Everyone in the world depends on nature and ecosystem services to provide the conditions for a decent, healthy and secure life. Humans have made unprecedented changes to ecosystems in recent decades to meet growing demands for food, fresh water, fiber, and energy. The loss of services derived from ecosystems is a significant barrier to the achievement of the Millennium Development Goals to reduce poverty, hunger and disease. Statement by the Board of the Millennium Ecosystem Assessment
3 So cio eko nom ske ko ri sti pod ru~ja eko lo{ke mre`e Na tu ra 2000 Iz da va~: Mla di istra`iva~i Sr bi je Bu le var umet no sti 27, 11 000 Be o grad Tel/faks: +381 11 311 66 53 of fi ceªmis.org.rs www.mis.org.rs Za iz da va~a: Ta nja Pe tro vi} Ured nik: Mil ka Gvo zde no vi} Au to ri: Mil ka Gvo zde no vi}, Du{ka Di mo vi}, De jan Za go rac, Ta nja Pe tro vi} Fo to gra fi je: Du{an Jo va no vi}, Vla da Ma ti}, Alek san dar Ve ljo vi} Di zajn, pre lom i {tampa: Stu dio Avan gar da, No vi Be o grad Ti ra`: 1000 Pu bli ka ci ja je re zul tat pro jek ta So cio eko nom ske ko ri sti pod ru~ja eko lo{ke mre`e Na tu ra 2000 ko ji je po dr`an od stra ne Kra lje vi ne Ho lan di je-mi ni star stva spolj nih po slo va, kroz Ma tra pro gram Pre pu ni ZOO vr to vi, akva ri ju mi, bo ta ni~ke ba{te i broj ne po se te pri rod nim sta ni{ti ma do ka zu ju da su lju di za - in te re so va ni za bi o lo{ku ra zno vr snost. Me utim, za in te re so va nost se uglav nom za vr{ava pre po zna va njem atrak tiv nih i za ni mlji vih vr sta. Usled lo{e in for mi sa no sti, jav nost ni je sve sna ulo ge ko ju bi o lo{ka ra zno vr snost ima za na{ op sta nak i do bro - bit i da je sla bu po dr{ku ak ci ja ma i po li ti ka ma ko je ima ju za cilj za{ti tu bi o lo{ke ra zno vr sno sti. To kom De ka de bi o di ver zi te ta Uje di nje nih na ci ja (od 2011. do 2020. go di ne) po seb na pa`nja }e bi ti po sve}ena ko mu ni ka ci ji, obra zo va nju i po di za nju jav ne sve sti. Za ni mlji ve su sle de}e ~inje ni ce: > Ve}ina sta nov ni ka Evrop ske uni je je ~ula za re~ bi o di ver zi tet ali sa mo 35% njih je re klo da zna {ta bi o di ver zi tet zna~i. > U 2011. go di ni: 13% svet skog kop na, 7% pri - o bal nih vo da i 1,4% oke a na su za{ti}eni! > U jav no sti se gu bi tak bi o di ver zi te ta po ve zu je uglav nom sa ne stan kom vr sta. > Ra zno vr snost `ivog sve ta je sma nje na za 12% na svet skom ni vou, a 30% u trop skim pre de - li ma (od 1992. do 2011. go di ne)! > Ve li ki broj gra ana bi dao po dr{ku na po ri ma da se o~uva bi o di ver zi tet, ali ne po se du je in - for ma ci ju ka ko to da u~ini. > Pre ma istra`iva nji ma 50-70.000 vr sta bi lja ka se ko ri sti u tra di ci o nal noj ili sa vre me noj me - di ci ne. > Sta ti sti ka alar mant no upo zo ra va da je ~ovek u pre ko 95% slu~aje va uz ro~nik po ja ve {um - skih po`ara. > Eko si ste mi, po put tre se ti{ta i sta rih {uma, su skla di{ta uglje ni ka ko ji je ap sor bo van go di na - ma. Uni{ta va nje ovih eko si ste ma do pri no si oslo ba anju uglje ni ka u at mos fe ru i ne ga tiv - no uti~e na kli mat ske pro me ne. > Jed no od naj sta ri jih za{ti}enih pod ru~lja u sve tu je Obed ska ba ra! Ra de}i na pro jek tu So cio eko nom ske ko ri sti pod ru~ja eko lo{ke mre`e Na tu ra 2000 `elja nam je bi la, pre sve - ga, da pro mo vi{emo o~uva nje pod ru~ja ko ja }e po sta ti deo evrop ske mre`e Na tu ra 2000 ali i da uka`emo na zna~aj bi o lo{ke ra zno vr sno sti. Od eko lo{ke mre`e Na tu ra 2000, uslov no re~eno, spu sti li smo se na ni vo eko - si ste ma i da li skro man do pri nos raz u me va nju ko ri sti ko je od njih do bi ja mo. Na da mo se da }e ova pu bli ka ci ja bi ti pod strek oni ma ko ji su pro tiv ni ci za{ti te pri ro de da sa zna ju vi{e i pro me - ne svoj stav. Svi ma ko ji se za la`u za o~uva nje pri ro de i za{ti tu bi o di ver zi te ta nu di mo in spi ra ci ju za no va de la. Ured ni ca
Sadr`aj 5 Eko lo{ka mre`a NA TU RA 2000 So cio eko nom ske ko ri sti pod ru~ja Na tu ra 2000 Za{to pro ce nji va ti i pro mo vi sa ti so cio eko nom ske ko ri sti? Me to do lo gi ja pro ce ne so cio ekonomskih koristi podru~ja NATURA 2000 Pri me ri za po ten ci jal na Na tu ra 2000 pod ru~ja u Sr bi ji Korak dalje, globalne inicijative TEEB, IPBES, resource cap
Eko lo {ka mre `a NA TU RA 2000 Ekolo{ka mre`a je skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskih ekolo{ki zna~ajnih podru~ja, koja biogeografskom zastupljeno{}u i reprezentativno{}u zna~ajno doprinose o~uvanju biolo{ke raznovrsnosti, uklju~uju}i i ekolo{ki zna~ajna podru~ja Evropske unije NATURA 2000 definicija ekolo{ke mre`e u Zakonu o za{titi prirode Republike Srbije.
8 9 Na tu ra 2000 je mre `a mor skih i kop ne nih pod ru~ ja od me u na rod ne va `no sti, iz dvo je nih za o~u va nje ret kih i ugro `e nih pri rod nih sta ni {ta, bilj nih i `i vo tinj skih vr sta unu tar Evrop ske uni je (EU). NA TU RA 2000 je usta no vlje na u skla du sa Di - rek ti vom o pti ca ma iz 1979. go di ne i Di rek ti vom o sta ni {ti ma iz 1992. go di ne. Sa - sto ji se od po seb nih pod ru~ ja za o~u va nje sta ni {ta i vr sta (eng. Spe cial Are as of Con ser va tion SAC) ko ja su ze mlje ~la ni ce pro gla si le u skla du s Di rek ti vom o sta ni {ti ma, a ta ko e uklju ~u je pod ru~ ja po seb ne za {ti te za o~u va nje sta ni {ta od - re e nih vr sta pti ca (eng. Spe cial Pro tec tion Are as SPA) ko ja se pro gla {a va ju na osno vu Di rek ti ve o pti ca ma. Di rek ti va o sta ni {ti ma na vo di oko 230 ti po va sta ni {ta i pre ko 1000 vr sta bi lja ka i `i vo ti nja zna ~aj nih za EU. Di rek ti va o pti ca ma na vo di pre ko 190 ose tlji vih vr sta ko ji ma je po treb na za {ti ta sta ni {ta. Ta ko e, pre po zna je po tre bu za za {ti tom zna - ~aj nih pod ru~ ja za mi gra tor ne vr ste pti ca, po seb no mo ~var nih sta ni {ta. Iz bor pod ru~ ja eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 za sni va se is klju ~i vo na na u~ nim kri te ri ju mi ma, kao {to su ve li ~i na i gu sti na po pu la ci ja od re e nih vr sta i eko lo {ki kva li tet pod ru~ ja na ko me se na la zi od re e ni sta ni {ni tip. Pri iz bo ru i pro gla {a va - nju pod ru~ ja eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 sve ze mlje ~la ni ce, kao i ze mlje kan - di da ti, mo ra ju da pro u tri fa ze di ja lo ga sa Evrop skom ko mi si jom. Di rek ti ve ne da ju uput stva o to me ko li ko kop na ili vo de mo ra bi ti uklju ~e no u eko - lo {ku mre `u NA TU RA 2000. To za vi si od bi o lo {kog bo gat stva re gi o na. Ako je ze - mlja ~la ni ca, na pri mer, iz ra zi to bo ga ta po je di nim vr sta ma i sta ni {ti ma, od nje }e se o~e ki va ti da za {ti ti pod ru~ je pro por ci o nal no tom bo gat stvu bi o lo {ke ra zno vr - sno sti. Na pri mer Slo ve ni ja je pro gla si la pre ko 30% a [pa ni ja pre ko 23% svo je te ri to ri je pod ru~ jem eko lo {ke mre `e Na tu ra 2000. NA TU RA 2000 ni je skup stro gih re zer va ta pri ro de u ko ji ma su ljud ske ak tiv no sti za bra nje ne. Di rek ti va o sta ni {ti ma do pri no si op {tem ci lju odr `i vog raz vo ja. Cilj ove Di rek ti ve je da se oja ~a za {ti ta bi o lo {ke ra zno vr sno sti uzi ma ju }i u ob zir na - u~ ne, eko nom ske, so ci jal ne, kul tur ne i re gi o nal ne zah te ve. Va `no je shva ti ti da svr ha mre `e NA TU RA 2000 ni je da se stvo re re zer va ti gde }e sve ljud ske ak tiv - no sti bi ti za bra nji va ne. [ta vi {e, za odr `a va nje i pod sti ca nje bi o lo {ke ra znovs no - sti u pod ru~ ji ma pro gla {e nim za za {ti tu, po ne kad su neo p hod ne ne ke ljud ske ak tiv no sti. Ti pi ~an ta kav pri mer su trav nja ci ve li ke bi o lo {ke vred no sti ko ji ma je za o~u va nje bo gat stva vr sta neo p hod no ko {e nje ili is pa {a. Me u tim, ljud ske ak tiv - no sti mo ra ju osta ti u skla du s ci lje vi ma za {ti te pod ru~ ja. Pri li kom iz ra de pla no va upra vlja nja ze mlje ~la ni ce mo ra ju pro ce ni ti sve ak tiv no sti ka ko bi se spre ~i lo pro - pa da nje sta ni {ta ili opa sno sti za vr ste zbog ko jih je pod ru~ je za {ti }e no. Ze mlje ~la ni ce su od go vor ne za pra vil no upra vlja nje pod ru~ ji ma mre `e NA TU RA 2000 u svo joj ze mlji kroz te la nad le `na za za {ti tu pri ro de. Upra vlja nje pod ru~ jem ko ji je deo eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 mo ra se oba - vlja ti ta ko da osi gu ra va kon ti nu i ra no i du go traj no pre `i vlja va nje vr sta i sta ni {nih ti po va zbog ko jih je za {ti }e no. To zna ~i da se unu tar pod ru~ ja NA TU RA 2000: > iz be ga va ju {tet ne ak tiv no sti ko je bi mo gle zna ~aj no ome ta ti vr ste i/ili uni - {ti ti sta ni {ta zbog ko jih je to pod ru~ je iza bra no; > uko li ko se po ka `e po treb nim, pred u zi ma ju po zi tiv ne me re odr `a va nja ili ob no ve sta ni {ta i vr sta do po volj nog sta tu sa za {ti te u nji ho vom pri rod - nom obi mu. S ob zi rom da su mno ga pod ru~ ja u pri vat nom vla sni {tvu ili se ko ri sti za ra zne jav ne ak tiv no sti, jed na od klju~ nih ulo ga nad le `nih te la za za {ti tu pri ro de je sa - rad nja s dru gim nad le `nim te li ma, vo lon ter skim or ga ni za ci ja ma, lo kal nim ili na - ci o nal nim or ga ni za ci ja ma ko je se ba ve za {ti tom pri ro de i pri vat nim vla sni ci ma ze mlji {ta, pri od re i va nju na ~i na upra vlja nja tim pod ru~ ji ma. Me re za upra vlja nje pod ru~ ji ma u okvi ru mre `e NA TU RA 2000 da te su u ^la nu 6 Di rek ti ve o sta ni {ti ma. ^lan 6. (stav 3) zah te va da sva ki plan ili pro je kat ko ji ni je di rekt no po ve zan ili neo p ho dan za upra vlja nje NA TU RA 2000 pod ru~ jem, ali mo - `e da ima zna ~a jan uti caj na pod ru~ je (sam ili u kom bi na ci ji sa dru gim pla no vi - ma i pro jek ti ma), bu de pred met po stup ka oce ne pri hva tlji vo sti. Oce na pri hva tlji vo sti je u Za ko nu o iz me na ma i do pu na ma za ko na o za {ti ti pri ro - de Sr bi je de fi ni sa na kao: po stu pak ko jim se pro ce nju je da li po sto ji ve ro vat no }a da spro vo e nje pla no va, osno va, pro gra ma, pro je ka ta, ra do va i ak tiv no sti, ko ji sa mi ili u kom bi na ci ji sa dru gim pla no vi ma, osno va ma, pro gra mi ma, pro jek ti ma, ra do vi ma i ak tiv no sti ma, mo gu ima ti zna ~a jan uti caj na ci lje ve o~u va nja i ce lo vi - tost eko lo {ki zna ~aj nih pod ru~ ja. Me u tim, pre ma ^la nu 6. (stav 4) Di rek ti ve o sta ni {ti ma plan ili pro je kat mo `e bi ti spro ve den upr kos ne ga tiv nom uti ca ju ko ji ima uko li ko se do ka `e da je od ve o - ma ve li kog jav nog zna ~a ja ko ji uklju ~u je eko nom ske ili so ci jal ne raz lo ge. U tom slu ~a ju dr `a va ~la ni ca je oba ve zna da spro ve de me re kom pen za ci je stva ra njem no vih sta ni {ta ili da do ve de u bo lje sta nje isti tip sta ni {ta na dru gom me stu. Cilj kom pen za cij skih me ra je da se o~u va ine gri tet mre `e Na tu ra 2000. Najbolji na~in za dono{enje odluka je ostvarivanje kontakata i komunikacije sa svima koji su zainteresovani za odre eno podru~je. U svakom pojedina~nom slu~aju trebalo bi posti}i odgovaraju}i zajedni~ki dogovor o najboljim na~inima o~uvanja postoje}ih vrsta i stani{ta uz istovremeno po{tovanje lokalnog socijalno ekonomskog okru`enja. Margot Wallström, biv{a Komisionarka za `ivotnu sredinu EU, u uvodu jednog od vodi~a za upravljanje podru~jima NATURA 2000 je rekla: Upravljanje podru~jima u okviru mre`e NATURA 2000 je neophodno za njihovo o~uvanje. Mere za upravljanje podru~jima u okviru mre`e NATURA 2000, su date u ^lanu 6 Direktive o stani{tima. Me utim, da bi bili uspe{ni, na prvom mestu je potrebno u~e{}e ljudi koji `ive u ovim podru~jima, i zavise od njih.
So cio eko nom ske ko ri sti pod ru~ ja Na tu ra 2000
12 13 Glav na ulo ga eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000, ko ja se pro sti re {i rom EU, je da obez be di za {ti tu sta ni {ta i vr sta od zna ~a ja za evrop sku za jed ni cu. Osim o~u va - nja za jed ni~ kih pri rod nih vred no sti, NA TU RA 2000 ima va `nu ulo gu i u obez be - i va nju i o~u va nju va li kog bro ja eko si stem skih uslu ga iz me u pod ru~ ja, kao i u {i rem okru `e nju. Ove uslu ge, kao i nji ho ve so cio eko nom ske ko ri sti, jo{ uvek ni - su do bro shva }e ne i ni je im po sve }e na po treb na pa `nja. U naj ve }em bro ju slu - ~a je va za {ti ta bi o di ver zi te ta i NA TU RA 2000 se shva ta ju kao na met nu ti do dat ni tro {ko vi ili ogra ni ~e nja za lo kal ne za jed ni ce i eko no mi je. So cio eko nom ske ko ri - sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000 uklju ~u ju, na pri mer, tu ri zam na tom pod ru~ lju, re - kre a ci ju, uslo ve ko je to pod ru~ je da je in sek ti ma opra {i va ~i ma, {um sko vo }e i dru go. Pod ru~ ja mre `e NA TU RA 2000 obez be u ju ili po dr `a va ju eko si stem ske uslu ge ka ko u okvi ru mre `e ta ko i u {i rem okru `e nju. Za to se pro ce na uslu ga pod ru~ ja NA TU RA 2000 ne mo `e ogra ni ~i ti sa mo na gra ni ce tog pod ru~ ja. Na pri mer: ako pod ru~ je obez be u je i po dr `a va broj ne ak tiv no sti ve za ne za tu ri zam i re kre a ci ju, ono je isto vre me no va `no za pri vla ~e nje tu ri sta u {i rem re gi o nu. Ili, uko li ko pod ru~ je ima ve ge ta ci ju ko ja spre ~a va {i re nje po `a ra to ima po zi ti van uti caj na lo kal nom i re gi o nal nom ni vou. Sa mo ne ke od ovih vred no sti mo gu da se pre ra ~u na ju i is ka `u u nov ~a noj vred - no sti. Zbog to ga, kraj nja pro ce na ko ri sti ko je do no si ne ko pod ru~ je mo ra da bu - de kom bi na ci ja kva li ta tiv nih, kvan ti ta tiv nih i fi nan sij skih pro ce na i ne mo `e bi ti jed no stav no spo je na i pri ka za na u evri ma ili di na ri ma. Uslu ge eko si ste ma Uslu ge eko si ste ma su de fi ni sa ne od stra ne ko ri sni ka i mo gu bi ti tre nut ne i po - ten ci jal ne. Od no sno, ne po sto je uslu ge uko li ko ne ko ne ma ko ri sti od njih. Ko ri - sni ci ovih uslu ga mo gu bi ti lju di ali i dru ge vr ste. Me u tim, ka ko se de fi ni ci je naj ~e {}e pra ve iz ljud ske per spek ti ve to vo di do mi na ci ji ko ri sti za ljud sku vr stu. Na pri mer, pod ru~ ja NA TU RA 2000 mo gu ima ti ve o ma va `nu ulo gu u odr `a va nju po pu la ci je lov ne di vlja ~i. Me u tim, ako ne po sto ji kon tro li sa ni lov i pri ho di od istog on da se ne mo gu me ri ti ko ri sti za lju de. Kao dru gi pri mer mo `e se uze ti pod ru~ je ko je obez be u je za {ti tu od olu ja. Uko li ko ne ma ni ko ga u tom pod ru~ - ju da di rekt no ose ti ovo za {ti tu od olu ja, od no sno ne ma ljud skih na se lja, ne mo - `e mo go vo ri ti o ko ri sti. Ja sno od re i va nje tre nut nih, ili po ten ci jal nih, ko ri sni ka uslu ga eko si ste ma je klju~ no za pro ce nu vred no sti tih uslu ga. Po ten ci jal ne uslu ge eko si ste ma su one od ko jih ni ko tre nut no ne ma ko ri sti ali mo gu bi ti va `ne u bu du} no sti. Ove po ten ci jal ne uslu ge }e po sta ti stvar ne ka - da se pro me ne uslo vi u pod ru~ ju usled, na pri mer, kli mat skih pro me na. Za to je va `no pro ce nji va ti i tre nut ne i po ten ci jal ne uslu ge eko si ste ma. Raz ma tra nje uslu ga ne kog pod ru~ ja mo ra da bu de ba zi ra no na odr `i vom ko ri - {}e nju. Ovo je na ro ~i to va `no ka da raz ma tra mo ko ri sti od bi o lo {kih re sur sa. Ta - ko e je bit no da se uslu ge pod ru~ ja NA TU RA 2000 pro ce nju ju i pro mo vi {u u skla du sa pla no vi ma upra vlja nja tim pod ru~ jem. U ne kim slu ~a je vi ma mo gu se ja vi ti su ko bi in te re sa, na pri mer uko li ko je ne ko pod ru~ je NA TU RA 2000 mo ~var - no i ima broj ne po pu la ci je pti ca a isto vre me no ima po ten ci jal za ubla `a va nje uti - ca ja od po pla va ta ko {to obez be u je skla di {ta za vo du. Ob zi rom da bi, za rad od bra ne od po pla va, ni vo vo de tre ba lo odr `a va ti ni `im od onog ko ji je po tre ban mo ~var nim sta ni {ti ma, mo `e se ja vi ti su kob in te re sa za {ti te vr sta i po tre be da se obez be di uslu ga eko si ste ma (od bra na od po pla va). Br zo ra stu }e {um ske plan ta `e su efi ka sne u skla di {te nju uglje nik u bi o ma si ali su ve o ma si ro ma {ne u bi o di ver zi te tu! U ovom slu ~a ju se po sta vlja pi ta nje pri o ri - te ta: da li je za pod ru~ je va `ni je o~u va nje bi o lo {ke ra zno vr sno sti ili uslu ga eko si - ste ma (skla di {te nje uglje ni ka)?! Uslu ge eko si ste ma su ~e sto me u sob no po ve za ne ta ko da po sto ja nje jed ne uslu ge za vi si od po sto ja nje ne ke dru ge uslu ge. Kva li tet i ko li ~i na use va za vi sie od to ga ko li ko je vo de do stup no, da li su pri sut ni in sek ti opra {i va ~i, po sto ji li kon - tro la od po pla va, ero zi je itd. Ka da go vo ri mo o ko ri sti od jed ne uslu ge eko si ste - ma mo ra mo uklju ~i ti i sve dru ge. Eko si stem ske uslu ge ko je obez be u ju pod ru~ ja eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 mo gu bi ti di rekt ne i in di rekt ne. Na pri mer: pod ru~ ja NA TU RA 2000 ~e sto ima ju sta ni {ta ko ja obez be u ju va `ne uslu ge po put pre ~i {}a va nja vo de, skla di {te nje uglje ni ka, za {ti tu od ero zi ja i sne `nih la vi na. Ova pod ru~ ja su do ma }i ni broj nim vr sta ma ko je pru `a ju so cio eko nom ske uslu ge: in sek ti opra {i va ~i, lov na di vlja~, ri be itd. U mno gim slu ~a je vi ma pod ru~ ja su va `an deo lo kal nog kul tur nog na sle - a i iden ti te ta. Uslu ge snab de va nja: bi o lo {ki re sur si Snab de va nje bi o lo {kim re sur si ma pod ra zu me va: odr `i vu pro iz vod nju use va i sto - ke, ri bar stvo, pro iz vo de od di vljih `i vo ti nja, lov nu di vlja~, dr vo, tra vu za sto ku, plu -
14 tu, bilj na go ri va, ukra sne bilj ke i ukra sne `i vo tinj ske pro iz vo de, le ko vi to bi lje itd. Ovi re sur si mo gu da bu du pro iz ve de ni na NA TU RA 2000 pod ru~ ju ili iz van nje ga. I u slu ~a je vi ma ka da su pro iz ve de ni iz van, NA TU RA 2000 pod ru~ je ima va `nu ulo gu u pro iz vod nji kroz, na pri mer, obez be i va nje mre sti li {ta za ri be ili me sta za re pro duk ci ju lov ne di vlja ~i. U sa vre me nom sve tu uslu ge snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma su pod ve li kim uti ca jem ljud skih ak tiv no sti kao {to su: pra vlje nje mo no kul tur nih za sa da, ko ri {}e - nje ve {ta~ kih u bri va i pe sti ci da, na vod nja va nje itd. Ima ju }i ovo u vi du, ka da go - vo ri mo o uslu ga ma snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma, tre ba da raz ma tra mo i go vo ri mo sa mo o stvar nim pri rod nim eko si ste mi ma. Uslu ge snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma su naj vi {e ko ri {}e eko si stem ske uslu - ge od stra ne ~o ve ka. Mno gi bi o lo {ki re sur si ~i ne osno vu lo kal ne eko no mi je. Oni mo gu bi ti ko ri {}e ni ili pro da ti u iz vor nom ob li ku (npr. neo bra e no dr vo, se me nje bi lja ka, pri rod no cve }e) ili mo gu da bu du osno va za broj ne pro iz vo de (npr. ob ra - e no dr vo i go ri va). Bi o lo {ki re sur si, zbog broj nih uslu ga ko je obez be u ju, se ~e sto pre vi {e ko ri ste. Za to je neo p hod no da, ka da pro mo vi {e mo nji ho ve so cio eko nom ske vred no sti, raz ma tra mo odr `i vo ko ri {}e nje bi o lo {kih re sur sa. Ko ri sni ci ze mlji {ta u okvi ru NA TU RA 2000 pod ru~ ja ( po ljo pri vred ni ci, {u ma ri i dru gi) su klju~ ni za odr `a va nje uslu ga snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma. Oni mo - gu da bu du od go vor ni za odr `i vi uz goj use va ili `i vo ti nja na pod ru~ ju ili da ima ju ulo gu u ge ne ral nom upra vlja nju pod ru~ jem. Ko ri sni ci uslu ga snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma su raz li ~i ti Pri mer: odr `i vo pri ku plja nje pe ~u ra ka Ko ri sni ci: po je din ci sa ku plja ~i, upra vlja ~i tim pod ru~ jem, ma la i sred nja pred u - ze }a, po tro {a ~i itd. Obim: lo kal ni, na ci o nal ni, me u na rod ni Uslu ge snab de va nja: vo da Vo da je osnov ni re surs za ljud ski `i vot i ima vi {e stru ki zna ~aj za dru {tvo. Ovo uklju ~u je, na pri mer vo du ko ja se ko ri sti za ljud sku upo tre bu, vo du ko ja se ko ri - sti u in du stri ji (vo da ko ja ras hla u je ma {i ne, vo da u pro iz vod nom pro ce su, vo da za na vod nja va nje u po ljo pri vre di, vo da u sto ~ar stvu, vo da za pro iz vod nju ener gi -
16 17 je), kao i vo du ko ja je osno va re kre a ci je i tu ri zma (pri rod na je ze ra, ba re i mo ~va - re ko je po se }u ju i ko ri ste tu ri sti). Eko si ste mi, po put {u ma i mo ~va ra, ima ju ve o ma va `nu ulo gu u kru `e nju vo de, uklju ~u ju }i re gu la ci ju snab de va nja vo dom kroz stva ra nje za hi la po vr {in skih i pod - zem nih vo da. NA TU RA 2000 pod ru~ je mo `e da bu de ve o ma zna ~a jan re zer vo ar vo de za lo kal no sta nov ni {tvo. Ili, pod ru~ je mo `e ima ti klju~ nu ulo gu u odr `a va - nju ni voa vo de ta ko {to ve ge ta ci ja spre ~a va oti ca nje ki {ni ce i po ma `e oba vlja nje re zer vo a ra pod zem nih vo da. Sa dru ge stra ne, ka ko svi eko si ste mi ko ri ste vo du (na pri mer za pro ces fo to sin - te ze), ve ge ta cij ski po kri va~ sma nju je kvan ti tet vo de a po tro {nja vo de ra ste ka ko se ide od trav na tih do {um skih eko si ste ma. Ta ko da je neo p hod no pa `lji vo pro - ce nji va ti ulo gu pod ru~ ja NA TU RA 2000 u snab de va nju vo dom, na osno vu spe ci - fi~ no sti pod ru~ ja i de talj nih in for ma ci ja o ci klu su vo de u tom pod ru~ ju. Pre ma po da ci ma Or ga ni za ci je Uje di nje nih na ci ja za `i vot nu sre di nu iz 2004. go - di ne, naj ve }i ko ri snik vo de u Evro pi je po ljo pri vre da, za na vod nja va nje. Pro ce - nju je se da po ljo pri vre da ko ri sti 30% ukup ne ko li ~i ne vo de u sve tu, a u evrop skim okvi ri ma ta ko li ~i na je jo{ ve }a, ~ak 55%. Ko ri sni ci pod ru~ ja eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 (po ljo pri vred ni ci, {u ma ri i dru - gi) su klju~ ni ak te ri u odr `a va nju uslu ga snab de va nja vo dom, ob zi rom da upra - vlja nje pod ru~ jem NA TU RA 2000 uti ~e na ko li ~i nu i do stup nost vo de. Uslu ge snab de va nja: bi o he mij ski i far ma ce ut ski pro iz vo di Bi o di ver zi tet je va `an re surs za pro iz vod nju le ko va, ko zme ti~ kih i bi o he mij skih pro iz vo da. Ot kri }e no vog bi o he mij skog je di nje nja u pri ro di mo `e do ve sti do raz - vi ja nja no vih le ko va ko ji ko ri ste tu kom po nen tu kao ba zu, i/ili je kom bi nu ju sa dru gim kom po nen ta ma. Pre ma is tra `i va nji ma 50-70 000 vr sta bi lja ka se ko ri sti u tra di ci o nal noj ili sa vre me noj me di ci ne ( Schip pmann i dr. 2006). Ima ju }i u vi du ogro man zna ~aj bi o di ver zi te ta kao re sur sa za pro iz vod nju le ko va, ra zu mlji va je va `na ulo ga ko ju od go vor ni za upra vlja nje pod ru~ ji ma NA TU RA 2000 ima ju. Sva ko pod ru~ je NA TU RA 2000 ima po ten ci jal da se na nje mu ot kri - ju no ve bi o he mij ske kom po nen te. Ko ri sti od po sto ja nja ova kvih kom po nen ti na pod ru~ ju mo gu ima ti lo kal ne za je - di ce, kao i lo kal na eko no mi ja. Kul tur no dru {tve ne uslu ge: eko tu ri zam i re kre a ci ja Pod ru~ ja NA TU RA 2000 su od li~ ne de sti na ci je za od mor u pri ro di i pri vla ~e broj - ne tu ri ste. Ova pod ru~ ja, ta ko e, slu `e kao po god na me sta za re kre a ci ju lo kal - nog sta nov ni {tva. Vr ste mo gu }ih ak tiv no sti se kre }u od pe {a ~e nja, pla ni na re nja, pe ca nja, pli va nja do kam po va nja, po sma tra nja pti ca itd. Pod ru~ ja NA TU RA 2000 ve o ma ~e sto pru `a ju mo gu} no sti za raz voj ru ral nog tu ri zma: ak tiv no sti ko je su ve za ne za `i vot na se lu, na rod ne obi ~a je i tra di ci ju, po ro di~ ni `i vot u ru ral nim sre - di na ma. Tu ri zam je jed na od naj ve }ih in du stri ja u svet skoj eko no mi ji a ta ko e je je dan od naj na pred ni jih sek to ra. Pre ma po da ci ma Svet ske aso ci ja ci je za eko tu ri zam, od 1990-ih ova vr sta tu ri zma ra ste sto pom od 20-30% go di {nje. Uko li ko upra vlja~ pod ru~ ja NA TU RA 2000 raz vi je eko tu ri zam ko rist }e ima ti i lo - kal no sta nov ni {tvo (po ljo pri vred ni ci, vla sni ci re sto ra na, pro dav ni ca i dru gi.). Za to je neo p hod no uklju ~i ti sve za in te re so va ne stra ne u pro ces pla ni ra nja raz vo - ja tu ri zma u NA TU RA 2000 pod ru~ ju! Za {ti ta pri rod nih i pod ru~ ja od zna ~a ja za kul tu ru je osno va za raz voj eko tu ri zma. Po rast eko tu ri zma i re kre a ci je u ne kom pod ru~ ju do vo di do po ve }a nja pri ho da, mo gu} no sti za po sao, raz vi ja nje lo kal ne eko no mi je, {to do pri no si ukup nom so - cio eko nom skom raz vo ju. Tu ri zam i re kre a ci ja mo gu ima ti i niz ne ga tiv nih uti ca ja na o~u va nje pri ro de od re - e nog pod ru~ ja. Ne ga tiv ni uti ca ji na sta ju usled po se te pre ve li kog bro ja tu ri sta, ne kon tro li sa nog ko ri {}e nja ze mlji {ta, ome ta nja ili uni {ta va nja od re e nih vr sta, uno {e nja in va ziv nih stra nih vr sta, za ga i va nja ot pa dom itd. Za to je neo p hod no da se pri li kom pro ce ne ko ri sti od uslu ga ti ri zma i re kre a ci je pri ku pe i ob ra de po da ci sa mo o odr `i vim for ma ma tu ri zma i re kre a ci je. Fin ski ser vis za pri rod no na sle e i In sti tut za {u me su 2009. go di ne ura di li na ci - o nal nu pro ce nu eko nom skog uti ca ja tu ri zma u pri ro di i re kre a ci je u pri ro di na lo - kal ni eko nom ski raz voj. Ova pro ce na je ob u hva ti la 35 na ci o nal nih par ko va (ve }i na od njih su pod ru~ ja NA TU RA 2000) i jo{ 10 pod ru~ ja za re kre a ci ju. Ukup - ni go di {nji pri hod od tu ri zma u na ci o nal nim par ko vi ma je oko 70,1 mi lion evra, a lo kal na eko no mi ja je po dr `a na i stva ra njem uslo va za oko 800 po slo va go di - {nje. Pro ce nje no je da 1 evro ulo `en u za {ti }e no do bro do no si 20 evra za uz vrat.
19 Kul tur no dru {tve ne uslu ge: ku tur ne vred no sti, pej za `i i dru go Pri rod no okru `e nje je od u vek uti ca lo na ob li ko va nje kul tur nog iden ti te ta i vred - no sti u dru {tvu. Kao po sle di ca to ga raz vi je ni su raz li ~i ti na ~i ni `i vo ta, so ci ja na okru `e nja, si ste mi zna nja i kul tu ra. Kul tu ra i na ~in ko ri {}e nja pri rod nih re sur sa su ~e sto po ve za ni sa ve ro va nji ma. Ne kim eko si ste mi ma, ali i vr sta ma i pej za `i - ma, se pri pi su je du hov na vred nost (sve ta {u ma, sve ta pti ca). Eko si ste mi i pej za - `i, sa dru ge stra ne, su in spi ra ci ja umet ni~ kim de li ma, od ne pro ce nji ve vred no sti su za na u ku, na u~ na is tra `i va nja i obra zo va nje. Pri ro da, a sa mim tim i pod ru~ ja NA TU RA 2000, mo gu da in spi ri {u ar hi tek ton ski di zajn, sni ma nje fil mo va i te le vi - zij skih pro gra ma, mod ne ele men te, pi sa nje knji ga i sli~ no. Tra di ci o nal no zna nje o eko si ste mi ma i nji ho vom funk ci o ni sa nju je osno va kul tur - nog iden ti te ta dru {tva i po je din ca. Ka da se ra di pro ce na uslu ga od ku tur nih vred no sti i pej za `a u ne kom pod ru~ ju NA TU RA 2000 neo p hod no je raz mo tri ti i uslo ge tu ri zma i re kre a ci je na tom pod - ru~ ju, zbog ja ke po ve za no sti ovih uslu ga. Psi ho lo {ke ko ri sti od pe va nja pti ca Tro go di {nji pro je ka, po kre nut 2011. go di ne, ko ji }e re a li zo va ti stru~ nja ci Uni ver - zi te ta u Surrey-u, ima za cilj da ob ja sni i do ka `e ka ko pe va nje pti ca uti ~e na ljud - sku kre a tiv nost i bla go sta nje. Stu di ja ko ja }e bi ti spro ve de na u okvi ru pro jek ta is pi ta }e ka kav psi ho lo {ki uti caj ima pe sma pti ca na lju de. Ovo is tra `i va nje na sta vak je pret hod nih ko ja su ja sno po ka za la da pri rod no okru - `e nje ima po zi tiv ne uti ca je na psi hu lju di. Uslu ge re gu li sa nja kli me Eko si ste mi uti ~u na pro ce se ko ji re gu li {u kli mat ske uslo ve na lo kal nom i re gi o - nal nom ni vou. Gu sti na i vr sta ve ge ta cij skog po kri va ~a uti ~e na upi ja nje sun ~e - vog zra ~e nja, is pa ra va nje i za dr `a va nje vo de, {to uti ~e na lo kal nu vla `nost va zdu ha, tem pe ra tu ru, ve tro ve. Bi o di ver zi tet je, ta ko e, ve o ma bi tan u upi ja nju uglje ni ka iz at mos fe re {to je ve o - ma zna ~aj no u ubla `a va nju efek ta kli mat ski pro me na. Ka rak te ri sti ke od re e nih bilj nih vr sta uti ~u na to ko li ko }e uglje ni ka bi ti uze to iz at mos fe re a ko li ko oslo bo - e no u istu. Va `ne ka rak te ri sti ke su br zi na ko jom bilj ka ra ste, {to uti ~e na upi ja -
20 nje uglje ni ka, ali i ste pen odr ve nja va nja sa ~i jim po ra stom se po ve }a va i za ple - na uglje ni ka. Bilj ne vr ste ta ko e uti ~u i na oslo ba a nje uglje ni ka u at mos fe ru kroz pro ce se ras pa da nja. Eko si ste mi, po put tre se ti {ta i sta rih {u ma, su skla di {ta uglje ni ka ko ji je ap sor bo - van go di na ma. Uni {ta va nje ovih eko si ste ma do pri no si oslo ba a nju uglje ni ka u at mos fe ru i ne ga tiv no uti ~e na kli mat ske pro me ne. Osim kop ne nih, i mor ski eko si ste mi ima ju ja ko ve li ki uti caj na re gu li sa nje kli me. Uslu ge re gu li sa nja kli me pod ru~ ja NA TU RA 2000 odr `a va ju upra vlja ~i ovim pod - ru~ jem, ali i po ljo pri vred ni ci, vla sni ci ze mlji {ta i svi oni ko ji uti ~u na ve ge ta cij ski po kri va~ tog pod ru~ ja. Is tra `i va nja su po ka za la da u okvi ru Evro pe i pod ru~ ja NA TU RA 2000, ju go-is to~ - na Evro pa ima ve }i po ten ci jal za upi ja nje i skla di {te nje uglje ni ka. Po seb no se na - gla {a va ju po ten ci ja li pod ru~ ja u: Por tu ga li ji, [pa ni ji, Ita li ji, ju `noj Fran cu skoj, Ma ar skoj, Ru mu ni ji i Sr bi ji (Alexandrov i dr. 2000). Uslu ge re gu li sa nja vo de Pri rod ni eko si ste mi, uklju ~u ju }i pod ru~ ja NA TU RA 2000, ima ju bit nu ulo gu u re - gu li sa nju pro to ka vo de na ne koj te ri to ri ji. Ove uslu ge re gu li sa nja uklju ~u ju, na pri mer, od re i va nje vre me na i ko li ~i ne vo de ko ja oti ~e, pri la go a va nje i ubla `a - va nje po pla va, ob na vlja nje pod zem nih za li ha vo de. Gle da no iz ugla funk ci o ni sa nja eko si ste ma, uslu ge re gu li sa nja vo de su za sno - va ne na kom bi na ci ji uti ca ja ve ge ta ci je i ka ra te ri sti ka ze mlji {ta. Ve ge ta cij ski po kri - va~ odr `a va od re e ne oso bi ne ze mlji {ta, kao {to je pro pu stlji vost, ko je omo gu }a va ju ula zak ki {ni ce u ze mlju. Sma nje nje ve ge ta ci je mo `e po ve }a ti po - vr {in ska oti ca nja i sa mim ti me sma nji ti do pu nja va nje pod zem nih za li ha. Ob zi rom da su po pla ve jed na od naj ~e {}ih ne po go da u Evro pi, spo sob nost eko - si ste ma da kon tro li {u po pla ve je od ogrom nog zna ~a ja. Sta ti sti~ ki po da ci po ka - zu ju da je Evro pu za hva ti lo pre ko 100 ozbilj nih po pla va po sled njih go di na. Od 1998. go di ne po pla ve su uzo ko va le smrt oko 700 lju di, pre se lje nje oko po la mi - li o na lju di i oko 25 mi li jar di eko nom skih gu bi ta ka. Po pla ve ima ju i ne ga ti van uti - caj na ljud sko zdra vlje jer ~e sto {i re za ga u ju }e i opa sne ma te ri je. Spo sob nost pod ru~ ja NA TU RA 2000 da kon tro li {e pro tok vo de za vi si od vr ste i oso bi na eko si ste ma na tom pod ru~ ju. Pod ru~ ja ko ja se na la ze u sli vo vi ma re ka
22 23 ima ju, sva ka ko, zna ~aj nu ulo gu u re gu li sa nju pro to ka vo de. Je ze ra i ba re su va - `ni jer vr {e sa ku plja nje vo de to kom ki {nih pe ri o da. Ka ko po sto je spe ci fi~ no sti i va ri ja ci je, pri li kom od re i va nja uslu ga re gu li sa nja vo - de na ne kom pod ru~ ju NA TU RA 2000 bit no je da se pa `lji vo raz mo tre svi ele - men ti. U okvi ru do go vo ra o Ze le nom ko ri do ru Du na va, pla ni ra no je po nov no us po sta - vlja nje 2 236 km 2 plav nih pod ru~ ja, ka na la i po ve za nih sta ni {ta ko ji bi kon tro li sa li po pla ve u re gi o nu. Ukup ni tro {ko vi ovih po slo va bi iz no si li oko 50 mi lion evra a po ve }ao bi se ka pa ci tet re gu la ci je po pla va na 2 100 mi li o na m³. Pro ce nje no je da bi po nov no us po sta vlja nje plav nih pod ru~ ja, ka na la i sta ni {ta do pri ne lo u ve - li koj me ri i uslu ga ma eko si ste ma kao {to su: ri bo lov, {u mar stvo, za dr `a va nje hra - nji vih ma te ri ja i re kre a ci ja. Uslu ge pre ~i {}a va nja vo de i upra vlja nja ot pa dom Eko si ste mi mo gu da do pri ne su pre ~i {}a va nju i raz la ga nju or gan skog ot pa da ko ji se na la zi u vo da ma. Ve ge ta ci ja, mi kro or ga ni zmi i ze mlji {te ukla nja ju za ga u ju }e ma te ri je iz vo de (ka - ko po vr {in skih, ta ko i pod zem nih vo da) ta ko {to fi zi~ ki za ro be vo du i se di men te, sma nju ju br zi nu pro ti ca nje vo de za rad po ve }a nja fil tra ci je, bi o he mij ski pre ra u - ju hra nji ve ma te ri je i ne }i sto }e, raz re u ju za ga e nu vo du. Osim mi kro or ga ni za ma, i broj ne `i vo ti nje, po sed no one ko je uno se hra nu fil tri ra - njem vo de, a i ne ki si sa ri, ima ju zna ~aj nu ulo gu u odr `a va nju kva li te ta vo de. Re~ na pri o ba lja ima ju do sta pod ru~ ja ko ja su `i vi fil te ri jer pri ku plja ju i upi ja ju se di men te, ta lo `e i bi o he mij ski pre ra u ju hra nji ve ma te ri je i ne ~i sto }e. @iva i mr - tva ve ge ta ci ja uspo ra va ju ko li ~i nu vo de ko ja pro ti ~e i na taj na ~in pod sti ~e upi ja - nje hra nji vih ma te ri ja, me ta la i osta lih ne ~i sto }a. Vla `na pod ru~ ja bu bre zi pla ne te! Mo ~va re, ba re i dru ga vla `na pod ru~ ja, ko ja su zbog svog bo gat stva pti ca ve o - ma ~e sto deo eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000, ve o ma su zna ~aj ni pre ~i {}i va ~i vo - de. Ova pod ru~ ja pre ~i {}a va ju vo du pri rod nim pro ce si ma ok si da ci je, bi o lo {ke raz grad nje i sli~ no. A po tom se pre ~i }e na vo da vra }a u dru ge vo de ne po vr {i ne, na pri mer re ke. Osim ulo ge bu bre ga pla ne te ko ja je od ogrom nog zna ~a ja, vla - `na pod ru~ ja ima ju i niz dru gih ulo ga: sa ku plja ju i za dr `a va ju ve li ke ko li ~i ne vo - de i ta ko spre ~a va ju po pla ve, ubla `a va ju na le te ve tra, ubla `a va ju pli mu, me sta su re kre a ci je i od mo ra. [u me i dru gi sta ri ji eko si ste mi pru `a ju uslu ge pre ~i {}a va nja vo de ta ko {to sma - nju ju po vr {in ske ero zi je, po ve }a va ju upi ja nje vo de a sa mim tim i pre ~i {}a va nje vo de od ne ~i sto }a u ze mlji {tu. Ko ri sti za lo kal no sta nov ni {tvo od pod ru~ ja NA TU RA 2000 ko ja pre ~i {}a va ju vo - du i ukla nja ju ot pad su broj ne: ~i sta vo da za do ma }in stva, jef ti ni je pre ~i {}a va nje vo de, bo lji kva li tet vo de za lo kal nu in du stri ju, ko ri sti od tu ri sta ko ji do la ze pri vu - ~e ni ~i stim vo da ma za pli va nje i re kre a ci ju. Uslu ge re gu li sa nja kva li te ta va zdu ha Eko si ste mi uti ~u na kon cen tra ci ju broj nih ~e sti ca u at mos fe ri, ka ko onih ko je ima - ju ko ri sno ta ko i onih ko je ima ju {tet no dej stvo. Bilj ke uzi ma ju, tran spor tu ju i ugra - u ju, ili pak raz gra u ju, mno ge za ga u ju }e ~e sti ce. Na tu ra 2000 pod ru~ ja re gu li {u kva li tet va zdu ha na raz li ~i te na ~i ne, za vi sno od vr - sta sta ni {ta ko ja ima ju. Ko ri sti ovih pod ru~ ja su vi {e stru ka: sma nje nje ko li ~i ne za ga u ju }ih ma te ri ja u va - zdu hu ima po vo ljan uti caj na odr `a va nje zdra vlja lju di sma nju je se broj obo le - lih od in fek ci ja di saj nih pu te va; sma nju je se ne ga ti van uti caj ne eko si ste me po put ki se lih ki {a i eu tro fi ka ci je, ko ji ima ju uti caj na po ljo pri vre du, {u mar stvo, uz goj ri - ba; odr `a va ju se estet ske vred no sti pod ru~ ja, po ve }a va ju ko ri sti od tu ri sta ko ji do la ze da u`i va ju u ~i stom va zdu hu i pri ro di. U pru `a nju uslu ga re gu li sa nja kva li te ta va zdu ha {u me za u zi ma ju ve o ma zna ~aj - no me sto! Upra vlja ~i pod ru~ ji ma NA TU RA 2000 ko ja su {um ska, vla sni ci ze mlji - {ta i dru gi, su klju~ ni za odr `a va nje po volj nog sta nja o~u va nja {um skih sta ni {ta. Pla }a nje za uslu ge eko si ste ma (PES) Pla }a nje za uslu ge eko si ste ma je na ziv za raz li ~i te aran `ma ne pu tem ko jih ko ri - sni ci ko ji pro fi ti ra ju od uslu ga eko si stema na gra u ju one ~i je ze mlji {te obez be - u je te uslu ge, pu tem sub ven ci ja, ili tr `i {nih pla }a nja. U slu ~a ju uslu ge re gu li sa nja kva li te ta va zdu ha vla sni ci ma {u ma se pla }a da odr `a va ju ove eko si ste me, a uslu - gu mo gu pla }a ti zdrav stve ne slu `be ko je su za in te re so va ne za sma nje nje bro ja obo le lih od bo le sti di saj nih pu te va u tom pod ru~ ju, ili tu ri sti~ ke or ga ni za ci je ko je ima ju in te res da {to ve }i broj po se ti la ca do e u to pod ru~ je.
24 25 Uslu ge re gu li sa nja ero zi je Ero zi ja se naj ~e {}e de fi ni {e kao od no {e nje ili po me ra nje ze mlji {ta vo dom ili ve - trom. Ero zi ja je pri rod ni pro ces, ali se po ja ~a va ljud skim ak tiv no sti ma kao {to su: kr ~e nje {u ma, pre ve li ka is pa {a, ne le gal na grad nja stam be no po slov nih obje ka - ta u za {ti }e nim do bri ma, iz grad nja in fra struk tur nih obje ka ta i sli~ no. Spo sob nost pod ru~ ja NA TU RA 2000 da kon tro li {u ero zi ju je za sno va na na spo - sob no sti ve ge ta ci je (na pri mer, ko re no vog si ste ma) da ve `e ~e sti ce ze mlje i na taj na ~in spre ~i nji ho vo od no {e nje ve trom ili is pi ra nje vo dom. Ero zi ja ze mlji {ta, po seb no ona uzro ko va na vo dom, je ve o ma ~est pro blem u Evro pi. Pro ce nju je se da je oko 12 mi li o na hek ta ra ze mlji {ta u Evro pi, {to je oko 10% po vr {i ne, do sta ili ja ko ugro `e no ero zi jom. Raz li ~i ta pod ru~ ja eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 ak tiv no uti ~u na sma nje nje ero - zi je, po seb no ona pod ru~ ja ko ja se na la ze u pri o ba lju re ka i je ze ra. Ko ri sti ko je do no se pod ru~ ja ko ja sma nju ju ero zi ju su: odr `a va se kva li tet ze mlji - {ta za po ljo pri vre du; spre ~a va se od no {e nje se di me na ta u vo do to ko ve ta ko da vo da osta je ~i sta i pro hod ni ja za plo vid bu; kva li tet vo de za pi }e je bo lji; odr `a va - ju se sta ni {ta vr sta i dru go. Uslu ge re gu li sa nja {tet nog uti ca ja olu ja Eks trem ni do ga a ji, po put olu ja, mo gu u ve li koj me ri bi ti re gu li sa ni ili ubla `e ni, za hva lju ju }i eko si ste mi na. Za {ti ta od olu ja je spo sob nost eko si ste ma da za {ti ti ne ku ljud sku za jed ni cu od {tet nog uti ca ja. Uti caj olu ja mo `e bi ti sma njen kroz odr `a va nje i upra vlja nje ve - ge ta ci jom, kao i odr `a va njem pri rod nih ili stva ra njem re~ nih to ko va, ka na la, te ra - sa stih si ste ma itd. Ko ri sni ci ze mlji {ta u pod ru~ ju NA TU RA 2000 su ve o ma bit ni za pra vil no upra vlja - nje eko si si te mi ma, i na taj na ~in odr `a va nje uslu ga za {ti te od olu ja. Ubla `a va njem olu ja po sti `e se vi {e ko ri sti: ma nja su o{te }e nja na stam be nim i in fra struk tur nim objek ti ma, ma nje su {te te u po ljo pri vre di, ma nji gu bi ci u in du - stri ji pre ra de po ljo pri ve red nih pro iz vo da, ma nje su {te te za po jed ni ce u re gi o nu {to je ve o ma bi tan so ci o lo {ki aspekt. Ma te ri jal na ko rist od uslu ga re gu li sa nja {tet nog uti ca ja olu ja je ogrom na ka ko za lo kal ne za jed ni ce, ta ko i za {i re dru {tvo. So ci jal ni uti caj pri rod nih ka ta stro fa je gu bi tak ljud skih `i vo ta, gu bi tak na se o bi na, po vre de lju di, po ve }a ni ri zik od za ra za i sli~ no. Pre ma po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je pri rod ne ka ta stro fe ko je su uzro ko va le naj ve }i broj smrt nih slu ~a je va me u lju di ma su: su {e, olu je, po pla ve, ze mljo tre si i vul ka ni. Uslu ge re gu li sa nja po `a ra u pri ro di Je dan od naj va `ni jih fak to ra u eko si ste mu, ko ji uti ~e na nje go vu spo sob nost re - gu li sa nja po `a ra, je gu sti na ve ge ta ci je. Ovo je po ve za no sa kli mat skim uslo vi ma, ze mlji {tem i na ~i nom ko ri {}e nja ze mlji {ta. Re gi o ni u ko ji ma se iz ra zi to sme nju ju su {ni i vla `ni pe ri o di su vi {e iz lo `e ni opa sno sti ma od po `a ra u pri ro di. To je za to {to ve ge ta ci ja bu ja to kom vla `nih pe ri o da a po sta je su va i la ko za pa lji va to kom su {nih pe ri o da. Broj ne ljud ske ak tiv no sti mo gu uti ca ti na spo sob nost ne kog si ste ma da re gu li {e po `a re: kr ~e nje {u ma, po ljo pri vre da, is pa {a, ne a de kvat no po {u mlja va nje i dru - go. Ne a de kvat no po {u mlja va nje zna ~i da je plan po {u mlja va nja na pra vljen bez de - talj ne ana li ze svih uslo va i uti ca ja. To za po sle di cu mo `e da ima da se za sa de
26 27 mo no kul tu re vr sta ko je su la ko za pa lji ve, {to do pri no si {i re nju po `a ra. Ta ko e, bit no je zna ti da, na pri mer, dr ve }e sa du bljim ko re njem mo `e da iz dr `i du `i pe - riod su {e pre ne go {to po sta ne za pa lji vo, u od no su na ono sa ko re nom ko ji ne pro di re du bo ko. U Evro pi {um ski po `a ri su naj ve }a opa snost za ove eko si ste me, po seb no u ju - `nim pre de li ma. Iz ve {ta ji iz Fran cu ske, Gr~ ke, [pa ni je, Por tu ga li je i Ita li je po ka - zu ju da na go di {njem ni vou stra da oko 450 000 hek ta ra {u me. Sta ti sti ka alar mant no upo zo ra va da je ~o vek u pre ko 95% slu ~a je va uzro~ nik po - ja ve {um skih po `a ra. [um ski po `a ri u ju lu i av gu stu 2007. go di ne spa li li su vi {e od 40 000 he kra ta {u - me u Sr bi ji. Di rekt na {te ta od ovih po `a ra pro ce nju je se na 4,6 mi li o na evra. Ve li ki broj pod ru~ ja eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 su {u me. Pra vil no upra vlja - nje {um skim pod ru~ ji ma mo `e do ne ti ve li ke ko ri sti lo kal nim za jed ni ca ma i, iz me - u osta log, za {ti tu od po `a ra u pri ro di. Uslu ge bi o lo {ke kon tro le Bi o lo {ka kon tro la je pro ces u ko me je dan or ga ni zam sma nju je gu sti nu po pu la - ci je {tet nih bi lja ka, `i vo ti nja ili pa to ge na, kroz pre da tor ski od nos, pa ra zi ti zam ili tak mi ~e njem za re sur se. Bi o lo {ka kon tro la mo `e bi ti pri rod na, bez di rekt nog uti ca ja ~o ve ka, ili mo `e bi ti pod stak nu ta ljud skim ak tiv no sti ma. U slu ~a ju uslu ga eko si ste ma go vo ri mo o pri rod nim spo sob no sti ma eko si ste ma da kon tro li {u po pu la ci je pa ra zi ta i pa to ge na. Ta ko, na pri mer, po ljo pri vred na pod - ru~ ja ko ja ima ju raz li ~i ta sta ni {ta su ot por ni ja na {te to ~i ne od mon kul tu ra. Pri rod ni i po lu pri rod ni eko si ste mi ima ju ve o ma va `nu ulo gu u spre ~a va nju {i re - nja in va ziv nih stra nih vr sta. U cen tral noj Evro pi, ve }i broj in va ziv nih stra nih vr sta se mo `e na }i na pod ru~ ji ma ko je je stva rao ~o vek (po lja, pre de li uz pu te ve) ne - go u {u ma ma ili mo ~va ra ma. Pod ru~ ja NA TU RA 2000 ko ja pru `a ju uslu ge bi o lo {ke kon tro le do no se sle de }e ko ri sti: spre ~a va ju dej stvo {te to ~i na i pa to ge na; odr `a va ju eko lo {ku rav no te `u na pod ru~ ju i u oko li ni; sma nju ju tro {ko ve u po ljo pri vred noj pro iz vod nji jer se ma - nje ko ri ste pe sti ci di; po ve }a va ju or gan sku pro iz vod nju hra ne; sma nju ju ko ri {}e - nje pe sti ci da a sa mim ti me i sma nju ju za ga e nje vo de i dru go. Uko li ko se na ru {i funk ci ja bi o lo {ke kon tro le ne kog NA TU RA 2000 pod ru~ ja, mo - `e do }i do zna ~aj nih gu bi ta ka usled dej stva {te to ~i na. Na ru {a va nje funk ci je se mo `e di rekt no po ve za ti sa ak tiv no sti ma ne kog po je din ca ili prav nog li ca. U tom slu ~a ju je mo gu }e na osno vu prin ci pa eko lo {ke od go vor no sti i prin ci pa za ga - i va~ pla }a na pla ti ti tro {ko ve me ra ob no ve. Uslu ge kon tro li sa nja opra {i va nja Opra {i va nje je jed na od naj va `ni jig uslu ga eko si ste ma ko ja do pri no si odr `a va - nju pri rod nih ali i po ljo pri vred nih si ste ma. Iz vr {i o ci ove uslu ge su in sek ti (p~e le, lep ti ri, ose i dru gi) ali i ne ki ki~ me nja ci, po put pti ca i sle pih mi {e va, mo gu bi ti opra {i va ~i od re e nih bi lja ka. Pri sut nost pri rod nih opra {i va ~a, a sa mim tim i uslu ga opra {i va nja, za vi si od broj - nih fak to ra: uda lje no sti sta ni {ta vr sta ko je opra {u ju od po ljo pri vred nih po vr {i na, ra zno vr sno sti vr sta ko je vr {e opra {i va nje, kva li te ta po lu pri rod nih sta ni {ta itd. U mno gim po ljo pri vred nim si ste mi ma opra {i va nje se oba vlja ta ko {to se uno si
28 29 po pu la ci ja in se ka ta ko ji }e vr {i ti opra {i va nje, naj ~e {}e vr ste Apis mel li fe ra (me - do no sna, do ma }a p~e la). Za to je bit no da se pri li kom pro ce ne uslu ge pod ru~ ja NA TU RA 2000 u opra {i va nju raz ma tra ju sa mo uslu ge od pri rod nih opra {i va ~a. Po sto je do ka zi da pri rod ni opra {i va ~i do pri no se kva li te tu i ko li ~i ni pri no sa u po - ljo pri vre di. Pro ce na eko nom ske vred no sti opra {i va ~a je te {ka i vr lo ~e sto pro tiv - re~ na. Glo bal ni do pri nos pri rod nih i do ma }ih opra {i va ~a je pro ce njen na 120 mi li jar di do la ra go di {nje (Co stan za i dr. 1997).Na u~ ni ci Losey i Va ug han su utvr - di li, to kom ana li ze 2006. go di ne, da su pri rod ni opra {i va ~i od go vor ni za pro - iz vod nju vo }a i po vr }a u vred no sti od oko 3 mi li jar de do la ra go di {nje u Sje di nje nim Ame ri~ kim Dr `a va ma. Apis mel li fe ra se ~e sto ko ri sti za opra {i va nje, na ro ~i to u na {im kra je vi ma. Me u - tim, ja vlja ju se broj ni pro ble mi u odr `a va nju po pu la ci je ove p~e le, pro ble mi sa in va ziv nim stra nim vr sta ma i sli~ no. Ima ju }i sve ovo u vi du, po sle ni za go di na pra }e nja i pro u ~a va nja, sve vi {e se pre po zna je zna ~aj pri rod nih opra {i va ~a. Ni je la ko za mi sli ti uspe {nu kom bi na ci ju pro iz vod nje me da, eko nom sku ko rist i za {ti tu pri ro de u isto vre me. Me u tim, pri mer iz Polj ske po ka zu je da je mo gu }a sa rad nja lo kal nih p~e la ra i eko lo ga i da mo `e do ne ti obo stra nu ko rist. U ju go i - sto~ nom de lu Polj ske, u gra du Pr zem ko vu udru `i lo se ne ko li ko p~e la ra otvo re - nog uma za jed no sa dve ne vla di ne or ga ni za ci je i pred stav ni ci ma lo kal nog par ka pri ro de da bi po kre nu li no vu ini ci ja ti vu. U to vre me pro iz vod nja me da ni je bi la eko nom ski is pla ti va ta ko da je pre vas hod ni cilj ini ci ja ti ve bio obez be i va nje po - sla p~e la ri ma. Stva ra nje tr `i {ta za no ve pro iz vo de od me da iz gle da lo je kao do - bra mo gu} nost. P~e la ri su se ak tiv no uklju ~i li u o~u va nju ka rak te ri sti~ nih struk - tu ra za {ti }e ne obla sti Na tu ra 2000 Pr zem kov ska pu sta ra. Pu sta re su ret ki i ugro - `e ni eko si ste mi ko ji su za {ti }e ni po EU di rek ti vi o sta ni {ti ma. P~e la ri po ma `u da se ove li va de odr `e ta ko {to ukla nja ju dr ve }e i `bu nje i ta ko do pri no se za {ti ti pri - ro de od evrop ske va `no sti. Pro iz vod nja me da je ser ti ko va na od stra ne Evrop - ske uni je i do bi la je eti ke tu re gi o nal nog pro iz vo da. Da bi is pu ni la stan dard za eti ke tu re gi o nal nog pro iz vo da, mo ra ju se odr `a ti od re e ni kri te ri ju mi kva li te ta, od no sno med mo ra da po ti ~e do 50 od sto sa po le na iz pu sta re. ^i nje ni ca da je med pro iz ve den u za {ti }e nom pod ru~ ju, {to je na gla {e no na te gla ma, ga ran ci ja je nje go vog vi so kog kva li te ta i zdra vog sa dr `a ja i zbog to ga ima ve }u ce nu. Ta - ko je za {ti ta ovog pod ru~ ja po mo gla pro iz vo a ~i ma da na u me sto na tr `i {tu i po sta la alat ka za pro mo vi sa nje re gi o nal nog bren da. Uslu ge re gu li sa nja ljud skog zdra vlja Usla ga eko si ste ma u re gu li sa nju zdra vlja lju di je vi {e stru ka. Sa jed ne stra ne pri - rod ni eko si ste mi re gu li {u ras pro stra nje nost i broj nost vr sta ko je su opa sne za ljud sko zdra vlje. Na pri mer, broj ne vr ste in se ka ta su uzro~ ni ci ozbilj nih bo le sti po - put ma la ri je, lajm ske bo le sti i dru gih. U eko si ste mi ma u ko ji ma su pro ce si bor be za re sur se, pre da tor ski od no si i dru go re gu li sa ni na pri rod ni na ~in, po pu la ci je vr - sta ko je su opa sne za ljud sko zdra vlje su pod kon tro lom. Uko li ko se na ru {i pri - rod na rav no te `a, po pu la ci ja opa snih vr sta mo `e da po ra ste do te me re da se ja vlja ju epi de mi je bo le sti ko je one uzro ku ju. Do dat no, pri rod ni eko si ste mi su naj bo lje opre mlje ni za bor bu pro tiv in va zi je stra nih vr sta ko je ima ju {tet ni uti caj na ljud sko zdra vlje. Am bro zi ja ra ste na za pu {te nim ze mlji {ti ma po red pu te va, ogra da, pru ga, nji va, od no sno ta mo gde ne po sto ji do volj no kon ku rent skih bi lja ka i gde je pri rod na rav no te `a na ru {e na. Po len ove bilj ke iza zi va aler gij ske re ak ci je kod oko 10% svet - ske po pu la ci je. Po {to ne ma pri rod nih pre da to ra njen po len po sta je do mi nan tan aler gen u mno gim ze mlja ma, pa i u Sr bi ji. Sa dru ge stra ne pri rod ni eko si ste mi ima ju niz po zi tiv nih uti ca ja na ljud sko zdra - vlje. Me sta za od mor i re kre a ci ju, po seb no u ur ba nim sre di na ma, po bolj {a va ju zdrav stve no sta nje lju di. Eko si ste mi ima ju po zi ti van uti caj na zdra vlje lju di i kroz: pre ~i {}a va nje vo de, odr `a va nje kva li te ta va zdu ha, ubla `a va nje pri rod nih ka ta - stro fa, obez be i va nje le ko vi tog bi lja itd. Pod ru~ ja eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 mo gu ima ti ve li ki do pri nos sma nje nju
30 31 tro {ko va u lo kal noj za jed ni ci za pre ven ci ju od za ra za, tro {ko va za aler gij ske bo le sti pa ~ak i men tal ne bo le sti. Sto - ga, ko rist od uslu ga pod ru~ ja NA TU RA 2000 za re gu li sa nja ljud skog zdra vlja ima ju i po jed ni ci i in sti tu ci je na lo kal - nom ni vou. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja ve ru je da 23 25% glo bal nih tro {ko va za le ~e nje mo gu bi ti sma nje ni do brim upra - vlja njem kom po nen ta ma `i vot ne sre di ne. Prüss-Üstün, A & Cor valán, C. Pre ven ting Di se a se thro ugh Healthy En vi ron ments: Towards an Esti ma te of the En vi - ron men tal Bur den of Di se a se (World He alth Or ga ni za tion, Ge ne va, Switzerland, 2006). Uslu ge odr `a va nja raz li ~i tih ge na i vr sta Eko si ste mi omo gu }a va ju po sto ja nje raz li ~i tih vr sta za hva lju ju }i svo jom oso bi na ma po put: sa sta va i ras pro stra nje - no sti osnov ne vr ste ve ge ta ci je; pro to ku ener gi je i pro duk tiv no sti eko si ste ma; vo de nim re sur si ma; ka rak te ri sti ka ma ze mlji {ta. Ta ko e, ve o ma bit na oso bi na je i pri rod nost eko si ste ma, od no sno ko li ko je eko si stem sa ~u van od uti - ca ja ~o ve ka, gu bit ka sta ni {ta, in va zi je stra nih vr sta. Raz li ~i tost ge na u ne kom eko si ste mu je di rekt na po sle di ca po sto ja nja raz li ~i tih vr sta. Ta ko da pro me ne ko je do vo - de do sma nje nja raz li ~i to sti vr sta di rekt no vo de i sma nje nju bo gat sva i raz li ~i to sti ge na. Gu bi tak lo kal nih vr sta do vo di do ne po vrat nog gu bit ka ge na ko je one sa dr `e. Ovo do vo di, na da lje, do sma nje nja ge ne ti~ kog fon da ko ji je bi tan za pri rod nu se lek ci ju, kao i za se lek ci ju ko ju oba vlja ju po ljo pri vred ni ci. Sa sma nje - njem ge ne ti~ kog bo gat stva sma nju je se i ot por nost bi lja ka i `i vo ti nja na pro me ne po put pro me ne ki me, po ja ve no - vih bo le sti, pa ra zi ta. Upra vlja ~i pod ru~ ji ma eko lo {ke mre `e NA TU RA 2000 ima ju va `nu ulo gu u o~u va nju tra di ci o nal nog si ste ma po ljo - pri vre de i o~u va nju ge ne ti~ kog fon da tog pod ru~ ja. Osim to ga, pod ru~ lja NA TU RA 2000 mo gu da bu du i re fu gi ju mi i me sta raz mno `a va nja vr sta (na pri mer in se ka ta opra {i va ~a, lov ne di vlja ~i ) ~i me do pri no se o~u va nju ge net ski zdra vih po pu la ci ja u re gi o nu. Jork {a jr Dejls je oblast na se ve ru En gle ske i po znat je po div nim pre de li ma i du goj tra di ci ji pa stir skog sto ~ar stva. Broj na br da i bre go vi i ni zak kva li tet ze mlji {ta do pri ne li su da ovo pod ru~ je po sta ne po god no za na pa sa nje sto ke. Po sto ja nje ka rak te ri sti~ ne flore i fa u ne je pot pu no za vi sno od si ste ma od ga ja nja sto ke, od no sno od is pa {e. @ivo ti - nje su neo p hod ne ka ko bi li va de oslo bo di li od dr ve }a i `bu nja ko je vi so ko ra ste. U ci lju o~u va nja naj bo lje su au ten - ti~ ne ra se sto ke ko je su pri la go e ne su ro vim kli mat skim uslo vi ma i mo gu da pa su na otvo re nom to kom ~i ta ve go di ne. U pro te klih 40 go di na de si la se pro me na od tra di ci o nal nog uz go ja sto ke ka in ten ziv nom ov ~ar stvu. Pro me na u me - to di po ljo pri vre de i po ve }a nje bro ja sto ke do ve le su do op {teg sma nje nja pri rod nih vred no sti pod ru~ ja. Pro je kat po - dr `an od stra ne Evrop ske uni je, za po ~et je 2002. go di ne sa pri mar nim ci ljem da se sa ~u va lo kal na flora i fa u na. To je po stig nu to pu tem po nov nog uvo e nja ga je nja tra di ci o nal nih vr sta do ma }ih `i vo ti nja. Po pro jek tu, obez be e na su sred stva za odr `a va nje sta da au toh to nih sor ti sto ke i obez be e ni su neo p hod ni in fra struk tur ni uslo vi. Pet na est sto ~ar skih pred u ze }a pre u sme re no je na po volj ni je me {a ne me to de is pa {e. Pro jek tom je pot po mog nu ta re sta u ra - ci ja i odr `a nje oko 1800 hek ta ra u dve obla sti Na tu ra 2000. Ka sni jim is tra `i va nji ma o bilj nim i `i vo tinj skim vr sta ma do ka za no je da je pro je kat po mo gao da se je dan broj ret kih bilj nih vr sta odr `i. Uslu ge po dr {ke Uslu ge po dr {ke su svi oni pro ce si u eko si ste mu ko ji da ju osno vu osta lim uslu ga ma eko si ste ma i ko ri sti ma ko je pri - ro de da je. Pri me ri uslu ga po dr {ke su: > Odr `a va nje uslo va za pro iz vod nju u eko si ste mu. Na pri mer: for mi ra nje ze mlji {ta, ci klus hra nji vih ma te ri ja, pri - mar na pro duk ci ja i dru go. > Odr `a va nje po volj nih uslo va za do bro bit lju di i raz voj odr `i ve eko no mi je, po volj nog dru {tve nog okru `e nja, kul tu re, zdra vlja, bez bed no sti. > Osi gu ra va nje osnov nih re sur sa za pro iz vod nju hra ne, za raz voj tu ri zma itd. > Odr `a va nje uslo va za vo do snab ne va nje. Dru ge so cio eko nom ske ko ri sti [i rok spek tar so cio eko nom skih ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000, ko je ne mo gu bi ti di rekt no po ve za ne sa od re e - nom uslu gom eko si ste ma, pod ra zu me va: > Za po {lja va nje u pod ru~ ju NA TU RA 2000 (na pri mer u in sti tu ci ji ili kom pa ni ji ko ja je upra vlja~ pod ru~ jem); > Za po {lja va nje ko je ni je di rekt no u pod ru~ ju ali je po ve za no sa po sto ja njem pod ru~ ja NA TU RA 2000 (na pri - mer u tu ri sti~ kim agen ci ja ma); > Eko nom ska do bit u lo kal noj za jed ni ci ko joj do pri no se za po sle ni u pod ru~ ju NA TU RA 2000 kroz po tro {nju; > Ulo gu NA TU RA 2000 pod ru~ ja u ru ral nom i re gi o nal nom raz vo ju itd. U NA TU RA 2000 pod ru~ ju Lil le Vild mo se (Dan ska)2002. go di ne obez be e no je 68 rad nih me sta. Po da ci su do bi je - ni od op {ti ne ko ja je, ta ko e, pro ce ni la da }e broj rad nih me sta u ovom pod ru~ ju po ra sti do 167 u na red nih de set go di na. Re ka Mur u Au stri ji, ko ja ima pod ru~ je NA TU RA 2000, je do bar pri mer do bi ja nja fon do va za re gi o nal ni raz voj. Iz LI - FE fon do va Evrop ske uni je do bi je no je 60 mi li o na evra za ovo pod ru~ je a iz In ter reg fon do va jo{ 6,6 mi li o na evra.
Za{to procenjivati i promovisati socio ekonomske koristi?
34 35 Ve o ma ~e sto se po sta vlja pi ta nje na ko ji na ~in se mo `e, a na ko ji na ~in bi tre ba - lo, upo re i va ti ko ri sti od za {ti te pri ro de i ko ri sti od dru gih na ~i na ko ri {}e nja pod - ru~ ja. Ko je su po sle di ce za bi o di ve zi tet i uslu ge eko si ste ma ako se, na pri mer, ne ko mo ~var no pod ru~ je isu {i za rad stva ra nja po ljo pri vred nih po vr {i na? Ovo pi ta nje zah te va de talj nu ana li zu ko ri sti, tro {ko va, uklju ~i va nje svih in te re snih gru pa, ja - sno pre zen to va nje re zul ta ta, jav ne di sku si je itd. Ka ko je, u ve }i ni ze ma lja EU eko lo {ka mre `a NA TU RA 2000 jo{ uvek shva }e na kao eko nom ski te ret za ze mlje ~la ni ce, Evrop ska ko mi si ja (Ge ne ral ni di rek to rat za `i vot nu sre di nu) je po kre nu la niz pro je ka ta i ak tiv no sti za ana li zu ali i za pro - mo ci ju so cio eko nom skih ko ri sti NA TU RA 2000. Do ka zi da eko lo {ka mre `a NA TU RA 2000 do no si broj ne so cio eko nom ske ko ri - sti }e do pri ne ti bo ljem raz u me va nju, sa rad nji i pla ni ra nju za ovu mre `u. Ta ko e, ovo mo `e da obez be di do dat na fi nan sij ska sred stav iz EU fon do va za o~u va nje mre `e. Bo lje raz u me va nje i pro mo ci ja so cio eko nom skih ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000 }e ima ti ja ko va `nu ulo gu pri li kom pri ku plja nja po dr {ke jav no sti za eko lo - {ku mre `u, kao i pri li kom pla ni ra nja fi nan si ra nja mre `e. Ve o ma je bit no da su so cio eko nom ske ko ri sti ne kog pod ru~ ja NA TU RA 2000, ko je se pro mo vi {u, u skla du sa ci lje vi ma za {ti te tog pod ru~ ja. Po seb nu pa `nju tre ba po sve ti ti pre po zna va nju i pre ven ci ji po ten ci jal nih su ko ba ova dva aspek ta. Na da lje, po treb no je od re di ti {ta je to odr `i vi ni vo ko ri {~e nja uslu ga eko si ste - ma. Pro ce nje ne bru to ko ri sti pod ru~ ja NA TU RA 2000 u Ho lan di ji Ho land ski in sti tut za `i vot nu sre di nu je spro veo pro ce nu ko ri sti ko je NA TU RA 2000 ima za Ho lan di ju. Is tra `i va nje je ob u hva ti lo sva pod ru~ ja NA TU RA 2000 u ovoj ze mlji. Me to de: Pr vo su od re e ne pro se~ ne vred no sti EUR/ hek tar/ go di na za raz li ~i te ko ri sti ko je NA TU RA 2000 pod ru~ ja obez be u ju, na osno vu po sto je }ih in for ma - ci ja iz li te ra tu re. Na kon to ga pro {i ra na je li sta ko ri sti, pri ku plje ni de ta lji sa sa mih pod ru~ ja, ura e na ana li za. Re zul ta ti: ko ri sti ko je do no si eko lo {ka mre `a NA TU RA 2000 u Ho lan di ji su pro - ce nje ne na 4000 EUR/ hek tar/ go di na. Re kre a ci ja, tu ri zam, kao i dru ge uslu ge eko si ste ma su va `ni aspek ti ovih ko ri sti. To kom ana li ze ura e na je i pri o ri ti za ci ja ko ri sti, ta ko da je po ka za no da uslu - ge snab de va nja ni su to li ko bit ne za Ho lan di ju! Sli ka: na ~in na ko ji se mo `e pri ka za ti va `nost po je di nih uslu ga eko si ste ma ne kog pod ru~ ja NA TU RA 2000 Ob ra di ti sli ku Ko ji su klju~ ni fak to ri za uspe {nu ko mu ni ka ci ju so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja NA TU RA 2000? > Pra vo vre me no i ade kvat no uklu ~i va nje svih za in te re so va nih stra na; > Na ja san na ~in pre zen to va ti ve zu iz me u za {ti te pod ru~ ja i so cio eko nom skih ko ri sti ko je to pod ru~ je da je; > Pre zen to va ti do bre pri me re iz lo kal nih za jed ni ca; > Po dr `a ti pro gra me obra zo va nja i raz vo ja ve {ti na; > Uklju ~i va nje raz li ~i tih sek to ra; > Ko ri {}e nje na ~i na i sred sta va ko mu ni ka ci je ko ji su pri la go e ni lo kal nim uslo vi ma. Ulo ga raz li ~i tih ak te ra u pro ce ni i pro mo vi sa nju so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja Na tu ra 2000 Eko lo {ke, eko nom ske i so ci jal ne ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000 mo gu bi ti po dr `a ne i o~u va ne je di no uko li ko se tim pod ru~ jem upra vlja na ade kva tan na ~in. Otvo ren pro ces do no {e nja od lu ka, ko ji uklju ~u je pra va i in te re se {i ro - kog kru ga za in te re so va nih stra na, po seb no lju di ko ji `i ve u tom pod ru~ ju, mo `e do ne ti ko ri sti za {ti ti pri ro de i lju di - ma. Pro ce nu so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja NA TU RA 2000 bi tre ba lo da ra de lju di ko ji su ob u ~e ni za tu vr stu po sla. Tim, ko ji bi tre ba lo an ga `o va ti, tre ba da oku pi stru~ nja ke iz raz li ~i tih obla sti eko nom skih, pri rod nih i dru {tve nih na u - ka. Ma to do lo gi ja ko ja se ko ri sti bi tre ba lo da se uskla di sa lo kal nim uslo vi ma ali i da sle di pre po ru ke ko je su na pra - vlje ne za NA TU RA 2000 pod ru~ ja ge ne ral no. Evrop ska ko mi si ja je po dr `a la iz ra du prak ti~ nog vo di ~a za pro ce nu so cio eko nom skih ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000. Ovaj vo di~ na me njen je pr ven stve no upra vlja ~i ma (ma na d`e ri ma) pod ru~ ja. Ali, sve za in te re so va ne stra ne ga mo gu ko ri sti ti. Pri stu pi pro ce ni, kao i is ku stva ko ja su stru~ nja ci ima li, do sa da su bi la raz li ~i ta. Ka ko bi pri ku pi li po dat ke o svim kre - ta nji ma nov ca ve za no za NA TU RA 2000 pod ru~ je, gru pa au to ra je ana li zi ra la ko je su to gru pa ci je ko je ima ju pri ho - de sa ovog pod ru~ ja (Ba de and van der Schro eff, 2006.). Ova kav pri stup im je omo gu }io da od mah po kre nu raz go vo re o fi na si ra nju pod ru~ ja, sa po seb nim na gla skom na jav no -pri vat na part ner stva. Her nan dez i Sainteny (2008.) su svo ju ana li zu ogra ni ~i li na po ljo pri vred ni ke ko ji su po go e ni me ra ma upra vlja nja pod ru~ jem NA TU RA 2000 i na sta nov ni ke tog pod ru~ ja ko ji ima ju ko ri sti od po ljo pri vre de. U pro ce su pro ce ne so cio eko nom skih vred no sti i ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000 ve o ma je bit no uklju ~i ti jav nost: po ljo pri vred ni ke, vla sni ke ze mlji {ta, udru `e nja gra a na ko ja se ba ve za {ti tom `i vot ne sre di ne, lo va~ ka i ri bo lo va~ ka
36 37 udru `e nja, tu ri sti~ ke aso ci ja ci je, mla de itd. Pro ces uklju ~i va nja jav no sti tre ba pla ni ra ti i stru~ no vo di ti. Jer, ono {to je so cio eko nom ska ko rist za jed nu gru pu za dru gu gru pu mo `e pred sta vlja ti tro {ak! Sto ga, tre ba sa slu {a ti i raz mo tri ti mi {lje nje svih stra na. U pro mo ci ji so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja NA TU RA 2000 tre ba da bu du uklju ~e ni ra zni ak te ri, od na ci o nal nih in sti tu ci ja do lo kal nih or ga ni za ci ja. Ulo ga sva kog ak te ra, na ~in pred sta vlja nja ko ri sti, mo ni to ring re zul tat pro mo ci je i osta - lo, tre ba lo bi da bu du do bro ko or di ni sa ni i za sno va ni na re le vant nim po da ci ma. Stu di ja Eu ro ba ro me tra po ka zu je da su po ljo pri vred ni ci i vla sni ci ze mlji {ta naj bo - lje upo zna ti sa me ra ma upra vlja nja pod ru~ ji ma NA TU RA 2000, dok je jav nost sa - mo ~u la za po sto ja nje NA TU RA 2000 i uglav nom je upo zna ta sa kon flik ti ma ko ji su se de {a va li a ve za ni su za ko ri {}e nje ze mlji {ta na ne kom NA TU RA 2000 pod - ru~ ju. Na da lje, is tra `i va nja po ka zu ju da one gru pe gra a na ko je su ~u le za NA - TU RA 2000 ne ma ju sa zna nja o so cio eko nom skim ko ri sti ma pod ru~ ja. Naj bo lji po zna va o ci si tu a ci je su po je din ci iz in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja ko je se ba ve za {ti - tom pri ro de. Nji ho vo zna nje i ve {ti ne bi tre ba lo is ko ri sti ti u pro mo ci ji so cio eko nom ski vred - no sti pod ru~ ja NA TU RA 2000. Is tra `i va nje u Gr~ koj je po ka za lo da ve }i na gra a na sma tra da je va `ni je bi ti upo - znat sa te mom kli mat skih pro me na ne go sa te mom za {ti te pri ro de i NA TU RA 2000. Ta ko e te ma kli mat skih pro me na ima ve }u po dr {ku po li ti ~a ra i me di ja. Vla sni ci ze mlji {ta u Le to ni ji su is ko ri sti li po ten ci jal NA TU RA 2000 pod ru~ ja i pro - mo vi sa li ga! Shva tiv {i da po sto ji po ten ci jal na pod ru~ ju, ze mljo vla sni ci u Le to ni ji su se sa mo - or ga ni zo va li i re vi ta li zo va li ba re i mo ~va re, na ko ji ma je po tom ura e na re in tro - duk ci ja vo do ze ma ca ka rak te ri sti~ nih za taj kraj. Oni su, po tom, or ga ni zo va li tu ri sti~ ko re kre a tiv nu po nu du i pro mo vi sa li je. Ne vla di ne or ga ni za ci je su spro ve le niz raz li ~i tih ak ci ja za po di za nje sve sti jav no - sti ve za no za NA TU RA 2000 u svim ze mlja ma ~la ni ca ma EU. U fo ku su mno gih ak tiv no sti je bi lo da se po ka `e ve za iz me u pri ro de i sva ko dnev nog `i vo ta. Re - zul tat je bio da su gra a ni pre po zna li po ten ci ja le NA TU RA 2000 pod ru~ ja i sa mi po kre nu ak tiv no sti za nji ho vo o~u va nje. Ne ko li ko sa ve ta za or ga ni zo va nje kam pa nje pro mo ci je so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja NA - TU RA 2000 > Ne ka li der kam pa nje bu de na ci o nal na in sti tu ci ja od go vor na za za {ti }e na pri rod na do bra! > Na po ~et ku je neo p hod no for mi ra ti gru pu ko ja }e spro vo di ti kam pa nju. U gru pi bi tre ba lo da bu du pred stav - ni ci eko lo {kih, raz voj nih i or ga ni za ci ja ko je se ba ve bor bom pro tiv si ro ma {tva; pred stav ni ci is tra `i va~ kih in sti - tu ci ja; pred stav ni ci gru pa ko je su di rekt no, po zi tiv no ili ne ga tiv no, po ve za na sa svim pro me na ma u za {ti }e nom pod ru~ ju; pred stav ni ci lo kal ne vla sti; oni ko ji }e ima ti ko ri sti od is ho da kam pa nje (pri vat ni sek tor-tu ri zam, ri - bo lov i dru gi.); > An ga `uj te stru~ nja ke za raz vi ja nje stra te gi je ko mu ni ka ci je! > Or ga ni zuj te do bru ko or di na ci ju ra da gru pe i kre ni te u pro mo ci ju so cio eko nom skih ko ri sti NA TU RA 2000!
38 39 Metodologija procene socio ekonomskih koristi podru~ja NATURA 2000
40 41 Pro ce na ge ne ral nih so cio eko nom skih ko ri sti od pod ru~ja NA TU RA 2000 je kom - bi na ci ja kva li ta tiv nih, kvan ti ta tiv nih i mo ne tar nih pro ce na. Pro ce na eko nom ske vred no sti mo`e da se ura di ko ri{}enjem raz li~itih tr`i{nih i ne tr`i{nih teh ni ka, kao na pri mer: > Pri ho di (bru to i ne to) od uslu ga eko si ste ma; mo gu se pro ce ni ti pri ho di od uslu ga snab de va nja ri bom, drv nim ma te ri ja li ma, pri ho di od no vih pro iz vo - da, pri ho di od tu ri zma i re kre a ci je. > Iz beg nu ti tro{ko vi/ tro{ko vi in ve sti ci ja; pro ce nju ju se tro{ko vi pre~i{}ava - nja vo de ko ji su iz beg nu ti, tro{ko vi ko ji su iz beg nu ti zbog mo gu}no sti da se ko ri ste pri rod ni pro iz vo di {um skog vo}a, tro{ko vi ko ji su iz beg nu ti za pre ven ci ju i le~enje bo le sti di saj nih pu te va i dru gi. > Iz be gu te {te te; pro ce nju je se vred nost iz be ga va nja ne ga tiv nog uti ca ja olu - ja, po pla va itd. > Vred no sti skla di{te nja uglje ni ka; pro ce nju je se ta ko {to se pom no`e to ne na ta lo`enog uglje ni ka i ce na uljen ka. > Po slo vi i za po sle nja na sta la u pod ru~ju; pro ce nju je se broj po slo va ko ji su di rekt no ili in di rekt no ve za ni za pod ru~je NA TU RA 2000. Do dat no, tro{ko vi gu bit ka, ve{ta~ke za me ne ili ob no ve uslu ge eko si ste ma mo - gu bi ti ko ri{}eni kao po ka za te lji vred no sti ove uslu ge. Pro ce na eko nom ske vred no sti se mo`e vr{iti i na sle de}i na~in: Me to da: pro ce na funk ci o ni sa nja pro iz vo da Opis: ova me to da je usme re na ka po ten ci jal noj ve zi ko ja po sto ji izme u ne ke uslu ge eko si ste ma i tr`i{nog pro iz vo da. Mno gi pro iz vo di iz pri ro de su osno va pro iz vod nje. Uko li ko do e do po re me}aja u pri ro di to za po sle di cu ima pro me - ne u pro ce su pro iz vod nje. Uslu ge eko si ste ma ko je se pro ce nju ju: uslu ge re gu li sa nja i uslu ge po dr{ke su po ve za ne sa pro iz vod njom. Na pri mer efe kat kva li te ta va zdu ha ili vo de na po ljo - pri vred nu pro iz vod nju. Me to da: pro ce na put nih tro{ko va Opis: ova istra`iva~ka teh ni ka pro ce nju je tro{ko ve ko je po je din ci ima ju pri li kom pu to va nja do ne kog re kre a tiv nog pod ru~ja kao do pri no sa pro ce ni eko nom skih do bi ti ko je to pod ru~je do no si. Uslu ge eko si ste ma ko je se pro ce nju ju: sve uslu ge eko si ste ma ko je do pri no se re kre a tiv nim ak tiv no sti ma. Pro ce na ne e ko nom skih vred no sti i ko ri sti pod ru~ja NA TU RA 2000 mo`e se vr{iti na raz li~ite na~ine. Fo kus gru pe se ko ri ste ka ko bi se ot kri lo mi{lje nje u~esni ka, ili se raz ma trao na~in vo enja di sku si je na od re ene te me. Vred no sti i ko ri sti od svih uslu ga eko - si ste ma se mo gu pro ce nji va ti u fo kus gru pa ma. Gra an ski `iri ji se pra ve ka ko bi se do bi lo ja sno mi{lje nje jav no sti o od re enoj te mi ili gru pi dru{tve nih po ja va. Iza bra nim ~la no vi ma `iri ja se da ju re zul ta ti ana - li ze stru~nja ka kao i za klju~ci i pre po ru ke sa sa sta na ka za in te re so va nih stra ne, i oni na osno vu to ga di sku tu ju i do no se od lu ku. Sve uslu ge eko si ste ma mo gu se pro ce ni ti na ovaj na~in. Q me to do lo gi ja slu`i da se ot kri je ti pi~no mi{lje nje lju di o `ivot noj sre di ni. Ovaj me tod se ko ri sti ka da je po treb no ot kri ti ka ko se po je din ci ose}aju, ka ko raz mi{lja ju o `ivot noj sre di ni i ka ko i ko li ko shva ta ju uslu ge eko si ste ma. Ta ko e, mo`e se is pi ta ti ko je pred lo ge oni ima ju za re{ava nje pro ble ma. Q me to do lo gi ja se mo`e ko ri sti ti za sve uslu ge eko si ste ma. Del fi me tod je spe ci fi~na me to da za pro ce nu so ci jal nih po tre ba u sfe ri obra zo - va nja, zdrav stva i ur ba nog raz vo ja. Po seb no je usme re na ka is pi ti va nju ti po lo gi - ja po tre ba, pri ku plja nju in for ma ci ja o po tre ba ma i so ci jal nim uslu ga ma, ko re la ci ji raz li~itih su do va i sta vo va o so ci jal nim po tre ba ma u raz li~itim seg men ti ma ili ce - li ni i po ve za no sti i me uza vi sno sti so ci jal nih po tre ba i uslu ga. Osnov na teh ni ka za pri ku plja nje po da ta ka je upit nik. Mo`e se ko ri sti ti za sve uslu ge eko si te ma.
Primeri za potencijalna NATURA 2000 podru~ja u Srbiji
44 45 Korak dalje, globalne inicijative TEEB, IPBES, resource cap