Miločerski Razvojni Forum 15, 16, 17. i 18. septembra 2014 godine Pržno, Crna Gora.»Kreativnost, inovacije, dizajn & banke i tržište kapitala«. Zijad Džafić, Ph.D., Professor The Faculty of Economics, Tuzla University, BiH 16 Septembar 2014.
Strategija Evropa 2020 - pet glavnih ciljeva 1. 75% populacije u dobi između 20-64 godine starosti trebalo bi biti zaposleno. 2. 3% BDP-a EU treba investirati u istraživanje i razvoj (1% javni sektror, a 2% poslovni sektor). 3. Treba ispuniti klimatsko-energetske ciljeve 20/20/20 (uključujući i povećanje do 30% smanjenja emisije ukoliko okolnosti dozvoljavaju). 4. Postotak osoba koje rano napuste školovanje trebao bi biti ispod 10%, a najmanje 40% mlađe generacije trebalo bi završiti tercijarni stepen obrazovanja. 5. 20 miliona manje ljudi trebalo bi biti u opasnosti od siromaštva.
Stubovi konkurentnosti privrede Osnovni faktori 1. Institucije 2. Infrastruktura 3. Makroekonomska stabilnost 4. Zdravstvo i osnovno obrazovanje Faktori za efikasnost 5. Visoko obrazovanje i obuka 6. Efikasnost tržišta roba 7. Efikasnost tržišta rada 8. Sofisticiranost finansijskog tržišta 9. Poznavanje i korišćenje tehnologija 10. Veličina tržišta Faktori inovativnosti 11. Poslovna sofisticiranost 12. Inovativnost Privreda zasnovana na osnovnim faktorima (BDP per capita < 2000 $) Tranzicija 1-2 (BDP per capita 2000 3000 $) Privreda zasnovana na faktorima efikasnosti (BDP per capita 3000 9000 $) Tranzicija 2-3 (BDP per capita 9000-17000 $) Privreda zasnovana na faktorima inovativnosti (BDP per capita >17000 $) Izvor: Izvod autora prema podacima The Global Competitiveness Report (2012),WEF.
Primjeri zemalja u pojedinim fazama razvoja Faza I. Prelaz iz faze I. u fazu II. Faza II. Prelaz iz faze II. u fazu III. Faza III. BDP p.c. USD <2000 BDP p.c. USD 2000-3000 BDP p.c. USD 3000-9000 BDP p.c. USD 9000-17000 BDP p.c. USD >17000 Bangladeš Armenija Albanija Australija Bolivija Azerbejdžan Hrvatska Austrija... Egipat Bosna i Hercegovina Estonija Belgija Etiopija... Mađarska Češka Republika... Bugarska...... Indija Jamajka Crna Gora... Njemačka...... Čile Litvanija... Nigerija Ukrajina............ Makedonija... Slovenija......... Slovačka... Vijetnam Venecuela Srbija Urugvaj Švedska Izvor: Izvod autora prema podacima WEF (2010.,11).
Populacija u milionima BDP p.c. PPP (EUR) Stopa nezasposlenosti u % Inflacija (Indeks potrošačkih cijena) u % Tekući račun platnog bilansa (%BDP) Priliv FDI p.c. u milionima EUR Vanjski dug (% BDP-a) Izvoz roba i usluga (% BDP-a) Uvoz roba i usluga (%BDP-a) Osnovni makroekonomski indikatori o analiziranim zemljama Tranzicijske zemlje Zapadnog Balkana Albanija 2,8 7900 14,0 2,0-10,4 900 54,2 34,0 56,0 BiH 3,8 6600 28,0 2,1-9,0 400 27,8 42,0 65,0 Crna Gora 0,6 10600 20,0 4,1-15,0 500 39,4 40,0 66,0 Hrvatska 4,2 15000 15,7 3,4-0,7 600 105,1 42,0 42,0 Makedonija 2,0 8800 31,0 3,3-3,2 105 67,6 49,0 72,0 Srbija 7,1 8800 24,0 7,8-11,0 200 86,0 36,0 51,0 Posttranzicijske zemlje Estonija 1,3 18100 10,2 4,2-2,0 1000 98,0 92,0 88,0 73,0 69,0 Češka Republika 10,5 20300 7,0 3,5-1,5 6000 49,7 Litvanija 3,0 17800 13,2 3,2-1,1 800 75,6 78,0 79,0 Slovenija 2,1 20300 8,9 2,8 2,4 112 114,6 72,0 71,0 Izvor: Izvod autora prema: WIIW Handbook of Statistics 2013. Wien: The Vienna Institute for International Economic Studies
Ocjena konkurentnosti privreda u zemaljama regiona za period 2003-2013. 2003-2004- 2005-2006- 2007-2008- 2009-2010- 2011-2012- 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 (102) (104) (117) (125) (131) (134) (133) (139) (142) (144) Albanija - - 100 98 109 108 96 88 78 87 BiH - 81 95 89 106 107 109 102 100 88 Crna Gora 77 89 80 87-65 62 49 60 74 Hrvatska 53 61 62 51 57 61 72 77 76 60 Makedonija 81 84 85 80 94 89 84 79 79 71 Srbija 77 89 80 87-85 93 96 95 95
Institucije u naučnoistraživačkoj djelatnosti Naučne institucije I&R organizacije Univerziteti /fakulteti Organizacije za transfer tehnologija Centri za transfer tehnologija Organizacije povezivanja I&R jedinice Naučnoistraživačk i instituti Naučnoistraživačk i centri Naučnoistraživačk e laboratorije Istraživačko razvojni instituti Istraživačko razvojni centri Istraživačko razvojne laboratorije Inovacioni centri Naučnotehnološki parkovi Naučnotehnološki inkubatori Izvor: Strategija razvoja nauke BiH 2010-2015.
Stanje MSP i zaposlenosti u MSP u zemljama u okruženju Zemlja Broj MSP i drugih privrednih subjekata Broj zaposlenih u MSP i drugim subjektima Br. zaposlenih po 1 preduzeću cco 1. Srbija 296.086 906.669 3 2. Hrvatska 182.010 1.128.673 6 3. Makedonija 53.882 214.471 4 4. Crna Gora 26.883 54.476 2 5. Slovenija 105.272 649.744 6 6. BiH 114.995 388.361 3 Republička agencija za razvoj malih i srednjih poduzeća i poduzetništva Republike Srbije, [2] Hrvatska gospodarska komora - Sektor za industriju, Izvještaj o malom gospodarstvu i obrtništvu, Ministarstvo rada i poduzetništva Republike Hrvatske, Zagreb, 2007., str. 17 [3] Ministry of economy of The Republic of Montenegro, Vlada Crne Gore, Podgorica, 2007., str. 35 [5] 22.9.2014 9
Indeks ekonomskih sloboda za period 2008-2014. 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (157) (179) (179) (179) (184) (177) (178) Rang Rang Rang Rang Rang Rang Rang Albania 63 62 53 69 57 58 54 BiH 119 134 110 104 104 103 101 Montenegro - 94 68 76 72 70 68 Croatia 116 116 91 82 83 78 87 Macedonia 73 78 55 55 43 43 43 Serbia - 108 105 101 98 94 95 Izvor: Izvod autora prema Index of Economic Freedom, Heritage Foundation 2008-2014.
Ranking of Index of Economic Freedom of WBC for the period of 2007-2014
Dinamika stopa zaposlenosti i nezaposlenosti mladih
Business Start-Up Center Univerziteta u Tuzli cilj promocija i razvijanje ideje poduzetništva kod studenata dodiplomskog i postdiplomskog studija na Univerzitetu u Tuzli. Centar studentima pruža edukaciju iz biznis planiranja kroz treninge i konsultacije, te usluge biznis konsaltinga s ciljem da podrže studente i diplomce da osmisle i razviju ideje zasnovane na znanju i započnu vlastiti biznis. Centar je osnovan u saradnji sa Republikom Austrijom, koja je izdvojila značajnu sumu novčanih sredstava obezbjedjujući stručnu i tehničku pomoć za osnivanje Centra, te pokretanje najboljih malih preduzeća studenata Centra. Na Univerzitetu u Tuzli uz podršku Business Start-up Centra pokrenuli 15 malih preduzeća.
BIT Centar Ima za cilj da omogući mladim perspektivnim stučnjacima i poduzetnicima da uspostave i razviju svoj posao iz oblasti IKT-a. BIT Centar se sastoji od tri zgrade sa ukupno oko 1.700m2 u centru grada. Pored kancelarijskog prostora sa savremenom opremom Centar pruža i stručne usluge: poslovni konsalting, poslovne treninge, poslovno povezivanje, transfer znanja i tehnologija. BIT Centar sarađuje sa Univerzitetom u Tuzli, posebno Elektrotehničkim fakultetom, na izgradnji i selekciji najboljih kadrova iz informaciono komunikacionih tehnologija.
BIT Centar TUZLA 20 kompanija u BITu 101 zaposlenik svaki dan dolazi na posao Obrazovna struktura: 60,4% sa VSS diplomom, 27,72% studenti, 11,88% Mr. i Dr. Trening Centar 5 godina rada preko 4000 ljudi educirano Od otvaranja do danas: 42 komanije su bile u BIT Centru 4 projekta razvoja ideje 1 ICT Laboratorija 23 kompanije je napustilo BIT center 150 je ukupan broj ljudi koji je radio u kompanijama koje su napustile BIT (danas se taj broj znatno povećao u polovini tih kompanija)
Uloga univerziteta u učenju i podsticanju razvoja Pored ekonomskih i društvenih efekata na nivou države, zapošljivost studenata nakon završenog obrazovanja osnovni je kriterij vrednovanja i akademskog programa. Upravo kapacitet da studenti razmišljaju poduzetnički, može značajno utjecati na njihovu buduću karijeru. Najbolji primjeri za to su Univerzitet u Kembridžu i njegov Cambridge Technopole, koji predstavlja geografsku oblast zasnovanu na razvoju visokih tehnologija i jedan je od najbrže rastućih regiona u Velikoj Britaniji.
Poduzetništvo i univerzitetsko obrazovanje Poduzetništvo se izučava na svim nivoima univerzitetskog obrazovanja, a najviše u okviru postdiplomskih studija. Analiza135 evropskih fakulteta pokazuje sljedeće rezultate: Nivo studija Procenat Dodiplomski studij 50% 50% Postdiplomski studij 63% 63% Doktorski studij 23% 23% Izvor: European Commission, 2008, str. 136
Važnost Gazela 22.9.2014 18
Struktura SMEs u ekonomiji 22.9.2014 19
Mapa 1: Broj gazela prema zemljama Izvor: Mitusch, Schimke, 2011, str. 22
Triple Helix partnerstvo Može podržato zemlje u jačanju inovacija olakšavanjem saradnje između akademske i poslovne zajednice, te lokalne vlade. Studija OECD-a u poljoprivredno prehrambenom sektoru BiH, (OECD, 2013
HVALA NA PAŽNJI