DNEVNI IZVEŠTAJ utorak, 1. novembar 2016

Banka grupe Analiza finansijskih tržišta Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ utorak, 1. novembar 2016 Pregled kurseva 12.0 EUR/RSD EUR mn 0 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD 123.063 123.1620-0.09% -1.26% 112.173 112.3126-0.12% -0.96% 113.3637 113.6390-0.2% -0.99% 137.186 136.8163 0.27% 17.0% 123. 123.0 122. 122.0 3 30 2 20 1 10 0 Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zaključno sa spot valutom obavljene na dan 31.10.2016. do 12:30 časova iznosio 9,1 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 123,1029 za 1 evro. Promet na MDT Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD 1.0981 1.098-0.0% -1.10% 1.0860 1.086 0.13% 0.20% 0.8969 0.900-0.0% 16.92% 1.222 1.218 0.7% 12.81% 10.82 10.7 0.08% -21.69% EUR/USD 1.16 1.1 1.1 1.13 1.12 1.11 1.1 Ekonomski indikatori za tekući dan: Vreme Zemlja/ Region Naziv indikatora Period Prethodna Projekcija 1:00 ISM Proizvodnja Oktobar 1. 1.7 1.09 1.08 Tržište novca Kamatne stope NBS Referentna stopa.00% Sledeća odluka 10.11.2016 Depozitna olakšica 2.0% Kreditna olakšica.0% Repo operacije (7 dana) 2.92% RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Beonia Belibor 3M 6.. BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps) 2.82% 2.8% -0.02 3.31% 3.31% 0.00 3.2% 3.% -0.02 3.67% 3.71% -0.0 3. 3 2. 2 Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka 0.00% 0.0% 0.2% -0.7% Sledeća odluka 8.12.2016 2.11.2016 EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M 0. 0.3 0.2 0.1 0, EBF EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Međubankarsko tržište - Evropa 31.10.2016 28.10.2016 Promena (bps) -0.332% -0.31% 0.019-0.372% -0.373% 0.001-0.313% -0.313% 0.000-0.212% -0.212% 0.000 Izvori: ECB, EBF -0.1-0.2-0.3-0. Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps) 0.3% 0.33% 0.001 EURIBOR ISDA 3Y FIXING -0.13% -0.122% -0.013 0.88% 0.886% -0.002 EURIBOR ISDA Y FIXING -0.007% 0.009% -0.016 1.26% 1.28% -0.002 EURIBOR ISDA 10Y FIXING 0.8% 0.03% -0.018-0.78% -0.78% 0.000 USD ISDA 3Y FIXING 1.200% 1.177% 0.023-0.730% -0.730% 0.000 USD ISDA Y FIXING 1.362% 1.37% -0.013-0.6% -0.6% 0.000 USD ISDA 10Y FIXING 1.712% 1.713% -0.001 Izvori: IBA, Bloomberg

nov.1 dec.1 jan.16 feb.16 mar.16 apr.16 maj.16 jun.16 jul.16 avg.16 sep.16 okt.16 Služba za analizu finansijskih tržišta Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 2013-danas Izvor: Upava za javni dug Ročnost 3 meseca 6 meseci 3 nedelje 2 godine 3 godine godina 7 godina 10 godina 2 meseca amortizacione Državne hartije od vrednosti RSD Datum Prethodna 0.02.2016 2.7% 2.79% 01.09.2016 2.6% 3.2% 28.09.2016 3.8% 3.9% 13.06.2016.30%.9% 13.10.2016.79%.00% 20.10.201 6.0% 10.80% 2.10.2016.6%.98% 21.10.201 12.99% 23.06.2016 Ref. stopa NBS + 0.2% Ref. stopa NBS + 0.% 1.0 12.0 10.0 8.0 6.0.0 2.0 3y 3m 3w 6m NBS key rate y 10y Izvor: Uprava za javni dug Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta Iznos bps JP Morgan EMBI Srbija 30 320 280 260 20 Državne hartije od vrednosti EUR Ročnost Datum Prethodna 3 nedelje 2 godine 3 godine godina 10 godina 1 godina 19.10.2016.20% - Izvor: Uprava za javni dug 200 20.06.2016 0.79% 0.8% 28.07.2016 1.09% 1.18% 22.06.2016 2.9% 2.9% 08.09.2016 2.90% 3.% 2.0.2016.20%.0%, JPMorgan 220 Izvori: Ministarstvo finansija, Banca Intesa Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred B1 BB- BB- Serbia y 2017 2.287% 2.31% 1.90% Izgledi Pozitivni Stabilni Stabilni Serbia y 2018 2.871% 2.903% 1.982% datum 18.3.2016 1.7.2016 17.6.2016 Serbia 7y 2020 3.692% 3.711% 2.639% Serbia 10y 2021 3.872% 3.879% 2.629% Serbia 20y 202 6.81% 6.03% Evroobveznica Republike Srbije 2021 118 Cena Prinos (desna skala) 117.8 116.6 11. 11.2 113 112 3.8 111 3.6 110 3. 2

Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 1 Belex line Promet 677.60 1,00.27 7,909,397 Din. 6,219 676.3 1,97.3 10,81,177 Din. 88,018 0.16% 0.20% -27.0% -27.0%.20% 8.68% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex1 0,78 12,36 800 BELEX1 1, Belex line 70 700 1, 60 1,200 0 00 1,000 Dnevna promena kompanija iz Belexa1 3.6% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.% 0.77% -1.01% -0.26% -0.16% KMBN AERO SJPT TGAS MTLC FITO JESV ENHL NIIS ALFA Kompanija ENERGOPROJEKT ENTEL AD BEOG KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGR NIS AD NOVI IMPOL SEVAL AD SEVOJNO ENERGOPROJEKT HOLDING AD BE ALFA PLAM AD VRANJE SUNCE AD SOMBOR LASTA AD BEOGRAD AERODROM NIKOLA TESLA AD BEO SOJAPROTEIN AD INVEST IMPORT AD BEOGRAD VENAC AD RUMA Izvor: Belex Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Promet u Dnevna Nedeljna Simbol Cena RSD P/BV P/E ROE RSD promena promena EPEN 20,926 1,3,89 0.1% -0.11% 8.03 22.30 2.27 KMBN 1,661 1,3,10-0.92% 0.61% 0.0 6.70 6.61 NIIS 66 1,28,10 0.77% 0.92% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A IMPL 2,31 63,770 0.% 6.73% 0.81 8.3 10.27 ENHL 1,31 1,731 0.3% 0.07% 1.7 36.0 0.3 ALFA 3,000 2,000 3.1%.39% 0.82 7.03 12.2 SNCE 2,900 313,200 0.00% 0.00% 0.12 #N/A N/A -7.89 LSTA 70 26,960-1.2% -.30% 0.68 #N/A N/A -18.27 AERO 1,130 227,130-0.2% -3.% 1. 11.3 1.2 SJPT 637 18,21-0.1% 0.00% 0.87 3.7 2.3 INIM 3,000 78,000-19.0% -19.0% 0.09.07 1.92 VNAC 30 70,000 0.00% 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A Tržišna kapitalizacija 8,81,130,370 Din. 27,93,62,916 Din. 106,967,622, Din. 2,21,316,737 Din. 1,768,17,92 Din.,93,608,000 Din. 1,132,100 Din. 1,077,79,80 Din. 38,76,96,00 Din. 9,88,8,788 Din. 122,670,000 Din. 83,98, Din. Rast BDP-a Srbije 2, odsto u trećem kvartalu - Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije (BDP) u trećem kvartalu 2016. godine iznosio je međugodišnje 2, odsto, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Obračun BDP-a za treći kvartal 2016. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja metodom deflacije, biće objavljen 30. novembra, navodi se u saopštenju RZS. Prema prognozama Vlade Srbije, očekuje se da će privredni rast naše zemlje u 2016. godini iznositi 2,7 procenata, nakon prošlogodišnjih 0,8 odsto. (Izvor: Tanjug) Ukupna štednja građana Srbije 8,97 mlrd evra u septembru - Ukupna štednja gradana Srbije iznosila je na kraju septembra ove godine 1.102,8 milijardi dinara, objavila je Narodna banka Srbije (NBS), što je, preračunato po srednjem kursu centralne banke oko 8,97 milijardi evra. Prema podacima iz septembarskog Statističkog biltena NBS, štednja u devizama iznosi 1.03 milijarde dinara (8,7 milijardi evra), dok se na štednim računima u domaćoj valuti nalazi 8,98 milijardi dinara. Od ukupne štednje u devizama, 263,02 milijarde dinara je oročeno na duži rok (2,1 milijardi evra), a 790,82 milijarde dinara na kratak rok (6,3 milijarde evra). U septembru je u domaćoj valuti na kratkoročnoj štednj bilo 39,32 milijarde dinara, dok je 9,66 milijardi dinara činila dugoročna dinarska štednja. Ukupna štednja u januaru ove godine iznosila je 1.073,6 milijardi dinara. (Izvor: Tanjug) Izvoz skočio 10 odsto za devet meseci, industrijska proizvodnja,3 odsto - Ukupna robna razmena Srbije sa svetom porasla je za 7,6 odsto u periodu januar-septembar 2016. godine, na 22,67 milijardi evra, pri čemu je izvoz skočio za 10,1 odsto a uvoz za,7 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine. U posmatranom periodu izvezeno je robe za 9,92 milijarde evra, a uvezeno za 12,7 milijarde, tako da je spoljnotrgovinski deficit smanjen za 7, procenata na 2,8 milijardi evra, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Pokrivenost uvoza izvozom je 77,9 odsto, i veća je od pokrivenosti u istom lanjskom periodu kada je iznosila 7,7 procenata. Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je za devet meseci bila 2,32 milijarde dolara, što je porast od 7,7 odsto na godišnjem nivou. Izvoz je "težio" 11,08 milijardi dolara, i veći je za 10,3 odsto u odnosu na period januarseptembar prošle godine, a uvoz je povećan za,8 procenata na 1,23 milijarde dolara. Deficit je i u dolarskom iznosu smanjen za 7, procenata na godišnjem nivou, na 3,1 milijardi dolara. Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine (31,3 odsto), dok je u uvozu prednjačio Beogradski region sa udelom od,2 procenta. Trgovina sa zemljama članicama Evropske unije činila je 6,7 odsto ukupne razmene, a drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1, milijarde dolara. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosio je 1,99 milijardi a uvoz 0,8 miliona dolara u devet meseci. Pokrivenost uvoza izvozom je 362,1 odsto. (Izvor: Tanjug) 3

REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 0 Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1,98.9 76.61 31.82 6,811.06 1.13 prethodnog dana 1,96.1 76.61 26.28 6,829.12 11.28 Promena (%) -0.28% 0.00% 1.0% -0.26% 0.69% Promena u tekućoj godini (%) 1.9% 7.2% 1.39% -2.76% 3.93% 2,100 CROBEX 80 SBITOP 2,000 800 1,900 70 1,800 1,700 crobex 700 sbi20 1, 60 1,00 SOFIX 8,000 BET 0 7,00 00 sofix 7,000 bet-c 0 6,00 6,000 30,00 DJ Stoxx Balkan 0 00 dj balkan okt.1 dec.1 feb.1 apr.1 jun.1 avg.1 okt.1 dec.1 feb.16 apr.16 jun.16 avg.16 okt.16 Slovenci udvostručuju pošiljku - Ljubljanske mlekarne pripremaju pošiljku od 21.000 litara mleka za Kinu, nakon što su pre mesec dana isporučile tom tržištu 10.000 litara trajnog mleka. Pored Ljubljanskih mlekarni, dozvole za izvoz mlečnih proizvoda u Kinu dobile su još Mlekarna Celeia, Pomurske mlekarne i Mlekarna Planika, izveštava RTV Slovenije, prenosi portal Seebiz. Pomurske mlekarne su još u fazi pregovora za konkretne poslove, a ulazak na kinesko tržište očekuju sledeće godine. Mlekarna Celeia ne proizvodi proizvode sa dovoljno dugim rokom trajanja, koji bi bili prikladni za kinesko tržište. Sa novim ulaganjima u proizvodnju razmišljaće i o ovom tržištu. U Mlekarni Planika za svoje proizvode uglavnom traže bliža tržišta, a na kinesko računaju u slučaju potencijalnog viška proizvodnje. Otvaranjem kineskog tržišta, slovenskim mlekarama se nudi mogućnost ulaska na veliko tržište. Dozvole za izvoz u Kinu mlekare su dobile posle parafiranja protokola u pogledu veterinarskih uslova, što je posebno važno, jer je evropsko tržište trenutno zasićeno, navodi se u informaciji.(izvor: B92) Hrvatska brodogradilista, prevoznici i gradjevinari traže radnike - U Hrvatskoj, zemlji u kojoj je jedan od najvećih problema nezaposlenost, ima poslodavaca koji muku muče s pronalaskom radnika. Brodogradilišta, prevoznici i građevinari traže uvoz radne snage. I nisu jedini. Na nedostatak radnika zbog iseljavanja upozorila je i Privredna komora, a Udruženje poslodavaca traži da se Vlada hitno pozabavi ovim problemom. Ima posla, ima kamiona, ali nema ko da ih vozi. Naći vozače prava je muka za slavonskog prevoznika Branimira Bogdana. ''Danas, odnosno sutra već možemo da zaposlimo minimum 0 vozača'', rekao je Bogdan. A konkretno nude primanja od 7.000 kuna (oko 930 evra) za domaći, a za međunarodni transport u proseku oko 1.000 kuna (2.000 evra). Istu borbu vode gotovo svi prevoznici. Međutim, manjak interesovanja vozače ipak ne čudi. ''Nažalost, vozači imaju 2.100 kuna primanja mesečno. To mu je sutra penzija i sve živo'',objasnio je poziciju vozača Dragutin Ružak. Prema podacima HZZ-a, na berzi su prijavljena 3.963 profesionalna vozača, a više od hiljadu su vozači teretnih vozila i kamiona. Kako onda nema ko da radi? ''Od tih vozača koje oni imaju kod sebe po statistici 90 odsto ih je negde zaposleno, da li rade na crno u Hrvatskoj ili su već u zapadnim evropskim zemljama '', kaže Dragutin Kranjčec, predsednik Udruženja drumskih prevoznika. Pa prevoznici smatraju da je neizbežan - uvoz radne snage. Verovali ili ne - to nije jedini sektor koji vapi za uvozom - tu su građevina, brodogradnja, ali i ugostiteljstvo, kao i turizam. ''Mislim da nije više pitanje trebamo li da otvorimo granice i uvezemo radnu snagu - to ćemo morati da učinimo. Pitanje je samo kako ćemo to učiniti najmudrije i najpametnije i s kojih tržišta ćemo uvesti tu radnu snagu'', rekao je Bernard Jakelić iz Hrvatskog udruženja poslodavaca. ''Ljudi beže zbog slabih plata. I sama radim 6 sati za 1.800 kuna'', rekla je gospođa Marija, po zanimanju čistačica. Predlog kvote za uvoz radne snage u 2017. je 1.00 radnih dozvola. A potrebe tržišta tri su do četiri puta veće. Dovoljan znak da na tržištu rada nešto ne štima. (Izvor: B92)

SVET Indeks Dow Jones Industrial S&P 00 NASDAQ DAX FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 22 Zemlja/Region prethodnog dana Promena (%) Promena u tekućoj godini(%) 18,12.2 18,161.19-0.10%.12% 2,126.1 2,126.1-0.01%.02%,189.1,190.10-0.02% 3.63% Nemačka 10,66.01 10,696.19-0.29% -0.73% Engleska 6,9.22 6,996.26-0.60% 11.0% EU 338.97 30.80-0.% -7.3% Japan 17,2.02 17,6.1-0.12% -8.% 19,000 Dow Jones Industrial 2, S&P 00 18,00 2,200 18,000 2,100 17,00 17,000 dow jones 2,000 1,900 s&p 16,00 1,800 16,000 1,700 1,00, NASDAQ Composite,,200 nasdaq,000,800,,,200,000 3,800 0 DJ Stoxx 20 380 360 nikkei 30 320 280 260 1, DAX 13,000 12,000 dax 11,000 10,000 9,000 8,000 okt.1 dec.1 feb.1 apr.1 jun.1 avg.1 okt.1 dec.1 feb.16 apr.16 jun.16 avg.16 okt.16 23,000 Nikkei 22 21,000 19,000 17,000 dj stoxx 1,000 \ 13,000 11,000 9,000 Cena nafte Brent (USD/bbl) 1, Zlato 0 1,30 0 3 30 1, 1,20 1,200 1,10 1,100 \ 2 okt.1 jan.16 apr.16 jul.16 okt.16 1,00 okt.1 jan.16 apr.16 jul.16 okt.16 22 Vix Indeks Čikaške berze* 20 18 16 1 12 10 Jun-16 Jul-16 Jul-16 Jul-16 Jul-16 Aug-16 Aug-16 Aug-16 Aug-16 Aug-16 Sep-16 Sep-16 Sep-16 Sep-16 Oct-16 Oct-16 Oct-16 Oct-16 * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti Raskol u OPEK-u, čvrsto obećanje nije dovoljno - Nafta je oslabila jer je neslaganje među članicama OPEK-a podrilo napore vodećih proizvođača da postignu sporazum o smanjenju produkcije zarad podrške cenama. Cene naftnih fjučersa u NJujorku pale su 1,1 odsto, nakon klizanja naniže od 2,1 procenat krajem prošle nedelje, javlja agencija "Blumberg". Sastanak članica OPEK-a u petak u Beču završen je bez dogovora o kvotama, prema rečima delegata koji su učestvovali u diskusiji. Takođe, zemlje nečlanice naftnog kartela su okončale pregovore s OPEK-om u subotu bez ikakvih obaveza u pogledu isporuka, rekao je brazilski ministar za naftu i gas Marsio Feliks. Brazil je prisustvovao sastanku kao posmatrač. Američka "laka" nafta WTI za isporuku u decembru pala je za 3 centa na 8,17 dolara po barelu na robnoj berzi u NJujorku, a rano popodne je na berzi u Hong Kongu trgovana za 8,3 dolara. U petak je cena WTI nafte skiznula naniže za 1,02 dolara na 8,70 dolara. Ukupan obim trgovanja bio je oko 3,0 odsto iznad 100-dnevnog proseka. Severnomorska nafta "brent" za decembraske isporuke, čije ugovaranje za taj mesec završava danas, izgubila je na ceni 2 centa (0,8 odsto), spustivši se na 9,29 dolara za barel na ICE evropskoj berzi fjučersa u Londonu, posle pada od 1, odsto u petak. U odnosu na početak meseca, cena "brenta" je i dalje u plusu za 0,9 procenata. Cena "brenta" za januarske isporuke splasnula je za 17 centi, na 0,1 dolar po barelu. (Izvor: B92) Stabilan rast BDP-a evrozone posle skoka inflacije - Ekonomski rast evrozone ostao je nizak ali stabilan u trećem kvartalu, pošto je inflacija skočila na 27-mesečni maksimum zbog bojazni od Bregzita i predstojećih velikih izbora u Francuskoj i Nemačkoj. Agencija za statistiku Evrostat je saopštila danas da je rast u evrozoni ostao stabilan u tri meseca od jula do kraja septembra, na 0,3 odsto, što je u skladu sa prognozama analitičara koje je anketirala istraživačka kompanija Faktset, prenosi agencija Frans pres. Na 12-mesečnom nivou, rast u evrozoni iznosio je 1,6 procenata. Analitičari kažu da je privrednoj ekspanziji, koja je ostala niska, doprinela Francuska koja se otrgla iz ralja privrednog pada zabeleženog ranije tokom godine, budući da je u trećem tromesečju registrovala rast od 0,2 procenta. Pokazatelji o rastu će, ipak, podgrejati zabunutost u pogledu sposobnosti evropske privrede da otvara nova radna mesta i da značajno podstakne povećanje inflacije. Rast bruto domaćeg proizvoda za celu 28-članu Evropsku uniju iznosio je u trećem tromesečju 0, procenta, što je takođe u skladu sa očekivanjima analitičara. Potrošačke cene u evrozoni, koje su prošle godine tonule u deflatorne vode i isplivavale iz njih, porasle su za 0, procenata, što je najviši nivo od juna 201. Uprkos tome što je inflacija na najvišoj koti u više od dve godine, ona i dalje daleko zaostaje za ciljanim nivoom Evropske centralne banke od blizu 2,0 procenta. (izvor: Tanjug) Kontakt Analiza finansijskih tržišta Odeljenje za brokersko-dilerske poslove Vladimir Gavović 201-1263 Snežana Spasojević 201-3621 Snežana Topalović 201-1 Dragomir Milin 201-3622 research@bancaintesa.rs Biljana Radosavljević 201-1672 broker@bancaintesa.rs Kastodi Vitomir Marić 201-131 Prodaja deviza pravnim licima Olivera Glišić 201-131 Darko Karanović 201-362 kastodi@bancaintesa.rs Boban Todorović 201-3626 Dragan Ignja 201-3627 201-362 trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd.