OSIGURANJE PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI U DRŽAVAMA COMMON LAW SISTEMA I KONTINENTALNOG SISTEMA PRAVA

Mr Dimitra KOURMATZIS OSIGURANJE PROFESIQjyALNE ODGOVORNOSTI U DRŽAVAMA... 32-401 Mr Dimitra KOURMATZIS* OSIGURANJE PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI U DRŽAVAMA COMMON LAW SISTEMA I KONTINENTALNOG SISTEMA PRAVA REŠENJA NA BAZI NASTANKA OSIGURANOG DOGAĐAJA I POSTAVLJANJA ODŠTETNOG ZAHTEVA Uvod Ovabezno osiguranje profesionalne odgovornosti - kada, gde i zašto Principi osiguranja profesionaine Prestanak bavljenja profesijom Zaključak odgovomosti Apstrakt. -Autorka analizira sisteme osiguranja profesionalne odgovornosti u državama sa common law sistemom i kontinentalnim pravnim sistemom, kao i polise osiguranja na osnovama postavljanja odštetnog zahteva i nastanka osiguranog događaja. Poseban osvrt posvećen je detaljnijoj analizi u pogledu načina na koji se takva osiguranja sprovode u državama gde su ta osiguranja obavezna i koji su zahtevi propisani za ta osiguranja. Zatim daje izvesmt uopštenu kritiku u vezi sa uspešnom primenom tih polisa i razmatra kako ijedan i drugi način osiguranja uspešno pruža osiguravajuće pokriće osiguranicima. Ključne reči: Osiguranje profesionalne odgovornosti, polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva, polise na bazi osiguranog događaja, period prijave, pokriće rizika u likvidaciji, pokriće repova UVOD U svetlu trenutne krize, finansijska stabilnost je cilj svih pojedinaca koji posluju u svim vrstama tzv. "rizičnih" delatnosti. U vezi s tim, osiguranje profesionalne odgovornosti je način na koji lica koja se bave određenim zanimanjima mogu da pokušaju da zaštite sebe i lica kojima pružaju svoje usluge. Sledstveno tome, može se uočiti da se profesionalna odgovornost reguliše kako na nacionalnom (na primer, nacionalni propisi i strukovna udruženja), tako i na regionalnom nivou (na primer, Direktiva EU 98/5 za pojednostavljenje obavljanja advokatske profesije). Osiguranje profesionalne odgovornosti ili osiguranje profesionalne nadoknade pruža pokriće za odštetne zahteve koje se protiv osiguranika podnesu zbog greške učinjene tokom pružanja profesionalnih usluga. Drugim rečima ono "štiti lice koje se bavi određenim zanimanjem od njegove zakonske odgovornosti prema trećim licima za povrede, gubitak ili štetu nastalu zbog njegove profesionalne nepažnje ili nepažnje njegovog zaposlenog.'" Većina pojedinaca koji se bave "rizičnim" zanimanjem zaključuju polisu osiguranja na osnovu zakona, podzakonskog akta ili na osnovu opšteg osećaja. Lica koja se bave određenim zanimanjem na koje se ta pravila primenjuju su, po pravilu, advokati, lekari, berzanski brokeri hartija od vređnosti, računovođe, arhitekte, brokeri osiguranja i drugi pojedinci koji pružaju usluge klijentima / pacijentima, a koji mogu da prouzrokuju finansijsku ili nematerijalnu štetu navedenim profesijama. U kontinentalnim pravnim sistemima država donosi zakone i podzakonske akte (u kojim slučajevima su ti propisi obavezujući) koji se odnose na lica koja se bave određenim profesijama. To znači da je u ovim pravnim sistemima država odgovorna za regulisanje pitanja koja se tiču osiguranja profesionalne odgovornosti, dok u common law-u zbog nepostojanja državne regulative, strukovna udruženja su ta koja tradicionalno donose pravila koja regulišu delatnost njihovih članova. Imajući to u vidu, brojne profesije u common law sistemu, kao što su one koje su gore na- * Autor je saradnik u advokatskoj firmi "I.K. Rokas & Partners Law Firm", Atina 1 Colin, Smyth, Insurances ofliability, The Burlington Press, Foxton, Cambridge, 1988, str. 12/9. 32 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3-4/2009

CLANCi vedene, same su sebi nametnule obavezu osiguranja svoje delatnosti. Ovo pokriće se, dakle, može uvesti kao obavezujuće ili na osnovu zakona u kontinentalnim sistemima - u Španiji, Francuskoj i Belgiji 2 ili putem pravila same profesije u common laiv 3 sistemima, kao što je to slučaj, na primer, u vezi sa strukovnim organizacijama u Velikoj Britaniji. Polise osiguranja profesionalne odgovornosti pokrivaju tužbe koje se podižu u vezi sa odgovornošću. Drugim rečima, nema nadoknade za tužbe gde nije nastala odgovornost. Zbog toga "osiguranje odgovornosti pruža sve vrste osiguravajuće zaštite koja nadoknađuje odgovornost prema trećim licima, pružajući pokriće od izvesnog umanjenja imovine osiguranika ", 4 Polise se zasnivaju na zakonskoj odgovornosi, dok moralna odgovornost nije osigurana. 5 Isplata nadoknade iz osiguranja pretpostavlja da je došlo do štete. Sledstveno tome, ono što osiguranje profesionalne odgovomosti ima za predmet jeste isplata nadoknadc trećim licima u slučajevima gde je lice koje se bavi određenom profesijom (osiguranik) propustilo da savesno ispuni zadatak čije izvršenje mu je povereno, ako je zbog tog propusta prouzrokovana šteta. Ugovarač osiguranja po sistemu profesionalne odgovornosti ostvaruje dvostruku korist: "Prvo, ovo osiguranjepruža određeni iznos novca ("limiti"polise osiguranja) iz koje se isplaćuje nadoknada ili obaveza po presudi zbog izgubljenog spora povodom odštetnog zahteva u vezi sa profesionalnom odgovornošću. Ova korist se naziva "nadoknada" ili "obaveza na nadoknadu." Drugo, ovo osiguranje nadoknađuje troškove pravnog zastupanja koje se naziva "obaveza na odbranu". Obaveze na nadoknadu i odbranu su opšte poznati instituti u polisama osiguranja profesionalne odgovornosti. " 6 OBAVEZNO OSIGURANJE PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI - KADA, GDEIZAŠTO Rešenja Common Law sistema (nastanak osiguranog slučaja / postavljanje odštetnog zahteva) Vrsta polise po kojoj osiguravač pruža pokriće, uobičajeno, zavisi od vrste pokrića koje je traženo. Naprimer, u vezi sa advokatima, mnogo češće se zaključuju polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva. S druge strane, u većini osiguranja odgovornosti vlasnika motornih vozila uslovi osiguranja se zasnivaju na nastanku osiguranog događaja. 7 Karakteristike po kojima se jedna vrsta polise razlikuje od druge su one koje, u pojedinim situacijama, određenu vrstu polise čine više ili manje povoljnom od druge. Prema pravu Velike Britanije treba razlikovati događaj iz kojeg potiče odgovornost osiguranika i odštetni zahtev koji su treća lica postavila prema osiguraniku. Ovo razlikovanje je važno zbog činjenice da postoje dve forme polisa osiguranja koje se mogu koristiti. Prva vrsta polise (polisa na bazi nastanka osiguranog slučaja / polisa na bazi nastanka osiguranog događaja) zasniva se na događaju (koji se razlikuje od polise do polise) od koje potiče odgovornost osiguranika, dok se druga vrsta polise zasniva na odštetnom zahtevu trećeg lica (bez obzira da li je on izvestan ili stvarno postavljen). Drugim rečima, kod polise na bazi osiguranog događaja ono što interesuje osiguravača je postojanje štetnog događaja, dok je u polisama na bazi odštetnog zahteva osiguravač zainteresovan za verovatnoću ili stvarno postojanje odštetnog zahteva. Zato standardne polise na bazi odštetnog zahteva pružaju pokriće za radnje koje su nastale ili pre zaključenja polise ili tokom njenog trajanja, jer je bitan trenutak nastanka odštetnog zahteva, a ne osiguranog doga- 2 3 4 s Hellwig Hans-Juergen, The CCBE project on professional indemnitv insurance for European lawyers: background, conclusions and ongoing work, Conference of the Council of Bars and Law Societies of the European Union, 20. 1. 2004. godine. Prof. John R. Birds, International Encyclopaedia of Laws, Volume 3, Kluwer Law International, Thc Hague/London/Boston, 1998, str. 156. Clarke A. Malcom, The Law oflnsurance Contract, 3rd edition, London-Hong Kong, PUBLISHER 1997, str. 414. Smyth, isto, str. 12/9. ' Thornton, Russell G, Not-so-obvious considerations from professional liabilitv, a Publication of the Baylor University Medical Center Proceedings, 2005. 7 Chineson, J., Insurance, Just in Case: Keep Yourself Covered- Professional iiability insurance- what is it and how to get it, Legal Times, 11-17-2003. Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 33

Mr Dimitra KOURMATZIS OSIGURANJE PROFESIQjyALNE ODGOVORNOSTI U DRŽAVAMA... 32-401 đaja. Sa drage strane, standardne polise na bazi osiguranog događaja pražaju pokriće samo za one događaje koji nastanu tokom trajanja polise. Po pravu Velike Britanije, osiguravač ima pravo da izabere ili princip osiguranog događaja (ili uzroka) kada se pokriće pruža "od odgovornosti koja nastane iz radnji osiguranika koje budu preduzete tokom trajanja polise, bez obzira kada se odštetni zahtev postavi protiv osiguranika' 18 ili princip odštetnog zahteva po kojem je osiguranik pokriven "od svih odštetnih zahteva koji se postave tokom trajanja polise, bez obzira na to kada je preduzeta radnja na osnovu koje je nastao odštetni zahtev.'" Još određenije, polisa na bazi štetnog događaja čini obavezu osiguranika da prijavi štetni događaj nezgodnom u poređenju sa obavezom prijave nastanka osiguranog događaja. Ovo zbog činjenice da osiguranik mora da ima saznanje da je nastao događaj (po polisi na bazi nastanka štetnog događaja) zbog kojeg će nastupiti odgovornost. Alternativno, kod uslova osiguranja na bazi odštetnog zahteva je veoma verovatno da će nastanak odštetnog zahteva (u smislu da je predmetni odštetni zahtev neki oblik tužbenog zahteva) biti poznat osiguraniku usled zakonske procedure podizanja odštetnog zahteva. Zato, "razlika između dve vrste polisa leži u tome što osiguravač snosi rizik neizvesnosti odštetnih zahteva koji će se postaviti u budućnosti po polisi na bazi nastanka osiguranog događaja, dok kod sistema na bazi odštetnog zahteva ta se neizvesnost u velikoj meri prebacuje na osiguranika... Ovo zbog toga što polise na bazi postavljanja ili "otkrića" odštetnog zahteva, stavljanjem osiguravača u položaj traženja obimnih informacija o potencijalnim odštetnim zahtevima pre zaključenja (ili obnove) pokrića osiguranika, omogućavaju osiguravačima da izbegnu da plaćaju osiguraniku nadoknade za ogromne delove potencijalnih odštetnih zahteva koji su postojali u trenutku zaključenja (ili) produženja pokrića.'"" Drugim rečima, zahtevom da budu informisani o tome koje potencijalne odgovornosti mogu da nastanu, osiguravači mogu da izbegnu plaćanja za takve događaje tako što neće obnavljati polise osiguranja. Imajući to u vidu, uopšteno govoreći kod polisa na bazi odštetnog zahteva osiguravač kao i osiguranik su bolje informisani u vezi sa potencijalnim obavezama, dok u slučaju polisa na bazi štetnog događaja nijedna od ugovornih strana nema potpun uvid o tome kakve su okolnosti. Velika Britanija Često je, na primer, u Velikoj Britaniji uslov koji propisuju sama strakovna udraženja kao što je Udruženje advokata Engleske, da neko mora da bude član te organizacije da bi mogao da se bavi tom profesijom." Kada se govori o udruženju advokata, posebno se radi o nekom programu samoosiguranja, koji se na ovaj ili onaj način tretira kao obavezujući. 12 Sličan primer može se uočiti i u vezi s Kraljevskim institutom britanskih arhitekata i Komisijom za registraciju arhitekata koji u svojim pravilima navode da bi, pošto su "članovi kojise bave arhitekturom izloženi riziku da budu tuženi za nepažnju ili kršenje ugovora, trebali da održavaju na snazi neki oblik osiguranja kojim bi mogli da pokriju svoju odgovornost nastalu po tim odštetnim zahtevima. Održavanje odgovarajućeg osiguravajućeg pokrića predstavlja uslov registrovaneprakse RIBA... U Velikoj Britaniji, Komisija za registraciju arhitekata zahteva da sva registrovana lica koja obavljaju praksu arhitekture treba da budu pokrivena polisom osiguranja profesionalne nadoknade. Institut ovlašćenih računovođa u Engleskoj i Velsu ustanovio je neznatno dragačiju varijantu obaveznog regulisanja osiguranja profesionalne nadoknade, po kojoj se zahteva postojanje ove vrste osiguranja "ako posedujete sertifikat o praksi i stanovnik ste Velike Britanije ili Republike Irske ili ako ste angažovani u državnoj praksi u Velikoj Brita- " Clarke, isto, str. 419. ' 10 Clarke, isto. Clarke, isto, str. 420. " Birds, John, Modern Insurance Law, 4th ed, Svveet and Maxwell London, 1997, str. 395. " Birds, isto, str. 395. 13 Code of Professional Conduct, Guidance Note 5, Royal Institute of British Architects, članovi 5.1 i 5.2. 14 Guidance and Information on Professionai Indemnity Insurance, The Institute of Chartered Accountants. 34 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3-4/2009

Revija za pravo psiguranja CLANCI niji i Republici Irskoj. " u Uslov da se poseduje polisa osiguranja je regulatorna obaveza u ovom slučaju i, istovremeno, uslov za dobijanje profesionalne dozvole za rad računovođe. Drugim rečima, prema Pravilima Instituta ovlašćenih računovođa, računovođa ne može da dobije dozvolu za bavljenje tim zanimanjem ako on ili ona nisu zaključili propisano osiguravajuće pokriće. Tako se može videti da je u pravu Velike Britanije povećanje broja obaveznih osiguranja u trendu koji uvode brojna strukovna udruženja. Mnoge od gorepomenutih strukovnih organizacija su predvidele obaveznu prirodu osiguranja profesionalne odgovornosti kao i način na koji to osiguranje treba da funkcioniše. Agencija za regulisanje rada advokata, koja je regulatorno telo Udraženja pravnika Engleske i Velsa u odnosu na advokate i radi uz pomoć Ministarstva pravde i Službe za pravosuđe njenog veličanstva, navodi, na primer, prema Pravilima o osiguranju nadoknade advokata iz 2008, da osiguranje građanske odgovornosti mora da obešteti svakog osiguranika "pod uslovom da je odštetni zahtev u pogledu odgovornosti: (a) prvo postavljen prema osiguraniku tokom perioda osiguranja; ili (b) postavljen prema osiguraniku tokom ili posle perioda osiguranja zbog okolnosti koje su osiguravaču prvi put bile prijavljene tokom perioda osiguranjasličan pristup prihvatio je i Institut ovlašćenih računovođa koji navodi da "svi direktori i ostalo rukovodstvo predmetne firme treba da je upoznato sa značajem brzog obaveštavanja osiguravača o odštetnim zahtevima i okolnostima koje mogu da dovedu do postavljanja odštetnog zahteva."" Sjedinjene Američke Države U Sjedinjenim Američkim Državama postoje slična pravila u vezi sa potrebom osiguranja. Međutim, za razliku od Engleske zbog činjenice da SAD imaju federalni sistem, svaka država razvija svoj sopstveni sistem, te zato generalizacija nije moguća. Uopšteno govoreći, čini se da za razliku od strakovnih udraženja Velike Britanije, američka udruženja ne propisuju zaključenje osiguranja od profesionalne odgovornosti kao obavezno. Na primer, kada govorimo o lekarima osiguranje od profesionalne odgovornosti je obavezno onda kada nekom lekara bude izrečena disciplinska mera. 17 Međutim, "bez obzira na regulatorni okvir, opšte bolnice u Njujorku redovno zahtevaju, kao uslov za davanje dozvole lekarima...da održavaju osiguranje od profesionalne odgovornosti kod nekog osiguravajućeg drušh'a u iznosu kojije zadovoljavajući za bolnicu". Osiguranje od profesionalne odgovornosti takođe nije obavezujuće za advokate u SAD, izuzev u državi Oregon, koja je jedina država gde je osiguranje obavezno za sve pravne zastupnike koji rade u privatnoj praksi." Pošto nema saglasnosti između saveznih država u vezi sa potrebom za zaključenjem osiguranja od profesionalne odgovornosti, ne postoji nijedan skup pravila koji bi nametali bilo kakav postupak u vezi sa polisama na bazi postavljanja odštetnog zahteva ili polisa na bazi štetnog događaja, kao što je to slučaj sa Udraženjem pravnika Engleske i Institutom ovlašćenih računovođa. Pristup u kontinentalnim pravnim sistemima U kontinentalnim pravnim sistemima postoje izvesne profesije za koje je zaključenje osiguranja obavezno. Zbog toga, država reguliše te profesije i smatra da oni koji se njima bave moraju imati osiguranje od profesionalne odgovornosti. U grčkom pravnom sistemu, na primer, "iako je ugovor o osiguranju kao vrsta trgovačkog ugovora, striktno regulisan principom slobode ugovaranja, država priznaje socijalnu ulogu osiguranja, obavezujući pojedine kategorije pojedinaca da zaključe i održavaju osiguranje (najčešće u vezi sa građanskom odgovornošću)." 20 15 Article 1.1. " Guidance and Information on Professionai Indemnity Insurance, Section 2.2. 17 State of New York Insurance Department, OCG Op. No. 08-06-02. " State of New York Insurance Department, OCG Op. No. 08-06-02. " Mason, Darrel T., Mandatorv Malpractice Insurance- It's Time to Calt the Question, 08/04/08, str. 3. 20 Prof. dr Rokas, I, Private Insurance: the Greek Law relating to Insurance Contracts, Insurance Enterprises, 1 lth edition, Ant. N. Sakkoulas Publishers, Athens-Komotini, 2006, str. 125 (primeri obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti u Grčkoj odnose se na zanimanja kao što je broker osiguranja). Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 35

Mr Dimitra KOURMATZIS OSIGURANJE PROFESIQjyALNE ODGOVORNOSTI U DRŽAVAMA... 32-401 PRINCIPI OSIGURANJA PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI Polise na bazi nastanka osiguranog događaja Po polisama na bazi nastanka događaja ono što je bitno osiguravaču, osiguraniku i trećem licu koje pretrpi štetu je nastanak osiguranog događaja. Drugim rečima, događaj je taj zbog kojeg nastaje odgovornost osiguranika, obaveza osiguravača da isplati nadoknadu i šteta pričinjena trećem licu. Kako je prethodno rečeno, svaka polisa određuje koji događaj predstavlja osnov odgovornosti osiguranika. Tako kada neki događaj nastane tokom perioda osiguravajućeg pokrića i on bude prijavljen osiguravaču, osiguravač ima obavezu da isplati nadoknadu trećem licu preko osiguranika. Pokrivene su samo radnje preduzete tokom trajanja naznačenog perioda u polisi. "Ona ostaje na raspolaganju za odštetne zahteve koji budu postavljeni godinama posle njenog isteka. (Tako) ako je neki incident ili događaj nastao tokom perioda polise na bazi nastanka osiguranog događaja, ta polisa mora da pokrije sve buduće odštetne zahteve. mi Problem sa ovim polisama, međutim, leži u tome što u određenim situacijama nije lako odrediti da li su se stvarni uzroci desili tokom perioda pokrića. Na primer, događaj se lako definiše u "slučajevima saobraćajnih nezgoda, ali mnogo teže kada se on odnosi na štetu, bolest takve vrste da manje ili duže bude prikrivena mnogo godina, kao što je slučaj sa azsbetozom ili rakom. mi Svaki slučaj će se razmatrati i o njemu odlučivati ad hoc, te zato neće postojati jednoobrazna zakonska regulativa. Iz ugla sudske prakse, dolazi do toga da svaki sudija u svakom drugom sudu i drugim opštinama neke države stvara svoje teorije u vezi sa tim od kog trenutka se računa nastanak događaja za određivanje da li je nastao tokom perioda trajanja polise. Takav nedosledan način različitog presuđivanja čini posao osiguravača još težim, jer on na to gleda kao na nepostojanje čvrstog skupa standarda ili načina postupanja koji bi se primenjivao u svim slučajevima. Bez obzira na to, polise na bazi događaja pokazuju da različitost sudskih odluka u tim predmetima nije interesantan za one koji zaključuju takve polise osiguranja. Polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva Polisa na bazi postavljanja odštetnog zahteva "pokriva odgovornost za odštetne zahteve postavljene tokom perioda pokrića, iako je događaj zbog kojeg je odštetni zahtev postavljen nastao ranije."" Da bi navedeno pokriće bilo primenjivo postoji, po pravilu, četiri uslova koja moraju da budu zadovoljena: "1. Osiguranik - lice koje se bavi određenim zanimanjem mora prvb da primi obaveštenje o odštetnom zahtevu ili situaciji koja potencijalno može da dovede do postvljanja odštetnog zahteva tokom perioda trajanja polise. 2. Odštetni zahtev ili potencijalna situacija za postavljanje odštetnog zahteva mora se prijaviti osiguravaču tokom trajanja polise. 3. Nepažnja, greška ili propust koji će dovesti ilije doveo do postavljanja odštetnog zahteva mora da nastaneposle "prethodnih radnji" ili retroaktivnog datuma kojije naveden u polisi, 24 i 4. Osiguranik mora dati izjavu "u dobroj veri" (u nekim slučajevima, potvrda ili garancija) da lice koje se bavi zanimanjem i njegova firma ni$u znali za grešku, propust ili neslaganje na dan kada je zaključeno osiguranje."" Da bi postupak nadoknade mogao da počne mora da postoji odštetni zahtev. Iako se u brojnim precedentima u Velikoj Britaniji razmatra značenje reči "odštetni zahtev", nijedna od definicija nije opšte prihvaćena. Međutim, može se uopšteno pretpostaviti da "značenje reči 'odštetni zahtev' često je određeno kontekstom polise u kojem se te reči upotrebljavaju."" o teksaškom common law sistemu, međutim, "svaki formalni zahtev za novcem, uslugama ili bilo koji drugi zahtev za nečim na osnovu 'prava 'predstavlja " Cavignac & Associates, Professional Liability Update, Understanding Ciaims-Made Insurance, April 1998, http://www.cavignac.com/ pdfs/aee-0498.pdf, str. 2. 1! Clarke, isto, str. 422. " Clarke, isto, str. 429. 24!! Odštetni zahtevi koji nastanu zbog radnji koje nastanu ili usluga koje su pružene pre stupanja na snagu tekuće ili nove polise nisu pokriveni, osim ako u polisi izričito nije naznačeno da su prethodne radnje pokrivene ili da se ne primenjuje retroaktivni datum. Cavignac & Associates, Pmfessional Liability Update, Understanding Claims-Made Insurance, April 1998, http://www.cavignac.com' pdfs/aee-0498.pdf, str. 2. * Clarke, isto, str. 430. 36 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3-4/2009

Revija za pravopsiguranja odštetni zahtev."" Ovo je u skladu sa doktrinom common law-a po kojoj da bi odštetni zahtev bio valjan mora se ispuniti uslov da oštećeni pruži izvesne informacije (neka vrsta namere trećeg lica da osiguranika smatra odgovornim) 28 osiguraniku. Tako odštetni zahtev zbog nepažnje ili za određeni oblik novčane naknade kao i drugi razni odštetni zahtevi mogu biti predmet polise osiguranja, pod uslovom da se polisa može tumačiti tako da pruža pokriće za te vrste šteta. Vreme nastanka odštetnog zahteva takođe je važno, zbog čega je neophodno proveriti da se on desio tokom perioda pokrića da bi bio punovažan. Uslovi koji se predviđaju za odštetne zahteve koji su pokriveni polisom osiguranja su sledeći: "(a) nastanak okolnosti koje kasnije mogu da dovedu do povrede ili odgovornosti, (b) nastank okolnosti koje mogu da dovedu do odštetnog zahteva, (c) nastanak okolnosti koja će verovatno dovesti do postavljanja odštetnog zahteva, (d) prijava okolnosti iz tačke (b) osiguraniku, odnosno, obaveštenje o mogućnosti nastanka odštetnog zahteva, (e) prijava okolnosti pod tačkom (c) osiguraniku, i (f) podizanje tužbe protiv osiguranika." 29 Zbog toga se čini, kako je u prethodnim izlaganjima napomenuto, da putem polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva osiguranik ima veće šanse obeštećenja trećeg lica, jer do postavljanja odštetnog zahteva i ne mora da dođe, ali okolnosti govore da će to biti dovoljno, kao i osiguravač koji je daleko bolje obavešten, nalaze se u mnogo povoljnijem položaju od polise na bazi nastanka osiguranog događaja an eventmade policy. Polisa na bazi postavljanja odštetnog zahteva, kao i polisa na bazi nastanka osiguranog događaja, takođe zahteva da se osvrnemo na sudsku praksu i tumačenje. Ako je tužba podignuta, onda će osiguranik defmitivno imati obavezu da o tome obavesti svog osiguravača. Međutim, postoje oblasti koje nisu tako crno-bele. Kod polisa na bazi postavljanja odštetnog zahteva siva oblast nastaje u vezi sa tumačenjem kada je nastao potencijalni odštetni zahtev. Ako se reči odštetni zahtev definišu kao potencijalni zahtev, onda on mora da bude stvaran. Kanadski Vrhovni sud dao je primer definicije odštetnog zaheva u sporu Jesuit Fathers of Upper Canada u kojem su "precedenti ustanovili da, po opštem pravilu, da bi "odštetni zahtev" mogao da bude postavljen prvo mora da postoji neki oblik dostavljanja zahteva za nadoknadom ili drugi oblik kompenzacije trećem licu od strane osiguranika, ili u najmanju ruku obraćanje trećeg lica osiguraniku sa jasnom namerom da'se osiguranik smatra odgovornim za predmetnu štetu. " 30 Ipak, još jednom: postoje praktični problemi u vezi sa određivanjem kada i šta postaje stvarno, 31 iako je praksa pokazala da će se primeniti objektivni, a ne subjektivni kriterijum u vezi sa tim da li postoji odštetni zahtev. 32 Na verovatnoću postojanja odštetnog zahteva će zato uticati određen broj činilaca kao što su odnos osiguranika sa trećim licem, verovatnoća da će treće lice podići tužbu, itd. Zato se čini da za razliku od nastanka osiguranog događaja, iako postoji bolje ujednačen zakonski okvir u vezi sa polisama na bazi nastanka osiguranog do'gađaja, sudije će uvek imati poslednju reč. Kada se radi o osiguranju na bazi postavljanja odštetnog zahteva osiguranik ima dve obaveze prijave. S jedne strane "na dan produženja osiguranja osiguranik je dužan da prijavi (ako to već nije učinio) sve okolnosti koje će verovatno dovesti do postavljanja odštetnogzahteva' m, dok se s druge, o prijavi svih potencijalnih odštetnih zahteva tokom perioda osiguranja, takođe, mora obavestiti osiguravač. Obaveza osiguranika da obavesti svog osiguravača o postojanju odštetnog zahteva pre zaključenja polise osiguranja veoma je važno zbog činjenica da "propust da se prijave potencijalni odštetni zahtevi u ponudi za osiguranje mogu da predstavljaju osnovu za ništavost osiguranja ako se ono zaključi na osnovu svesno lažnog predstavljanja bitnih činjenica. Ostavljajući 27 28 29 30 Bradley, Beth D., Perils and Pitfalls of Claims-Made Policies, Insurance Journal, 17-09-2001. Jesuit Father ofupper Canada v Guardian Insurance Co. ofcanada [2006] 1 S.C.R 744, 2006 SCC 21, sections 50-52. Clarke, isto, str. 431. Jesuit Fathers of Upper Canada v. Guardian Insurance Co. of Canada, [2006] I S. C.R. 744, 2006 SCC 21, section 50. " Clarke, isto, str. 432. 32 33 Bradley, Beth D, isto. Smyth, isto, str. 12/9. Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 37

Mr Dimitra KOURMATZIS OSIGURANJE PROFESIQjyALNE ODGOVORNOSTI U DRŽAVAMA... 32-401 ekstremne slučajeve na stranu, osiguranikov nenameran propust da prijavi potencijalne odštetne zahteve može uticati na pokriće (zbog toga što)... mnogepolise na bazi postavljanja odštetnog zahteva zahtevaju da osiguranik prijavi okolnosti koje mogu da dovedu do postavljanja odštetnog zahteva. " 34 Posledice sa kojima će osiguranik morati da se suoči u slučaju da nije blagovremeno obavestio osiguravača tokom trajanja osiguranja i pre navedenog perioda su prilično štetne, kao što je to slučaj u svim polisama osiguranja. Ako osiguranik, ipak, obavesti osiguravača ali ne tokom perioda osiguranja posledica će biti odbijanje obaveze pokrića. 35 Takođe, treba zapaziti da će obaveza obaveštavanja u ugovorenim rokovima postojati jedino u vezi sa određenim okolnostima i posledicama tih okolnosti. Obaveza obaveštavanja ne odnosi se na prijavljivanje kvarova ili problema koji nisu relevantni i koji su slučajno otkriveni kao posledica dodatnih istraga. 36 Zato je obaveza prijavljivanja složena obaveza ne samo u vezi sa rokom u kojem se ona mora ispuniti, već takođe i u vezi sa sadržajem predmetnog obaveštenja. Drugi aspekt polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva je da se osiguranik može zaštiti čak i onda kada polisa istekne. Ovo se može postići na dva načina: "Jedna mogućnost je da se zaključi pokriće za "prethodne radnje". Po ovoj opciji novi osiguravač naplaćuje dodatnu premiju za pokriće osiguranika za radnje koje su nastale pre stupanja na snagu nove polise... Druga mogućnost je da se ugovori produženi period prijave, ili pokriće "repova" koje osiguravač pruža za pokriće budućih odštetnih zahteva za incidente koji su nastali tokom trajanja polise na bazipostavljanja odštetnog zahteva. Suštinski se takvo pokriće od onog na bazi postavljanja odštetnog zahtva pretvara u pokriće na bazi nastanka osiguranog događaja. mi Ovakva zaštita je važna zbog činjenice da po polisi na bazi postavljanja odštetnog zahteva osiguravač izbegava isplatu nadoknade svom osiguraniku brojnih odštetnih zahteva koji mogu da postoje na dan stupanja na snagu pokrića ili produženja prethodne polise. 38 Ako polisa osiguranika istekne tako da ni pokriće za "prethodne radnje" ni produženi period prijave nije ugovoren, tada nijedan odštetni zahtev postavljen pre zaključenja sledeće polise ili bez zaključenja novog osiguranja neće biti pokriven. Međutim, ako osiguranik zaključi pokriće za prethodne radnje, onda će novi osiguravač imati obavezu da nadoknadi odštetne zahteve koji bi, eventualno, postojali u vremenu između isteka prethodne polise do zaključenja nove (ako osiguranik promeni osiguravača - prim. aut.). Staviše, zaključenjem pokrića za produženi period prijave, osiguranik je pokriven za odštetne zahteve koji nisu nastali tokom perioda polise, već u produženom periodu prijave. Na ovaj se način osiguranik štiti od odštetnih zahteva koji nastanu po prethodnoj polisi, koje u redovnim okolnostima osiguravač ne bi pokrivao. Polise na bazi nastanka i obaveze prijave odštetnog zahteva Ova forma polise sledi opšte principe polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva. Drugim rečima, šteta i obaveštenje o odštetnom zahtevu moraju da nastanu tokom trajanja predmetne polise ili u produženom roku prijavljivanja, ako je on ugovoren 39. Zbog toga, da bi osiguravač pružio pokriće koje je ugovorio sa osiguranikom, osiguranik mora da obavesti osiguravača o potencijalnom odštetnom zahtevu tokom trajanja perioda osiguranja i taj odštetni zahtev mora da bude postavljen tokom istog perioda osiguranja. Prave polise na bazi odštetnog zahteva Ova vrsta polise je izvestan izuzetak u odnosu na opšte polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva. Iako je i dalje neophodno da se odštetni zahtev postavi tokom perioda osiguranja, osiguravaču "treba prijaviti odštetni zahtev 'čim bude praktično moguće', ili odmah, a ne obavezno tokom trajanja polise, što u suštini znači u bilo kom trenutku u budućnosti. " 4(l To Bradley, Beth D, isto. Bradley, Beth D, isto. Kajima UK Engineering Limited v The Undervvriter Insurance Company Limited [2008] EWHC 83 (TC). Clarke, isto, str. 429. Clarke, isto, str. 420. Bernstein, W., The Ins and Outs of Claims-Made Policies, Insurance Journal, 3. 10. 2005. Bernstein, W., isto. 38 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3-4/2009

Revija za pravo osiguranja znači da bi osiguravač pružio osiguravajuće pokriće, jedino je bitno da su odštetni zahtevi nastali tokom trajanja perioda osiguranja i da nije bitan trenutak njegovog prijavljivanja osiguravaču. Pokriće repova Pokriće repova predstavlja pokriće koje se primenjuje onda kada je polisa na bazi postavljanja odštetnog zahteva istekla, a bavljenje profesijom i dalje traje. "Polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva uobičajeno predviđaju produženi rok od 90 dana za prijavu posle isteka polise, tokom kojeg se mogu prijavti odštetni zahtevi koji su nastali tokom perioda osiguranja. " 4I To znači da osiguranik ima pravo da prijavi osiguravaču sve odštetne zahteve koji nastanu tokom perioda osiguranja, ali pomenuta prijava može se učiniti i posle perioda osiguranja. Pokriće repova se deli na osnovno i potpuno (dopunsko) pokriće repova. Osnovno pokriće repova Produženi period prijave produžuje se, drugim rečima, za pet godina posle isteka polise i pokriva samo odštetne zahteve zbog nastanka osiguranih događaja "(1) koje je osiguranik prijavio da su nastali tokom perioda polise u roku od 60 ili 90 dana po njenom isteku, (2) koji su nastali posle retroaktivnog datuma navedenog u polisi u odnosu na koje se nastavlja pokriće "repova", (3) koji nisu pokriveni nijednom drugom polisom u trenutku kada je postavljen odštetni zahtev, i (4) ako kumulativni (ukupna suma osiguranja koja je na raspolaganju za sve potencijalne odštetne zahteve koji će biti realizovani u datom periodu osiguranjaj limit polise još nije iscrpljen. " 41 Potpuno pokriće repova Polisa koja pruža ovu vrstu pokrića je slična polisi na bazi nastanka osiguranog događaja u tome što "iz pokrića isključuje incidente koji nastanu posle isteka ilipre retroaktivnog datuma polise na koju se odnosipokriće repova. " 43 Ona se primenjuje na događaje koji su već prijavljeni pet godina posle isteka polise, tj. onda kada osnovni rep istekne, dok za sve druge odštetne zahteve polisa pokriva 60/90 dana posle isteka perioda osiguranja. PRESTANAK BAVLJENJA PROFESIJOM Pokriće u slučaju likvidacije posle prestanka bavljenja profesijom Kada lice koje se bavi određenom profesijom odluči da prestane da se bavi pružanjem profesionalnih usluga, to ne znači da je samim tim nestala opasnost od postavljanja odštetnog zahteva. I dalje vreba pretnja nastanka odgovornosti. Radi obezbeđenja prava osiguranika koji je potencijalno u opasnosti i trećeg lica koje će eventualno da pretrpi štetu, većina stmkovnih udruženja su u common law sistemima propisala zahtev u vezi sa prestankom prakse. Na primer, po pravilu 2.7 Instituta ovlašćenih računovođa "član koji prestane sa angažmanom u javnoj praksi Ujedinjenog Kraljevstva ili Republike Irske mora preduzeti sve što je u njegovoj moći da bude pokriven ugovorom koji je u skladu sa ovim pravilom najmanje dve godine od dana kada je prestao sa javnom praksom. Uslovi i širina osiguravajućeg pokrića moraju da budujednaki onom koje je njegova firma imala na dan otvaranja likvidacije. " 44 Drugim rečima, ovo pravilo je uvedeno zbog toga da bi odštetni zahtevi za poslove dok je računovođa vodio svoju praksu i dalje bili pokriveni, čak i onda ako odštetni zahtevi budu postavljeni posle prestanka rada. Ovome su slična i pravila o pokriću u slučaju likvidacije firme za advokate po pravu Velike Britanije. Smernice za prijavu osiguranja nadoknade objašnjavaju da "Kada praksa bude likvidirana a ne postoji neko ko nastavlja rad, osiguravač na dan zatvaranja firme dužanje da snosi obavezu u narednih šest godina posle isteka polise. Svi odštetni zahtevi ili okolnosti koje budu prijavljene posle zatvaranja ftrme, biće rešavani od strane osiguravača koji je pružio pokriće u slučaju likvidacije. " 45 41 42 45 44 45 http://www.harperrisk.com/articles/6claimsmdvsocc.htm, Claims Made vs Occurrence, Sept 12, 2008. http://www.harperrisk.com/articles/6claimsmdvsocc.htm. http://www.harperrisk.com/articles/6claimsmdvsocc.html. Professional indemnity insurance regulations and guidance, regulation 2.7. Indemnity Insurance Disclosure Guidelines, Obligations under the Solicitor's Indemnity Insurance Rules, 9th December 2008. Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 39

Kao što se može videti, izvestan broj strukovnih udruženja doneo je pravila i uredbe u vezi sa pokrićem za slučaj prestanka rada njegovih članova. Neka pravila (kao ona za računovođe i advokate sa praksom u Velikoj Britaniji) sama su po sebi jasna. Ostale profesije kao što su pravila za arhitekte sa praksom po pravu Velike Britanije, nemaju jasan odgovor na to koliko dugo arhitekta mora da bude osiguran. Pored toga, može se videti da se period pokrića u slučaju likvidacije razlikuje od profesije do profesije, verovatno zbog intenziteta rizika da će treća lica pretrpeti štetu usled radnji lica koja se bave nekom profesijom. ZAKLJUČAK Osiguranje profesionalne odgovornosti postoji radi zaštite trećih lica od šteta zbog nepažljivih radnji lica koja se bave nekim zanimanjem i da nadoknadi sve štete koje su već nastale. Od trenutka stupanja pokrića na snagu, tokom trajanja i za slučaj likvidacije firme, polise na bazi osiguranog događaja i polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva imaju isti opšti cilj. Dve vrste polisa razlikuju se u određenom broju segmenata, od kojih su najvažniji i najznačajniji da kod polisa na bazi nastanka osiguranog događaja odštetni zahtev nastaje onda kada osigurani slučaj nastane tokom perioda osiguranja, dok se kod polisa na bazi postavljanja odštetnog zahteva, zahteva i postojanje saznanja (i njegova prijava osiguravaču - prim. aut.) za odštetni zahtev tokom predmetnog perioda osiguranja. Polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva koje su mnogo popularnije onda kada se radi o osiguranju od profesionalne odgovornosti podeljene su na dva segmenta pokrića. Segment pokrića po kojem odštetni zahtev mora da se prijavi i onaj koji se tiče pokrića - pokriće posle likvidacije i pokriće repova. Prema common law sistemu zbog nepostojanja zakona, mnoga strukovna udruženja koja se bave poslovima kojima je svojstven finansijski rizik, kao obavezu propisuju da lica koja se bave predmetnim zanimanjima i registruju se pri njihovim društvima, institutima ili udruženjima moraju da imaju osiguranje od svoje profesionalne odgovornosti. Kada se radi o kontinentalnim pravnim sistemima to nije uvek slučaj, gde je država samo u pojedinim profesijama propisala obaveznost osiguranja od profesionalne odgovornosti. Prevod sa engleskog: Dr Slobodan Jovanović 40 Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 40