ЈЕДИНСТВЕНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ИЗРАДУ КОНЗЕРВАТОРСКОГ ПЛАНА

Матеја КАВЧИЋ, мр Борис ДЕАНОВИЧ и Матеј ЗУПАНЧИЋ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНОГ НАСЉЕЂА СЛОВЕНИЈЕ, РЕСТАУРАТОРСКИ ЦЕНТАР Резиме ЈЕДИНСТВЕНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ИЗРАДУ КОНЗЕРВАТОРСКОГ ПЛАНА Конзерваторски план, који се припрема за споменике и конзерваторски план за обнову, који се припрема за урбане цјелине наслеђа, по новом Закону о заштити културног наслеђа (15. фебруар 2008) у Словенији су обавезни саставни део грађевинске односно урбанистичке документације. Јединствена методологија за израду конзерваторског плана била је припремљена на Институту за заштиту споменика културе Словеније, Рестаураторском центру као подлога за припрему закона и као основа за припрему правилника, којима су прописани облик и садржина документа. Основа концепта припреме плана су систематски уређене информације које су нужне за очување наслеђа. План се дели на аналитички и плански део, који доносе: - разумевање баштине, - оцену културног значаја наслеђа, - оцену стања наслеђа, - усмерења за учување/план обнове. Циљ припреме јединствене методологије био је остварити основне приступе којима се равноправно третирају све целине културног наслеђа и резултат које су међусобно упоредиви документи. Конзерваторски план објашњава зашто је наслеђе важно, и даје усмерења потребна да се брине о наслеђу кроз одржавање, поправке и управљање будућим развојем. Кључне ријечи: конзерваторски план, урбано наслеђе, културни значај, методологија, обнова Зашто конзерваторски план? До 2008. године, упркос униформном уређењу служби за очување културног наслеђа, у Словенији нису постојала јединствена упутства за израду конзерваторских програма. Постојале су оквирне упуте Научног већа Института за заштиту споменика културе, које су различите струке у различитим деловима Словеније различито тумачиле. Идеја за утврђивање јединствене метологије за израду конзерваторског плана потиче из међународних институција, политика, докумената и споразума. Инспирисани смо били са стране оних који су по нашем мишљењу најбољи у овој професији. Наше размишљање произлази из уверења да се конзерваторске професије у свету не деле на "наше" и "њихове" него на оне "боље" и оне "горе". Као земља потписница међународних уговора, у складу са глобалним значењем конзерваторске професије, придржавамо се највиших критерија међународног права, споразума и конвенција, а међу њима је потребно усвојити филозофију конзервације, коју представља Burrski dokument аустралског ICOMOS-а. Поређењем метода у међународној арени, открили смо да је већина радних упутстава и примера објављена у енглеском говорном окружењу. То не значи да се конзерваторски планови другде у Европи не производе, већ само да је на другим језицима мање објављених материјала. Сврха конзерваторског плана је дугорочно очување наслеђа. Он обухвата холистички поглед на наслеђе и све његове компоненте. У плану су систематски уређене информације које су нужне за очување наслеђа. Конзерваторски 395

план може бити и кратак документ. Важно је да израдимо процену културног значаја наслеђа и размотримо факторе који чине културно наслеђе крхким и угроженим, те на основу тога креирамо смернице за заштиту које су неопходне за одржавање препознатог значаја. Израдом сукцесивних корака, осигурана је конзистентност аргумената из којих призлазе усмерења. Ово успоставља бољи дијалог с јавношћу и веће разумевање разлога из којих је служба предложила власнику одређене мере. Ко прави конзерваторски план? Страховања да план захтева више рада од обичног рада на документима за заштиту, јесте сувишно. Неопходно је да припрема планова не буде само у домену јавних служби за заштиту непокретног културног наслеђа, већ и вањских извођача, можда чак и свесних власника. Служби мора бити омогуcћено право на контролу или ревизију планова. Бар у почетку, то је једини начин да се обезбеди адекватан стандард њихове израде, а правилником је регулисан стандард садржаја и формата. Због комбинација вредности које су саставни део наслеђа и сложености проблема конзервације, неопходан је тимски рад. Ово се показало на споменицима, у последњих неколико година, као једино могуће решење. Конзерваторски план припремају стручњаци за све врсте наслеђа, у складу с јединственим стандардима. У израду се укључују: менаџер/власник, кустос, архитекта урбаниста, конзерватор-рестауратор, археолог, историчар уметности, пејзажни архитекта, занатлија-мајстор, инжењер-стручњак за материјале, стручњак за изградњу, супервизор... (Видети Усмерења за образовање и обуку на подручју заштите споменика, ICOMOS Коломбо 1993). Шта је конзерваторски план? Сврха конзерваторског плана је дугорочно очување наслеђа. Он обухвата холистички поглед на наслеђе и све његове компоненте, објашњава зашто је наслеђе важно, и даје усмерења потребна да се брине о наслеђу кроз одржавање, поправке и управљање будућим развојем. План се дели на два главна дела, аналитички и плански, и четири садржајне целине: - разумевање баштине, - процена културног значаја наслеђа, - рањивост/угроженост наслеђа, - усмерења за очување/план обнове. Конзерваторски план за обнову део је детаљног плана општине у којој се планира потпуна обнова урбаног наслеђа, културних пејзажа, као и других области које су део урбаног наслеђа. Њиме се осигурава конзервација културне вредности и развојни потенцијал баштине. 396

Методологија израде конзерваторског плана 1. Разумевање баштине Почетак конзеваторског рада је упознавање и учење о наслеђу. Упознајемо га кроз: - прикупљање података доступних у литератури, кроз разне изворе, катастар, итд.; - поређење са сличним случајевима; - истраживање наслеђа, анализе стања, промене и развој, тренутни и претходни менаџмент. Свеобухватно сагледавање наслеђа је предуслов и основа за квалитетну процену културног значаја. Претходне студије морају бити генерално недеструктивне (уп. Повеља из Burre, члан 28) и у овој фази имају за циљ разумевање наслеђа, а не планирање интервенција. Ако нема довољно средстава за њих, увек је неопходно да се добије што више информација, тако да ће план садржати довољно података за одговорно доношење одлука. Додатна истраживања врше се приликом израде детаљног плана конзервације и рестаурације. У аналитичком раду дефинира се општи значај (развој простора, функционални, технички, економски, еколошки и други услови ) и специфичности простора (природне границе, силуете, доминанте, погледи, стамбене целине, уличне мреже, стамбене специфичности и друго). 2. Културни значај наслеђа Процена културног значаја баштине је други део конзерваторског плана и има кључну улогу у одлучивању о томе како очувати наслеђе. Све одлуке о будуcћности (од дневног одржавања до дугорочног менаџмента) морају узети у обзир културно значење наслеђа и тако обезбедити његово очување. У обзир се узимају сви аспекти, без непотребног нагласка на индивидуалним вредностима или компонентама дела наслеђа на рачун других. Као и код разумевања баштине, и у процени културног значаја нужно је поређење са сличним случајевима; на тај начин стављамо баштину у шири контекст. Културни значај наслеђа процењујемо процесом евалуације. Истражујемо комплекс вредности наслеђа, које оцењујемо утврђеним критеријумима кроз: - историјски значај, - естетски значај, - научни значај, - друштвени значај или друго. Критична процена стања утврђује стање наслеђа у односу на његову очуваност, међусобну усклађеност компонената простора и доследност сигурносних режима, све у односу на материјал, садржај и дизајн. 3. Рањивост/угроженост наслеђа Баштина је ранљива због општих извора који потенцијално прете њеном постојању или уништењу њеног културног значаја. То су природне и друге непогоде, утицај околине, неусклађени закони, некоординирано просторно планирање, друштвени догађаји и друго. 397

СЛИКА 1. ШЕМА КРИТЕРИЈУМА ЗА ЕВАЛУАЦИЈУ КУЛТУРНОГ ЗНАЧАЈА, ЗУПАНЧИЧ, КАВЧИЧ, ДЕАНОВИЧ 2009. Баштина је угрожена када јој због разних опасности прети губитак или уништење културног значаја. На то могу утицати фактори као што су неприкладно понашање, лоше одржавање, прекомерна употреба и друго што директно доводи до оштећења материјалне грађе баштине. Ако схватимо рањивост/угроженост културног наслеђа и његов значај, можемо боље утицати на његову будућност. Процена рањивости/угрожености идентификованог културног значаја изведена је из стања културне баштине и стопе културног значаја и свих фактора који је угржавају. 4. План обнове Закључни део конзерваторског плана обезбеђује усмерења за очување наслеђа. Усмерења траба да буду у складу с идентификованим културним значајем и проценом рањивости/угрожености. Њима идентифицирамо мере које ће обезбедити очување културног значаја. Циљеви усмерења су: - употреба принципа професије (однос према очувању целине, одрживог развоја, аутентичности, и друго), - заустављање пропадања баштине и идентификација приоритета поправке и конзерваторских интервенција, - олакшавање развоја и усмеравање промена на начин који није штетан за културну важност наслеђа, - обезбеђивање додатних истраживања и пројеката. 398

Конзерваторски план за обнову дефинира: - концепт рехабилитације урбанизма у односу на све предходне процене аналитичког рада - начине реновирања простора с аспекта архитектонских, социјалних, економских, еколошких, енергетских и осталих услова, - услове у погледу очувања културног значаја простора и његових компонената. СЛИКА 2. ШЕМА КОНЗЕРВАТОРСКОГ ПЛАНА, ЗУПАНЧИЧ, КАВЧИЧ, ДЕАНОВИЧ 2009. Консерваторски план у поређењу са старом верзијом,»конзерваторским програмом«, не уноси битно другчије садржаје; разлика између њих је у начину презентације одлука. У плану је потребно да одговорите на 4 (универзална) питања: 1. Шта смо? 2. Шта је (су) културни значај(и) овога? 3. Да ли је културни значај угрожен? 4. Шта треба урадити да се очува наслеђе и његов културни значај? 399

Литература 1. Adaptive Reuse. Australian Government, Department of the Environment and Heritage, Canberra, 2007. 2. Assesing Heritage significance. NSW Heritage Office, Sydney, 2007. 3. Australian Government, Department of the Environment and Heritage, 2006: Management Plans for Places on the Commonwealth Heritage List - A guide for Commonwealth agencies. 4.Australian Heritage Commission, 2001: Australian Historic Themes, A framework for use in heritage assessment and management. Canberra. 4. Australian Heritage Commission, 2002: Australian Natural Heritage Charter for the Conservation of Places of Natural Heritage Significance, Canberra. 5. Australia ICOMOS, 1999: The Burra Charter (The Australia ICOMOS charter for places of cultural significance, Burra. 6. China ICOMOS, 2000: Principles for the Conservation of Heritage sites in China, The Getty Conservation Institute 7. Clark, K., 1998: Conservation Plans in Action. English Heritage, London. 8. Clark, K., 2001: Informed Conservation. English Heritage, London. 9. Conservation Management Plan. Heritage Lottery Fund, London.Conservation Principles Polices and Guidance. English Heritage, London. 10. Conservation Principles for the Sustainable Management of the Historic Environment. English Heritage, London. 11. De la Torre, M., 2002: Assesing the Values of Culrural Heritage, Research Report. The Getty Conservation Institute, Los Angeles. 12. Fielden, B. M., Jukilehto, J., 1998: Manegment Guidelines for World Cultural Heritage Sites. ICCROM, Rome. 13. Fister, P., 1986: Konservatorski programi upravičenost, uspešnost in vloga v načrtovanju ter izvedbi prenove stavbne dediščine. Varstvo spomenikov št. 28, Ljubljana, str. 13 33. 14. Heritage Lottery Fund, 2004: Conservation Management Plans Model BriefH, London. 15. Heritage Lottery Fund, 2004: Conservation Management Plans Checklist, London. 16. Historic Scotland, 2000: Conservation Plans, A guide to the Preparation of Conservation Plans. 17. Hody, E., 2001: Vernacular Architecture in the central Danube Region, Preservation, Renewal and Philoosphy of Repair, Bundesdenkmalamt, Dunaj. 18. Information Paper Register on Heritage Places, Heritage Council of Western Australia, 2001. 19. Karg, D., 2002: Andforderungen an eine bestandsdokumentation in der Baudenkmalpflege, Barndenburgisches Landesamt fur Denkmalpflege und Archäologisches Ladesmuseum, Michael Imhof Verlag, Petersberg. 20. Kerr, J. S., 2004: Conservation Plan. National Trust Australia, Sydney. 21. New Zealand Historic Places Trust, 2004: Heritage Management Guidelines for Resource Management Practitioners, Wellington. 22. NSW Heritage Office, 2003: Conservation Management Plan (CMP) Assesement Checklist, Sydney. 23. NSW Heritage Office, 2004: Investigating Heritage, Draft Guideline. 24. Pirkovič, J., 1993: Osnovni pojmi in zasnova spomeniškega varstva v Sloveniji. Vestnik št. XI, Ljubljana. 400

Summary Mateja KAVCIC, Boris DEANOVIĆ M.Arch., Matej ZUPANCIC INSTITUTE FOR THE PROTECTION OF CULTURAL HERITAGE OF SLOVENIA, CONSERVATION CENTRE UNIFORM METHODOLOGY FOR THE PREPARATION OF THE CONSERVATION PLAN In 2008 year, it was adopted the new Law on cultural heritage protection in Slovenia. It is introduced two new document related to the restoration of cultural heritage that is the Conservation plan (prepared for the example of monuments restoration) and Conservation plan for restoration that is prepared for the urban units of heritage. Both documents are mandatory part of building and urban planning documentation. Uniform methodology for preparation of conservation plan was prepared by the Restoration center as the base for preparation of the Article of Law and as base for preparation of the Rule book, where described the form and features of the document. The Rule book for preparation of Conservation plan for urban ensembles was adopted in September of this year. The aim of preparing the uniform methodology was to create basic hypotheses, which equally covered all units of cultural heritage and as the result having applicable documents. Conservation plan explains why the heritage is important, and gives the directions need to be concerned about the heritage through the maintenance, repairs and management of future development. Purpose of the conservation plan is a long-term preservation of the heritage. It includes a holistic view of the heritage and all its characteristics. The plan contains systematically arranged information necessary for the preservation of the heritage. It divided into the analytical and planning section, and including the following: - understanding of the heritage, - estimate of the cultural significance of the heritage, - estimate of the heritage status, - guidelines for the preservation/restoration plan. 1. Understanding of the heritage Commence of the conservation work is the introduction and learning about heritage. It is understood through the following actions: - Collection of data available in literature, through various sources, cadastre, etc; - Comparison with similar cases; - Research of the heritage, analysis of the state, changes and development, current and previous management. Through the research activities, we came to the general knowledge about heritage, to the understanding of its characteristics, development and values. Understanding of the heritage must be the basis for the assessment of its cultural significance. 2. Cultural heritage significance Assessment of the cultural heritage significance is a second part of the conservation plan and having the key role in making decision about how to preserve the heritage. All decisions about the future (from daily maintenance to a long-term management) must take into account the cultural significance of the heritage and thus ensure its preservation. It will be taken into account all aspects without unnecessary emphasis on individual values or the component of the part of heritage. Like in the understanding of the heritage, as well in the estimate of the cultural significance it is necessary to perform the comparison with similar cases; in that way we put heritage into the broader context. Cultural heritage significance is estimated by the evaluation process. Values of the heritage are estimated according to the historical, aesthetic, scientific, social or other criteria. Assessment of the cultural significance is a comprehensive review of all assessments that determine the following: - historical significance, 401

- aesthetic significance, - scientific significance, - social significance or - other significances of the heritage. 3. Estimate of the status: vulnerability/risk of violation Formation of the urban planning complexes of the heritage, its views, facility, construction materials and etc., is a vulnerable process due to general sources potentially threaten to its existence or destructions of its cultural significance. These are the natural and other disasters, the environment impact, non harmonized laws, social events, etc. There is as well the risk of violation for the heritage, because of the different dangers it threats the loss or destruction of the cultural significance. Factors such as the inappropriate behaviour, poor maintenance, excessive use and other direct factors could contribute to the violation of the heritage. If we understand what the vulnerability is and the risk of violation to the cultural heritage and what is its significance, we can make a better impact on its future. Estimate of the identified cultural significance is derived from the status of the cultural heritage and the rates of the cultural significance and all factors that endangering this heritage. 4. Restoration plan Final part of the conservation plan provides the guidelines for the heritage preservation. Restoration plan of urban planning ensemble must be in accordance with the identified cultural meaning, estimate of the vulnerability/endangering. This plan will identify the measures that will provide the preservation of the cultural significance. Objectives of the restoration plan are the following: - use of the profession principles (relation to the preservation of the ensemble, sustainable development, authenticity, etc.,) - restraining of the heritage degeneration and the identification of the priorities in the repair and conservation interventions. - facilitating the development and directing the changes in the way not harmful for cultural significance of the heritage, - the way of the settlement restoration in terms of the urban planning, architectonic, economic, social, environmental and other aspects. 402