ENERGETSKE TEHNOLOGIJE - DOPRINOS U SMANJENJU ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE Prof. dr Miroslav Lambić "SRBIJA SOLAR", Zrenjanin, P. fah 11, Srbija Rezime: U radu je dat prikaz uticaja energetskih i drugih tehnologija na povećanje zagađenja životne sredine. Prikazana su globalna kretanja i intencije u energetici i njenom razvoju. Dati su podaci o uticaju različitih energenata na globalne klimatske promene. Istaknut je značaj kvantifikovanja eksternih efekata u cilju saniranja posledica uticaja zagađenja na životnu sredinu. Kvantifikovani su trendovi i uticaji na pojačanje efekta staklene bašte u sektoru proizvodnje energije, hemijskoj industriji, eksploataciji šuma i poljoprivrednoj proizvodnji. Prikazane su mere za smanjenje emisije CO 2 kao ključnog produkta različitih tehnoloških (posebno - energetskih) procesa koji utiče na intenziviranje efekta staklene bašte. Isto tako, dato je stanje uticaja emisije fluor-hlorugljovodonika na razaranje ozonskog sloja. Dat je osvrt na značaj korišćenja nekih obnovljivih izvora energije koji minimalno zagađuju životnu sredinu. Navedeni su značajniji globalni dokumenti za smanjenje globalnog zagađenja životne sredine. Ključne reči: Energetske tehnologije, zagađenje, životna sredina ENERGETIC TECHNOLOGIES-CONTRIBUTIONS IN REDUCTION OF THE POLLUTION OF ENVIRONMENT Abstract: In this paper is given a review of the impact of energetic and other technologies on increase of the pollution of environment. Global movements and intentions in energetic and its development are shown. Data on the impact of different energy-generating products on global climate changes are provided. The importance of quantifying external effects in order to resolve the consequences of the impact of environment pollution is pointed out. The trends are numbered as well as the impacts on the increase of the greenhouse effect in the sector of energy production, chemical industry, forest exploitation and agriculture. The measures for the reduction of carbon dioxide emission, as a key product of different technological (especially energetic) processes that has an influence on intensification of greenhouse effect, are shown. In addition, the state of the impact of chlorofluorocarbon emission on destruction of ozone layer is given. The review of the importance of utilization of some important renewable sources of energy that minimally pollute environment is presented. Important global documents for the reduction of global pollution of environment are specified. Key words: energetic technologies, pollution, environment Uvod Latentna kriza u Iranu, kriza u Pakistanu, Keniji i u drugim regionima Afrike, podigli su cene nafte u svetu do značajnih visina (krajem juna 2008.g., cena nafte na svetskim berzama dostigla je impozantnih 147 $ za barel). Problemi između Ukrajine i Rusije od pre dve godine, a posebno - ove godine - oko isporuke gasa iz Rusije i njegovog daljeg transporta prema zemljama Evropske Unije, ne samo da se mogu ponoviti i tako u tom regionu
ugroziti snabdevanje gasom, nego pokazuju koliko energija, odnosno, prirodni resursi fosilnih goriva, mogu da se koriste kao poluga moći i sredstva političkih pritisaka. Inteligentna eksploatacija, transformacija i štedljivo korišćenje energije - jedan je od centralnih izazova 21. veka. U mnogim regionima sveta raste potrošnja energije izuzetnom brzinom, kako zbog izlaska iz privredne nerazvijenosti tih regiona, tako i zbog ekonomske zavisnosti od razvijenih zemealja. Istovremeno, industrijske zemlje se nalaze pred zadatkom da drastično smanje svoju potrošnju energije, jer samo tako mogu da ublaže posledice efekta staklene bašte i da svoje zemlje učine manje zavisnim od uvoza nafte, gasa, uglja i urana. Zaštita globalne klime, štednja dragocenih resursa i održivi razvoj u celom svetu - važni su izazovi koji se moraju savladati u ovom veku. Glavna pretpostavka za ostvarenje navedenih ciljeva je promena svesti prema energiji kao resursu. Na putu ka održivom snabdevanju energijom mora se ići na štednju energije, na energetsku efikasnost i na izgradnju sistema za korišćenje novih i obnovljivih izvora energije. U tom cilju je poslednjih godina i napuštanje atomskog programa ili ostanak u njemu pod velikim znakom pitanja. Sve brža industrijalizacija - do juče gotovo nerazvijenih zemalja, porast broja stanovnika na Zemlji i sve brža potrošnja prirodnih resursa koja je sa tim u direktnoj vezi, uzrok su negativnih promena koje dovode u pitanje opstanak naše planete i života na njoj. Da li su prirodne katastrofe, koje su se javljale sve češće proteklih decenija - delom ili čak sasvim posledica efekta staklene bašte i promene klime koje taj efekat izaziva? Rezerve fosilnih goriva su ograničene. Računa se da su statističke rezerve nafte dovoljne za još 30-tak godina, rezerve gasa za još oko 60-tak godina i uglja za još oko 200 godina. Velika poskupljenja fosilnih goriva i emsije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, koje izazivaju klimatske promene, primoraće ljude da smanje potrošnju ovih energenata. Upravo te klimatske promene, značajno će određivati energetsku politiku u svetu - tokom 21. veka. U takvoj situaciji, nameće se pitanje: koje to tehnologije već poznajemo, a koje omogućuju jedno održivo pokrivanje sve većih (rastućih) potreba za energijom i koje tehnologije se još mogu razvijati? Obnovljivi izvori energije (sunčevo zračenje, vetar, biomasa, energija vodenih tokova i geotermalna energija) sve više dobijaju na značaju kao delimična zamena za fosilna goriva, a njihov razvoj i njihovo korišćenje rastu - iz godine u godinu. Njihovo učešće kao praktično neiscrpnih izvora energije bi, po predviđanjima eksperata, već do 2050. godine moglo biti 50 % u energo-miksu, sa tendencijom da postepeno gotovo potpuno zamene fosilna goriva. Dok se to ne dogodi, svet će se još dugo boriti sa problemom oko obezbeđivanja potrebne energije. Prelazak na obnovljive izvore energije neće biti ni brz ni lak, a pogotovo ne jeftin, a fosilna goriva će još dugo biti nezamenljiv oslonac energetike sveta, odnosno bitan faktor energetske politike. U vremenu koje nam predstoji, čini se da rešenje za efikasno i neophordno snabdevanje energijom, a time i značajnije supstitucije iscrpivih i zagađujućih energetskih resursa, leži u raznovrsnosti korišćenja različitih i pogotovu obnovljivih izvora energije. Svaki i najmanji ili naizgled najbeznačajniji izvor energije, ne sme se odbaciti. Pri tome, oblici energije koji značajnije ne zagađuju životnu sredinu imaće prednost u razvoju i primeni. 1. Energenti i njihov uticaj na klimatske promene U toku poslednjih vekova, porastao je uticaj čoveka na klimatske procese. Od početka industrijskog doba, čovečanstvo je svoje potrebe za energijom uglavnom zadovoljavalo sagorevanjem fosilnih energenata: uglja, nafte i gasa. Iskrčivanje šuma i oslobađanje ogromne količine gasova usled sagorevanja fosilnih goriva, direktno su uticali na eko-sferu Zemlje što je dovelo do sve izraženijih promena u hemijskom sastavu Zemljine atmosfere. Prvi znaci se danas ne mogu prevideti: već danas se može utvrditi porast globalne prosečne temperature, učestale su ekstremne vremenske pojave: orkani u Centralnoj Americi, poplave usled jakih kiša u Srednjoj Evropi i sve češće suše u južnim regionima sveta - su možda već prvi indikatori tih promena. Poslednjih 25 godina, bile su najtoplije u 1000 godina, a neki glečeri su u tom periodu - od 30-tak godina izgubili oko 50 % svoje mase leda. Tu su i drugi znakovi: pomeranje vegetacionih zona - širenje pustinja, otapanje polarnih kapa, promene vetrovnog sistema - uragani se sve češće javljaju i tamo gde ih ranije nije bilo - uočljive su pojave erozija, razaranje ozonskog omotača i dr. Svetska meteorološka organizacija (World Meteorological Organisation) i Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih Nacija (Unated Nations Environment Programme) su 1988. godine osnovale Međunarodni panel za promene klime (IPCC International Panel of Climate Change), koji je još 1990. godine utvrdio, da je u odnosu na vreme pre industrijalizazije (18. vek), koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi uticala na atmosferu Zemlje i da će to uticati na intenzivnije zagrevanje Zemlje. Dodatno povećanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte će dalje uticati na kompletnu promenu klime na Zemlji. Glavni uzročnik klimatskih katastrofa - promena na Zemlji poslednjih godina, je porast koncentracije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi. Godišnji porast koncentracije ugljendioksida (CO2), gasa koji najviše utiče na efekat staklene bašte na Zemlji, iznosio je - na godišnjem nivou 1-1,5 ppm (parts per million: milionitih delova). Do 2004. godine on porastao oko 7 puta. Za takav razvoj stanja, ne postoji nikakvo prirodno objašnjenje, a jedino što se može smatrati kao najveći uticaj - je
sagorevanje fosilnih goriva. Sve veći je broj istraživača klimatskih promena, koji u tim činjenicama vide predznake sve bržeg zagrevanja Zemlje. Tzv. Kipp-Punkt-Szenario, ukazuje na regione na Zemlji, na kojima bi se klimatske promene mogle na dramatičan način odigrati, sa pojedinim fenomenima, za koja još ne postoje istorijska iskustva. Čovek menja klimu - i to takvim tempom, kakav ovaj svet još nije video. Uz moderan stil života, jedan - u pogledu životne sredine neutralan život - nije više moguć jer se previše energije troši. Svake sekunde, u svetu se troši oko 1000 buradi nafte. Počev od Kine, Indije, Rusije, pa Indonezije i dr. - rasipničke tehnološke (i energetske) strukture se i dalje grade po modelu Zapada, mada su ove tehnologije i način ponašanja dokazali prilično razorno delovanje na ekologiju planete. Na kraju, promene klime će pogoditi sve: siromašne zemlje će pre pokleknuti, ali isto čeka i bogate. U takvoj situaciji, individualno ponašanje svakog pojedinca, merodavno je za sve naše ciljeve koji se tiču životne sredine i klime na Zemlji. Na Arktiku, debljina leda je oko 4 km. Taj led čini oko 86 % svetskih zaliha slatke vode. Međutim, u atmosferi se nalazi još veća zaliha slatke vode koja je u stalnom kruženju. Od dejstva porasta temperature na Zemlji ugroženi su i glečeri. Tako npr. glečer Perito Moreno u Južnoj Džordžiji u Argentini, je postao jedna od najvećih atrakcija za desetine hiljada turista, koji dolaze u taj region da bi sopstvenim očima posmatrali njegovo nestajanje. Sa visine od prego 60 m, obrušavaju se ledene mase tog glečera koji se ubrzano topi. Slično je i s glečerom Pasterce - najvećim u Austriji. Od porasta temperature pogođena su i područja sa perma-frostom. Pijano drveće koje se može videti u nekim područjima Sibira, svedoči o otapanju perma-frosta, usled čega je tlo omekšalo a drveće se nakrivilo.u južnoj Patagoniji u Argentini, glečeri su se povukli za 3 km u poslednjih 30 godina. Na Jugoistočnim Sendvič-ostrvima, jugoistočno od Južne Džordžije, inače najnegostoljubivijem mestu na svetu kojeg se plaše svi moreplovci sveta, nalazi se kolonija od 2 miliona pingvina.tamo temperature nikad ne raste iznad prosečne tačke mržnjenja. Tamo je samo 20 % površine bez leda a sve ostalo je led. Porast temperature i otapanje leda, ugroziće i velike kolonije pingvina i tuljana u tom regionu. Efekti globalnog zagrevanja su vidljivi i u drugim regionima sveta. U Centralnoj Americi već ima 40 % manje kiša. U Aziji, izostanak monsunskih kiša, izaziva glad čitavih naroda. Kao posledica, može doći i do novih većih seoba naroda, što opet lako može dovesti do novih sukoba. Gotovo svi modeli istraživanja u vezi razvoja klimatskih promena upućuju na porast temperature na Zemlji. Od početka industrijskog doba (18. vek), temperature na Zemlji je porasla za 1 0 C. Broj katastrofa izazvan globalnim zagrevanjem je sa prosečnih 2 godišnje (50-ih godina), porastao na 7 (danas). Naučnici smatraju da se 2/3 tih promena mogu pripisati ciklusu toplog vremena u kojem se nalazimo, a koje traje 20-50 godina. To znači, da se u svakom slučaju u sledećih 10-20 godina mora računati sa novim orkanima i prirodnim katastrofama. Preostala 1/3 tih promena, smatraju naučnici, nastale su usled porasta zagrevanja. U tom smislu za ublažavanje tih promena, postavljena su dva opšta cilja: 1. Smanjenje emisija ugljen-dioksida (CO2). 2. Eliminisanje CO2 iz atmosfere tako što će se on uskladištiti. 2. Kvantifikovanje eksternih efekata Efekti promene globalne klime su mnogostruki i veoma veliki. Uzajamna dejstva globalnog sistema klime, eko-sistema i socio-ekonomskog sistema su veoma kompleksna. Pod "eksternim troškovima", podrazumeva se ono što bi se moglo označiti kao novčana masa ugrožavanja životne sredine. Potstrek u izgradnji sistema koji koriste obnovljive oblike energije se ostvaruje na više načina, od kojih je finansijska podrška veoma bitna - bar u početnoj i uzlaznoj (rastućoj) fazi. Ovakvu podršku nudi Zakon o obnovljivim energijama čijom primenom će se dovesti do delimične supstitucije električne energije iz konvencionalnih elektrana. Kao rezultat podsticaja smanjuju se i štete po životnu sredinu, kao i eksterni troškovi koji iz toga proizilaze. Sve su očigledniji predznaci, da će posledice globalne promene klime nastupiti znatno brže nego što se dosad pretpostavljalo. Preteća nestašica vode u Africi i Aziji, upućuje na porast konfliktnih potencijala. Mogu se očekivati značajne migracije ugroženog stanovništva, od čega je kvantitativno značajan deo stanovništva koji je siromašniji. Više nego ikada do sada i u svetlu prevencije od konflikata, zahteva se da politika prema klimi i energetska politika koncipiraju takvo snabdevanje energijom, koje će emisiju gasova sa efektom staklene bašte toliko prigušiti, da porast prosečne temperature na Zemlji do sredine 21. veka ne pređe 2 0 C. To bi se, sa 60 % verovatnoće, moglo postići, ako koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi ne bi prešla 450 ppm (u predindustrijsko doba - do kraja 18.v., ona je iznosila 280 ppm, a 2000. godine je porasla na 360 ppm). Globalno, to bi zahtevalo, da se vrhunac emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigne za manje od 10 godina, kako bi se do 2050. godine, postiglo smanjenje emisije za 40 % - u odnosu na referentnu: 1990. godinu. Koliko je to ambiciozan cilj govori prognoza svetske agencije za energiju (IEA) koja predviđa da će porast potreba za energijom do 2030. god. biti oko 60 %!
U okviru ekonomskih kriterijuma, treba imati u vidu da je ekologija, odnosno ekološke posledice različitih dejstava i tehnologija u dugoročnom i sveobuhvatnom smislu isto značajna ekonomska (i druga) kategorija koja mora da sanira posledice, kao i da investira u tehnologije koje ne ugrožavaju okolinu. Ovaj pristup uzima u obzir celokupne troškove ekonomskih odnosa - od štete koje se nanose životnoj sredini - do socijalne ugroženosti, fizičkih i psihičkih oboljenja i dr. (tzv. eksterni troškovi ljudskih delovanja). Defra-Studija (UK Department for Environment, Food and Rural Affairs), preporuču da se kao najbolje procenjena vrednost za obračun eksternih troškova štetnog uticaja emisije CO2 - koristi vrednost u visini od 70 / t CO2 (donja granična vrednost: 15 / t CO2 ; gornja: 280 / t CO2 ). 3. Efekat staklene bašte Ljudske aktivnosti, koje doprinose pojačanom efektu staklene bašte, odnose se na 4 sektora: 1. Sektor energije (49 %) - koji prouzrokuje polovinu emisija antropogenih gasova s efektom staklene bašte. Pre svega sagorevanjem fosilnih goriva, koncentracija CO2 u atmosferi je drastično porasla. 2. Hemijska industrija (24 %) - koja učestvuje sa 1/4 na efekat staklene bašte - uglavnom emisijom FHUV. 3. Uništavanjem šuma (14 %) - čime se gube veliki akumulatori - apsorberi CO2. 4. Poljoprivreda (13 %) - koja doprinosi efektu staklene bašte - naročito uzgajanjem goveda i korišćenjem veštačkih đubriva. U sektoru energija, na efekat staklene bašte najviše utiču: - ugljen-dioksid ( CO2) - sa 72 %, - ozon ( O3) - sa 12 %, - metan (CH4) - sa 8 % i - azot dioksid (NO2) - sa 8 %. U sektoru industrija, na efekat staklene bašte utiču: - fluor-hlor-ugljovodonik (FHUV) - sa 84 %, - ugljen-dioksid ( CO2) - sa 8 % i - azot dioksid (NO2) - sa 8 %. FHUV deluje ne samo kao gas s efektom staklene bašte, nego i razara ozonski sloj. U sektoru uništavanje šuma (bilo zbog emisija ili zbog krčenja velikih šuma) utiču: - ugljen-dioksid ( CO2) - sa 71 % i - metan (CH4) - sa 29 %. Šume pokrivaju oko 27 % kopna na zemlji (3,5 milijardi ha). Kao važan akumulator CO2 - one utiču na globalnu klimu na Zemlji. Što je više biomase koja vezuje CO2, to je manja njegova koncentracija u atmosferi. Postoji strah i od povratno-uzročne veze da će efekat staklene bašte ubuduće još više uticati na umiranje šuma. U sektoru poljoprivrede na efekat staklene bašte utiču: - metan (CH4) - sa 62 %. - ugljen-dioksid - sa ( CO2) 23% i - ozon ( O3) - sa 15 %.14 % 49 % 24 % 13 % Intenzivna poljoprivredna proizvodnja, u određenoj meri povećava efekat staklene bašte. Tako npr. - uzgojem goveda se oslobađa metan u značajnim količinama, u tropima se uništavaju prilična šumska prostranstva, veštački poplavljena pirinačna polja takođe proizvode metan i td. 4. Trendovi efekta staklene bašte Emisija gasova sa efektom staklene bašte u svetu izrazito raste, pri čemu je učešće pojedinih zemalja u tom procesu razvoja efekta staklene bašte značajno različit. Naročito raste emisija gasova u zemljama u razvoju, pošto broj stanovnika raste, a privreda im je u usponu (Kina i Indija). U zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, posle prvobitno smanjene privredne aktivnosti, poslednjih godina je povećana emisija štetnih gasova. Najveće je učešće gasova - (emisije CO2 ) koji su nastali "proizvodnjom" energije! Pritom emisija CO2 od proizvodnje energije, jako
zavisi od toga koje energente neka zemlja najviše koristi za rešavanje svojih energetskih problema. Zemlje u razvoju imaju 70 % svetskog stanovništva, a u globalnom zagrevanju učestvuju samo sa 20 %. Na efekat staklene bašte najviše utiče (50 %) ugljen-dioksid (CO2). Ostali gasovi sa efektom staklene bašte su fluorhlor-ugljovodonici (FHUV) - sa 20 %, metan (CH4) - sa 16 %, ozon (O3) -sa 8 % i azot-dioksid(no2) - sa 6 %. Prema nekim procenama se godišnje u atmosferu izbaci oko 26 miliardi tona CO2. Potencijal pojedinih gasova s efektom staklene bašte se može prikazati preko fluksa snage koja opterećuje atmosferu kao: od CO2, u atmosferu se izrači do 1,5 W/m 2, od metana (CH4) 0,5 W/m 2, 0,5 W/m 2 od fluorhlorugljovodonika (FHUV) - koji uništava ozonski sloj. Tu je još i azot-dioksid (NO2), sumporheksafluorid (SF6) i perfluorirani ugljovodonici (FUV) - koji su poslednjih godina zamenili opasne FHUV. Zbirno ova dejstva dovode do porasta temperature i do pojačavanja nekih atmosferskih procesa kao što su isparavanja vode iz mora, okeana, tla, intenziviranje vetrova i dr. Godišnje se u celom svetu emituje u atmosferu oko 25 milrd. tona CO2, a naučnici su potvrdili da je u poslednih sto godina sadržaj CO2 u svetu već porastao za više od jedne četvrtine. CO2 predstavlja najveći problem zbog velikih količina koje se ispuštaju u atmosferu i to najviše od rada elektrana, od saobraćaja i iz domaćinstava. Samo brzim i radikalnim smanjenjem emisije CO2 u svetu, mogu se još ograničiti posledice promene klime na Zemlji. Energetski sektor je tu jedno od centralnih polazišta. Osim uštede energije uz korišćenje efikasnijih tehnologija i tehnika koje koriste obnovljive energije, radi se i na razvoju i industrijskoj primeni tehnologija s malim emisijama CO2. Težište napora u tom pravcu su efikasnije elektrane kao i izdvajanje i geološko odlaganje CO2 (tzv. CCS-tehnologije; CCS - engl. Carbon Capture Storage). 5. Smanjenje emisije CO2 Mogućnosti za smanjenje emisije CO2 leže najpre u sprovođenju sledećih mera: -. Primena mera za uštedu energije, - Korišćenje obnovljivih izvora energije, - Prelazak sa uglja i nafte - na gas, - Smanjenje emisije CO2 u saobraćaju - prelaskom sa putnog na željeznički saobraćaj, smanjenje brzine na autoputevima (tempo-limit), korišćenje vozila s manjom i čistijom potrošnjom goriva itd. Globalno snabdevanje energijom bazira na 80 % energije dobijenih sagorevanjem fosilnih goriva. Uglavnom se računa sa daljim porastom potrošnje energije u narednim decenijama, a pritom će obnovljivi izvori energije sve više dobijati na značaju. Uz to, eksperti se slažu u predviđanjima, da će najdalje za 10 godina, biti u stanju da grade CO2 - elektrane, što će omogućiti rešavanje jednog dela problema emisije CO2 i njegovog uticaja na efekat staklene bašte i globalno zagrevanje. Zaštita klime zahteva angažovanje građana i politike u jednakoj meri. Eksperti polaze od toga, da se emisija CO2 do polovine 21. veka mora smanjiti za 80 %, da bi se promene klime još mogle zaustaviti. 6. Smanjenje emisije FHUV Iako je proizvodnja i korišćenje FHUV zabranjena, oni se u izvesnoj meri još uvek ispuštaju u atmosferu, pa se razgradnja ozonskog sloja nastavlja. Uz to, s obzirom na njihov dugi vek trajanja u atmosferi (20 do 100 godina, azot-dioksid - čak 150 godina), oni FHUV koji su emitovani još pre više godina, još uvek nisu dospeli u ozonski sloj te vrhunac ozonskog poremećaja još nije dostignut. Oštećenje ozonskog sloja, nastaviće se još dosta dugo.debljina ozonskog sloja od površine Zemlje do gornje granice atmosfere je prosečno 330 DU (Dobson Unit - jedinica za izražavanje debljine ozonskog sloja, nazvana po francuskom fizičaru Dobsonu), što odgovara debljini od 3,3 mm. Ozonska rupa u ozonskom sloju u stratosferi, označava smanjenje sadržaja ozona.o ozonskoj rupi se govori kad koncentracija ozona opadne ispod 200 DU, a to je granica kad preostali ozonski sloj gubi svoju zaštitnu ulogu i kad se jako pojačava štetno ultraljubičasto zračenje. Trenutno, oštećenje ozonskog sloja iznosi prosečno 20 %. 7. Stanje energetske opreme Osnovna karakteristika energetskih sistema kod nas je izrazita tehnološka zastarelost i niska energetska efikasnost, kao i trenutno zabrinjavajuće i dugoročno neprihvatljivo tehnološko stanje sa stanovišta životne sredine.
Takvo tehnološko stanje proizvodnih objekta u svim navedenim sektorima energetike i dalje je krajnje kritično, kako sa stanovišta garantovane sigurnosti objekata tako i sa stanovišta energetske efikasnosti a posebno u pogledu uticaja na životnu sredinu. Ova činjenica je opšte važeća za sve sektore, iako za neke sisteme postoje i znatno kritičnija ograničenja koja mogu direktno da ugroze sigurnost snabdevanja privrede i građana neophodnim energentima. Reč je o starosti elektroenergetskih objekata (između 15 i 45 godina), čija zamena putem gradnje energetskih izvora ima najviši prioritet sa stanovišta sigurnosti isporuke energenata, zbog povećanja energetskih potreba, posebno električne energije po osnovi intenziviranja privredno-ekonomskog razvoja i porasta standarda građana. Pritom treba početi s ostvarivanjem programa za racionalizaciju i povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje energije, s obzirom na više nego skromne rezultate, koji su na ovom planu ostvareni u proteklom periodu. Nedostatak strategije i skromne materijalne mogućnosti, karakteristika su stanja u mnogim strukturama naše (energetske) privrede. Problem očuvanja životne sredine danas je veoma aktuelan i samo nedostatak propisa iz ove oblasti omogućuje rad mnogih energetskih postrojenja koja bi u razvijenim zemljama bila isključena iz pogona. Nema oblasti u privredi, u kojoj se uložena sredstva brže otplaćuju nego što je energetika. Ako je to tako, a jeste, onda nema nikakvog opravdanja za neodgovoran odnos prema racionalnoj potrošnji i štednji goriva kakav vlada kod nas. Neke od karakteristika naše energetike su: - Brzi rast potrošnje energije proteklih godina, pretežno zbog odsustva ekonomskih motiva i programskofinansijskih mehanizama za programe štednje energije, kako kod privrede tako i kod građana, kao i velikog učešća zastarelih proizvodnih i enrgetskih tehnologija u industriji i saobraćaju; - Zbog neadekvatnih cena električne i toplotne energije, subjekti energetske privrede su onemogućeni da blagovremeno ulažu u kvalitetnije održavanje i modernizaciju energetskih izvora, čija starost iznosi oko 25 godina u proseku; - Vrlo visoko učešće električne energije u potrošnji finalne energije (oko 30 %), pri čemu je posebno neopravdano visoko učešće električne energije u sektoru domaćinstva (preko 55 % od ukupne potrošnje energije u ovom sektoru) i još uvek mala potrošnja prirodnog gasa (ispod 22 %) u ovom sektoru. Dnevne potrebe za električnom energijom u sektoru domaćinstva, su izrazito sezonskog karaktera (najveća potrošnja tokom zimskog perioda zbog njenog korišćenja za grejanje prostora) zbog čega je teško uskladiti njenu potrošnju sa proizvodnim mogućnostima naših elektrana i stanjem hidrologije na hidroelektranama. Tekuće stanje prekomerne potrošnje električne energije za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga posebno u sektoru domaćinstva, moguće je i poželjno menjati putem usklađenog razvoja sektora prirodnog gasa. U ovom svetlu treba posmatrati i činjenicu da racionalno korišćenje energije i povećanje energetske efikasnosti korišćenja energije, uz prihvatljivi nivo ugrožavanja životne sredine, mogu da doprinesu razvoju Srbije u narednom periodu.objekti u našoj zemlji, čak i oni novi koji su građeni proteklih nekoliko godina i kji se i sad grade, ni izdaleka nemaju potrebnu debljinu toplotne izolacije koja je neophodna, da bi prednosti tehnologija koje koriste obnovljive izvore energije radile efikasno i da bi postigle visok efekat supstitucije fosilnih goriva i tako ojačale ekonomsku moć zemlje i doprinele rasterećenju zagađenja atmosfere i ublažile promene klime. 8. Ekološki povoljni obnovljivi izvori energije Za obnovljive izvori energije u koje spadaju hidropotencijali malih i velikih vodenih tokova, biomasa, energija sunčevog zračenja, geotermalna energija, energija vetra i dr. - postoje kod nas posebne pogodnosti i potrebe za njihovim organizovanim korišćenjem u tzv. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (korišćenjem sunčeve energije i sagorevanjem biomase) i električne energije (izgradnjom mini hidroelektrana, snage do 10 MW i vetrogeneratora snage do 1 MW), za zadovoljenje potreba lokalnih potrošača kao i isporuke viškova električne energije lokalnoj mreži u okviru postojećih elektroenergetskih sistema. 9. Kjoto protokol Kjoto protokol je prvi međunarodni pravno obavezujući ugovor za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (ti gasovi su: ugljen-monoksid, ugljendioksid, fluorhlorugljovodonik - FHUV, metan - CH4, ozon - O3 i azot-dioksid NO2). Ovim ugovorom, kao konkretizovanim dodatnim ugovorom uz Okvirnu Konvenciju Ujedinjenih Nacija o klimi, koji je u Kjotu (Japan) krajem 1997. godine potpisalo 38 industrijskih zemalja, one se obavezuju, da do 2012. godine smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 5 % u odnosu na pomenutu godinu. Istovremeno, ovim ugovorom, EU se obavezala da do 2012. godine smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 8 %. Do sada je Kjoto protokolu pristupilo preko 130 zemalja. Mogućnosti za smanjenje emisije CO2 su najveće u korišćenju mera za uštedu energije, u korišćenju obnovljivih energija (naročito energije sunčevog zračenja), a kod korišćenja fosilnih goriva prelazak sa uglja i nafte
na prirodni gas. Dogovor, koji je ostvaren na Konferenciji UN u Kjotu, bazira se na Konvenciji Svetskog Samita za Klimu u Rio de Ženeiru, 1992. godine.tamo je dogovoreno, da se toliko smanji emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, da se eko-sistemi mogu prilagoditi na prirodan način i da proizvodnja hrane ne bude ugožena. Probleme promene klime, čovečanstvo uzima u svoje ruke. Kjoto-protokol je prvi korak. Ali važne propratne pojave Kjoto protokola su finansijski transferi u svetu.. Međunarodna Konferencija o obnovljivim energijama - Renewables 2004, održana u Bonu, bila je prekretnica za novu energetsku eru. Uspešna primena gotovo 200 akcija Međunarodnog Akcionog plana (IAP) iz Bona, već danas doprinosi globalnoj zaštiti klime i održivom razvoju. Uz potpunu primenu IAP, do 2015. godine se može smanjiti emisija CO2 za 1,2 milijarde tona. Primena IAP predviđa ulaganje više od 300 milijardi US $. Globalne investicije u obnovljive energije su se od 2004. do 2007. udvostručile. Osim toga, primena IAP će za preko 300 miliona stanovnika po prvi put omogućiti da dobiju pristup električnoj energiji. Znatan doprinos ostvarivanju globalnih ciljeva ima Kina, koja planira da do 2020. godine 30 % svoje proizvodnje električne energije dobije od obnovljivih energija i u tu svrhu će uložiti 50 milijardi. Ona je 2005. godine usvojila zakon podrške obnovljivim energijama, koji se u mnogim aspektima oslanja na nemački Zakon o obnovljivim energijama (EEG). Sledeći rezultat ove Konferencije, koji je u međuvremenu već realizovan, je osnivanje globalne Političke mreže za obnovljive energije (Renewable Energy Policy Network REN21). U njoj sarađuju vlade, međunarodne organizacije i predstavnici civilnog društva za stimulisanje obnovljivih energija u celom svetu.važan rezultat REN21 je objavljivanje statusnog izveštaja svake godine, koji daje podatke o politici unapređenja obnovljivih energija, o tržištima, kao i o investicijama i sa tim u vezi i radnim mestima u ovoj oblasti. Od 7. do 8. novembra 2005. godine, u Pekingu je održana Konferencija o obnovljivim energijama - Beijing International Renewable Energy Conference (BIREC 2005). Uz učešće preko 1300 predstavnika iz više od 100 zemalja, među njima i predstavnika vlada na ministarskom nivou, Konferencija je bila veoma uspešna, jer je jasno pokazala da se obnovljive energije ne koriste samo u industrijskim zemljama. Od 4. do 8. marta 2008. godine, je održana konferencija o obnovljivim energijama - Washington Renewable Energy Conference (WIREC). Na taj način se Bonska Konferencija o obnovljivim energijama potpuno establirala kao proces. Ovde treba pomenuti i osnivanje Sporazuma o širenju tehnologija obnovljivih energija Implementing Agreement Renewable Energy Technology Deployment (RETD). Ovaj sporazum, u okviru međunarodne Agencije za Energiju (IEA), treba da ubrza uvođenje na tržište tehnologija za korišćenje obnovljivih energija, kroz međunarodno koordinirane aktivnosti. Oficijelno, ovaj sporazum je stupio na snagu u septembru 2005., a dosad mu je pristupilo više od 10 zemalja a od toga devet kao oficijelne: Nemačka, Francuska, Italija, V. Britanija, Danska, Holandija, Kanada, Irska i Norveška. RETD publikuje aktuelne informacije o obnovljivim energijama. Trenutno se sprovode aktivnosti za uspostavljanje jedne međunarodne agencije za obnovljive energije (IRENA). Literatura 1. Lambić, M. i dr.: Ekološki rizik i upravljanje energetskim resursima, Društvo za energetsku efikasnost BiH, Banja Luka, 2009. 2. Biočanin, R. i dr.: Kvantifikovanje uticaja na životnu sredinu u održivom razvoju do kvaliteta života, E- zbornik radova Međunarodnog naučno-stručnog skupa "Energetska efikasnost -2008", Vrnjačka Banja, 28-29. nov., 2008., str. 145-160 3. Lambić M.; Đajić - Jovanović R.: The Energetic Existence of the Greenhouse, Energy Conservation and Use of Renewable Energies in the Bio-Industries, ed.by F. Vogt, Pergamon Press, Oxford and New York, 1981., pp. 137-149. 4. Lambić M., Pojava kondenzacije kao pokazatelj neregularnosti rada nekondenzacionih gasnih kotlova, OMO, Beograd, 2003. 5. Lambić, M.; Bronček, L.; Lukić, M.; Pekez, J: Sistemski pristup racionalnoj potrošnji fluida i energije u procesima grejanja, Procesna tehnika, Br. 1( 2003.), s. 99-102 6. Lambić, M.; Kovačević, M.: Merenje karakterističnih veličina gasnih kotlova u domaćinstvu - opšti podaci, Tehnička dijagnostika, Br. 4, 2003, s. 37-43 7. Lambić, M.; Pekez, J. : Monitoring i upravljanje u cilju povećanja energetske efikasnosti solarnih sistema, Energetske tehnologije br. 1-2 (2005), str. 36-38 8. Lambić, M.; Đurić, D.: Značaj postizanja kondenzacije vodene pare u dimnim gasovima, na povećanje energetske efikasnosti kotlova, Energetske tehnologije br. 3 (2006), str. 5-8 9. Lambić, M.; Pekez, J. : Prilog strategiji razvoja energetike Vojvodine - segment: solarna energetika, Energetske tehnologije br. 2-3 (2007), str. 3-6
10. Lambić, M.; Đurić, D.: Osnovne konstrukcije i toplotne karakteristike termokondenzatora, kapaciteta 28 do 280 kw, Energetske tehnologije br. 4 (2006), str. 19-23 11. Lambić, M.: SOLARNA TEHNIKA, Društvo za sunčevu energiju "Srbija solar", 2004. 12. Lambić, M.: SOLARNE INSTALACIJE I OBJEKTI, Društvo za sunčevu energiju "Srbija solar", 2004. 13. Lambić, M. idr.: ENERGETSKA EFIKASNOST, Srbija solar, Zrenjanin, 2004. 14. Lambić, M.; Pavlović, N.; Krnjački, M.; Ilić, Č. : ENERGETSKI SISTEMI 1, Srbija solar, Zrenjanin, 2005. 15. Lambić, M.; Pavlović, N.; Tasić, I.; Stojićević, D.: SOLARNA ENERGETIKA, Srbija solar, Zrenjanin, 2006. 16. Lambić, M.; Milošević, Ž.; Kopanja, V.; Milošević, L.: EKOLOGIJA I ENERGIJA, Društvo za energetsku efikasnost BiH, Banja Luka, 2009. 17. Lambić, M.; Avramov, D.: The optimisation of energetics systems, Technical Faculty M. Pupin, Zrenjanin 18. Avramov, D., Lambić, M.: Modelling of Minimization of Energy Conssuption, Symp. Proc. "Energetics and Power Supply Technologies", Novi Sad: 1985, str. 86-89, 19. "Sun in Action II - Solar Thermal Strategy for Europe", ESTIF, 2003 20. Umwelt Deutschland, CD ROM, Uwelt Bundes Amt, D 2000 21. "Estec 2005", 2.Europaen Solar Thermal Energy Conference - Proceedings, Freiburg 2005 22. Econsult: Multi-SOL 2.0 Lernprogramm für Solarthermie, (CD ROM), 2001 23. "Thermische Solaranlagen" - 14. Symposium - Referate, OTTI KOLLEG, Bad Staffelstein, 2004 24. "Solar Heating and Cooling Programe", IEA, Brisel, 2005 25. BINE - Informationsservice - Bonn, projektinfo-s, 26. SOLAR THERMAL - MARKETS IN EUROPE (Trends and market statistics 2006), ESTIF, June 2007 27. EDUSOL, CD ROM, 1999 28. Sicherheitspolitische Bedeutung Erneuerbaren Energien, Schlußbericht, Adelphi Consult & Wupertal Institut, nov. 2007. 29. Erneuerbaren Energien kompakt, Ergebnisse systemanaliytischer Studien, Heidelberg, Mai 2007 30. Geithermische Strom- und Wärmeerzeugung in Deutschland und Europe - Stand und perspektiven, Institut für Energetik und Umwelt, April 2007 31. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Ministvo rudarstva i energetike Republike Srbije, decembar 2004. 32. Wärmepumpen-Leitfaden, Energie-Agentur NRW, dec. 2007 33. Renewables for HEATING and COOLING; International Energy Agecy, nov. 2007 34. PEAK OIL - Das Ende des billigen Erdöls (www.peakoil) 35. Dr Urlich Schmidtchen, Wasserstoff und Brennstoffzellen - Chancen und Grenzen,Deutscher Wasserstoff- und Brennstoffzellen-Verband e.v. (DWV), 2007 36. Wasserstoff - Der neue Energieträger, (DWV), 2007 37. Zahlen und Fakten. Energiedaten. Nationale und Internationale Entwicklung. Bundesministerium für Wirtschaft und technologie (BMWi), Berlin 2005 38. Hennicke P. und Müller M., Weltmacht Energie, Hirzel Verlag, 2005 39. IEA 2004: World Energy Outlook, Međunarodna Agencija za energiju, Pariz 2004 40. European Commission 2007: Communication An Energy Policy for Europe, 2007 41. Green Paper A European Strategz for Sustainable, Competitive and Secure Energy Europoean Commission, 2006 42. Program ostvarivanja Strategije energetike Srbije od 2007 do 2012.g., maj 2005. 43. STROM optimal nutzen, O. Humm, F. Jehle, Ökobuch Verlag 1999. 44. Solar Anlagen, H. Ladener, F. Späte, Ökobuch Verlag 1999. 45. Große Solaranlagen, K.H. Remmers, SOLARPRAXIS, Berlin, 1999.