SPECIFI^NOSTI U TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE KRMNOG SIRKA I SUDANSKE TRAVE U AGROEKOLO[KIM USLOVIMA VOJVODINE

Pregledni rad - Re view pa per SPECIFI^NOSTI U TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE KRMNOG SIRKA I SUDANSKE TRAVE U AGROEKOLO[KIM USLOVIMA VOJVODINE Branko ]upina 1, Borivoj Peji} 1, Pero Eri} 1, \or e Krsti} 1, Savo Vu~kovi} 2 1 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Poljoprivredni fakultet, Zemun Izvod: U radu su razmatrane specifi~nosti u tehnologiji proizvodnje krmnog sirka i sudanske trave sa aspekta na~ina iskori{}avanja, po~ev od izbora preduseva, obrade zemlji{ta, ubrenja, vremena i na~ina setve, do ko{enja useva. Tako e, analizirane su specifi~nosti gajenja ovih biljnih vrsta u uslovima navodnjavanja sa aspekta potreba biljaka za vodom, racionalnog re`ima zalivanja i efekata navodnjavanja na ostvarene prinose zelene mase. Klju~ne re~i: krmni sirak, sudanska trava, tehnologija proizvodnje, navodnjavanje Uvod U kompleksu intenziviranja sto~arske proizvodnje, re{enje treba tra`iti u visoko prinosnim biljkama, dobrog kvaliteta, koje se uklapaju u sistem kontinu i - rane proizvodnje sto~ne hrane (zeleni krmni konvejer) i ispunjavaju zahteve rentabilne krmne kulture (]upina i sar., 1996). Posebna grupa biljaka koja ispunjava navedene uslove su vrste iz roda Sor ghum, gde najzna~ajnije mesto zauzimaju krmni sirak i sudanska trava. Prema najnovijoj nomenklaturi i krmni sirak i sudanska trava pripadaju jednoj vrsti (Sor ghum bicolor (L.) Moench.) i spadaju u tzv. letnje jednogodi{nje trave. Raznovrsnost upotrebe, povoljne biolo{ke osobine, relativno skromni zahtevi prema uslovima uspevanja, visok i stabilan prinos i kvalitet biomase, ~ine krmni sirak i sudansku travu zna~ajnim u re{enju deficita kabastih sto~nih hraniva. Kao jednogodi{nje krmne biljke u organizovanoj proizvodnji sto~ne hrane, krmni sirak i sudanska trava omogu}avaju racionalno kori{}enje zemlji - {ta uz relativno mala ulaganja. Naime, ove vrste se mogu gajiti u vi{e rokova setve (glavni, naknadni i postrni rok), a pri tome imaju sposobnost regeneracije, pri ~emu u zavisnosti od uslova uspevanja daju dva do tri otkosa godi{nje (Zakonovi} i sar., 1997). Pored toga, treba imati u vidu da se sa fiziolo{kog as - pek ta radi o vrstama sa C 4 tipom fotosinteze, koje imaju visok stepen fotosin te - ti~ke aktivnosti i s tim u vezi visoku produkciju organske materije (Zelitch, 1975). Naravno, sve to rezultira u visokom prinosu biomase. U prose~nim agro - ekolo{kim uslovima, uz zadovoljavaju}u agrotehniku, mo`e se ostvariti prinos zelene krme preko 100 t ha -1, odnosno suve materije iznad 20 t ha -1 (\uki} i sar., 1995; Stanisavljevi} i sar. 1996). Me utim, prinos ~esto varira u zavisnosti od uslova uspevanja, pre svega sume i rasporeda padavina i temperatura (Eri}, i sar., 1995; ]upina i Eri}, 2001). Ukoliko se u uslovima navodnjavanja, na 291

292 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad zalivnim sistemima Vojvodine elimini{e def i cit vode u periodu vegetacije mogu se posti}i visoki i stabilni prinosi zelene krme sirka i sudanske trave od preko 120 t ha -1 (Peji} i sar. 2005, Peji} i sar. 2006). U odnosu na kukuruz, krmni sirak i sudanska trava imaju ve}e zahteve prema toploti, a manje zahteve prema vodi, {to je u na{im agroekolo{kim uslo - vima od posebnog zna~aja, s obzirom da se proizvodnja odvija uglavnom u suvom ratarenju, bez navodnjavanja (\uki} i Stevovi}, 1999). Naime, sirak i sudanska trava mogu podneti dugotrajnu su{u, {to se dovodi u vezu sa njihovom morfologijom (razvijenost korenovog sistema) i poreklom (Berenguer and Faci, 2001). Krmnom sirku je potrebno od 3500-4000 m 3 ha -1 vode, ili za oko 50% manje u odnosu na kukuruz u istim uslovima uspevanja (\uki} i sar., 1995). Stri~evi} i sar., (2001) tako e isti~u da su potrebe krmnog sirka za vodom vrlo sli~ne potrebama kukuruza i da iznose oko 500 mm. Me utim, ako se radi o intenzivnoj proizvodnji u uslovima navodnjavanja potrebe krmnog sirka i sudanske trave u klimatskim uslovima Vojvodine se nalaze u intervalu od 570-600 mm (Peji} i sar. 2005, Peji} i sar., 2006). S obzirom na to da krmni sirak i sudanska trava imaju skromnije zahteve prema vodi, to je i njihov zna~aj ve}i za gajenje u semiaridnim i aridnim podru~jima. Gajenjem ovih biljaka u redovnom roku setve, mo`e se obezbediti kvalitetna sto~na hrana za ishranu pre`ivara, kontuirano od polovine jula do po~etka oktobra, odnosno do pojave prvih mrazeva. Istovremeno, mo`e se obezbediti dovoljna koli~ina rezervne hrane (sila`e) za ishranu doma}ih `ivotinja u zimskom periodu ([atilov i Movsijanc, 1981). I pored ~injenice da je na{a nauka dala zna~ajan doprinos u opleme nji - vanju i stvaranju doma}ih sorti i hibrida krmnog sirka i sudanske trave, u proizvodnji su ove biljke nedovoljno zastupljene (2500-3000 ha godi{nje, prete`no u Vojvodini). Na~ini iskori{}avanja i specifi~nosti u tehnologiji proizvodnje Iskori{}avanje: Zna~aj sirka i sudanske trave, izme u ostalog proizilazi iz raznovrsnosti upotrebe, a posebno sirka, koji se smatra vi{enamenskom ratar - skom kulturom (ishrana ljudi i industrijska prerada) (Eri} i sar., 1999). U proiz - vodnji sto~ne hrane, sirak i sudanska trava mogu se koristiti kao zelena krma ili za ispa{u, za sila`u, a mogu se sejati u ~istoj kulturi ili u sme{i. Pored toga, Sudanska trava i hibridi sirka i Sudanske trave mogu se koristiti veoma uspe{no u proizvodnji visoko kvalitetnog sena (]upina i Eri}, 2001). Glavni rok setve se naj~e{}e koristi za proizvodnju silokrme, a naknadni i postrni za ishranu doma - }ih `ivotinja (pre`ivara) zelenom krmom ili proizvodnju sena (Eri} i sar., 1995). Imaju}i u vidu napred navedeno, pre svega biolo{ke osobine, kao {to je mogu}nost regeneracije, gajenje u vi{e rokova setve, na~ine iskori{}avanja, postoje brojne specifi~nosti u tehnologiji proizvodnje. To su pre svega dubina i vreme izvo enja osnovne obrade, ubrenje, vreme i na~in setve, kao i vreme skidanja useva u zavisnosti od na~ina iskori{}avanja (Eri} i sar. 1999). Izbor preduseva i obrada zemlji{ta: Kao {to je ve} istaknuto krmni sirak i sudanska trava se u na{im agroekolo{kim uslovima mogu sejati kao glavni, naknadni i postrni usevi, pri ~emu su predusevi razli~ite grupe biljaka u okviru zelenog krmnog konvejera. Ozimi me uusevi (kupusnja~e i jednogodi{nje krm - ne leguminoze) su kao predusevi za glavni i naknadni rok setve od posebnog

Zbornik radova, Sveska 44, 2007. 293 zna~aja, s obzirom da zemlji{te ostavljaju u odli~nom stanju, ~isto od korova (Eri} i sar., 2001). Dakle, osnovna obrada (vreme izvodjenja i dubina) uslovljena je rokom setve i predusevom. \ubrenje: Specifi~nost ubrenja ovih vrsta se ogleda u koli~inama mine - ralnih ubriva, na~inu primene i odnosu hranljivih elemenata (N, P 2 O 5 i K 2 O) (Eri} i sar., 1999). Zbog izra`enih zahteva prema mineralnim materijama mogu se ubriti organskim ubrivima, pre svega stajnjakom, kao i mineralnim ubrivi - ma. Naravno, koli~ine ubriva zavise od konkretnih agroekolo{kih uslova, stanja obezbe enosti zemlji{ta pojedinim elementima i vremenskih uslova (tem per a - ture i padavine). Prema Mi{kovi}u (1986) okvirne doze za sirak iznose do 120 kg ha -1 azota, do 130 kg ha -1 fosfora i do 130 kg ha -1 kalijuma, odnosno 80-120 kg ha -1 azota, 50-60 kg ha -1 fosfora i 70-80 kg ha -1 za sudansku travu. Naravno, ukoliko se pored mineralnih ubriva upotrebljava i stajnjak (20-40 t ha -1 ), koli~ine NPK hraniva treba smanjiti za 25-30 %. Eri} i ]upina (2001) isti~u da je u dvogodi{njem proseku gajenja krmnog sirka na slabokarbonatnom ~ernozemu (prirodni fon 60 kg ha -1 ) najve}i prinos zelene krme od 84,8 t ha -1 iz tri otkosa, ostvaren pri ubrenju sa 150 kg N ha -1. Sa smanjenjem, odnosno pove}anjem koli~ine azota u odnosu na navedenu dozu prinos biomase opada (tab. 1). Prema istim autorima ubrenje azotom ima uticaja i na komponente prinosa kao sto je broj izdanaka i visina biljaka. Navedeni rezultati su u saglasnosti sa istra`ivanjima Kumar i sar., (1994), Mitrovi}a (1994), koji tako e isti~u da je za ubrenje sirka, sudanske trave i njihovih hibrida optimalna doza azota od 120 do 150 kg ha -1 u zavisnosti od osobina zemlji{ta. Prema Huguesu (1967) pri ubrenju sirka i sudanske trave azotom treba biti obazriv, s obzirom da sirak i sudanska trava sadr`e glukozid durin, a kao me uprodukt njegove razgradnje nastaje HCN (cijanvodonik), koji je otrovan za doma}e `ivotinje. Tab. 1 Uticaj doze azota i sorte krmnog sirka na prinos zelene krme (t ha -1 ) (dvogodi{nji prosek) Tab. 1 Ef fect of ni tro gen level and for age sor ghum va ri ety on for age yield (t ha -1 ) (two year av er age) Sorta Va ri ety Doza azota - Ni tro gen level (kg ha -1 ) 60 90 120 150 180 D`in 71.2 73.9 78.7 85.7 83.2 78.5 Silosirak 67.6 68.4 70.7 83.7 80.2 74.1 69.4 71.2 74.7 84.8 81.6 76.3 Krmni sirak i sudanska trava se mogu gajiti u ~istoj setvi ili u sme{i sa leguminoznim biljkama. U tom slu~aju koli~ine azota se smanjuju, a fosfora pove }avaju. Naime, deo azota leguminoze obezbe uju aktivno{}u Rhizobium sp., dok je pove}anje fosfora zbog ve}ih potreba leguminoza za ovim hranljivim elementom (Eri} i sar., 1999). Prihranjivanje sirka azotom treba izvesti u fazi intenzivnog porasta biljaka, a sudanske trave u dva navrata, prvi u fazi 3-4 lista, a drugi nakon ko{enja prvog, odnosno pri porastu drugog otkosa (Kru`ilin i ^asovskih, 1997). Vreme i na~in setve: Prema Eri}u i sar. (1995) prinos biomase sirka i sudan ske trave je u pozitivnoj korelaciji sa du`inom vegetacije, odnosno rokom setve. Autori navode da je u dvogodi{njem proseku kod sudanske trave najve}i prinos ostvaren u glavnom roku setve (50.7 t ha -1 ), zatim u naknadnom (37.0 t

294 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad ha -1 ), a najmanji u postrnom (29.9 t ha -1 ) (tab. 2). U kasnijim rokovima setve, zbog vi{ih i povoljnijih temperatura, sudanska trava ima intenzivniji porast, br`e prelazi u generativnu fazu, skra}uje vegetaciju, pri ~emu ostaje manja u porastu, {to rezultira u manjem prinosu biomase. Prema ]upini i Eri}u (2001) najve}i prinos posti`e se u prvom porastu, {to se tuma~i biologijom vrste i vremenskim uslovima u toku vegetacije. Autori navode zavisnost prinosa i od roka ko{enja (tab. 2). Tab. 2 Uticaj roka setve i ko{enja na prinos zelene krme (t ha -1 ) sudanske trave (dvogodi{nji prosek) Tab. 2 Ef fect of sow ing and cut ting time on Su dan grass for age yield (t ha -1 ) (two year av er age) Sorta Va ri ety NS-Zora Rok setve Sowing term I II III Rok ko{enja - Cutting term I II III 52.1 42.2 39.3 56.6 40,3 30.1 55.2 35.0 27.8 54.6 39.6 32.4-44.5 42.3 39.3 42.2 NS-Srem I II III 44.6 29.2 23.4 48.6 38.0 34.2 47.6 36.0 24.8 46.9 34.4 27.5-32.4 40.2 36.1 36.2 Poznato je da na~in kori{}enja krmnog sirka i sudanske trave u zna~ajnoj meri uti~e na izbor na~ina setve, gustinu useva, a samim tim i na primenjenu koli~inu semena (Eri} i sar., 1999). Pri gajenju za proizvodnju silokrme krmni sirak i sudanska trava zahtevaju najve}i vegetacioni prostor po biljci. Zbog toga, neophodno je da zrno dostigne fazu fiziolo{ke, odnosno mle~no-vo{tane zre lo - sti, zbog odgovaraju}eg sadr`aja suve materije. Biljke u navedenoj fazi formiraju ve}u koli~inu organske materije, {to opravdava re u setvu. Nasuprot tome, ma - nji vegetacioni prostor je potreban za proizvodnju zelene mase i sena. U gustoj setvi biljke etioliraju, izdu`uju se, stabljika postaje tanja i povoljnija za su{enje, a i hemijski sastav biljke biva povoljniji ([atilov i Movsijanc, 1981). Tab. 3 Uticaj gustine setve i sorte krmnog sirka i sudanske trave na prinos zelene krme (t ha -1 ) (dvogodi{nji prosek) Tab. 3 Ef fect of sow ing den sity and for age sor ghum and su dan grass va ri ety on for age yield (t ha -1 ) (two year av er age) Sorta Va ri ety Me uredni razmak - Row spac ing (cm) 15 25 35 50 70x(20X20) D`in 62.6 78.4 70.0 76.4 72.6 72.0 NS-Srem 60.0 75.1 66.2 68.1 69.1 67.7-61.1 76.7 68.0 72.2 70.9 69.4 Ispituju}i uticaj gustine setve na proizvodnost sirka i sudanske trave ]upina i Eri} (2001) isti~u da je najve}i ukupni prinos (tri otkosa) dobijen pri me ured nom razmaku od 25 cm (76.7 t ha -1 ). Sledi setva na 50 cm (72.2 t ha -1 ), setva u tra ke 70x(20x20) (70.9 t ha -1 ), na 35 cm (68.0 t ha -1 ) i 15 cm ma urednog razma ka (61.3 t ha -1 ) (tab. 3). Autori su utvrdili statisti~ki visoko zna~ajan koeficijent korelacije (r=0.73) izme u broja izdanaka po biljci i prinosa zelene krme, dok je izme u udela lista i prinosa, koeficijent korelacije statisti~ki signifikantan (r=0.67).

Zbornik radova, Sveska 44, 2007. 295 Ko{enje useva: Krmni sirak, a pre svega sudanska trava imaju visok stepen bokorenja, odnosno formiranja novih izdanaka. Ovo svojstvo je od posebnog zna~aja za dobijanje visokih prinosa biomase i regeneraciju nakon ko{enja. Da bi se dobio ve}i broj otkosa i ispoljio visok stepen regeneracije prilikom skidanja useva mora se voditi ra~una o vremenu i visini ko{enja. Naime, ukoliko se ko{enje obavi pre pojave cvasti ili metli~enja i ne{to vi{e iznad povr{ine zemlji{ta (10-12 cm), uz dobru obezbe enost zemlji{nom vlagom, dolazi do br`e regeneracije i formiranja visokog prinosa. Na taj na~in, u zavisnosti od uslova uspevanja dobija se 2-3 otkosa, {to rezultira u visokom godi{njem prinosu biomase (Billot, 1986). Proizvodnja krmnog sirka i sudanske trave u uslovima navodnja va - nja: Bo{njak (1993, 1993a) ukazuje da je su{a redovna pojava u klimatskim uslovima Vojvodine, da se javlja kra}i ili du`i pe riod svake godine i da ostavlja ozbiljne posledice na umanjenje prinosa gajenih biljaka. Najintenzivnija su{a u Vojvodini je u julu i avgustu kada je obezbe enost padavinama na nivou op{te potencijalne evapotranspiracije od min i mum 100 mm samo 12%. Bo{njak (1993, 1993a) i Dragovi} (1995) modelom Hergreaves-a su utvrdili da su ovi meseci na granici semiaridne do aridne klime i da nisu pogodni za uspe{nu biljnu proizvodnju u uslovima prirodne obezbe enosti biljaka vodom. Me utim, u uslovima navodnjavanja i racionalnog re`ima zalivanja prilago enog zemlji - {nim i klimatskim uslovima nivou agrotehnike i biolo{kim karakteristikama gajenih biljaka mogu se posti}i visoki i stabilni prinosi zelene krme i sena krmnog sirka i sudanske trave. Tab. 4. Uticaj navodnjavanja na prinos zelene mase krmnog sirka Tab.4 Ef fect of ir ri ga tion on green yield of for age sor ghum Predzalivna vla`nost zemlji{ta Pre-irrigation soil mois ture (A) Na~in setve Sowing method (B) Prinos zelene mase Green for age yield (t ha -1 ) 2002 (C) 2003 (C) (AB) (A) 25 cm 86,54 89,88 88,21 75-80% 50 cm 91,48 75,90 83,69 75-80% - (AC) 89,01 82,89 85,95 25 cm 84,68 93,10 88,89 70-75% 50 cm 112,71 92,48 102,60 70-75% - (AC) 98,70 92,79 95,74 25 cm 90,10 96,22 93,16 60-65% 50 cm 76,87 83,46 80,16 60-65% - (AC) 83,48 89,84 86,55 25 cm 66,55 73,38 69,96 Kontrola bez nav. 50 cm 58,03 65,20 61,62 Non-irrigated - (AC) 62,29 69,29 65,79 - (BC) 25 cm 81,96 88,14 50 cm 84,77 79,26 -Average (B) - (C) 84,58 83,70 85,05 82,02 LSD % A B C AB AC BC ABC 5 8,69 6,145 5,94 8,29 11,88 8,40 16,81 1 11,70 8,275 8,18 12,06 16,37 11,57 23,15

296 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad U dvogodi{njem periodu istra`ivanja (2002-2003. godina) najve}i prinosi zelene mase krmnog sirka postignuti su na varijanti zalivanja 70-75% od polj - skog vodnog kapaciteta (PVK), u proseku 95,74 t ha -1 (tab. 4). Apsolutno najve}i prinosi zelene mase (112,71 t ha -1 ) postignuti su na varijanti zalivanja 70-75% i me urednom razmaku 50 cm (tab. 4). Prinosi zelene mase krmnog sirka u uslovima prirodne obezbe enosti biljaka vodom (65,79 t ha -1 ) bili su visoko statisti~ki signifikantno ni`i u odnosu na navodnjavane varijante (tab. 4). Efekat navodnjavanja na pove}anje prinosa bio je u proseku, u intervalu od 30,6 do 45,5%. Tab. 5. Efekat navodnjavanja na prinos zelene mase sudanske trave (t ha -1 ) Tab. 5. Ef fect of ir ri ga tion on green for age yield of su dan gras s(t ha -1 ) Predzalivna vla`nost zemlji{ta Pre-irrigation soil mois ture (A) 75-80% 75-80% 70-75% 70-75% 60-65% 60-65% Bez navodnjavanja Non-irrigated Broj otkosa Num ber of cut tings Prinos zelene mase Green for age yield (t ha -1 ) 2002. (B) 2003. (B) (A) I 58,66 47,04 II 45,87 40,28-104,53 87,32 95,92 I 46,04 51,03 II 35,92 37,60-81,96 88,63 85,30 I 53,17 67,43 II 47,10 42,63-100,27 110,06 105,17 I 36,66 45,04 II 27,51 31,53-64,17 76,57 70,37 - (B) 87,73 90,64 LSD % A B AB 5 13,94 5,22 12,42 1 21,11 7,59 18,63 U istom periodu istra`ivanja ostvareni su i visoki prinosi zelene mase su - dan ske trave na svim varijantama navodnjavanja, statisti~ki signifikantno (70-75% ) ili visokosignifikantno ve}i (75-80% i 60-65% ) u odnosu na kontrolnu, nenavodnjavanu varijantu (tab. 5.). Efekat navodnjavanja na pove}anje prinosa bio je, u proseku, u intervalu od 21,2 do 49,4%. Najve}i prinos zelene mase sudanske trave ostvaren je pri predzalivnoj vla`nosti zemlji{ta 60-65% (105,17 t ha -1 ), statisti~ki visoko signifikantno ve}i u odnosu na predzalivnu vla`nost 70-75% (85,30 t ha -1 ), dok statisti~ki zna~ajna razlika nije ostvarena u odnosu na varijantu navodnjavanja sa pred za - livnom vla`no{}u zemlji{ta 75-80% (95,92 t ha -1 ). Apsolutno najve}i prinos zelene mase sudanske trave (110,06 t ha -1 ) postignut je na varijanti zalivanja 60-65% u 2003. godini. U uslovima prirodne obezbe enosti biljaka vodom, zahvaljuju}i pre svega dobroj snabdevenosti biljaka elementima mineralne ishrane, ostvaren je visok prinos zelene mase sudanske trave od 70,37 t ha -1 (tab. 5). Ostvareni prinosi zelene mase u uslovima bez navod nja -

Zbornik radova, Sveska 44, 2007. 297 vanja su ve}i u odnosu na predhodna ispitivanja (Eri} i sar., 1995). Utvr ene razlike se mogu objasniti pre svega koli~inom i rasporedom padavina, kako u toku vegetacionog perioda tako i u pojedinim fazama rasta i razvi}a biljaka. Na osnovu ostvarene razlike u prinosu zelene mase, na varijantama sa razli~itom predzalivnom vla`no{}u zemlji{ta, mo`e se zaklju~iti da je donja granica optimalne vla`nosti zemlji{ta za krmni sirak i sudansku travu, odnosno tehni~ki min i mum (TM), kod zemlji{ta srednjeg mehani~kog sastava u intervalu od 65-70%. Odr`avanje povi{ene vla`nosti zemlji{ta u realizaciji zalivnog re`ima ovih biljnih vrsta nije potrebno, jer se javlja potreba za ~e{}im zalivanjem {to nema opravdanja ni sa ekonomskog ni sa agronomskog stanovi{ta. Tab. 6. Evapotranspiracija krmnog sirka i sudanske trave (mm) u uslovima sa i bez navodnjavanja Tab. 6 Evapotranspiration of for age sor ghum and su dan grass (mm) in con di tions with and with out ir ri ga tion Predza. vl. zem. Pre-irri - gation soil moisture 75-80% 75-80% 70-75% 70-75% 60-65% 60-65% Bez navod Non-irrigated 2002/20 03 Broj otkosa Number of cut - ting Utro{ak vode iz rezervi zem. Cons. water from the soil re - serve Pada. Rainf. ET (mm) 2002. 2003. Nn Irr. req. Utro{ak vode iz rezervi zem. Cons. water from the soil re - serve Pada. Rainf. Nn Irr. req I 67,3 135,3 130 332,6 46,0 61,6 190 297,6 II 47,6 126,1 140 313,7 53,0 172,3 90 315,3 114,9 261,4 270 646,3 99,0 233,9 280 612,9 I 75,4 135,3 100 310,7 49,9 61,6 185 296,5 II 14,07 126,1 180 320,2 17,4 172,3 90 279,7 81,37 261,4 280 630,9 67,3 233,9 275 576,2 I 78,8 135,3 90 304,1 47,8 61,6 200 309,4 II 47,6 126,1 40 213,7 23,4 172,3 120 315,7 126,4 261,4 130 517,8 71,2 233,9 320 625,1 I 106,3 135,3 30* 271,6 121,2 61,6 20* 202,8 II 31,2 126,1-157,3 97,8 172,3-270,1 137,5 261,4 30 428,9 219,0 233,9 20 472,9 75-80% 75-80% 629,6 70-75% 70-75% 603,6 60-65% 60-65% 571,4 Bez nav. Non-irrigated 450,9 Evapotranspiracija je slo`en biofizi~ki proces, koji zavisi od kompleksnog delovanja brojnih ~inilaca, pre svega, od obezbe enosti biljaka vodom, uslova spoljne sredine, biljne vrste, zemlji{ta i njegovih vodno-fizi~kih osobina. To je razlog {to se u literaturi sre}u razli~ite vrednosti potencijalne evapotranspiracije

298 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad (ETP) gajenih biljaka, u zavisnosti od pedoklimatskih uslova podru~ja. U uslo - vima prirodne obezbe enosti biljaka vodom utro{ak vode na evapotranspiraciju krmnog sirka i sudanske trave kretao se u intervalu od 428,9 do 472,9 mm, odnosno u proseku 450,9 mm (tab. 6). Me utim, u uslovima navodnjavanja, gde se posti`u prinosi gajenih biljaka na nivou geneti~kog potencijala rodnosti, potrebe za vodom su znatno ve}e. ^injenica da su na varijanti sa predzalivnom vla`no{}u zemlji{ta 65-70% postignuti najve}i prinosi zelene mase krmnog sirka i sudanske trave upu}uje na zaklju~ak da se utro{ene vrednosti vode na evapotranspiraciju (ET) na tim varijantama zalivanja mogu istovremeno smatrati i potrebama tih biljnih vrsta za vodom. Prema tome utro{ak vode na potencijalnu evapotranspiraciju (ETP) krmnog sirka i sudanske trave u intervalu od 570-600 mm (tab. 6) mo`e se smatrati i potrebama ovih biljnih vrsta za vo - dom (ETP) na zemlji{tima srednjeg mehani~kog sastava u klimatskim uslovima Vojvodine. Zaklju~ak I pored velikog zna~aja krmnog sirka i sudanske trave u proizvodnji kaba - ste sto~ne hrane, njihova proizvodnja u Vojvodini odvija se na neznatnim povr{inama. Postoje odre ene specifi~nosti u tehnologiji proizvodnje ovih vrsta, po~ev od izbora preduseva, obrade zemlji{ta, ubrenja i vremena i na~ina setve. Poje - dine tehnolo{ke operacije su vezane pre svega za na~in iskori{}avanja. Proiz - vodnjom u uslovima navodnjavanja uz uva`avanje odre enih klimatskih specifi~nosti, osobina zemlji{ta i biolo{kih osobenosti posti`u se visoki i stabilni prinosi zelene mase i sena ovih biljnih vrsta. Literatura Berenguer M.J. and Faci J.M. (2001): Sor ghum (Sor ghum bicolor L. Moench) yield com - pensation processes under different plant densities and variable water supply. Euro - pean Yournal of Agron omy, 15 (1), 43-55. Bo{njak, \. (1993): Stanje, posledice i predvi anje su{e u Vojvodini. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 21: 85-89, Novi Sad. Bo{njak, \. (1993a): Navodnjavanjem u susret klimatskim promenama u cilju za{tite agroekosistema Vojvodine. EKO 1993, Savremena poljoprivreda 1, 6: 128-131, Novi Sad. ]upina B., Eri} P., Mihailovi} V. i Vu~kovi} S. (1996): Produktivnost krmnog sleza u zavi - snosti od gustine useva. Zbornik radova-osmi Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 26, 441-447. ]upina B. i Eri} P. (2001): Uticaj na~ina setve na prinos i komponente prinosa krme sirka i sudanske trave. Arhiv za poljoprivredne nauke, Savez poljoprivrednih in`injera i tehni~ara Jugoslavije, Beograd. Vol. 62, No. 220, 133 42. \uki} D. i Stevovi} V. (1999): Mogu}nosti proizvodnje silokrme gajenjem kukuruza, krmnog sirka i sudanske trave. Z[A, Zbornik radova, Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet, ^a~ak, Vol. 3, (3), 143-152. Dragovi}, S. (1995): Su{a-elementarna nepogoda ili prirodna pojava. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 23: 59-75, Novi Sad. Eri} P., ]upina B., Mihailovi} V. i Pataki I. (1995): Uticaj roka setve i ko{enja na prinos i kvalitet krme NS-sorti sudanske trave. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, Vol. 43., Br. 1-2, 53-59.

Zbornik radova, Sveska 44, 2007. 299 Eri} P., ]upina B., Mihailovi} V. i Pataki I. (1999): Specifi~nosti tehnologije proizvodnje krmnog sirka i sudanske trave pri razli~itim na~inima njihovog kori{}enja. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 31, 225-233. Eri} P. i ]upina B. (2001): Uticaj primene razli~itih doza azota na prinos i komponente prinosa krme sirka. Arhiv za poljoprivredne nauke, Savez poljoprivrednih in`injera i tehni~ara Jugoslavije, Beograd. Vol. 62, No. 220, 143-150. Hugues P. (1967): Le Sorgho fourrager (suit et fin): la toxicite des Sorghos et leur Consommation en vert par le betail. Con clu sions gen er a les. Fourrages, AFPF, Paris, 32, 57-95. Kru`ilin I.P. i ^asovskih V.P. (1997): Sudanskaja trava na oro{ajemih zemljah Rossii. Volgograd, Komitet po pe~ati, 144. Kumar, A., Batra L. and Chhabra (1994): For age yield of sor ghum and win ter clo vers as af - fected by biological and chemical reclamation on highly alkaline soil. Experimental agriculture, 30 (3), 343-348. Mitrovi} S. (1994): Prinos i kvalitet krmnog sirka (Sor ghum sor ghum L.) i sudanske trave (Sor ghum vulgare var. sudanensis Piper) i njihovih hibrida u zavisnosti od ubrenja i na~ina iskori{}avanja. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu. Pataki I., \uki} D., Miji} Z., Mirkov Milanka (1993): Morfolo{ke osobine, prinos i kvalitet krmnih sirkova. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 21, 535-542. Peji}, B., Maksimovi} Livija, Karagi}, \., Mihailovi}, V., Dragovi}, S. (2005): Prinos i evapo - trans piracija sudanske trave u zavisnosti od predzalivne vla`nosti zemlji{ta. Vodo - privreda, Beograd, 216-218, 4-6: 245-250. Peji}, B., Livija Maksimovi}, Mili}, S. (2006): Ef fect of ir ri ga tion on green for age yield of su - dan grass. Lucrari stiintifice. Seria Agronomie, vol. 49, 1184-1188, S.A.M.V. Iaºi. Stanisavljevi} R. (2001): Uporedna ispitivanja prinosa i hranljive vrednosti sirka, sudanske trave i kukuruza. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 74. Stanisavljevi} R., Kunc V., \uki} D. (1996): Changes of the chem i cal com po si tion dur ing vegetation of sorghum (Sor ghum bicolor L. Moench.) and sudangrass (Sor ghum sudanense Stapf.). Zbornik Matice srpske, 90, 88-98. [atilov I.S. i Movsijanc A.P. (1981): Sudanskaja trava, Kolos, Moskva, 204. Stri~evi} Ru`ica, Tolimir, M., Molnar, E. (2002): Potreba useva za vodom. Su{a i poljo pri - vreda. Tematski zbornik radova, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 88-95. Zakonovi} M., Stanisavljevi} R., \uki} D. (1997): Pro duc tion of for age in drought con di tions by grow ing maize, Sor ghum and Su dan grass. Pro ceed ings: Drought and Plant Pro - duc tion, Agric. Re search Institut Ser bia, Beograd. 1, 205-210 Zelich I. (1975): Im prov ing of effciency of pho to syn the sis. Sci ence 188, 622-633.

300 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad PARTICULARITIES IN AGRON OMY OF FOR AGE SORGHUM AND SUDAN GRASS IN AGRO-ECO LOG I CAL CON DI TIONS OF VOJVODINA PROV INCE Branko ]upina 1, Borivoj Peji} 1, Pero Eri} 1, \or e Krsti} 1, Savo Vu~kovi} 2 1 Faculty of Ag ri cul ture, Novi Sad 2 Faculty of Agriculture, Zemun Sum mary: The pa per em pha sizes the im por tance of for age sor ghum and Su dan grass in an i mal nu tri tion. Pe cu liar i ties in pro duc tion tech nol ogy with re spect to uti li sa tion, crop ro ta tion, till age, fer ti li sa tion, time and mode of sow ing as well as crop mow ing are taken into con sid er ation. Pro duc tion in ir ri ga tion con di tions have also been ana lysed, such as the ef fect of ir ri ga tion on green for age yield, plant wa ter re quire ments and preirrigation soil mois ture. Key words: for age sor ghum, Su dan grass, agron omy, ir ri ga tion