sada treba podrobnije razmotriti tri kqu~na momenta na trajektoriji Mimesisa. Jedan od wih nalazi se u drugom poglavqu Fortunata ~iju polaznu ta~ku predstavqa odlomak iz rimskog pisca Petronija, za kojim sledi drugi iz Tacita. Obojica svojim temama pristupaju jednostrano, kao pisci zabrinuti za o~uvawe krutog dru{tvenog poretka. Imu}ni i va`ni dobijaju svu pa`wu, dok su pu~ani i prostaci prepu{teni udesu neva`nih i prostih. Nakon {to je ilustrovao nedostatke ove klasi~ne podele stilova na visoki i niski, Auerbah razvija izvrstan kontrast s onim mu~nim no}nim momentom iz Jevan eqa po Marku, kada Simon Petar, stoje}i u dvori{tu prvosve{tenikove palate ispuwenom slu`avkama i vojnicima, pori~e svaku vezu sa zato~enim Isusom. Jedan naro~ito elokventan pasus zaslu`uje da bude naveden: Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 169

Odmah se vidi da o pravilu o odvajawu stilova ne mo`e biti ni govora. Doga aj, po sceni i akterima potpuno realisti~ki obratimo naro~ito pa`wu na wihov nizak socijalni rang ispuwen je najdubqom problematikom i tragikom. Petar nije samo doslikan lik koji slu`i kao illustratio poput vojnika Vibulena i Percenija kod Tacita, koji su predstavqeni kao obi~ni bednici i varalice ve} je slika ~oveka u najvi{em, najdubqem i najtragi~nijem smislu. Naravno, u tome me{awu stilova nema nikakve umetni~ke namere. Naprotiv, ono se od samog po~etka zasniva na karakteru jevrejsko-hri{}anske kwi`evnosti; ono je o{tro i slikovito dramatizovano kroz Bo`ju inkarnaciju u qudskom bi}u najni`eg dru{tvenog ranga, kroz wegovo bitisawe na zemqi usred jadnih, obi~nih qudi i prilika, i kroz wegovo, po zemaqskim shvatawima sramno, stradawe; otud je prirodno imalo (...) presudan uticaj na predstavu o tragi~nom i uzvi- {enom. Petar, za ~iji se li~ni izve{taj mo`e pretpostaviti da je poslu`io kao osnova pri~e, bio je galilejski ribar, najskromnijeg porekla i obrazovawa; (...) Iz jednoli~ne svakodnevice svoga `ivota Petar je pozvan da odigra najuzvi{eniju ulogu. Wegovo pojavqivawe na pozornici, kao i sve {to je u vezi sa hap{ewem Isusa, u svetlu svetsko-istorijskog kontinuiteta rimskog carstva nije ni{ta vi{e do provincijski incident, bezna~ajan lokalni doga aj na koji niko, sem neposredno upletenih, ne obra}a pa`wu. Pa ipak, kako je to veli~anstveno u odnosu na `ivot koji jedan ribar sa Genezaretskog jezera normalno vodi (...) 15 Auerbah zatim bez `urbe prelazi na detaqno razmatrawe pendulacije ili kolebawa u Petrovoj du{i izme u uzvi{enosti i straha, vere i sumwe, hrabrosti i malodu{nosti, s ciqem da poka`e kako su takva iskustva bila nespojiva sa uzvi{enim stilom klasi~ne anti~ke kwi`evnosti. To jo{ uvek ostavqa otvorenim pitawe za{to nas ovakav pasus poga a, budu}i da bi se u klasi~noj kwi`evnosti mogao pojaviti samo u sklopu farse ili komedije. Zato {to predstavqa ne{to {to nije dala ni anti~ka kwi`evnost ni anti~ka istoriografija: ra awe duhovnog pokreta iz dubina obi~nog naroda, iz savremenih svakodnevnih zbivawa, koji time sti~e zna~aj koji u anti~koj kwi`evnosti nikada ne bi mogao ste}i. Pred na{im o~ima budi se novo srce i duh. Sve ovo se ne odnosi samo na Petrovo odricawe, ve} i na sve doga aje o kojima se pri~a u Novom zavetu. 16 Auerbah nam ovde omogu}uje da vidimo svet koji je, s jedne strane, potpuno stvaran, svakida{wi, odre en mesnim i vremenskim okolnostima, 170 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

ali koji se, s druge strane, poquqan u samim temeqima, na na{e o~i mewa i obnavqa. 17 Hri{}anstvo razara klasi~nu ravnote`u izme u visokog i niskog stila, isto kao {to Isusov `ivot poni{tava podelu na svakodnevno i uzvi{eno. Kao rezultat, pokrenuto je tragawe za novim kwi`evnim paktom izme u pisca i ~itaoca, za novom sintezom ili me{avinom stila i tuma~ewa, koja }e biti adekvatna uznemiruju}oj nestalnosti svetskih zbivawa u sklopu jedne znatno {ire slike, otvorene Hristovim istorijskim prisustvom. U tom smislu, veliko dostignu}e Sv. Avgustina bilo je u tome {to je, premda po obrazovawu povezan s klasi~nim svetom, prvi uvideo da je klasi~na antika prevazi ena jednim druk~ijim svetom koji zahteva novi sermo humilis ili, kako to Auerbah ka`e, jedan nizak stil, kakav bi ina~e bio primenqiv samo u komediji ili satiri, ali koji sada se`e daleko izvan svog prvobitnog domena, i zahvata ono najdubqe i najvi{e, uzvi{eno i ve~no. 18 Potom se javqa problem kako me usobno povezati diskurzivne, uzastopne doga aje qudske istorije u granicama nove figuralne doktrine koja je odnela kona~nu pobedu nad svojom prethodnicom, a zatim, kako prona}i jezik dorastao takvom zadatku u situaciji gde, nakon pada Rimskog carstva, latinski vi- {e nije lingua franca Evrope. Auerbahovo obrazlo`ewe izbora Dantea za drugi kapitalni momenat u zapadnoj kwi`evnoj istoriji izvedeno je na na~in od kojeg zastaje dah. Osmo poglavqe Mimesisa, Farinata i Kavalkante, jedan je od velikih trenutaka u modernoj kriti~koj literaturi, majstorski, gotovo vrtoglavi izraz Auerbahovih ideja o Danteu: da je u Bo`anstvenoj komediji, zahvaquju}i Danteovom geniju, izvr{ena sinteza izme u istorijskog i bezvremenog, i da je Danteova upotreba narodnog (ili vulgarnog) jezika u izvesnom smislu omogu}ila nastanak onoga {to danas nazivamo kwi`evno{}u. Ne}u poku{avati da rezimiram Auerbahovu analizu odlomka iz desetog pevawa Pakla, u kojem hodo~asnik Dantea i wegov vodi~ Vergilije bivaju oslovqeni od strane dvojice Firentinca, Danteovih zemqaka zato~enih u paklu, {to ih, me- utim, ne spre~ava da i na onom svetu nastave sa pogibeqnim za- evicama izme u Gvelfa i Gibelina (dve gradske stranke): ~italac ovu blistavu analizu treba da iskusi sam. Auerbah prime}uje da je tih sedamdeset stihova na koje se usredsre uje neverovatno nabijeno, da sadr`e ni{ta mawe nego ~etiri odvojene scene, kao i raznovrsniju gra u od bilo kojeg u Mimesisu dotle razma- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 171

tranog odlomka. Ono {to ~itaoca speva naro~ito pleni je Danteov italijanski maltene neshvatqivo ~udo, tvrdi Auerbah, koje pesnik upotrebqava da ponovo otkrije svet. 19 Tu je, najpre, wegova kombinacija uzvi{enog i trivijalnog, koja je, anti~kim ar{inima mereno, nakazna. Zatim je tu wegova neizmerna snaga, wegova (prema Geteu) odbojna, ~esto odvratna veli~ina, s kojom pesnik koristi obi~an jezik da predstavi antagonizam dveju tradicija (...) one anti~ke (...) i one hri{}anske (...) Danteov mo}ni temperament svestan je obe, po{to wegova te`wa ka anti~koj tradiciji ne podrazumeva mogu}nost napu{tawa one druge; nigde se me{awe stilova ne primi~e tako blizu razbijawu stila. 20 Zatim je tu wegovo obiqe gra e i stilova, i sve to obra eno u onome {to je Dante nazivao obi~nim svakodnevnim narodnim jezikom 21, {to je omogu}ilo realizam koji je urodio opisima klasi~nog, biblijskog i svakodnevnog sveta, koji se ne kre}u u okviru jedne jedine radwe, ve} se ~itavo bogatstvo radwi u najrazli~itijim tonalitetima smewuje u brzom sledu. 22 Najzad, Dante pomo}u svog stila uspeva da ostvari spoj pro{losti, sada{wosti i budu}nosti, po{to su dva Firentinca koji se di`u iz svojih zapaqenih grobova da onako otresito oslove Dantea u stvari mrtvi, ali kao da nekako nastavqaju da biti{u u onome {to je Hegel nazvao nepromenqivim postojawem, koje, za divno ~udo, nije li{eno ni istorije ni se}awa i fakticiteta. Zbog svojih grehova osu eni na boravak u zapaqenim mrtva~kim sanducima u kraqevstvu prokletih, Farinata i Kavalkante stupaju pred nas u trenutku kada smo napustili zemaqski svet; nalazimo se u jednom ve~nom boravi{tu, a ipak sre}emo konkretne pojave i doga aju se konkretne stvari. Sve se ovo razlikuje od onoga {to se pojavquje i zbiva na zemqi, a ipak je, o~igledno, u nu`noj i ~vrsto odre enoj povezanosti s time. 23 Rezultat je strahovita koncentracija u Danteovom stilu i viziji. Vidimo potenciranu sliku su{tine wihovog bi}a, utvr enu u gigantskim dimenzijama za ~itavu ve~nost, vidimo je u izrazitosti i ~istoti kakva ne bi bila mogu}na ni u kojem trenutku wihovog zemaqskog `ivota. 24 Auerbah je op~iwen rastu- }om tenzijom u Danteovom spevu: gre{nici, osu eni na veke vekova, zastupaju svoju stvar i te`e ka ostvarewu svojih ambicija, bez obzira na to {to zauvek ostaju vezani za mesto koje im je dodeqeno Bo`jim sudom. Otud onaj ose}aj uzaludnosti i uzvi{enosti koji istovremeno provejava kroz zemaqsku istori~nost pa- 172 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

kla, uvek u krajwoj liniji usmerenu prema beloj ru`i raja. Tako je i zagrobni `ivot ve~an, a opet pojavan (...) nepromenqiv i svevremen, a opet ispuwen istorijom. 25 Danteov veliki spev je, dakle, za Auerbaha primer figuralnog pristupa, pro{losti realizovane u sada{wosti, sada{wosti koja je prefiguracija, i ujedno funkcioni{e kao neka vrsta, ve~nog iskupqewa, a svemu je tome svedok hodo~asnik Dante, ~iji umetni~ki genije sa`ima qudsku dramu u jedan aspekt bo`anskog. ^itawe Auerbahovog prefiwenog teksta o Danteu je zaista ushi}uju}e iskustvo, ne samo zbog wegovih slo`enih, paradoksima ispuwenih uvida, ve} i zbog toga {to oni, kako se poglavqe primi~e kraju, postaju ni~eovski odva`ni, ~esto se zapu}uju}i ka neizrecivom i neizrazivom, s onu stranu normalnih i, kad smo ve} kod toga, ~ak i bo`anski postavqenih granica. Ustanoviv{i sistemati~nu prirodu Danteovog svemira (uokvirenog teokratskom kosmologijom Akvinskog), Auerbah prime}uje da je Bo`anstvena komedija, kraj sveg wenog igrawa na ve~no i neizmenqivo, jo{ uspe{nija u predstavqawu stvarnosti kao u osnovi qudske. U ovom velikom umetni~kom delu lik ~oveka pomra~uje lik Boga i, uprkos Danteovom hri{}anskom uverewu da je svet ure en prema jednom sistemati~nom univerzalnom poretku, neuni{tivost celovitog, istorijskog i individualnog ~oveka okre}e se protiv tog poretka, podre uje ga svojoj svrsi i baca u zasenak. 26 Ve} je Auerbahov veliki prethodnik Viko o~ijukao s idejom da je qudski um stvorio bo`ansko, a ne obrnuto, ali kako je `iveo u senci Crkve u Napuqu XVIII veka, Viko je svoju prkosnu pretpostavku uvio u sve mogu}e formule koje su, naizgled, istoriju ~uvale za bo`ansko provi ewe, a ne za qudsku o{troumnost i kreativnost. Auerbah bira poglavqe o Danteu kao trenutak za istupawe sa ovom radikalnom humanisti~kom tezom, pa- `qivo kr~e}i put kroz katoli~ku ontologiju velikog pesnika kako bi je pokazao kao fazu prevazi enu hri{}anskim epskim realizmom, koji je prikazan kao ontogenetski, to jest, u vanvremenom bivstvovawu dato nam je da vidimo istoriju ~ovekovog unutra{weg `ivota i razvoja. 27 Pa ipak, Danteovo hri{}ansko i post-hri{}ansko dostignu}e ne bi moglo biti ostvareno da nije bilo wegove udubqenosti u ba{tinu klasi~ne kulture sposobnost jasnog, dramati~nog i sna`nog slikawa qudskih figura. Prema Auerbahu, zapadna kwi`evnost nakon Dantea sledi wegov primer, ali je retko tako intenzivno ubedqiva u svojoj raznovrsnosti, dramskom rea- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 173

lizmu i krajwoj sveobuhvatnosti. Potowa poglavqa Mimesisa tretiraju sredwovekovne i ranorenesansne tekstove kao odstupawa od danteovske norme, pri ~emu neki od wih, poput Montewevih Ogleda, nagla{avaju li~no iskustvo nau{trb simfoni~ne celine, dok drugi, kao [ekspirovi i Rableovi radovi, kipe od dovitqivosti i lingvisti~kog `ara koji realisti~ko predstavqawe podre uju interesima jezika samog. Likovi poput Falstafa i Pantagruela su donekle realisti~ki predo~eni, me utim, ~italac treba da, osim wihove `ivopisnosti, zapazi i dotle nevi ene buntovni~ke efekte autorovog stila. Nije protivre~no re}i da se ovo nije moglo dogoditi bez pojave humanizma, kao ni bez velikih geografskih otkri}a iz tog perioda: oba {ire potencijalno podru~je qudskog delovawa, dok ga, istovremeno, i daqe temeqe na zemaqskim situacijama. Auerbah veli da [ekspirove drame, na primer, ocrtavaju osnovno tkawe sveta, {to se stalno samo tka, samo sebe obnavqa, ~iji su svi delovi me- usobno povezani, iz kojeg sve ovo proisti~e i koje onemogu}uje izolovawe ma kojeg doga aja ili stilskog nivoa. Danteova op- {ta, jasno ome ena figuralnost, u kojoj se sve razre{ava na onoj strani, u Bo`jem kona~nom carstvu, u kojoj se likovi tek u zagrobnom `ivotu potpuno ostvaruju, vi{e ne postoji. 28 Od ove ta~ke nadaqe stvarnost je potpuno istori~na, i mora se ~itati i razumevati u skladu sa zakonima sporog razvoja. Figuralno tuma~ewe je za svoje izvori{te uzelo svetu re~, ili Logos, ~ije je ovaplo}ewe u zemaqskom svetu omogu}eno figurom Hrista, koja je, tako re}i, bila centralna ta~ka za organizaciju iskustva i razumevawe istorije. Sa pomra~ewem bo`anskog koje je predskazano u Danteovom spevu, novi poredak po~iwe da se polako ustaquje. Shodno tome, druga polovina Mimesisa marqivo trasira rast istorizma, multiperspektivnog, dinami~nog i holisti~kog na~ina predstavqawa istorije i stvarnosti. Navodim jedan du`i odlomak na tu temu: Na~in posmatrawa qudskog `ivota i qudkog dru{tva na~elno je isti, bilo da je re~ o stvarima pro{lim ili o stvarima sada- {wim; promena u na~inu posmatrawa istorije ubrzo }e se nu`no preneti i na na~in posmatrawa savremenih okolnosti. Kada qudi shvate da se epohe i dru{tva ne smeju prosu ivati na osnovu nekakve predstave o uzoru kome apsolutno treba te`iti, ve} na osnovu wihovih sopstvenih pretpostavki; kada qudi u te pretpostavke ne ubroje samo prirodne faktore kao {to su klima i tlo, ve} i duhovne i istorijske ~inioce; kada, drugim re~ima, razviju 174 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005.

smisao za istorijsku dinamiku, za neuporedivost istorijskih pojava i wihovu neprestanu unutra{wu pokretqivost; kada nau~e da po{tuju `ivotno jedinstvo pojedina~nih epoha, tako da se svaka pojavquje kao celina, ~ija se su{tina ogleda u svakom od wenih pojavnih oblika; kada, najzad, prihvate stav da se zna~ewe doga aja ne mo`e zahvatiti u apstraktnim i op{tim formama spoznaje, i da se materijal za to ne sme tra`iti iskqu~ivo u vi{im slojevima dru{tva i krupnim politi~kim doga ajima, ve} i u umetnosti, privredi, materijalnoj i duhovnoj kulturi, u dubinama svakodnevice i naroda, jer se tek tamo mo`e zahvatiti ono {to je jedinstveno, iznutra pokretqivo i, u jednom dubqem i konkretnijem smislu, op{teva`e}e: tada se mo`e o~ekivati da }e ovi uvidi biti preneti i na sada{wost, i da }a, usled toga, sada- {wost tako e biti vi ena kao neuporediva i jedinstvena, unutra{wim silama pokretana, u neprestanom razvoju; drugim re~ima, kao deo istorije ~ije svakodnevne dubine i op{ta unutra{wa struktura postaju zanimqivi, kako po svom poreklu, tako i po svom pravcu razvitka. 29 Auerbah nikada ne ispu{ta iz vida svoje izvorne ideje o odvajawu i me{awu stilova kako je, primera radi, francuski klasicizam vratio u modu anti~ke uzore i visoki stil, dok nema~ki romanti~ari s kraja osamnaestog veka nisu zbacili te norme, `estoko se pobuniv{i protiv wih u svojim sentimentalnim i strastvenim delima. Pa ipak, u retkim trenucima o{trog rasu ivawa, Auerbah pokazuje kako nema~ka kultura ranog devetnaestog veka (iskqu~uju}i Marksa), ne samo {to nije iskoristila prednosti istorizma da predstavi slo`enost i dru{tvenu promenu koja je zahvatala savremenu stvarnost, nego je od we odvratila glavu u strahu od budu}nosti, koju je nema~ka kultura, izgleda, uvek do`ivqavala kao prodor spoqa, u vidu revolucije, gra anskog nemira i prevrata u tradiciji. Gete izvla~i najdebqi kraj, mada znamo da je Auerbah voleo wegovu poeziju i ~itao ga s najve}im zadovoqstvom. Mislim da nije preterano zakqu~iti da Auerbah, kada u sedamnaestom poglavqu Mimesisa ( Muzi~ar Miler ) osu uje Geteovu nesklonost, ne samo prema dru{tvenim potresima, nego i prema promeni uop{te, wegovo zanimawe za aristokratsku kulturu, wegovu `equ da bude po{te en revolucionarnih zbivawa koja su se odvijala {irom Evrope, wegovu nesposobnost da razume tok narodne istorije, ne razmatra puku pogre{nu procenu ve} duboko pogre{no skretawe u nema~koj kulturi, koje je dovelo do u`asnih posledica. Mo`da je Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 175