Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских

Ар хе о ло ги Ја у Бал кан ском ин сти ту ту Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских осо бе но сти ни је мо гу ће без ја сног уви да у ду бо ке кул тур не сло је ве ко ји се жу до нај ста ри је пра и сто ри је. Као да тло ју го и сточне Евро пе има не ку чуд ну спо соб ност ду гог се ћа ња, па од ре ђе ни на чи ни жи во та, кул тур не и дру штве не нор ме твр до гла во оп ста ју ве ко ви ма, чак и хи ља да ма го ди на. Не ки исто риј ски до га ђа ји, до душе, по пут сна жног на ле та ве тра, про стру је, уз бур ка ју по вр ши ну тог ста ме ног по лу о стр ва, али не ухва те ко рен и не ста ју бр зо, го то во без тра га. Про у ча ва ње исто ри је и кул ту ре Бал ка на, услед то га, зах те ва ши рок и те о риј ски про ми шљен на уч ни ме тод, ко ји је из ра стао у по себ ну на у ку бал ка но ло ги ју. Бал ка но ло ги ја је сло же на, ин тер дисци пли нар на на уч на област, ко ја се ба ви Бал кан ским по лу о стр вом, као по себ ном кул тур но и сто риј ском, лин гви стич ком и ге о по ли тич ком це ли ном. На ста ла кра јем XIX и по чет ком XX ве ка, ис пр ва углав ном усме ре на на лин гви стич ка про у ча ва ња, син хро нијске и ди ја хронијске ком па ра тив не ана ли зе бал кан ских је зи ка, бал ка но ло ги ја је у XX ве ку про ши ри ла сво је обла сти ис тра жи ва ња и на пи та ња истори је, ар хе о ло ги је, ет но гра фи је, књи жев но сти, исто ри је умет но сти Бал ка на и бал кан ских на ро да. Ова на у ка се, сто га, че сто осла ња на пре по зна ва ње ду бин ских, скри ве них сло је ва бал кан ске кул ту ре, пре не го на до га ђај ну исто ри ју ко ја бе ле жи ви дљи ве, по вр шин ске про ме не. Пре ма не ким ту ма че њи ма бал ка но ло ги ја је, по иде ја ма и те о риј ским на че ли ма, бли ска на у ка ма ко је пре по зна ју уну тра шње, за пре те не, али ва жне сло је ве про шло сти: ге о ло ги ји, пси хо ло ги ји и, на рав но, ар хе о ло ги ји. 1 Из у ча ва ње бал кан ске ар хе о ло ги је у скло пу ова квих сту ди ја да нас је ва жан аспект бал ка но ло ги је, по себ но за сту пљен у ју го сло вен ској на у ци. Бал ка но ло шки ин сти тут СА НУ ме ђу рет ким је бал ка но ло шким ин сти ту ци ја ма у све ту ко је об у хва та ју и ар хе о ло ги ју и по све ћу ју ве ли ку 1 Т. Стојановић, Балкански светови, прва и последња Европа, Београд 1997, 22. 15 15

па жњу ар хе о ло шким про у ча ва њи ма Бал ка на. Ар хе о ло шка про у ча ва ња, као са став ни део бал ка но ло шког на уч ног ме то да, ка рак те ри стич на су за ју го сло вен ску на у ку, има ју ду гу тра ди ци ју у ра ду Бал кан ског инсти ту та (1934 1941) и, доц ни је, од 1969. Бал ка но ло шког ин сти ту та СА НУ. 2 Јед на од спо на бал ка но ло ги је и бал кан ске ар хе о ло ги је са ин тер ди сци пли нар ним про у ча ва њем трај ни јих струк ту ра ка рак тери стич ним за исто ри ју ду гог тра ја ња је сте и ан тро по ге о граф ска шко ла Јо ва на Цви ји ћа. Иако је ар хе о ло ги ја у окви ру бал ка но ло ги је рет ко екс пли ци ра ла сво ју те о риј ску по ве за ност са Цви ји ће вом ан тропо ге о граф ском шко лом, у ви ше ар хе о ло шких про је ка та Бал ка но ло шког ин сти ту та СА НУ мо де ли бал ка но ло шке ет но гра фи је и исто ри о гра фи је упра во су по слу жи ли за фор ми ра ње хи по те тич ких и па ра диг мат ских кул тур них мо де ла бал кан ске пра и сто ри је. То је до шло до из ра жа ја нај ви ше у оним ар хе о ло шким ис тра жи ва њи ма ко ја су се раз ви ја ла у скло пу бал ка но ло ги је, што је ју го сло вен ску ар хе о ло ги ју при бли жи ло но вим те о риј ским кон цеп ти ма европ ске ар хе о ло ги је, по себ но ар хе о логи ји ко ја сво је упо ри ште тра жи у кон цеп ту исто ри је ду гог тра ја ња. 3 Та ква те о риј ска усме ре ност јед ног де ла ју го сло вен ске ар хе о ло ги је про ис ти че из ин тер ди сци пли нар ног ка рак те ра са ме бал ка но ло ги је. Бал кан ски ин сти тут у свом са ста ву ни је имао за по сле ног архе о ло га. Ме ђу тим, у кру гу на уч ни ка оку пље них око ове ин сти ту ци је би ла су нај зна чај ни ја име на он да шње ју го сло вен ске, али и свет ске ар хе о ло ги је. Пре по зна ва ње по тре бе да се у бал ка но ло шка ис тра жи вања укљу че и ар хе о ло шке те ме као са став ни део бал ка но ло ги је, би лo је при сут нo од са мог по чет ка ра да Бал кан ског ин сти ту та. Већ 1934, у пр вом бро ју гла си ла Бал кан ског ин сти ту та, зна ме ни тог ча со пи са Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es (Ре ви ја за бал кан ске сту ди је, даље RIEB ), у увод ни ку, чу ве ни бал ка но ло зи Ми лан Бу ди мир и Пе тар Скок, уред ни ци ча со пи са, ис ти чу ва жност ар хе о ло шких про у ча ва ња нај ста ри је про шло сти Бал ка на, од но сно, па лео-бал ка ни сти ке. 4 Ин те ре сант но је да је пр ви ар хе о ло шки чла нак об ја вљен у RIEB-у био је дан од нај ва жни јих, али и нај спор ни јих ра до ва у српској ар хе о ло ги ји. Био је то Co lons grecs à Vinča (Грч ки ко ло ни сти у Вин чи) Ми ло ја Ва си ћа, ко ри фе ја срп ске ар хе о ло ги је. 5 Сли чан рад Ва сић је на срп ском об ја вио и у Књи зи о Бал ка ну II, та ко ђе у из да њу Бал кан ског ин сти ту та, 1937. го ди не. Тај чла нак озна чио је по че так Ва си ће вог, бла го ре че но, про бле ма тич ног да ти ра ња нео лит ске Вин че 2 Б. Ђорђевић-Богдановић, 25 година Балканолошког института САНУ 60 година од оснивања Балканског института, Гласник САД 11, 1996, 312 318. 3 A. Palavestra, Balkanology, Archaeology and Long-term History, Balcanica XXV 1, 1994, 83 98. 4 M. Budimir, P. Skok, But et signification des études balkaniques, RIEB 1, 1934, 1 28. 5 M. Vasić, Colons grecs à Vinča, RIEB 1, 1934, 65 73. 16

као грч ке, јон ске ко ло ни је из VI ве ка п. н. е. Од 1908. го ди не Ва сић је си сте мат ски ис ко па вао Вин чу, ви ше слој ни пра и сто риј ски ло ка ли тет на оба ли Ду на ва, код Бе о гра да и тај, бес крај но зна ча јан, ло ка ли тет ис тра жи ва ће с по вре ме ним пре ки ди ма де це ни ја ма. У пр вим из вешта ји ма с ис ко па ва ња он ис ти че да су се кул тур ни ути ца ји кре та ли са ју го и сто ка, из Еге је ка се ве ро и сто ку и да је пра и сто риј ска Вин ча нај бо љи до каз та квих ути ца ја. Ова кво схва та ње је чи та ве две де цени је прет хо ди ло слич ном ин тер пре та тив ном мо де лу Гор до на Чајл да и ње го вој те о ри ји, де це ни ја ма до ми нант ној у европ ској ар хе о ло гији. Ин тер пре ти ра ју ћи на ла зе из Вин че, Ва сић се ис пр ва осла њао на исто риј ску хро но ло ги ју Бли ског ис то ка и Еге је. Кључ ни ма те ри јал за ти по ло шке ана ло ги је на ла зио је у сло је ви ма Тро је II, али и у Еван со вим ис ко па ва њи ма на Кри ту, као и у от кри ћи ма у Те са ли ји. То је озна ча ва ло Ва си ћев рас кид с ва же ћом не мач ком шко лом ко ју су пред ста вља ли Ко си на, Шу хард (Schuc hard) па и Ва си ћев про фе сор Фур твен глер, ко ји су сма тра ли да је ми кен ска ци ви ли за ци ја ре зул тат ариј ске ми гра ци је са се ве ра. Ка сни ја Ва си ће ва да ти ра ња Вин че, пр во као брон за но доп ског ло ка ли те та под ди рект ним ути ца јем Еге је, би ла су у скла ду с иде јом о ди фу зи ји кул ту ре с Ис то ка и углав ном су ко ре спон ди ра ла с та да до ми нант ним иде ја ма Гор до на Чајл да (премда је Чајлд Вин чу тре ти рао као нео лит ску кул ту ру и свр ста вао је у сре ди ну III ми ле ни ју ма п.н.е.). За хва љу ју ћи Ва си ће вом пре да ном и пе дант ном ис ко па ва њу, Вин ча је у европ ској ар хе о ло ги ји би ла при хва ће на као је дан од нај ва жни јих пра и сто риј ских ло ка ли те та и јед на од кључ них ре пер них та ча ка у ши ре њу нео лит ских кул ту ра с Бли ског ис то ка. 6 Што је Вин ча по ста ја ла ва жни ја у европ ској ар хео ло ги ји, Ва сић је па ра док сал но све ви ше за стра њи вао у ин терпре ти ра њу хро но ло ги је и по ре кла овог ло ка ли те та. Пр во је Вин чу тре ти рао као нео лит ски ло ка ли тет, по том као брон за но доп ски, да би ко нач но 1934, баш у члан ку у RIEB-у, за кљу чио да је у пи та њу јон ска ко ло ни ја на Ду на ву из VI ве ка пре на ше ере. Иде ја о јон ској ко ло ни ји Вин чи ко нач но је уда љи ла Ва си ћа од глав них то ко ва европске ар хе о ло ги је. На тој те зи ин си сти рао је до кра ја жи во та (1956), упр кос број ним ар хе о ло шким от кри ћи ма и ту ма че њи ма ко ја су ја сно до ка зи ва ла нео др жи вост ова квих ста во ва. 7 У тре ћем бро ју RIEB-а, 1936, Ва сић об ја вљу је и ве о ма за ни мљив рад о уди ца ма и хар пу ни ма про на ђе ним на ископавањима у Вин чи. 8 Ко шта не уди це и хар пу не с овог ло ка ли те та он ве о ма пе дант но 6 G. Childe, The Danube in Prehistory, Oxford 1929. The Dawn of European Civilization, London 1973. 7 D. Srejović, The Neolithic of Serbia: A Review of Research, The Neolithic of Serbia, Archaoelogical Research 1948 1988 (ur. D. Srejović), Beograd 1988, 5; М. Гарашанин, Увод, Винча у праисторији и средњем веку (ур. С. Ћелић), Београд 1984, 8. 8 M. Vasić, Outils de pêche de Vinča, RIEB 3, 1936, 83 97. 17 17

опи су је и ана ли зи ра, узи ма ју ћи у об зир и сли чан ар хе о ло шки ма тери јал из чи та ве пра и сто риј ске Евро пе, још од по зног па ле о ли та па до ене о ли та. Упр кос то ме, до сле дан сво јој иде ји о јон ској ко ло ни ји из VI ве ка п.н.е., Ва сић је сма трао да су ко шта не уди це и хар пу ни из Вин че би ли са мо ри ту ал ни гроб ни при ло зи, in usum mor tu o rum, ра ђе не као при ми тив не, ло кал не ко пи је егеј ских и грч ких ме тал них уди ца и хар пу на. Ме тал ним ри бар ским при бо ром егеј ски ко ло ни сти и ло кал ни жи те љи Вин че ло ви ли су, по Ва си ће вом ми шље њу, ри бу ко ја је би ла ва жан из во зни ар ти кал јон ске ко ло ни је. С дру ге стра не, Ми ло је Ва сић је овим ра дом зна лач ки ука зао на ва жност ри бо ло ва на Вин чи, као и на дру гим по ду нав ским ло ка ли те ти ма. По себ но се по за ба вио зна ча јем ри бо ло ва на џи нов ске мо ру не (aci pen ser hu so) и ке чи ге (aci pen ser rut he nus). Ва жност ри бо ло ва на Ду на ву, а по себ но про бле ма ти ка ве за на за огром не мо ру не ко ју је још 1936. ис та као Ва сић тек од ско ро је по но во ушла у жи жу ар хе о ло шке па жње, упра во због по ду нав ских ме зо лит ских и нео лит ских ло ка ли те та. 9 Те шко је да нас, са си гур но шћу, про ник ну ти у Ва си ће ве моти ве да Вин чу про гла си јон ском ко ло ни јом. Ње го ва оп сед ну тост грч ким све том, ко ји је го то во вин кел ман ски иде а ли зо вао, си гур но је има ла у то ме уде ла. Же ља да лич но от кри је, ма кар и по сред ни траг грч ке ци ви ли за ци је ко јој се то ли ко ди вио, очи глед но је би ла ја ча од објек тив ног и кри тич ког са гле да ва ња ар хе о ло шких на ла за. Иро ни ја суд би не је то, да је са ма Вин ча баш Ва си ће вом за слу гом, као епо нимни ло ка ли тет јед не од нај зна чај ни јих нео лит ских кул ту ра Евро пе, по ста ла не у по ре ди во ва жни ји ло ка ли тет, не го што би то би ла јед на пе ри фер на грч ка ко ло ни ја из VI ве ка п.н.е. Про бле ма ти ка Вин че, као и дру гих нео лит ских и ене о лит ских ло ка ли те та ју го и сточ не Евро пе, при сут на је и у не ким дру гим ра до вима об ја вље ним у ча со пи су Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es. Та ко у бро ју 6 из 1938. Вла ди мир Ду ми тре ску из Бу ку ре шта пи ше о ене о лит ским ко шта ним ан тро по морф ним фи гу ри на ма ју го и сточ не Евро пе. 10 Ду ми тре ску је по ку шао да на пра ви ти по ло ги ју ан тро поморф них фи гу ри на, на осно ву та да по зна тих и ис тра же них пра и сториј ских ло ка ли те та на Бал ка ну (ко ји ни су сви би ли ене о лит ски, већ и по зно нео лит ски: Гу мел ни ца, Вин ча итд.). У свом ра ду сле дио је, та да до ми нант ни, мо дел ар хе о ло шке ин тер пре та ци је ко ји је нај ја сни је де фи ни сао Гор дон Чајлд: кул тур ну ди фу зи ју с Ис то ка. Ду ми тре ску 9 I. Radovanović, The Lepenski Vir Culture: a contribution to in ter pretation of its ideological aspects, Antidoron Dragoslavo Srejović (M. Lazić ur.), Beograd 1997, 85 93; Иста, Власац и Лепенски Вир у светлу најновијих истраживања, Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана (Н. Тасић ур.), Крагујевац 1998, 33 38. 10 V. Dumitrescu, Les figurines anthropomorphes en os du Sud-est de l Europe, pendant la période éneolithique, RIEB 6, 1938, 371 382. 18

пра ти кул тур не ути ца је ко ји се, пре ма ње го вом ми шље њу, очи ту ју на ан тро по морф ној пла сти ци, од Ана до ли је, пре ко Те са ли је, све до се вер ни јих бал кан ских на ла зи шта. Он са свим екс пли цит но при хва та да ти ра ње Вин че пре ма Гор до ну Чајл ду (да кле у 2500. го ди ну п.н.е), а не ги ра Ва си ће ву хро но ло ги ју. 11 У истом бро ју RIEB-а, ме ђу тим, Мило је Ва сић по ле ми ше с Ду ми тре скуом, на во де ћи не ке еви дент не слабо сти ње го ве ти по ло ги је, али му нај ви ше за ме ра пи та ње хро но ло ги је и да ти ра ње Вин че у тре ћи ми ле ни јум п.н.е. 12 Ти ме ни су ис цр пље не све нео лит ске те ме из RIEB-а бр. 6. У истом бро ју и Шан дор Га лус из Бу дим пе ште об ја вљу је чла нак о ми гра ци ја ма на Бал кан у пе ри о ду нео ли та. 13 Га лус се за ла же за је дан са свим дру га чи ји мо дел: пре ма ње го вом ми шље њу, у по зном нео ли ту са свим су ја сни кул тур ни утица ји, па и ми гра ци је, ко је су до ла зи ле са се ве ра, из Па но ни је. Тра го ве на вод них ди рект них ми гра ци ја са се ве ра он пра ти пре ко цен трал ног Бал ка на на југ све до Те са ли је, а на ис ток до Укра ји не. Глав не про таго ни сте тог кул тур ног ути ца ја, од но сно ко ло ни сте, Га лус је ви део у но си о ци ма по ти ске кул ту ре из Ма ђар ске. Пре на гла ша ва ју ћи зна чај ути ца ја по ти ске кул ту ре Га лус се, у из ве сној ме ри, осла њао на стару не мач ку ар хе о ло шку шко лу, чи ји су пред став ни ци сма тра ли да је ци ви ли за ци ја ре зул тат ми гра ци је са се ве ра. У јед ном бро ју ча со пи са Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es за сту пље на су три пот пуно су прот ста вље на ми шље ња и три раз ли чи те ар хе о ло шке шко ле. У ра ду Вла ди мира Ду ми тре скуа ја сан је и пре по зна тљив Чајл дов модел ди фу зи је нео ли та с Ис то ка. У Га лу со вом члан ку осе ћа се ути цај нор диј ске те о ри је, док је Ва си ћев став и ње го во да ти ра ње Вин че би ло уса мље но и ван глав них то ко ва та да шњих ар хе о ло шких иде ја. Рав но прав но тре ти ра ње сва три гле ди шта по ка зу је сме лост и отво реност уред ни ка ча со пи са Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es, ко ји су очи то сти му ли са ли отво ре ну и жи ву на уч ну рас пра ву о свим ва жним бал ка но ло шким те ма ма. У пр вом бро ју RIEB-а, уз Ва си ћев суд бо но сни чла нак о јон ској ко ло ни ји Вин чи, на ла зи се и рад ње го вог ду го го ди шњег су пар ни ка Ни ко ле Ву ли ћа о не кро по ли код Тре бе ни шта. 14 По зна ти кла си чар, члан мно го број них ар хе о ло шких и на уч них ин сти ту ци ја и фран цу ског Ин сти ту та, Ни ко ла Ву лић се пр вен стве но ба вио рим ском, на ро чи то про вин ци јал ном ар хе о ло ги јом. За чу до, и он је ис ко па вао јед но зна чајно пра и сто риј ско на ла зи ште Тре бе ни ште, ко је је, до ду ше, от кри ва ло те сне ве зе ло кал них по пу ла ци ја с грч ким цен три ма, упра во кра јем VI ве ка пре на ше ере. Не кро по ла Тре бе ни ште код Охри да от кри ве на је у 11 Isto, 382. 12 M. Vasić, Notules, Vl. Dumitrescu: Les figurines anthropomorphes en os du Sud-est de l Europe, pendant la période éneolithique, RIEB 6, 1938, 567 570. 13 S. Gallus, Des mouvementes vers les Balkans à la fin du néolitique, RIEB 6, 1938, 520 530. 14 N. Vulić, Une necropole antique près de Trebenište, RIEB 1, 1934, 156 164. 19 19

то ку I свет ског ра та и пр во су је ис ко па ва ли бу гар ски ар хе о ло зи (Бог дан Фи лов и Карл Шкор пил). 15 Ни ко ла Ву лић је 1930. пред у зео ре ви зи о на ис ко па ва ња, као и но ва ис тра жи ва ња на овом ло ка ли те ту. У не ко ли ко кам па ња, до 1934, от крио је ви ше рас ко шних гро бо ва с бо га тим прило зи ма (злат не ма ске, ру ка ви це, сан да ле, апли ка ци је, тра ке и ро зе те, грч ке им пор то ва не брон за не по су де, ста кле ни су до ви, на кит, шле мо ви, шти то ви, ма че ви, ке ра ми ке, ћи ли бар итд.), ко ји се да ти ра ју у крај VI в. п.н.е. 16 У пр вом бро ју гла си ла Бал кан ског ин сти ту та Ву лић је дао кратак осврт на сво ја ис тра жи ва ња овог ло ка ли те та, али и на укуп но ста ње ис тра же но сти ар хе о ло шких ло ка ли те та у Ју го сла ви ји. О за го не ци Требе ни шта, пи сао је у RIEB-у бр. 3 (1936) и Ве се лин Чај ка но вић, по зна ти кла сич ни фи ло лог и исто ри чар ре ли ги је. 17 Чај ка но вић је у овом ра ду (ко ји је по све тио свом при ја те љу Ву ли ћу) по ста вио јед ну за ни мљи ву прет по став ку: да су у Тре бе ни шту са хра ње ни келт ски рат ни ци ко ји су се по сле пљач ке Дел фа 279. п.н.е. по вла чи ли на се вер. Рас ко шне брон за не по су де, ке ра ми ку и злат ни на кит сма трао је де лом бо га тог пле на, ко ји су Га ли по ха ра ли у грч ком све ти ли шту на Пар на су. Ма ко ли ко да је би ла ин те ре сант на и про во ка тив на, Чај ка но ви ће ва прет по став ка ни је би ла за сно ва на на ва ља ним ар хе о ло шким те ме љи ма. Вре ме је да ло за пра во Ни ко ли Ву ли ћу и ње го вом ту ма че њу да су у гро бо ви ма из Тре бе ни шта са хра ње ни до ма ћи кне зо ви, при пад ни ци ели те ло кал ног ста нов ништва, а не келт ски пљач ка ши, ни ти во ђе грч ких пла ће ни ка као што је ми слио Бог дан Фи лов. Про бле ма ти ка бла га из Тре бе ни шта до дир ну та је и у ра ду Бог да на Фи ло ва о трач ко-ми кен ским ве за ма. Фи лов је до вео у ве зу злат не ма ске из Тре бе ни шта са ста рим ми кен ским тра ди ци ја ма ко је су се, по ње го вом ми шље њу, очу ва ле на Бал ка ну упра во за хва љују ћи трач ком на сле ђу и ути ца ју. 18 Те ме из обла сти кла сич не ар хе о ло ги је та ко ђе су би ле за сту пљене у ча со пи су Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es. По себ на па жња по све ћи ва на је спе ци фич ном спо ју па ле о бал кан ског супстра та с рим ском кул ту ром. Ни ко ла Ву лић је пи сао и о те ри то ри ји Три ба ла у про то и сто риј ском и ан тич ком пе ри о ду. 19 У овом не ве ли ком ра ду те мељ но је пре тре сао ан тич ке исто риј ске из во ре ко ји го во ре о Три ба ли ма, јед ном од нај зна чајн ијих пле ме на цен трал ног Бал ка на у пред рим ско и рим ско до ба. Карл Ке ре њи је дао ис цр пан пре глед та да шње или ро ло ги је и на зна чио основ не про бле ме ове на у ке, ма да 15 B. Filow, K. Schkorpil, Die Archaische Nekropole von Trebenischte am Ochrida-See, Ber lin Leipzig 1927. 16 Н. Вулић, Један нов гроб код Требеништа, Гласник Скопског научног друштва XI, 1931, 1 41; Исти, Нови гробови код Требеништа, Споменик СКА LXXVI, 1933, 3 31; Исти, Нови гробови код Требеништа, Споменик СКА LXXVII, 1934, 87 103. 17 V. Čajkanović, Das Rätsel von Trebenište, RIEB 3, 1936, 137 148. 18 B. Filow, Thrakisc-mykenische Beziehungen, RIEB 5, 1937, 1 7. 19 N. Vulić, Le sedi dei Triballi, RIEB 3, 1936, 118 122. 20

се углав ном за др жао на лин гви стич ким пи та њи ма. 20 Про бле ма ти ка па ле о бал кан ских пле ме на, њи хо вих те ри то ри ја, исто ри је и кул ту ре, оста ла је до да нас јед на од до ми нант них те ма бал ка но ло ги је и балкан ске ар хе о ло ги је. С дру ге стра не, Та де уш Же лин ски је у RIEB-у пи сао о да ле ко се жном ути ца ју ан тич ке ци ви ли за ци је на Евро пу, 21 Гу љел мо Фе ре ро о од но су Рим ске им пе ри је и Бал ка ну 22 а Ру долф Егер о Бал ка ну под рим ском вла шћу. 23 Об ра ђи ва не су и не што специ фич ни је те ме из ан тич ке исто ри је и ар хе о ло ги је: Ро налд Сајм је об ја вио оп се жан чла нак о Ав гу сту и ју жно сло вен ским зе мља ма, 24 а Карл Пач о рим ском ли ме су на Ду на ву. 25 Пач је, као ду го го ди шњи сарад ник Зе маљ ског му зе ја у Са ра је ву, до бро уочио ва жност ове те ме, ко ја ће доц ни је за хва љу ју ћи ис тра жи вач ком ра ду срп ских ар хе о ло га би ти ве о ма те мељ но об ра ђе на. Ди ми три је Сер ге јев ски је об ја вио и ма њи из ве штај о ар хе о ло шким ис тра жи ва њи ма у Јај цу. 26 Пи та њи ма бал кан ске ре ли ги је и ми то ло ги је у RIEB-у, је та ко ђе, по све ће на знат на па жња. Чу ве ни исто ри чар грч ке ре ли ги је, Шве ђа нин Мар тин Нил сон, при ло жио је кра так али је згро вит рад о древ ној грчкој ре ли ги ји. 27 Нил сон је у свом ис тра жи ва њу грч ке ре ли ги је за ла зио ду бо ко у пра и сто риј ске сло је ве Бал ка на, пре по зна ва ју ћи не ке исконске еле мен те при род не ре ли ги је у хе лен ск ој ми то ло ги ји и вер ским об ре ди ма. Још пре Вен три со вог де ши фро ва ња ли не ар ног Б пи сма, Нил сон је на слу тио ми кен ски, па и ста ри ји ми ној ски слој у грч кој рели ги ји. 28 С дру ге стра не, у пра вом бал ка но ло шком ма ни ру про на ла зио је тра го ве те древ не ре ли ги је и у са вре ме ним оби ча ји ма, ве ро ва њи ма и кул то ви ма ју го и сточ не Евро пе. 29 Рас ти слав Ма рић је у RIEB-у об јављи вао крат ке, али дра го це не при ло ге о тра го ви ма па ле о бал кан ских бо жан ста ва и ре ли ги је у ан тич ком кул то ви ма на Бал ка ну, 30 а слич ној те ми је и Карл Кер ењи по све тио је дан свој рад. 31 20 K. Kerényi, Vom heutigen Stand der Illyrierforschung, RIEB 3, 1936, 13 30. 21 T. Zielinski, L Influence de la civilization antique en Europe, RIEB 2, 1934, 22 40. 22 G. Ferrereo, L Empire romain et les Balkans, RIEB 2, 1934, 98 102. 23 R. Egger, Der Balkan unter Rom, RIEB 4, 1936, 343 348. 24 R. Syme, Augustus and the South Slav Lands, RIEB 5, 1937, 33 46. 25 C. Patsch, Die römische Grenzwehr der Balkanhalbinesel an der Donau, RIEB 2, 1934, 82 97. 26 D. Sergejevski, Achäologischer Bericht aus Jajce (Bosnien), RIEB 5, 1937, 305 306. 27 M. Nilsson, Altgriechische Religion, RIEB 2, 1934, 70 75. 28 Isti, The Minoan-Mycenaean Religion and its Survival in Greek Religion, Lund 1950. 29 Isti, Greek Popular Re li gion, New York 1940. 30 R. Marić, Le dieu illyrien Frombo, RIEB 2, 1934, 282; Isti, Der balkankeltische Gott Magla, RIEB 3, 1936, 231 233; Isti, Der Thrakische Reiter eine Heilgottheit, RIEB 6, 1938, 581 583. 31 K. Kerényi, Trasitus und Sedatus, über eine vermeintliche und eine problematische antike Gottheit, RIEB 6, 1938. 21 21

Сред њо ве ков на ар хе о ло ги ја, исто ри ја и ви зан то ло ги ја би ле су у ча со пи су Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es за сту пље не ра до ви ма нај е ми нент ни јих струч ња ка из ових обла сти као што су: Шарл Дил, Ге ор ги је Остро гор ски, Алек сан дар Со ло вјев, Вла ди мир Мо шин, Ва сил Зла тар ски, Франц Дел гер и Иван Ска зов. Осим ча со пи са Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es, не из о став но се мо ра спо ме ну ти и дво том на Књи га о Бал ка ну. Већ из пре гле да са др жа ја ове књиге мо же се ја сно са гле да ти ко ли ки је зна чај при да ван ар хе о ло ги ји Бал ка на у Бал кан ском ин сти ту ту. Књи га о Бал ка ну I (1936), као и Књи га о Бал ка ну II (1937), по себ на из да ња Бал кан ског ин сти ту та, за ми шље не су дру га чи је не го ча со пис Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es. Док је RIEB био на ме њен међу на род ној и до ма ћој на уч ној јав но сти, Књи га о Бал ка ну, с тек стови ма на срп ском је зи ку, обра ћа ла се ши рој, до ма ћој пу бли ци. Би ло је пред ви ђе но да иза ђе ви ше све за ка, али су об ја вље на са мо два то ма. За ми сао је би ла да се из пе ра во де ћих свет ских на уч ни ка и бал ка ноло га пру жи пре глед оп штих и по себ них аспе ка та бал кан ских кул тура, а да ра до ви, исто вре ме но, бу ду за о кру же не на уч не це ли не. Не ки од тих на уч них при ло га би ли су об ја вљи ва ни и на стра ном је зи ку у RIEB-у. Сам спи сак ауто ра Књи ге о Бал ка ну ви ше је не го им пре си ван: Па ул Креч мер, Та де уш Же лин ски, Шарл Пи кар, Ми ха ил Ро стов цев, Ни ко ла Ву лић, Гу леј лмо Фе ре ро, Шарл Дил, Ми ло је Ва сић У Књи зи о Бал ка ну I, Ни ко ла Ву лић је дао ис цр пан пре глед пра и сто риј ских кул ту ра на тлу Ју го сла ви је. 32 Он је у овом пре глед ном члан ку на чи нио јед ну од пр вих син те за о пра и сто ри ји ју го сло вен ских зе ма ља, од па ле о ли та па до гво зде ног до ба. Ве о ма до бро оба ве штен о свим ис тра жи ва њи ма пра и сто риј ских ло ка ли те та у та да шњој Југо сла ви ји, али и до бар по зна ва лац европ ске ар хе о ло ги је, Ву лић је у Књи зи о Бал ка ну оста вио упе ча тљи ву и вред ну сту ди ју о пра и сто ри ји ју го и сточ не Евро пе, ко ја је и да нас, по сле 65 го ди на, ите ка ко све жа и ко ри сна. Ту он пи ше о не ан дер тал ци ма из Кра пи не, о па ле о лит ском на ла зи шту По точ ка Зјал ка у Сло ве ни ји, као и о нео лит ским ло кали те ти ма, ме ђу ко ји ма из два ја Бут мир и бут мир ску кул ту ру. У свом пре гле ду пра и сто ри је на тлу ју жно сло вен ских зе ма ља Ву лић раз ма тра и пи та ња пра и сто риј ске еко но ми је, ло ва, по че та ка по љо при вре де, грн чар ства На во ди и број не нео лит ске ло ка ли те те, та да још неде фи ни са не и не и ме но ва не вин чан ске кул ту ре; ис ти че Плоч ник код Про ку пља као ло ка ли тет ко ји ја сно све до чи о ене о ли ту ју го и сточ не Евро пе. Зна чај Плоч ни ка доц ни је је у на у ци по твр ђен, ка да је чи та ва мла ђа фа за вин чан ске кул ту ре, ко јој је би ла по зна та ме та лур ги ја бакра, до би ла на зив Вин ча-плоч ник. Не ке ло ка ли те те брон за ног до ба, та да још не до вољ но ис тра же не, ту ма чио је као нео лит ске, али је за то ве ли ку па жњу по све тио на ла зи ма из До ње До ли не ко је је, до ду ше, 32 Н. Вулић, Најстарије културе у Југославији, Књига о Балкану I, Београд 1936, 52 69. 22

по гре шно да ти рао у до ба брон зе. Из пе ри о да гво зде ног до ба, нај ви ше се за др жао на Гла си нач кој кул ту ри, у ње го во вре ме нај по зна ти јој и нај бо ље ис тра же ној. Ву лић је по себ но об ра дио па ле о бал кан ска племе на и на осно ву ар хе о ло ги је и исто риј ских из во ра дао обри се њи хо ве исто ри је и кул ту ре. На вео је и тр го вач ке ве зе на ших кра је ва с Грч ком, по себ но ло ка ли те те си тул ске кул ту ре, али не и ре зул та те соп стве них ис тра жи ва ња у Тре бе ни шту ко је, за чу до, и не спо ми ње у овом пре гле ду пра и сто ри је на тлу Ју го сла ви је. Про у ча ва ње еко ном ске исто ри је и сва ко днев ног жи во та Бал ка на, као јед но од те мељ них од ли ка бал ка но ло ги је, при сут но је и на стра ница ма Књи ге о Бал ка ну, али и у на уч ним ра до ви ма об ја вље ним у Re vue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es. Шарл Пи кар, вр сни бал ка но лог, па жњу је по све тио јав ном и при ват ном жи во ту на Бал ка ну у ан тич ко до ба. 33 Иако је при вре ду, тр го ви ну, за нат ство, на чин ста но ва ња, оде ћу и дру ге об ли ке сва ко днев ног жи во та, по сма трао ди ја хро ниј ски, Пи кар је по ку шао да са гле да и не ке оп ште, за јед нич ке еле мен те ко ји су карак те ри стич ни за бал кан ску ци ви ли за ци ју. Слич ној те ми еко номском жи во ту Бал ка на у ста ром ве ку рад је по све тио и чу ве ни ру ски исто ри чар Ми ха ил Ро стов цев. 34 Он је ис та као раз ли чи ту еко ном ску струк ту ру ју жног, егеј ског све та и се вер ног Бал ка на, ко ји је био ви ше ве зан за по ду нав ске и сред њо е вроп ске при вред не мо де ле. Ро стов цев је раз ма трао на чи не на ко ји су се ова два ге о граф ска и кул тур на ком плекса то ком про то и сто ри је и ан ти ке про жи ма ла и до пу ња ва ла. По себ но је обра тио па жњу на уло гу Рим ске им пе ри је, ко ја је на ме та њем дру га чи је при вред не струк ту ре, али и мре жом пу те ва и раз во јем град ског жи вота, до не кле из ме ни ла и убла жи ла раз ли ке из ме ђу се вер ног и ју жног де ла Бал ка на, ма да је, пре ма ми шље њу Ми ха и ла Ро стов це ва, древ на уну тра шња струк ту ра се о ског при вред ног жи во та на Бал ка ну оста ла, у су шти ни, не про ме ње на. Рад Ива на Ска зо ва о еко ном ској исто ри ји Бал ка на у сред њем ве ку, хро но ло шки се на сла ња на текст Ми ха и ла Ро стов це ва. 35 Ска зов, та ко ђе, пре по зна је ста ре и ду бин ске мо де ле привред не струк ту ре на Бал ка ну (ре ци мо сто чар ство), ко ји жи ла во оп ста ју, упр кос че стим и бур ним про ме на ма до га ђај не исто ри је. Ин те ре сант ни су и Деј ви со ви ра до ви, по све ће ни древ ном ру дар ству на цен трал ном Бал ка ну, као и гра ди те љи ма рим ских пу те ва у Бо сни. 36 У њи ма аутор пре по зна је зна чај бал кан ских пла ни на и њи хо вог огром ног ути ца ја на при вред ни, дру штве ни и кул тур ни жи вот ју го и сточ не Евро пе. 33 Ш. Пикар, Јавни и приватни живот на Балкану у античко доба, Књига о Балкану I, Београд 1936, 29 41; Isti, La vie publique et privée dans les Balkans à l époque antique, RIEB 4, 1936, 333 342. 34 М. Ростовцев, Економски живот Балкана у староме веку, Књига о Балкану I, Београд 1936, 42 51; Isti, Le vie économique des Balkans dans l antiquité, RIEB 2, 1934, 49 58. 35 I. Skazov, Das Wirtschaftsleben des balkans im Mittelalter, RIEB 4, 1936, 407 419. 36 O. Davies, Ancient mining in the central Balkans, RIEB 6, 1938, 405 418; Isti, The Roman Road-Builders of Bosnia, RIEB 5, 1937, 251 252. 23 23

У ча со пи су Revue in ter na ti o na le des études bal ka ni qu es, у Књи зи о Бал ка ну I и II, као и у не ким дру гим из да њи ма Бал кан ског ин ститу та, архе о ло ги ја је би ла тре ти ра на као ор ган ска са став на це ли на бал ка но ло шке на у ке. Ар хе о ло шки ра до ви, об ја вљи ва ни у RIEB-у, би ли су ак ту ел ни, по све ће ни нај ва жни јим ар хе о ло шким иде ја ма као што су пи та ња нео ли ти за ци је, ми гра ци ја у пра и сто ри ји Бал ка на, или па ле о бал кан ских пле ме на. Не го вао се кри тич ки на уч ни дух, а стра ни це ча со пи са би ле су отво ре не за раз ли чи та, по не кад су протста вље на гле ди шта. При све му то ме, уоч љи ва је до след на бал ка ноло шка ори јен та ци ја, ко ја се као за јед нич ка нит про вла чи кроз све ар хе о ло шке ра до ве об ја вље не у из да њи ма Бал кан ског ин сти ту та. Тај бал ка но ло шки на уч ни по глед и те жњу да се при ка жу за јед нич ке и оп ште кул тур не од ли ке Бал ка на као це ли не, нај ја сни је су де фи ни са ли Пе тар Скок и Ми лан Бу ди мир: По треб но је објек тив но и на уч ним ме то ди ма ис пи ти ва ти и утвр ђи ва ти бал кан ску ствар ност и бал кан ску вред ност; ра ди ти на ко ор ди на ци ји бал кан ских на у ка, упу ћу ју ћи науч ни ин те рес на про у ча ва ње јед ног бал кан ског ор га ни зма ко ји чи ни це ли ну од вре ме на кла сич не ан ти ке па до да на шњих да на. Тај балкан ски ор га ни зам, чи ји де ло ви вид но по ка зу ју тра го ве је дин стве ног жи во та, има већ сво ју хи ља ду го ди шњу исто ри ју. 37 Та квој, ши ро кој, бал ка но ло шкој ори јен та ци ји и бал ка но ло шкој ар хе о ло ги ји остао је ве ран и до сле дан Бал ка но ло шки ин сти тут САНУ, на уч ни и ду хов ни на след ник Бал кан ског ин сти ту та. Алек сан дар Па ла ве стра 37 M. Budimir, P. Skok, But et signification des études balkaniques, RIEB 1, 1934, 1 28. 24