Poređenje standarda koji se najviše zahtevaju od strane kupaca

Poređenje standarda koji se najviše zahtevaju od strane kupaca Autor: Bojana Karalic Mihovski Poslednjih godina sertifikacija postaje veoma važna u poljoprivredno - prehrambenom sektoru. Usled povećanog broja kriza vezanih za bezbednost hrane i sve veći značaj prodaje proizvoda sa privatnom oznakom (brendom) u trgovačkim lancima, dolazi do rastućeg broja zahteva za bezbednim proizvodima, posebno od strane velikih trgovaca i prerađivača. Usled rasta trgovačkih lanaca u Evropi dolazi do dramatične promene u upravljanju kvalitetom hrane. U skladu sa razvojem strogih zakonskih i regulativnih zahteva, Evropski trgovački lanci povećavaju nivo poštovanja zahteva. S druge strane, tradicionalni mali trgovci generalno sprovode osnovne zahteve HACCP-a i oslanjaju se na poverenje / poznavanje dobavljača, a ne na kontrole i stroge izborne mere dobavljača. Međutim, njihova logistika i prodaja još uvek im daju prednost u odnosu na trgovačke lance kada su u pitanju sveži proizvodi; karakteristika gde mali trgovci i dalje preuzimaju vođstvo nad trgovačkim lancima u većini evropskih zemalja. Ovo postaje glavni razlog za implementaciju sertifikacionih šema u celom lancu snabdevanja. Ako proizvođači i prerađivači želi da snabdevaju neke od većih trgovačkih lanaca (Tesco, Somerfield, Metro i druge), oni moraju da imaju neke od zahtevanih standarda. Kako bi se poboljšao kvalitet kao i sama konkurentnost Srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, neophodna je implementacija nekih od zahtevanih standarda. Proizvođači i prerađivači koji imaju neke od zahtevanih standarda biće bolje pozicionirani na tržištu, imaće veću konkurentnost i produktivnost a samim tim i olakšanu prodaju na svetskom tržištu. Pitanje koje se sada postavlja je: "Koji su to zahtevani standardi?" Nakon sto je urađena analiza tržišta pojedinih zemalja u kojima se izvoze Srpski poljoprivredno prehrambeni proizvodi, uključujući i razumevanje obaveznih regulativa aktivnih na nivou Evropske Unije i na domaćem nivou, došli smo do zaključka da su najviše zahtevani standardi: GlobalGAP, ISO 22000:2005, British Retail Consortium (BRC-Food) i International Featured Standard (IFS-Food). 1

Kako bi smo sa jedne strane videli koja je razlika između standarda a sa druge strane olakšali samu odluku koji standard da se implementira, urađeno je međusobno poređenje zahtevanih standarda. Pre nego što krenemo sa samim poređenjem standarda, potrebno je identifikovati glavne karakteristike navedenih standarda: 1. GlobalGAP, BRC- Food i IFS- Food su standardi za sertifikaciju proizvodnog procesa, uključuju sertifikaciju od strane sertifikacionih tela akreditovanih prema ISO Guide 65/EN 45011 normi, dok se ISO 22000:2005 odnosi na sistem upravljanja kvalitetom (QMS) sertifikovan od strane sertifikacionog tela koje je akreditovano prema ISO 17021:2006 normi. 2. U skladu sa svojom prirodom, prva tri standarda su obično mnogo više preskriptivni nego ISO 22000:2005, gde su zahtevi identifikovani ali bez detaljnog opisa za implementaciju, što je ostavljeno organizaciji da odluči prilikom uvođenja standarda 1. 3. Globalna Inicijativa za bezbednost hrane (GFSI) predstavlja saradnju između nekih od vodećih svetskih stručnjaka za bezbednost hrane u supermarketima, proizvodnji i preradi, kao i sa svim pružaocima usluga u lancu snabdevanja. Koordinacija se vrši preko foruma za robu široke potrošnje (HIPERLINK http://www.theconsumergoodsforum.com), jedina nezavisna mreža za robu široke potrošnje na svetu. BRC Globalni Standard verzija 5, IFS-Food verzija 5 i GlobalGAP šema V3 (Opšti propisi: V3.1_Nov09 (sve oblasti): Voće i povrće 3.0-2_Sep07; Osnova za stočarske proizvode 3.0-4_Mar10; osnova za akvakulturu V1.02_Mar10) su standardi priznati od strane GFSI zajedno sa drugim standardima: Holandski HACCP (Opcija B), FSSC 22000, Global Aquaculture Alliance BAP (Globalna Alijansa za Akvakulturu) verzija 2 (GAA Standard za preradu morskih plodova), Globalni standard za crveno meso verzija 3, SQF 2000 nivo 2, Synergy 22000), kao i standardi za primarnu proizvodnju (Primus GFS). Poređenje standarda preko GFSI obezbeđuje da je osnova svih standarda za svaku kategoriju ista. ISO 22000:2005 nije priznat od strane GFSI. 4. Sva četiri standarda su namenjena komunikaciji sa poslovnim partnerima (business-to-business B2B) i nisu namenjeni krajnjim potrošačima. Samim tim, logo standarda se ne sme isticati na krajnjem proizvodnu ili pakovanju. 5. ISO 22000.2005 pokriva ceo lanac snabdevanja, GlobalGAP pokriva primarnu proizvodnju dok se BRC i IFS prevashodno odnose na preradu (kao i druge dodatne delove). 1 Kao primer, možemo da uzmemo Predhodno Potrebni Program (PRP). Dok ISO 22000:2005 samo identifikuje listu PRP-a (čišćenje, kontrola štetočina, itd.), ostali standardi jasno opisuju mere koje organizacija mora da usvoji pri uvođenju PRP-a. 2

Osnovni podaci o standardima GlobalGAP (Verzija 3) Prva verzija standarda, tada poznata pod imenom EUREPG.A.P., je izdata 1997. godine pod inicijativom trgovaca koji su članovi Euro-Retailer Produce Working Group (EUREP). Cilj ovog standarda je bio, da se usled povećanja brige za bezbednost proizvoda, očuvanje životne sredine i dobrobit radnika, razvije sistem upravljanja kvalitetom za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Kao rezultat ove inicijative dolazi do harmonizacije i razvoja standarda i procedura za Dobru Proizvođačku Praksu (G.A.P - Good Agricultural Production), sa akcentom na integrisano upravljanje biljnim proizvodima i na dobrobit radnika. Narednih deset godina sve veći broj proizvođača i trgovaca se pridružuje, tako da 2007. godine EUREPG.A.P se proširuje u obimu i postaje međunarodno priznat od strane trgovaca. Ime se menja i standard dobija ime GlobalGAP. Sve informacije o standardu možete videti na internet strani http://www.globalgap.org. GlobalGAP je standard koji je prvenstveno kreiran da uveri kupca da hrana koja je proizvedena na farmi, ima minimalnim uticajem na životnu sredinu, smanjenu upotrebu hemijskih inputa i obezbeđuje odgovoran pristup za dobrobit i sigurnost radnika kao i dobrobit životinja. Poslednja verzija standarda, verzija 3, je objavljena 2009. god. trenutno je verzija 4 u fazi pripreme i biće objavljena u januaru 2011. god. GlobalGAP je privatni standard, koji je u vlasništvu FoodPlus Ltd., koji se ne obraća direktno krajnjim potrošačima, već predstavlja komunikaciju između poslovnih partnera (business-to-business B2B). GlobalGAP logo ima ograničenu upotrebu. Standard ne pokriva ceo lanac snabdevanja već je fokusiran na primarnu poljoprivrednu proizvodnju (Slika 1). Svaki primarni proizvođač, koji ima integrisanu proizvodnju može da aplicira za GloablGAP sertifikaciju preko sertifikacionih tela odobrenih od strane GlobalGAP-a. Za Opciju 1 aplicira individualni proizvođač i on je vlasnik sertifikata. Za Opciju 2 aplicira grupa proizvođača, kao pravno lice, koja postaje vlasnik sertifikata. Opcije 3 i 4 se odnose na poređenje sadržaja i kriterijuma u odnosu na GlobalGAP. ISO 22000 (EN ISO 22000:2005) Nakon uspeha standarda ISO 9001 za sistem upravljanja kvalitetom, koji se koristi širom sveta u vise od 700 hiljada preduzeća, pojavljuje se potreba za međunarodnim standardom za industriju hrane. Cilj je bio da se harmonizuju nacionalni i privatni standardi i da se uključi pristup sistema upravljanja iz ISO 9001. Zajedno sa integracijom prethodno potrebnog programa (PRP) i principa sistema analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP), razvijen je standard ISO 22000 (Sistemi upravljanja bezbednošću hrane). Prva verzija je objavljena u septembru 2005. godine. 3

ISO 22000:2005 je privatni standard, utvrđen od stane Međunarodne organizacije za Standardizaciju (International Organization for Standardization ISO). Sve informacije o standardu možete videti na internet strani http://www.iso.org/iso/home.html. Ovaj međunarodni standard je primenjiv na sve organizacije, bez obzira na njihovu veličinu, koje su uključene u bilo koji aspekt lanca snabdevanja (Slika 1). Standard je za komunikaciju između poslovnih partnera (business-to-business B2B) i nije namenjen komunikaciji sa krajnim potrošačima. The BRC-Food Globalni standard za bezbednost hrane (Verzija 5) The British Retail Consortium (BRC-Food) standard je kreiran 1998. godine od strane Britanskih trgovaca. Ovaj tehnički standard je razvijen kako bi se pomoglo trgovcima i vlasnicima brenda da osiguraju bezbednost i kvalitet hrane. Pored ovog, standard se koristi, od strane mnogih preduzeća, kao nacrt za ocenjivanje dobavljača i za proizvodnju. Sve informacije o standardu možete videti na internet strani http://www.brcglobalstandards.com/. BRC-Food standard je odobren od strane mnogih velikih trgovaca, kao sto su Tesco, Somerfield, Safeway i drugi. Pored Velike Britanije, i ostale zemlje koriste ovaj sistem. Trgovci i vlasnici brendova iz Severne Amerike i mnogih Evropskih zemalja, poslovaće samo sa dobavljačima koji imaju implementiran i setifikovan BRC Globalni Standard. Standard daje mogućnost dobavljačima da mogu da zadovoljavaju kriterijume različitih trgovaca sa samo jednim sertifikatom, što sa jedne strane smanjuje troškove dobavljača, a sa druge strane trgovci smanjuju troškove potrebne za kontrolu dobavljača. BRC se uglavnom koristi u Velikoj Britaniji, dok ostale Evropske zemlje preferiraju IFS-Food standard. BRC je zajednički standard za sve glavne trgovačke lance u Velikoj Britaniji. Međutim, ne ispunjava sve zahteve Britanskih trgovaca za usaglašavanje sa normama kvaliteta, kao što to čini Tesco Nature Choice standard. Poslednja verzija 5 je objavljena 2008. godine i sadrži 326 detaljnih zahteva. Nakon uspeha BRC Globalnog Standarda, objavljeni su takođe i Standardi za Pakovanje, Potrošačke proizvode i Skladištenje i Distribuciju. BRC standard nije namenjen komunikaciji sa krajnim potrošačima vez business-tobusiness (B2B) komunikaciji. Standard se odnosi na deo lanca snabdevanja koji pokriva preradu hrane ili deo koji uključuje pripremu primarnih proizvoda / sirovina za snabdevanje ugostiteljskih ustanova, restorana ili prerađivača (Slika 1). 4

IFS-Food International Featured Standard (Internacionalni standard za hranu)(verzija 5) Prvi tvorac ovog standarda je nemačka trgovačka federacija, koja 2001. god. izdaje prvi nacrt standarda. Grupa IFS standarda je u vlasništvu IFS-a, neprofitne organizacije, koja se finansira prodajom standarda kao i od taksi sertifiakacionih kuća. Kao osnova ovog standarda je korišćen BRC standard a struktura je uzeta iz ISO 9001:2008 i ISO 22000:2005 standarda. Za razliku od BRC-a, koji ima specifičnu strukturu, IFS prati istu strukturu ISO 9001:2008 norme: odgovornost rukovodstva, sistem upravljanja, upravljanje resursima, proizvodnja, kontrola i poboljšanje. Jedina razlika u redosledu je u petom poglavlju, odgovornost rukovodstva je ispred dela za upravljanje kvalitetom (bezbednost hrane), dok je kod ISO standarda obično prvi deo. Kasnije u kooperaciji sa francuskom trgovačkom grupom dolazi do kreiranja standarda za kvalitet i bezbednost hrane, i standard dobija ime International Food Standard (IFS). Cilj standarda je bio da se obezbedi jedinstveni pristup za ocenjivanje dobavljača u odnosu na sistem kvaliteta i bezbednost hrane. Standard postaje međunarodno priznat i 2005. god. italijanska trgovačka grupa se priključuje. Rezultat saradnje ove tri trgovačke grupe je najnovije peta verzija standarda, koja je objavljena u avgustu 2007. god. IFS se danas zove International Featured Standard. Usled velikog uspeha IFS Food standarda oni razvijaju: IFS Cash&Carry / Veleprodaja standard, HPC standard (za osiguranje bezbednog proizvoda, smanjenje troškovi, osiguranje transparentnost u celom lancu snabdevanja ), IFS Standard za Logistiku i IFS standard za brokere (Tabela 1). Sve potrebne informacije o standardu možete videti na internet strani http://www.ifs-certification.com/. IFS Food IFS Cash & Carry/ Wholesale IFS HPC IFS Logistics za fabrike koje se bave preradom i proizvodnjom hrane za kompanije koje se bave trgovinom sopstvene robe za kompanije koje proizvode ili rade sa neprehrambenim proizvode kao što su kozmetika, proizvodi za domaćinstvo ili proizvodi za svakodnevnu upotrebu uslužne kompanije koje se bave logistikom upakovane robe u ime trećeg lica IFS Brokers kompanije koje kupuju robu ali ne dolaze u kontakt sa robom već je dostavljaju direktno kod klijenata Tabela 1. Različiti IFS standardi koji pokrivaju različita polja AuditXpress predstavlja elektronski alat koji nudi programsko rešenje za prikupljanje i vrednovanje audita, kao i za pravljenje standardizovanih izveštaja za audit prema IFS standardu. 5

Standard je priznat i odobren od strane velikih Evropskih i Svetskih trgovaca kao sto su: Wal mart, Metro, Lidl, Aldi, COOP, Migros, Carrefour, Auchan, Rewe i drugih, i sada predstavlja privatni standard za bezbednost hrane koji je najviše zastupljen širom Evrope, izuzev Velike Britanije. IFS je standard za komunikaciju između poslovnih partnera business-to-business (B2B). Ne pokriva ceo lanac snabdevanje već se odnosi na preradu hrane, pakovanje hrane i aktivnosti primarnog pakovanja (Slika 1). Slika 1. Delovi lanca snabdevanja koji su pokriveni predstavljenim standardima Zahtevi standarda GlobalGAP (Verzija 3) Standard GlobalGAP utvrđuje okvir za Dobru Poljoprivrednu Praksu (GAP) na poljoprivrednim dobrima / farmama. Standard definiše osnovne elemente, koji su prihvaćeni od strane vodeće trgovačke grupe širom svet, za razvoj najbolje prakse za proizvodnju useva, stoke i proizvode akvakulture. GlobalGAP obuhvata sledeće standarde: 1. GlobalGAP standard za integrisanu proizvodnju (IFA), 2. GlobalGAP standard za proizvodnju složene hrane (CFM), 3. GlobalGAP standard za sadni materijal (PPM), 4. GlobalGAP procena rizika za društvenu praksu (GRASP) i 5. GlobalGAP standard za prevoz stoke je trenutno u razvoju i trebalo bi da bude objavljen u prvoj polovini 2011. godine. 6

Osnovna sistematska dokumenta standarda su: Opšti propisi (koji utvrđuju pravila za rad standarda), Kontrolne tačke i kriterijumi usklađenosti (daju specifične detalje za svaki zahtev) i Kontrolne liste (koje čine osnovu za internu u eksternu kontrolu). Bazu standarda čine zahtevi osnove za sva poljoprivredna dobra, zatim sledeći korak je implementiranje kroz oblasti (usevi, stoka i akvakultura) i eventualno završni korak koji je više specifičan kroz pod-oblasti. Dakle, sam standard ima strukturu koja pokriva oblasti i pod-oblasti (Slika 2). Oblasti: obuhvataju opštu proizvodnju i dalje su klasifikovane na (Osnovu za sva poljoprivredna dobra, osnovu za useve, osnovu za stočarske proizvode i osnovu za akvakulturu). Pod-oblasti: obuhvataju specifične detalje proizvodnje, koji su klasifikovane po tipu proizvodnje (Voće i Povrće, Kombinovani usevi, Kafa, Čaj, Cveće i ukrasno bilje, Goveda i ovce, Svinje, Mlečni proizvodi, Živina, Losos itd.) Slika 2: Struktura standarda Izvor: GlobalGAP website, www.globalgap.org / 30.11.2010. (Prilagođeno na srpski jezik) Glavni zahtevi standarda (primer za Voće i Povrće) su: Osnovi za sva poljoprivredna dobra: 1. Evidencije i interno samo-ocenjivanje, 2. Istorija i upravljanje lokacijom / zemljištem, 3. Zdravlje, bezbednost i dobrobit radnika, 4. Upravljanje otpadom i zagađenjem, reciklaža i ponovna upotreba, 5. Prirodno okruženje i zaštita, 6. Žalbe, 7. Sledljivost 7

Osnova za useve: 1. Sledljivost, 2. Sadni materija, 3. Istorija i upravljanje lokacijom / zemljištem, 4. Upravljanje zemljištem, 5. Upotreba đubriva, 6. Navodnjavanje / Fertigacija, 7. Integrisana zaštita useva protiv štetočina, 8. Proizvodi za zaštitu useva / bilja, Voće i povrće: 1. Sadni materija, 2. Upravljanje zemljištem i supstratima, 3. Navodnjavanje / Fertigacija, 4. Žetva, 5. Rukovanje sa proizvodima, i ostali zahtevi specifični za pojedinačne pod-oblasti. ISO 22000 (EN ISO 22000:2005) Ovaj međunarodni standard sadrži zahteve za sistem upravljanja bezbednošću hrane, koji kombinuje elemente kako bi se osigurala bezbednost proizvoda duž celog lanca snabdevanja, sve do krajnjeg potrošača. Ključni zahtevi su: Interaktivna komunikacija, Sistem upravljanja, Kontrola procesa HACCP principi i Prethodno potrebni programi (PRP). Svi ovi zahtevi su organizovani u sledećim poglavljima: Sistem upravljanja bezbednošću hrane, Odgovornost rukovodstva, Upravljanje resursima, Planiranje i realizacija bezbednim proizvodima, Validacija, verifikacija i poboljšanje sistema upravljanja bezbednošću hrane. Norma ISO 22004:2005 obezbeđuje uputstva za primenu ISO 22000:2005. PAS 220:2008 pripremljen od strane Britanske institucije za standarde (BSI) propisuje uslove za prethodno potrebi program kako bi se pomoglo u kontroli opasnosti po bezbedan proizvod. PAS 220 je namenjen da se koristi u kombinaciji sa ISO 22000:2005 kako bi se podržao sistem za upravljanje i da bi se zadovoljili svi zahtevi propisani od strane ISO 22000:2005. Drugim rečima, PAS 220:2008 određuje detaljnije uslove koje treba uzeti u obzir sa PRP-om. (deo 7.2.3 u ISO 2200:2005). Dakle, kombinacija ISO 22000:2005 i PAS 220:2008 pokriva sve nedostatke u detaljnom sprovođenju PRP-ma između ISO 22000:2005 i BRC-Food i IFS-Food standarda. 8

The BRC-Food Globalni standard za bezbednost hrane (Verzija 5) BRC standard predstavlja tehnički standard sa zahtevima koji moraju da budu ispoštovati od strane dobavljača koji snabdevaju trgovce. Zahtevi BRC standarda su: Posvećenost rukovodstva, Usvajanje i implementacija HACCP-a, Dokumentovan i efikasan sistem upravljanja kvalitetom i Prethodno potrebni program. Ovi zahtevi su organizovani u sledećim poglavljima: Posvećenost rukovodstva i kontinuirano poboljšanje, Plan za bezbednost hrane - HACCP, Bezbednost hrane i sistem upravljanja kvalitetom, Standard za lokaciju, Kontrola proizvoda, Kontrola procesa i Osoblje. BRC-Food standard se ne može primeniti na: veleprodaju, uvoz, distribuciju i skladištenje. IFS-Food International Featured Standard (Internacionalni standard za hranu)(verzija 5) Standard IFS-Food sadrži 250 zahteva koji su organizovani u 5 poglavlja: Odgovornost rukovodstva, Sistem upravljanja kvalitetom, Upravljanje resursima, Proces proizvodnje i Merenja, analize i poboljšanja. IFS-Food sistem je zasnovan na procesu upravljanja: identifikacija procesa i njihov raspored i povezanost; implementacija procesa i uspostavljanje sistema kontrole; dostupnost adekvatnih informacija o funkcionisanju procesa; merenje, praćenje i analiza procesa; kontinuirano poboljšanje. 9

Poređenje standarda Kao sto smo već spomenuli, nakon analize tržišta nekih od zemalja u kojima se izvoze Srpski proizvodi, došli smo do zaključka da se već predstavljeni standardi najviše zahtevaju od strane trgovaca i proizvođača: GlobalGAP, ISO 22000:2005, BRC-Food i IFS-Food. Kako bi smo videli razliku između standarda i u slučaju potrebe izbora nekih od njih, olakšali odluku, sprovedeno je međusobno poređenje standarda. Prvo sto možemo da vidimo je da standardi potiču iz različitih zemalja i različitih organizacija. Kako neki od njih pokrivaju različite delove lanca snabdevanja, to povlači sa sobom različite zahteve samih standarda. Kako bi smo videli razliku između standarda, sprovedeno je poređenje i u tabeli 2 su predstavljeni rezultati. Možemo videti opšte zahteve i na osnovu boja zaključiti da li standard ispunjava ove zahteve ili ne. Ovo nam daje mogućnost da ocenimo svaki standard na osnovu opštih zahteva, da vidimo koje oblasti oni pokrivaju. Tabela 2. Opšti zahtevi standarda Legenda: Potpuno pokriven zahtev Delimično pokriven zahtev Ne pokriven zahtev Sistem upravljanja: ISO 22000:2005, BRC-Food i IFS-Food u potpunosti pokrivaju ovaj zahtev. Za GloablGAP možemo da kažemo da je zahtev samo delimično pokriven, jer Opcija 2 obuhvata zahte sistema upravljanja (QMS), dok Opcija 1 ne uključuje QMS a time i ne pokriva ovaj zahtev. Principi higijene: ISO 22000:2005, BRC-Food i IFS-Food se pozivaju na HACCP principe, dok GlobalGAP, koji se odnosi na bezbednost hrane na nivou primarne proizvodnje, pokriva zahteve higijene proizvoda kroz set dobre proizvođačke prakse (GAP) i dobre higijenske prakse (GHP) za aktivnosti na farmi nakon žetve zajedno sa svim glavnim opasnostima u posmatranim pod-oblastima. 10

Kontrola proizvoda i procesa: iako zahtevi nisu jasno sprovedeni GlobalGAP-om kao što je to slučaj kod ostala tri standarda, koji u potpunosti ispunjavaju zahteve, npr. davanje normi za planiranje proizvodnje, validacija, itd., GlobalGAP identifikuje proizvodne korake, definiše kontrolne mere i daje indikacije o tome kako čuvati i održavati dokumenta. Društvena odgovornost: ISO 22000:2005, BRC-Food i IFS-Food ne pokrivaju ovaj zahtev. Kao i obično za fleksibilne ISO norme, politika za bezbednost hrane i poglavlje "Upravljanje resursima" u standardu ISO 22000:2005 može da sadrži zahteve za društvenu odgovornost, ali to je obično zanemareno zahvaljujući preovlađujućem fokusu ovog standarda na bezbednost hrane. Drugim rečima, ISO 9001:2008 je adekvatan za pokrivanje zahteva društvene odgovornosti. GlobalGAP obuhvata zahteve koji se odnose na društvenu odgovornost, pokriva gotovo sva pitanja koja su uzete u obzir od strane Međunarodne organizacije rada (rad dece, primanja, itd.). Očuvanje životne sredine: GlobalGAP i ovde u potpunosti pokriva zahtev, obuhvatajući praktična pitanja u vezi zaštite životne sredine, dok ostali standardi ne pokrivaju ovaj zahtev. Održiva poljoprivredna praksa: kako jedino GlobalGAP pokriva primarne poljoprivredne aktivnosti, očigledno je da zahtev nije ispunjen od strane BRC-Food i IFS-Food, kao ni jasno pokriven od strane ISO 22000:2005. Generalno ovaj zahtev nije primenjiv na standarde BRC-Food i IFS-Food, ali zbog boljeg razumevanja smo uzeli opciju da zahtev nije pokriven. Na osnovu tabela možemo zaključiti da je osnovna razlika između standarda ta da je GlobalGAP standard za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovaj standard pokriva zahteve održive poljoprivredne prakse ali i očuvanje životne sredine kao i društvenu odgovornost. Sa druge strane standardi ISO 22000:2005, BRC-Food i IFS-Food ne pokrivaju ove zahteve već je njihov akcenat na sistem upravljanja (ISO 22000:2005) i kontrolu procesa i proizvoda, dok GlobalGAP samo delimično pokriva ove zahteve. Ono sto je zajedničko svim standardima je da svi oni pokrivaju generalne principe higijene. Nakon što smo dobili generalnu sliku i videli koje oblasti pokrivaju ovi standardi, gde i sama različitost u prirodi i poreklu standarda otežava poređenje među njima, narednom tabelom (Tabela 3), želimo da prikažemo razlike u detaljnim zahtevima između njih, bez davanja ocena o njihovoj efikasnosti. 11

12

Table 3. Detaljni zahtevi standarda Kao sto smo videli iz prethodne tabele standardi ISO 22000, BRC i IFS pokrivaju iste opšte zahteve: sistem upravljanja, kontrolu procesa i proizvoda i principe higijene, ali postoje i razlike između njih. Akcenat ISO 22000:2005 standarda je na bezbednost hrane ali ne i na kvalitet. Ovaj standard ima strog pristup sistemu upravljanja. Ovo su zahtevi koji povezuju sistem upravljanja bezbednim proizvodom sa ostalim poslovnim procesima. On takođe naglašava povezivanje elemenata standarda kako bi se formirao sistem upravljanja. Takođe, standard ima jake zahteve za unutrašnju i spoljnu komunikaciju, kao i povratne informacije koje će poboljšati i ažurirati sistem upravljanja bezbednim proizvodom. Takođe ovaj standard nema eksplicitne zahteve u pogledu prethodno potrebnog programa (PRP), već se samo opoziva na njih, tako da uvek mora da ide zajedno sa PAS 220:2008. Pozitivna strana standarda je ta da je međunarodno priznat i da može da bude primenjen na ceo lanac snabdevanja. BRC i IFS standardi imaju iste zahteve. Oni pokrivaju sve zahteve kako bi obezbedili kvalitet i sigurnost proizvoda za krajnjeg potrošača. Oba standarda su priznata i odobrena od strane trgovaca u celom svetu. BRC-Food i IFS-Food imaju više specifične zahteve za dobru proizvođačku praksu (GMP), ili prethodno potrebi 13

program koji ih čini jačim u operativnom pogledu. IFS ima 250 zahteva dok je BRC malo detaljniji sa 326 zahteva. Kao što smo rekli GlobalGAP je standard za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Akcenat standarda je na bezbednost hrane, što je ostvareno kroz održivu poljoprivrednu praksu, kao i na očuvanje životne sredine i društvenu odgovornost. Takođe, poređenje standarda, kao bi se pokazalo koji standard je najbolji, je urađeno od strane Mike Robach-a, potpredsednik Cargill korporacije za bezbednost hrane i regulativne poslove (www.fsis.usda.gov/oppde/nacmpi/aug2008/4-robach.pdf). Poređenje se zasniva na 67 ključnih kriterijuma za bezbednost hrane, upravljanje kvalitetom i regulativama koje su kritične za Cargill. Prema rezultatima Dr. Roach-a standardi pokrivaju navedene kriterijume u sledećim procentima: ISO 22000:2005 96% BRC-Food verzija 4 93% Holandski HACCP opcija B 81% IFS-Food verzija 4 94% SQF 2000 nivo 3, izdanje 5 91% GFSI smernice, verzija 5 91% Još jedno poređenje između različitih standarda urađeno je od strane Kathy Wybourn, i Andrea Niemann-Haberhausen iz DNV-a. Sastavljena je matrica, koja reflektuje šta je uključeno u kom standardu (BRC-Food, IFS-Food i SQF), koje vrste preduslovnih priprema su potrebne, rokovi za sprovođenje audita, kao i troškovi svakog pojedinačnog audita. Korišćenje standarda kvaliteta u lancu ishrane Iako se teži progresivnom usklađivanju i pojednostavljivanju standarda kvaliteta koji se koriste u lancu ishrane, uključujući i primarne proizvođače, danas su dobavljači uslovljeni od strane trgovinskih lanaca da implementiraju niz standarda kvaliteta. U praksi, pored standarda kvaliteta koji su opisani u ovom dokumentu, trgovački lanci se obično oslanjaju na interne protokole za stručne procene performansi svojih dobavljača, njihovo redovno praćenje i ocenjivanje. U nekim slučajevima ovi sporazumi su specijalno prilagođeni za privatne brendirane proizvode (kao za Tesco Nature Choice), u drugim slučajevima oni su formirani tako da sadrže zahteve za kvalitet uopštenih prehrambenih proizvoda koje dobavljač mora da ispuni kako bi bio prihvaćen kao redovan dobavljač. Ovi protokoli se uglavnom zasnivaju na HACCP principima i smernicama za Integralnu Proizvodnju (IPM), samim tim se značajno i ne razlikuj od drugih privatnih standarda za bezbednost hrane, izuzimajući ISO 22000:2005 standard. Kao opšte posledice ovih zahteva, od grupe proizvođača ili samih proizvođači može da se zahteva deset i više standarda kvaliteta, uključujući kako privatne standarde tako i protokole trgovačkih lanaca, sa strogim zahtevom za krajnju proveru ispravnosti proizvodnje u skladu sa direktivama od strane regulisanih ograničenja ili prema 14

zahtevima trgovaca. Sami zahtevi za sertifikaciju su veoma različiti (kroz umnožavanje kriterijuma od strane različitih trgovačkih lanaca ili inicijativa za bezbednost hrane), kao i više specifičnih, drugim rečima zahtevi su međusobno povezani u veliki broj kontrolnih tačaka. Novi trendovi takođe smanjuju interese poslovnih organizacija za tradicionalnu ISO 9001:2008 normu, standard kvaliteta formiran od strane ISO kao bi se pokrio sistem upravljanja kvalitetom koji obično trgovački lanci ne zahtevaju od svoji dobavljača. Što se tiče ostatka pesticida, nedavna revizija liste odobrenih pesticida koja je privukla pažnju javnosti, izmene u propisima za bezbednost hrane ka jačoj zaštiti potrošača kao i striktna ograničenja za ostatke pesticida (MRL) i teških metala, koje su u toku, skreću sve veću pažnju na dodatne zahteve za bezbednost hrane i uključenje ovih zahteva u ugovorima sa dobavljačima. U tom pogledu, može biti uobičajeno da Evropski trgovački lanci zahtevaju od svojih dobavljača da ostatak pesticida u proizvodu ne prelazi određeni nivo (od 30% do 70% zavisno od različitih strategija za kvalitet). Iako je pod znakom pitanja, takve strategije postavljaju dodatni pritisak primarnim proizvođačima kao bi ispunili ove zahteve. Imajući u vidu gore navedeno stanje, treba da se usvoji niz mera koje će pojednostaviti primenu čitavog seta normi kvaliteta, koje su složene i zahtevne: Definisanje zajedničkih smernica za HACCP implementaciju, uključujući PRP, GMP i GHP. Predlaganje ovih smernica od strane nacionalnih unija za hranu, koje treba da sadrže stručne smernice za sve učesnike lanca snabdevanja. Usvajanje zajedničkog protokola za Integralnu primarnu proizvodnju, koji će predstavljati osnov za implementaciju GlobalGAP-a i drugih GAP osnovnih standarda kvaliteta. Protokol bi trebao da bude promovisan od strane proizvođačkih sindikata a usvojen od strane zainteresovanih proizvođača za implementaciju održive prakse i adekvatne kontrole ostatka pesticida. Organizovanje cirkulacije ažuriranih informacija o zakonima za pesticide i dozvoljenim ostacima, kako na domaćem tako i na internacionalnim tržištima gde se izvozi proizvod, kao i osnivanje trećeg lica koje će da vrši praćenje i kontrolu pesticida kao i testiranje zemljišta i vode. Promovisanje nezavisnog sektora za proveru i dokumentovanje odgovarajućeg funkcionisanja i održavanja mašina za proizvodnju, kao i uspostavljanje zajedničkog sistema za odlaganje praznih kontejnera i drugih potencijalnih izvora zagađenja. 15

Reference: Recommended international code of practice, General principles of food hygiene, CAC/RCP 1-1969, Rev. 4-2003, Code of hygiene practice for fruits and vegetables, CA/RCP 53-2003, GlobalGAP standard, www.globalgap.org (23.11.2010.), ISO (2007): Food safety management system, Requirements for any organization in the food chain (ISO 22000:2007). International organization for standardization, Geneva, www.iso.org The BRC Global Standard for Food Safety, Issue 5, www.brcglobalstandards.com (03.12.2010) International Food Standard, Standard for auditing, retailer and wholesale branded food products, Version 5, www.ifs-certification.com (006.12.2010), Agriculture standards, Benchmark study 2009, Study commissioned by Sustainable Agriculture Initiative (SAI) Platform, Pathogencombat.wur.nl/FSAS/.../I43_stakeholders_requirements.pdf www.fsis.usda.gov/oppde/nacmpi/aug2008/4-robach.pdf Wybourn, K. and A. Niemann-Haberhauser. 2009. Wal-Mart s Magna Carta for Auditing. Food Quality Magazine 15:26-31 Didier Blanc (2006): ISO 22000 From intent to implementation. ISO Management Systems May-June 2006 Bojana Karalic Mihovski, Decembar 2010. 16