Daliborka Vukasović 1 УДК: 159.955.6-053.2 Osnovna škola Lajoš Čaki 371.39:1 Bačka Topola Stručni rad Datum prijema: 22. mart 2017. FILOZOFIJA SA DECOM KAO PUT RAZVOJA KRITIČKOG I KREATIVNOG MIŠLJENJA Rezime Samo značenje imena filozofije kao ljubav prema mudrosti postulira i njenu svrhu postojanja kroz traženje, promišljanje, zaključivanje o tome šta ona uistinu i jeste. Nastala iz čoveka i po meri čoveka, filozofija je luča puta koja rasvetljava ono u njemu i van njega, napor ljudske misli da misli, osmišljava, pozicionira svet u sebi i oko sebe. Kada smo pozvani da hrabro zakoračimo putem mudrosti, odnosno kada je pravo vreme za filozofiju? Nedoumice koje prate ovo pitanje su stare koliko i filozofija sama: dok je Platon smatrao da čovek u zrelosti treba da preda svoje biće filozofskom promišljanju, Epikur je bio drugačijeg mišljenja: Ni u mladosti neka niko ne okleva da se bavi filozofijom a ni u starosti neka mu filozofija ne bude teret. Na ovom izvoru helenskog duha filozofije Metiju Lipman utemeljuje Filozofiju sa decom kao put razvoja mišljenja, razumevanja onoga što deca misle ili žele da misle o sebi i svemu onome šta jesu i što će biti u svetu koji ih okružuje Ključne reči: filozofija sa decom, kritičko mišljenje, kreativno mišljenje, dijalog, diskusija, radionice. Bit samog čoveka je imanentna njegovoj spoznaji sebe samoga, njegovoj sposobnosti da misli, promišlja čime ujedno stvara identitet samoga sebe kroz iskustvo sveta koji ga okružuje i čiji je neminovni deo. Čežnja za spoznajom, otkrivanjem istine o svetu u sebi i oko sebe zadobija formu upitanosti pred sveobuhvatnom stvarnošću. Upitanost skopčana sa težnjom da spoznaje kao početkom traganja za onim što jeste svet, priroda, čovek započinje čuđenjem (thaumazein) što uistinu jeste početak svakoga filozofiranja. Prirodu filozofske začuđenosti, zadivljenosti pred poretkom sveta kao uvek nedovoljno spoznatog, upoznatog, promišljenog nailazimo kod dece, koja podstaknuta čuđenjem i težnjom ka otkrivanju, razumevanju traže smisao u svemu postojećem. Na ovoj Platonovoj i Aristotelovoj tezi o prirodi filozofske začuđenosti koja je odlika ne samo filozofa već i dece bazira se program filozofija za decu čiji je idejni tvorac i utemeljivač univerziteski profesor filozofije Metiju Lipman. 1 Imej adresa autora: vukasovic1@open.telekom.rs.
356 Daliborka Vukasović: Filozofija sa decom kao put razvoja kritičkog i Kako su deca u najranijoj dobi nosioci izvornog filozofskog duha koji se ogleda u zapitanosti, začuđenosti, otvorenosti u postavljanju pitanja o sebi, svetu, Bogu, životu deca ne prestaju da se čude. Ona nas naime i uče da se svemu čudimo, da tragamo, ispitujemo, pitamo, tražimo nove uvide, zaključke. Deca žele da znaju, ona misle na svoj originalan, neponovljiv način, treba ih ohrabriti da shvate da od najranije dobi poseduju, sem svoje sobe sa igračkama, nešto što ih čini moćnima, a to su njihove misli koje izražavaju pomoću reči, spoznajući tako sebe i svet (Lipman, 1990). To jeste primarni cilj Filozofije za decom : ohrabriti, podstaći decu da samostalno misle i da misle za sebe, a ne samo radi društvene koristi, jer deca ne zaslužuju manje, kaže Lipman (Lipman 2003: 2). Radeći kao profesor filozofije na Kolumbijskom univerzitetu u Americi Lipman je primetio kod svojih studenata nedovoljno razvijenu moć kritičke refleksije u odnosu promišljanja i zaključivanja o stvarnosti sebe samih i društvenih zbivanja toga vremena. Ako želimo da mladi ljudi budu razboriti, treba ranije početi sa filozofijom, odnosno sa obučavanjem u veštinama koje će podsticati razboritost (Branković, 2007: 7). Zato treba krenuti od dece predškolskog uzrasta jer je tada njihova radoznalost, otvorenost za učenje i prihvatanje novih ideja u najvećem stepenu izražena. Filozofija sa decom u sebi samoj ne sadrži tendenciju podučavanja dece filozofiji u akademskom smislu već je metoda razvijanja kritičkog i kreativnog mišljenja. Namenjena je deci uzrasta od šest do šesnaest godina gde se deca kroz formu filozofskog dijaloga i diskusije, ohrabruju da samostalno misle, donose zaključke o univerzalnim temama kao što su: mudrost, hrabrost, sreća, sloboda Metoda filozofiranja sa decom uključuje formu filozofskog dijaloga i diskusije kao ključnog dela procesa zajedničkog istraživanja između dece i dece i fascilatora. Put koji vodi do razvoja kritičkog i kreativnog mišljenja započinje dijalogom koji otvara diskusiju. Filozofskom dijalogu su inherentna pitanja otvorenog sokratskog tipa koja dovode do progresije u stepenu razvoja samog mišljenja u literarnom, analitičkom i konceptualnom smislu. Po Fišeru (Fisher, 2003) otvorena sokratska pitanja sem toga što omogućavaju niz mogućih odgovora, podstiču fleksibilnije razmišljanje, testiraju granice znanja, a ne samo jednu stavku znanja, rezultiraju u nepredviđene i neočekivane odgovore, pružaju nove hipoteze i veze sa prethodnim znanjem, produbljuju diskusiju i premeštaju je na filozofski nivo. Pitanja koja dovode do razvoja analitičkog i konceptualnog mišljenja su: 1. činjenična pitanja koja podrazumevaju informacije o tome: O čemu se radi? Da li se sećate šta se desilo? 2. Analitička pitanja kao poziv ka kritičkom i kreativnom mišljenju npr. Koje pitanje(a) imate? Koje razloge možeš dati? Koji su problemi a koja moguća rešenja? 3.
Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 357 konceptualna pitanja su poziv ka apstraktnom mišljenju npr. Šta je ključni koncept, pravilo ovde i šta to znači? Koje kriterijume koristimo da donesemo sud? Kako bi dodatno mogli da istražimo ovaj koncept ili hipotezu? Ohrabriti decu da misle filozofski nije isto što i naučiti ih da misle, niko ustvari ne može naučiti nekoga da misli, misliti filozofski znači misliti na kritički i kreativan način, kaže Lipman (2003). Kreativno i kritičko mišljenje nisu međusobno suprotstavljeni već se dopunjuju, u prvim fazama kreativno mišljenje generiše veliki broj ideja koje se zatim procenjuju, vrednuju uz pomoć kritičkog mišljenja. U kritičkom mišljenju kreativno se ogleda u procesu osmišljavanja ideja, postavljanja hipoteza, uviđanja novih problema. Kritičko i kreativno mišljenje podrazumevaju proces produktivnijeg razmišljanja, s jedne strane imamo slobodu, spontanost, imaginaciju, subjektivnost kreativnog mišljenja, a s druge strane analitičnost, objektivnost, logičnost kritičkog mišljenja. Kroz filozofsku diskusiju deca postaju deo zajednice istraživača (community of philosophical inquiry) gde se deca podstiču da slobodno iznose svoja mišljenja kao i da ih obrazlažu, jer nije važno samo da kažemo ono što mislimo već i da objasnimo ono što kažemo - da stupaju u smisleni dijalog jedni sa drugima i da ga vode, da zajednički pronalaze alternativna rešenja o temi o kojoj se raspravlja. Program Filozofija sa decom, sem razvoja kritičkog i kreativnog mišljenja, razvija verbalne sposobnosti, veštine obrade informacija i obrazlaganja kao i navike inteligentnog ponašanja koje podrazumevaju: radoznalost, saradnju, kritičnost, kreativnost, empatiju. Filozofija sa decom je edukativan program koji nastaje u cilju prevladavanja obrazovnog redukcionizma činjeničkog znanja razvijanjem veština kritičkog i kreativnog mišljenja, što ujedno i predstavlja vrednosno-edukativnu ulogu samog programa. Internalizacijom ovih veština mišljenja deca postaju produktivnija u samome procesu obrazovanja. To potvrđuje i studija rađena 2002/2003. godine u Škotskoj, gde je sprovedeno istraživanje u osamnaest osnovnih škola u kojima je u toku jedne godine Filozofija za decu bila zastupljena (jedan čas nedeljno) u svim razredima. Sva deca koja su učestvovala u projektu pokazala su značajan napredak u intelektualnom postignuću (Branković, Sutton i dr, 2007: 26). Kao takav program, Filozofija sa decom je prepoznat i prihvaćen da li kao obavezan ili fakultativan predmet u osnovnim školama širom sveta. Program Filozofija sa decom od svog nastanka šezdesetih godina prošlog veka i dalje se širi, razvija, menja, adaptira se uz različite socio-kulturne odrednice obrazovnih sistema zemalja čiji je sastavni deo. Međutim, ono što ostaje trajno u promeni je misao vodilja da decu treba ohrabriti da misle filozofski tj. na kritički i kreativan način kako bi što produktivnije spoznavala sebe, druge i svet, jer kaže Lipman deca ne zaslužuju manje.
358 Daliborka Vukasović: Filozofija sa decom kao put razvoja kritičkog i Prikaz radionice Filozofija sa decom Sigurno ste čuli od vaših mama, tata, baka, strina, ujaka, ujni kada neko nešto pametno kaže ili kada vi nešto pametno kažete: vidi malog filozofa ili priča kao filozof. Šta ste onda pomislili? Ako ste u pitanju bili vi: jao, mora da sam jako pametan, mudar. Ili, ako je neko drugi bio u pitanju: roditelji, braća, sestre, kako su oni pametni, mudri. Mi znamo da ste vi pametni, mudri pa hajde da pokušamo da budemo još mudriji tj. mali filozofi. Šta je to filozof? Filozof je onaj koji zna mnogo stvari i ne samo to, filozof zna kako stvari bivaju, postoje i funkcionišu. Šta mislite šta su to stvari? Stvari su ono što nas okružuje, svugde su oko nas. To mogu biti materijalne stvari koje možemo nazvati i predmetima jer ih možemo dodirnuti kao npr. sto, stolica, knjiga, olovka, igračka, kola, kuća Zatim mogu biti i nematerijalne tj za nas nevidljive stvari, međutim, to ne umanjuje njihovu važnost za nas, one su itekako prisutne njih ne možemo dodirnuti, videti. U nematerijalne stvari spadaju bog, svet, prostor, vreme. Na ova i slična pitanja filozof želi da dâ odgovore. A to postiže pitajući i istražujući i na takav način dolazi do istine o njihovom postojanju, istine koja je vrlo važna za nas. Hajde da i mi kao mali filozofi počnemo hrabro postavljati pitanja i još hrabrije tražiti odgovore na njih. Šta mislite šta prvo pita filozof? Šta biste vi prvo sebe pitali? Da li bi mali filozof upitao samog sebe: KO SAM JA? Složićemo se da na ovo jednostavno pitanje i nije baš jednostavno odgovoriti. Ali mi smo tu da postavljamo upravo ovakva pitanja koja se samo na prvi pogled čine takvima. Iz tog razloga mi ćemo smelim koracima krenuti u avanturu zvanom mala filozofija, koja će nam pomoći da steknemo mnogo znanja, mudrosti. Svi znamo naše ime i prezime, to smo naučili dok smo bili sasvim mali, znamo i to gde smo se rodili, ko su nam mama, tata, braća, sestre gde živimo tj. odakle smo, kojoj državi pripadamo i još mnogo toga znamo. Da li smo se nekada zapitali a ako nismo sada je pravo vreme za to: Da li postoji neko ko je isti kao ja, ama baš isti? Tu mislimo: neko sa istim očima, kosom, visinom, težinom, ko ima iste roditelje, braću, sestre, prijatelje. Naravno da ne. Šta nam to govori, na koji zaklju-
Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 359 čak nas navodi? Hajde da istražujemo još malo. To nam govori da smo svi mi kao pojedinci, jedinke jedinstveni i neponovljivi. Zar to nije sjajno? Dakle, znamo da na svetu ne postoji neko ko je isti kao vi ili ja. I da se neće više nikada niko roditi u istom gradu, u isto vreme kao vi ili ja. Doduše, postoje ljudi koji su nam slični, koji imaju iste osobine kao mi, koji su rođeni iste godine kao i mi, rade ili se zanimaju za iste stvari koje i nas interesuju, žive u istoj državi kao i mi, pripadaju istoj naciji kao i mi. Ali i pored svih tih sličnosti koje su nam zajedničke i koje nas povezuju kao i ljubav prema maloj filozofiji, koje delimo sa drugima, to nas naime ne umanjuje kao jedinstvene, neponovljive osobe već, naprotiv, mi kao jedinstveni svemu dajemo svoj lični, jedinstveni, pečat, trag. Dajemo svoj lični, jedinstveni pečat i svemu onome što radimo, osećamo, mislimo. Zato će vaša pitanja i odgovori za kojima ćete tragati dati vašoj maloj filozofiji jedinstveni pečat, baš kao što ste i vi sami. Primećujete li da smo postavljajući pitanja i tražeći odgovore na njih, već na putu da steknemo spoznaju, mudrost? Da li ste se malo začudili nad ovim pitanjima? Njih mnogi ljudi misle da znaju, a nisu se ovako duboko zapitali i začudili kao mi! Ako smo se začudili a jesmo, stupili smo na pravo tlo male filozofije, koja nam je sve bliža i jasnija, a sigurni smo da ćete je u skorijoj budućnosti nazivati svojom, jer će postati deo vašeg mišljenja, a samim tim i deo vas. To je predivan dar koji vam pruža promišljanje male filozofije. Rekli smo da je čuđenje jedan od pokazatelja da smo stupili u polje filozofije. Šta mislite nad čime se još čude filozofi? I koja pitanja još postavljaju? Pitaju se naime kako je nastao svet, priroda, čovek? Šta je svet? Šta je priroda? Šta je čovek? Sva ova pitanja čude filozofe, baš kao što se i vi deco začudite nad nečim što još ne poznajete, što nikada niste videli, nešto što vam je strano. Sigurno bi se začudili kada biste na putu od kuće do škole sreli svemirski brod sa vanzemaljcima? Vaša prva reakcija bi bila čuđenje, zatim biste upitali sebe: Odakle tu, šta traže, koga traže? Zar ne žive u svemiru, šta hoće od nas ljudi? Naravno da se to za sad neće desiti, a za budućnost ne možemo da vam garantujemo. Čuđenje je ta važna osobina koju imaju deca i filozofi, koja ih i upravo upućuje na filozofiju. Međutim, kod nekih ljudi tokom života ona se izgubi i nestane u svakodnevnim, običnim stvarima, a sa njom i deo radosti i razdraganosti. Ali, dragi moji, to se ne dešava svim ljudima, ne filozofima i deci. Zato se za filozofe kaže da su donekle
360 Daliborka Vukasović: Filozofija sa decom kao put razvoja kritičkog i i ostali deca. Jer imaju tu prekrasnu moć da se začude nad svetom, prirodom, nad sobom samima i da nastave da tragaju za odgovorima koji ih vode do mudrosti. Sigurno ćete i vi osetiti deo radosti kada budemo razotkrivali svet, prirodu u njemu, a samim tim saznaćemo ponešto i o nama samima. Hajde da počnemo da postavljamo ta famozna filozofska pitanja o kojima smo toliko pričali. Šta mislite gde se rodila filozofija? Gde su ljudi prvi put počeli da filozofiraju? Vidim da ste već postali nestrpljivi da čujete odgovore. Polako, jer se do mudrosti dolazi strpljenjem. Naime, filozofija je nastala u staroj Grčkoj, kako bi mnogi učeni ljudi rekli: u kolevci evropskog duha, kome i mi pripadamo. Zašto se kaže stara Grčka? Na šta nas to asocira, šta mislite? Obično kažemo da je nešto staro što je nastalo pre mnogo godina, decenija, vekova. Tako je i filozofija nastala oko 600. godine pre Hrista. I zato kažemo u staroj Grčkoj, da bi shvatili razliku između Grčke koja postoji danas i one koja je iznedrila filozofiju, jedan sasvim novi način mišljenja. Filozofija se počela razvijati i nastajati u gradu Miletu sa prvim filozofom Talesom sa kojim počinje filozofija. Postoje li pitanja koja zanimaju sve ljude bez obzira gde su i gde žive? Postoje, i o njima smo već govorili i upravo takvim pitanjima je počeo da se bavi i Tales ona su ga svrstala u prve filozofe. Tales se zapitao šta je uistinu ono što nas okružuje i od čega i iz čega je nastalo sve ono što čini svet u celini? Šta je to priroda i kako je nastala? Kako su nastale reke, mora, planine, biljke, životinje, ptice? Sve je to začudilo našeg filozofa Talesa. Posmatrajući prirodu zapazio je promene koje se dešavaju u njoj i kojima je izložena. Šta mislite koje su to promene? Jer, sigurni smo da nikada ništa nije isto u prirodi kao ni u svetu, kao što mi ljudi nismo stalno isti, zar ne? Prvo se rodimo kao sasvim mala bića, zatim porastemo i postanemo zreli ljudi kao naši mama i tata, imamo svoje porodice i živimo na sasvim drugačiji način nego kada smo bili deca. Takvom redu i uređenju je podložna i priroda, npr. drvo je u početku mala stabljika, da bi tokom vremena izraslo u ogromno stablo, taj isti red primenljiv je i na životinje i ptice ujedno na sav živi svet. Tales nam je svojim razmišljanjem ukazao na promenu kojoj je podložna priroda, svet, čovek. Setimo se promene godišnjih doba: prvo ide zima, zatim proleće, leto, jesen, smene dana i noći, i ne samo da priroda ima svoje cikluse već ih ima i čovek. Prvo smo deca u životnom dobu koje se naziva de-
Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 361 tinjstvo, zatim smo mladi a to doba se naziva mladalaštvo, na kraju smo stari i to doba se naziva starost. Znači li to da, iako se sve menja i nikada ništa ne ostaje isto kao što je bilo, da u svoj toj promeni postoji red? Da, red postoji u svakoj promeni jer se i sama promena dešava po redu, promena je stalna i uvek se dešava. Da li sve promene u prirodi možemo da vidimo? Ne možemo baš sve da vidimo odmah, npr. kako trava raste - ne vidimo taj rast svakim danom iako ona raste svaki dan. Za nas ovakve pojave ostaju tajna, jer priroda ima neke svoje zakonitosti koje ostaju van čovekovog domašaja. Da se vratimo na filozofa prirode Talesa koji je prvi poneo to laskavo ime, jer je istraživao prirodu na način na koji nije niko pre njega na filozofski način o kojem smo pričali. Tales je ustanovio da je priroda nastala iz vode kao i svet i sve u njemu. Voda je bila osnov iz kojeg je sve nastalo, naime mislio je da mora prvo postojati nešto iz čega će kasnije sve ostalo nastati. Posmatrao je kruženje vode u prirodi njeno proticanje, izviranje i ostale transformacije kroz koje prolazi, jer i voda se menja, i za Talesa su to sve bili valjani razlozi da dođe do takvog zaključka. Da li su svet, priroda uistinu nastali iz vode? Šta mislite? Ne, ali da je voda ključna za opstanak prirode i sveta to je nesumnjivo. Zamislite samo na trenutak kako bi svet, priroda izgledali bez vode? Da li bi mogli opstati? Odgovor glasi: naravno da ne. Uloga vode je ogromna i odlučujuća za nas, prirodu i svet u celini, što je i Talesa podstaklo da misli da je voda osnova svih stvari. Mi plivamo u vodi još u maminom stomaku, vodu pijemo, u vodi se kupamo, vodom polivamo biljke da rastu, na vodi se vozimo čamcima, brodovima. Naučnici kažu da je pola planete prekriveno vodom i da se prirodna izvorišta vode moraju čuvati od zagađenja, kako bi i voda koju pijemo bila čista i upotrebljiva za ljude, jer znamo da svaka voda nije za piće, ne bar za nas ljude. Voda nas održava u životu i još mnogo toga nam pruža, npr. leti uživamo kupajući se u moru, zimi uživamo u snegu. Tales nam je pomogao da sagledamo svet i prirodu na njegov način gde je voda osnov nastanka života uopšte. Kao i svaki čovek koji teži mudrosti, znanju tako je i Tales voleo da putuje, kažu da je obišao čitav svet, želeći da upozna druge narode i njihovo znanje o svetu, prirodi. Postoji jedna mala šala koja se vezuje za našeg filozofa Talesa a ona glasi: jednom dok je posmatrao zvezde na nebu
362 Daliborka Vukasović: Filozofija sa decom kao put razvoja kritičkog i i njihovo kretanje, toliko se bio zagledao da je pao u neku rubu. Žena koja mu je pomogla da izađe, jer je videla da je u nevolji, nasmejala se i rekla mu: Ti želiš da znaš sve o nebu i zvezdama a ne vidiš ono što je pred tobom. Praktični deo radionice: Nacrtati crtež na temu Tales: svet je nastao iz vode. Radionice za razvoj kritičkog i kreativnog mišljenja Sophia nastale su kao deo programa Filozofija sa decom. Uz svestranu pomoć, podršku, razumevanje prof. dr Zorice Kuburić realizovane su u okviru manifestacija Novosadske dečije zimzarije i Novosadsko dečije leto u saradnji sa dečijim kulturnim centrom Deci na dar, biblioteke Danilo Kiš, kao i OŠ Ivo Lola Ribar Novi Sad. Tokom radionica deca su pokazala prijemčivost za prezentovane teme kao i sposobnost da diskutuju, postavljaju pitanja i traže odgovore. Radionica započinje stimulansom što daje temu za diskusiju, to može biti priča, pesma, slika, film ili deo filma, muzika. Uloga stimulansa je da podstakne, zaintrigira, inspiriše decu na razmišljanje (Branković, Sutton i dr, 2007: 12). Literatura Branković, Sutton R. i saradnici (2007): Filozofija s decom, Beograd: Kreativni centar. Ćurko, Bruno, Kragić, Ivana (2008): Filozofija za decu-primer Male filozofije, Osijek: Život i škola. Fisher, R. (1996). Philosophy for children, School of Education: Brunel Universety. Fisher, R. (2003). Teaching Thinking: Philosophical Enquiry in the Classroom. (2 nd ed) London: Continuum. Fisher Robert, Talking to Think: Why Children Need Philosophical Discussion. www.teachingthinking.net Fisher Robert (2002). Creative Minds: Bulding Communites of Learning for the Creative Age. This paper presentend at Teascing Qvalities Initiative Conference, Hong Kong, Bapitst Univesity. Pantanato Press, www.pantanato.co.uk. Kuburić, Zorica i saradnici (2001): Filozofija problemski pristup, Novi Sad: Savez studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Kuburić, Zorica i saradnici (2017): Metodika nastave društvenih predmeta između teorije i prakse. Beograd: Čigoja štampa. Krznar, Tomislav i Filipović, Nikolina (2015): Vrč i šalica, Zagreb: Sveučilište u Zagrebu, Učiteljski fakultet. Lipman Mettew (1990). Philosophy for children. BBS. Lipman, M. (2003). Thinking in Education, Cambridge: Cambridge University Press. Lipman Mettew, Sharp Ann Margaret (1974). Teaching children Philosophical thinking. America. University New Jersey.www.files.eric.ed.gov/fulltext/ED103297.pdf
Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 363 Daliborka Vukasović 2 Osnovna škola Lajoš Čaki Bačka Topola PHILOSOPHY WITH CHILDREN AS A WAY OF DEVELOPMENT OF CRITICAL AND CREATIVE THINKING Abstract The pure meaning of the name philosophy as love of wisdom postulates its purpose of existence through searching, thinking, reasoning about what it really is. It was created from man and on a human scale, philosophy is a beam that illuminates what it has within and outside of it, it is the effort of the human mind to think, develop, and position the world within and around us. When we are called to boldly step onto the path of widsom it is the right time for philosophy. Concers that accompany this question are as old as philosophy itself, while Plato belived that man in maturity should be handled by a philosophical reflection, Epicurus was of a different opinion: Not in my youth, let no one hesitate to engage in the philosophy and in no age let his philosophy to be a burden. On the origin of this Hellenic spirit of philosophy, Matthew Lipman justifies philosophy with children as a way of developing thinking, undrestanding what children think or want to think about themselves and about everything that they are and will be in the world around them. Key words: philosophy with children, critical thinking, creative thinking, dialque, discussion, workshop. 2 vukasovic1@open.telekom.rs.