Anketa o doktorskim studijama u Srbiji

Anketa o doktorskim studijama u Srbiji Anketu organizovalo i sprovelo Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije preko svoje lokalne organizacije sa Univerziteta u Novom Sadu. Anketa je sprovedena tokom avgusta i septembra 2011. godine. Anketa sadrži ukupno 54 pitanja od toga 44 relevantna pitanja vezana za doktorske studije. U anketi su 12 pitanja otvorenog tipa i 32 pitanja zatvorenog tipa. Anketu je popunilo 577 studenata doktorskih studija sa teritorije Republike Srbije od koji 557 studenata koji studiraju na Univerzitetima čiji je osnivač država Srbija i 20 studenata koji studiraju na privatnim Univerzitetima. Posebnu zahvalnost za ovako uspešno sprovedenu anketu dugujemo Ministarstvu za obrazovanje i nauku, Udruženju studenata doktorskih studija i mladih istraživača Univerziteta u Nišu i prof dr Veri Dondur predsednici Nacionalnog saveta za naučno tehnološki razvoj, koji su nam pomogli da što veći broj studenata doktoranata dobije ovu anketu. Novi Sad, decembar 2011. godine

Sadržaj Pitanje 1 Naziv fakulteta... 5 Pitanje 2 Naziv univerziteta... 6 Pitanje 3 Godina upisa na doktorske studije... 6 Pitanje 4 Godina studija na kojoj se trenutno nalazite... 7 Pitanje 5 Koliko je vaše nedeljno opteredenje u nastavi?... 7 Pitanje 6 Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na stručnim seminarima/kursevima obrazovali za izvođenje nastave?... 8 Pitanje 7 Da li obavezuje ili omoguduje li Vam katedra/departman na kojem izvodite nastavu pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave?... 8 Pitanje 8 Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave?... 9 Pitanje 9 Kako ocenjujete Vaše opteredenje u nastavi?... 9 Pitanje 10 Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno visokom nivou za doktorske studije?... 10 Pitanje 11 Da li se redovno održava nastava na doktorskim studijama?... 10 Pitanje 12 Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra za kvalitet doktorskih studija?... 11 Pitanje 13 Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi?... 11 Pitanje 14 Da li koristite KoBSON?... 12 Pitanje 15 Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad?... 12 Pitanje 16 Koliko redovno se sastajete sa mentorom?... 13 Pitanje 17 Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom?... 13 Pitanje 18 U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi doktorskog rada te radova na temi?... 14 Pitanje 19 Koliko pladate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou?... 14 Pitanje 20 Da li primate ili ste primali neku od stipendija tokom doktorskih studija?... 15 Pitanje 21 Ako ste primal ili primate neku od stipendija napište koju... 15 2

Pitanje 22 Jeste li do sada boravili u inostranstvu?... 16 Pitanje 23 Ako jeste boravili u inostranstvu napištite na kom univerzitetu ili naučno istraživačkoj instituciji i koliko dugo?... 16 Pitanje 24 Jeste li imali mogudnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim seminarima, kongresima?... 20 Pitanje 25 Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim seminarima i kongresima bitnim?... 20 Pitanje 26 Jeste li do sada učestvovali u prijavi domadih naučnih projekata?... 21 Pitanje 27 Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata?... 21 Pitanje 28 Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili međunarodnim projektima?... 22 Pitanje 29 Da li ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima?... 22 Pitanje 30 Ako ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima napišite broj radova... 23 Pitanje 31 Da li ste do sada objavljivali radove na domadim konferencijama/časopisima?... 23 Pitanje 32 Ako ste do sada objavljivali radove na domadim konferencijama/časopisima napišite broj radova... 23 Pitanje 33 Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama?... 24 odnos sa mentorom... 24 manje opteredenje u nastavi... 24 bolji materijalni status... 25 poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave... 25 veda istraživačka samostalnost... 26 vede mogudnosti boravka u inostranstvu... 26 naglašena istraživačka delatnost... 27 razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju... 27 aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost... 28 3

Pitanje 34 Da li ste dovoljno informisani o mogudnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet?... 28 Pitanje 35 Ako niste dovoljno informisani o mogudnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet napišite na koji način mislite da bi informisanost mogla da se poboljša... 29 Pitanje 36 Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i propisima Univerziteta koji se odnose na status i delatnost studenata doktorskih studija?... 35 Pitanje 37 Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu?... 36 Pitanje 38 Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način?... 36 Pitanje 39 Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji?... 40 Pitanje 40 Da li planirate da napustite Srbiju?... 40 Pitanje 41 Ako planirate da napustite Srbiju navedite razlog... 41 Pitanje 42 Da li ste zaposleni?... 50 Pitanje 43 Ako niste zaposleni da li smatrate da dete modi nadi zaposlenje u Srbiji?... 50 Pitanje 44 Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a smatrate ga važnim?... 51 4

Pitanje 1 Naziv fakulteta Fakultet tehničkin nauka Novi Sad Mašinski fakultet Beograd Poljoprivredni fakultet Novi Sad Prirodno-matematički fakultet Novi Sad Filozofski fakultet Novi Sad Filozofski fakultet Niš Prirodno-matematički fakultet Kragujevac Elektortehnički fakultet Niš Mašinski fakultet Kragujevac Građevinsko-arhitektnonski fakultet Niš Građevinski fakultet Subotica Biološki fakultet Beograd Tehnološki fakultet Novi Sad Univerzitet umetnosti Elektortehnički fakultet Beograd Tehnološki fakultet Niš Prirodno-matematički fakultet Niš Mašinski fakultet Niš Geografski fakultet Beograd Filozofski fakultet Beograd Medicinski fakultet Beograd Stomatološki fakultet Beograd Šumarski fakultet Beograd Medicinski fakultet Niš Tehnološko-metalurški fakultet Beograd Ekonomski fakultet Niš Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Niš Pravni fakultet Beograd Medicinski fakultet Kragujevac Fakultet organizacionih nauka Beograd Poljoprivredni fakultet Beograd Fakultet dramskih umetnosti Beograd Hemijski fakultet Beograd Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Beograd Matematički fakultet Beograd Fakultet veterinarske medicine Farmaceutski fakultet Beograd ACIMSI Novi Sad Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad Fakultet za fiziku Beograd Rudarsko-geološki fakultet Beograd Ekonomski fakultet Kragujevac Ekonomski fakultet Subotica Fakultet za fizičku hemiju Beograd Fakultet kulture i medija MEGATREND Pravni fakultet UNION RAF UNION 5

Pitanje 2 Naziv univerziteta Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 3 Godina upisa na doktorske studije 6

Pitanje 4 Godina studija na kojoj se trenutno nalazite Pitanje 5 Koliko je vaše nedeljno opterećenje u nastavi? Ne učestvujem u nastavi 287 50% do 4 časa nedeljno 113 20% od 4 do 12 časova nedeljno 126 22% od 12 do 20 časova nedeljno 42 7% Preko 20 časova nedeljno 9 2 7

Pitanje 6 Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na stručnim seminarima/kursevima obrazovali za izvođenje nastave? Da 153 27% Ne 424 73% Pitanje 7 Da li obavezuje ili omogućuje li Vam katedra/departman na kojem izvodite nastavu pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave? Da 75 13% Ne 484 84% 8

Pitanje 8 Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave? Da 465 81% Ne 99 17% Pitanje 9 Kako ocenjujete Vaše opterećenje u nastavi? Previše 45 8% Optimalno 192 33% Premalo 50 9% Nisam u nastavi 290 50% 9

Pitanje 10 Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno visokom nivou za doktorske studije? Da 216 37% Ne 361 63% Pitanje 11 Da li se redovno održava nastava na doktorskim studijama? Da 246 43% Ne 331 57% 10

Pitanje 12 Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra za kvalitet doktorskih studija? 1 - Veoma zainteresovani 52 9% 2 113 20% 3 208 36% 4 126 22% 5 - Apsolutno ne zainteresovani 78 14% Pitanje 13 Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi? Da 368 64% Ne 209 36% 11

Pitanje 14 Da li koristite KoBSON? Da 472 82% Ne 81 14% Ne znam šta je KoBSON 24 4% Pitanje 15 Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad? Dobri 95 16% Osrednji 294 51% Loši 188 33% 12

Pitanje 16 Koliko redovno se sastajete sa mentorom? Svaki dan 97 17% 2-3 puta nedeljno 67 12% jednom nedeljno 76 13% 2-3 puta mesečno 73 13% jednom mesečno 89 15% ređe od jednom mesečno 175 30% Pitanje 17 Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom? Odličan 217 38% Vrlo dobar 121 21% Dobar 119 21% Dovoljan 36 6% Nedovoljan 84 15% 13

Pitanje 18 U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi doktorskog rada te radova na temi? Uopšte ne učestvuje 70 12% Nedovoljno 107 19% Dovoljno 245 42% Optimalno 155 27% Pitanje 19 Koliko plaćate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou? Ne plaćam ništa 139 24% do 30.000 din 49 8% od 30.000 do 100.000 din 113 20% od 100.000 do 200.000 din 207 36% preko 200.000 din 69 12% 14

Pitanje 20 Da li primate ili ste primali neku od stipendija tokom doktorskih studija? Da 270 47% Ne 307 53% Pitanje 21 Ako ste primal ili primate neku od stipendija napište koju Skoro svi studenti koji su naveli da su primali ili sada primaju stipendiju vezanu za doktorske stuije su stipendisti Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, odnosno sada Ministarstva obrazovanja i nauke. Izuzetak čini samo nekoliko studenata koji su primali ili još primaju sledeće stipendije: Stipendija države Mađarske, Fondacija za Razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, Junior Faculty Development Program, Stipendija Slovačke vlade, Vojna stipendija Republike Srbije, International Visegrad Scholarship Fund, Stipendija Vlade Republike Srpske. 15

Pitanje 22 Jeste li do sada boravili u inostranstvu? Da 137 24% Ne 440 76% Pitanje 23 Ako jeste boravili u inostranstvu napištite na kom univerzitetu ili naučno istraživačkoj instituciji i koliko dugo? Chalmers, Svedska East Malling Research, Kent, UK, 6 meseci BOKU, Vienna, Austria, 1 mesec Posle 3. godine osnovnih studija, kao IAESTE student boravila sam u Nemačkoj na Institutu za Hemiju i Biohemiju u Greifswaldu na stručnom usavršavanju (dva meseca, 2005. godine). Nakon završetka osnovnih studija, boravila sam na Maks-Plankovom Institutu za Imunobiologiju u Frajburgu, Nemačka, na letnjoj studentskoj praksi (dva meseca 2007. godine). U toku doktorskih studija boravila u Velikoj Britaniji, na University College London, (u par navrata po par meseci u toku 2011. godine) Muđunarodni kongresi, stručna putovanja Institut za genomiku i bioinformatiku, Grac, Austrija, 1 mesec Masarik Univerzitet u Brnu, Češka, 7 dana University of Pennsylvania. Godinu dana. Tri dana na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani Humbolt, Berlin, 14 dana IUC Dubrovnik, dve godine za redom po sedam dana. Shiga University of medical science, Japan Univerzitet u Bilabaou, Spanija, 10 dana Univerzitet Pjer i Marija Kiri, nedelju dana Österreichische Akademie der Wissenschaften 16

- Konferencija, Banja Luka, 2 dana - Letnja škola, Brno, Masarik univerzitet, 5 dana University of Hat Yai, Thailand, 2 meseca Nije bilo u vezi sa studentskim razmenama i usavrsavanjem Université de Neuchâtel, Suisse (Svajcarska) The George Washington University, Washington, D.C., 5 meseci Tehnički Univerzitet u Budimpešti, prvi put 2 nedelje, zatim mesec dana u Italili 2 nedelje Pariz, 10 dana - Slovačka, Tehnološki univerzitet u Bratislavi, Fakultet za materijale i tehnologije u Trnavi, dva puta po nedelju dana. - poseta Carl Zeiss i Institutu za metrologiju u Bratislavi, Tehnološkom univerzitetu na Departman za industrijsku metrologiju u Beču, Carl Zeiss u Trnavi, u periodu od nedelju dana Na Rurskom univerzitetu u Bohumu ukupno 3 mjeseca U okviru strucne prakse na osnovnim studijama, Spanija. Univerzitet Komenski u Bratislavi, 3 meseca Tehnicki fakultet u Becu (Austrija) - 3 meseca, Tehnicki fakultet u Klaustalu (Nemacka) - 6 meseci, METU Univerzitet u Ankari (Turska) -6 meseci 6 nedelja Universita degli Studi da Milano, Department of Neurology Univerzitet u Budimpešti, Departman za građevinske materijale i inženjersku geologiju, 2 x 1 mesec Univerzitet u Ljubljani 4ned Univerzitet u Portu 4ned Bila sam deo istraživačkog tima i radila na projektu na Institutu za farmakologiju i eksperimentalnu toksikologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, u okviru jednomesečne studentske razmene i to kao student osnovnih studija. Studentska razmena je bila u organizaciji IFMSA (International Federation of Medical Students' Associations). Kao student doktorskih studija nisam imala mogućnost da se usavršavam u inostranstvu iako i sama aktivno učestvujem u traženju pogodnog programa i finansijske podrške. Medicinski fakultet u Montereju u Meksiku-1 mesec. Cancer Research UK Medical Oncology Laboratory, Barts and the Royal London School of Medicine, Queen Mary College, London, United Kingdom; 1 mesec Amerika (dva puta>2008 i 2009) Univerzitet u Inzbruku, mesec dana Helmudth Schmidt University, Hamburg, Germany - dva meseca Institute of Physics and Physical Technologies, Clausthal-Zellerfeld, Germany - tri nedelje Institutio Nacionale de fisica nucleare Catania Laboratori del sud 30 dana Ohajo, Univerzitet hemijskog inzenjerstva, Athens, 3 nedelje CERN, 1 mesec Tehnički univerzitet u Ilmenauu, Nemačka, 5 dana West University, Tubingen, Nemacka u trajanju od 7 dana. Water Research Institute - Bratislava (3 meseca) Technical University in Zvolen, Faculty of Ecology and Environmental Sciences - 9 meseci Ucestvovanje na medjunarodnim simpozijumima u Poljskoj, Madjarskoj, Bugarskoj i Makedoniji. 17

1. Međunarodni simpozijum u Poljskoj u trajanju, 3 dana, 2. Winter school, Nemačka, Minhen, Tehnički univerzitet u Minhenu, 3 nedelje, usavršavanje nemačkog jezika. 2010 - Univerzitet u Salcburgu, 01-31.05.2010 Summer school u Brnu, Masarik univerzitet, 5 dana kratko na University of Exter, Korvinus University i Goodenough koledžu Boravila sam u Bosni u Unesco-voj skoli obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u trajanju od 12 dana Dve nedelje u Magdeburgu, na katedri za logistiku. Tehniski fakultet u Becu - 2 nedelje Aristotel Univerzitzet u Solunu Tehnicki Univerzitet Ilmenau, Nemacka I put - 2 meseca II put - 3 meseca III put - 2 meseca The Mediterranean Agronomic Institute of Bari (MAIB) - 5 dana Institute of Horticulture, Skierniewice (Poland) - 28 dana Université Lyon 1, Microbial Ecology UMR 5557 / USC INRA 1193, Villeurbanne, France - 5 dana Filozofski fakultet u Ljubljani, dve nedelje NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration, Boulder, Colorado, USA, 14 dana Letnja škola, VTA, Austrija 2 dana lankaster Beč, Institu za botaniku i botanička bašta Vasilis Goldov u Aradu (Rumunija), 14 dana Medjunarodni nezavisni ekološko-politikoloski univerzitet u Moskvi (Rusija), 15 dana IUC Dubrovnik, tri godine zaredom po nedelju dana. Univerzitet Ćirilo i Metodije, Skoplje, 7 dana Institut za mikrobiologiju Bugarske Akademije Nauka - nedelju dana (2009) Shiga Univerzitet medicinskih nauka, Ohtsu, Japan - dva meseca (2011) Fakulteta za Strojnistvo, Univerzitet u Mariboru, 6 meseci Palacký University in Olomouc,Czech Republic,mesec dana Боравио сам на стручном усавршавању (ИАСТЕ програм), али не и у научно-истраживачке сврхе. Program razmene studenata preko CEEPUS projekta, na Fakultetu veterinarskih nauka Sent Ištvan u Budimpešti, na V godini redovnih studija Cass Business School, City University, London. MSc Management Na tehnickom univerzitetu u Minhenu, 6 meseci. U okviru strucnih obilazaka bio sam na fakultetima u inostranstvu u sledecim mestima: Kosice (Slovacka), Bratislava (Slovacka), Skalica (Slovacka), Alba Iulia (Rumunija), Cluj-Napoca (Rumunija), Zenica (BiH), Banja Luka (BiH), Ljubljana (Slovenija). Boravci u inostranstvu su trajali u proseku dva-tri dana. 2 kratke jednonedeljne skole: Ceska - Research Centre for Toxic Compounds in the Environment (RECETOX), Masaryk University, Brno Svedska - Karolinska Institutet, Stockholm, Sweden 5 dana Austrija - Austria, NP Donau-Auen, Orth an der Donau, 2 meseca 18

Na Univerzitetu u Bilbau, Spanije, na kursu `Histologija i histopatologija akvaticnih organizama`, 5 dana Leopold Franc, Inzbruk, 1mesec "Norden institut", Rovaniemi fakulty of Law, Finland Jesam u proizvodnoj praraksi. Firme NUNHEMS, FRUTAS BORJA, AMC i druge. Tehnički univerzitet u Minhenu, 7 dana Letnja škola u Trstu, AREA Science park, tri dana Tokom stručna prakse u Nemačkoj u periodu od 4 meseca, nekoliko dana sam boravio i sarađivao na par projekata vezanih za organsku proizvodnju u Kompetenzzentrum Gartenbau DLR Rheinpfalz Medicinski fakultet Univerziteta u Lajpcigu, 1 mesec U Holandiji: Wageningen i HAS Den Bosch. 4 dana Univerzitet u Zagrebu, Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu boravio sam nedelju dana. Razlog boravka u inostranstvu nije bio vezan za doktorske studije. Posetala sam jednu radionicu koja se ove godine održavala na Univerzitetu u Krakovu, Poljska, i koja je vezana za saobraćaj u gradovima, ali taj boravak nije ni na kakav način vezan za moj fakultet i doktorske studije. Univerzitet Duizburg-Esen, 6 meseci IEEE 4th Annual International Measurement University, July 18-23, 2011, Trento, Italy Karolinski Institut, Stokholm, Švedska, 2 meseca, naučna razmena, na 5.-oj godini osnovnih studija Boravila sam u Portugalu, Medicinski fakultet Univerziteta u Lisabonu, Insitut za molekularnu medicinu, mesec dana u okviru studentske razmene na osnovnim studijama. samo ucestvovanje na konferencijama, vise puta po 5-6 dana, Evropa i Amerika SAD- LSU ( Dept. Psychology, LAPIS : Faculty of Education ) Evropa (Univerzitet u : Copenhagen; Nurnberg ;Rim;Samara; London itd) Cochrane Hepato-Biliary Group, Copenhagen Trial Unit, Centre for Clinical Intervention Research, Rigshospitalet, Copenhagen University Hospital, Copenhagen,Denmark. U decembru 2010. pohadjala sam strucni kurs u Izraelu, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Jerusalimu, u trajanju od mesec dana. Dokom dodipomskih studija boravila sam na Univerzitetu u Torinu (Italija) mesec dana i na Univerzitetu Esen-Duisburg (Nemacka) takodje mesec dana. Kerckhoff klinika, Bad Nauheim, Nemacka (mesec dana) Rostock Univerzitet, Nemačka, 3 meseca (DAAD stipendija) Univerzitet Ujedinjenih Nacija, Bon, R. Nemacka 19

Pitanje 24 Jeste li imali mogućnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim seminarima, kongresima? Da 280 49% Ne 297 51% Pitanje 25 Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim seminarima i kongresima bitnim? Jako je bitno 525 91% Nije jako bitno 52 9% Nebitno je 0 0% 20

Pitanje 26 Jeste li do sada učestvovali u prijavi domaćih naučnih projekata? Da 289 50% Ne 288 50% Pitanje 27 Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata? Da 94 16% Ne 483 84% 21

Pitanje 28 Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili međunarodnim projektima? Da 100 17% Ne 477 83% Pitanje 29 Da li ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima? Da 280 49% Ne 297 51% 22

Pitanje 30 Ako ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima napišite broj radova Prosešan broj radova koje su studenti doktorskih studija obajavili na stranim koneferncijama/časopisima je 4.6 radova po studentu. Pitanje 31 Da li ste do sada objavljivali radove na domaćim konferencijama/časopisima? Da 398 69% Ne 179 31% Pitanje 32 Ako ste do sada objavljivali radove na domaćim konferencijama/časopisima napišite broj radova Prosešan broj radova koje su studenti doktorskih studija obajavili na stranim koneferncijama/časopisima je 4.8 radova po studentu. 23

Pitanje 33 Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama? odnos sa mentorom 1 330 57% 2 87 15% 3 69 12% 4 34 6% 5 57 10% manje opterećenje u nastavi 1 89 15% 2 103 18% 3 219 38% 4 83 14% 5 83 14% 24

bolji materijalni status Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 1 308 53% 2 99 17% 3 63 11% 4 33 6% 5 74 13% poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave 1 283 49% 2 116 20% 3 69 12% 4 40 7% 5 69 12% 25

veća istraživačka samostalnost Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 1 174 30% 2 150 26% 3 148 26% 4 60 10% 5 45 8% veće mogućnosti boravka u inostranstvu 1 298 52% 2 109 19% 3 66 11% 4 39 7% 5 65 11% 26

naglašena istraživačka delatnost Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 1 269 47% 2 132 23% 3 72 12% 4 39 7% 5 65 11% razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju 1 235 41% 2 150 26% 3 89 15% 4 44 8% 5 59 10% 27

aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost 1 196 34% 2 138 24% 3 111 19% 4 66 11% 5 66 11% Pitanje 34 Da li ste dovoljno informisani o mogućnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet? Da 338 59% Ne 239 41% 28

Pitanje 35 Ako niste dovoljno informisani o mogućnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet napišite na koji način mislite da bi informisanost mogla da se poboljša E-mail lista i cirkularni mailovi... formiranjem mailing liste studenata, na kojoj ce se nalaziti studenti doktorskih studija odredjenog fakulteta i kojima ce se ciljano slati konkursi koji su namenjeni za njihovu stucnu oblast. Pomoću organizovanja redovnih kontakata sa predstavnicima studenata koji su bolje upućeni u razmenu i stipendije studenata Tribine o razmenama, informacije koje bi mogli da dobijamo na mejl od službe za Međunarodne odnose na Fakultetu Od strane mentora. ne vredi poboljšati informisanost ako je doktorand prestar za stipendije i razmene. Komunikacija izmedju institucija koje pordzavaju doktorante i doktoranata je veoma losa. Sve mogucnosti su poznate samo uskom krugu ljudi i ucesce u njima sve svodi na licno poznanstvo ili interes, a ne na strucnost. trebala bi se poboljsati transparentnost i prezentovanje mogucnosti usavrsavanja. Obavestenje putem e-maila. Većom promocijom, i boljom informisanošću u smislu detalja vezanih za smerove fakulteta koje nude razmene itd... obavestenjem putem e-maila o aktuelnim desavanjima Da se oformi tim koji koji će raditi na omogućavanju lakog pristupa tim informacijama. Eklektronska pošta je najjednostavniji i najlakši način u današnjoj eri za informisanje, bilo kog nivoa. S obzirom da je školarina veoma visoka, bar neke informacije koje se tiču školarina,stipendija i drugih olakšica, fakultet bi morao da obavesti studente, to je najmanje što može da učini za njih. slanjem obaveštenja na mejl savetovanjem sa mentorima za konkretne oblasti interesovanja Jednostavnim azuriranjem neke web stranice u sklopu sajta univerziteta/fakulteta na kojoj bi bile iznesene ponude ili slicno... A stranicu, naravno, promovisati lecima po fakultetu, reklamama po oglasnima tablama i sl... p.s. U zivotu nisam slucajno naleteo na informaciju o stipendiji, iskreno ne znam tacno ni sta je stipendija (po definiciji)... licno salnje na e-mail Da se informacije salju na mail, postavljaju na sajt fakulteta mejling liste Mislim da je vazno da postoji mesecni casopis o uspostavljenim saradnjama i mogucnostima za odlazak na postdoktorska usavrsavanja. Da informacije stizu u obliku RSS. Brosurama koje ce se deliti pri overi semestra ili upisu godine, e-mail obavestenjima 29

da se ukljuche u informisanje i studenti koji nisu zaposleni na fakultetu E - mail obavestavanje od strane studentske sluzbe, Stranica za razmene i stipendija na sajtu fakulteta! Slanjem mail-ova sa takvim informacijama Direktno preko e-mail adrese doktoranta. da me obavestavaju o tome. Na početku školovanja su date neke osnovne informacije o mogućnostima studenata, ali nije pojašnjeno kako studenti mogu da dođu do takvih informacija. Ja često posećujem sajt Univerziteta i tako se informišem, ali možda neki studenti neznaju kako da dođu do informacija o stipendijama, apliciranjima na projekte (Gde naći konkurs, kako i gde aplicirati...) i o učešću na konferencijama i šta to znači za njega. Možda bi bilo dobro napraviti malu brošuru o svemu tome i dati je studentima postdiplomcima pri upisu... Potrebna je bolja informisanost od strane mentora ili nekog drugog ko je upucen u rad kandidata. Studenti doktorskih studija su previse neiskusni da bi pronasli adekvatan nacin stipendiranja (koji odgovara temi, tipu istrazivanja, dinamici rada i sl.). Detaljnije informacije na sajtu i bolja upućenost osoblja zaduženih osoba. Za studente koji su na doktorskim studijama, a ne rade na fakeltetu, obavezno je obavestavanje mejlom o tim, a li i drugim bitnim stvarima. Objavljivanjem takvih vesti na zvaničnom sajtu Univerziteta jer su takve mogucnosti na veoma niskom nivou. Dostavljanjem obavestenja preko e-maila od strane fakulteta Slanjem podataka na email adresu, svega sto je bitno, a nudi nas Univerzitet, vezano za stipendije i razmene studenata. Zainteresovanoscu fakulteta da sve informacije budu transparentnije, kao i da detaljnije informacije o slucajnom saznanju o nekim stipendijama se ne svedu na odgovore iz administracije kao sto su: nemate vi tu sansi, to se unapred zna ko ce to dobiti... Prorektor za nastavu bi trebalo da nas putem maila redovno obavestava o mogucim razmenama i mogucnostima stipendiranja. Fakultet bi mogao da šalje na e-mail informacije o programima koji se organizuju. Pistvlajnjem posebne oglasne table na kojoj se ističu pozivi te vrste (a ne lepljenje po fakultetu kako kome padne napamet ili ne lepljenje uopšte). Možda čak formiranje baze e-mail adresa studenata doktorskih studija i pojedinačno, automatsko informisanje. da se informacije mogu naci na sajtu fakulteta ili da se salju doktorantima na mail. Direktnim obavestenjima na e-mail adrese doktoranata od neke lokalne nadlezne sluzbe mejlovima obaveštavanjem studenata o mogućnostima stipendiranja i razmena slanje e-maila sa obavestenjima o stipendijama i razmenama Javnim oglasima svih stipendija i razmana, na sajtu fakulteta npr. redovna obavestenja mailom od nadleznih za tu vrstu informisanja, sastanci. website, centar za ravoj karijere, 30

Iako Univerzitet u X nije mnogo uključen u programe stipendiranja i razmena, promocije takvih programa dešavaju se najviše jednom godišnje. Promocija putem plakata gotovo i da ne postoji. Mali broj studenata uopšte zna da Univerzitet ima Kancelariju za medjunarodnu saradnju. Sva informisanost studenata svodi se mahom na samoinicijativno traženje programa na internetu i putem sajta Infostud. Smatram da bi češće promocije programa, a pre svega bolja integracija Univerziteta u X u ovakve programe, kao i prihvatanje individualnih kontakata za zvanične znatno poboljšalo situaciju u X. sve informacije treba istaci na sajtu fakulteta da budu lako uocljive i potpune informacije o mogucnostima raymena i stipendiranja. Takođe potrebno je napraviti službu koja ce pomoći studentima i dati im dodatne informacije. Da se informacije javno objave umesto sto se prosledjuju usmenim putem "podobnim" istrazivacima Direktnim obavestavanjem studenata preko maila ili napraviti poseban sajt koji se odnosi samo na doktorante u koji bi sadrzavo sve vaznije informacije. Vecim angazovanjem nastavnog kadra, s obzirom da se istrazivacki rad ne izvodi na fakultetima info dani na nivou fakulteta\instituta 1. na pocetku OSNOVNIH studija odrzati fakultativna, informativna predavanja o uslovima i mogucnostima odlaska u inostranstvo (praksa, razmena, usavrsavanje...) 2. obavestavanje studenata mailing listom o novim konkursima Univerzitet (ili fakultet) bi mogao da koristi mejling liste za obaveštavanje doktoranata o konkursima Da svi studenti na doktorskim studijama u okviru fakulteta budu u jedinstvenoj bazi bazi...i na taj nacin bi svi studenti bili obavesteni... blagovremena obavestenja na sajtu fakulteta, veca zainteresovanost profesora za prenos informacija studentima Prvenstveno bi bilo potrebno da se na zajedničkom sajtu ili na zasebnim sajtovima fakulteta, redovno objavljuju i ažuriraju konkretne informacije o ovim temama. Poželjno bi bilo i veće angažovanje zaposlenih na fakultetima, naročito profesorima, da omoguće svojim doktorantima ovakve vrste pomoći u istraživačkom radu. Ucestalija obavestenja na sajtu fakulteta oglašavanje na sajtu fakulteta putem javnog servisa obavestavanja (radio, televizija) Putem mail-a, prezentacija, da postoji odredjeno lice u ministarstvu ili na fakultetu kojem se direktno mozemo obratiti...ovako moram da cujem od nekog treceg studenta ili da idem u studentsku sluzbu i molim nekog da se smiluje da mi da neku informaciju. Slanjem mail obavestenja Boljom informisanoscu i zainteresovanoscu maticnih fakulteta Informisanost bi mogla da se pobojsa putem interneta, nekih radionica i preporuka od strane mentora. uključivanjem studentskih organizacija u proces informisanja 1. Veća transparentnost rada kancelarije za studenstke prakse/razmene i stipendije na Univerzitetu, 2. Formiranje mejling liste za studente preko koje bi se slale informacije studentima 3. Prezentacije po fakultetima koje bi pružile studentima neophodne informacije o aktuelnim programima kao i o načinu prijave na mejling listu 31

slanjem e-maila o aktuelnim ponudama i javne prezentacije istih informisanje putem maila Направити јединствени портал на нивоу државе преко кога би се студенти обавештавали о оваквим активностима. Ličnim kontaktom sa doktorantima, putem sastanaka i seminara. neki vid obaveštenja u smislu sajta ili putem maila newsletters i sl. Trebalo bi da postoji na sajtu fakulteta ili univerziteta deo koji vezan samo za stipendije i studijske boravke, takodje trebalo bi da se naglasava koja institucija (konkretno institut) moze ucestvovati u razmenama i aplikacijama za odredjenu stipendiju. Takodje nasi institut i fakulteti bi trebalo da azurnije prate raspisivanje konkursa i pokusavaju da se sklope dogovore sa inostranim fakultetima i institutima. Ovo govorim zbog toga sto npr kada je bio konkurs za boravak u Pragu prole godine preko nase i njihove akademije nauka, institutu na cijem sam projektu kao stipendista nije bio na listi niti su znali za tu razmenu. Postavljanjem informacija na sajt fakulteta, kao i bolja obaveštenost zaposlenih u administraciji. Obaveštenjem na email. BLAGOVREMENIM Informativni seminari obavestenja na e-mail informativni flajeri Fakultet bi trebao te informacije da mejlom prosleđuje studentima Pravljenje baze podataka sa aktuelnim studentima doktorskih studija koji mi mogli da na e-mail adrese dobijaju relevantne informacije od nadležnih organa ali i od drugih studenata Organizovanje predavanja studentskih udruzenja i fondova za stipendiranje na temu mogucnosti razmene studenata i stipendiranja uopste. - Da profesori i/ili starije kolege i istrazivaci podele sa nama svoja znanja, iskustva i preporuke o mogucnostima razmene ili stipendiranja. - Osnivanje jedinstvene baze podataka o mogucnostima ucesca nasih studenata u raznim programima i projektima (sajt, nevladina organizacija itd.) Objavljivanjem vesti na zvaničnom sajtu Univerziteta npr. neki vid elektronskog obavestavanja (newsletters, rss...) Profesori bi treblo da se više interesuju za saradnju sa inostranstvom, te da i sami budu više obavešteni o stipendijama i da ih upućuju studente na njih. Otvorenijim pristupom, boljim kontaktima sa nastavnimj osobljem. - Pa za početak, da dobijamo bilo kakve informacije of fakulteta. Fakultet na kojem sam ne izvodi nastavu u celosti, a kamoli da je zainteresovana stipendiranje, usavršavanje i slično. - Imao sam loše iskustvo sa stipendijom Republičke fondacije, jer prošle godine pošto sam upisao doktorske studije, zvanično nam je ukinuta stipendija fondacije koja nam je bila prvenstveni podstrek za upis na doktorske studije. Srećom po mene pa sam dobio stipendiju Ministarstva za nauku, a šta je sa onima koji nisu? Univerzitet mi uopste ne nudi nikakve informacije, cak mislim da i ne registruje moje postojanje. Do informacija dolazim sama. 32

prosledjivanjem informacija u vezi stim mejlom od osobe zaduzene za to Obaveštavanjem putem e-maila... Informacije treba da budu bolje dostupne svima i da se omoguci stipendistima Ministarstva nauke da ucestvuju u razmenama Oglašavanjem. Azurnijim obaveštenjima na matičnom sajtu. Slanjem dogadjanja o odabranim temama na mail, na nacin kao sto to rade izdavacke kuce za casopise Redovnim slanjem e mailova. Slanjem nedeljnog maila sa najsvezijim informacijama na e-mail svakog stipendiste putem oglasavanja preko maila Slanjem obavestenja o mogucim razmenama i stipendijama na mail adresu doktoranata. Informisanost bi mogla da se poboljsa ako bi svaki fakultet imao e-mail listu svakog sutedenta na doktorskim studijama. Npr Vas e-mail je stigao preko mog mentora, a ne direktno meni. Univerzitet bi mogao da napravi bazu svih studenata doktorskih studija i da svakog studenta, u zavisnosti od usmerenja studenta, dostavlja spisak mogucih stipendija i razmena. Isticanje informacija na Web sajtovima fakulteta ili slanje na licne mai adrese povezanost preko drustvenih mreza bi u mnogome olaksalo komunikaciju i kreiranje posebnog tela od strane ministarstva za rad sa studentima na tom polju Informisanost u tom pogledu bi mogla da se poboljša boljim upućivanjem studenata od nadležnih službi fakulteta oko razmena i raznih međunarodnih stipendija koje se nude. Potrebno je osnovati službu za ta pitanja. putem tv a i interneta U toku trajanja doktorskih akademskih studija nisam dobio ni jedan jedini dopis ili obaveštenje od strane fakulteta osim informacija dostupnih na zvaničnom sajtu! Programi postoje, ali nisu dovoljno promovisani. Sve zavisi od samoinicijative doktoranata, sto je u izvesnoj meri dobro, ali mislim da bi trebalo da postoje ljudi na fakultetima, a ne jedna osoba na nivou univerziteta, koja bi se bavila pitanjem stipendiranja i usavrsavanja, ne samo doktoranata nego studenata uopste. Informisanje preko udruzenja studenata doktorskih studija, putem e-mail obavestenja Newsletters Slanjem obaveštenja od strqne studentske službe Postavljanjem na sajt fakulteta i slanje na e-mail adrese Elektronaska baya studenata svakog fakulteta. Lancano slanje mailova kao i razmenjivanje lisnih iskustava na chatu. Povezannost studenata LINK in konekcijom. Bolja organiyovansot nastave i povecan broj casova na doktorskim studijama bi zblizio studente, a samim tim bi se i informacije brze kretale. Prosto informisanje putem maila ili tel/fax om Cesce i sadrzajnije periodicno informisanje 33

Obaвеštavanjem o bilo kojoj mogućnosti za stipendiranje i razmenu od strane fakulteta, putem mail-a i sl. npr. jasne informacije o svim mogućnostima razmene na sajtu predvidjenom za sve studente doktorskih studija Informisanost bi se mogla poboljsati npr. slanjem nekih mailova koji bi nas o tome informisali ili nekim skupovima na kojima bi se o tome razgovaralo. Univerzitet bi trebao da nam prosledjuje informacije redovno preko e-maila Trebalo bi da postoji osoba sa kojom bi svaki doktorant imao priliku da razgovara o mogucnostima koje nudi fakultet svaki put kada takva ponuda postoji. Sluzbe fakulteta moraju biti informisanije o mogucnosti studiranja svojih studenata u inostranstvu. Na taj nacin se mogu usavrsavati, a kasnije pomoci podizanju nivoa nastave i istrazivachkog rada u svojim maticnim kucama. e-mail Putem akademske mreže, putem medija. proaktivan odnos ljudi zaposlenih na fakultetu prema doktorantima i studentima na osnovnim i master studijama. online pristupom na sajtu univerziteta Intenzivnija razmena informacija između različitih domaćih univerziteta, bolja saradnja između srodnih fakulteta u zemlji i sa srodnim fakultetima u inostranstvu, kao i transparentnija komunikacija između državnih institucija. Email liste za sve doktoratne putem kojih bi se ovakve informacije slale Veca aktivnost Fakulteta Stipendija je praktično nemoguća za onoga ko radi, uslov je nezaposlenost Jasnije istaknute informacije na sajtu Fakulteta. npr. formiranjem posebnog portala za studente postdiplomskih studija na kojima bi se nasle sve nove informacije, a obavestenje o novim informacijama bi mogle stizati i na e-mail adresu registrovanih korisnika Sastanci sa predstavnicima organizacija koje dodeljuju stipendije u cilju odgovora na konkretna pitanja, vece angazovanje fakulteta na strucnom usavrsavanju svog nastavnog kadra, u smislu podrske pri prijavi azurirana web strana, mailing lista doktoranata više detalja na sajtu fakulteta Bolja organizacija sajta samog fakulteta, kao i veća angažovanost sekretara pojedinacnih studijskih grupa u tom pravcu... Obavestavanjem doktoranata elektronskim putem ili putem sajta o svim mogucim stipendijama mislim da bi bilo dobro kada bih npr. na email dobijala obavestenja o postojecim stipendijama/razmenama i konkursima za njih Prezentovanjem programa stipendiranja za doktorante, priblizavanjem prijavne procedure potencijalnim kandidatima. Takodje mislim da je bitno organizovanje kurseva akademskih vestina - pre svega pisanja predloga projekata, sto je osnovni zahev za vecinu doktorskih programa, a sa cime se mnogi studenti nisu sretai do sada. mailing listom svih doktoranata koji bi bili dodatno obavestavani o svim mogucnostima stipendiranja i razmena Preko sajta fakulteta, brošura koje mogu da se uzmu na fakultetu, oglasnih tabli sa više obaveštenja i sl. 34

nemam vremena da se informisem o tome... imam mnoogoo da ucim bespotrebnih stvari kroz skupove i zvanicna obavestenja Mislim da bi trebalo da postoji nekakvo udruženje doktoranata, kao i neko pri Ministarstvu nauke koji bi prikupljali ovakve informacije i prosleđivali na e-mail. Pitanje 36 Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i propisima Univerziteta koji se odnose na status i delatnost studenata doktorskih studija? Da 267 46% Ne 310 54% 35

Pitanje 37 Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu? Da 470 81% Ne 107 19% Pitanje 38 Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način? Redovno učestvujem u Univerzitetskom promovisanju nauke. Ucestvovanjem u donosenju odluka u vezi sa doktorskim studijama, prijavama ispita, ispitnim rokovima, konsultacijama sa profesorima i slicno. Vise nisam na fakultetu. Pobegao sam glavom bez obzira... Da, veoma sam zainteresovan za rad na Univerzitetu, ali na žalost, fakultet nema sluha za moje potrebe i ono što mogu Univerzitetu da pružim. Volela bih da kao student doktorskih studija ucestvujem na projektima od znacaja za Univerzitet, za lokalnu zajednicu, pa tako do projekata od međunarodnog značaja. Nazalost, konkurencija je velika na našem fakultetu i učesnika u nastavi je mnogo, a oni imaju prioritet u smuslu angažmana i u direktnom su kontaktu sa ljudima koji imaju informacije šta se radi, kako, itd. Jesam. Radionice. Kursevi. i sl. Na sve načine! 36

Trebalo bi da postoji što više istraživačkih projekata i mogućnost učešća u nastavi. imam dosta ideja, mozda bi se osecao bolje kada bi ih neko saslusao... npr u izvodjenju nastave Da, zainteresovana sam, ali neznam na koji način mogu da se priključim. Da, kao saradnik u nastavi Kao saradnik u nastavi na predmetu koji je vezan za oblast doktorske disertacije Da Da, zainteresovana sam za rad u nastavi. Na taj nacin se ne gubi veza sa aktuelnim problemima i temama u nauci, sa kretanjima i kontaktima u struci. Takodje, kroz nastavu i rad sa studentima stice se velika prednost u nacinu na koji se prenose informacije, o metodologiji istrazivanja i prezentovanja neke teme. Naravno da sam zainteresovan. Mislim da trenutno nisam u mogucnosti da ucestvujem zbog nedostatka vremena ne ne Da, u nastavi, seminarima,kongresima,istraživanjima. Da Da Da Zainteresovan za koriscenje istrazivacke opreme na fakultetima (90% opreme je nedostupno) Zainteresovan za ucestvovanje u izvodjenju nastave Jesam,zainteresovana sam. Ucestvovanje u univerzitetskom zivotu na nacin sto vece komunikacije s kolegama iz zemlje i inostranstva kao i ucestvovanje u nastavi s studedntima. da Da Zainteresovana sam da ucestvujem u univerziteckom zivotu, pomoc studentima oko izbora smerova, stipendiranja, studentskih putovanja...laksem zavrsavanju doktorskih studija. nisam Učestvovao bih u Udruženju studenata doktorskih studija Kroz projekte i istrazivanja koje je moguce prakticno primeniti jesam. prvo mislim da treba da se formira legitiman parlament studenata dokt. studija, da se izbere rukovodeci kadar koji ce u ime studenata dokt. studija ucestvovati u vodjenju politike koja se tice stud. dokt. studija. zainteresovana sam u smislu da bih zelela da ucestvujem u nastavi i da imam svoje mesto na fakutetu a ne da se potucam po hodnicima dok moram nesto ili nekog da sacekam!!! iako sam na projektu, i iako radim na istom, nemam svoje mesto, vec sve radim od kuce! Veoma sam zainteresovan. Bilo putem Saveta studenata, postdiplomskih studija ili saradnje Univerziteta sa privrednim ciniocima, promocijom znanja koje se afirmise na fakultetima,... Da, kroz rad i izvodjenje nastave. 37

Najpre informisanoscu. Da, učestvovanjem na naučnim skupovima, diskusijama itd. Da. Ucestvovanje u nastavi Da. Želim da mi se pruži prilika da radim sa studentima, odnosno učestvujem u predavanjima i učestvujem u formiranju programa za izvođenje studija u oblasti kojom se bavim s obzirom da smatram da nije adekvatan. Da. Radila bih na fakultetu, sto se trenutno cini kao ne moguce ucesce u organizaciji raznih dogadjaja, na projektima, itd. Da, učestvovanje u nastavi U ovom trenutku na bilo koji način! - Naravno da jesam. Na našem fakultetu se doktorske studije tretiraju zarad akademskog zvanja. Želja mi je da radim na fakultetu i želim da se bavim naučnim radom, ali kao student generacije tokom 5 godina školovanja nisam imao nikakvu privilegije za razliku od pojedinih studenata...koji su uzimali učešće u nastavi, a jedva su završavali ispitne obaveze tokom godine. - Meni bi značilo da se angažujem u nastavi (saradnik u nastavi) na određenoj katedri koja bi mi ujedno poslužila kao i nova baza za proširivanje znanja na određenu temu (temu kojom bi se bavio tokom doktorskih studija). Ili angažovanje na izradi projekata da, na strusnom polju Dovoljno sam ucestvovao tokom dodiplomskih studija U nastavi i na projektima koji se odnose na poboljsanja kvaliteta studija ZA MENE JE VRLO BITNO UCESTVOVANJE U UNIVERZITETSKOM ZIVOTU ZBOG RAZMENE ISKUSTAVA, BRZEG DOLASKA DO NOVE LITERATURE Zbog uspostavljanja sada doktorskih studija, doktoranti moraju uživati sva prava poput svih ostalih redovnih studenata na osnovnim studijama! Čega nema! Da Izuzetno zainteresovana s obzirom da želim da se bavim tim poslom tj da radim na fakulztete Jesam. Ne znam na koji nacin bih mogao da ucestvujem u univerzitetskom zivotu. Zelim da ucestvujem u tom smislu da se pitam da li mi odgovara izbor hrane koji se nudi u studentskom gradu. Neki fakulteti imaju donekle normalne kantine. Ne svi i kazem "donekle" ovo navodim iz dva razloga: 1. Ne moze se ziveti na sendvicima. Hocu salate, kuvanu hranu, pristupacne cene. 2. Gde dovesti goste iz inostranstva? Kao saradnik u nastavi 38

Da. Trebalo bi organizovati univerzitetski parlament studenata doktorskih studija.takodje, doktorantima se mora pruziti sansa da ucestvuju u radu studentskog saveza, sto po postojecem statutu nemaju prava. Fakultetska birokratija u velikoj meri staje na put mladim ljudima, a oni nemaju kome da se pozale. Razmena mišljenja Kao promoter nauke, i istraživačkog rada. Zainteresovana sam da učestvujem u nastavi i projektima na fakultetu, ali ne mogu da dođem do posla ni na fakultetu ni u nekoj drugoj firmi. u okviru nekog saveza koji bi imao uticaja na odluke ministarstva nauke kao i rukovodioca naucnoistrazivackih institucija Kroz aktivno članstvo u studentskim organizacijama... kroz formiranje i planiranje studentskih projekata... Već sam se angažovala u promocijji Fakulteta tokom noći muzeja, a ukoliko bih imala vremena rado bih se uključila u slične aktivnosti. Da, kroz ucestvovanje u nastavi. VOLELA BIH DA IMAM PRILIKU RAZGOVARATI SA DOKTORANTIMA DRUGIH FAKULTETA, ILI PROFESORA KAKO BI SE LAKSE PLANIRALA SARADNJA IZMEDJU OSTALOG I ZA IZRADU DOKTORSKIH TEZA. NEKA PREDAVANJA POSVECENA GENERALNO DOKTORANTIMA BI BILA DOBRO RESENJE ZA TAKO STA, ALI I PREZENTACIJA DOKTORSKOH TEZA NASIH MENTORA NAPRIMER, KAKO BI BOLJE SHVATILI STA DOKTORSKA TEZA USTVARI ZNACI. U vidu studentskih organizacija različitog tipa, kao i učestvovanje na domaćim i međunarodnim seminarima... Zainteresovana sam da se na kvalitetan nacin edukujem i pripremim za ulogu predavaca i buduceg profesora, a ucestvovanje u univerzitetskom zivotu je svakako znacajno za to. Mozda bi okupljanja-druzenja sa radnicima Univerziteta organizovana 2-3 puta godisnje omogcila stvaranje kontakata i prenosenje iskustva na buduce generacije. Nisam sigurna da li razumem pitanje. Ako se pod učešće u univerzitetskom životu misli na učešće u nastavi, kao predavača, smatram da bi doktoranti trebalo da imaju mogućnost da biraju da li žele da učestvuju u nastavi ili ne (nisu svi jednako obdareni a apsolutno nikakva ozbiljna priprema/obuka nam nije omogućena). Takođe mislim da je prerano da se uzima učešće u nastavi već na prvoj godini studija. To bi trebalo da bude izbor i to tek npr. na 3.godini studija. Mislim da je neophodno da prethodno budemo obučavani za to, makar u vidu kratkih seminra, kurseva i sl. Da, posto vec vise od cetiri godine radim kao volonter, demostrator u nastavi- interesuje me stalni radni odnos i jos vece ucesce u nastavi 39

Pitanje 39 Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji? Da 210 36% Ne 367 64% Pitanje 40 Da li planirate da napustite Srbiju? Da 207 36% Ne 370 64% 40

Pitanje 41 Ako planirate da napustite Srbiju navedite razlog ukoliko ne nadjem posao koji ce se placati shodno diplomi doktora nauka, siguran sam da cu takav posao pronaci u inostranstvu. Poznavajuci svooje kvalitete ne sumnjam u to ni najmanje a samim tim obezbediti i svoju porodicu. Nemogućnost zaposlenja u struci Kako radim u struci već 4 godine, jasno mi je da u Srbiji ne postoji ni istraživačka institucija niti kompanija u kojoj može da se radi na dovoljno interesantnom poslu koji bi bio solidno plaćen. Kao Doktor nauka iz oblasti turizma, ne mogu da pronadjem posao u Srbiji u skladu sa mojim kvalifikacijama i radnim iskustvom, ukoliko ne pripadama (a ne pripadam) politickoj stranci u cijoj nadleznosti je oblast kojom se bavim. Jedina opcija je da postanem profesorrica, sto je opet tesko izvodljivo, jer nisam stipendistkinja Ministarstva nauke, tako da nemam priliku da ucestvujem u izvodjenu nastave na fakultetu. Moram sama da se snalazim za novac za skolarine i ostale troskove koje imam u toku studija. Usavrsavanje, finansije, normalno drustevno okruzenje Losi profesionalni uslovi za rad i losi finansijski uslovi Nedostatak perspektive, nepostojanje sistema vrednosti, nemogućnost profesionalnog i stručnog usavršavanja primeren 21 veku...loša materijalna situacija zaposlenih, posebno nezaposlenih itd. Bolju uslovi rada, više samostalnosti u radu, saradnja sa istinskim stručnjacima. Nikada nisam razmišljala o odlasku i karijeri u inostranstvu, uvek sam sebe videla u svojoj Srbiji, srećnu i zadovoljnu, jer radim posao koji volim. Nažalost, situacija je takva da već više od godinu dana ne mogu da nađem posao u sttruci, a i šire. Ispada da ne zadovoljavam neke kriterijume prilikom zapošljavanja, iako sam nagraživana za uspeh od Univerziteta i stipendista Fonda za mlade talente. Doktorske studije sam upisala i drago mi je sada zbog toga, da ne bi gubila vreme i da se ne bih razbolela od nerviranja u vezi sa zapošljavanjem. Ulažem u sebe u nadi da će se to jednog dana isplatiti. Što se mene tiče, hoće. I da se vratim na temu, hoću u inostranstvo i da bih upoznala ljude, videla kako oni rade, misle, naučila jezik i tako sebi otvorila još po koja vrata za potencijalni uspeh. Vrlo los naucni kadar, vrlo losi materijalni uslovi. bolji istraivacki uslovi niti koga interesuje šta radim, niti ovde postoji bilo ko ko se na ovom akademskom nivou bavi mojom sferom interesovanja, niti ima koga da me podrži - ne mogu čak ni mentora da nađem... dug spisak. Neorganizovanost. Neprofesionalnost. Zdravstvena nesigurnost u laboratorijama. Do sada nisam nameravao da idem iz zemelje ali bojim se da to postaje opcija. Problem je pre svega nemogcnost egzistencije i bilo kakvog napredovanja u naucnoistrazivackim institucijama u kojima se zaposljavaju, stranacki kadrovi ili deca radnika van kriterijuma. Izrazito los materilani polozaj. U srbiji ne postoji privreda ili industija kojoj bi trebali izrazito obrazovani kadrovi, pstajem prekvalifikovan. Bolji uslovi rada, uslovi na istrazivacki rad, standard zivota, cenjenost Ako ne budem morao... Nedovoljno sredstava i motivisanosti naučnog kadra za kvalitetan i posvećen rad. Nepoštovanje ličnosti mlade osobe i ambicioznog početnika. Loš materijalni status. Nedostatak mogućnosti za profesionalno napredovanje i usavršavanje. Zato što nemam nade da će jednog dana biti išta bolje nego što je danas. U Srbiji se ne cene prave vrednosti. 41

Nema uslova za neki praktični rad a napuštanje neznači zauvek nego jedan vid usavršavanja. (znači odlazak na određeni period). Ne vidim perspektivu ni sebi ni svojoj deci u Srbiji nemogucnost zaposlenja u oblasti interesovanja kako u spoljnim institucijama tako i na univerzitetu zbog broja doktoranata koji znatno premasuje granice optimalnog perspektiva = 0; finansijska stabilnost = 0; kvalitet zivota = 0; sigurnost koju nudi pravna drzava < 0; uslovi za osnivanje porodice < 0; -------------------------------------------- sanse za opstanak = ispod nule; jel treba dalje? Da, ukoliko budem u mogućnosti, jer na departmanu na kome sada radim kao doktorant neću biti zaposlena, a za bilo koju drugu instituciju sa mojom diplomom biću prekvalifikovana, tako da su mi šanse za zaposlenje veoma male. Nemogućnost izvođenja i planiranja novih istraživanja usled veoma loše finansijske situacije, a pogotovo ne istraživanja koja bi bila konkurentna sa onima u inostranstvu. Materijalni uslovi Zelim bolje uslove za istrazivacki rad U nauku se ne ulaze dovoljno Ukoliko ne budem dobio adekvatne uslove i zaposlenje nakon studija sansu cu potraziti negde u inostranstvu. ekonomska situacija stari prisutan kadar koji za naslednike bira svoju tj. decu svojih prijatelja, politichkih komesara i dr. Nadam se vecem broju sansi i boljoj buducnosti. lose placeno, malo se ceni Dobijanje posla u struci u Srbiji. Ukoliko mi se ukaze prilika svakako Ne postoji mogućnost zaposlenja u Srbiji. Mladi doktor nauka je pretnja najvišem menadžmentu u Kompaniji, jer su oni u Srbiji često na veoma nižem rangu obrazovanja (ponekad čak i srednjoškolci), i često dolaze na ta radna mesta preko veza. Zatim, veoma su nezainteresovani za posao ili nekompetentni. Drugi razlog težeg zaposlenja mladih doktora naukea je taj što često po dekretu o kvalitetu, donesenom od strane firme, poslodavac mora da isplati takvog radnika minimumom po školskoj spremi, što je za poslodavca "neisplativo". Posao (na projektu sam MNTR i ugovor je potpisan na 4 godine) Jer drugi izbor ne postoji. Ukoliko se moja doktorska diploma ne bude vrednovala sama po sebi, a ne putem partijskih linija i drugih veza zasigurno odlazim. UKOLIKO MI SE PRUŽI PRILIKA, DA. ZBOG LOŠEG STANJA NAŠE PRIVREDE, KORUMPIRANOSTI I NEPROFESIONALNOSTI LJUDI NA VIŠIM POLOŽAJIMA. 42