ЗНАЧАЈ МАНИФЕСТАЦИЈЕ MOTO BIKE EXPO ЗА ТУРИЗАМ НОВОГ САДА

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 (239-254) Оригинални научни рад УДК 338.48-61:796.72(497.113)"2009" ЗНАЧАЈ МАНИФЕСТАЦИЈЕ MOTO BIKE EXPO ЗА ТУРИЗАМ НОВОГ САДА Дејан Берић* 1, Ана Јовичић**, Небојша Ђорђевић*** * Влада АПВ, Секретаријат за културу и јавно информисање, Нови Сад ** Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад *** Универзитет 11. март, Департман за постдипломске студије културе, Суракарта, Индонезија Извод: Туризам специјалних догађаја има важну улогу у домаћем и међународном туризму, али и економске ефекте у земљама и градовима организаторима. Мото туризам у свету постоји у различитим облицима зависно од тога како је организован, тј. да ли су у питању појединци или групе моториста који сами организују свој одмор, мото-релији које организују мото клубови или мото-туре професионалних компанија. Бајкерски туризам се у Србији јавио са великим закашњењем у односу на светске почетке, али се доста брзо развио и нашао бројне љубитеље организоване у мото клубове. Нови Сад, као значајан транзитни центар, поседује предиспозиције за организовање великих мото манифестација. Значају истраживања мото туризма се мало пажње посвећивало у нашој земљи, али са јављањем нових туристичких интересовања, указаћемо на значај и утицај овог вида туризма на промет и туристичку понуду Новог Сада. Кључне речи: мото туризам, мото манифестације, мотоциклизам, Нови Сад Предат: 21. мај 2012; прихваћен: 20. јун 2012. Увод Урбани начин живота почео је да диктира и нове правце развоја традиционалних видова путовања у савремене, који подразумевају брзину, акцију и краћи боравишни период. У оквиру манифестационог туризма, као вида алтернативног туризма, дешавају се промене, а мото туризам и пратеће манифестације постају све популарније међу свим узрастима (Хаџић, Бјељац, 2006). Једна врста манифестација тог типа су мото манифестације које организују мото клубови широм Србије. Константан раст броја посетилаца и учесника указује на све већи значај ових догађаја. 1 Контакт адреса: bericdejan@gmail.com 239

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 Различити видови превоза, поред инструменталних функција, могу имати и афективне функције (Steg et al., 2001; Stradling et al., 2001), са циљем да, у случају експресивне употребе возила, од путовања учине уживање. Ова експресивна употреба возила је често повезана са вожњом мотоцикала (Broughton, 2006). Вожња мотором у слободно време се описује као "други живот", који представља ескапизам од свакодневних радних обавеза и у многим случајевима подразумева активности мото туризма. Једна од главних разлика у мотивацији између оних који на одмор одлазе мотором и већине других излетника је већи значај који се придаје путовању у односу на крајњу дестинацију. Мото туризам у свету постоји у различитим облицима зависно од тога како је организован, тј. да ли су у питању појединци или групе моториста који сами организују свој одмор, мото-релији које организују мото клубови или мото-туре професионалних компанија (Prideaux, Carson, 2011). Бајкерски туризам се у Србији јавио са великим закашњењем у односу на светске почетке, али се доста брзо развио и нашао бројне љубитеље организоване у мото клубове. У раду је приказан развој мото спорта, мото клубова и мото манифестација у свету и у Србији. Рад се темељи на личним запажањима добијеним приликом посете, интервјуа са учесницима и посетиоцима у току трајања Moto Bike Expo -а у Новом Саду. Предмет истраживања јесу мото манифестације, њихова организација, представљање широј публици и утицај на туризам Новог Сада. Задатак рада је да се на основу прикупљених података утврди колико утицаја на имиџ и туризам Новог Сада имају мото манифестације, узевши у обзир и спортски, и забавни део манифестација, као и утицај мото клубова у популарисању овог вида туризма. Циљ истраживања је да се увиди потенцијал и значај мото манифестација на туризам Новог Сада, као и могућност и побољшање развоја овог вида манифестације као подкатегорије спортског туризма. Методе коришћене приликом израде рада су метода теоријске анализе, дескриптивна метода, индуктивна и дедуктивна метода и компаративна метода. 240 Преглед литературе Мотоцикли су ретко помињани у туризмолошкој литератури, али то није изненађујуће с обзиром на ограничену литературу о мотоциклизму уопште. Prideaux & Carson (2011) у својој књизи Drive Tourism: Trends and Emerging Markets пружају глобални свеобухватан преглед и научна истраживања о овом популарном и растућем облику туризма. Истраживање о мотоциклизму имају тенденцију да се фокусирају на аспекте безбедности (Elliott et al., 2003; Cheshame et al., 1993). Постоји одре-

Значај манифестације Moto Bike Expo за туризам Новог Сада ђена академска литература која проучава еколошке аспекте мотоцикала (Leong et al., 2002; ACEM, 2010) и неколико етнографских студија (Schouten, McAlexander, 1995), али су се углавном фокусирали на веома специфичне подгрупе мотоциклиста попут Харли Дејвидсон (Harley Davidson) бајкера или Анђеле пакла (Hell's Angels) и нису веома репрезентативни за општу популацију мотоциклиста. Скорашње истраживање Брајтона (2005, 2007, 2008) је покушало да расветли ово веома слабо истражено поље. Између осталог, Брајтоново истраживање је нагласило рекреативну природу вожње мотоцикала и високе приходе већине возача. Истраживања Chorlton, & Jamson (2005) указују да је дошло до промене у природи вожње мотором, са више возила које се сада радије купују због доживљаја приликом вожње него због функционалности путовања. Особе које се првенствено возе због рекреације, обично имају моторе већег капацитета и углавном су дугогодишњи возачи са сталним примањима. Извештај Федерације Европских удружења мотоциклиста из 2004. године такође подржава овај став, као и то да је вожња мотоцикла смислена рекреативна активност које побољшава квалитет живота за милионе грађана Европе (FEMA, 2004). Развој мото спорта у свету Развој мотоциклизма као спорта почео је да се афирмише почетком 20. века. На европском тлу прве државе које су развијале мотоциклизам су биле Велика Британија, Немачка и Италија, а нешто касније се преноси и на америчко копно. Може се рећи да је од самог почетка развоја био у сенци аутомобилизма, поготово 50-их година 20. века. Разлог томе било је захуктавање развоја аутомобилске индустрије за потребе предстојећих ратова, као доста кориснијег средства од мотоцикла, а касније и већа популаризација у спортским дешавањима. Разлог више био је и већа брзина четвороточкаша. Мотоциклизам се афирмише као спорт, кога прати све више публике, али и као предмет туристичких манифестација. Мотоциклизам, упркос томе што је углавном самостална активност, такође може бити веома друштвен, уз возаче који имају осећај да на тај начин припадају одређеној заједници (Hogg, Abrams, 1988). У случају мотоциклиста, то се испољава на два нивоа: они који су чланови опште мото заједнице и они који су чланови неке групе или клуба. Настанак првих мото клубова у свету везује се за 4. јун 1947. године и град Холистер у Калифорнији (www.bajker.com). Француска је земља домаћин за многа спортска такмичења. Може се назвати земљом двоточкаша јер се поред чувене бициклистичке трке Тур де Франс (Lе toure de France) по њој вози мотоциклистичка трка 24 часа Ле Ман (24 Heures du Mans), али и чувени Дакар рели (Rallye Paris- 241

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 Dakar) које су данас најпознатије и најзначајније трке у свету. На Дакар релију постоје три такмичарске категорије: мотоцикли; аутомобили (од разних багија па све до лакших камиона) и тешки камиони. Париз Дакар рели је задржао своје старо име иако се одавно не креће из Париза а дешавало се и да Дакар буде заобиђен. Најбољи мото сајмови се организују у Келну и Паризу и одржавају се наизменично (не исте године). Ови сајмови су више изложбене манифестације, док се сајам у Милану оријентише највише на продају мотоцикала. 242 Мото спорт у Србији и асоцијације Развој мото спорта у Србији почео је да се афирмише почетком 70- тих година прошлог века. Прва стаза у Србији на којој су почеле да се возе мото трке била је стаза аеродрома у Берановцу, код Краљева. Аеродром је изграђен средином 20. века и важио је за најбољу кружну стазу не само у Србији, већ и на Балкану. Стаза је 2002. године проглашена небезбедном за мотоциклистичке трке, а разлог је непостојање одговарајуће подлоге пошто се претходна истрошила и постала поприлично углачана. Данас су у Србији позната још два локалитета где се одржавају мото трке: аеродром у Батајници и аеродром у Вршцу. Према подели Мото Савеза Србије (МСС), мото трке се могу разврстати у следеће групе: кружне трке (брзинске), мото крос трке, трке старих мотоцикала (old-timer трке), трке убрзања (drag bike). У Европи је највише заступљена оквирна подела мото трка на: британске по асфалту, теренске (ендуро), трке издржљивости (www.motoasocijacijasrbije.com). МСС је најзначајнија државна организација у мото свету у Србији, али последњих година улогу ове организације је потпуно преузела Мото Асоцијација Србије (МАС). Одговорности МСС-а у мото спорту су организација легалних трка и давање лиценци за трке и побољшање квалитета и безбедности на мото скуповима. Организовани мото релији су кључни елемент многих клубова, укључујући и неке које могу да трају и по неколико дана. Мото релији су организоване вожње, где се група возача окупи да заједно прате унапред одређен план пута који организује један или више клубова (Prideaux, Carson, 2011). Мото релији су важан облик заједништва великом броју мотоциклиста (Austin, 2009). Први Мото рели кроз Србију одржан је 2004. године, а 2005. године МАС почиње да се бави мото туризмом где се као посебно значајна активност издваја Туристички мото рели кроз Србију. Према подацима Републичког завода за статистику, број двоточкаша расте из године у годину (Табела 1), а укупан број регистрованих мотоцикала 2010. је за 11% већи у односу на 2009. годину. Републички завод за статистику обрађује и категорију први пут регистровани мото-

Значај манифестације Moto Bike Expo за туризам Новог Сада цикли где подаци такође показују тренд раста. Ове податке треба узети са резервом, због промене методологије посматрања моторног возила од стране МУП-а, па су, углавном, подаци за 2010. годину неупоредиви са претходном годином. Према извештају Агенције за безбедност саобраћаја, број регистрованих мотоцикала у Србији у последњих 10 година увећан је готово три пута (2,89 пута). У 2011. години број мотоцикала и мопеда чинио је 1,79% од укупног броја регистрованих возила (www.abs.gov.rs). Табела 1. Број први пут регистрованих и укупни број регистрованих мотоцикала у Србији Година Број први пут регистрованих мотоцикала Заступљеност први пут регистрованих мотоцикала у односу на укупан број (%) Година Број мотоцикала 2000. 13.262 2001. 13.097 2002. 12.339 2003. 13.287 2004. 110 0,8 2004. 14.771 2005. 1.355 8,5 2005. 16.042 2006. 4.088 20,0 2006. 20.378 2007. 6.848 27,5 2007. 24.897 2008. 8.140 24,1 2008. 33.756 2009. 5.674 16,4 2009. 34.500 2010. 13.313 34,8 2010. 38.229 Извор: Републички завод за статистику, 2011 Осамдесетих година прошлог века заљубљеници двоточкаша у Србији нису имали организоване мото клубове. Једно од највећих окупљања и мото провода је била Велика награда Југославије, трка која се возила за првенство света у Ријеци, тачније на стази Гробник. Почетком деведесетих годинa, српски мотоциклисти почињу да се удружују и да оснивају прве мото клубове на територији Србије. Развој мото спорта у Новом Саду Замајац развоја мото спорта у Новом Саду је била изградња кружне стазе на потезу Мишелук. Стаза се налази на десној обали Дунава, у продужетку моста Слобода и део је јужног изласка из Новог Сада, тј. саобраћајног правца према Иришком венцу. Приступ стази могућ је из свих праваца који воде ка Новом Саду. Стаза се протеже правцем север југ, где је траса највећим делом усечена у терен, тако да представља природни амфитеатар, што повећава безбедност возача, као и гледалаца који се налазе више метара изнад стазе. Са веће висине посматрачи имају изузетан преглед и видљивост већег дела писте. Део стазе представља саоб- 243

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 раћајна петља изнад улазно излазних тунела у продужетку моста, што путању стазе води преко различитих нивоа и чини је атрактивнијом и захтевнијом за возаче (Гњатовић, 2009). Прве трке које су се возиле на овој стази започете су 1982. год. Одржавале су се за Велику награду Новог Сада, у оквиру првенства Југославије на кружним тркама, али и са међународним учешћем. Одржавале су се у организацији Ауто-мото друштва Нови Сад а касније ту традицију наставља Спортски ауто-мото клуб Нови Сад у сарадњи са Нафтном индустријом Србије. Трке су се одржавале два пута годишње, у трајању од 2-4 дана, у мају и септембру, када су се такмичили најбољи југословенски мотоциклисти у четири класе, а од 1996. год. ова трка је уврштена у календар међународних ауто-мото такмичења. Трке је посматрало и до 35.000 посетилаца, махом млађе популације. Организоване су и пратеће манифестације трке старих аутомобила и трке фића (Бјељац, 1998). Из безбедносних разлога мото трке се на Мишелуку више не одржавају од 2003. године. Још један отежавајући фактор је што се у време одржавања трка морао затварати мост Слобода. Постоји предлог да се направи аутомотодрум поред Каћке петље, али овакав пројекат захтева огромна новчана средства и још увек се није јавио као приоритет. Намеће се закључак манифестације овог типа су на територији Новог Сада биле одржаване два пута годишње и посећивало их је око 30.000 људи. Град је имао велике користи и обогаћивао је на тај начин своју понуду, поготово што је стаза сама по себи доста атрактивна. Није постојала манифестација сличног типа готово на регионалном нивоу. 244 Методологија истраживања Рад је заснован је на налазима добијеним у квалитативно-квантитативном истраживању. Као инструмент коришћен је структурирани упитник, који је обухватио отворена и затворена питања, али и тзв. истражитељска питања којима се дубље улази у суштину проблема. Упитник је испитаницима представљен у слободном разговору између квалификованог анкетара и одабраних испитаника. Док већина истраживања која користе технику дубинског интервјуа обично има између пет и петнаест испитаника (Davis, 1997), овим истраживањем је обухваћен већи број испитаника а разлог томе је било сазнање да 30 личних интервјуа обезбеђује чак 90 процената информација (Griffin, Houser, 1993). Циљ је био да се сазнају мишљења о квалитету манифестационог производа од стране излагача и посетилаца манифестације, али и да се установи њихов демографски профил и интереси повезани са мото туризмом. Представљени резултати проширују опште теоријско знање стечено из различитих истраживања претходно спроведених у другим земљама.

Значај манифестације Moto Bike Expo за туризам Новог Сада Резултати истраживања успешности манифестације Moto Bike Expo Novi Sad 2009 Предмет истраживања је био мото сајам под називом Moto Bike Expo - Novi Sad, који је одржан у периоду од 23-26. априла 2009. године, када је и извршено истраживање. Циљ истраживања је био да се утврди успешност сајма са становишта излагача и посетилаца и његов значај у промоцији мото клубова и њихових манифестација. Истраживање је спрoведено путем структуираног интервјуа. Коришћена је метода случајног узорка приликом одабира испитаника, док су питања била како отвореног, тако и затвореног типа. Анкета излагача имала је 13 питања и укупно је обухваћено 22 излагача. На сајму је присуствовало око 40 излагача и циљ је био каква је оцена сајма из њихове перспективе. Први део анкете односио се на опште демографске карактеристике излагача. Други део анкете чинила су специјална питања која су се односила на суштину истраживања мишљење излагача о организацији, посећености, општој оцени сајма. Анкетирањем посетилаца обухваћен је сегмент од 42 испитаника, методом случајног узорка, а као метод прикупљања података је такође коришћен структуирани интервју. Циљ анкете је био да се испита разлог посете сајма, организација, а део питања се односио на њихове интересе повезане са мото спортом и мото манифестацијама. Првих пет питања се односило на опште демографске карактеристике. Следећих десет питања, који су чинили други део анкете, односило се на испитивање утисака које су посматрачи добили посетивши ову манифестацију, начин на који су били информисани о одржавању, оцена садржаја и пратећих манифестација. На крају интервјуа покушали смо да сазнамо да ли посетиоци ове манифестације посећују мото скупове и сличне манифестације. Подаци добијени у истраживању обрађени су у статистичком пакету SPSS, а за анализу резултата коришћена је дескриптивна статистика и Man-Vitnijev U тест за испитивање разлика између две независне групе на непрекидној скали. Успешност манифестације са становишта излагача - Oд укупног броја испитаника, особа мушког пола је било 68 % а женског 32%. У складу са тематиком сајма, био је очекиван и већи број излагача мушког пола. Старосна структура је показала следеће резултате: у групи испод 20 година нашло се 13% испитаника, у групи од 21-30 година нашло се 59% испитаника, у групи од 31-40 година нашло се 18% испитаника, у групи од 41-50 година нашло се 4% испитаника, у групи од 51-60 година нашло се 4% испитаника и у групи изнад 61 године, није било анкетираних. При анализи места одакле долазе, резултати анкете показали су да је већина излагача из Новог Сада, те се закључује незаинтересованост 245

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 фирми регионалног значаја да се представе на оваквој манифестацији. Из Новог Сада је било 68% излагача, из Футога је било 18%, из Београда 4%, док је из Пожаревца било 9%. Образована структура је показала да од укупног броја испитаника, 59% излагача је имало завршену средњу школу или је похађање још увек у току, 9% излагача су имала вишу школу, док је 32% излагача имало факултетско образовање. На питање да ли су раније излагали на сличним манифестацијама 59% анкетираних излагача дало је позитиван одговор, док се осталих 41% није појавило на сличним манифестацијама. Највећи број оних који нису излагали на сличним манифестацијама представљају излагаче штандова мото клубова. Остали излагачи, који су се претежно оријентисали на продају своје робе и мотоцикала, наступали су највише на београдском сајму, али и на сајму у Нишу. По мишљењу излагача организација сајма је била осредња, па чак и нешто лошија у односу на претходне године одржавања ове манифестације. Пресудно за давање високих оцена излагача била је добра продаја њихове робе па тек онда односи са организаторима. На питање оцене посећености сајма, са аспекта излагача, стекао се утисак да већина није била задовољна. Ни један од анкетираних учесника није оценио посећеност сајма највишом оценом. Чак су и они који су већ излагали на новосадском сајму, изразили незадовољство, које су објашњавали великим успехом београдског мото сајма и великим одвлачењем посетилаца у корист главног града. Следеће питање се односило на оцену посећености сопственог штанда, на основу утиска излагача добијеног за сва четири дана трајања сајма. Највећи број излагача је оценио своје штандове као врло добре и одличне. Ни један излагач није оценио посећеност свог штанда као незадовољавајућу. Оваквој структури треба прићи са резервом, јер се одговор може протумачити доста пристрасно. Да би се оценио квалитет штандова и креативност излагача, на питање који штанд је најбољи и зашто, излагачи су се изјаснили да је у категорији овлашћених дистрибутера (60%), најбољи штанд имао заступник Suzukija, Маркос. Сматрају да је био најкомплетније представљен, јер је имао велику понуду мотоцикала и количину робе, на прилично великом простору. Yamaha Родић штанд је по својој организацији био на другом месту а на трећем Гинчи (Qingqi) штанд, са мотоциклима кинеске производње. У категорији осталих штандова (5%), најзанимљивији је био штанд Drag bike, са интересантним симулационим клиповима на видео биму. Закључак је, да су се дистрибутери највише потрудили и оставили најбољу утисак на учеснике, како величином штандова, тако и опремљеношћу простора. Да би се увидели и недостаци излагања на сајму, поставило се питање шта недостаје на сајму и шта је оно што се излагачима не допада. 246

Значај манифестације Moto Bike Expo за туризам Новог Сада По мишљењу излагача, на сајму недостаје: већи број промотерки, већи изложбени простор, већа медијска подршка, већи број излагача, кафић, ресторан брзе хране. Оно што се највише није свидело излагачима је: велика цена закупа простора, мали број великих брендова из мото света, распоред штандова, слаба расвета и прегласна музика. Успешност манифестације са становишта посетилаца - Полна структура је указала да је припадника мушког пола било чак 90%, што потврђује да је ово још увек сфера у којој је мушки пол доминантнији. Старосна структура је потврдила да су за овај сајам највише били заинтересовани посетиоци испод 40 година старости. Детаљнија структура је изгледала на следећи начин: у категорији испод 20 година било је 21% испитаника, 21-30 година 50% испитаника, 31-40 година 21% испитаника и у категорији 41-50 година 7% испитаника. У две наредне категорије, од 51 до 60 и изнад 60 година, није се нашао ни један испитаник. Највећи број посетилаца је био из Новог Сада и његове ближе околине. Овим путем се потврђује да мото сајам у Новом Саду има највећим делом локално до регионални карактер. Образовна структура је показала да највећи број посетилаца има средње образовање (74%). Укупно 5% анкетираних је имало основно образовање, 7% је имало завршену вишу школу, 12% факултет и 2% мастер студије. Од укупног броја испитаних, 45% је било запослено, већином приватници (комерцијалиста, механичар, возач, бравар, угоститељ, водоинсталатер, економиста, дипломирани инжињер електротехнике, трговац, маркетинг и дизајн, електро техничар), остатак су били ученици и студенти (45%), док је преостали део испитаника био тренутно незапослен (10%). На питање да ли су први пут на сајму, свега 5% посетилаца је први пут присуствовало, док је осталих 95% већ имало прилику да посети неку од претходних манифестација. Изводи се закључак да је већина посетилаца верна публика која прати догађаје оваквог типа. Највећи број посетилаца је дошао у друштву пријатеља. Како је дошао и велики број ученика и студената, закључује се да је велики број посетилаца млађе популације дошао путем организоване посете (нпр. ученици и студенти саобраћајних и техничких школа). Посетиоци који су дошли сами махом су популације изнад 40 година и највише долазе из љубави према мотоциклима. Посетиоцима је постављено и питање на који начин су били информисани о одражавању сајма. Сајам је путем сопственог пропагандног материјала информисао јавност (40% посетилаца) и највише је користио графичка визуелна средства: плакат и летке. У категорији остало, посетиоци су за сајам чули на послу и у мото клубу (50%). То су категорије ближе везане за мотоциклизам. 247

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 Разлог посете је питање на основу кога може да се установи карактер сајма, да ли је он изложбена манифестација или се више оријентише на продају. Иако се 90% посетилаца изјаснило да им је разлог посете љубитељи двоточкаша, новосадски сајам није била изложбена манифестација већ пре свега продајна. Разлог слабије куповне моћи је лоша економска ситуација услед светске економске кризе, као и и одсуство платежно богатијих посетилаца који су се више окренули београдском мото сајму. Свега се 5% посетилаца нашло у групи посматрачи, а 2% у групи купци. Остатку посетилаца је разлог посете био првенствено посао. Како би сазнали колико су атрактивне пратеће манифестације поставило се питање присутности на дешавањима која су претходила отварању мото сајма (дефиле, егзибиције, предавања). Од укупног броја анкетираних 42% је присуствовало, док преосталих 58% није. На основу добијених резултата закључује се да су пратеће манифестације пожељне и да нису главни разлог посете сајма, али могу повећати дужину боравка на манифестацији и пружити бољи доживљај јер су садржаји намењени искључиво посетиоцима, без икакве накнаде. На питање који је био најбољи штанд 38% посетилаца је навело да су то били домаћи дистрибутери и 38% посетилаца је било одушевљено штандовима мото клубова. Укупно 24% посетилаца није хтело да се изјасни, а разлог за то је било велико незадовољство сајмом. Најбољи штанд су имали дистрибутери Сузуки Маркос (44%) и Јамаха Родић (37%), док је Бе-ем-ве Радуловић имао 19%. Међу штандовима мото клубова најбољи штанд је био заједнички штанд МАС-а и НС Рајдерса са 57%. Како би се увидели пропусти организатора и излагача, поставило се посетиоцима питање шта им се не допада на сајму и шта недостаје. Поред многобројних замерки, по резултатима анкете велики број посетилаца је изјавио да им се на сајму не допада што има мало излагача, што не постоји већи избор мотоцикала и лоша организација. Замерила се и мала посећеност као резултат необавештености људи, као и лош програм. Посетиоци су сматрали да на сајму највише недостају три ствари: мотори, излагачи и промотерке. Велики број посетилаца је приметио одсуство глобалних марки мотоцикала, као што су Honda, Ducati и Kawasaki, али и одсуство већег избора мото опреме. На питање да ли посећују мото скупове и сличне манифестације, које осликава туристичко кретање и туристичке навике, преко 70% посетилаца има навику и жељу да путује и већина њих иде на готово све скупове из МАС-овог календара. Најатрактивнији скупови су они који се одржавају поред река или језера и највећи скупови у Србији (Нови Сад, Инђија, Палић, Сремска Митровица, Смедерево). Неки мотоциклисти се ограничавају удаљеношћу мото скупа, па се посећују само скупови у ближој околини (најчешће старији мотоци- 248

Значај манифестације Moto Bike Expo за туризам Новог Сада клисти). Мото манифестације редовно доживљавају велики одзив мотоциклиста који се на тај начин неизоставно укључују у манифестациони и транзитни туризам (нпр. приликом одласка у неку другу државу). Коначно, питање које најмеродавније оцењује укупан утисак ове манифестације је општа оцена сајма. Излагачи и посетиоци имали су задатак да оцене сајам на скали од 1 до 5 (1 веома лоше, 2 лоше, 3 задовољавајуће, 4 врло добро, 5 одлично). Табела 2. - Средња вредност оцене сајма Испитаници Средња вредност Број испитаника Стандардна девијација Излагачи 2,50 22 0,673 Посетиоци 2,64 42 1,032 Укупно 2,59 64 0,921 Извор: анкетно истраживање, 2009. Man-Vitnijevim U тестом утврђено је да не постоје разлике по питању оцене сајма између две независне групе излагача (Md=2,5, n=22) и посетилаца (Md=3, n=42), U = 407,000, z= -,831, p =,406. Табела 3. - Разлике у оцењивању сајма Испитаници N Средња вредност ранга Сума ранга Излагачи 22 30,00 660,00 Посетиоци 42 33,81 1420,00 Укупно 64 - - Извор: анкетно истраживање, 2009. Табела 4. - Ман-Витни тест Анализа теста Оцена Mann-Whitney U 407,000 Wilcoxon W 660,000 Z -,831 Asymp. Sig. (2-tailed),406 Извор: анкетно истраживање, 2009. Највећи број излагача укупан доживљај сајма оценио је сајам као лош и задовољавајући (91%), што говори да велики број испитаних излагача био незадовољан резултатом и циљем свог наступа. Највећи број посетилаца одговорио је да је сајам био задовољавајући (47,6%) и веома лош (19%). У табели 3 дате су средње вредности оцене сајма, као и укупна оцена, из чега можемо закључити да нема велике разлике у ставовима излагача и посетиоца што је додатно потврђено Man-Vitnijevim U тестом за испитивање разлика између две независне групе на непрекидној скали. Посетиоци су сајам оценили нешто бољим оценама од излагача, а укупна оцена сајма је задовољавајућа. 249

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 250 Дискусија Туризам специјалних догађаја има важну улогу у домаћем и међународном туризму, али и економске ефекте у земљама и градовима организаторима. (Jackson, 2008). Места са вреднијим туристичко-географским положајем, већим степеном англомеративности области у којој се налазе и одговарајућом атрактивношћу и туристичком опремљеношћу као фактором изведене понуде, поседују повољније услове за организовање спортских манифестација (Ромелић, Бјељац, 1997). У случају организовања мото манифестација, најважније је означавање места сусрета јер већина посматрача и гостију долази сопственим превозом. Мото манифестације спортског карактера развијене су широм света, али се још увек налазе у сенци ауто спорта. Основне одлике мото манифестација су њихова масовност, сезоналност и кратко трајање. Нови Сад, као значајан транзитни центар, поседује предиспозиције за организовање великих мото манифестација. Како се рељефно и климатски налази у веома погодном подручју, садржи познату стазу на Мишелуку и велики простор дуж Дунава у граду и ван њега, може се рећи да основни услови за организацију манифестација овог типа постоје. Као што је наглашено, спортска такмичења, због мањка улагања средстава у смислу безбедности возача, изостају са територије Новог Сада, те та чињеница представља велики економски губитак у привреди града, а самим тим и туризму. Смањење посећености се осетило и на новосадском мото сајму, као значајној изложбеној и продајној манифестацији Војводине. Мото манифестације могле би да привуку и до 80.000 посетилаца годишње што би обезбедило приходе за туризам и привреду града, као и спонзорства и донаторства привредних субјеката (Бјељац, Ћурчић, 2007). За посетиоце, мото манифестације још увек имају локални или регионални значај, што значи да Србија не привлачи својом понудом међународно мото тржиште. У Србији мото манифестације су недовољно промовисане. У оквиру календара догађаја Туристичке организације Србије за 2009. годину, налазиле су се свега четири мото манифестације (мото скуп на Дивчибарама, у Инђији, Ваљеву и Ивањици), док их у календару за 2012. годину има седам. Слаба сарадња мото друштава и туристичких организација условила је неинформисаност потенцијалних посетилаца манифестација оваквог типа. Са друге стране, путовање моторима у групама је доста распрострањено у развијеним земљама. Нажалост, у Србији и на Балкану, за сада не постоје агенције које организују путовања оваквог типа. Средином осамдесетих година 20. века организовањем мото-тура почела је да се бави прва професионална агенција Edelweis Bike Tours из Аустрије, и

Значај манифестације Moto Bike Expo за туризам Новог Сада њихова путовања су организована по свим континентима (Јанчић, 2009). Мото туре су се развиле до те мере да специјализоване компаније данас организују туре комбинујући различита културна и возачка искуства широм Европе. Исто тако, неколико компанија организује различите модуле који имају за циљ пружање напредних вештина вожње, као што су off-road вожње (ACEM, 2010). Предрасуде становништва према мотоциклистима, проблеми у саобраћају и бука су примарни негативни ефекти организације уколико не постоји организација маршуте манифестације и обезбеђење саобраћајне полиције. Истраживања су показала да се приликом одржавања већих скупова мотоциклиста број саобраћајних несрећа повећава, било да су они директни учесници или не. Безбедност мотоциклиста у саобраћају је предмет сталне пажње, али и остали учесници у саобраћају морају бити одговорни према мотоциклистима. Поједини догађаји, укључујући и мото-догађаје, могу имати знатно веће негативне утицаје на животну средину и јавно здравље од других догађаја (Tranter, Lowes, 2009). Против прегласних моторних возила, по новом Закону о саобраћају, уведене су посебне казне, што је сасвим прихватљиво и пожељно за човека и околину. Што се тиче загађености, мотор је економично превозно средство и троши много мање него аутомобил. Пошто је локалитет одржавања Мото феста измештен из града, бука никоме не смета, и мотоциклисти не угрожавају околину. Утицај мото манифестација на туризам Новог Сада није изразит, поготово након премештања мото трка са Мишелука. То су биле туристички најпосећеније мото манифестације спортског типа у Новом Саду, док је Мото фест била најпосећенија манифестација забавног типа. Уколико дође до решавања питања обнове или изградње новог ауто-мото друма у околини Новог Сада, град би могао да постане домаћин познатих светских мото трка, те би и имао већу материјалну корист. Туристичке агенције би требало да се активирају како би заинтересовале посетиоце и госте за обилазак најзначајнијих знаменитости града. Закључак Нови Сад има велике могућности за развој мото манифестација јер има одличан саобраћајно географски положај, али недостаје улагање у основну инфраструктуру и веће финансијско спонзорство од стране државе при организацији мото манифестација. За сада се само појединци труде како би овакве манифестације наставиле да трају. Требало би да се побољша сарадња мото клубова са локалним туристичким организацијама, али и туристичким агенцијама у циљу обогаћивања понуде, јер је потенцијал мото туризма у повећању прихода на дестинацији висок. 251

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 Многи туроператори и агенције би требало да схвате величину и потенцијал овог тржишта и настоје да привуку мотоциклисте. Успешна организација мото манифестација захтева истраживање потреба мотоциклиста као посебног тржишног сегмента како би оне на адекватан начин биле задовољене. Овај рад је пружио увид у разумевање мото туризма и његове утицаје на туризам догађаја. Иако је узорак био адекватан за статистичку анализу не би га требало примењивати на општу популацију, а већи узорак би допринео репрезентативнијим резултатима. Будуће студије би се могле фокусирати на разумевање фактора мотивације који би помогли појединим институцијама и дестинацијским маркетарима у изради стратегија и креирању промоција које би биле усмерене на сегмент мото туриста. Захвалница Рад је резултат истраживања у оквиру пројекта бр. 176020 Министарства просвете и науке Републике Србије. Аутори изражавају своју захвалност уреднику и анонимним рецензентима на њиховим конструктивним коментарима и сугестијама који су помогли у обликовању овог рада. Литература Агенција за безбедност саобраћаја. (2012). Мотоциклисти. Доступно на http://www.abs.gov.rs/tekuce/saopstenje_2012.04.09.html Бајкер. (2012). Историја бајкера. Доступно на http://www.bajker.com/istorija/ istorija-bajkera/ Бјељац, Ж. (1998). Манифестациони туризам у Војводини. (Докторска дисертација). Преузето од BISIS. Бјељац, Ж., Ћурчић, Н. (2007). Tуристичке манифестације на простору западног Поморавља. Гласник српског географског друштва, 87(2), 225-240. Гњатовић, З. (2009). Акције и планови. Мото магазин,50, 53-54. Нови Сад: Pres S. Јанчић, С. (2009). Велика јужноафричка мото-авантура. Travel Magazine, 100, 88-89. Београд: Duke&Peterson. Милошев, С. (2009). Све више мотоцикала у Србији. Мото Магазин, 51, 7-8. Нови Сад: Pres S. Мото асоцијација Србије. (2012). Историјат. Доступно на http://www. motoasocijacijasrbije.com/index.php?option=com_content&view=article&id=100 &Itemid=54 Републички завод за статистику (2011). Статистика саобраћаја и телекомуникација, саопштење бр.136, свеска 21. Ромелић, Ј., Бјељац, Ж. (1997). Спортске манифестације у Војводини као облик туристичке понуде и њен однос према обиму и карактеру тражње. Туризам, 7, 71-73. 252

Значај манифестације Moto Bike Expo за туризам Новог Сада Хаџић, О., Бјељац, Ж., (2006). Испитивање фактора који утичу на задовољство туристичким доживљајем туристе-посетиоца манифестација у Новом Саду. Гласник српског географског друштва, 58(2), 261-276. Association des Constructeurs Européens de Motocycles (ACEM) (2010). The Motorcycle Industry in Europe. http://www.acem.eu/cms/det_publications.php?det=1344 Austin, M.D. (2009). Ritual and Boundary Distinction in a Recreational Community: A Case Study of Motorcycle Rallies and Riders. Qualitative Sociology Review, 5(2), 70-93. Broughton, P.S. (2005). Designing PTW Training to Match Rider Goals. In L. Dorn (Ed.), Driver Behaviour and Tranting (pp. 233-242). Aldershot: Ashgate Publishing. Broughton, P.S. (2006). The Implication of the Flow State for PTW Training. In Behavioural Research in Road Safety. Sixteenth Seminar, London: Department for Transport. Broughton, P.S. (2007). Risk and Enjoyment in Powered Two Wheeler Use, (Unpublished Thesis). Transport Research Institute, Napier University, Edinburgh. Broughton, P.S. (2008). Flow, Task Capability and Powered-Two-Wheeler (PTW) Rider Training. In L. Dorn (Ed.) Driver Behaviour and Tranting (pp. 415-424). Aldershot: Ashgate Publishing. Chesham, D.J., Rutter, D.R. & Quine, L. (1993). Motorcycling Safety Research: A review of the social and behavioral literature. Social Science and Medicine, 37, 419-429. Chorlton, К. & Jamson, S. (2005). The Older Motorcyclist Road Safety Research. Report No.55. London: Department for transport. Davis, J.J. (1997). Advertising Research. New Jersey: Prentice Hall. Elliott, M., Baughan, C., Broughton, J., Chinn, B., Grayson, G. B., Knowles, J., Smith, L. R., Simpson, H., & Department for Transport (Funder) (2003). Motorcycle safety: a scoping study. Federation of European Motorcyclists Associations (FEMA). (2004). European Agenda for Motorcycle Safety. Outline. Retrieved from http://www.fema. ridersrights.org/safety/eams_febr04.pdf Griffin, A. & Houser, J.R. (1993). The Voice of the Customer. Marketing Science, 12(1), 1-27. Hogg, M. A., & Abrams, D. (1988). Social identifications: A social psychology of intergroup relations and group processes. London: Routledge. Jackson, L.A. (2008). Residents perceptions of the impacts of special event tourism. Journal of Place Management and Development, 1(3), 240-253. Leong, S. T., et al. 2002. "Influence of benzene emission from motorcycles on Bangkok air quality." Atmospheric Environment 36(4): 651-661. Prideaux, B. & Carson, D. (2011). Drive Tourism: Trends and Emerging Markets. New York: Routledge. Steg, L., Vlek, C., & Slotegraaf, G. (2001). Instrumental-reasoned and symbolic-affective motives for using a motor car. Transport Research Part F (4), 151 169. 253

Зборник радова Географски факултет Универзитета у Београду 60 Stradling, S.G., Meadows, M.L. & Beatty, S. (2001). Identity and independence: two dimensions of driver autonomy. In G.B. Grayson (Ed.), Behavioural Research in Road Safety X. Crowthorne: Transport Research Laboratory. Schouten, J. & McAlexander, J.H. (1995). Subcultures of Consumption: An Ethnography of the New Bikers. Journal of Consumer Research, 22 (3), 43 61. Tranter, J.P. & Lowes, M. (2009). Life in the Fast Lane Environmental, Economic, and Public Health Outcomes of Motorsport Spectacles in Australia. Journal of Sport & Social Issues, 33(2), 150-168. 254

Collection of Papers Faculty of Geography at University of Belgrade 60 (255-268) Original scientific article 314.117:631(497.11)"2003/2010" УДК 913:316.334.55(497.11)"2003/2010" THE IMPORTANCE OF THE EVENT MOTO BIKE EXPO FOR TOURISM OF NOVI SAD Dejan Berić* 1, Ana Jovičić**, Nebojša Đorđević*** * Government of Autonomous Province of Vojvodina, Provincial Secretariat for Culture and Public Information, Novi Sad ** University of Novi Sad, Faculty of Sciences Department of Geography, Tourism and Hotel Management, Novi Sad *** Sebelas Maret University, Department of Postgraduate Cultural Studies, Surakarta, Indonesia Abstract: Special event tourism plays an important role in both national and international tourism and the economies of host communities. Motorcycle tourism can take many forms in how it is organized, from individuals or groups of riders arranging their own vacation, to club-run tours and those organized by professional companies Biker tourism in Serbia appeared very late in relation to the world's beginnings, but it quickly developed and found a lot of fans organized in motorcycle clubs. Novi Sad, as an important transit center, has predispositions for organizing large motorcycle events. Up to now a little attention in our country has been dedicated to moto tourism research, but with the emergence of new tourist interests, we will point out the importance and impact of this type of tourism on inbound and tourism offer of Novi Sad. Key words: moto tourism, moto events, motorcycling, Novi Sad Date submitted: 21 May 2012; Date accepted: 20 June 2012 Introduction The urban way of life began to dictate the new directions of development of traditional forms of travel into modern, which include speed, action and a shorter residence period. In the event tourism as a form of alternative tourism, changes occur, and motorcycle tourism and related events are becoming increasingly popular among all ages (Hadžić, Bjeljac, 2006). One type of events of this type is motorcycle events organized by motorcycle clubs throughout Serbia. The constantly increasing number of visitors and participants indicates the increasing importance of these events. 1 Correspondence to: bericdejan@gmail.com 255

Collection of Papers Faculty of Geography at University of Belgrade 60 Transport modes, in addition to instrumental functions, may serve affective functions (Steg et al., 2001; Stradling et al., 2001), with the goal, in the case of expressive vehicle use, being the enjoyment of the journey. This expressive vehicle use is often associated with motorcycle riding (Broughton, 2006). Leisure riding is described as a second life that is a break from normal working life and in many cases includes the activity of motorcycle tourism. One of the major differences in motivation for those on riding holidays to most holiday-makers is the importance of the journey over the destination, with good scenery and good roads being important journey features. Motorcycle tourism can take many forms in how it is organized, from individuals or groups of riders arranging their own vacation, to club-run tours and those organized by professional companies (Prideaux, Carson, 2011). Biker Tourism in Serbia appeared very late in relation to the world's beginnings, but quickly developed a lot and found many fans in organized motorcycle clubs. The paper presents the development of moto sport, motorcycle clubs and motorcycle events in the world and in Serbia. This paper is based on personal observations obtained during the visit, interviews with participants and visitors during the "Moto Bike Expo" in Novi Sad. The subjects of research are moto events, their organization, representing to a wider public and the impact on tourism of Novi Sad. The aim of this research is insight to the potential and importance of motorcycle events in the tourism of Novi Sad, as well as possibility for improving of development of this type of event as subcategories of sport tourism. Methods used when creating this paper were methods of theoretical analysis, descriptive method, inductive and deductive methods, and comparative method. 256 Literature review Motorcycles are rarely mentioned in tourism literature, but this is hardly surprising given the limited literature on motor biking in general. Prideaux & Carson (2011) in their book Drive Tourism: Trends and Emerging Markets provide a global comprehensive review and scholarly investigation into this popular and growing form of tourism. Research into motorcycling tends to focus on aspects of safety (Elliott et al., 2003; Cheshame et al., 1993). There is some academic literature that examines the environmental aspects of motorcycles (Leong et al., 2002; ACEM, 2010) and several ethnographic studies (Schouten, McAlexander, 1995), but they mainly focus on very specific biker sub-groups such as Harley Davidson riders or Hell's Angels and are not very representative of the general motorcyclist population. Recent research by Broughton (2005, 2007, and 2008) has sought to cast some light on this very under-researched group. Among other things, Broughton's research has highlighted the recreational nature of motorcycle riding and the affluent nature of the majority of riders.

The importance of the event Moto Bike Expo for tourism of Novi Sad Research by Chorlton, & Jamson (2005) indicated that there has been а shift in the nature of motorcycling, with more machines now being purchased for expressive riding rather than for functional journeys. They suggest that those who ride mainly tor leisure generally have larger capacity bikes and are mainly long-term or returning riders. A 2004 Federation of European Motorcyclists' Associations (FЕMA) report also supports this view, as well as expressing that the riding of a motorcycle is a meaningful leisure activity that improves the quality of life for millions of Furopean citizens (FEMA, 2004). Development of Moto sport in the world The development of motorcycling as a sport began to establish itself in the early 20th century. In Europe, first countries that developed motorbikes were the UK, Germany and Italy to be later are transferred to American mainland. It can be said that from the very beginning of its development was in the shadow of automobilism, especially during 1950's. The reason for that was the starting development of automobile industry for the coming war, as a more useful means than motorcycle and later popularization in sporting events. The reason more was the higher speed of four-wheelers. Motorcycling establish itself as a sport, which follows more and more audience, but also as an object of tourist events. Motorcycling, despite mainly being a solo activity, can also be very social, with riders having a sense of belonging to a community (Hogg, M.A., Abrams, D., 1988). In the case of motorcyclists, this operates on two levels: being a member of the general motorcycling community and being a member of any group or club. The creation of the first Moto clubs in the world is related to the 1947 and the city of Holister in California (www.bajker.com). France is host country to many sporting events. It may be called "the land of two-wheelers" because apart from the famous bicycle race "Tour de France" (Le Tour de France) through it is driven motorcycle race "24 Hours of Le Man" (24 Heures du Mans), but also the famous Dakar Rally (Rallye Paris - Dakar), which are today two best known and most famous races in the world. At the Dakar Rally, there are three competitive categories: motorcycles, cars (from different buggies until light trucks) and heavy trucks. Paris - Dakar Rally retained its old name, although for long time it is not starting from Paris. Furthermore, it was happening that Dakar was bypassed as well. The best Moto fairs are organized in Cologne and Paris and are held alternately (not in the same year). They are more exhibitory events, while the fair in Milan, and are mostly oriented to the sale of motorcycles. Moto sport in Serbia and associations The development of motor sport in Serbia began to affirm itself in the early 1970's of last century. The first track in Serbia on which Moto races 257

Collection of Papers Faculty of Geography at University of Belgrade 60 started to ride was a track of Beranovac airport, near Kraljevo. The airport was built in the mid 20th century and was the best circular track, not only in Serbia but also in the Balkans. Trail in 2002 was declared unsafe for motorcycle racing, and the reason is the lack of suitable substrate, since previous is run out and become quite smooth. Today in Serbia two more locations are known where Moto races are held. Those are Batajnica airport and the airport in Vršac. According to the division of MSS (Moto Association of Serbia), motor races can be classified into the following groups: circular races (speedy), Moto cross races, races of old motorcycles (old timer races), acceleration races (drag bike) - since 2009 in Serbia. In Europe, the most presented is an approximate division of motorcycle races to: British (on asphalt), off-road (enduro - crosscompetition), endurance races (www.motoasocijacijasrbije.com). MSS is the most important state organization in the motorcycle world in Serbia, but in recent years is quite inactive in the biker world since its role is fully taken over by Motorcycle Association of Serbia (MAS). MSS s jurisdictions are related to organization of legal races and granting licenses for the races. Organized 'rideouts' are a key element of many clubs, including some that may stretch over several days. Ride outs are arranged runs where a group of riders get together to follow a pre-determined route organized by one, or more, of the group members (Prideaux, Carson, 2011). Motorcycle rallies as well are an important source of community for this subculture of motorcyclists (Austin, 2009). Таble 1 - First time registered and total number of registered motorcycles in Serbia Motorcycles Year N 258 Year First time registered motorcycles N Presence of first time registered motorcycles compared to their total 2000 13,262 2001 13,097 2002 12,339 number (%) 2003 13,287 2004 110 0.8 2004 14,771 2005 1,355 8.5 2005 16,042 2006 4,088 20.0 2006 20,378 2007 6,848 27.5 2007 24,897 2008 8,140 24.1 2008 33,756 2009 5,674 16.4 2009 34,500 2010 13,313 34.8 2010 38,229 (Source: RTSA, 2011) The first "Moto rally through Serbia" was held in 2004, and in 2005 MAS started to deal more with Moto tourism. The "Tourist Moto rally through Serbia" stands out as a particularly important activity of MAS. According to the Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS), the number of motorcycles is growing from year to year (Table 1 and 2), and the to-

The importance of the event Moto Bike Expo for tourism of Novi Sad tal number of registered motorcycles in 2010 is increased for 11% in comparison to 2009. RSO processes also the category of "first time registered motorcycles" where data also shown increasing trend. These data should take with caution due to changes in the methodology of observation of Moto vehicles by the Ministry of Interior, so mostly the data for 2010 are not comparable to previous years. According to the Report of Road Traffic Safety Agency of the Republic of Serbia (RTSA), the number of registered motorcycles in last 10 years increased by almost three times (2.9 times). In 2011, the number of motorcycles and mopeds accounted for 1.79% of total registered vehicles. (www.abs.gov.rs). In 1980's enthusiasts of motorcycles in Serbia did not have organized Moto clubs. One of the largest Moto gatherings and Moto entertainments was the "Grand Prix of Yugoslavia", a race that was driven for the world championships in Rijeka, more precisely on track Grobnik. In the early nineties Serbian riders begin to associate and to form the first motorcycle clubs in Serbia. Development of Moto sport in Novi Sad Impetus to the development of Moto sport in Novi Sad was the construction of circular tracks on the "Mišeluk". The track is located on the right bank of the Danube, in the extension of the Sloboda bridge. It is part of the southern exit from Novi Sad, i.e. of the traffic route to the Iriški venac. Access to the track is possible from all directions leading to Novi Sad. The trail runs north - south, where the route is mostly cut into the terrain, so it represents a natural amphitheater, which increases the safety of drivers and spectators that are several meters above the track. From the higher level observers have a remarkable view and visibility of greater part of the runway. Part of the track is a traffic loop above the entrance - exit tunnels in the extension of the bridge, which the track route passes through the various levels and makes it more attractive and more demanding for the drivers (Gnjatović, 2009). The first races were competed on this track starting from 1982. They were held for Grand Prix of Novi Sad, within Yugoslavia state championship races on the circular tracks, but also with the international participation. They were organized by Automobile Association "Novi Sad" and later the tradition continues Sport Automobile Club "Novi Sad" in cooperation with the Petroleum Industry of Serbia. Races are been held twice a year for a period of 2-4 days in May and September, when the Yugoslav best riders competed in four classes. Since 1996 race is listed on the calendar of international motoring competitions. Races observed up to 35,000 visitors, mostly young population. Supporting events were as well organized, like old cars races and Zastava 750 (widely known by its nickname "Fića) races (Bjeljac, 1998) For security reasons, motorcycle racing on Mišeluk is no longer maintained since 2003. Another aggravating factor is that in the time of the races, 259