ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Одлуком Изборног већа Правног факултета Универзитета у Београду донетој на седници од 21. маја 2018. године одређени смо за чланове Комисије за писање реферата о пријављеним кандидатима за конкурс за избор у звање једног доцента за Радноправну ужу научну област предмет Радно право на Правном факултету Универзитета у Београду, са пуним радним временом, на одређено време од 5 година. Конкурс је објављен у Службеном гласнику Републике Србије, број 40 од 29. маја 2018. године и у публикацији Националне службе за запошљавање Послови број 779 од 30. маја 2018. године, као и на интернет страници Правног факултета Универзитета у Београду. Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду, на седници од 21. маја 2018. године, образовало је Комисију за писање реферата о пријављеним кандидатима у саставу: др Бранко Лубарда, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, др Предраг Јовановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду и др Љубинка Ковачевић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду. Пошто је проучила пријаве на конкурс и приложену документацију уз пријаве, Комисија има част да Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду поднесе следећи: ИЗВЕШТАЈ На конкурс за избор у звање доцента за Радноправну ужу научну област предмет Радно право и заснивање радног односа на одређено време од пет година на Правном факултету Универзитета у Београду у року се пријавио др Филип Бојић, асистент на Правном факултету Универзитета у Београду, као једини кандидат. 1
1. Основни биографски подаци о кандидату I Др Филип Бојић рођен је 18. јуна 1986. у Београду. Основну школу Жикица Јовановић Шпанац и Девету београдску гимназију Михаило Петровић Алас завршио је у Београду са одличним успехом. Основне студије на Правном факултету Универзитета у Београду, међународни смер, уписује школске 2005/06 и завршава их 20. октобра 2009. са просечном оценом 8,71. У току студија похађао је велики број курсева, семинара и стручних група организованих на Факултету, написао је и одбранио десет семинарских радова (од тога четири из радноправне научне области). Награђен је Похвалницом Правног факултета за постигнут одличан успех у учењу и стицању знања за школску 2008/09. годину. На Светосавском такмичењу студената права у беседништву 2006. године, освојио је другу награду жирија у категорији слободна тема, док је 2009. године освојио награду стручног жирија за укупног победника такмичења, прву награду стручног жирија у категорији слободна тема и прву награду публике за најбољу беседу. На Правном факултету Универзитета у Београду обављао је дужност студента продекана од априла 2009. до маја 2010. године. Учествовао је у организацији летње школе Роми, правно-политичка димензија (септембар 2009) и летње школе Забрана дискриминације особа са инвалидитетом (септембар 2010). Обе организоване на Правном факултету Универзитета у Београду. Школске 2009/10 уписује дипломске академске мастер студије, Јавно-правни модул, под - модул за радно и социјално право, које завршава октобра 2011. године са просечном оценом 10,00 одбранивши мастер рад на тему Настанак и развој социјалног права у Србији до почетка Првог светског рата (103. стр) пред трочланом комисијом у саставу: проф. др Предраг Јовановић, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др Зоран Мирковић и проф. др. Бранко Лубарда, ментор. Школску 2011/12 проводи на Католичком универзитету у Лувену (Белгија), где у јуну 2012. са успехом завршава Master advance program (MA) Master of European Social Security. Завршни рад написао је на тему Changes in the Social Protection of 2
Survivors (68 стр). Завшетком мастер студија у Лувену, стекао је научно звање: Master of Laws in European Social Security. Школске 2012/13 уписује докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду радноправна ужа научна област, које завршава 26. априла 2018. године, одбранивши са одликом докторску дисертацију Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности пред трочланом комисијом у саставу: проф. др Предраг Јовановић, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др. Бранко Лубарда, ментор и проф. др Љубинка Ковачевић, ментор. Претходно је положио све испите са просечном оценом 10 и одбранио семинарски рад Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији. Похађао је Летњу школу Савета Европе Social Security Coordination and Social Security Reform, организовану 2010. у Маврову (Македонија) где је положио завршни тест са Magna cum Laude. Узео је учешће и у National Training Course on Social Security Co-ordination (Београд, септембар, 2010) и Regional Training Course on Social Security Co-ordination (Загреб, новембар, 2010). На основу наведених учешћа, награђен је од стране Савета Европе, седмодневним путовањем у оквиру којег је посетио најважније институције социјалног осигурања у Стразбуру, Бриселу и Амстердаму (мај 2011). Септембра 2012. учествује на тренингу Harmonisation of South East European States Legislation with the EU Law (Драч, Албанија) у организацији SEELS, GIZ и Institut für Europäische Politik. Фебруара 2016. године борави у Лувену и учествује на International Seminar/Workshops and Teamwork on blended learning у оквиру EFESE (European Format for Exchange of Social Security Education) пројекта. Априла 2014. године одржао je предавање на тему Радни односи државних службеника у организацији СУК-а, а новембра 2014. године предавао је на тему Измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању на курсу Удружења правника Србије. Од јануара 2013. године, обавља дужност секретара Катедре за јавно право, а од октобра 2014. године и дужност секретара Мастера европских интеграција. Такође, кандидат је учествовао и у организацији и извођењу наставе на вештини Писање правних аката, а био је и секретар курса Писање предлога закона и других прописа, 3
који су 2016. године организовали Правни факултет Универзитета у Београду и UNDP. Секретар је часописа Право и привреда и часописа Harmonius, Journal of Legal and Social Studies in South East Europe. 2015. и 2016. године био је члан Комисије за спровођење пријемног испита на Правном факултету. Београду. 2015. године изабран је за члана Савета Правног факултета Универзитета у Члан је Европског института за социјалну сигурност (EISS-European Institute of Social Security) и скупштине Удружења правника у привреди Србије. Од јула 2014. године до априла 2016. био је члан радне групе Министарства правде за унапређење положаја судијских и тужилачких помоћника. Узео је учешће и у раду округлог стола Будућност националних признања у области културе, који је одржан у Заводу за проучавање културног развитка. Добитник је стипендије Max Planck Institute for Social Law and Social Policy за 2016. годину, те је током јула 2016. и јануара 2017. боравио у Минхену ради прикупљања литературе за докторску дисертацију. Говори енглески језик, служи се руским језиком. Започео је учење немачког језика на Goethe Institutu у Београду (децембра 2015 године са успехом завршио ниво B1-2). Добро познаје рад на рачунару: Microsoft Office (Word, Excel, PowerPoint), Internet. Септембра 2010. године изабран је у звање сарадника у настави за Радноправну ужу научну област предмет Радно и социјално право на Правном факултету Универзитета у Београду, а 24. децембра 2012. године изабран је у звање асистента за Радноправну ужу научну област предмети Радно право и Социјално право. 26 октобра 2015. реизабран је у звање асистента. 4
2. Педагошки рад Кандидат др Филип Бојић од школске 2010/11 успешно руководи вежбама из предмета Радно право, а од школске 2013/14 руководи вежбама и на курсу Labour and Social Law in the EU Human Rights Aspects у оквиру Мастера европских интеграција. На основу података студентске евалуације путем Упитника за вредновање педагошког рада руководиоца вежби студенти су оценили вежбе из предмета Радно право, којима је руководио др Филип Бојић у периоду од школске 2010/11. до школске 2014/15. следећим оценама: школска 2010/2011 просечна оцена: 4,82; школска 2011/2012 просечна оцена: 4,86; школска 2012/2013 просечна оцена: 4,87; школска 2013/2014 просечна оцена: 4,80 и школска 2014/2015 просечна оцена: 4,89. У школској 2015/16 години водио је четири групе вежби. На основу евалуација, коју је попунило 146 студената, кандидат је добио следеће оцене: Т в р д њ е 5 4 3 2 1 Не могу да одговорим Без одговора Просечна оцена 1. Руководилац вежби је припремљен за час 135 7 4 0 0 0 0 146 4,9 2. Руководилац вежби јасно објашњава питања 132 11 3 0 0 0 0 146 4,88 која се обрађују 3. Руководилац вежби припрема и обрађује 101 23 13 5 3 1 0 146 4,48 практичне задатке на часу 4. Руководилац вежби подстиче учествовање 123 18 4 0 0 1 0 146 4,82 студената у раду на часу 5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир 131 10 3 1 0 1 0 146 4,87 студентске коментаре 6. Руководилац вежби у довољној мери проверава 115 21 7 1 0 2 0 146 4,74 знање студената 7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање 116 21 7 1 0 1 0 146 4,74 студената 8. Руководилац вежби објективно оцењуке рад 126 14 3 0 0 3 0 146 4,86 студената на вежбама 9. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без 140 5 0 0 0 1 0 146 4,97 отказиvања, кашњења и скраћивања) 10. Руководилац вежби 141 3 0 0 0 2 0 146 4,98 5
уредно држи часове (према распореду, без отказиvања, кашњења и скраћивања) УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА (просек претходних 10) 4,82 Кандидат Бојић је добио велики број коментара студената о раду руководиоца вежби: Сјајан професор! Занимљиве и корисне вежбе; Млад и полетан. Срећно у даљем раду; Све најбоље!; Квалитетан и инспиративан предавач. Срећа у даљем напредовању и раду; Одличан предавач, детаљно и јасно разрађује битне теме. Занимљива предавања. Све похвале!; Елоквентан и занимљив!; Јако пријатан и веома лепо објашњава; Веома професионалан, одговоран и пријатан; Коректан и јасан приликом излагања материје. У школској 2016/17 години водио је пет група вежби. На основу евалуација, коју је попунило 183 студента, кандидат је добио следеће оцене: Т в р д њ е 5 4 3 2 1 1. Руководилац вежби је припремљен за час 2. Руководилац вежби јасно објашњава питања која се обрађују 3. Руководилац вежби припрема и обрађује практичне задатке на часу 4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената у раду на часу 5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 8. Руководилац вежби објективно оцењуке рад студената на вежбама 9. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказиvања, кашњења и скраћивања) 10. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказиvања, кашњења и скраћивања) Не могу да одговорим Без одговора Просечна оцена 171 8 0 1 2 1 0 183 4,9 173 7 1 0 2 0 0 183 4,91 146 24 11 0 2 0 0 183 4,7 158 17 3 2 3 0 0 183 4,78 172 8 1 0 2 0 0 183 4,9 150 26 4 1 2 0 0 183 4,75 161 15 2 2 2 1 0 183 4,82 169 7 1 0 2 4 0 183 4,91 175 6 0 0 2 0 0 183 4,92 175 5 0 1 2 0 0 183 4,91 6
УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА (просек претходних 10) 4,85 И овога пута, кандидат Бојић је добио велики број коментара студената о раду руководиоца вежби, од којих издвајамо неколико: Професор је сјајан, разумљиво износи градиво, увек је спреман за час, најбоље вежбе до сада!; Одличан предавач. Помаже студентима око градива и труди се да све објасни. Јако сам задовољна његовим предавањима на вежбама; Одличан професор и предавач и види се да јако воли предмет који предаје и да се труди да то нама пренесе; Драго ми је што могу да напишем да је ово један од најбољих руководилаца вежби за све 4 године студија. Поштује студенте, занимљиве вежбе, труди се и што је најбитније, успева да објасни материју и да је приближи студентима. Због свега тога, искрено ГОСПОДИН!!!; Одличан асистент, потпуно посвећен свим часовима. Увек је спреман да изађе у сусрет студентима.; Одличан руководилац вежби, пун обзира, а опет и професионалан. Свака част!; Мало нам је убрзан распоред и ретко ко би се потрудио да без обзира на хаос који је створио неко други на факултету све детаљно објасни! Тако да је сваки коментар најпозитивнији могући!; Професор Бојић је у сваком смислу диван човек. Јако ми се свиђа његова посвећеност послу. Професионалан је, поштује студента, увек излази у сусрет, одговара на мејлове и на сва студентска питања. Лепо предаје, вежбе су јако занимљиве, иако ми нису обавезне ја сам ипак присуствовала свим часовима. Од 1 до 10 оценила бих га чистом десетком. Желим му сву срећу и мислим да ће бити одличан професор и испитивач. Немам замерки, само речи хвале.; Асистент увек долази припремљен, излази студентима у сусрет, врло лепо излаже материју. Свака част, све похвале.; Филип Бојић је асистент који се изузетно труди да пренесе знање студентима. Увек је ту да помаже, додатно објасни и изађе у сусрет. Због њега сам заволела овај предмет. До сада се још нисам сусрела са овако пожртвованим асистентом.; Веома квалитетан предавач. Диван однос према студентима. Веома стручна обрада свих тема везаних за сваки предлог који студенти имају. У потпуности преноси знање и припрема за све предметне обавезе.; Руководилац вежби је потпуно припремљен, отворен за комуникацију... Посвећен, модеран. У школској 2017/18 години водио је пет група вежби. На основу евалуација, коју је попунило 143 студента, кандидат је добио следеће оцене: Т в р д њ е 5 4 3 2 1 1. Руководилац вежби је припремљен за час 2. Руководилац вежби јасно објашњава питања која се обрађују 3. Руководилац вежби припрема и обрађује практичне задатке на часу 4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената у раду на часу 5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир Не могу да одговорим Без одговора Просечна оцена 141 2 0 0 0 0 0 143 4,99 137 3 3 0 0 0 0 143 4,94 118 16 4 5 0 0 0 143 4,73 124 14 4 1 0 0 0 143 4,83 138 4 1 0 0 0 0 143 4,96 7
студентске коментаре 6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 8. Руководилац вежби објективно оцењуке рад студената на вежбама 9. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказиvања, кашњења и скраћивања) 10. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказиvања, кашњења и скраћивања) 131 7 4 0 0 1 0 143 4,89 129 11 2 1 0 0 0 143 4,87 135 4 1 0 1 2 0 143 4,93 137 4 1 0 1 0 0 143 4,93 140 0 0 0 1 2 0 143 4,97 УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА (просек претходних 10) 4,9 И овом приликом, кандидат је добио велики број коментара студената о раду руководиоца вежби, од којих поново издвајамо неколико: Диван професор!; Професор је сјајан. Изузетно припремљен за час и сваку лекцију. Волео бих да је више оваквих професора као што је господин професор Филип Бојић; Све најбоље заиста, труди се да студентима олакша градиво + радимо примере из праксе, што је ретко али одлично + корисно; Веома пријатан професор, предусретљив и увек хоће да помогне студентима; Сјајан руководилац вежби; Професор за пример!; Треба, на овом универзитету, више оваквих професора.; Геније. Будућа легенда Правног факултета; Одличан предавач, добар стручњак, пре свега човек!; Изузетно коректан и пријатан професор са одличном комуникацијом са студентима, увек спреман да изађе у сусрет. У оквиру Мастера европских интеграција држао је вежбе на курсу Labour and Social Law in the EU Human Rights Aspects и добио следеће оцене: у школској 2015/16 добио је просечну оцену 5,00; у школској 2016/17 добио је просечну оцену 4,86; у школској 2017/18 добио је просечну оцену 4,97. Током извођења вежби, заједно са проф. др Љубинком Ковачевић организовао је студентске посете Врховном касационом суду Србије и Агенције за мирно решавање радних спорова. Заједно са проф. др Бранком Лубардом и проф. др Љубинком Ковачевић, припремао је и предводио екипу студената мастер и основних студија Правног факултета Универзитета у Београду на студентском семинару у организацији REGES-a одржаном у Антверпену априла 2011 и Ђирони априла 2014. године, на којем је наша екипа са 8
успехом представила извештај о методама решавања колективних радних спорова и положају радника миграната у домаћем законодавству. Учествовао је и у припреми студената за семинар у Бордоу, одржаном децембра 2012. године. 3. Учешће на научним скуповима Кандидат др Филип Бојић учествовао је и излагао своје реферате на више научних, домаћих и међународних стручних скупова. До избора у звање асистента учествовао је и излагао на две међународне конференције (Annual Conference of the European Institute of Social Security (EISS) organized in cooperation with the Law Faculty of the University of Ljubljana on Changing Social Security, излагање на тему Development of social security law in Serbia until the beginning of the Second World War, септембар, 2011 и на 5 th Seminar for young researchers on European Labour Law and Social Law in Graz, Austria, излагање на тему "Beginnings and first forms of protection of persons with disabilities in Serbia and present state", април, 2012). По избору у звање асистента учествовао је и излагао реферате на следећим међународним скуповима: Social Integration Though Social Security: Policies, Outcomes and Rights, Лувен, Белгија, 9-10. октобар 2014; 6 th Seminar for young researchers on European Labour Law and Social Law на тему Survivors pension for cohabitants and same-sex couples, present state in European Union and Serbia, Витенберг, Немачка, мај 2013; 9 th Seminar for young researchers on European Labour Law and Social Law на тему Right to Social Pension, Сегедин, Мађарска, мај 2016; Restructuring of Companies and Protection of Employees Rights: Views from the EU, Austria, Serbia and Macedonia на тему The application of collective agreement by the succeeding employer in Serbian law, Правни факултет Универзитета у Београду, 2. март 2017. Учествовао је и на бројним домаћим конференцијама: Копаоничка школа природног права (2008, 2009, 2010 и 2012 - излагао реферате); Мајски сусрети правника у привреди у Врњачкој Бањи (2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2017 - сваке године излагао реферат); Harmonius-ова школа права на Златибору где је три године за редом држао предавања (2009 - Мобилност радника у ЕУ; 2010 - Дискриминација на раду; 2011- Европски стандарди у социјалном законодавству); Саветовање Удружења за Радно 9
право и социјално осигурање на Златибору (2010,2012; 2013 и 2015- излагао реферат), и Октобарски правнички дани у Бања Луци (2012 и 2013 - излагао реферат). 4. Научноистраживачки рад А) Научни радови до избора у звање сарадника у настави: 1. Право на штрајк у европском и домаћем законодавству, Право и привреда, бр. 7-9/2010. Б) Научни радови и прилози до избора у звање асистента: 1. Заштита права радника инфицираних ХИВ-ом, Правни живот, бр. 11/2010. 2. Европски кодекс социјалне сигурност, Право и привреда, бр. 7-9/2011 3. Почеци обезбеђивања и први облици заштите особа са инвалидитетом у Србији, у: Јовица Тркуља, Бранко Ракић Дамјан Татић (ур.), Забрана дискриминације особа са инвалидитетом, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, април, 2012. 4. Изазови политике запошљавања младих: упоредна искуства и реалност у Србији, Право и привреда, бр. 7-9/2012. 5. Чиновничке пензије у српској легислативи XIX века, Правна ријеч, бр. 31/2012. 6. Концепт социјалних давања преживелих (ван)брачних партнера: сукоб традиционалног и модерног, Правни живот, бр. 11/2012. 7. Хумано поступање према особама са инвалидитетом, Право и друштво, бр. 4/2010. (приказ) 8. Actualites Juridiques Internacionales-Serbia, Revue de Droit Comparé du Travail et de la Sécurité Sociale, бр. 1/2012. (приказ актуелности у домаћем законодавству) 9. Настанак и развој социјалног права у Србији до почетка Првог светског рата, мастер рад одбрањен на Правном факултету Универзитета у Београду, 2011. (103 стране) 10. Changes in the Social Protection of Survivors, мастер рад, Католички Универзитет у Лувену, 2012. (68 стране) В) Научни радови и прилози по избору у звање асистента: 1. Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2018. (434 стране) Централни предмет докторске дисертације Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности јесте свеобухватна анализа института социјалне пензије, чији је циљ потврђивање основне хипотезе да социјалне пензије, односно недоприносне социјалне престације, које се исплаћују старијим лицима код којих је наступио социјални ризик старости а нису остварили право на старосну пензију сходно 10
националним прописима, представљају социјално праведан и финансијски одржив модел за смањивање стопе сиромаштва старијих особа у Републици Србији. Кандидат примећује да се, услед бројних друштвених промена са којима се суочавају европска друштва, константно погоршава положај старијих особа код којих је наступио социјални ризик старости и да се, следствено томе, повећава стопа сиромаштва те категорије. Премда је најзаступљенији начин обезбеђивања социјалне сигурности у старости институт старосне пензије, кандидат указује на то да се та социјална престација исплаћује, у највећем броју случајева, у оквиру система социјалног осигурања, особама које испуњавају законске услове који се односе на претходни стаж осигурања и године живота, те се као главни предмет истраживања и основно питање поставља како ће се обезбедити лица која не испуњавају законске услове за остваривање права на старосну пензију. Анализом различитих модела кандидат настоји да одговори на питање на који начин се, осим класичног института старосне пензије, може обезбедити социјална сигурност у старости и, следствено томе, смањити стопа сиромаштва старијих лица и обезбедити достојан живот по наступању социјалног ризика старости. Брижљивом анализом свих релевантних аспеката института социјалне пензије кандидат покушава да одговори на питање који би модел социјалне пензије било најефикасније увести у национални систем социјалне сигурности како би се смањила стопа сиромаштва старијих припадника друштва, а да се, насупрот томе, уједно не доведе у питање финансијска одрживост система социјaлне сигурности, односно не проузрокују значајнији трошкови за државу. Полазно питање за предмет истраживања је да се одреде појам социјалне пензије, правна природа тог института, а потом и садржина права на социјалну пензију. Кандидат у раду одређује и потенцијалне титуларе права на социјалну пензију, као и материјалноправне и формалноправне услове за стицање и остваривање те социјалне престације. Један од основних циљева дисертације је да се одреди место социјалне пензије у систему права социјалне сигурности, те се кандидат бави и сродним институтима у савременим системима социјалне сигурности. Дисертација је подељена на девет делова, уз увод и закључак. У уводном делу дефинисан је предмет дисертације, основне хипотезе од којих се полази у истраживању, као и научни методи који су коришћени у раду. Дат је и краћи садржај дисертације и очекивани научни допринос, као и резултат истраживања. 11
Први део је посвећен одређивању појма и правне природе института социјалне пензије. На самом почетку се дефинишу појам социјалне пензије и битне карактеристике института. Прецизирају се могући титулари права на социјалну пензију, а затим се анализирају услови под којима се може остварити право на социјалну пензију у различитим правним системима, у чијим је прописима предвиђен институт социјалне пензије, како би се утврдило који од предвиђених услова би био у највећој мери адекватан за домаћи систем социјалне сигурности. У првом делу дисертације је указано и на појам социјалних престација, на основне разлике између недоприносних и доприносних социјалних престација и на различите методе финансирања социјалних давања. Други део дисертације обухвата анализу основних појмова социјалног права, који се користе као оквир за одређивање места социјалне пензије у систему права социјалне сигурности. Појмови који су анализирани превасходно се односе на обезбеђење старијих лица услед наступања социјалног ризика старости, а уједно су неопходни и битни за шире разумевање основне теме рада. Осим појма социјалне сигурности, у другом делу дисертације су анализирани и појмови сиромаштва и старости, пре свега старости као социјалног ризика, али и однос старосне и социјалне пензије са посебним освртом на тенденције у режиму пуне старосне, односно превремене старосне пензије. Коначно, као битно за само разумевање основне теме, утврђује се и место социјалне пензије у пензијским системима. Трећи део дисертације посвећен је развоју института социјалне пензије, а уједно и развоју система социјалне сигурности, посебно у обезбеђењу старијих лица. Детаљно су сагледани различити облици обезбеђења старијих лица без одговарајућих прихода у старости од првих друштвених заједница до почетка ХХI века. Посебна пажња је посвећена Бизмарковом моделу социјалног осигурања и Бевериџевом моделу социјалне сигурности, који представљају основ за све моделе социјалне сигурности данашњице. На самом крају поглавља говори се и о совјетском моделу обезбеђења старијих лица. Четврти део дисертације даје анализу извора права који садрже одредбе о социјалним правима и различитим облицима обезбеђења старијих лица. Основни акценат је на изворима права којима се регулишу обезбеђење и заштита лица код којих је наступио социјални ризик старости. Такође, пажња је посвећена и изворима права којима се експлицитно гарантује право на социјалну сигурност, а на основу тога се старијим лицима може посредно гарантовати и минимум прихода у старости, што се 12
доводи у везу и са обезбеђивањем социјалне пензије. Превасходно се анализирају хетерономни извори права устав, закони, подзаконски општи акти, као и међународни извори права, које су усвојиле Уједињене нације и Међународна организација рада, и регионалне организације, Савет Европе и Европска унија, а који су значајни за основну тему рада. Посебно су анализирани и стандарди и стратегије Међународне организације рада о обезбеђивању минимума социјалне сигурности и заштити старијих лица без одговарајућих прихода у старости. Анализа обухвата и праксу Европског суда за људска права и праксу домаћих судова у вези са остваривањем права из социјалног осигурања, као и права на социјалну заштиту. У петом делу дисертације анализирају се различити модели, којима се обезбеђује социјална сигурност у старости лица која нису остварила право на старосну пензију. Циљ тих облика обезбеђења је начелно исти, спречавање сиромаштва у старости, али су махом различити услови приликом стицања права, као и начини финансирања престација. Посебно су анализиране универзалне пензије, односно државне пензије, затим таргетиране пензије, додатне престације које се исплаћују у старости услед недостатка одговарајућих прихода за пристојан живот и најниже пензије, односно минималне пензије, које се предвиђају и прописима Републике Србије, те је тај институт детаљније проблематизован. У овом делу дисертације указује се на обезбеђење старијих лица институтом породичне пензије, као и на основне карактеристике права на новчану накнаду за туђу негу и помоћ, чији су корисници већином старија лица. У шестом делу је анализирано неколико значајних система социјалне сигурности, у којима је предвиђено обезбеђење старијих лица без одговарајућих прихода у старости. Анализом су обухваћене земље различитог економског развоја, а телеолошким тумачењем указује се на циљеве због којих је тај институт уведен у националне прописе. Изабране су поједине државе које припадају европскоконтиненталном правном систему, а потом и неке државе које припадају англосаксонском правном систему (Common Law). Коначно, пажња је посвећена и облицима обезбеђења старијих особа у земљама у развоју, где су у последњих неколико деценија успостављени системи социјалне сигурности, у којима се, у великом броју случајева, лица код којих је наступио социјални ризик старости обезбеђују институтом социјалне пензије. Седми део дисертације посвећен је различитим друштвеним факторима који узрокују промене у системима социјалне сигурности, а у контексту социјалног ризика 13
старости. Посебно се говори о појединим социјалноправним и радноправним институтима који посредно утичу на институт социјалне пензије. Нарочита пажња је посвећена променама које су се јавиле у концепту државе благостања од краја седамдесетих година ХХ века, те је и сам модел преиспитан уз одговарајућу анализу свеприсутнијег концепта активационе политике државе благостања. У овом делу је проблематизовано и питање положаја жена у пензијским системима, са циљем да се потврди хипотеза да се жене још увек налазе у неповољнијем положају у односу на мушкарце у системима социјалне сигурности, те да им је неопходна одговарајућа заштита по наступању социјалног ризика старости. У осмом делу дисертације анализирани су и поједини облици обезбеђења старијих лица који постоје или су постојали у нашем домаћем социјалном праву, а којима се недоприносним престацијама, претежно финансираним из буџета, али и уплатама доприноса за обавезно социјално осигурање од стране државе или јединица локалне самоуправе, обезбеђују старија лица или поједине посебне категорије услед одређених специфичности, које се најчешће односе на природу посла. У последњем, деветом делу дисертације, сходно основним циљевима института, утврђују се позитивне и негативне стране института социјалне пензије за национални систем социјалне сигурности у целини, у циљу давања разлога за увођење овог института у законодавство Републике Србије. Изнети су и предлози о самом поступку за остваривање права на социјалну пензију, као и о заштити права пред надлежним органима, како би се дао целовит предлог за увођење института социјалне пензије, поступак његовог остваривања и заштите. У закључку су сумирани конкретни предлози за институт социјалне пензије, његово законско регулисање у материјалноправном и формалноправном смислу, у циљу успостављања социјално праведног нормативног оквира којим би се омогућило остваривање права на социјалну сигурност особама код којих је наступио социјални ризик старости а нису оствариле право на старосну пензију. Докторска дисертација кандидата др Филипа Бојића под називом Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности представља значајан допринос домаћој науци социјалног права, с обзиром да је у питању веома актуелна и недовољно истражена тема у домаћој научној и стручној литератури. Основна тема дисертације је посебно актуелна имајући у виду константно пооштравање законских услова за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, услед чега 14
одређени број лица не може да испуни услове за стицање права на старосну пензију, али би могао да испуни услове за стицање права на социјалну пензију. Како право на социјалну пензију није предвиђено националним прописима, детаљно су сагледане предности и мане потенцијалног увођења института социјалне пензије у национално законодавство. Основни допринос науци огледа се у сагледавању предности института социјалне пензије у оквиру савремених система социјалне сигурности и могућег увођења социјалне пензије у законодавство Републике Србије. Предлагање нормативних решења којима би се омогућило и остваривање права на социјалну пензију у нашем правном систему као једног од могућих метода за смањивање стопе сиромаштва старијих особа, које нису оствариле право на старосну пензију или је, пак, износ старосне пензије који примају недовољан за пристојан и достојанствен живот у старости, у функцији је осигурања достојанственог живота у старости, не доводећи у питање одрживост система социјалне сигурности. Такође, поједини предлози и закључци би могли да буду од користи законодавној власти и креаторима домаће социјалне политике, превасходно у погледу смањивања стопе сиромаштва старијих особа, што представља један од већих проблема савременог друштва, који ће у времену које долази бити све озбиљнији и присутнији и у нашој друштвеној заједници, имајући у виду демографске промене, промене на тржишту рада и учестале законске измене које и даље не нуде стабилан нормативни оквир за обезбеђивање социјалне сигурности свим лицима без одговарајућих прихода у старости. Научни допринос се огледа и у приказу и анализи упоредноправних решења о социјалној пензији и сродним институтима у савременим системима социјалне сигурности. Институт социјалне пензије се анализира у контексту целине система социјалне сигурности уз указивање на концепцијске разлике присутне у моделима социјалне сигурности, посебно у европским оквирима. Допринос тезе је и у томе што кандидат повезује одговарајуће радноправне институте, превасходно индивидуалног радног права, и институте социјалног права, имајући у виду узајмну зависност и повезаност решења у радном праву и социјалном праву. Кандидат са посебним опрезом и изнијансираном аргументацијом предлаже увођење института социјалне пензије у домаће право, свестан ширих економских и социјалних импликација за систем социјалне сигурности и потребу да се вулнерабилним категоријама обезбеди достојанствен живот у старости. 15
2. Посебна признања за заслужне уметнике: савремене дилеме и будућа решења, Право и привреда, часопис за привредноправну теорију и праксу, бр. 7-9/2013, 568-586. Кандидат у раду анализира нови домаћи правни институт посебног признања уметницима за врхунски допринос националној култури (тзв. национална пензија), који од свог установљења и првих корака примене ствара бројне контроверзе и недоумице у јавности. Наиме, у раду се постављају суштинска питања да ли је реч о класичном социјалном давању посебној врсти уметника услед ниских примања након одласка у пензију или је реч о награди, као специфичном признању вредновања и признања њиховом минулом раду. Кандидат у овом раду настоји да поменуте контроверзе правно анализира, истичући при том специфичност чињенице да је овај институт већином непознат у државама у окружењу. Истовремено, тежи да понуди и оригиналне закључке на питања о мотивима који су руководили законодавца да уреди један овакав институт. Полазећи од историјске и упоредне анализе сличних института на овим просторима, кандидат заузима еквидистанцу између постојећег и потенцијалног будућег решења, истичући опрез у даљем правном уређењу овог института. Као посебан проблем, кандидат истиче правну природу тзв. националних пензија, покушавајући да укаже на сферу социјалног давања и обезбеђења уметника, позивајући се и на српску традицију, дајући бројне примере који поткрепљују ову идеју. Са друге стране, анализира и идеју посебног признања за врхунска уметничка достигнућа, упоређујући решења српског законодавца са сличним решењима у Црној Гори и Руској федерацији. Кандидат се бави и питањем критеријума под којима припадници националних мањина могу бити корисници овог признања. На крају рада, кандидат тежи да понуди оригинално и ново решење будућег правног уређења овог контроверзног а веома актуелног института у целини. 3. Право на накнаду погребних трошкова, Радно и социјално право, часопис за теорију и праксу радног и социјалног права, бр. 2/2013, 163-183. У раду кандидат анализира мултидисциплинарни институт права на накнаду погребних трошкова, са аспекта радног и социјалног законодавства, социјалне заштите и елементарних питања грађанскоправне материје. Кандидат, полазећи од општих, историјских и свевременских моралних начела, истиче разлоге у прилог тврдњи да се новонастале околности и неочекивани трошкови погреба, морају надокнадити и полемише са начинима и системима на које се ово право остварује у Републици Србији 16
и државама у региону. У оквиру анализе домета радног законодавства, кандидат се посебно осврће на важећи Закон о раду и на поједине опште акте. Поред прегледа начина на које се право на накнаду погребних трошкова остварује, кандидат инсистира и на прецизном утврђивању круга лица у случају чије смрти запослени може остварити право на накнаду погребних трошкова. При том, тежи да одговори на одређене актуелне дилеме, као што је питање круга лица који се могу подвести под чланове породице који остварују ово право из Закона. У сфери социјалног законодавства анализиран је Закон о пензијском и инвалидском осигурању из 2003. године, чије одредбе о тзв. посмртнини аутор компарира са претходним домаћим законским актима који су уређивали ово питање, као и са аналогним дометима страних законодавстава. Овим компаративним, догматским, социолошким, историјским и нормативним приступом кандидат покушава да понуди и одговарајуће предлоге којима би се могла унапредити постојећа решења у овој области радног и социјалног права. 4. Закон о радњама и идеја социјалног осигурања у Србији почетком XX века, Правна ријеч, часопис за правну теорију и праксу, бр. 35/2013, 663-674. Кандидат у овом раду анализира зачетке идеје социјалног осигурања, при чему истиче значајну улогу радничког покрета и социјалдемократске мисли, као пресудне за усвајање новог идејног концепта. Изводећи генезу идеје од друге половине 19. века, аутор издваја допринос Јована Скерлића, Светозара Марковића, Димитрија Туцовића и, посебно, Јаше Продановића, за коначно законско уобличавање и доношење Закона о радњама 1910. године, у јеку напетих политичких односа са Аустроугарском царевином и припремом државе за вођење балканских ратова. У анализи Закона о радњама са почетка 20. века, кандидат тежи да истакне најважније одредбе које се тичу примене идеје социјалног осигурања. У том контексту, инсистира се на социјалном обезбеђењу у случају болести, повреде, изнемоглости, старости и смрти за све запослене који су обухваћени законом. По први пут у Србији је, овим законом, предвиђено осигурање радника у случају повреде на раду, чему кандидат посвећује посебну пажњу брижљиво анализирајући адекватне законске одредбе које се односе на ову област. Значајно место у кандидатовој анализи Закона о радњама има и успостављање институције Земаљског савеза задруга за обезбеђење радника. Поред анализе статутарних одредби и функције овог института у целини, у раду се подвлачи и значај закона у погледу регулисања здравственог осигурања и пензионог фонда, који, напушта дотадашњи концепт братимских каса солидарности и уводи јединствени 17
пензиони фонд на територији читаве државе. Кандидат на крају изриче своју оцену донетих законских решења и истиче сложене друштвене и политичке односе који су у знатној мери утицали на примену и домашај новоуспостављених института социјалног осигурања. 5. Actualites Juridiques Internationales, Serbie, Revue de Droit Comparé du Travail et de la Sécurité Sociale, бр. 1/2013, 136-137 (приказ актуелности у домаћем законодавству) 6. Право на новчану накнаду за случај незапослености актуелни проблеми и могућа решења, Право и привреда, часопис за привредноправну теорију и праксу, бр. 7-9/2014, 527-545. Предмет овог рада је проблемска анализа права на новчану накнаду за случај незапослености, комплексног правног питања из сфере осигурања за случај незапослености. Кандидат, користећи домаћу и упоредноправну грађу, покушава да проблематизује неколико основних сегмената овог института, нудећи, при том, конкретна решења у погледу унапређења законске регулативе. Посебна пажња посвећена је временској ограничености права на новчану накнаду, при чему кандидат компарира важећа решења црногорског и хрватског законодавца у овој области са домаћом легислативом. Истовремено, кандидат настоји да, анализом нашег Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, истакне проблеме у његовој примени. Питања да ли и под којим условима право на новчану накнаду може остварити и лице којем је радни однос престао споразумом на иницијативу послодавца, као и због одбијања закључења анекса уговора о раду, су додатно проблематизована. Кандидат се нарочито бави питањем враћања новчане накнаде Националној служби у случају да је суд утврдио да је отказ био незаконит и на њега кандидат покушава, суочавајући аргументе два модела и ставове Врховног суда Србије, да да потенцијално практично применљив одговор и законски утемељено решење. 7. Changes in the Social Protection of Surviving Spouse A Comparative Legal Analysis, Annals of the Faculty of Law in Belgrade Belgrade Law Review, бр. 3/2014, 103-118. Кандидат у раду анализира системе социјалног обезбеђења преживелих супружника, нарочито удова и деце, који у европским законодавствима датирају још од 19. века. Кандидат указује да је од увођења овог института, па све до данашних дана, концепт заштите удова претрпео значајне измене у већини држава чланица Европске 18
уније. Кандидат у раду даје анализу института породичних пензија са посебним освртом на различите видове социјалних престација за удове у земљама Европске уније, а нарочито указује на разлике у регулисању наведених права у западноевропским и источноевропским земљама. Кандидат у раду покушава да одговори на питање да ли ће овај институт уопште опстати у будућности, с обзиром на бројне промене са којима се суочавају већина европских држава. У раду је направљена компаративна анализа између три различита концепта социјалног обезбеђења преживелих супружника: а) Скандинавски концепт; б) Западноевропски концепт и в) Источноевропски концепт. Коначно, на основу детаљне компаративне анализе наведена три концепта, кандидат покушава да предложи основе за креирање јединственог европског модела социјалног обезбеђења преживелих супружника. 8. Colin Lindsay and Donald Houston, Disability Benefits, Welfare Reform and Employment Policy Book Review, European Journal of Social Security, Vol. 16 (2014), No. 3, 277-279. (приказ књиге) 9. Giuliano Bonoli, The Origins of Active Social Policy, Labour Market and Childcare Policies in a Comparative Perspective Book Review, European Journal of Social Security, Vol. 16 (2014), No. 4, 393-395. (приказ књиге) 10. Actualites Juridiques Internationales, Serbie, Revue de Droit Comparé du Travail et de la Sécurité Sociale, бр. 1/2014, 170-171. (приказ актуелности у домаћем законодавству) 11. Уговор о приправничком раду vs уговор о стручном оспособљавању криза института приправништва у савременом друштву, Право и привреда, часопис за привредноправну теорију и праксу, бр. 7-9/2015, 383-399. Предмет овог рада је анализа института приправништва у данашњим условима са посебним освртом на уговор о приправничком раду. Кандидат покушава да проблематизује основне сегменте овог института и да укаже на лошу праксу оспособљавања лица за самосталан рад на основу уговора о стручном оспособљавању. Указује се на одређене недостатке у важећим прописима и нуди се нови нормативни оквир којим би се побољшао положај приправника у савременом друштву. У оквиру рада врши се свеобухватна анализа прописа којима се уређују радни односи приправника, првенствено се анализирају радни односи приправника у општем режиму радних односа, а затим и радни односи приправника у државним органима, правосудним органима и коначно, у посебном делу рада анализира се положај адвокатских приправника. Посебна пажња посвећена је уговору о стручном 19
оспособљавању, врсти уговора којима се не заснива радни однос, а којем послодавци данас све више прибегавају. Кандидат се нарочито бави питањем запошљавања приправника и могућностима за заснивање радног односа по окончању приправничког стажа и положеног стручног испита. 12. Положај жена на тржишту рада и у системима социјалне сигурности историјско компаративна анализа, Радно и социјално право, часопис за теорију и праксу радног и социјалног права, бр. 2/2015, 119-135. Предмет овог рада је упоредно историјски приступ положају жена на тржишту рада и у системима социјалне сигурности. Кандидат настоји да пронађе нит између положаја жена у системима социјалне сигурности и променама које су погодиле тржиште рада у последњих сто година. У тексту је приметно подцртан различит третман жена на тржишту рада у западноевропским земљама у односу на источновропске земље које су током највећег дела двадесетог века претежно биле уређене по социјалистичком моделу уставности. Посматрајући наведене промене кроз историју, кандидат уочава да су жене имале тежак задатак да покушају да пронађу један вид равнотеже између сопствене породице и тржишта рада, а услед бројних друштвено економских промена које су погађале Европу током читавог двадесетог века. Кандидат тежи да истакне предности рада са непуним радним временом у савременим системима. Посебна пажња је посвећена утицају Међународне организације рада, регулативе Европске уније и Бевериџевог плана на положај жена на тржишту рада и уједно у системима социјалне сигурности. Најзад, кандидат анализира садашњи положај жена у системима социјалне сигурности и доводи у питање оправданост постојања института породичне пензије за удове/удовце. 13. Actualites Juridiques Internationales, Serbie, Revue de Droit Comparé du Travail et de la Sécurité Sociale, бр. 1/2015, 164-165. (приказ актуелности у домаћем законодавству) 14. Реформа права на старосну пензију у Србији, Свеске за јавно право, бр. 19/2015, 76-83. Кандидат у раду анализира измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању из јула 2014. године, које су у Народној скупштини Републике Србије усвојене по хитном поступку без претходне јавне расправе и учешћа социјалних партнера. Кандидат у раду настоји да укаже на важност усвајања закона из области радног и социјалног закодавства уз учешће социјалних партнера, а у складу са начелом 20
трипартизма. Поред свеобухватне анализе пензијског система Републике Србије од реформи и усвајања Закона 2003. године, па све до последњих измена и допуна Закона, кандидат у раду даје и своје критичко виђење новоусвојених измена Закона, са посебним освртом на институт превремене старосне пензије и институт посебног стажа осигурања. У раду се детаљно проучавају нови услови за остваривање права на старосну пензију, као и услови за превремену старосну пензију. Полазећи од упоредне анализе сличних института на овим просторима, кандидат заузима еквидистанцу између постојећег и потенцијалног будућег решења, истичући опрез у даљем правном уређењу ових института. 15. Actualites Juridiques Internationales, Serbie, Revue de Droit Comparé du Travail et de la Sécurité Sociale, бр. 1/2016, 166-167. 16. Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији, Српска политичка мисао, бр. 4/2016, 403-418. Новине и неопходне реформе система инвалидског осигурања анализиране су у оквиру рада са циљем да се изгради правичан модел, који би почивао на основним идејама и начелима социјалног права, а истовремено обезбедио несметано функционисање и одрживост пензијског система који је последњих деценија, посебно у земљама које пролазе кроз процес транзиције, у константом дефициту и захтева континуирану помоћ из државног буџета. Кандидат после свеобухватне анализе система инвалидског осигурања, користећи се и упоредно-правним и историјскоправним методом, нуди нови нормативни оквир у погледу утврђивања услова за остваривање права на инвалидску пензију, посебно у погледу одређивања повољнијих услова у ситуацијама када је инвалидност наступила услед повреде ван рада или болести, а имајући у виду високе стопе незапослености код младих у Србији и великом броју држава чланица Европске уније, те је услед постојећих услова тешко остварити право на инвалидску пензију. Кандидат предлаже и поновно законско увођење друге и треће категорије инвалидности и сходно томе право на нове социјалне престације у случају наступања социјалног ризика инвалидности, нарочито делимичне инвалидности, као што је случај у већини савремених система социјалне сигурности. Неопходна је и свеобухватна ревизија постојећих ивалидских пензија и чешћи контролни прегледи како би се избегле могуће злоупотребе приликом остваривања права на инвалидску пензију, као и поновно укључивање у тржиште рада особа чије се здравствено стање услед напредка медицине побољшало. 21
17. Примена колективног уговора о раду од стране послодавца следбеника, Право и привреда, часопис за привредноправну теорију и праксу, бр. 4-6/2017, 757-772. Предмет овог рада је анализа права запослених код промене послодавца са посебним освртом на проблем примене колективног уговора, закљученог између послодавца претходника и репрезентативног синдиката. Законски прописи Републике Србије, који су усклађени са Директивном Европске уније 2001/23, предвиђају да је послодавац следбеник обавезан да примењује одредбе колективног уговора послодавца претходника најмање годину дана од дана промене послодавца. Наведена одредба детаљно је анализирана, а како би се указало и на евентуалне недостатке у практичној примени. Кандидат указује и на проблеме са којима се синдикати суочавају у поступку колективног преговарања на нивоу послодавца, услед чега одредбе Закона које уређују примену колективног уговора од стране послодавца следбеника неретко остају мртво слово на хартији. Кандидат у другом делу рада покушава да проблематизије обавезу уплате доприноса у добровољне пензијске фондове, која се може предвидети колективним уговором код послодавца. Домаћи законодавац није извршио имплементацију одредбе Директиве којом се уређује наведена обавеза послодавца, те кандидат у раду поставља као питање да ли ће послодавац следбеник бити у обавези да настави са уплатом доприноса за добровољно пензијско осигурање све док је колективни уговор послодавца претходника на снази. Указује се да наведено питање мора добити одговарајући нормативни оквир у позитивним прописима Републике Србије, будући да тренутно постоји правна празнина. 18. Actualites Juridiques Internationales, Serbie, Revue de Droit Comparé du Travail et de la Sécurité Sociale, бр. 1/2017, 198-201. 19. Iona Salagean, Catalina Lomos and Anne Hartung (eds.) The Young and the Elderly at Risk, Individual Outcomes and Contemporary Policy Challenges in European Societies, Book Review, European Journal of Social Security, Vol. 20 (2018), No. 1, 72-75. 5. Учешће у научно-истраживачким и стручним пројектима Кандидат Бојић је од 2013-2014. године учествовао на факултетском пројекту Развој правног система Србије и хармонизација са правом Европске уније (правни, економски, политички и социолошки аспекти), а од 2015. године, учествује у факултетском пројекту Идентитетски преображај Србије. 22