SAVREMENA TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PAPRIKE

NAU^NI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD "Zbornik radova", Sveska 35, 2001. Pregledni rad - Review SAVREMENA TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PAPRIKE Markovi}, V. 1 IZVOD U radu se daje pregled najnovijih istra`ivanja u savremenoj tehnologiji proizvodnje paprike. Prvenstveno su dati rezultati istra`ivanja autora i saradnika kao i drugih poznatih svetskih nau~nih radnika na tehnologiji proizvodnje paprike. Paprika predstavlja zna~ajnu povrtarsku kulturu zbog velikog privrednog i nutritivnog zna~aja. Za uspe{nu proizvodnju paprike neophodno je plodno zemlji{te sa dobrom strukturom, gajenjem u plodoredu, kvalitetnom osnovnom obradom i povr{inskom pripremom zemlji{ta. Za ostvarenje visokih prinosa neophodno je uneti 40-60 t/ha stajnjaka i mineralna ubriva u koli~ini 120-140 kg N, 80-100 kg fosfora (P 2 O 5 ) i 120-140 kg kalijuma (K 2 O). Paprika se uglavnom proizvodi iz rasada, ali se uspe{no mo`e proizvesti i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji direktnom setvom iz semena setvu treba obaviti krajem marta i po~etkom aprila sa oko 2-4 kg/ha kvalitetnog semena na dubinu 2 cm sa razmakom redova 50-60 cm i u redu oko 5-10 cm. Pri proizvodnji iz rasada, rasapivanje po~inje posle prolaska opasnosti od mraza, obi~no po~etkom maja na razmak 50-60 cm izmepu redova i 15-20 cm u redu. Nega useva paprike se sastoji od me uredne kultivacije, navodnjavanja, prihrane, za{tita od bolesti, {teto~ina i korova. Berba se obavlja u tehnolo{koj ili fiziolo{koj zrelosti uglavnom ru~no. KLJU^NE RE^I: paprika, plodored, obrada zemlji{ta, ubrenje, setva, proizvodnja rasada, rasapivanje, nega, berba. Uvod Paprika predstavlja jednu od najzna~ajnijih povrtarskih kultura; pre svega zbog visoke hranjive i biolo{ke vrednosti i po povr{inama koje zauzima. Ona ima relativno visok sadr`aj ugljenih hidrata, proteina, masti, organskih kiselina, 1 Prof. dr Vladan Markovi}, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet i Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 341

mineralnih materija, vitamina (naro~ito vitamina C, A i B), bojene materije, eteri~nog ulja i ljute forme kapsaicina, Markovi} (1994). Prema povr{inama, na kojima se gaji paprika Jugoslavija je jedna od vode}ih zemalja Evropi i svetu; gaji se na oko 25000 ha. Nasuprot tome, u evropskoj i svetskoj konkurenciji, prinosima po jedinici povr{ine, a i po ukupnoj produkciji, nismo na tako visokom nivou. Relativno niski prinosi paprike kod nas, rezultat su razli~itih okolnosti, pre svega nedovoljnog poznavanja vrste, nekih biolo{kih i agroekolo{kih zahteva, ali i neodgovaraju}e primene agrotehnike. Zato je cilj na{ih istra`ivanja bio iznala`enje optimalnih agrotehni~kih re{enja za savremenu proizvodnju paprike. Materijal i metod rada U cilju re{avanja postavljenog problema izveden je veliki broj ogleda sa paprikom na eksperimentalnom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Izvedeni su ogledi sa razli~itim na~inima proizvodnje rasada, direktnom setvom paprike, mineralnom ishranom, ubrenjem, negom, berbom i ispitivanjem sorti i kvaliteta plodova. Plodored Rezultati istra`ivanja i diskusija U plodoredu paprika dolazi na prvo mesto jer veoma dobro reaguje na pubrenje stajnjakom. U monokulturi ve} posle druge i tre}e godine znatno smanjuje prinos i pove}ava se zara`enost bolestima, a naro~ito virusnim oboljenjima, Markovi} (1995). Na iste povr{ine nebi trebalo da se vrati za bar 4-5 godina. Najbolji predusevi za papriku su jednogodi{nje i vi{egodi{nje leguminoze, `itarice i trave. Paprika je, ina~e, veoma dobar predusev za korenasto povr}e i {e}ernu repu, jer ostavlja zemlji{te dobro obrapeno sa velikim rezervama vode i hrane. Naro~ito biljnim ostacima ostavlja dosta hraniva u pristupa~nom obliku, Markovi} (1983). Obrada zemlji{ta Uspeh u proizvodnji paprike u velikoj je zavisnosti, pored ostalog i od kvalitetne obrade. Obrada zamlji{ta se sastoji iz osnovne obrade i obrade pred setvu i sadnju. Osnovnu obradu treba izvesti krajem leta ili u jesen, odnosno po skidanju prethodnog useva. Osnovna duboka obrada obavlja se u jesen (oktobar novembar). Osnovnu obradu treba obaviti oranjem na dubini od 30-35 cm. Tako poorano zemlji{te treba da prezimi, samo u slu~aju da se paprika proizvodi iz rasada, Markovi} (1995). Ako se paprika proizvodi iz semena direktnom setvom onda treba izvesti grubu pripremu, odnosno tanjiranje jo{ s jeseni, kako bi se zemlji{te sleglo i bolje usitnilo za setvu u prole}e, Markovi} (1994). Obrada 342

zemlji{ta pred setvu sastoji se u finoj pripremi, u cilju ostvarenja mrvi~aste strukture. Takvu obradu treba obaviti tokom marta meseca. Obrada pred sadnju obavlja se u dva navrata. Prvi i grublji deo obrade sastoji se u tanjiranju neposredno po prestanku ja~ih mrazeva i pre nastupanja ja~eg otopljenja. Drugi deo finije pripreme izvodi se neposredno pred sadnju koja se obavlja kultivatorima, setvosprema~ima kada se pored usitnjavanja zemlji{ta uni{tava i korov. Kod povr{inske obrade za proizvodnju paprike, bilo da se proizvodi direktnom setvom iz semena ili iz rasada, treba te`iti mrvi~astoj a ne pra{kastoj strukturi zemlji{ta koja uti~e na stvaranje pokorice. Ishrana i ubrenje Zbog velikih potreba paprike u hranivima, a s obzirom na njenu dugu vegetaciju te gajenje u uslovima navodnjavanja, treba je pubriti organskim i mineralnim pubrivima. Od organskih uglavnom se koristi govepi stajnjak. Ukoliko se pubri sve`im stajnjakom unosi se 40-50 t pod jesenju dublju obradu. Ako se koristi zagoreli stajnjak mo`e se dodavati i u prole}e u koli~ini 20-30 t/ha. Koli~ina mineralnih pubriva zavisi od stanja plodnosti zemlji{ta, sorte, na~ina proizvodnje i planiranog prinosa. Prema rezultatima [paldona et al (1972) paprika za 10 t ploda iznosi 60 kg azota, 20 kg P 2 O 5 i 50-80 kg K 2 O. Za~inska paprika prema Markovi}u (1981) sorte HS2 za prinos od 10 t ploda iznese 46,5 azota, 14,5 kg P 2 O 5, 43,3 kg K 2 O i 9,1 kg CaO. Prema Markovi}u et al. (1994) kod povrtarske paprike za prinos od 10 t iznosi se 41,6 kg azota, 16,7 kg P 2 O 5, 75,2 kg K 2 O, 56,0 kg CaO i 10,6 kg MgO. Prema istom autoru paprika oboga}uje zemlji{te zna~ajnim koli~inama hraniva jer se sa biljnim ostacima posle berbe nakuplja 50 kg azota, 19 kg P 2 O 5 i35kgk 2 O. Pri ubrenju paprike koli~ina mineralnih pubriva zavisi od stanja plodnosti zemlji{ta, sorte na~ina proizvodnje i planiranog prinosa. Na bazi navedenih reultata Markovi} et al. (1994) za ubrenje paprike mo`e se preporu~iti 120-140 kg azota, 80-100 kg P 2 O 5 i 100-120 kg K 2 O. Uno{enje ubriva treba podesiti na~inu proizvodnje paprike. Kod za~inske paprike rezultati Markovi} (1977) pokazuju da se najvi{i prinos i ranozrelost posti`e pri uno{enju celokupne koli~ine N, P, K pubriva do rasapivanja. Kod povrtarske paprike naro~ito ako se bere u tehnolo{koj zrelosti zbog relativno duge vegetacije i gajenja u uslovima navodnjavanja neophodna su 1-2 prihranjivanja N, P, K ubrivima. Setva, rasa ivanje Paprika se uglavnom proizvodi iz rasada, ali se dosta uspe{no proizvodi i direktnom setvom. Direktnom setvom mnogo vi{e se proizvodi za~inska paprika dok povrtarska paprika mnogo manje. Proizvodnja direktnom setvom iz semena Proizvodnja paprike direktnom setvom iz semena zbog niza prednosti zna~ajno se {iri pa je kod za~inske paprike skoro potisla proizvodnju iz rasada. Uspeh proizvodnje vezan je za {to bolju i kvalitetniju pripremu zemlji{ta, {to 343

raniju i precizniju setvu i dobru za{titu od korova. Optimalni rok setve je od kraja marta do 10. aprila, Markovi} (1981 i 1993). Za setvu je neophodno obezbediti vrlo kvalitetno seme naro~ito kada se `eli kvalitetna i precizna setva. Seme treba da je vrlo visoke klijavosti i energije klijanja. Precizna setva se mo`e obaviti razli~itim sejalicama pri ~emu dobre rezultate daje sejalica Nibex. Razmak redova kod setve, pre svega zavisi od bujnosti sorte i urepaja za mepurednu kultivaciju. Za sorte inderterminantnog rasta treba da bude oko 50-60 cm i u redu oko 50-60 cm i u redu oko 5-10 cm Markovi} (1981 i 1988). Koli~ina semena u zavisnosti od kvaliteta kre}e se od 2-4 kg/ha. Dubina setve ne sme biti ve}a od 2 cm. Za ujedna~eno i brzo nicanje treba obezbediti navodnjavanje i to u vi{e navrata sa malim koli~inama vode. Nakon setve a pre nicanja koristi se herbicid Dymid 80 WP (80% difenamid), 7-10 kg/ha ili Stomp u koli~ini 5 kg/ha ili pak Devrinol 50 (Na propamid) 4-5 kg/ha. U slu~aju ja~e pojave korova pred nicanje paprike mo`e se koristiti Gramoxon (25% paraquat dichlorid) 1,5-2 l/ha. Kod proizvodnje za~inske paprike direktnom setvom koli~inom semena treba regulisati `eljeni sklop. Ukoliko se zaseje gu{}e treba izvr{iti jedno prorepivanje u fazi dva lista na razmak od 5 cm izmepu biljaka. Kod povrtarskih paprika prorepivanje mo`e da se uradi na razmak od 10-15 cm. Dalja nega useva je ista kao i u proizvodnji iz rasada. Proizvodnja rasada Prema vremenu pristizanja proizvodnja paprike a isto i rasada mo`e biti rana, srednja rana i kasna. Po{to je rana proizvodnja rasada veoma skupa, to se kod nas naj~e{}e primenjuje srednja rana i kasna proizvodnja rasada. Rasad paprike se uglavnom proizvodi u plasti~nim tunelima, staklenicima i polutoplim lejama. Optimalni rok setve za srednje ranu proizvodnju je od 10-25. marta a za kasnu od 25.marta do 5.aprila. Bez obzira o kojoj se vrsti za{ti}enog prostora radi treba obratiti veliku pa`nju hranljivom supstratu u koji se vr{i setva. Hranljivi supstrat treba da ima povoljne fizi~ke, hemijske i mikrobiolo{ke osobine kako bi rasadu pru`io normalne uslove za rast i razvi}e. Koli~ina semena normalne klijavosti kre}e se od 8-10 g/m 2.Setva se naj~e{}e obavlja ru~no, oma{ke, mada u za{ti}enim prostorima ve}e povr{ine mo`e se obaviti i ma{inski, sejalicom Mini Nibex. Zemlji{ni supstrat i pokrovni sloj treba da su prethodno sterilisati termi~ki ili hemijski. Nakon izvr{ene setve treba obilato izvr{iti zalivanje. Po{to je paprika toploljubiva kultura treba voditi ra~una o temperaturnim uslovima a naro~ito u klijanju i nicanju. Sa po~etkom nicanja neophodno je obratiti pa`nju na dobru osvetljenost biljaka. Svakodnevno za{ti}eni prostor treba provetravati a naro~ito u ranim jutarnjim ~asovima kada je i najve}a relativna vla`nost. Tokom proizvodnje rasada neophodno ga je po potrebi zalivati, preventivno {tititi od bolesti i {teto~ina, prihranjivati i kaliti. Od momenta nicanja do rasapivanja treba da prope od 50-60 dana. Rasad paprike prema Zatyko (1979) treba da ima slede}e karakteristike: visina biljke 16-20 cm; 6-10 dobro razvijenih i harmoni~no rasporepenih listova, elasti~no stablo i dobro razvijen `ili~ast koren. Prema 344

Markovi}u (1990 i 1998) jo{ treba da ima i 11-13% suve materije i nadzemnu masu preko 3 g. Po{to paprika ima veoma osetljiv korenov sistem koji se te{ko regeneri{e i pri proizvodnji rasada golih `ila biljka pri rasapivanju te{ko pre`ivljava stres rasapivanja, neophodno je pristupiti proizvodnji rasada u kontejnerima kojom se obezbepuje bolje primanje biljaka i vi{i prinos ~ak i za 15,5%, Markovi} (1992). Rasa ivanje Rasa ivanje paprike mo`e da po~ne kada pro e opasnost od mrazeva. Optimalni rok za sadnju je od 10-20. maja. Na ve}im povr{inama sadnja se obavlja ma{inski dok na manjim povr{inama sadnja se obavlja ru~no. Gustina sadnje zavisi od bujnosti sorte i sredstava za me urednu obradu. Razmak izme u redova za ve}inu sorata najbolji je oko 50-60 cm a u redu za sorte slabije bujnosti 15-20 cm, dok za bujnije sorte 20-25 cm. Za za~insku papriku prema rezultatima Markovi} (1981) najbolji je razmak 50 cm red od reda i u redu 10 cm sa po dve biljke u ku}ici. Sadnju treba da prati zalivanje. Nega useva paprike Pravilnom primenom mera nege kod paprike obezbe uju se optimalni uslovi za rast i razvi}e biljaka. Va`na mera nege za razbijanje pokorice (kod direktne setve), uni{tavanje korova, navodnjavanje i za{tita od bolesti i {teto~ina. Pokorica se mo`e otkloniti posle izvr{ene direktne setve, primenom lak{ih drlja~a ili zup~astih valjaka. Prilikom setve preporu~uje se dodavanje manje koli~ine semena neke od kultura koje brzo ni~u (kupusnja~e ili salate) kako bi se obele`ili redovi radi efikasnijeg uni{tavanja pokorice. Me urednu kultivaciju useva treba obaviti 3-4 puta sve dok biljke ne sklope redove. Pored me uredne kultivacije neophodna su dva ru~na okopavanja biljaka. Navodnjavanje je veoma va`na mera nege, mada se za~inska paprika dosta proizvodi i u uslovima bez navodnjavanja, ali se u uslovima navodnjavanja obezbe uju visoki prinosi i kvalitet plodova. Najave}e potrebe za vodom kod paprike su u punom cvetanju i plodono{enju a to je u na{im uslovima u julu i avgustu. U to vreme prema [omo{iju (1984) prose~na dnevna potro{nja vode na evapotranspiraciju je oko 5 mm, pa na toj osnovi treba odre ivati normu zalivanja i raspon izme u turnusa. Broj zalivanja je oko 8-10 sa normom od 30-40 l/m 2. Prihranjivanje kod povrtarske paprike treba izvesti u dva navrata. Prvo prihranjivanje se izvodi sa 1/3 azotnim ubrivima i to 4-5 nedelja nakon sadnje a drugo prihranjivanje obi~no u punom cvetanju paprike sa 1/3 N, P i K ubriva. Kod za~inske paprike ne treba vr{iti prihranjivanje nego sva hraniva uneti do sadnje, Markovi} (1997). Me utim pri proizvodnji direktnom setvom treba je prihraniti u fazi 6-8 listova sa 1/2 od ukupne koli~ine azotnih ubriva. Suzbijanje korova pri proizvodnji paprike iz rasada, vr{i se treflanom ili `upilanom u koli~ini 2 l/ha uz inkorporaciju na najmanje sedam dana pre sadnje. O suzbijanju korova pri direktnoj setvi re~eno je ranije kod dela o direktnoj setvi. Zemlji{ne {teto~ine se suzbijaju insekticidom volatonom u koli~ini 6 l/ha ili galationom 20 kg/ha. 345

Tokom vegetacije na paprici se vrlo ~esto javljaju lisne va{i koje se efikasno suzbijaju sistemi~nim insekticidima. Od bolesti, vrlo su zna~ajna virusna obolenja, protiv kojih su mogu}e samo preventivne mere. Od gljivi~nih obolenja ~esto se javljaju verticiliozna i fuzariozna uvenu}a protiv kojih su mogu}e samo preventivne mere (plodored i druge), dok protiv pepelnice, plamenja~e i botritisa treba koristiti fungicide. Poseban su problem u nekim godinama bakterijalna obolenja protiv kojih se mogu koristiti bakarni preparati, vi{e puta tokom vegetacije. Berba paprike Berba paprike jo{ uvek predstavlja ozbiljan problem jer se uglavnom obavlja ru~no i zato je to najva`nija stavka u tro{kovima proizvodnje. Tako u svetu postoje razli~ita re{enja za berbu paprike bilo jednokratno ili vi{ekratno, kod nas se mehanizovano ubiranje veoma malo promenjuje (ne{to kod za~inske paprike). Rezultati istra`ivanja berbe jednokratno i u vi{e navrata, Markovi} (1986) pokazuju da paprika i pri primeni jednokratne berbe mo`e dati relativno visoke prinose. Plodovi paprike imaju sposobnost naknadnog dozrevanja i nakupljanja biljnih materija. Da bi se obezbedilo naknadno dozrevanje ubrani plodovi za~inske paprike zadr`avaju se izvesno vreme na gomilama do prerade. Paprika se ina~e bere u tehnolo{koj i fiziolo{koj zrelosti. Pri berbi u fiziolo{koj zrelosti prinos je za 20-50% manji. Kada postoji bojazan da plodovi paprike ne}e sazreti ili kada se `eli primena mehanizovane berbe, primenjuje se tretiranje useva etrelom. Rezultati Markovi}a (1994) pokazuju da je za ostvarenje visokog prinosa i kvaliteta dovoljno tretiranje sa 2,5 l etrela sa 1.000 litara vode po hektaru. Ima poku{aja da se re{i ubiranje za~inske paprike ma{inama za ubiranje boranije. Kod mehanizovane berbe treba izbegavati povrede plodova ili ubrane plodove propu{tati kroz kontrolne trake, gde bi se odstranile ne~isto}e i zeleni plodovi. Do sada najbolje rezultate u berbi za~inske paprike pokazao je kombajn ameri~ke proizvodnje Pixal mada se mo`e koristiti ma arski FZB, italijanski Tanzi ili holandski Borga. Prilikom berbe paprike potrebno je koristiti pokretne platforme kojima se zna~ajno pove}ava u~inak u berbi. Prinosi plodova povrtarske paprike se kre}u naj~e{}e od 20-40 t/ha dok kod za~inske 10-20 t/ha (sirovih plodova). ZAKLJU^AK Paprika predstavlja zna~ajnu povrtarsku kulturu zbog velikog privrednog i nutritivnog zna~aja. Za uspe{nu proizvodnju paprike neophodno je plodno zemlji{te sa dobrom strukturom, gajenjem u plodoredu i dobrom kvalitetnom osnovne obrade i povr{inske pripreme zemlji{ta. Za ostvarenje visokih prinosa neophodno je uneti 40-60 t/ha stajnjaka i mineralna ubriva u koli~ini od 120-140 kg azota, 80-100 kg fosfora (P 2 O 5 ) i 120-140 kg kalijuma (K 2 O). Paprika se uglavnom proizvodi iz rasada, ali se uspe{no mo`e proizvesti i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji direktnom setvom iz semena setvu treba obaviti krajem marta i po~etkom aprila sa oko 2-4 kg/ha kvalitetnog semena na dubinu 2 cm sa razmakom redova 50-60 cm i u redu oko 5-10 cm. Pri proizvodnji iz rasada, 346

rasa ivanje po~inje posle prolaska opasnosti od mraza, obi~no po~etkom maja na razmak 50-60 cm izme u redova i 15-20 cm u redu. Nega useva paprike se sastoji od me uredne kultivacije, navodnjavanja, prihrane, za{tita od bolesti, {teto~ina i korova. Berba se obavlja u tehnolo{koj ili fiziolo{koj zrelosti uglavnom ru~no. LITERATURA Markovi},V. (1977) Uticaj razli~itih koli~ina i vremena uno{enja mineralnih ubriva na prinos i kvalitet industrijske paprike, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Markovi},V.: (1981) Uticaj gustine sklopa na prinos i kvalitet industrijske paprike, Savremena poljoprivreda, br.1-2, str.37-43, Markovi},V.: (1981) Uticaj mineralne ishranena prinos i kvalite industrijske paprike, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Markovi},V.: (1983) Osnovni agrobiolo{ki momenti u proizvodnji paprike, Savetovanje, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, str.83-89, Markovi}, V,: (1986) Uticaj gustine sadnje i na~ina berbe na prinos paprike,savremena poljoprivreda, br.7-8, str. 317-326, Markovi}, V.: (1988) Sorta kao osnova intenzivne proizvodnje paprike direktnom setvom iz semena, Jugoslovenski simpozijum "Intenzivna proizvodnja povr}a", Cavtat, str.345-353, Markovi}, V., Taka~, A., Voganjac, L.: (1992) Kontejnerska proizvodnja rasada, Savremena poljoprivreda, Vol. 40, br. 1-2, str. 11-14, Markovi}, V., Lazi} Branka, \urovka, M.: (1994) Racionalno ubrenje povrtarskih vrsta, Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Sv.22, str. 659-669, Markovi}, V., Taka~, A., Ilin, @.: (1994) Uticaj razli~itih supstrata i na~ina proizvodnje na kvalitet rasada paprike, Savremena poljoprivreda, vanredni broj, str.209-216, Markovi}, V.: (1994) Gajenje paprike, "Poljoknjiga", Beograd, Markovi}, V.: (1995) Sorta i agrotehni~ki ~inioci proizvodnje kvalitetne za~inske paprike, Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Sv.23, str.353-360, Markovi}, V.: (1995) Direktna setva paprike, Poljoprivredne aktuelnosti, 1-2, str.106-110, Markovi}, V.,Vra~ar, LJ.: (1998) Proizvodnja i prerada paprike, Feljton, Novi Sad, Somos, A.: (1984) The paprika, Akademia Kiado, Budapest,. [paldon, E.: (1948) Koreninova paprika, Bratislava, [paldon, E., Gromova Zdenka: (1972) [tudium morfogenezy koreninovy papriky (Capsicum annuum). Polnohospodarstvo 6, str.445-458, Zatyk, L.: (1979) Paprika termesztes, Mezogazdasagi, Kiado,Budapest 347

CONTEPORARY AGRICULTURAL PRACTICES FOR SWEET PEPPER PRODUCTION Markovi}, V. Faculty of Agriculture and Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad SUMMARY In this paper is presented rewiew of the most important investigation in contemporary agricultural practices of sweet pepper production. Mainly presented is autors and his colaborators, investigations and other results of well known world scientists on sweet pepper agricultural practice. Sweet pepper presents important vegetable crop because of its high nutritive and biological value and also its high economy importance. For successful production of sweet pepper fertile soils with good structure, growing in crop rotation and high quality of soil tillage and preparation are necessary. To achive high yield it is necessary 40-60 t/ha farm manure and mineral fertilizers in the quantity of 100-120 kg nitrogen, 80-100 kg P2O5 and 100-120 kg K2O/ha. Sweet pepper can be produced from seedlings and by direct sowing. If direct sowing is used, it is necessary to sow the seed, at the end of March or in the begining of April with about 2-4 kg/ha seed in the depth of 2 cm, distance between the rows 50-60 cm and the distance between the plants about 10-15 cm. The production from seedlings starts after last frost, usually in the begining of May, with a distance between the rows of 50-60 cm and 15-20 cm in row. Crop cultivation in consisted of cultivation, irrigation, top dressing, protection of diseases, insects and weeds. Harvesting should be done by hand or with mashine when fruits are in technological or botanical maturity. KEY WORDS: sweet pepper, soil cultivation, fertilization,sowing, seedlings, production, cultivation, harvesting 348