Економски погледи, 2/2009, стр. 25-32, Прегледни рад, UDC (005.72) ИНВЕСТИЦИОНА ПОЛИТИКА ДОБРОВОЉНИХ ПЕНЗИОНИХ ФОНДОВА НА ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ СРБИЈЕ VOLONTARY PENSION FUNDS INVESTMENT POLICY IN SERBIAN FINANCIAL MARKET Александар Доганџић Економски факултет Приштина - Косовска Митровица, Србија Соња Доганџић Висока школа струковних студија Блаце, Србија Сажетак: Пензиони фондови представљају једну од основних врста институционалних инвеститора који се могу срести на тржишту капитала односно финансијском тржишту. Инвестициона политика коју спроводе пензиони фондови нешто је другачија од осталих институционалних инвеститора оличених у инвестиционим фондовима и осигуравајућим компанијама. Наиме инвестициона политика пензионих фондова је усмерена ка поштовању основних принципа њиховог функционисања кроз поштовање начела сигурности, начела диферсификације портфолија хартија од вредности, начела ликвидности фонда и услова који владају на финансијском тржишту. Кључне речи: Финансије, финансијскo тржиштe, институционални инвеститори и добровољни пензиони фондови Abstract: Pension fund is one of the basic forms of institutional investments that operate in capital market, i.e. financial one. Investment policy conducted by pension funds is slight different in comparison with other institutional investors, more precisely investment funds and insurance companies. Investment policy of pension funds is directed toward respecting basic principles of theirs functioning through principle of safety, principle of portfolio diversification, principle of liquidity and conditions on financial market. Keywords: Finance, financial market, institutional investors, volontary pension funds УВОД Институционални инвеститори који се могу срести на финансијском тржишту оличени су у инвестиционим фондовима, осигуравајућим компанијама и пензионим фондовима. Пензиони фондови јесу институционални инвеститори чији је основни и примарни задатак да обезбеди стабилне и континуиране исплате пензија својим клијентима у уговореним роковима. Наведени задатак пензионих фондова у Србији обавља се у условима стално присутне инфлације, константних промена структуре запослених и пензионера у корист пензионера слабо развијеног 25
финансијског тржишта, присутних политичких превирања те морамо констатовати да је као такав изузетно комплексан и тежак.формирање пензионих фондова најчешће се врши на основу дистрибутивног принципа који подразумева исплату пензија из дохотка запослених лица, али и формирање пензионих фондова на основу штедње запослених и инвестирања у изабране хартије од вредности што представља коришћење принципа капитализације. Дистрибутивни принцип је заступљен код традиоционалног метода односно формирања пензионих фондова из текућих доходака запослених. У пракси постоје примери када пензионе фондове организују предузећа за своје запослене, синдикати па и држава за своје запослене (јавни сектор). У овом раду све анализе и интересововање усмерено је ка пензионим фондовима који користе принцип капитализације. Постоје два основна типа капиталних пензионих фондова: 1 фонд са утврђеним доприносим, у оквиру кога сваки од запослених има свој рачун на који се уплаћују средства чија висина зависи од исплаћених зарада. По одласку у пензију запослени може да подигне средства која су се акумулирала на његовом рачуну. Висина ових средстава наравно зависиће и од инвестиционе политике која се спроводила у оквиру конкретног фонда те ће акумулирани износ средстава бити увећан и за инвестициони приход мада увек постоји бојазан и од негативног ефеката инвестиционог ризика. Управљање пензионим фондовима препушта се специјализованим финансијским организацијама, осигуравајућим компанијама, инвестиционим фондовима или банкама а у складу са важећим законским одредбама. фонд са утврђеном исплатом. Као што се из назива може закључити, из овог фонда се након одласка у пензију исплаћује износ који подразумева процентуални део последње плате увећан за број година и код овог фонда с обзиром да нема инвестирања нема ни инвестиционог ризика. Код пензионих фондова се са великом сигурношћу могу предвидети рокови одлива средстава. На основу ове чињенице јасно је да ће се портфолио хартија од вредности формирати на основу планираних прилива и одлива средстава што упућује на усмереност ка дугорочним хартијама од вредности. Анализе портфолија хартија од вредности пензиноних фондова указују да се најчешће инвестира у обвезнице, и то државне, са роком доспећа који се подудара са роковима исплата обавеза фонда и адекватним каматним стопама. 1 Детаљније: Васиљевић, Б. (2002), Основи финансијског тржишта, Завет, Београд 26
Дуго година у већини развијених земаља запада у портфолију хартија од вредности пензионих фондова акције имају маргиналан значај. Оваква ситуација је правдана високим инвестиционим ризиком који се коси са основним задатком портфолио менаџера који су дужни да обезбеде превасходно сигурност пензионих фондова и њихових инвестиција. Међутим, временом, развојем глобалног финансијског тржишта и тежњом која је усмерена ка расту пензионих фондова, долази до ревидирања оваквог става. На пример у САД евидентан је скок са 1% присуства акција током педесетих година на чак 25% учешћа у укупном портфолију пензионих фондова. Инвестициони ризик 2 се наравно везује и за обвезнице. Пад каматних стопа на финансијском тржишту резултирао би смањеним приносима или чак и губитком, што би свакако утицало на смањену способност пензионих фондова да исплате планиране обавезе. Задатак финансијских институција којима је препуштено управљање пензионим фондовима (друштва за управљање пензионим фондом) је да негативне последице наведених појава својим благовременим интервенцијама на финансијском тржишту сведу на минимум. 1. ДОБРОВОЉНИ ПЕНЗИОНИ ФОНДОВИ У Републици Србије усвојен је закон о добровољним пензионим фондовима који регулише својим одредбама и инвестициону политику фондова (пре свега у складу са принципом сигруности). Тренд смањења државних пензија у односу на плате запослених на простору Србије као и демографске промене оправдавају појаву добровољних пензионих фондова који се најчешће дефинишу као облик дугорочне штедње за старост. 3 Исплата државних пензија ни на који начин није везана за уплате и исплате добровољних пензионих фондова. 2 Инвестициони ризик се везује за тржишни ризик, оперативни ризик, ризик ликвидности и ризик усклађености пословања са прописима. У оквиру тржишног ризика издвајају се ризици везани за промене цене хартија од вредности, промену каматних стопа, промену девизног курса и промену цене некретнина. 3 Ближе: Народна банка Србије, Улагања у добровољне пензионе фондове стр. 2 27
Табела 1: Преглед добровољних пензионих фонова и вредности њихових инвестиционих јединица. Ред. бр Назив добровољног пензионог фонда Датум решења Комисије Вредност инвестиционе јединице на дан 08.04.2208 1. DDOR PENZIJA PLUS 28.22.2006 994,32 2. DELTA GENERALI 08.09.2006 1091,64 3. GARANT PENZISKO 16.11.2008 1109,19 DRUSTVO 4. NLB Nova penzija 16.02.2007 5. RAIFFEISEN FUTURE 16.11.2006 1180,44 6. DUNAV 08.03.2007 986,98 7. TRIGLAV 06.06.2007 1002,71 Сада је већ јасно да инвестициона политика добровољних пензионих фонова мора бити усклађена са законом, и у складу са тим средства фонда се могу улагати у : 4 државне записе и друге краторочне хартије од вредности које издаје Република и јединице локалне самоуправе и краткорочне банкарске депозите, на начин који утврди комисија, дугорочне обвезнице и друге дугорочне хартије од вредности које издаје: Република и јединице локалне самоуправе, акционарска друштва регистрована код Комисије чијим акцијама се тргује на берзи, других држава са којима се тргује на организованим тржиштима капитала у земљама ОЕЦД-а чланицама ЕУ, акције: издате од стране акционарских друштава регистрованих код Комисије а којима се тргује на берзама у Републици, издате од стране иностраних акционарских друштава и затворених инвестиционих фондова којима се тргује на органиованим тржиштима капитала у земљама ОЕЦД-а,и чланицама Европске уније, уделе домаћих и иностраних инвестиционих фондова, ако ти инвестициони фондови улажу у хартије од вредности емитената регистрованих у Републици, земљама ОЕЦД-а, или ЕУ. други облик улагања прописан од стране Комисије. Важно је нагласити да фонд може улагати највише до 10% у емисију одређене хартије од вредности, као и једног емитента. 4 Закон о добровољним пензионим фондовима сл. 85/2005 28
Ради добијања јасне слике од инвестиционој политици пензионих фонова потребно је извршити анализу пословних односно инвестиционих активности најбољих фондова на финансијском тржишту Србије. Тренутна вредност инестиционих јединица на тржишту издваја Raiffaisen Future, те из увида у проспект фонда могуће је добити представу о инвестиционој политици која се у датим околностима и ограничењима показала као најперспективнија. Табела 2: Структура имовине Raiffaisen Future добровољног пензионог фонда Рб. СТРУКТУРА ИМОВИНЕ ФОНДА НА ДАН УЧЕШЋЕ 31.12.2007. год. 1. АИК банка а.д. Ниш-Београдска берза 6.04% 2. Енергопројект холдинг а.д. Београд-Београдска 4.17% Берза 3. Металац а.д. Горњи Милановац 1.72% 4. Соја протеин а.д. Бечеј- Београдска берза 0.9% 5. Тигар а.д. Пирот-Београдска берза 1% 6. Обвезнице Републике Србије серија А-2008 16.06% 7. Обвезнице Републике Србије серија А2009 32.98% 8 Средства на рачуну код Uni Credit bank Srbija a.d. 37.11% средства на рачуну фонда 9 Средства на рачуну код Uni Credit bank Srbija a.d. средства на наменском рачуну за куповину обвезница 0.02% На основу напред приказане табеле могуће је закључити да је инвестициона политика пензионог фонда Raiffeasen Futur била усмерена пре свега у обвезнице државе 49,04%, средства на рачуну фонда 37,11% и акције у висини од 13,83%, док је свега 0,02% средстава фонда било на наменском рачуну за куповину обвезница. У обвезнице Републике Србије инвестирано је 49,04%, што је у складу са основним принципом функцонисања пензионих фондова да се инвестира у сигурне дугорочне хартије од вредности. У акције је инвестирано укупно 13,83%, и то по мишљењу портфолио менаџера акције предузећа која се на Београдској берзи котирају као најуспешнија. Наведени податак указује да су пензиони фондови у Србији прихватили искуства високоразвијених економија и инвестирали релативно висок проценат расположивих средстава у акције, на основу чега би се могао очекивати и раст вредности 29
фонда. Добар део средстава фонда у висини од 37,11% налази се на рачуну у Uni Credit banci, док је свега 0,02% наменски идзвојених средстава за куповину дугорочних обвезница. Графички приказ 1: Приказ инвестиционе политике фонда Raiffeasen Futur Средства за куповину обвезница 0,02% Обвезнице 49,04% Средства на рачуну фонда 37,11% Акције 13,83% Графички приказ 2: Промене вредности у % инвестиционих јединица пензионих и инвестиционих фондова 5 10% 0% -10% -20% -30% Raiff Future Triumph Triglav Dunav Garant Delta plus NLB penzije Focus premijum FIMA proacativ Delta generali Ilirika JIE DDOR penzija DELTA dinamik DK Ekskluziv Raoff AKCIJE Belex line Belex 15-40% -50% -60% 5 www.srbportfolio.com za 09.04.2008. god. 30
Почетком 2008. године политичка нестабилност је по мишљењу великог броја аналитичара утицала и на негативна кретања на финансијском тржишту Србије. Цене акција великог броја Акционарских друштава на Београдској берзи су имале тренд пада, на шта указују и берзански индекси Belex 15 i Belex line. Инвестиционе јединице инвестиционих фондова такође бележе пад као и највећи део инвестиционих јединица пензионих фондова, што се може видети из графичког приказа бр. 2. На основу графикона стиче се увид о кретањима тржишних вредности инвестиционих јединица пензионих и инвестиционих фондова. Уочава се чињеница која упућује да пензиони фондови захваљујући својој инвестиционој политици која је најмању руку конзервативна обезбеђују високу стабилност својих инестиционих јединица па чак и њихов даљи раст. Конзервативна инвестициона политика подразумева улагања у државне хартије од вредности чија је наплативост веома сигурна. Захваљујући оваквој инвестиционој политици добровољни пензиони фондови ће бити у ситуацији да своје доспеле обавезе у виду исплата пензија својих клијената измире у уговореним роковима. С друге стране инвестициони фондови пре свега они који имају агресивнију инвестицону политику имали су најмање успеха, чак шта више забележили су пад својих инвестиционих јединица у тренутно турбулентним условима на финансијском тршишту Србије. Највећи пад забележили су индекси Belix 15 i Belix line. Пензиони систем Србије није квалитетно функционисао у последњих десетак па и више година. Фактори одговорни за наведено стање су многобројни. Прво Србија има јако лошу демографску ситуацију; њено је становништво углавном у позним годинама живота, те на једног радника долазе два пензионера. Економска ситуација у Србији је била изузетно тешка, број незапослених је међу највишима у Европи. Због изузетно лоших услова привређивања велики број субјеката није био у ситуацији да својим запосленима редовно исплаћује порезе и доприносе. Да би пензиони систем могао да функционише и измирује своје обавезе држава је морала да интервенише путем високих дотација. У оваквим условима на финансијком тржишту Србије јављају се добровољни пензиони фондови у оквиру којих заинтересовани улажу одређене суме средстава, у виду штедње, које би се користиле у старости након одласка у мировину као допуна државним пензијама. Реализација основног задатка добровољних фондова ће, на основу свега изнетог у великој мери зависити од висине 31
уплаћених средстава као и изабране инвестиционе политике изабраног добровољног пензионог фонда. ЛИТЕРАТУРА 1. Васиљевић, Б., (2002), Основи финансијског тржишта, Завет, Београд, 2. Економска политика, www.edopol.co.yu, 3. Закон о инвестиционим фондовима, 4. Закон о хартијама од вредности, 5. Правилник комисије о хартијама од вредности, www.sec.sr.gov, 6. Ћировић, М., (2007), Финансијска тржишта - инструменти, институције, технологије, Научно друштво Србије, Београд, 7. Шошкић, Д., и Б. Живковић, (2006), Финансијска тржишта и институције, Економски факултет, Београд, 8. www.deltainvestments.com 9. www.srb.portfolio.com 32