Balcanii de Vest și Turcia

Strategia bazată pe rezultate privind cooperarea în Стратегија domeniul шведске reformelor реформске a Suediei сарадње cu са земљама Europa de Est Balcanii de Vest și Turcia источне Европе, западног Балкана и Турском ș за период 2014 2020 2014 2020 MINISTRY FOR FOREIGN AFFAIRS, SWEDEN UTRIKESDEPARTEMENTET MFA

Додатак 1 Стратегија шведске реформске сарадње са земљама источне Европе, западног Балкана и Турском за период 2014-2020 1. Очекивани резултати Овом стратегијом очекиваних резултата утврђен је начин употребе средстава додијељених према буџетској ставци Реформска сарадња са земљама источне Европе, западног Балкана и Турском у упутствима о буџетској расподјели Сиде (Шведске агенције за развојну помоћ) и Шведског института, као и средстава додијељених према буџетској ставци за Секцију за турско-шведску сарадњу при Генералном конзулату у Истанбулу у упутствима Министарства спољних послова за релевантне финансијске године. За стратегију је планиран укупан износ од око 8 милијарди круна који ће бити реализован током периода спровођења стратегије. У оквиру тога, за Сиду ће бити издвојено укупно око 7,6 милијарди круна, за Шведски институт око 191 милиона круна, те за Генерални конзулат у Истанбулу око 49 милиона круна. Стратегија се састоји из три дијела и обухвата земље у источној Европи, на западном Балкану, као и Турску. Она важи током периода 2014.-2020. године што се подудара са периодом примјене инструмента Европске политике сусједства и предприступне помоћи. Сарадња са источном Европом обухвата земље које су чланице Источног партнерства (Јерменију, Азербејџан, Грузију, Молдавију, Украјину и Бјелорусију). Током периода спровођења стратегије, подршка источној Европи износиће око 4,2 милијарде круна, од чега је планирано да Сида располаже са отприлике 4,1 милијардом, а Шведски институт са око 80 милиона круна. За реализацију сарадње са земљама западног Балкана (Албанијом, Босном и Херцеговином, Косовом, Македонијом, Црном Гором и Србијом) планиран је укупан износ од око 3,6 милијарди круна, од чега је предвиђено да Сида располаже са око 3,5 милијарде круна, а Шведски институт са око 60 милиона круна. За реализацију сарадње са Турском планиран је укупан износ од око 610 милиона круна, од чега је предвиђено да Сида располаже са отприлике 510 милиона круна, Шведски институт са око 50 милиона круна, а Генерални конзулат у Истанбулу са 49 милиона круна. Циљ стратегије је да земљама Источног партнерства, западног Балкана и Турској помогне у приближавању Европској унији.

2(13) Очекује се да активности у источној Европи допринесу остваривању сљедећих резултата: Табела 1 Очекивани резултати у земљама источне Европе 1) Боља економска интеграција са ЕУ и тржишно-економски развој - Партнерске земље у већем обиму испуњавају услове ЕУ за закључивање и примјену споразума о стабилизацији и придруживању, укључујући и детаљне и свеобухватне уговоре о слободној трговини (DCFTA) - Конкурентна мала и средња предузећа доминирају у привреди. 2) Јача демократија, веће поштовање људских права и развијенија правна држава Са тежиштем на бољој јавној управи и правосуђу - Ефикаснија јавна управа са административним капацитетом за спровођење реформи у циљу приближавања ЕУ. - Јавне услуге су квалитетније и заснивају се на принципима једнаких права и борби против дискриминације, уз смањену корупцију. - Ефикасније правосуђе које пружа јаче гаранције у погледу права на правично суђење и подразумијева развијен кривични систем, у складу са европским стандардима. - Мање родног насиља, злочина из мржње и трговине људима. Са тежиштем на већем поштовању људских права и бољим могућностима за остваривање демократског утицаја - Више плурализма у цивилном друштву, укључујући политичке партије које уживају већу подршку грађана. - Бољи услови за демократску политичку одговорност и учешће у политичким процесима, укључујући и промоцију слободних избора. - Слободнији и независнији медији. - Партнерске земље у већој мјери испуњавају међународне и националне обавезе у области људских права, родне равноправности (укључујући ЕУ стратегију за родну равноправност) и борбе против дискриминације. - Жене и мушкарци су у већој мјери једнаки по питању могућности утицаја на обликовање друштва и властитог живота. - Ојачано повјерење међу странама у дуготрајним сукобима. 3) Квалитетнија животна средина, ограничен утицај на климу и већа отпорност у погледу утицаја на околиш и климатске промјене - Партнерске земље у већој мјери поштују ЕУ регулативу и међународне споразуме у области заштите животне средине, климе и енергетике. - Већа еколошка одговорност грађана, привреде и цивилног друштва. - Одрживије јавне услуге у областима као што су водовод и канализација, управљање отпадом, енергетска ефикасност и обновљиве енергије.

3(13) Очекује се да активности у земљама западног Балкана допринесу постизању сљедећих резултата: Табела 2 Очекивани резултати у земљама западног Балкана 1) Боља економска интеграција са ЕУ и тржишно-економски развој - Ојачан капацитет институција за наставак економске интеграције са ЕУ. - Конкурентна мала и средња предузећа доминирају у привреди. 2) Јача демократија, веће поштовање људских права и развијенија правна држава Са тежиштем на бољој јавној управи и правосуђу - Ефикаснија јавна управа са административним капацитетом за спровођење реформи у циљу приближавања ЕУ. - Јавне услуге су квалитетније и заснивају се на принципима једнаких права и борби против дискриминације, уз смањену корупцију. - Ефикасније правосуђе које пружа јаче гаранције у погледу права на правично суђење у складу са европским стандардима. - Мање родног насиља, злочина из мржње и трговине људима. - Јача демократија и ефикасност у полицијским снагама. Са тежиштем на већем поштовању људских права и бољим могућностима за остваривање демократског утицаја - Више плурализма у цивилном друштву, укључујући политичке партије које уживају већу подршку грађана. - Бољи услови за демократску политичку одговорност и учешће у политичким процесима, укључујући и промоцију слободних избора. - Слободнији и независнији медији. - Партнерске земље у већој мјери испуњавају међународне и националне обавезе у области људских права, родне равноправности (укључујући ЕУ стратегију за родну равноправност) и борбе против дискриминације. - Жене и мушкарци су у већој мјери равноправни по питању могућности утицаја на обликовање друштва и властитог живота. - Помирење и веће повјерење међу странама и земљама. 3) Квалитетнија животна средина, ограничен утицај на климу и већа отпорност у погледу утицаја на околиш и климатске промјене - Партнерске земље у већој мјери поштују ЕУ регулативу и међународне споразуме у области заштите животне средине, климе и енергетике. - Већа еколошка одговорност грађана, привреде и цивилног друштва. - Одрживије јавне услуге у областима као што су водовод и канализација, управљање отпадом, енергетска ефикасност и обновљиве енергије.

4(13) Очекује се да активности у Турској допринесу постизању сљедећих резултата: Табела 3 Очекивани резултати у Турској 1) Јача демократија, веће поштовање људских права и развијенија правна држава Са тежиштем на бољој јавној управи и правосуђу - Јавна управа са административним капацитетом за спровођење реформи у циљу приближавања ЕУ, са посебним нагласком на основним правима. - Ефикасније правосуђе пружа јаче гаранције у погледу права на правично суђење у складу са европским стандардима. - Мање родног насиља. Са тежиштем на већем поштовању људских права и бољим могућностима за остваривање демократског утицаја - Више плурализма у цивилном друштву уз већу подршку становништва и промоција демократске политичке одговорности. - Турска у већој мјери испуњава међународне и националне обавезе у области људских права, родне равноправности (укључујући ЕУ стратегију за родну равноправност) и борбе против дискриминације. - Жене и мушкарци су у већој мјери равноправни по питању могућности утицаја на обликовање друштва и властитог живота. 2. Контекст Шведска је један од највећих заговорника даљег проширења ЕУ. Приближавање Европској унији је централно питање за земље које теже демократији, правној сигурности и отворености, као и одрживом економском развоју. Јачање услова за политичку одговорност и учешће је од посебног значаја за земље у којима је демократски развој слаб или гдје постоји опасност погоршања. Поред тога, ЕУ поставља високе захтјеве у погледу прилагођавања у области заштите животне средине. У више ових земаља је постигнут напредак у спровођењу реформи, али и даље постоје изазови. Политичка нестабилност, непромишљене економске и политичке одлуке, као и тешки социјални и економски услови негативно су се одразили на темпо провођења неопходних реформи. Иницијативе морају да се прилагоде и планирају на различите начине у зависности од услова који владају у тим земљама и јачине амбиције за приближавање ЕУ. Источно партнерство је политички оквир за односе ЕУ и шест партнерских земаља у источној Европи. Ово партнерство покренуто је 2009. године, при чему је Шведска била једна од земаља иницијатора, са идејом да се Европска унија више усмјери на приближавање ових земаља унији. Споразум о стабилизацији и придруживању, укључујући и детаљне и свеобухватне уговоре о слободној трговини (DCFTA) треба послужити за остваривање дубље сарадње са институцијама ЕУ, прилагођавање правном оквиру ЕУ acquis communautaire и бољи приступ унутрашњем тржишту ЕУ, као и за ширу размјену знања, идеја и искустава. Партнерство обухвата и реформе које требају да се спроведу у споменутим земљама да би се остварила жеља грађана да без виза путују у земље ЕУ.

5(13) Процес приближавања земаља западног Балкана Европској унији спроводи се у оквиру Процеса стабилизације и придруживања (SAP) који представља заједничку политику ЕУ према земљама западног Балкана. Циљ овог процеса је стварање предуслова за чланство земаља западног Балкана у ЕУ. За то је, између осталог, неопходно да оне испуне Копенхагенске критеријуме 1 што подразумијева обимне реформе у партнерским земљама. Полазна тачка за приближавања Турске ЕУ и њеним вриједностима такође је прилагођавање Копенхагенским критеријумима и спровођење Споразума о придруживању ЕУ. Сарадња на спровођењу реформи постепено ће да се смањује како се поједине земље буду демократски и економски приближавале ЕУ. Стратегија за реформску сарадњу са земљама Источне Европе, Западног Балкана и Турском због тога има перспективу и изван оквира развојне помоћи. 3. Активности Подршкa треба да се спроводи заједно са или у виду допуне ЕУ иницијативама у оквиру Европске политике сусједства (ENI) и предприступне помоћи (IPA II). Тиме се јача могућност Шведске да утиче на усмјеравање и спровођење подршке ЕУ. Сида треба да искористи могућности провођења пројеката средствима додијељеним од ЕУ. У спровођењу иницијатива могу да се користе стратешка привремена распоређивања запосленика. Треба покушати да се успостави сарадња са другим ЕУ чланицама, као и међународним финансијским институцијама (IFI). Шведска треба да ради на успостављању заједничких иницијатива у којима учествује више донатора. Сида треба да ради на проналажењу иновативних метода развојне помоћи и механизама финансирања. Важно је да позитивни учинак чвршћих веза са Европском унијом и Источног партнерства постаssне видљив. У Источној Европи Сида може да допринесе спровођењу билатералних акционих планова у оквиру Европске политике сусједства за приближавање Европској унији који се потписују између ЕУ и дате земље, као и помоћи овим земљама у интеграцији и усвајању основних вриједности ЕУ. Сида такође треба да ради на томе да регионалне иницијативе допуњују и доприносе развоју мултилатералне сарадње у Источном партнерству. По оцјени Европског савјета, оквир за политику проширења Европске уније је значајна полазна тачка за приближавање земаља западног Балкана и Турске Европској унији. Такође треба да се узму у обзир извјештаји о напретку које Европска комисија припрема у оквиру годишњег пакета проширења, као и стратегије земаља које се доносе у оквиру подршке ЕУ. За постизање резултата у оквиру стратегије за источну Европу, западни Балкан и Турску, шведска помоћ треба да буде усмјерена на оне области у којима Шведска има упоредне предности у односу на европску помоћ, као и 1 Копенхагенски критеријуми подразумијевају да земља која улази у ЕУ мора бити стабилна демократија која поштује људска права и пружа заштиту мањинама, има функционалну тржишну економију и јавну управу способну за спровођење правног оквира ЕУ.

6(13) додатну вриједност у смислу искуства, техничког знања, кредибилитета и флексибилности. За очекивати је да ће шведска помоћ у областима које се односе на кључне шведске вриједности, као што су људска права, родна равноправност, демократија, питања LGBT популације и борба против дискриминације, ојачати европску развојну помоћ. Борба против корупције треба да путем интегрисаних мјера обухвати све области резултата у свим партнерским земљама. С обзиром на обим проблема и негативни утицај на могућности постизања циљева стратегије, требало би да се узму у обзир и циљане мјере. Родна равноправност треба да буде стално присутна тема коју треба промовисати циљаним и интегрисаним мјерама, као и дијалогом. Помоћ треба да се прилагоди условима и проблемима сваке земље засебно у процесу приближавања Европској унији. То за ове земље може да значи да ће активности бити усмјерене на оне резултате који су у оквиру три дате области релевантни за сваку земљу појединачно. При планирању и спровођењу иницијатива, треба да се узме у обзир ситуација у земљама са демократским дефицитом. Иницијативе у Бјелорусији су и даље приоритет. Велики значај треба да се да идентификацији, процјени и управљању ризицима. У случају недостатка политичке воље за спровођење реформи, може да буде неопходно да се изврши дисперзија ризика избором области, иницијатива или партнера за сарадњу. Шведска развојна помоћ у цијелости треба бити осмишљена из перспективе која узима у обзир постојеће сукобе. Треба да се тражи приступ који је више регионалан. Избор између билатералних и регионалних иницијатива треба да се заснива на процјени које иницијативе имају најбоље изгледе да постигну резултат, економичне су и доприносе потпуном усвајању у партнерској земљи. Активностима као што су размјене, сарадња и дијалог, Шведски институт треба да допринесе постизању резултата прије свега у области Јача демократија, веће поштовање људских права и развијенија правна држава. Шведски институт, с обзиром на властиту додатну вриједност, такође може да допринесе резултатима у оквиру осталих области у земљама источне Европе и западног Балкана. Активности Генералног конзулата у Истанбулу требају да буду допуна иницијативи Сиде у Турској и на тај начин допринесу постизању резултата стратегије у утврђеним областима. Генерални конзулат у Истанбулу, између осталог, треба да подстиче ширу друштвену дебату и комуникацију у оквиру области очекиваних резултата, између актера из цивилног друштва, медија, културе, вишег образовања, јавне управе и привреде. Почетна индикативна расподјела средстава по земљама у првој години спровођења стратегије треба да буде заснована на раније донесеним билатералним стратегијама сарадње 2. Расподјела средстава у оквиру и 2 Расподјела за Сиду у 2013. години: Албанија 90 милиона SEK годишње (UD2008/33439/EC), Босна и Херцеговина 170 милиона SEK годишње (UF2010/27582/ EC), Грузија 120 милиона SEK годишње (UF 2010/2122/ EC), Косово 80 милиона SEK годишње (UF 2009/45168/ EC), Молдавија 120 милиона SEK годишње (UF 2010/59609/ EC), Србија 130 милиона SEK годишње (UF 2009/18792/ EC), Турска Сида 79 милиона

7(13) између три дијела стратегије треба да се поново размотри током периода спровођења стратегије, полазећи од анализе земаља у погледу политичког и економског развоја, обавеза, проведених реформи и остварених резултата. Анализа треба да се спроводи користећи континуирано извјештавање Европске уније о напретку партнерских земаља у процесу приближавања Европској унији, као и процјене које спроводе шведске мисије у иностранству. 3.1 Сарадња са земљама Источне Европе Сарадња са земљама источне Европе обухвата шест земаља које су чланице Источног партнерства Европске уније. У Грузији, Молдавији, Украјини и Бјелорусији требало би да буде могуће спровођење билатералне и регионалне иницијативе. У Јерменији и Азербејџану би требало да буде простора за регионалне иницијативе. Очекује се да активности у источној Европи допринесу резултатима у три области. 1) Боља економска интеграција са ЕУ и тржишно-економски развој Очекује се да за одређене партнерске земље у источној Европи споразум о стабилизацији и придруживању, укључујући и детаљне и свеобухватне уговоре о слободној трговини (DCFTA), ступи на снагу током периода спровођења стратегије. Истовремено, очекује се да код осталих партнерских земаља буду проведене реформе у истом смјеру. Споразум о стабилизацији и придруживању и детаљни и свеобухватни уговор о слободној трговини за циљ имају бољу економску интеграцију са ЕУ у више области, као што су привреда, пољопривреда и енергетика. У циљу испуњавања и примјене стандарда ЕУ, потребно је да се ојачају капацитети надлежних институција у областима трговине. Неопходно је да конкурентност привреде порасте, посебно у погледу малих и средњих предузећа (МСП), како би партнерске земље могле да искористе могућности које пружају споразум о придруживању и детаљни и свеобухватни уговор о слободној трговини. Иницијативе за подстицај пословања и предузетништва су значајан дио напора у стварању повољне привредне климе, јачању конкурентности и продуктивности, као и смањењу незапослености, посебно у сеоским подручјима и међу младима. Пројекти са сличним циљевима треба да се спроводе и у земљама које нису у процесу потписивања споразума о стабилизацији и придруживању и детаљног и свеобухватног уговора о слободној трговини, у складу са њиховима обавезама према ЕУ. SEK годишње, ГК Истанбул 7 милиона SEK годишње (UF 2010/2097/ EC), Украјина 220 милиона SEK годишње (UF 2008/11210/ EC) и Бјелорусија 115 милиона SEK годишње (УФ2010/20658/ EC).

8(13) 2) Јача демократија, веће поштовање људских права и развијенија правна држава Са тежиштем на бољој јавној управи и правосуђу Постоји потреба за јачањем капацитета управе у партнерским земљама како би се омогућило провођење мјера у оквиру приближавања ових земаља Европској унији. Без обзира на спровођење општих избора, често не постоји могућност стварног утицаја грађана. Даје се приоритет централизацији и краткорочним приватним економским и политичким интересима у односу на реформе које би могле довести до дугорочних побољшања за грађане и привреду уопштено, посебно сеоско становништво. Зато би требало да се подрже иницијативе које јачају самостално управљање на локалном нивоу и приближавају процес доношења одлука и њихово провођење становништву. Неефикасност правосуђа и недостатак транспарентности нарушавају изгледе грађана да имају праведна суђења. У више земаља недостају алтернативе затворским казнама, што за посљедицу има велики број грађана лишених слободе. Родно насиље, злочини из мржње и трговина људима широко су распрострањени проблеми који се морају рјешавати. Шведска, између осталог, може да да допринос напорима на јачању правосудног система у погледу спровођења истрага, подизања оптужница и извршења пресуда за ова кривична дјела. Са тежиштем на већем поштовању људских права и већој могућности за остваривање демократског утицаја Улога цивилног друштва као носиоца промјена у земљама источне Европе је да служи као катализатор демократског развоја. Шведска помоћ треба би да укључује иницијативе за повећање капацитета и одрживости цивилног друштва, укључујући политичке партије, независне медије и друге носиоце промјена који раде на јачању демократских вриједности и људских права. Шведска може да допринесе већој безбиједности и заштити ових актера. Посебно треба да се узму у обзир искуства дугорочне сарадње између Шведске и организација цивилног друштва у Бјелорусији и да се и дање даје приорит групама чија права угрожава репресивно законодавство и које су изложене другим врстама злостављања. Подршка угроженим организацијама цивилног друштва, с обзиром на тренутну ситуацију у земљама регије, може да се пружа и изван уобичајених форми стратегије. Слободан и отворен приступ интернету значајан је за могућности цивилног друштва да се организује и спроводи заговарање, као и за могућност приступа информацијама и знању. Важан задатак за шведску помоћ је допринос транспарентним и демократским институцијама и процесима у јавној управи на националном, регионалном и локалном нивоу. Ово је важно како би се побољшали предуслови за демократску политичку одговорност.

9(13) У појединим земљама не постоји бесплатно и независно високо образовање. Иницијативе у овим земљама требале би да допринесу јачању и доступности бесплатног и независног високог образовања заснованог на демократским вриједностима, што може да подразумијева иницијативе изван граница земље. Дискриминација угрожених и маргинализованих група је општеприсутан проблем. Активности се могу посебно усмјерити на јачање права угрожене дјеце. Такође је значајно да се ојачају права те повећа признавање, као и поштовање група лица као што су LGBT популација, етничке и вјерске мањине. Значајне су иницијативе за подизање свијести о дискриминацији и борбу против дискриминације и нетолеранције. Важан задатак за шведску помоћ је да допринесе томе да питања родне равноправности добију већи политички приоритет, као и да иницијативе оснажују жене и дјевојке и њихове могућности да користе своја права. Иницијативе би требале да допринесу промјени стереотипних родних ставова и неравноправних улога полова. Како би се постигла већа родна равноправност у друштву потребно је да се укључе мушкарци и младићи. У регији постоји одређени број сукоба, како међу земљама тако и у областима које се одвајају, што представља препреку економском и демократском развоју регије и истовремено доприноси слабијој заштити људских права. Због тога су значајне иницијативе за јачање повјерења међу странама у дуготрајним сукобима којима се стварају предуслови за одржива рјешења ових сукоба и смањују се могућности за појаву нових. Могуће је такође пружање подршке већем учешћу младих у политичким процесима. 3) Квалитетнија животна средина, ограничен утицај на климу и већа отпорност у погледу утицаја на околиш и климатске промјене Више земаља је посљедњих година своје законодавство и законске одредбе прилагодило условима ЕУ и међународним споразумима о животној средини, клими и енергетици. Шведска помоћ треба да унаприједи спровођење прописа у овим земљама путем подршке јачању капацитета. За постизање одрживије економије у смислу заштите околиша и климатских промјена потребне су промјена ставова и јака политичка воља. Активности могу да допринесу иновативним и економичним иницијативама за интеграцију питања заштите животне средине у цјелокупну политику. Ово се може допунити иницијативама за побољшање еколошке и друштвене одговорности привредних субјеката. Кориштење енергетских и природних ресурса генерално је веома неефикасно, а управљање штетним гасовима и отпадом често не задовољава стандарде. Иницијативе за одрживе јавне услуге треба да се допуне иницијативама за промоцију одрживог управљања природним ресурсима на економском, друштвеном и еколошком нивоу. Иницијативе могу да укључе и диверзификацију извора енергије.

10(13) 3.2. Сарадња са земљама западног Балкана Сарадња са земљама западног Балкана обухвата Албанију, Босну и Херцеговину, Косово, Македонију, Црну Гору и Србију. У Албанији, Босни и Херцеговини, на Косову и Србији треба да се омогући спровођење билатералних као и регионалних иницијатива. У Македонији и Црној Гори би требало да буде простора за регионалне иницијативе. Ове иницијативе требају да допринесу стварању предуслова за улазак земаља западног Балкана у Европску унију. С обзиром на развој догађаја у регији, ЕУ ставља посебно тежиште на реформе које се односе на функционисање правне државе и економски развој. Очекује се да активности на западном Балкану допринесу резултатима у три области. 1) Боља економска интеграција са ЕУ и тржишно-економски развој За наставак економске интеграције партнерских земаља са Европском унијом и њеним унутрашњим тржиштем потребно је да се ојачају административни капацитети, између осталог, како би се омогућило спровођење споразума о слободној трговини. Иницијативе за олакшавање пословања и предузетништва представљају значајан дио напора на унапређењу конкурентности, продуктивности, те порасту запослености. 2) Јача демократија, веће поштовање људских права и развијенија правна држава Са тежиштем на бољој јавној управи и правосуђу Потребно је да се ојача капацитет јавне управе како би могле да се спроведу реформе неопходне за приближавање ових земаља чланству у Европској унији. Стога би требало да се подрже иницијативе које јачају локалну самоуправу и доприносе приближавању доношења одлука и њиховог спровођења грађанима. Недовољан капацитет и незадовољавајућа независност правосуђа представљају препреку за приступ грађана правди. У оквиру напора за јачање правосуђа, тежиште иницијатива би такође требало да буде на судском процесуирању ратних злочина. Родно насиље, злочини из мржње као и организовани криминал, укључујући трговину људима, широко су распрострањени проблеми који морају да се рјешавају. Шведска, између осталог, може да допринесе напорима на јачању правосудног система у области спровођења истрага, подизања оптужница и извршење пресуда за ова кривична дјела. Поред тога, улога полиције треба да се јасније дефинише, а њен рад у борби против криминала побољша. Треба да се ојачају и везе полиције са европским структурама за сарадњу у борби против криминала у Европи. Са тежиштем на већем поштовању људских права и бољој могућности за остваривање демократског утицаја

11(13) Улога цивилног друштва као носиоца промјена у земљама западног Балкана је да буде катализатор демократског развоја. Шведска помоћ треба да укључује иницијативе за јачање капацитета и одрживости цивилног друштва, независних медија и других актера промјена који раде на јачању демократских вриједности и људских права. Слободан и отворен приступ интернету значајан је за могућност цивилног друштва да се организује и спроводи јавно заговарање, као и за могућност приступа информацијама и знању. Важан задатак за шведску помоћ је подршка транспарентним и демократским институцијама и процесима у јавној управи на националном, регионалном и локалном нивоу. Помоћ треба да допринесе заштити људских права у складу са обавезама које земље имају према Савјету Европе. Ово је значајно за побољшање предуслови за демократску политичку одговорност. Постоји хитна потреба за иницијативама за јачање права Рома. Такође је важно да се ојачају права и повећа признање, као и поштовање угрожене дјеце, LGBT лица, као и етничких и вјерских мањина. У борби против дискриминације и нетолеранције такође су значајне иницијативе за подизање свијести о дискриминацији. Још један важан задатак шведске подршке је да помогне у обезбјеђењу већег политичког приоритета за питања родне равноправности, као и у томе да иницијативе доприносе оснаживању жена и дјевојака и њихове могућности да користе своја права. Иницијативе треба да допринесу промјени стереотипних родних ставова и неједнаких родних улога. Треба да буду укључени мушкарци и младићи како би се постигла већа родна равноправност у друштву. У неким подручјима ове регије владају околности карактеристичне за сукобе. То може да се одрази како на демократски и економски развој ових земаља, тако и на њихове међусобне односе и односе са Европском унијом. Иницијативе зато треба да се усмјере на изградњу повјерења међу странама у различитим земљама и допринос помирењу с циљем да се спријечи настајање нових сукоба. 3) Квалитетнија животна средина, ограничен утицај на климу и већа отпорност у погледу утицаја на околиш и климатске промјене Пружањем подршке развоју капацитета Шведска треба да допринесе бољем испуњавању услова које постављају Европска унија и међународни споразуми о животној средини, клими и енергетици. За постизање одрживије економије у смислу заштите околиша и климатских промјена потребни су промјена ставова и јака политичка воља. Активности могу да допринесу иновативним и економичним иницијативама за интеграцију питања заштите животне средине у цјелокупну политику. То може да се допуни иницијативама за побољшање еколошке и друштвене одговорности привредних субјеката.

12(13) Кориштење енергетских и природних ресурса генерално је веома неефикасно, а управљање штетним гасовима и отпадом често не задовољава стандарде. Иницијативе за одрживе јавне услуге треба да се допуне иницијативама за промоцију одрживог управљања природним ресурсима на економском, друштвеном и еколошком нивоу. Иницијативе могу да укључују и диверзификацију извора енергије. 3.3 Сарадња са Турском Иницијативе треба да допринесу бржем пријему Турске у Европску унију. Очекује се да активности у Турској допринесу резултатима у сљедећим областима. 1) Јача демократија, веће поштовање људских права и развијенија правна држава Са тежиштем на бољој јавној управи и правосуђу Турска има функционалну јавну управу, али би требала да се развија према мање централизиованом управљању и већој независности. Шведска може да допринесе успостављању ефикасније администрације која је у већој мјери прилагођена потребама грађана. Тиме би се ојачала демократија у Турској као и њена способност за испуњавање обавеза везаних за чланство. Недовољан капацитет и независност правосуђа представљају препреку за приступ грађана правди. Од кључног је значаја да шведско-турска сарадња допринесе убрзању реформи турског правосуђа. Помоћ посебно треба да допринесе јачању капацитета правосуђа за борбу против родног насиља и за заштиту људских права у складу са обавезама које је Турска преузела од Савјета Европе. Шведска може да допринесе напорима на јачању правосудног система у погледу спровођења истрага, подизања оптужница и извршења пресуда за ова кривична дјела. Са тежиштем на већем поштовању људских права и бољој могућности за остваривање демократског утицаја Без обзира на проведене реформе, пред Турском су додатни изазови које мора да ријеши да би достигла ниво поштовања људских права који подразумијева чланство у Европској унији. Цивилно друштво је катализатор наставка развоја и има потенцијал као покретачка снага промјена и инстанца која подстиче политичку одговорност. Шведска помоћ треба да укључује иницијативе за јачање капацитета и одрживости цивилног друштва, медија и других носилаца промјена који раде на јачању демократских вриједности и људских права и који траже већу одговорност политичких званичника тако што се залажу за већу слободу изражавања. Од кључног је значаја да Турска испуни међународне и националне обавезе у области родне равноправности, људских права и борбе против дискриминације, тако што ће, између осталог, у већој мјери испуњавати циљеве Европске стратегије за родну равноправност. Такође је значајно да

13(13) се ојачају права и повећа признање и поштовање угрожених и маргинализованих група. Значајне су и иницијативе на јачању свијести о дискриминацији и борбе против дискриминације и нетолеранције. Жене су мање заступљене, између осталог, на одлучујућим политичким позицијама и у економским активностима. Важан задатак за шведску помоћ је да допринесе томе да се питању родне равноправности да већи политички приоритет, као и да иницијативе оснажују жене и дјевојке и њихове могућности да користе своја права. Иницијативе треба да допринесу промјени стереотипних родних ставова и неравноправне улоге полова. Како би се постигао већи степен родне равноправности у друштву, потребна је укљученост мушкараца и младића. 4. Праћење и анализа резултата Начини праћења резултата наведени су у владиним смјерницама за стратегије очекиваних резултата у оквиру шведске међународне развојне помоћи. Владине агенције одређују показатеље у складу са смјерницама. Годишњи извјештај и свеобухватни извјештај крајем периода спровођења стратегије треба да буду израђени заједнички за активности Сиде и Генералног конзулата у Истанбулу. Сида је одговорна за координацију ових извјештаја. Шведски институт засебно подноси извјештај влади. На половини периода спровођења стратегије треба да се проведе и анализа стратегије очекиваних резултата. У складу са одлуком о расподјели средстава међу земљама, треба да се затражи мишљење од релевантних шведских мисија у иностранству и Министарства спољних послова, и да се представи планирана расподјела средстава. То може да се спроводи уз редовне консултације.

103 39 Stockholm 103 39 Stockholm Telephone: +46 8 405 10 00 Web site: www.ud.se Telephone: +46 405 10 00, Web site: www.ud.se Cover: MFA, Communications Dept. Article no: UD 15.010 Cover: MFA, Communications Dept. Printed by: Elanders Grafisk Service 2014 Article no: UD 14.017