Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду Декан Правног факултета Универзитета у Београду, на предлог Наставнонаучно већа од 23. априла 2018. године, донео је Одлуку о расписивању конкурса за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног асистента за Пословноправну ужу научну област предмет Право интелектуалне својине, на Правном факултету Универзитета у Београду. Конкурс је објављен у Службеном гласнику РС број 34 од 4. маја 2018. године и у публикацији Националне службе за запошљавање бр. 775-776 од 2. маја 2018. године, као и на интернет страницама Факултета и Универзитета у Београду. Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду на својој XХVI седници одржаној 23. априла 2018. године образовало је Комисију за писање реферата о пријављеним кандидатима. Поступајући по наведеној одлуци, Комисија за писање реферата о пријављеним кандидатима, у саставу др Слободан Марковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, др Душан Поповић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, и др Сања Радовановић, доцент Правног факултета Универзитета у Новом Саду, подноси следећи ИЗВЕШТАЈ На конкурс за избор у звање једног асистента за Пословноправну ужу научну област предмет Право интелектуалне својине јавила су се три (3) кандидата. 1. НОВАК ВУЈИЧИЋ је рођен 5. септембра 1989. године у Градишки (Босна и Херцеговина, Република Српска). Правни факултет Универзитета у Београду уписао је 2008. године, где је и дипломирао 2012. године, с просечном оценом 9,61. Добитник је похвалница Правног факултета за одличан успех на основним академским студијама 2009, 2010, 2011. и 2012. године. Мастер студије, пословноправни модул, подмодул из права интелектуалне својине, уписао је 2012. године на Правном факултету Универзитета у Београду, где је стекао звање мастера права 15. јула 2014. године. Мастер студије кандидат је завршио са просечном оценом 10, а мастер рад је одбранио на тему Повреда ауторског и сродних права коришћењем онлајн платформи за директну размену садржаја између корисника интернета. Докторске студије уписао је академске 2015/2016. године и тренутно похађа другу годину студија. Положио је све испите на докторским студијама са просечном оценом 9,67. Оквирна тема докторске дисертације је Колективно остваривање ауторског права и сродних права. Кандидат је био стипендиста Правног факултета Универзитета у Београду, Министарства просвете и Фонда за младе таленте Републике Србије, у укупном периоду од 2009. до 2013. године. Поред уверења о стеченим звањима и потврдама о добијеним стипендијама, кандидат је још приложио: (1) уверење о положеном правосудном испиту 2015. године; (2) уверење о положеном адвокатском испиту 2015. године; (3) потврду Адвокатске коморе Београда о упису у именик адвоката; (4) сертификат, на енглеском језику, о завршеном 1
националном програму обуке у области вредновања и оглашавања интелектуалних добара, који су организовали Светска организација за интелектуалну својину, Центар за трансфер технологије Универзитета у Београду и Завод за интелектуалну својину Републике Србије (октобар 2015. год.); (5) потврда о завршеном програму Правне клинике на Правном факултету Универзитета у Београду (2011-2013. год.); (6) сертификат о похађању летње школе из области заштите животне средине (октобар 2011. год.); (7) потврда о учествовању у програму Добродошли у Немачку (новембар 2010. год.); (8) доказ о учешћу у изради студије Cost-benefit анализа функционисања установа социјалне заштите за смештај старих лица (2011. год.); (9) сертификат о стипендији за истраживачки боравак на Европаинституту Универзитета у Сарланду (Немачка) у оквиру програма SEE-EU Cluster of Excellence in EU and International Law (август-септембар 2017. год.); (10) сертификат о похађању програма Sub-regional workshop on mediation који је организовала Светска организација за интелектуалну својину (мај 2017. год.); (11) похвалница Правног факултета Универзитета у Београду за успешну припрему тима студената и изузетан успех на националном такмичењу Осуди дискриминацију. Као професионално искуство, кандидат у биографији наводи да је од септембра 2012. до фебруара 2015. године радио као адвокатски приправник у канцеларији Вученовић у сарадњи са Specht & Bohm Rechtsanwalt GmbH. Од марта 2015. до јула 2017. године радио је као адвокат у адвокатској канцеларији Самарџић у сарадњи са Specht & Partner Rechtsanwalt GmbH. У јесењем семестру академске 2013/2014. године, кандидат је био ангажован као демонстратор на предмету Право интелектуалне својине, на основним академским студијама на Правном факултету Универзитета у Београду. У академској 2016/2017. години кандидат је поново био ангажован као демонстратор на предмету Право интелектуалне својине. Током академске 2017/2018. години кандидат је радио на Правном факултету Универзитета у Београду као сарадник у настави на предмету Право интелектуалне својине. Уз пријаву су приложени статистички извештаји Правног факултета Универзитета у Београду о вредновању педагошког рада руководилаца вежби, у којима је наведено да је рад Н. Вујичића у академској 2013/2014. години оцењен просечном оценом 4.9/5, у академској 2016/2017. години просечном оценом 4,71/5 и у академској 2017/2018. години просечном оценом 4,87/5. Кандидат наводи да говори енглески језик (напредни ниво) и немачки језик (основно познавање) и да познаје рад на рачунару. Од фебруара 2017. године ангажован је као технички секретар редакције Анала Правног факултета у Београду. Кандидат учествује у два научна пројекта: (1) пројекат Правног факултета Универзитета у Београду Идентитетски преображај Србије (од 2017. год.); (2) пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније (од 2018. год.). Кандидат наводи да је члан Аикидо федерације Србије и члан Aikikai Foundation. Кандидат Новак Вујичић је учествовао, са рефератима, на следећим научним скуповима: (1) Конгрес правника у привреди (мај 2016. год.); (2) Конгрес правника у привреди (мај 2017. год.); (3) Конгрес правника у привреди (мај 2018. год.); (4) конференција Интелектуална својина и интернет 2016, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду и Фондације РНИДС (мај 2016. год.); (5) конференција Интелектуална својина и интернет 2
2017, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду и Фондације РНИДС (јуни 2017. год.); (6) конференција Интелектуална својина и интернет 2018, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду и Фондације РНИДС (биће одржана у јуну 2018. год.). Кандидат Новак Вујичић је објавио седам радова у научним часописима и зборницима радова: - Сродноправна заштита база података основни или допунски облик заштите?, Право и привреда бр. 7 9/2016, 497 516. У раду се анализира сродноправна заштита база података у српском праву, покушава да се установи њен стварни домашај, као и да се утврди да ли она може, односно да ли треба да представља основни и/или допунски облик заштите база података. Рад је подељен у две целине. У првом делу су приказана основна питања у вези са сродноправном заштитом база података и указано је на неодређеност законских одредаба којима се она уређује. У другом делу анализирани су други најчешћи облици правне заштите база података и то: ауторско право, право сузбијања нелојалне конкуренције, уговори, те технолошке мере и електронске информације о правима. Анализа показује да у складу са домаћим прописима, који превасходно штите интересе улагања у развој база података, сродноправна заштита треба да представља основни облик заштите база података. - Повреда ауторског права коришћењем бит-торент платформи за размену садржаја путем Интернета, Интелектуална својина и Интернет (2016) (ур. Д. В. Поповић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2016, 187 215. Проналажење адекватног начина заштите од учесталог и масовног коришћења бит-торент платформи за неовлашћену онлајн размену ауторских дела тренутно је један од највећих изазова са којима се суочава ауторско право. У раду се анализира радња повреде ауторског права учињена приликом неовлашћене онлајн размене ауторских дела помоћу бит-торент платформи, као и одговарајући механизми грађанскоправне заштите поводом такве повреде из аспекта права Републике Србије, уз посебан осврт на упоредноправна решења. Указује се на три постојећа проблема грађанскоправне заштите у конкретном случају: на неодређеност обима потенцијалне радње повреде ауторског права, отежано откривање учињених повреда и идентитета корисника Интернета који су их учинили због природе комуникације у онлајн окружењу, као и на одређивање улоге интернет посредника који омогућавају овакву онлајн размену. - Услуга омогућавања приступа Интернету путем бежичне локалне мреже и одговорност за повреду ауторског и сродних права, Право и привреда бр. 7-9/2017, 331 352. Рад је посвећен анализи питања одговорности пружалаца услуге омогућавања приступа Интернету путем бежичне локалне мреже за повреде ауторског и сродних права које су учињене коришћењем предметне услуге. Најпре се разматра да ли и под којим условима услуга оператора бежичних локалних мрежа може представљати повреду ауторског и сродних права. Потом се испитује могућност оператора бежичних локалних мрежа да се позову на ограничење 3
одговорности пружалаца услуга обичног преноса информација, као и домашај тог ограничења, с нарочитим освртом на одлуку Суда правде Европске уније у предмету Mc Fadden. - Повреда жига на друштвеним мрежама, Интелектуална својина и Интернет (2017) (ур. Д. В. Поповић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2017, 47 75. У раду се анализирају поједине радње повреде жига на друштвеним мрежама из угла права Републике Србије, уз посебан осврт на упоредноправну судску праксу. Најпре се разматра постојање повреде жига у случају коришћења туђе жигом заштићене ознаке као имена или корисничког имена за налог на друштвеној мрежи. Потом се испитује постојање повреде жига када се туђе жигом заштићене ознаке користе у оквиру садржине налога на друштвеној мрежи, а нарочито у виду хештег ознака. У оба случаја анализа указује на постојање одређених несигурности приликом утврђивања обима заштите коју жиг треба да пружи на друштвеним мрежама. - О преради примерка ауторског дела архитектуре, Идентитетски преображај Србије, Прилози пројекту 2017 (ур. Радмила Васић), Београд, 2018 прихваћен за објављивање (приложена потврда). Предмет рада је анализа ауторскоправне заштите која се у српском праву пружа у вези са радњом прераде примерка ауторског дела архитектуре. Најпре се испитује примена општег режима ауторскоправне заштите у односу на прераду ауторског дела архитектуре. Затим се разматрају прече право аутора на прераду примерка ауторског дела архитектуре, те посебно ограничење субјективног ауторског права у виду немогућности супротстављања изменама ауторског дела архитектуре које су неопходне због околности, као што су сигурносни или технички разлози. Нарочито се указује на три чиниоца која утичу на креирање и домашај ауторскоправне заштите радње прераде ауторског дела архитектуре. Ради се о три интереса повезана са грађевином као финалним примерком ауторског дела архитектуре и то о интересу аутора дела, интересу власника грађевине, те о општем интересу друштвене заједнице. - Медијација као метод решавања спорова из области интелектуалне својине: (не)реална очекивања, Право и привреда, 2018 прихваћен за објављивање (приложена потврда). У раду се, из угла српског права, испитују нека питања у вези са применом медијације за решавање спорова из области интелектуалне својине, са циљем да се покуша утврдити под којим околностима ће бити реално очекивати да медијација замени судски и друге поступке за решавање спорова у тој области. Анализа указује да је за примену медијације потребно пре свега да одређени спор буде медијабилан, а затим да за стране у том спору буде целисходно да га решавају путем медијације. - Блокирање приступа веб-сајтовима због повреде ауторског права: критички осврт, Интелектуална својина и Интернет (2018) (ур. Д. В. Поповић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2018 прихваћен за објављивање (приложена потврда). Налагање интернет операторима, као неутралним посредницима, да блокирају приступ 4
одређеним веб-сајтовима које трећа лица користе за повреду ауторског права у последње време све више добија на актуелности као механизам ауторскоправне заштите у онлајн окружењу. У раду се анализира назначени механизам ауторскоправне заштите у праву Европске уније. Најпре се указује на правни основ, а затим се утврђују и услови, постављени у праву ЕУ, за налагање интернет операторима, као неутралним посредницима, да блокирају приступ спорним веб-сајтовима због повреде ауторског права. Напослетку, истиче се потенцијални значај посматраног питања за ауторскоправну заштиту у Републици Србији. 2. САНДРА ЂОРЂЕВИЋ је рођена 8. јануара 1993. године у Београду. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2011. године, где је и дипломирала крајем 2015. године, са просечном оценом 9,70. Мастер студије из уметности, права и економије похађала је од септембра 2016. до фебруара 2018. године на International Hellenic University, School of Economics, Business Administration and Legal Studies у Солуну (Грчка). Мастер студије је окончала с оценом 8,93 ( истиче се / distinction ), а завршни рад на тему Одговорност интернет посредника за повреду ауторског права оцењен је оценом 8.8/10. Уз пријаву на конкурс приложено је уверење о завршеним студијама, као и препис оцена. Кандидаткиња наводи да је додела мастер диплома заказана за крај маја ове године, због чега није у могућности да приложи копију дипломе. Као радно искуство кандидаткиња наводи следеће (без прилагања одговарајућих потврда): (1) помоћник адвоката у адвокатској канцеларији Зорана М. Ђорђевића, од октобра 2011. до октобра 2012. године; (2) помоћник тржишног инспектора у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, од 3. јула 2015. до 31. јула 2015. године; (3) судијски приправник волонтер у Вишем суду у Београду, од 11. априла 2018. године. У биографији кандидаткиња још наводи (без прилагања потврда): (1) да је корисник стипендије Доситеј Фонд за младе таленте (није наведен временски оквир); (2) да је корисник стипендије Министарства за образовање, науку и веру Републике Грчке (није наведен временски оквир); (3) да је корисник делимичне стипендије International Hellenic University; (4) да је на тесту познавања енглеског језика IELTS Academic остварила просечну оцену 7.5; (5) да је на Queen Marry Mile End General Advance English Course остварила оцену А; (6) да руским језиком влада на нивоу Б1; (7) да познаје Microsoft Office и MS Windows; (8) да је учествовала на пројекту Основи искључења одговорности у међународном кривичном праву у новембру 2013. године; (9) да је члан Удружења судија прекршајних судова, од 2016. године; (10) да је присуствовала конференцији Трендови у преварама платним картицама у Солуну у новембру 2016. године; (11) да је завршила додатне курсеве (и даље без прилагања потврда): Основна обука за медијаторе, Увод у уговор о сарадњи у области патената, Кадар да будем кадар, Општи курс о праву интелектуалне својине, Увод у англоамеричко право, Теорија и пракса правничког расуђивања, Нова решења за унапређење ефикасности прекршајног поступка и положај прекршајних судова у правосуђу у РС током последње три године. 3. ЈЕЛЕНА ШКОРИЋ је рођена 19. октобра 1991. године у Вршцу. Правни факултет Универзитета у Новом Саду уписала је 2010. године, где је и дипломирала крајем 2014. године, са просечном оценом 9,37. Мастер студије 5
на истом факултету (ужа правно-научна област: историјскоправна) уписала је 2015. године и окончала 2016. године с просечном оценом 10. Одбранила је мастер рад на тему Грађанска права и слободе у Уставу Књажевства Сербије од 1835. године. Кандидаткиња је приложила потврду Универзитета у Новом Саду о учешћу у програму стручне праксе у периоду од децембра 2015. до децембра 2016. године, као и потврду Вишег суда у Новом Саду о обављеном приправничком стажу у периоду од фебруара до октобра 2015. године. Кандидаткиња током ове академске године (2017/2018.год.) похађа мастер студије из упоредног права на Универзитету Пантеон-Асас (Француска), о чему прилаже потврду о упису. У пријави се наводи да ће мастер диплома са Универзитета Пантеон-Асас бити доступна до краја маја 2018. године, мада није приложено уверење о завршеним студијама. МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ Након анализе поднетих пријава, Комисија је недвосмислено закључила да кандидат Новак Вујичић има изразиту предност у односу на друга два пријављена кандидата. Поврх високе просечне оцене остварене на свим нивоима студија, показивања трајног опредељења за бављење правом интелектуалне својине уписом на мастер и докторске студије из ове области, учешћа у два научна пројекта, те педагошког искуства у извођењу вежби на предмету Право интелектуалне својине на Правном факултету Универзитета у Београду током три академске године, кандидат Новак Вујичић израдио је седам квалитетних научних радова из области права интелектуалне својине, чиме је показао способност за продубљено изучавање ове правне гране. Друга два кандидата, Сандра Ђорђевић и Јелена Шкорић, немају педагошког искуства, не учествују у научним пројектима и нису израдила ниједан научни рад. Притом, кандидат Јелена Шкорић ни избором смера мастер студија, односно теме мастер рада, не показује интересовање за право интелектуалне својине, док кандидат Сандра Ђорђевић такво интересовање показује само делимично, будући да је завршила мултидисциплинарне мастер студије, код којих се тек трећина предмета може подвести под право интелектуалне својине. Ценећи ове чињенице, Комисија се једногласно определила да кандидату Новаку Вујичићу на овом конкурсу дâ предност у односу на остале кандидате. Стога, Комисија једногласно предлаже да се у звање асистента за Пословноправну ужу научну област предмет Право интелектуалне својине изабере кандидат Новак Вујичић. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: --------------------------------------- проф. др Слободан Марковић -------------------------------------- проф. др Душан Поповић -------------------------------------- доц. др Сања Радовановић 6