З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације

Образaц 1. Факултет Филолошки УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области друштвено-хуманистичких наука Број захтева:. Датум: З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. ст.5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду ("Гласник Универзитета", број 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: Текстуална основа приповедачког опуса Борислава Пекића (пун назив предложене теме докторске дисертације НАУЧНА ОБЛАСТ: Књижевност ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ:. 1. Име, име једног од родитеља и презиме кандидата: ЈУЛИЈА Драгољуб ПЕШИЋ 2. Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање:. Филолошки факултет Универзитета у Београду 3. Година дипломирања: 2003. 4. Назив магистарске тезе кандидатак: Душан Ковачевић: модели драмске илузије 5. Назив факултета на коме је магистарска теза одбрањена: Филолошки факултет Универзитета у Београду 6. Година одбране магистарске тезе: 2008. Обавештавамо Вас да је Наставно-научно веће Филолошког факултета (назив надлежног тела факултета) На седници одржаној 22.12.2010. године подобна за израду докторске дисертације. размотрило предложену тему и закључило да је тема ДЕКАН ФАКУЛТЕТА проф. др Александра Вранеш Прилог: 1. Предлог теме докторске дисертације са образложењем. 2. Акт надлежног тела факултета о подобности теме за израду докторске дисертације

На основу члана 127 Статута Филолошког факултета Универзитета у Београду и члана 128 Закона о високом образовању, Наставно-научно веће на седници одржаној 22. децембра 2010. године, донело је О Д Л У К У Прихвата се с позитивном оценом извештај Комисије за одобрење теме за израду докторске дисертације коју је мр Јулија Пешић пријавила под насловом: "Текстуална основа приповедачког опуса Борислава Пекића". За ментора је изабран др Михајло Пантић, ред. проф. Доставити: - Именованом-ој, Д Е К А Н - Ментору, ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА - Одсеку за опште и правне послове, - Архиви. Проф. др Александра Вранеш

НАСТАВНО НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Наставно-научно веће Филолошког факултета у Београду изабрало нас је на седници одржаној 30. јуна 2010. године у Комисију за одобрење теме докторске дисертације Текстуална основа приповедачког опуса Борислава Пекића коју је пријавила мр Јулија Пешић. О предложеној теми дајемо следећи РЕФЕРАТ Прозни и драмски писац Борислав Пекић (1930-1992) остао је у књижевној историји упамћен као најподнији српски романсијер друге половине 20. века и један од најзначајнијих српских приповедача тог раздобља. Хомерски разуђен, обавезан историји која продукује митове, Пекићев књижевни опус обухвата сва времена, од митске прошлости, преко формирања хришћанске цивилизације и средњег века, до савремености и далеке, утопијске будућности. Све то прати обиље приповедних поступака и стилова, од критичког реализма, преко жанр-приповедања, фантазмагорије, алегорије, утопије и (научне) фантастике до мемоарске, документане и дневничке прозе. Пекићева проза је у основи ерудицијска, углавном концентрисана на питања митског устројства историје, на велике временске, епске ентитете којима аутор прилази двојако са намером да их реконструиште, промисли њихову генезу, али и иронијски осенчи. Најзначајнија Пекићева дела су Време чуда (роман у причама, 1965), Ходочашће Арсенија Његована (роман, 1970), Успење и суноврат Икара Губелкијана (приповест, 1975), Одбрана и последњи дани (приповест, 1977), Како упокојити вампира (роман, 1977), Златно руно 1-7 (романескни циклус, 1978-1986), Беснило (роман, 1983), 1999 (роман, 1984), Писма из туђине (публицистика, 1987), Атлантида 1-2 (роман, 1988), Нови Јерусалим (приповетке, 1988), Нова писма из туђине (публицистика, 1989), Године које су појели скакавци 1-3 (аутобиографска проза, 1987, 1989, 1990), Последња писма из туђине (публицистика, 1991), Сентиментална повест британског царства (публицистика, 1992).

1.ПРЕЦИЗИРАЊЕ ИСТРАЖИВАЊА Како је истраживачко поље приповедног опуса Борислава Пекића врло широко, разнолико, тематски односно проблемски комплексно, и аналитички захтевно, у смислу да му се може приступити из различитих, подједнако валидних методолошких углова и интерпретативних позиција, Јулија Пешић се одлучила да преиспита начин на који Борислав Пекић у својим приповедним делима (збиркама приповедака и приповедним венцима) користи културом задате, већ постојеће текстове, од Библије, преко митова до најзначајнијих дела европске књижевности и филозофије. Стога је на почетку потребно дефинисати основне одлике приповедачког опуса Борислава Пекића, описати досадашње релевантне налазе књижевне мисли, осмотрити однос Пекићевог приповедног дела према традицији српске и европске прозе и аналитички се фокусирати на приповедна дела у којима се текстови различитог облика и културног порекла узимају или као полазиште за развијање фиктивних светова или као референтна тачка у пишчевом дијалогу са цивилизацијским наслеђем. У досадашњим истраживањима аналитичка пажња била је махом, и то са разлогом, усредсређена на Пекићеве романе, јер они, сви одреда, почивају на рекомбинацији и реинтерпретацији темељних и парадигматичних текстова западне цивилизације, док је у расправама описаног типа у знатно мањој мери било речи о Пекићевим краћим прозним радовима. Истраживачки рад мр Јулије Пешић има за циљ да прикаже и опише процес настанка Пекићевог приповедног дела са становишта употребе, реконтекстуализације и новог смисаоног осветљења како библијских, тако и старијих, митских слојева приповедног текста, па је сагласно томе примарна истраживачка грађа сведена на Пекићева репрезентативна приповедна дела: Време чуда (1965), Успење и суноврат Икара Губелкијана (1975), Одбрана и последњи дани (1977) и Нови Јерусалим (1988). Из тако одређеног аналитичког читања требало би да уследи раскривање наративних поступака којима писац ствара уметнички текст полазећи од текстуалног или митског предлошка, с тим да се посебна пажња обраћа на пародично деструирање или ремитологизовање хришћанских митова, сасвим конкретно, мита о Спаситељу, античког митa о Икару, орфичког и фаустовског мита, и тако даље. Мит, схваћен као велика прича у којој се на затајен начин чува објашњење великих питања човекове егзистенције и судбине, чини матрицу или текстуалну основу приповедног опуса Борислава Пекића. Писац, у крајњем исходу својих приповедних чинова, ствара ново, алегоријско виђење модерног доба у којем се делом понављају, делом урушавају, а делом реинтерпретирају митски обрасци. Приповедачки опус Борислава Пекића, према неподељеном мишљењу многобројних тумача, представља врло сложену и по

много чему енигматичну уметничку грађевину. Сваки аналитички приступ мора подразумевати саоднос који постоји међу елементима те грађевине, како обликовног, тако и смисаоног типа (наративне стратегије, хронотоп, обликовање ликова, алегорија, митопеја). При том, сматра мр Јулија Пешић, у први план анализе израња двојнички дискурс реализован као двојничка антиномија, која се пројектује не само поступком градње јунака у делу, него и улогом наративне синтаксе, тј. огледалским преламањем текстовних деоница које су у чврстој органској вези са односом мита и модерне историје. Та веза није само номинална, већ и суштинска. Она се рефлектује на текст, тј. на његову двострану природу. Другим речима, Пекић синтетишући историјско и митско, реално и фантастично, указује на природу књижевног дела, конструисаног на интеракцији различитих књижевних конвенција, при чему деконструишући предложак, аутор проблематизује и референтне системе од којих полази. То упућује на анализу метапрозног карактера Пекићевих дела и њихову парацитатност. Реч је о специфичној самосвести фикционалног текста у којем се приповеда нека симболична прича, али се уједно наглашава и разоткрива суштина и смисао текста-предлошка, укључујући и начин на који је тај текст конструисан. Рад мр Јулије Пешић настојаће да оцрта и додатно објасни Пекићеве метапрозне приповедне стратегије којима се остварује веродостојност наративне илузије. Упоредно читање сва четири одабрана Пекићева приповедна дела, чији поднаслови упућују на интенционално амбивалентну природу одабраног жанра, пружа богат материјал и за проучавање односа писца према важним питањима постмодерне поетике. Бавећи се трансмутацијом жанра, мита, историје и предања у сваком од наведених дела, Борислав Пекић уводи и друкчији тип наратора. Па ипак, начин излагања и логика приповедања често иду мимо очекиваних модела књижевног говора. Немогућност коначног херменеутичког истраживања текста, немоћ интерпретације као неопозиво успешне потраге за објашњењем и смислом, упућују на размишљање о иронизацији и пародизацији позиције и наратора и његовог односа према причи. Из тог разлога мр Јулија Пешић ће се у свом раду Текстуална основа приповедачког опуса Борислава Пекића бавити и питањима избора формалних решења, функцијом коментара, типовима контекстуализације, као и различитим техникама градње приче у којима аутор пастишира познате приповедне поступке, а укључиће и покушај прихватљивог одговора на питања настанка и развоја Пекићеве иманентне поетике.

2. ЛИТЕРАТУРА: 1. ПЕКИЋ, Борислав: Време чуда, у: Одабрана дела Борислава Пекића, ИРО Партизанска књига, Београд, 1984. ПЕКИЋ, Борислав: Успење и суноврат Икара Губелкијана, у: Изабрана дела књига друга, Соларис, Нови Сад, 2001. ПЕКИЋ, Борислав: Одбрана и последњи дани, у: Изабрана дела књига друга, Соларис, Нови Сад, 2001. ПЕКИЋ, Борислав: Нови Јерусалим, Народна књига, Београд, 2004. 2. АБОТ, Х. Портер, Увод у теорију прозе, (превела с енглеског Милена Владић), Службени гласник, Београд, 2009. АНАЛИ Борислава Пекића, Бр. 1/2004, уредник броја: Гојко Божовић; уређивачки одбор: Љиљана Пекић, Предраг Палавестра, Михајло Пантић, Милета Продановић, Гојко Божовић, Београд: Фонд Борислав Пекић, Чигоја, Београд, 2004. АНАЛИ Борислава Пекића, Бр. 2/2005, уредник броја: Гојко Божовић; уређивачки одбор: Љиљана Пекић, Предраг Палавестра, Михајло Пантић, Милета Продановић, Гојко Божовић, Београд: Фонд Борислав Пекић, Чигоја, Београд, 2004. АНАЛИ Борислава Пекића, Бр. 3/2006, уредник броја: Гојко Божовић; уређивачки одбор: Љиљана Пекић, Предраг Палавестра, Михајло Пантић, Милета Продановић, Гојко Божовић, Београд: Фонд Борислав Пекић, Чигоја, Београд, 2006. АНАЛИ Борислава Пекића, Бр. 4/2007, уредник броја: Гојко Божовић; уређивачки одбор: Љиљана Пекић, Предраг Палавестра, Михајло Пантић, Милета Продановић, Гојко Божовић, Београд: Фонд Борислав Пекић, Крамер принт, Земун, 2007. АНАЛИ Борислава Пекића, Бр. 5/2008, уредник броја: Гојко Божовић; уређивачки одбор: Љиљана Пекић, Предраг Палавестра, Михајло Пантић, Милета Продановић, Гојко Божовић, Београд: Фонд Борислав Пекић, Артпринт, Нови Сад, 2008. АНАЛИ Борислава Пекића, Бр. 6/2009, уредник броја: Гојко Божовић; уређивачки одбор: Љиљана Пекић, Предраг Палавестра, Михајло Пантић, Милета Продановић, Гојко Божовић, Београд: Фонд Борислав Пекић, Артпринт, Нови Сад, 2009. АРИСТОТЕЛ, О песничкој уметности (превод с оригинала, предговор и објашњења Милош Н. Ђурић), Дерета, Београд 2002. АУЕРБАХ, Ерих: Мимесис, Нолит, Београд, 1978. АХМЕТАГИЋ, Јасмина: Антички мит у прози Борислава Пекића, Београд, Књижевна реч, 2001.

АХМЕТАГИЋ, Јасмина: Антропопеја: библијски подтекст у Пекићевој прози, Београд, Драслар партнер, 2006. БАЛ, Мике: Наратологија, Народна књига, Београд, 2000. БАХТИН, Михаил: Аутор и јунак у естетској активности (превео с руског Александар Бадњаревић), Светови, Ново Сад, 1991. БАХТИН, Михаил: О роману, Нолит, Београд, 1989. БАХТИН, Михаил: Стваралаштво Франсоа Раблеа и народна култура средњег века и ренесансе (превод: Иван Шоп и Тихомир Вучковић), НОЛИТ, Београд, 1978. БАТУРАН, Радомир: Романи Борислава Пекића, Никшић, 1989. БЕКЕР, Мирослав (приредио): Сувремене књижевне теорије, СНЛ, Загреб, 1986. БЕРГСОН, Хенри: Смијех, Есеј о значењу комичног (с француског превела Босиљка Брлечић), Знање, Загреб 1987. БИБЛИЈА СВЕТО ПИСМО СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА (Стари завет по преводу Ђуре Даничића; Нови завет по преводу Вука Караџића), Глас Цркве, Шабац Ваљево - Београд, 2005. БИТИ, Владимир: Појмовник сувремене књижевне и културне теорије, Матица хрватска, Загреб, 2000. БОЖОВИЋ, Гојко: Дух хилијазма у словенским књижевностима: историја, Нови Јерусалим, поетика, у: Антиутопије у словенским књижевностима, ур. Дејан Ајдачић, Научно друштво за словенске уметности и културе: Јанус, Београд, 1999. БРАТИЋ, Радослав: Чудо у Подгорици, Књижевност, бр. 5-6, Београд, 1985. ВЕЛЕК, Рене и ВОРЕН, Остин: Теорија књижевности, НОЛИТ, Београд, 1974. ВУЧИНИЋ, Маринко (приредио): Морал и демократија, Демократска странка/истраживачко-издавачки центар, Београд, 2008. ГАВРИЛОВИЋ, Зоран: Око поетике Борислава Пекића, Књижевност, бр. 5-6, Београд, 1985. ГИЉЕН, Клаудио: Књижевност као систем, Нолит, Београд ГЛУШЧЕВИЋ, Зоран: Архетип, мит и иронија, Књижевност, бр. 5-6, Београд, 1985. ГРЕВС, Роберт: Грчки митови (превела Гордана Митриновић- Омчикус), Нолит, Београд, 1995.

ДЕЛИЋ, Јован: Пролегомена за Пекићеву поетику прозе, у: Hommage Данилу Кишу, Зборник радова III, Подгорица Будва, 1997. ДЕЛИЋ, Јован: Пекићева изузетност, у: Дурмиторска књига, ур. Миро Вуксановић, Том 1, Београд, 2001. ЂУРИЋ, Милош: Историја хеленске књижевности, ЗУНС, Београд, 1996. EAGLETON, Terry: Књижевна теорија (с енглеског превела Миа Перван-Плавец), СНЛ, Загреб, 1987. ЕГЕРИЋ, Мирослав: Човек са дурбином у историјском процесу, у: Hommage Данилу Кишу, Зборник радова III, Подгорица Будва, 1997. ЕЈХЕМБАУМ, Борис: Како је написан Гогољев Шињел, у: Летопис Матице српске, год. 143, књ. 400, св. 5, Нови Сад, 1967. ЕЈХЕМБАУМ, Борис: Књижевност (превео Александар Петров), Нолит, Београд, 1972. ЕЈХЕМБАУМ, Борис: Семиосфера: У свету мишљења. Човек текст семиосфера историја (превод с руског Веселка Сантини; превод фрагмената са староруског Богдан Терзић), Светови, Нови Сад, 2004. ЖИВКОВИЋ, Драгиша (главни и одговорни уредник): РЕЧНИК КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА, Институт за књижевност и уметност у Београду, Нолит, Београд 1992. ЗОРИЋ, Павле: Искуство романсијера: Разговори са Бориславом Пекићем, Савременик, бр. 25. Београд, 1979. ЈАНКОВИЋ, Владета: Именик класичне старине: митологија, историја, уметност, Време књиге, Београд, 1996. ЈЕРЕМИЋ, Љубиша: Проза новог стила, Београд, 1978. ЈЕРКОВ, Александар: Метод и фантазма: критика прозе, Књижевна омладина Србије, Београд, 1982. КАЈЗЕР, Волфганг: Језичко уметничко дело, СКЗ, Београд, 1973. КАЈЗЕР, Волфганг: Гротескно у сликарству и песништву (превео с немачког Томислав Бекић), Светови, Нови Сад, 2004. КОСИДОВСКИ, Зенон: Библијске легенде, СКЗ, Београд, 1965. ЛЕШИЋ, Зденко: Теорија књижевности, Службени гласник, Београд, 2008.

ЛЕШИЋ, Зденко: Нова читања Постструктуралистичка читанка, Буyбоок, Сарајево, 2002. ЛОТМАН, Јуриј: Структура уметничког текста, Нолит, Београд, 1973. ЛУКИЋ, Јасмина: Утопијски пројекти у романима Борислава Пекића, у: Српска фантатика Натприродно и несвесно, Научни скупови књ. XLIV, Одељење језика и књижевности, књ. 9. ур. Предраг Палавестра, Београд, 1989. MAN, Paul de: Allegories of Reading, New Haven and London Yale University Press, Лондон, 1979. МИКИЋ, Радивоје: Романи Борислава Пекића или како упокојити прошлост, у: Б. Пекић, Ходочашће Арсенија Његована, ЗУНС, Београд, 2002. МИКИЋ, Радивоје: Поступак карневализације, Београд, 1988. МИЛОШЕВИЋ, Никола: Књижевност и метафизика Зиданица на песку II, Београд, Филип Вишњић, 1996. МУСТЕДАНАГИЋ, Јасмина: Гротескни бревијар Борислава Пекића (Гротескно обликовање романа Ходочашће Арсенија Његована, Како упокојити вампира и 1999), Стyлос, Београд, 2002. ПАНТИЋ, Михајло: Александријски синдром, Просвета, Београд, 1987. ПАНТИЋ, Михајло: Пекићева сотија: роман Како упокојити вампира у светлу ауторске ознаке и употребе жанра, у: Српска фантастика Натприродно и несвесно, Научни скупови књ. XLIV, Одељење језика и књижевности књ. 9, ур. Предраг Палавестра, Београд, 1989. ПАНТИЋ, Михајло: Трагички парадокси Борислава Пекића или иронички ефекти приповедања у књизи Нови Јерусалим, у: Hommage Данилу Кишу, Зборник радова III, Подгорица Будва, 1997. ПАНТИЋ, Михајло: Мит, поново испричан: реинтеграција мита у роману Борислава Пекића Успење и суноврат Икара Губелкијана, у: Књижевност и историја, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета: Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета, књ. II, Ниш, 1996. ПАНТИЋ, Михајло: Пекић, у: Шта читам и шта ми се догађа: лични азбучник писаца, КОВ, Вршац, 1998. PANTIĆ, Mihajlo: Borislav Pekić s Urban Novel (Translated by Ljiljana Pekić), u: Građanski roman Borislava Pekića, 30/3/2006, http:/ /borislavpekic.blogspot.com ПЕКИЋ, Љиљана и ПАНТИЋ, Михајло: Други о Пекићу, Откровење, Београд, 2002.

ПИЈАНОВИЋ, Петар: Поетика романа Борислава Пекића, Београд, 1991. ПЛАТОН: Одбрана Сократова, Дерета, Београд, 2008. ПРОП, Владимир: Проблеми комике и смеха (превео Богдан Косановић), Нови Сад 1984. ПОЛ, Дил: Симболика у Библији, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1993. ПОЛ, Дил: Симболика у Грчкој, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1993. РУСЕ, Жан: Облик и значење (превео с француског Иван Димић), Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1993. СОЛАР, Миливој (приредио): Модерна теорија романа, Нолит, Београд, 1979. TERRY, Eagleton (prevela s engleskog Mia Pervan Plavec): Teorija književnosti, Либер, Загреб, 1987 ТЕШИЋ, Гојко (уредник) и група аутора: Поетика Борислава Пекића: преплитање жанрова, Службени гласник, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2009. ТОМАШЕВСКИ, Борис: Теорија књижевности, Београд, 1972. ТОРЕ, Гиљермо де: Историја авангардних књижевности (превела с шпанског Нина Мариновић), Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2001. УСПЕНСКИ, Борис: Поетика композиције Семиотика иконе (превео Новица Петковић), Нолит, Београд, 1979. FRYE, Northrop: Велики код(екс): Библија и књижевност (превели Новица Милић и Драган Кујунџић), Просвета, Београд, 1985. FRYE, Northrop: Анатомија критике (превела с енглеског Гига Грачан), ИТРО Напријед, Загреб 1979. FRYE, Northrop: Мит и структура, Свјетлост, Сарајево, 1991. FRYE, Northrop: Fables of Identity, Studies in Poetic Mythology, Harcourt, Brace & World, New York, 1963. HART, Jonathan and FRYE, Northrop, The theoretical imagination, London and New York: Routledge, 1994. ХРИСТИЋ, Јован: Облици модерне књижевности, Нолит, Београд, 1968.

CHEVALIER, J. i GHEERBRANT, A.: Речник симбола, Загреб, 1987. ШКЛОВСКИ, Виктор Б.: Развијање сижеа, у: Ускрснуће ријечи (превео Јурај Беденицки), Стварност, Загреб, 1969. ШКРЕБ, Зденко и СТАМАЋ, Антун (приредили): Увод у књижевност, Графички завод Хрватске ООУР Издавачка дјелатност, Загреб, 1986. 3. ЗАКЉУЧАК Методологија истраживања мр Јулије Пешић у раду Текстуална основа приповедачког опуса Борислава Пекића, према свему реченом, биће саображена предмету и аспекту дела који се налази у аналитичком фокусу, а подразумеваће знања из књижевне историје, књижевне теорије (наратологије), теорије рецепције, митологије, књижевне критике и херменеутике. Тиме ће бити, надати се, остварен још дубљи увид у једну значајну димензију комплексног приповедног опуса Борислава Пекића, који до сада у српској науци о књижевности, упркос многим значајним читањима, није до краја осветљен. Узимајући у обзир ваљаност поднетог образложења теме мр Јулије Пешић, научну мотивисаност и неопходност што целовитијег испитивања књижевног дела Борислава Пекића, с обзиром на његов уметнички значај, те чињеницу да је магистарским радом одбрањеном на Филолошком факултету у Београду кандидаткиња показала пуну спремност за израду рада највишег научног и академског нивоа, Комисија предлаже Научно-наставном већу да прихвати предложену тему. У Београду, 10. новембра 2010. др Михајло Пантић, редовни професор др Јован Делић, редовни професор др Александар Јерков, доцент