УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака рубрика мора бити попуњена.) I ПОЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: 16.5.2014 Састав комисије: 1. Маринковић Душан ред. професор Социологија (социолошке теорије, социологија знања) презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Новом Саду председник комисије установа у којој је запослен-а функција у комисији 2. Пушић Љубинко ред. професор Социологија (социологија града, социологија окружења) презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Новом Саду установа у којој је запослен-а ментор функција у комисији 3. Коковић Драган ред. професор Социологија (социологија културе, социологија образовања) презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Новом Саду члан установа у којој је запослен-а функција у комисији 4. Сретен Вујовић ред. професор Социологија (социологија града) презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Београду члан установа у којој је запослен-а функција у комисији 5. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији 6. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији
2 II ПОЦИ О КАНДИТУ 1. Име, име јeдног родитеља, презиме: Ана (Маријана) Пајванчић - Цизељ 2. Датум рођења: 12.01.1980. Место и држава рођења: Нови Сад, Република Србија II.1 основне студије година уписа: 2002. година завршетка: 2007. просечна оцена током студија: 9,38 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Основне студије социологије звање: Дипломирани социолог II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2007. година завршетка: 2009. просечна оцена током студија: 9,66 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Дипломске академске студије социологије - мастер звање: дипломирани социолог мастер научна област: социологија (социологија окружења) наслов завршног рада: Друштвени развој на путу одрживости родна перспектива II.3 докторске студије година уписа: 2009. универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Докторске студије социологије број ЕСПБ до сада остварених: 120 просечна оцена током студија: 9,70
3 II.4 приказ научних и стручних радова Баћановић, Вишња, Пајванчић, Ана (2010). Капацитети политичких M42 1. странака у Војводини за остваривање родне равноправности. Нови Сад: Завод за равноправност полова (160 стр). У питању је монографска студија коју је кандидаткиња објавила у коауторству. У студији се кроз теоријске уводне текстове и емпиријско истраживање, темељно обрађује проблематика учешћа жена у политичком животу са посебним акцентом на политичке странке на територији Војводине. 2. Пајванчић, Ана, Ристић, Душан (2011). Еколошка свест становника војвођанских градова на Дунаву. Теме. XXXВ Бр. 2, април - јун 2011: 549-568. У раду су представљени резултати емпиријског истраживања еколошке свести, спроведеног 2008. године путем анкетног упитника, на узорку од 364 испитаника из пет војвођанских градова на Дунаву. Једна од хипотеза била је да испитаници поседују регионализовану еколошку свест, као последицу јединствености екосистема дунавског басена. Ова хипотеза није потврђена. Еколошка свест испитаника је у великој мери локализована и сведена на познавање еколошких проблема у непосредном окружењу. Резултати истраживања су ситуирани у шири друштвени контекст и анализирани у односу на остале социолошке налазе у овој области. Пајванчић, Ана, Марков Слободанка (2011). Улога локалног становништва у развоју екотуризма: Ставови грађана војвођанских градова 3. на Дунаву. Зборник матице српске за друштвене науке, бр. 134 (1/2011): 51-67. Екотуризам, као један од облика алтернативног туризма, заснован је на обиласцима природе уз њено очување. Паралелно с развојем екотуризма, јавља се свест о томе да становништво рецептивних крајева више не може да се посматра као пасивни прималац туризма, већ као један од чинилаца његовог развоја, обликовања и одрживости. У раду су анализирани резултати истраживања еколошке свести становника војвођанских градова у сливу Дунава спроведеног 2008. године путем анкетног упитника на узорку од 364 испитаника. Нагласак је стављен на ставове о екотуризму. Претпоставка рада је да без развијене еколошке свести и информисаности локалног становништва о потенцијалима екотуризма, развој ове туристичке гране не може бити адекватно спроведен.
4 Пушић, Љубинко, Пајванчић Цизељ Ана (2012). Како грађани 4. Војводине сагледавају еколошке проблеме: приказ емпиријског истраживања. Социологија, Вол. LIV (2012), Н 1: 153-168. У раду су представљени одабрани резултати емпиријског истраживања представа становника Војводине о угрожености природног окружења спроведеног током 2009. године путем анкетног упитника, на узорку од 610 испитаника грађана Војводине. Показано је да је однос грађана Војводине према стварима окружења у великој мери диверзификован. Са једне стране, тај однос одражава еколошку свест која је формирана на основу непосредног искуства у локалном контексту, а са друге, свест формирану у оквиру глобализованог дискурса окружења у умреженом друштву. 5. Пајванчић, Ана (2008). Владавина права и принцип социјалне правде: Социјално укључивање као део социјалне политике ЕУ. Правни живот.14/vi: 385-398. M51 У раду се анализирају социјалне политике Европске уније са посебним акцентом на социјално укључивање као афирмативну акцију која има за циљ да промени околности и навике које воде до социјалног искључивања маргинализованих друштвених група. Пајванчић, Ана (2010). Непосредно учешће грађана у одлучивању у M51 6. локалној заједници. Правни живот. бр.10, том II: 473-483. У раду се разматра демократизација институција локалне заједнице града - кроз партиципацију грађана у одлучивању о јавним пословима као основни индикатор. Урбанистички планови који пројектују просторни амбијент социјалног живота грађана, узети су као пример за анализу, јер би се могло очекивати да њихов садржај мотивише грађане на учешће у одлучивању Пајванчић Цизељ, Ана (2011). Род и развој. Темида. бр.1. год. 14: 67-83. M51 7. У раду се пропитују теорије друштвеног развоја и одговарајуће развојне праксе из критичке феминистичке перспективе. Феминистичке теорије развоја довеле су у питање економске теорије раста увођењем концепта родних режима као медијатора распоређивања економских бенефиција. Од примарног интереса за укључивање жена у процесе развоја, феминистички приступи се крећу ка дубљем происпитивању ових процеса из родне перспективе. Они тако постају истинске критичке теорије које доприносе бољој теоријској концептуализацији и практичном планирању хуманијег и одрживог развоја за друштво у целини
5 8. Пајванчић, Маријана, Пајванчић, Ана (2011). Род и политика. У: Милојевић, Ивана, Марков, Слободанка (ур) Увод у родне теорије. Нови Сад: Mediterran Publishing: 281-295. M45 Рад представља посебно поглавље у уџбенику посвећеном родним теоријама. Односи се на родне аспекте политке. У раду се износе прилози за разумевање идејног (дискурзивног) отварања политичког простора за жене, феминистичког редефинисања појма политички субјект, легитимизације жена као политичких актерки као и конкретних проблема са којима се жене суочавају улазећи у политичке институције и организације. Пајванчић Цизељ, Ана (2011). Миграције у условима глобализације и M45 европских интеграција: регионална и урбана перспектива. У: Шљукић, 9. Срђан (ур.). Друштво, структура, промене. Нови Сад: Одсек за социологију Филозофског факултета у Новом Саду: 198-224. У раду се испитују урбане и регионалне специфичности савремених глобалних миграција. Демографска слика Европске Уније је неповољна а на пораст и виталност популације последњих година све више утиче имиграциони фактор. Прилив имиграната у ЕУ није насумичан, он је усмерен у централне европске градове у којима се концентришу економске, политичке и културне функције глобалног и регионалног поретка. Градови нових земаља чланица и оних у процесу придруживања имају сличне (негативне) показатеље природног кретања становништва али, углавном услед изостанка спољне имиграције и емиграције губе своју популацију. Очекивани прилив имиграната након придруживања изостаје због рестриктивних и селективних имиграционих политика ЕУ, економске стагнације региона ценралне и источне Европе којима недостају снажни урбани центри и близине динамичних градова и региона ЕУ. 10. Пајванчић Цизељ, Ана (2012). Значај и функције урбаних јавних простора. У: Отворено о јавним просторима. Нови Сад: Грађанске иницијативе: 38-42. M45 У раду се разматрају урбани јавни простори као морфолошки оквири интеграције појединца у друштвену заједницу, агенси социјалног капитала и важан медијум потврде идентитета различитих друштвених група. На бази оваквих теоријских претпоставки испитују се друштвене функције новосадских јавних простора. 11. Пушић, Љубинко и Пајванчић Цизељ, Ана (2012). Национална стратегија одрживог развоја Србије као претпоставка промене друштвене структуре. У : Маринковић, Душан, Шљукић, Срђан (ур.) Промене у M45
6 друштвеној структури и покретљивости. Нови Сад : Филозофски факултет,одсек за социологију : 396-422. У раду се полази од шест хипотеза: (а) да националне стратегије развоја представљају документе од прворазредног значаја, (б) да су идеје о неопходности развоја неупитне, (ц) да је одрживи развој глобална идеја која се налази између дивинизације и оспоравања, (д) да је одрживи развој део актуелне европске геополитичке агенде, (е) да је одрживост националне сртратегије одрживог развоја суштински везана за одрживи друштвени развој и (ф) да су промене у друштвеној структури резултанта пресека свих претходних хипотеза. Све ове хипотезе се проверавају на две макроравни: теоријско-методолошкој, односно епистемолошкој и имплементацијској. 12. Љубинко Пушић, Ана Пајванчић Цизељ (2013). Одрживи развој између императива глобализације и значаја баштине. Промене и препреке. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду: 23-41. M45 У раду се промишљају услови унутар којих се обликује идеја о одрживом развоју и то у своја два, супротстављена правца: (а) као скуп снажних глобализирајућих процеса и (б) као слаби локализовани процеси. Оваква дискурзивна сучељавања нужан су пут за разумевање културног контекста идеје о одрживом развоју, с обзиром да се у његовом језгру налазе вредности баштине. Рад показује како идеја о одрживом развоју може имати смисла само у околностима измењеног 'односа снага', односно уколико комплекс културалних вредности и на првом месту културно-историјске баштине, добије значење примарног услова. III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Докторске студије социологије су студије трећег степена високог образовања које имају обим најмање 180 ЕСПБ и трају најмање три године, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ на основним академским и дипломским академским студијама. На студијском програму за социологију, ови услови подразумевају укупно девет испита на прве две године студија, пре израде докторске дисертације. У року који је предвиђен студијским програмом, кандидаткиња je положила свих девет испита, као и одбрану нацрта (плана) докторске дисертације. III.2 Да ли кандидат испуњава услове? Образложење: Образложење: Кандидат је испунио све услове дефинисане студијским програмом докторских студија социологије и успешно завршио формални део ових студија који подразумева полагање испита, израду семинарских и научних радова и одбрану нацрта (плана) докторске дисертације. Поред тога, у библиографији кандидата која је приложена уз пријаву докторске дисертације налази се и запажен број референци и истиче њихова релевантност и разноврсност. Такође, избором радова кандитат показује знатно шира социолошка интересовања. Реч је о оригиналним и прегледним научним радовима, монографијама, као и саопштењаима са домаћих и међународних научних конференција. У извештају су приказани одабрани радови кандидата
7 који се или у потпуности или делимично налазе у областима повезаним са темом докторске дисертације. Кандидат је такође имао неколико запажених наступа на међународним научним конференцијама, са радовима који су штампани у целости. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Љубинко Пушић рођен је у Новом Саду 1952. На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао 1976. На ФТН у Новом Саду магистрирао 1981. На Архитектонском факултету Универзитета у Београду докторирао 1985. У звање доцента биран је1987, ванредног професора 1992 а редовног професора 1997. године.у периоду 1994-1998. године обављао је функцију продекана Филозофског факултета. Школска 1983/84. Fulbright i IREX стипендиста, University of Pennsylvania, SAD. Школске 2001/2002/2003/2004, по позиву, обавио је постдокторске студије на TU Delft, Холандија на програму IPUSES-Interdisciplinary Program in Urban Sociology and Environmental Sociology. Објавио је десет књига из области урбане социологије и социологије окружења: Урбанистички развој градова у Војводини, Матица српска, Нови Сад, 1987; Град: знаци времена, Матица српска и Прометеј, Нови Сад, 1991; Читање града: између духа и материје, Прометеј, Нови Сад, 1995; Град-Друштво-Простор: социологија града, Завод за уџбенике, Београд, 1997; Одрживи град: ка једној социологији окружења, Независна издања Сл.Машића,Београд, 2001; Предузетници и град (ур.), Специјалистичке Академске Студије и Филозофски факултет, Нови Сад, 2002; Урбана култура: основа одрживе мултикултуралности, (ур.), Специјалистичке Академске Студије и Филозофски факултет, Нови Сад, 2003; Писање града: урбана свакодневица, Прометеј, Нови Сад, 2007; Град без лица, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2009; Социологија окружења: социолошка хрестоматија, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2014. Укупну продукцију чини 155 библиографских јединца. У периоду 2004-2005. године био је председник Социолошког удружења Србије и Црне Горе. Члан је Социолошког друштва Србије Од 1995.члан је Академије Архитектуре Србије. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. аутори, наслов, издавач, број страница бр. 1. Пушић, Љубинко (2009): Социологија окружења у тражењу свог академског и истраживачког профила, Социологија и простор, Год. 47, број 183(1), стр. 17-42. Пушић, Љубинко (1997): Град, друштво, простор: социологија града, 2. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, стр. 1-447. 3. 4. 5. Пушић, Љубинко (2000): Глобализација: нова светска парадигма. Зборник Матице српске за друштвене науке бр. 108, Нови Сад, стр. 167-186. Пушић, Љубинко (2001): Одрживи град: ка једној социологији окружења, Независна издања Сл. Машића, Београд, стр. 1-420. Пушић, Љубинко (2006): Мрежа насеља у умреженом друштву, Социологија села, г. 44, бр. 171(1), Загреб, стр. 25-31. категорија M23 M42 M42 М33
6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 8 Пушић, Љубинко (2007): Град као вечита инспирација, Социологија, Вол. XLIX, Но 2, Београд, стр. 183-186. Пушић, Љубинко (2007): Писање града: урбана свакодневица, Прометеј, Нови Сад, стр. 1-279. Пушић, Љубинко (2007): Неки аспекти просторне покретљивости становништва Војводине, Теме, Часопис за друштвене науке, г. XXI, бр. 4., Ниш, октобар-децембар, стр. 671-685. Пушић, Љубинко (2007) Отићи или остати: Просторна покретљивост становништва Војводине као чинилац друштвеног развоја у: Трипковић Милан, Љубинко Пушић, Срђан Шљукић: Раскршћа Србије, Mediterran Publishing, Нови Сад, стр. 81-131. Пушић, Љубинко (2009): Град без лица, Mediterran Publishing, Нови Сад, стр. 1-394. Пушић, Љубинко и Ана Пајванчић (2010): Однос грађана Војводине према еколошким проблемима, Социјална екологија, Вол.19, Но.3, рујанпросинац, Загреб, стр. 273-292. Пушић, Љубинко (2011): Идеје Џејн Џејкобс о економској природи урбаних друштава, Социологија, Вол. LIII, Но. 3, Београд, стр. 257-274. Пушић, Љубинко (2012): Да ли је идеја о одрживом развоју одржива?, Теме, Часопис за друштвене науке, г. XXXVI, Бр. 2, април-јун, Ниш, стр. 415-972. Пушић, Љубинко (2013): Социологија окружења као најшири оквир за истраживање глобализујуће друштвене стварности, Социолошки преглед, Вол. XLVII, но.2, Београд, стр. 171-187. Пушић, Љубинко (2014): Социологија окружења: социолошка хрестоматија, Mediterran Publishing, Нови Сад, стр. 1-458. Пушић, Љубинко (2014): Култура антиурбаности као културни модел Србије (данас), Теме, Часопис за друштвене науке, г. XXXVIII, бр. 1, Ниш, стр. 89-106. M42 M42 M42 M42 IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: Услови дефинисани за ментора обухватају пет радова из уже научне области којој припада тема предложене докторске дисертације. Предложени ментор испуњава формалне, научне и академске услове за менторисање предложене докторске дисертације. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? Образложење: Предложени ментор има заснован радни однос на Филозофском факултету у Новом Саду у звању редовног професора од марта 1997. године и има довољан број референтних радова из уже области социологије из које је предложена дисертација. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Концепт глобалног града као приступ разумевању савремених образаца урбанизације и глобализације Предложена теза са насловом Концепт глобалног града као приступ разумевању савремених
9 образаца урбанизације и глобализације јасно указује на савремени урбаносоциолошки приступ глобалним, друштвено релевантним и надасве актуелним друштвеним проблемима. Тема и област којом кандидт планира да се бави поседује сва обележја теоријско-методолошких изазова, с обзиром да имлпицира интердисциплинарност која је у социологији релативно ретко заступљена. Наслов тезе је подобан? V.2 предмета (проблема) истраживања Историја је показала да су обрасци урбаног начина живота одувек били најбољи репрезенти одређеног друштва, цивилизације или чак епохе. Данас, када су преовлађујући социјалноеколошки оквири живота људи велика метрополитенска подручја (посебно њихови рубни, семиурбани делови), пред (урбаним) социолозима је задатак да уз помоћ њих разумеју и објасне карактер савременог друштва и назначе смернице за решавање горућих проблема са којима се оно суочава. Овакав тип насеља произилази из савремених форми урбанизације и глобализације, два велика, универзална, процеса који обележавају свет у ком данас живимо. Процес урбанизације је знатно боље емпиријски поткрепљен у односу на глобализацију која је обрађена са многих теоријских становишта, али ретко када и добро искуствено образложена. Најплодоноснији се, стога, чине они приступи који ова два процеса настоје да сагледају у њиховој међузависности. Са развојем и концептуализацијом процеса глобализације, аутори уочавају да је процес урбанизације постао директно повезан са глобалном економијом а светски градови постали кључне тачке нове међународне поделе рада, акумулације светског капитала и класне поларизације (Friedmann, 1986). Приступи који урбанизацију и глобализацију посматрају као међусобно зависне процесе и трагају за тачкама њиховог пресека, уз проблематизацију домета тих приступа у области урбане социологије, на најопштијем нивоу представљају основни предмет ове дисертације. У оваквим приступима градови се схватају као кључна места на којима се кристалишу дијалектички односи између локалних и глобалних друштвених појава и процеса а глобализација исказује у својој најјаснијој форми. Посебан акценат у дисертацији ставља се на концепт глобалног града који тренутно врхуни у овој области, претендујући да се наметне као водећа идеја за разумевање односа урбанизације и глобализације у савременом друштву. Концепт глобалног града прва је артикулисала Саскија Сасен (Sassen, 1991; 2000; 2001;2002) тврдећи да просторна дисперзија производног процеса и глобална интеграција економских активности доводе до нове, стратешке позиције великих урбаних центара (Sassen, 1991). Глобална просторна дисперзија економије захтева централизацију командних и контролних функција које се концетришу у глобалним градовима. Важно обележје глобалних градова је социјална поларизација која, према Сасен, произилази директно из њихове умрежености у глобалну економију. Проблеми који се у оквиру урбаносоциолошких анализа глобалних градова отварају и који представљају посебне предмете интересовања у раду су: питање историјског континуитета глобалних градова; нови обрасци економских и просторних неједнакости, проблеми имиграције, облици управљања глобалним градовима, нове форме урбаних и грађанских идентитета који се формирају у оквиру глобалних градова, проблеми окружења који проистичу из њиховог неконтролисаног раста и слично. Предмет истраживања је подобан? V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе Прелиминарна литература Концепт глобалног града је обогатио студије глобализације истицањем њених просторних узрока, манифестација и последица (Brenner, 1999). Тиме је показано да је глобализација процес са неуједначеним исходима то јест да се реализује као нова географија моћи (Massey, 2005). Фокусирањем на урбану динамику и простор као генератор и препреку економске глобализације, овај концепт допринео је превазилажењу методолошког национализма (Beck, 2003) у
10 друштвеним наукама и допринео сензибилизацији социологије (посебно урбане) за савремене друштвене појаве и процесе које за собом повлачи глобализација. Њиме је, коначно, указано на проблем (не) одрживости великих метрополитенских области која произилази из социјалне и економске поларизације и ослабљених политичких капацитета (Paquin, 2007). Концепт глобалног града претрпео је и многе критике. Прво, он подразумева хиперглобалистичку слику света где се глобализација схвата као нов, свеприсутан процес који се формира у развијеним, западним земљама. Поједини аутори сматрају да је исувише уско разумевање појма глобални град довело до занемаривања оних градова који нису били у просторном (западноцентризам) и временском (презентизам) фокусу анализе (градови Трећег света и градови ранијих историјских епоха) (King, 1991; Abu Lughod, 1999; Robinson, 2005. Gugler, 2004; Amin, Graham, 1997). Друго, заснован је на недовољно снажној методолошкој основи и непотпуној емпиријској евиденцији (Short et all, 1996). Треће, и најзначајније, овај концепт (глобалне) градове своди на њихове економске функције (економизам) чиме се занемарују неекономски фактори попут културе и свакодневног живота (Dürrschmidt, 2001; Eade, 1997, Appadurai, 2003; Bauman, 1998). Све наведене критике биће подробно анализиране у раду. Предложена је следећа литература за израду докторске дисертације: Abu - Lughod, Jannet, Hay, Richard (1979). Third World Urbanization. New York: Methuen. Abu Lughod, Janet (1999). New York, Chicago, Los Angeles: America's Global Cities. Minneapolis: The University of Minnesota Press. Amin, Ash, Graham, Stephen (1997). The Ordinary City. Transactions of the Institute of British Geographers. Vol. 22, No. 4: 411-429. Andrusz, Gregory, Harloe, Michael Szelenyi, Ivan (2011). Cities After Socialism: Urban and Regional Change and Conflict in Post-Socialist Societies. Wiley & Sons. Appadurai, Arjun (2003). Modernity at Large: Cultural Dimensions of Globalization. Minneapolis: University of Minnesota Press. Bauman, Zygmunt (1998). Globalization: The Human Consequences. Columbia: Columbia University Press. Beck, Ulrich (2003). Što je globalizacija. Zablude globalizma odgovori na globalizaciju. Zagreb: Vizura. Basan, Mišel (2001). Za obnovu urbane sociologije: jedanaest teza. Sociologija. Vol. XLIII. No. 4: 356-352. Brodel, Fernan (2007). Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam od XV do XVIII veka (I-III). Beograd: Stylos art. Brenner, Neil (1999). Beyond state-centrism? Space, territoriality, and geographical scale in globalization studies. Theory and Society 28: 39-78. Brenner, Neil, Schmid, Carl (2014). The 'Urban Age' in Question. International Journal of Urban and Regional Research. 38: 731 755. Branner, Neil, Keil, Roger (2006). The Global City Reader. New York:Routledge. Castells, Manuel (1972). The Urban Question. A Marxist Approach. London: Edward Arnold. Castells, Manuel (2000). Uspon umreženog društva. Zagreb: Golden marketing. Castells, Manuel (1992). The Informational City: Economic Restructuring and Urban Development. Oxford: Blackwell. Clark, David (1995). Urban World/Global City. London: Routledge. Chase-Dunn, Christopher (1998). Global Formation: Structures of the World Economy. London: Rowman & Littlefield Publishers., Davis Mike (2006). Planet of slums. London: Verso. Dürrschmidt, Jörg (2001). Everyday lives in the global city: The Delinking of Locale and Milieu. New York: Taylor & Francis e-library. Eade, John (1997) Living the Global City: Globalisation as a Local Process. Routledge, London-New York. Eriksen, Tomas Hilan (2003). Tiranija trenutka. Beograd: Biblioteka XX vek. Friedmann, John (1986). The World City Hypothesis. Development and Change Vol. 17: 69-83. Foucault, Michel (1980). Questions on Geography. In: Colin Gordon, Ed. Power/Knowledge: Selected
11 Interviews and Other Writings, 1972 1977. New York: Pantheon: 63 77. Geddes, Patrick (1915). Cities in Evolution. London: Williams & Norgate. Gottdiener, Mark, Hutchinson, Ray (2011). The New Urban Sociology. Fourth Edition. Boulder: Westview Press. Goonewardena, Kanishka, Kipfer, Stefan, Milgrom, Richard, Schmid, Christian (2008). Space, difference, everyday life: Reading Henri Lefebvre. New York: Routledge. Gugler, Josef (2004). World Cities beyond the West. Globalization, Development and Inequality. Cambridge: Cambridge University Press. Hamilton, Ian, Dimitrovska Andrews, Kaliopa, Pichler-Milanović, Nataša (2005). Transformation of cities in central and Eastern Europe: Towards globalization. New York: United Nations University Press. Hamnett, Chris (1994). Social polarisation in global cities: theory and evidence. Urban Studies, 31: 410-424. Harvey, David (1990). The Condition of Postmodernity: An Enquiry into the Origins of Cultural Change. Cambridge: Blackwell. Harvey, David (2005). Spaces of neoliberalization: towards a theory of uneven geographical development. Heidelberg: Franz Steiner Verlag. Harvi, Dejvid (2005a). Od menadžerstva ka preduzetništvu: transformacija gradske uprave u poznom kapitalizmu. U: Sreten Vujović, Mina Petrović. Urbana sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Harvi, Dejvid (2013). Pobunjeni gradovi. Novi Sad: Mediterran Publishing Hall, Peter ([1966] 1979). The World Cities. London: World University Library. Hodžić, Alija (2010). Prostorna mobilnost i procesi deteritorijalizacije i fleksibilizacije društvenog života. Sociologija i prostor. 48 (2010) 187 (2): 301-347. King, Anthony (1991). Global cities: post-imperialism and the internationalization of London, Oxford University Press, Oxford. Knox, Paul, Taylor, Peter (1995). World Cities in a World System Perspective. Cambridge University Press. Lefebvre, Henri ([1974]1990). The Production of Space. Oxford: Blackwell Publishing. Lefevr, Anri (1980). Teorija prostora. Treći Program. br 45. Beograd: 569-582. Lefevr, Anri (1980a) Pravo na grad. Treći program. br. 45. Beograd: 558 569. Lloyd, Peter (1979). Slums of hope?. Shanty towns of the Third World. Manchester: Penguin Books. Mamford, Luis (1988). Grad u historiji. Zagreb; Naprijed Massey, Doreen (2005). For Space. London: Sage. Milošević, Božo (2005). Transformacija organizacija rada u procesima globalizacije: uticaj novoliberalne ideologije. Sociologija. Vol. XLVI. N 2: 144-166. Mlinar, Zdravko (1990). Globalizacija, deteritorijalizacija i kulturni idenititeti. Kulturni radnik. Vol.XLIII No.3: 5-27. Ože, Mark (2005). Nemesta. Beograd: Biblioteka XX vek. Pacione, Michael (2009). Urban geography: a global perspective (Third edition). London: Routledge. Pajvančić Cizelj, Ana (2011). Migracije u uslovima globalizacije i evropskih integracija: regionalna i urbana perspektiva. u: Srđan Šljukić (ur.). Društvo, struktura, promene, Novi Sad: Odsek za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu: 198-224. Paquin, Jamie (2007). Global/world cities. In: Ritzer, George (ed.) Blackwell Encyclopedia of Sociology. Oxford: Blackwell Publishing:1953-1956. Petrović, Mina (2004). Globalizacija i gradovi. Sociologija, Vol. XLVI, N 1 Pušić, Ljubinko (2000). Globalizacija: nova svetska paradigma. Zbornik Matice srpske za društvene nauke br 108: 167-186. Pušić, Ljubinko (2001). Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja. Beograd: Nezavisna izdanja Sl. Mašića. Ritzer, George (2010). Globalization: a basic text. West Sussex: Wiley Blackwell Robinson, Dženifer (2005), Globalni i svetski gradovi: pogled izvan mape, u: Vujović, Sreten, Petrović, Mina, Urbana sociologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd: 302-318. Robinson, William (2009). Saskia Sassen and the Sociology of Globalization. Sociological Analysis. Vol. 3, No. 1: 5-29. Rossi, Ino (2007) Frontiers of Globalization Research: Theoretical and Methodological Approaches. New York: Springer
12 Sassen, Saskia (1991) The Global City: New York, London, Tokyo. Princeton University Press, Priceton Sassen, Saskia (1996). Whose City Is It? Globalization and the Formation of New Claims. Public Culture Winter. 8(2): 205-223. Sassen, Saskia (1997). Ethnicity and space in the global city: a new frontier? In: City and immigration. Urbanitats no. 2. Barcelona: Centre of Contemporary Culture of Barcelona. Sassen, Saskia (2000). Cities in a World Economy. Thousand Oaks: Pine Forge press. Sassen, Saskia (2001). The Global City: New York, London, Tokyo (Second Edition). Princeton University Press, Priceton. Sasen, Saskia (2004). Mreža (sub)imperijalnih gradova:šta nam ona govori o novoj imperiji. u Sasen, Saskia. Gubitak kontrole? Suverenitet u doba globalizacije. Beograd: Beogradski krug: 111-132. Sassen, Saskia (2007). A Sociology of Globalization. New York: Norton&Company. Sassen, Saskia (2002). Global networks Linked cities. London: Routledge. Stanilov, Kiril (2007). The Post-Socialist City: Urban Form and Space Transformations in Central and Eastern Europe after Socialism. Dordrecht: Springer. Scott, Alan (2001). Global City-Regions: Trends, Theory, Policy. Oxford: Oxford University Press. Scott, Alan (2012). A World in Emergence. Cities and Regions in the 21st Century. Northampton: Edward Elgar. Short, J, Kim, Y, Kuus, M, Wells, H (1996). The Dirty Little Secret of World Cities Research: Data Problems in Comparative Analysis. International Journal of Urban and Regional Research. Vol. 20 (4): 697 717. Smith, Richard, Doel, Marcus (2011). Questioning the Theoretical Basis of Current Global-City Research: Structures, Networks and Actor-Networks. International Journal of Urban and Regional Research. Volume 35.1: 24-39. Soja, Edward (1989). Post Modern Geographies: The Reassertion of Space in Critical Social Theory. London: Verso. Soja, Edward (2000). Postmetropolis: Critical Studies of Cities and Regions. Oxford: Blackwell. Taylor, Peter (2004). World city network: a global urban analysis. London: Routledge Taylor, Charles (1994). Multiculturalism: Examining the politics of recognition. Princeton: Princeton University Press Tilly, Charles (1981) The urban historians dilemma: Faceless cities or Cities without hinterlands? Michigan: Center for Research on Social Organization University of Michigan. Vuletić, Vladimir (2003). Globalizacija: mit ili stvarnost. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Wallerstein, Immanuel (2004). World Systems Analysis. London: Duke University Press. Waters, Malcolm (2001). Globalization: 2nd edition. London: Taylor& Francis e-library. Warf, Barney (2008). Time-Space Compression: Historical geographies. New York: Routledg Džejkobs, Džejn ([1969] 2010). Gradovi i bogatstvo nacija. Novi Sad: Mediterran Publishing Прелиминарни извори података UN (2011). World Urbanization Prospects, the 2011 Revision. http://esa.un.org/unup/pdf/final-final_report%20wup2011_annextables_01aug2012_final.pdf Pristupljeno 20.07. 2011. UN HABITAT (2003). The challenge of slums: global report on human settlements 2003. London: Earthscan. UN HABITAT (2008). State of the World s Cities 2008/2009: Harmonious cities. London: Earthscan. UN Population Division (2011) International Migration in a Globalizing World: The Role of Youth. http://www.un.org/esa/population/publications/technicalpapers/tp2011-1.pdf. Pristupljeno 13.08. 2011. URBAN AUDICT (2007) http://www.urbanaudit.org/index.aspx Pristupljeno 13. 08. 2011. EUROPEAN COMMISION (2007). State of European Cities Report: Adding value to the European Urban Audit http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docgener/studies/pdf/urban/stateofcities_2007.pdf Pristupljeno 13.08. 2011. EUROSTAT (2010) Yearbook 2010 EUROSTAT (2011) Statistic in focus http://epp.eurostat.ec.europa.eu Pristupljeno 05.08. 2011. GaWC. Globalization and World Cities research network. http://www.lboro.ac.uk/gawc/
13 EURAMET (2013). Mega Cities. http://www.emrponline.eu/call2013/docs/megacities.pdf. 12. 12. 2013. Оквирна литература коју је кандидат навео је релевантна, свеобухватна и актуелна, те указује на велики обим прелиминарног истраживања које је спроведено. Предложена литература за анализу је на српском и енглеском језику. На основу приказа владајућих ставова у литератури који су наведени у пријави докторске дисертације, можемо закључити да кандидат добро познаје област истраживања, актуелне проблеме и расправе који се воде у оквиру тог подручја истраживања. Избор литературе је одговарајући? V.4 циљева истраживања Основни, општи, циљ дисертације је одговор на питање да ли је, и у којој форми, концепт глобалног града адекватан оквир за разумевање и објашњавање урбане будућности света и да ли се може применити као интегришућа парадигма у разумевању савремених образаца урбанизације и глобализације. Посебни циљеви обухватају испитивање теоријских и методолошких аспеката концепта глобалног града, посебних тема које се унутар њега обрађују попут историјске димензије глобалног града и економских, социокултурних, политичких и еколошких услова функционисања урбаних друштава у условима глобализације као и могућнoсти за примену овог концепта у оквиру друштава полупериферије. Циљеви истраживања су одговарајући? V.5 очекиваних резултата (хипотезе) У односу на циљ очекује се критичка евалуација концепта глобалног града, његово унапређење, прилагођавање контексту нашег друштва као и обнова теоријско методолошке основе урбане социологије у односу на савремене урбанизацијске и глобализацијске процесе. Критичка евалуација концепта глобалног града почива на неколико хипотеза: 1. Концепт глобалног града је погодан за разумевање просторних узрока, манифестација и последица глобализације као и њених географски неуједначених исхода (са посебим нагласком на друштва полупериферије) 2. Концепт глобалног града је методолошки адекватан, заснован на одговарајућој емпиријској евиденцији и нуди добар оквир за операционализацију и емпиријску проверу 3. Концепт глобалног града је адекватан за разумевање историјске димензије глобализације 4. Концепт глобалног града је адекватан за разумевање економских, социокултурних, политичких и еколошких услова функционисања урбаних друштава у условима глобализације 5. Концепт глобалног града је могуће применити у оквиру политика одрживог урбаног развоја у условима глобализације 6. Концепт глобалног града нуди добру теоријско-методолошку основу за обнову урбане социологије у условима глобализације Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? V.6 план рада Предложена структура рада садржи шест главних поглавља: 1) Значај градова за анализу глобализације; 2) Глобални град: теоријска одређења и и емпиријски показатељи; 3) Историјска димензија глобалног града; 4) Глобални градови у еколошком контексту; 5) Функције глобалних градова; 6) Домети концепта глобалног града и његов значај за обнову урбане социологије
14 План рада: Прва фаза: Прикупљање релевантне литературе и одговарајућих података; Друга фаза: Анализа и критичка евалуација литературе; Преглед и анализа прикупљених података;трећа фаза: Разрада теоријско методолошког оквира докторске дисертације; Четврта фаза: Израда докторске дисертације Планирано време завршетка докторске дисертације: Јануар 2015. године. План рада је одговарајући? V.7 метод и узорак истраживања Дисертација садржи теоријски, емпиријски и апликативни део, а сваки од тих делова подразумева примену различитих метода. У оквиру дисертације не постоји могућност за прикупљање примарних података већ се анализе врше на основу секундарних података. Теоријски део: Дисертација је превасходно теоријског карактера. У овом домену врши се критичка евалуација кључних теоријских схватања у овој области. Емпиријски део: Изнета теоријска схватања се проверавају и поткрепљују секундарним подацима, најпре демографским, прикупљеним у великим међународним базама података попут UN Population Division, UN World Urbanization Prospects, EUROSTAT и слично. Апликативни део: У посебном поглављу дисертације анализирају се практичне могућности за примену теоријских сазнања о глобалним градовима. Методолошки, то између осталог подразумева и анализу формалних докумената којима се уређују развојне урбане политике. С обзиром на специфичност предмета истраживања и проблем доступности секундарних података, узорком ће бити обухваћени градови који се, према унапред утврђеним критеријумима, могу сматрати глобалним и за које постоје одговарајући подаци. Узорак је, у том смислу, пригодан, али ће се водити рачуна о равномерној заступљености градова центра, периферије и полупериферије чиме се обезбеђује извесна репрезетнативност узорка. Метод и узорак су одговарајући? V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад Рад не обухвата експериментално истраживање. Услови за експериментали рад су одговарајући? НЕ ДЕЛИМИЧНО V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Није примењиво на рад. Предложене методе су одговарајући?
15
16 VI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ментор је подобан тема је подобна Образложење (до 500 карактера): На основу претходно изнетог у овом Извештају, Комисија закључује: да кандидат Ана Пајванчић Цизељ, дипломирани социолог - мастер, испуњава све услове за израду преложене докторске дисертације; да ментор професор др Љубинко Пушић испуњава све услове за ментора предложене докторске дисертације; да предложени наслов и планирани садржај рада Концепт глобалног града као приступ разумевању савремених образаца урбанизације и глобализације, представља подобну тему за израду докторске дисертације. датум: Професор др Душан Маринковић председник комисије Професор др Љубинко Пушић ментор Професор др Сретен Вујовић члан комисије Професор др Коковић Драган члан комисије