Osiguranje mašina od loma, upravljanje rizicima i preventiva u Srbiji

Dr Zoran ILKIĆ Osiguranje mašina od loma, upravljanje rizicima i preventiva u Srbiji ČLANCI 45 UDK: 368.187 Primljen: 2. 3. 2015. Prihvaćen: 3. 4. 2015. Stručni rad Apstrakt U ovom radu analizira se osiguranje mašina od loma, kojim se obezbeđuje osiguravajuća zaštita kako pojedinačnim mašinama, tako i kompleksnim industrijskim sistemima i pogonskoj opremi, od kvarova koji im se mogu dogoditi u procesu eksploatacije. Posebno se razmatraju sadržina ugovora o osiguranju, njegov predmet, rizici koji se mogu osigurati, opasnosti koje su isključene iz osiguranja, način procenjivanja vrednosti osiguranih stvari, kao i metodi utvrđivanja visine premije. Prikazan je tradicionalni način osiguranja navođenjem pokrivenih rizika i osiguranje mašina u okviru osiguranja imovine po principu svi rizici, te zaliha koje zbog loma mašina mogu pretrpeti oštećenja. Autor je, takođe, ukazao i na upravljanje rizicima i preventivu, kao funkcije putem kojih se mogu minimalizovati potencijalne opasnosti, ali od kojih može bitno da zavisi i odluka osiguranika o tome koliki obim pokrića želi da pribavi od osiguravača. U istraživanju je korišćen induktivno-deduktivni i uporedno-pravni metod, uz analizu većeg broja uslova osiguranja različitih osiguravajućih kompanija. Ključne reči: osiguranje, lom mašina, šteta, naknada, rizik, preventiva 1. UVOD Pravni zastupnik u štetama, DDOR Novi Sad a.d.o. Novi Sad, Novi Sad, e-mail: zoran.ilkic@ddor.co.rs. Zahvaljujući svojim posebnim fizičkim, tehničkotehnološkim i konstrukcijskim osobinama, te različitim režimima eksploatacije, mašine su podložne manjim kvarovima, ali i većim havarijama, u svim radnim ciklusima i fazama svoje upotrebe, van nje, tokom prevoza, sastavljanja ili rastavljanja. Njihova vrednost može biti mala, ali i izuzetno velika, kada je reč o novim, velikim i zahtevnim industrijskim mašinama, a naročito ako je reč o celokupnim proizvodnim linijama i postrojenjima. Popravka kvara tzv. loma na mašini može da iziskuje velika novčana sredstva korisniku stvari, pogotovo ukoliko je popravka ekonomski nerentabilna ili tehnički nemoguća, pa je neophodno nabaviti novi predmet rada. Ni okolnost da je do štete došlo u toku trajanja garantnog roka ne obezbeđuje uvek izvesnost nastavka proizvodnog procesa bez ulaganja sredstava, jer konkretni kvar možda nije pokriven garancijom. Obezbeđivanje pokrića kroz osiguranje sprovodi se po posebnim ugovornim uslovima, prilagođenim specifičnostima predmeta osiguranja. Osiguranje mašina od loma (engl. machinery breakdown insurance, nemački: Maschinenbruchversicherung) (Žarković, 2013, 304), posle osiguranja od autoodgovornosti i osiguranja od požara i nekih drugih opasnosti, pripada krugu najrasprostranjenijih osiguranja i gotovo je nezaobilazno kod osiguranja industrijskih kapaciteta. Prema podacima Narodne banke Srbije, u Republici Srbiji je u 2013. godini bilo zaključeno 27.836 ugovora (računajući i osiguranje mašinske opreme elektroprivrednih organizacija od loma), a premija je iznosila 3.951.082.000,00 dinara (Narodna banka Srbije, 2013b, 3). U istom periodu podneto je ukupno 31.347 odštetnih zahteva. Likvidirano je 26.750 šteta, za koje je isplaćeno 1.403.308.000,00 dinara, dok je u rezervaciji ostao još iznos od 223.309.000,00 dinara. Navedeni podaci ukazuju da štete na mašinama mogu biti izuzetno visoke, ali i da je sama podvrsta osiguranja za osiguravače još uvek tehnički pozitivna. 2. NAJVAŽNIJI ELEMENTI UGOVORA O OSIGURANJU Predmet ugovora o osiguranju mašina od loma i nekih drugih opasnosti mogu biti mašine, mašinski i električni uređaji, električni aparati i instalacije. Punjenja električnog uređaja i postolje, ležište i temelji instalacija smatraju se delom osigurane stvari, ako je njihova

46 ZORAN ILKIĆ 2/2015 vrednost sadržana u vrednosti osigurane stvari. Ako se posebno ugovori, osiguranje može biti zaključeno i za različite mehaničke naprave, koje su često u funkcionalnoj povezanosti sa navedenim mašinama ili električnim instalacijama, kao što su, na primer dalekovodi, vodovi visokog napona, različiti cevovodi, vodovodna i kanalizaciona mreža, antenski stubovi, metalni silosi i slične konstrukcije, bušeće teške i radne šipke, delovi transportnih uređaja, krupni alat. Ugovorom se mora precizirati da li su osigurane sve mašine na mestu osiguranja ili samo pojedine od njih (Croatia osiguranje, 2006, čl. 1). Uslovima osiguranja decidirano su navedene i stvari koje ne mogu biti predmet ovakvog ugovora (Gjensidige, Maskiner Forsikringsbetingelser, 2012, tač. 19). Iz osiguravajuće zaštite uvek su isključeni: alati za obradu materijala, stezni pribor, delovi mašina koji neposredno služe za lomljenje i sitnjenje; radni elementi poljoprivrednih mašina, delovi mašina koji su izloženi neposrednom termičkom uticaju, sigurnosni elementi jednokratnog dejstva, eksploatacioni materijal, električni aparati i mašine koji se mogu osigurati po drugim uslovima za osiguranje civila i dr. (Sava osiguranje, 2009, čl. 1. st. 4). Rizici koji su obuhvaćeni osiguranjem su oštećenja ili uništenja stvari nastala usled nezgode u pogonu, s tim, da se pod nezgodom podrazumevaju događaji koji su nastali nepredviđeno i iznenada u vezi sa korišćenjem osigurane stvari. Osiguravajuća zaštita pokriva i nespretnost, nehat ili zlu nameru radnika ili drugog lica, pri čemu taj neodgovarajući postupak osiguranik mora komisijski verifikovati. Međutim, i ovaj opseg osiguranih opasnosti trpi izuzetke, pa su iz pokrića isključeni: rizici koji se mogu osigurati po nekoj drugoj vrsti osiguranja, provalne krađe, krađe i razbojništva, nedostaci ili greške koje su postojale u trenutku zaključenja ugovora, a bile su ili su morale biti poznate osiguraniku (Uniqa osiguranje, 2006, čl. 2. st. 2. tač. d), posledice trajnih uticaja na predmet osiguranja (atmosferskih, termičkih, hemijskih, mehaničkih, oksidacije, korozije, starenja, trošenja, habanja, erozije, kamenca, taloga, mulja, i sl.), preopterećenost mašina preko granica projektovanih parametara, stavljanje u pogon pre konačne popravke, štete nastale povredom tehničkih propisa i uputstava o eksploataciji stvari i zaštitnim merama. Osiguravač ne snosi ni štetu za koju, po slovu zakona ili ugovora, odgovara proizvođač ili isporučilac stvari. Značajno je i da je osiguranjem pokrivena samo neposredna šteta na osiguranim stvarima, dok su ugovorom izričito isključene posredne štete koje osiguranik takođe može trpeti (izgubljena zarada, povećani troškovi poslovanja, nerealizovani poslovni planovi, kazne i ekološke štete) (Generali Osiguranje Srbija, 2005, čl. 3). Osiguravači imaju odgovarajuće zakonske odgovornosti prema svojim osiguranicima povodom obaveze da im uruče uslove osiguranja, te pruže potrebne informacije o opsegu pokrića i rizicima koji su iz osiguranja isključeni, što je u skladu s opštom obavezom o zaštiti korisnika usluga osiguranja (Ivančević, 2008, 378 379). Ova odgovornost pojačana je u pravu Republike Srbije Zakonom o osiguranju, budući da je, prema njegovim odredbama, osiguravač dužan da pre zaključenja ugovora ugovarača obavesti o uslovima osiguranja, rizicima pokrivenim osiguranjem i isključenjima u vezi s tim rizicima (Zakon o osiguranju, 2014, čl. 82. st. 1. tač. 2. i 4), a za vreme trajanja ugovora mora ga obavestiti o eventualnim promenama istih (Zakon o osiguranju, 2014, čl. 83. st. 1. tač. 2). Tekst i sadržaj ovakvog obaveštenja koji, pored zakonom definisanih, sadrži navedene informacije, mora biti napisan pregledno, razumljivo, obavezno sastavljen na srpskom jeziku, a može biti izdat u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka koji korisniku omogućava da mu u svako doba nesmetano pristupi (Zakon o osiguranju, 2014, čl. 84. st. 1. i 2). Imajući u vidu brojna isključenja opasnosti i odgovornosti osiguravača u predmetnoj materiji, time je znatno povećana sigurnost osiguranika i mogućnost da shvati obim osiguravajuće zaštite koju ugovorom pribavlja. Mesto gde se nalaze osigurane stvari mora biti označeno u polisi, a osiguravajuće pokriće važi za vreme: kada su mašine montirane i spremne ili se nalaze u radu; kada su date u najam ili poslugu, pod uslovom da rade i služe nameni za koju su projektovane; kada se demontiraju i remontiraju zbog premeštaja ili popravke, pod uslovom da manipulaciju izvode radnici osiguranika; kada se iz poslovnih razloga prevoze, ali samo u ugovorenoj granici i udaljenosti. Ako se u celosti prenose na drugo mesto na području države, osiguranje uglavnom važi, ali ne i ako se premeštaj vrši zbog izlaganja na izložbama ili sajmovima (Lovćen osiguranje, 2004, čl. 3). Ugovorom se, shodno interesima osiguranika, utvrđuje i period pokrića, koji počinje po isteku karence, a prestaje istekom broja meseci navedenih u polisi, u isto doba dana u kome je i počeo (Sønderjusk, Forsikringsbetingelser, 2008, tač. 2.3). Obim osiguravajućeg pokrića može značajno varirati od toga da li su u ugovor unete i određene klauzule, kojima se uvećavaju prava i obaveze osiguranika (Allianz, 2008a). Pored opštih, moguće je ugovoriti i na primer, klauzulu o reviziji mašina i uređaja, o osiguranju bagera u rudnicima, osiguranju amortizovane vrednosti kod delimičnih šteta, klauzule za postrojenja slabe struje, za krupan alat. Klauzule o reviziji predmeta osiguranja obavezuju osiguranika na redovno održavanje, reviziju i preglede mašina, te poštovanje zaštitnih tehničkih i preventivnih mera, a u protivnom isti gubi pravo na naknadu iz osiguranja (Allianz, 2008b, čl. 10. st. 3). S druge strane, otkup amortizacije kod delimičnih

šteta omogućava osiguraniku da naknadu dobije bez umanjenja za procenjeni procenat amortizacije stvari. Imajući u vidu da vrednost osigurane stvari predstavlja cena nove stvari umanjena za iznos procenjenog ekonomskog i tehničkog rabaćenja, te cilj osiguranja da se što je moguće pre izvrši popravka pokvarene ili nabavka nove mašine, ukoliko je popravka nerentabilna, visina naknade iz osiguranja može se utvrditi na sledeće načine: 1) ako je stvar uništena, prema njenoj vrednosti koju je imala u vreme nastanka osiguranog slučaja, umanjenoj za vrednost ostatka; 2) kada je mašina delimično oštećena, u visini troškova popravke važećih prema cenama u vreme nastanka osiguranog slučaja, umanjenih za iznos rabaćenja (osim ako je drugačije ugovoreno) i vrednosti ostatka. Troškove koji su povećani zato što su vršene izmene, poboljšanja ili usavršavanja mašine, snosiće osiguranik. Ako je predmet podosiguran, tj. ukoliko je suma osiguranja manja od vrednosti osigurane stvari u vreme nastanka osiguranog slučaja, naknada iz osiguranja umanjuje se za srazmeru između sume osiguranja i vrednosti mašine. Naknada može biti umanjena još i ukoliko je ugovorena franšiza, koja važi za svaki štetni događaj, u određenom procentu ili u fiksnom ugovorenom iznosu (Topdanmark, 1988, čl. 6). Osim od vrednosti mašina, izloženosti pojedinim rizicima, obimu i trajanju osiguranja, visina premije zavisi i od toga da li se mašine osiguravaju grupno ili pojedinačno. Zbog toga su tarife premija uglavnom podeljene na tri grupe: u prvoj su sve mašine i uređaji koji mogu biti predmet osiguranja u pojedinoj vrsti delatnosti; u drugoj se mašine i uređaji osiguravaju pojedinačno; u trećoj grupi nalaze se pojedinačni uređaji slabe struje i elektronski aparati i uređaji (DDOR Novi Sad, 2011, čl. 1). Kod preuzimanja podataka od osiguranika, za stručnu službu osiguravača najvažniji podatak je šifra delatnosti (iz nomenklature delatnosti) kojom se osiguranik bavi, jer će od nje zavisiti i visina premijske stope koja će se primeniti pri obračunu premije. Osim odredbi o bonusu i malusu, ugovor o osiguranju često sadrži i veći broj doplataka (u slučaju proširenja osiguranja, postojanja okolnosti koje znatno povećavaju rizik, otkupa odbitne franšize) i popusta koje odobrava osiguravač (za ugovaranje franšize u uvećanom iznosu, različitih paketa osiguranja, mirovanja mašina, za dugoročnost osiguranja). 3. OSIGURANJE NA BAZI SVIH RIZIKA Inostrani osiguravači još uvek često osiguravaju mašine od kvarova nabrajanjem pojedinačnih rizika koji su obuhvaćeni osiguranjem i opasnosti koje su isključene iz osiguravajućeg pokrića. Kao poseban modalitet zaštite, pogotovo kod većih mašina i skupocenijih Osiguranje mašina od loma, upravljanje rizicima i preventiva u Srbiji proizvodnih linija, sve više se koristi osiguranje po principu svih rizika. U ovoj formi, osiguravač nadoknađuje štete na osiguranim stvarima koje su uništene, nestale ili oštećene usled iznenadnog, nepredviđenog i spoljnjeg uzroka, odnosno koje su nastale u vezi s nekim osiguranim štetnim slučajem, nezavisno od volje osiguranika. Nepredviđenim se smatraju one štete koje ugovarač osiguranja nije predvideo, niti ih je uz dužnu pažnju, mogao predvideti (Uniqa, 2000, čl. 4). Štete nastale usled mehaničkih, tj. električnih kvarova ili otkaza na mašinama i aparatima ili opremi zbog nezgode u pogonu negde su, pored mnogih drugih opasnosti, sastavni deo pokrića, dok se po drugim uslovima moraju posebno ugovoriti (DDOR Novi Sad, 2012, čl. 4. tač. c. 1). Predmet ovako koncipiranog osiguranja su mašine, mašinski i električni uređaji i instalacije. Osiguranje je prošireno i na postolja, ležišta i temelje mašina, kao i njihovo punjenje, kada je njihova vrednost sadržana u vrednosti osigurane stvari. Zbog nezgode u pogonu, nadoknađuju se troškovi popravke, demontaže i montaže, prevoza, probe mašine i sl. Međutim, po pravilu, osiguranjem nisu obuhvaćene štete: koje su prouzrokovane ili proističu iz namere ili nemara osiguranika; za koje odgovara proizvođač, dobavljač ili isporučilac, po zakonu ili u skladu sa ugovorom; koje proizlaze ili su posledica uobičajenog korišćenja, delovanja hemijskih i atmosferskih uslova, te sporo razvijajućih uticaja; koje su nastale zbog nametanja nenormalnih uslova korišćenja, testiranja ili namernog preopterećivanja, te nenormalnog habanja i trošenja potrošnih i zamenljivih delova i priključaka. Proizlazi, da osiguranje po principu svi rizici i u ovoj značajnoj podvrsti neživotnih osiguranja ima značajna isključenja, što ne proizlazi iz njegovog naziva. Samo ime nameće utisak da je reč o mnogo širem pokriću nego što ga zaista pruža. Zato osiguranici mogu biti neprijatno iznenađeni kada, po podnošenju odštetnog zahteva, saznaju da konkretna opasnost ipak nije pokrivena. I osiguravači mogu biti iznenađeni opasnostima, zbog kojih im osiguranici podnose prijave šteta, te situacijom da bi trebalo da pokriju gubitke koje nisu predvideli, niti su za njih naplatili premiju osiguranja (Samardžić, 2008, 18). Ograničenje osiguravajućeg pokrića može biti usmereno i na drugu stranu, ne u pogledu rizika koji se isključuju, već u pogledu vremena kada ono važi. Na primer, uslovima osiguranja može biti predviđeno da su kvarovi na pogonskoj opremi pokriveni samo pre nego što je ista montirana, isprobana i na zadovoljavajući način, bez zadrški, predata na upotrebu (Tryg, Forsikringsbetingelser, 2011, tač. 446). Uobičajeno je u svim granama prava, pa tako i u osiguranju, da je teret dokazivanja na oštećenom. On mora da dokaže da se šteta dogodila, da je prouzrokovana 47

ZORAN ILKIĆ 48 konkretna posledica i da između njih postoji uzročnoposledična veza. Ali, kod osiguranja po principu svi rizici, situacija je obrnuta. Osiguranik treba da prijavi osigurani slučaj i zatraži naknadu iz osiguranja, a osiguravač mora, ukoliko smatra da je zahtev neosnovan, da dokaže da je šteta nastala kao posledica nekog od rizika koji je isključen iz osiguravajućeg pokrića. Dakle, teret dokazivanja prenet je na osiguravača, zbog čega je procesna pozicija osiguranika daleko olakšana. To je osnovni razlog zbog čega je ova vrsta osiguranja u našoj zemlji tek u početnoj fazi razvoja i zašto je osiguravači oprezno nude, uglavnom samo za velike i inostrane klijente (Jovanović, 2012, 70), koji su na takvo osiguranje navikli u svojim matičnim zemljama. 4. PREKID RADA ZBOG LOMA MAŠINA Osiguranjem od opasnosti loma mašina obezbeđuje se naknada neposredne štete, koja nastane na samoj mašini u slučaju njenog kvara iz predviđenih razloga, te se tim sredstvima, po pravilu, popravljaju mašine ili nabavljaju nove. Međutim, za vreme dok se oštećena mašina ne popravi ili umesto uništene nabavi nova, osiguranik ne može da obavlja svoje poslovne aktivnosti. Kako je to nekada i značajniji period, dok se nabave ređi delovi ili pribave nove, specifične mašine, šteta koju trpi osiguranik može biti znatna, pa čak i veća nego što iznosi vrednost mašina. Navedeni gubitak ispoljava se u izgubljenoj dobiti koja nastaje zbog nemogućnosti bavljenja registrovanom privrednom delatnošću, te pojedinim troškovima fiksnog karaktera, čija visina ne zavisi od nivoa poslovne aktivnosti. Ovi finansijski gubici mogu se nivelisati osiguranjem od prekida rada prouzrokovanog lomom mašina (engl. engineering interruption insurance), tj. tzv. šomažnim osiguranjem. Ono se može ugovoriti samo kao dodatno, akcesorno uz osiguranje mašina od loma, pa obaveza osiguravača da isplati naknadu po osnovu šomažnog osiguranja može postojati samo ukoliko je dužan da isplati naknadu i po lomu mašina. Ugovorom o osiguranju redovno se precizira dužina trajanja garantnog roka, perioda pokrića u kome je aktivna odgovornost osiguravača da isplati naknadu iz osiguranja. On iznosi obično 3 do 12 meseci i računa se od dana kada je nastao osigurani slučaj, ali ako se plati dodatna premija, može trajati i do 24 meseca (GDV- Die Deutschen Versicherer, Allgemeine Bedingungen, Abschnitt A, 2011, 2. st. 2). Uslovima osiguranja predviđen je i čitav niz opasnosti i šteta kojima se isključuje odgovornost osiguravača (Zurich, Allgemeine Bedingungen, 2008, 3. tač. 5). Ugovor o osiguranju nije blanko ček za svaki finansijski gubitak, već važi samo 2/2015 za onaj koji je striktno preciziran ugovornim uslovima (American Insurance Association, 1-2 ). Osiguranik je dužan da preduzme sve raspoložive mere kojima će se sprečiti nastanak štete ili ograničiti obim štetnog dejstva kvara na mašinama. Osiguravač je, s druge strane, dužan da mu nadoknadi sve troškove koje je ovaj imao u opravdanom pokušaju spasavanja, iako radnja osiguranika nije imala pozitivnog efekta. Čak iako je pokušaj osiguranika imao za posledicu i povećanje štete, osiguravačeva odgovornost ostaje, ukoliko delovanjem osiguranika nije prekinuta uzročno-posledična veza između osiguranog slučaja i nastupanja štetnih posledica (Lowry, Rawlings, 2005, 234). Zbog loma pojedinačne mašine ili proizvodne linije, prouzrokovanog nezgodom u pogonu, kraći ili duži zastoj u procesu privređivanja može dovesti do većih ili manjih šteta na zalihama pripremljenim za obradu. Osiguranjem zaliha u procesu proizvodnje od prekida rada, ukoliko je kao osnovno zaključeno osiguranje od loma mašina, pruža se pokriće za sirovine i poluproizvode u slučaju mehaničkog, biološkog, hemijskog ili nekog sličnog oštećenja. Nezgoda u pogonu podrazumeva iznenadne i nepredvidive događaje koji nastaju povodom korišćenja opreme, a osiguravajuće pokriće prošireno je i na nespretnost i nehat zaposlenih kod osiguranika. Odgovornost osiguravača limitirana je na sumu osiguranja, koja se definiše po jednom štetnom događaju ili ukupno godišnje. Ista se iscrpljuje realizacijom osiguranog slučaja i umanjuje isplatom naknade, pa iscrpljenjem sume osiguranja u celosti, osiguravajuće pokriće prestaje da važi. 5. UPRAVLJANJE RIZICIMA Sa aspekta osiguranika koji teži očuvanju svoje imovine, upravljanje rizikom u ovoj vrsti osiguranja može se definisati kao sistemski skup upravljačkih metoda i tehnika koje se primenjuju u cilju izbegavanja i smanjenja mogućnosti nastupanja neželjenih štetnih događaja i posledica vezanih za korišćenje mašina i postrojenja, procena i utvrđivanje opasnosti kojima su ista izložena, te izbora i implementacije najadekvatnijeg modela i pristupa izravnavanja rizika koji imovini prete. U pravnoj teoriji, uglavnom, se navodi nekoliko načina rešavanja štetnih posledica. To su upravljanje rizikom: 1. izbegavanjem (nepreduzimanjem akcije koja može dovesti do rizika); 2. zadržavanjem (nepreduzimanjem aktivnosti da se rizik prenese, izbegne ili umanji); 3. prenosom (na subjekta koji je voljan da takav rizik snosi); 4. podelom (kada postoji saglasnost većeg broja subjekata da dele potencijalni gubitak); 5. umanjenjem (sprečavanjem i kontrolom); 6. represijom

(otklanjanjem posledica i sprečavanjem širenja posledica rizika); i 7. preventivom (prethodnim delovanjem na potencijalni izvor opasnosti) (Marović, Avdalović, 2006, 55 57). To ne znači, međutim, da su sve navedene metode u predmetnoj materiji efikasne i primenjive. Različiti delovi mašine i njihovi spojevi trebalo bi da izdrže opterećenja kojima su izloženi u toku upotrebe, a trajnost upotrebljenih materijala mora da odgovara prirodi radne sredine koju je proizvođač predvideo u odnosu na pojavu zamora i lomova delova. Da bi se utvrdila ozbiljnost i intenzitet rizika, potrebno je uvek utvrditi iznos maksimalno moguće i prosečne štete, kao i izvesnost nastupanja i učestalost šteta na mašinama. Postupak upravljanja rizikom obično se sastoji od nekoliko faza: 1. utvrđivanja izloženosti konkretnom riziku, odnosno identifikacije svih značajnijih rizika, 2. procenjivanja učestalosti i obima potencijalnih šteta, tj. analize izloženosti, 3. procene rizika, izbora odgovarajućeg instrumenta za upravljanje rizikom i njegova implementacija, 4. kontrola i analiza programa za upravljanje rizikom i postignutih rezultata (Ivanović, 2003, 71). Precizna procena rizika za svaku mašinu zahteva: 1. utvrđivanje konstruktivnih ograničenja mašine, uključujući predviđenu namenu i njenu racionalnu, kao i razumno predvidivu nepravilnu upotrebu, 2. utvrđenje opasnosti i kvarova kojima mašina može biti izložena, 3. analiza realnih opasnosti, uzimajući u obzir stepen mogućih oštećenja stvari i verovatnoću njihovog nastanka, 4. vrednovanje rizika, radi utvrđenja da li je moguće smanjiti rizike u skladu sa standardima eksploatacije mašine, 5. utvrđivanje mogućnosti smanjenja rizika primenom zaštitnih i preventivnih mera, 6. opservacija opasnosti koje se ni prethodnim merama ne mogu unapred eliminisati, i 7. uzimanje u obzir ograničenja rukovaoca, radi procene predvidive neadekvatne upotrebe opreme. Cilj procene rizika je, s jedne strane, sagledavanje mogućnosti da se raspoloživim kapacitetima smanji mogućnost kvarova postrojenja, verovatnoća pojave gubitaka i potreba održavanja edukacijske obuke radnika radi pravilnog korišćenja opreme. S druge strane, sveopšta analiza rizika je najčešće presudan činilac za donošenje odluke da se pribavi osiguravajuća zaštita i time veći deo rizika prenese na osiguravajuću kompaniju. Osiguranje je sigurno najefikasniji način upravljanja rizikom, pogotovo kod velikih industrijskih sistema, imajući u vidu česte opasnosti, brojne štete i iznose gubitaka koje osiguranici često ne mogu sami da snose. U cilju minimiziranja ukupnog nivoa rizika, vrši se izbor osiguravača i sa njim dogovara modalitet izbora pokrića (klasičnim nabrajanjem osiguranih opasnosti ili na bazi svih rizika ), opserviraju se potrebe i određuju prioriteti, te se utvrđuju neophodni elementi ugovora o osiguranju. Osiguranje mašina od loma, upravljanje rizicima i preventiva u Srbiji 6. PREVENTIVA Eksploatacija proizvodne opreme nije dovoljna garancija da će se ostvariti planirani proizvodni efekti. Neophodno je voditi brigu o njoj, kontrolisati rad mašina i evidentirati promene koje na njima nastaju. Tokom vremena dolazi do gubljenja proizvodnih karakteristika, što se odražava i na povećanje mogućnosti da se mašine pokvare. Zahtev da se izvuče maksimum efekata iz postrojenja, uz minimum ulaganja u održavanje i smanjenje troškova svake vrste, dovodi do kontinuiranog trošenja delova, lomova i zastoja u proizvodnom procesu koje oni izazivaju. Negativne posledice kvarova iziskuju angažovanje znatnih sredstava, kako bi se obezbedili uslovi za nastavak ciklusa proizvodnje i otklonile posledice kvarova. Često sitni propust može da dovede do velike havarije i znatne materijalne štete. Stoga se preventivnim delovanjem mogu sprečiti velike štete, pa je neophodno da osiguranici kontinuirano sprovode preglede postrojenja, kontrolišu i proveravaju merne i zaštitne uređaje, održavaju i popravljaju mašine, zamenjuju ishabane ugrađene delove, optimalno upravljaju pogonom kroz edukaciju zaposlenih o pravilnoj upotrebi opreme i zaštitno-tehničkim merama. Sve neuobičajene događaje u prethodnom periodu treba evidentirati i analizirati, izvući zaključke, a problem otkloniti najkasnije prilikom sledećeg redovnog remonta. Uslovima osiguranja često je i predviđena obaveza osiguranika da vrše dnevne preglede, remonte i revizije opreme. Osiguravači stimulišu osiguranike na preduzimanje preventivnih mera odobravanjem određenih iznosa, te davanjem odgovarajućih popusta i bonusa na premiju osiguranja. Sredstvima iz preventive osiguranici, u skladu sa ugovorenim uslovima sa svojim osiguravačem, mogu nabaviti i različite aparate i instrumente za zaštitu i rano otkrivanje problema, kojima će se preduprediti nastanak šteta. Nabavkom opreme za dijagnostikovanje kvarova na opremi mogu se pravovremeno ustanoviti tehnički nedostaci. Preventivno-korektivnim merama eliminiše se mogućnost pojave konkretne opasnosti, tako da je manje verovatno da će do gubitaka uopšte doći (Ungarelli,1984, 66). Za davanje odgovarajućih iznosa na ime preventive stimulisani su i osiguravači. Time mogu da smanje iznose premija, te postignu bolji odnos kvaliteta i cene svojih usluga. Ekonomska opravdanost investicije ispoljava se u relativno malim ulaganjima i značajnim ekonomskim efektima, koji se manifestuju u veoma kratkom periodu isplativosti uloženih sredstava i visokoj stopi rentabilnosti investicionih ulaganja. Ali, u slučaju nastanka štete, osiguravač ima pravo da umanji iznos naknade, ukoliko utvrdi da osiguranik nije izvr- 49

ZORAN ILKIĆ 50 šio neku od ugovorenih ili propisanih mera prevencije, što je bilo od uticaja na realizaciju rizika i obim nastale štete. Ako osiguranik nije namenski utrošio sredstva, odnosno nije ih upotrebio u skladu sa ugovorom o preventivi, na zahtev osiguravača biće dužan da ih vrati, sa pripadajućom zakonskom kamatom. 39 Prilikom obnove osiguranja, osiguravač može, ukoliko osiguranik do tada nije preduzeo adekvatne preventivne mere, da odbije da primi određene rizike u osiguravajuće pokriće. Međutim, aktivnosti osiguravača na polju preventive ne treba ograničavati samo na davanje određenih novčanih iznosa osiguranicima. Osim što je dužan da prati kako se sredstva preventive koriste, osiguravač treba da ostvari i adekvatnu vezu sa osiguranikom u svim fazama pripremanja i realizacije ugovora o osiguranju. Saradnjom stručnjaka osiguravača iz pribave i iz procena šteta, sa radnicima osiguravača angažovanim na poslovima održavanja i praćenja rada pogona, počev od snimanja rizika pa do utvrđivanja uzroka štete, mogu se uočiti brojni nedostaci i preduprediti štetni događaji. 7. ZAKLJUČAK Mada je statistički osiguranje od loma mašina za osiguravače još uvek tehnički pozitivna podvrsta osiguranja, štete su svake godine sve brojnije i veće, a u pojedinim slučajevima daleko prevazilaze ugovorenu premiju. Razlog za ovo treba tražiti u zastareloj opremi, neadekvatnom održavanju, nestručnom rukovanju, a u krajnjoj liniji i nedovoljnom preduzimanju mera da do kvarova uopšte dođe. Tim pre, osiguranje deluje kao jedini efikasni modus za izravnavanje rizika, jer osiguranici najčešće nemaju dovoljno sredstava da u slučaju 2/2015 lomova plaćaju popravke ili nabavljaju nove mašine i proizvodne linije. Primetna je velika sličnost u klasičnim uslovima osiguranja osiguravajućih kompanija, pa korisnici i nemaju velikog izbora u pogledu odabira osiguravajućeg pokrića. Uglavnom se osiguravaju iste opasnosti, odnosno isključeni su isti rizici. Stoga bi bilo korisno proširiti primenu osiguranja svih rizika, jer je teret dokazivanja realizacije osiguranog slučaja prebačen na osiguravača, što znatno olakšava procesni položaj osiguranika. Ali, stiče se utisak da se ovim načinom osiguranja ne posvećuje adekvatna pažnja lomu mašina, jer je u nekim slučajevima to tek dopunski rizik koji se posebno ugovara, a ponegde je pokriće ograničeno vremenski ili na neki drugi način. Svakako je pozitivan pomak načinio zakonodavac, kada je dodatno propisao da je osiguravač dužan da i pismeno upozori ugovarača osiguranja o rizicima i isključenjima koji se odnose na osiguravajuće pokriće. Imajući u vidu kompleksnost uslova osiguranja, posebno informisanje o opsegu pokrića, to će doprineti da osiguranici bolje shvate ugovor o osiguranju, a sa druge strane da se preduprede buduće nesuglasice i sporovi. Konkretno, za osiguranje mašina od lomova ovo je od velikog značaja, budući da uslovi osiguranja redovno sadrže veliki broj isključenja i restriktivnih klauzula, koje mogu dovesti čak i do gubitka prava na naknadu. Pored pravilne procene rizika, od značaja za smanjenje šteta je i preventiva, koju bi trebalo ostvarivati u saradnji sa osiguravačem, ne samo u obliku davanja novčanih sredstava, već i kroz tesnu saradnju stručnih službi u svim fazama zaključivanja i trajanja ugovora o osiguranju. Zoran ILKIC, LLD Law agent in damages, Insurance Co., DDOR NOVI SAD, Novi Sad, Serbia Machinery breakdown insurance, risk management and prevention in Serbia SUMMARY This paper analyses the machinery breakdown insurance, which provides insurance protection of the machines, as well as of complex industrial system and equipment. The insurance includes failures which may occur in the process of production. Special attention 39 Presuda Privrednog apelacionog suda br.9.pž.10520/2012 od 20. 12. 2012. godine. UDC: 368.187 Professional paper is paid to the contents of the insurance contract, its subject, the risks, the dangers that are excluded from insurance, the way of assessing the value of insured items, as well as the method of determining the amount of the premium. The traditional way of insurance is used, which means covered risks and insurance of machinery within the property insurance on the principle all risks, the stock insurance due to breakage of machines which can cause damage. The author has

Machinery breakdown insurance, risk management and prevention in Serbia also pointed out the importance of risk management and prevention, as a way of minimizing potential hazards, but some of which can significantly depend on the decision of the insured about what level of coverage he wants to obtain from the insurer. The study used inductive-deductive and comparative-legal method, with the analysis of a number of policy conditions of different insurance companies. Key words: insurance, machinery breakdown, damage, compensation, risk, prevention LITERATURA (REFERENCES) Allianz Zagreb. (2008a). Klauzule za osiguranje strojeva od loma, Zagreb. Allianz Zagreb. (2008b). Uvjeti za osiguranje strojeva od loma, Zagreb. American Insurance Association, Business Interruption Insurance, dostupno na: http://www.aiadc.org/aiadotnet/ dochandler.aspx?docid=287081, 10. 2. 2015. Croatia osiguranje. (2006). Uvjeti za osiguranje strojeva od loma i nekih drugih rizika, Zagreb. DDOR NOVI SAD. (2011). Tarifa premija III za osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti, Novi Sad. DDOR NOVI SAD. (2012). Uslovi za osiguranje imovine i prekida rada od svih rizika, Novi Sad. GDV-Die Deutschen Versicherer. (2011). Allgemeine Bedingungen für die Maschinen - Betriebsunterbrechungsversicherung, Berlin. Generali Osiguranje Srbija. (2005). Uslovi za osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti, Beograd. Gjensidige, Maskiner Forsikringsbetingelser R325 121, København, 2012. Ivančević, K. (2008). Zaštita potrošača kroz zakonske odredbe koje se odnose na ugovor o osiguranju, u: Slavnić, J., Šulejić, P. i Pak, J. (urednici): Evropski put prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju (369 391). Beograd: Udruženje za pravo osiguranja Srbije. Ivanović, S. (2003). Upravljanje rizikom i osiguranje, Industrija, 1-2, 69 82. Jovanović, M. (2012). Osiguranje od svih rizika na tržištu osiguranja u Srbiji, Revija za pravo osiguranja, 4, 69 74. Lovćen osiguranje. (2004). Opšti uslovi za osiguranje mašina od loma, Podgorica. Lowry, J., Rawlings, Ph. (2005). Insurance Law: Doctrines and Principles, Oxford and Portland: Hart Publishing. Marović, B., Avdalović, V. (2006). Osiguranje i teorija rizika, Subotica: Centar za automatizaciju i mehatroniku, Beogradska bankarska akademija. Narodna banka Srbije. (2013a). Broj i iznos šteta po vrstama i tarifama osiguranja za Srbiju u 2013. godini, dostupno na: http://www.nbs.rs/export/download/osg-izv-y/ god_t2_2013.pdf, 10. 2. 2015. Narodna banka Srbije. (2013b). Pregled broja osiguranja, broja osiguranika i premije po vrstama i tarifama osiguranja za Srbiju u 2013. godini, dostupno na: http://www.nbs.rs/ export/download/osg-izv-y/god_t1_2013.pdf, 10. 2. 2015. Samardžić, S. (2008). Osiguranje imovine po načelu svi rizici, Revija za pravo osiguranja, 1-2, 11 18. Sava osiguranje. (2009). Posebni uslovi za osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti, Beograd. Sønderjusk. (2008). Forsikringsbetingelser for Maskin - Maskindriftstabsforsikring, Sønderborg. Topdanmark. (1988). Vilkår for Maskinforsikring og Maskindriftstabs-forsikring, Ballerup. Tryg. (2011). Forsikringsbetingelser for All Risks forsikring nr. 642-203T, Ballerup. Ungarelli, L. D. (1984). Insurance and Prevention: Why and How?, dostupno na: http://www.ideals.illinois.edu/ bitstream/handle/2142/7352/librarytrendsv33i1g_opt. pdf?seqence=1, 20. 2. 2015. Uniqa osiguranje. (2000). Opći uvjeti osiguranja obrta i industrije sa pokrićem za sve rizike ALL RISK osiguranje, Zagreb, OUSR verzija 1. Uniqa osiguranje. (2006). Opći uvjeti za osiguranje strojeva, strojarskih postrojenja i aparata od loma i nekih drugih opasnosti, Zagreb, OLS 3/2006. Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS, br. 139/2014. Zurich. (2008). Allgemeine Bedingungen für die Maschinen Betriebsunterbrechungsversicherung. Žarković, N. (2013). Pojmovnik osiguranja, Novi Sad: Skonto. 51