UNAPREĐENJE POSLOVNOG OKRUŽENJA U OBLASTI FINANSIJSKIH I PORESKIH PROPISA AmCham Odbor za finansije i poreze Avgust 2016. godine Rezime Srpski poreski sistem kao celina je konceptualno dobro osmišljen i poreske stope su uglavnom konkurentne. U poslednjem kvartalu 2015. godine izmenjeni su svi poreski zakoni, bez prethodne javne rasprave. Poreska Uprava je dobila ovlašćenje za temeljnu rekonstrukciju koja je već dve godine u toku, uglavnom zbog potrebe za borbom protiv sive ekonomije i stabilizovanja budžeta. Što se tiče opšte primene poreskih propisa, učinjeni su određeni pozitivni pomaci u skorijem periodu, uglavnom u vezi sa elektronskim podnošenjem poreskih prijava, što je rezultiralo unapređenjem pozicije Srbije na Doing Business listi kroz poboljšanja indikatora u vezi sa plaćanjem poreza. Tokom 2015-2016. godine članovi Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Srbija) prijavili su ukupan pad predvidljivosti izmena poreskih propisa i konstantnosti u njihovoj primeni. Česte promene poreskih propisa, bez prethodne javne rasprave sa poslovnom i profesionalnom zajednicom dovele su do povećanja nepredvidljivosti poreskog okruženja kao i problema u primeni novih propisa. Dok je uvođenje obaveznosti mišljenja Ministarstva finansija Republike Srbije 2013. godine bilo poboljšanje ukupne pravne sigurnosti u oblasti poreza, postoje primeri kada ova mišljenja nisu uzeta u obzir od strane poreskih inspektora u poreskim kontrolama. Ovo je delom u vezi sa činjenicom da Poreska Uprava ne poseduje dovoljne i adekvatne ljudske resurse da se izbori sa sve složenijim poreskim okruženjem. Reforma Poreske uprave koja je u toku započeta je pre gotovo 2 godine i dalje traje. Uprkos najavama da će uticati na veću predvidljivost i uniformno primenjivanje poreskih propisa, ovi rezultati se još uvek očekuju. O Odboru za finansije i poreze AmCham Srbija Američka privredna komora u Srbiji (AmCham Srbija) je vodeće poslovno udruženje sačinjeno od 190+ kompanija ujedinjenih voljom za unapređenje poslovnog okruženja, podrške ekonomskim reformama i implementaciji najbolje poslovne prakse. AmCham Odbor za finansije i poreze stremi da doprinese poboljšanju finansijskih i poreskih propisa i njihovoj doslednoj primeni, kako bi uspostavio transparentan i efikasan zakonodavni okvir u skladu sa međunarodnim standardima i modernoj poslovnoj praksi. Odbor gaji konstruktivan dijalog i saradnju između poslovne zajednice i relevantnih državnih organa u cilju razvijanja bolje predvidljivosti i transparentnosti u poreskom sistemu, kao jedan od ključnih prioriteta za unapređenje poslovnog okruženja, koji su identifikovale kompanije članice AmCham Srbija krajem 2014. godine. Sa ovim u vidu, fokus Odbora za finansije i poreze u prethodnom periodu bio je na poboljšanju predvidljivosti poreskih/neporeskih tereta na poslovanje kroz dugoročno planiranje izmena poreskih propisa i smanjenjem verovatnoće za uvođenjem, ili povećanjem, parafiskalnih nameta, bilo na centralnom ili lokalnom nivou. 1
Istovremeno, članice AmCham-a vide žalbeni postupak na prvostepene odluke poreskih inspektora kao neadekvatne i nemoćne da efikasno otklone nedostatke u prvostepenim odlukama. Drugostepeni postupak je poveren istoj instituciji koja donosi prvostepene odluke - odvojenom odeljenju Poreske uprave. Čak i slučajevima kada drugostepeni organ pokuša da ispravi odluke prvog stepena, inspektori nisu dovoljno primorani da primene drugostepenu odluku. Konačna instanca u poreskom sporu je Upravni sud, koji je neefikasan za zaštitu prava poreskih obveznika jer je donošenje odluka u poreskim slučajevima veoma sporo, dok je obaveza za plaćanje poreza na osnovu ožalbenih/utuženih odluka trenutnog efekta. Iz ovih razloga, AmCham Odbor za finansije i poreze usmerava svoje napore na rešavanje gore navedenih problema sa ciljem obezbeđivanja transparentnosti i predvidljivosti poreskog sistema. Preporučuje obavezne javne rasprave izmena poreskih propisa, transparentnosti internih uputstava Poreske uprave, i zalaže se za usvajanje detaljnih podzakonskih akata za implementaciju svih poreskih propisa (umesto mišljenja zasnovanih na konkretnim slučajevima). Odbor se takođe zalaže za unapređenje efikasnosti i fer odlučivanje u žalbenim postupcima kroz prenos rešavanja drugostepenih postupaka ponovo na Ministarstvo finansija, i poboljšanje kapaciteta Upravnog suda u rešavanju postupaka u vezi sa porezima. Najveći uspesi Odbora u prethodne dve godine su bili: Unapređenje predvidljivosti poreskih i ne-poreskih tereta izmenama Uredbe koja reguliše iznos naknade za poslovne putne troškove za državne službenike; Delimično unapređenje regulatornog okvira vezanog za likvidnost preduzeća davanjem komentara na Zakon o izvršenju i obezbeđenju i rešavanjem problema problematičnih kredita; Unapređenje prakse Poreske uprave kroz podnošenje elektronskih poreskih prijava, dok je uniformisanost prakse i predvidljivost poreskih zakona ostala upitna. U narednom periodu Odbor za finansije i poreze posvetiće svoje napore sledećem: Zalaganjem za transparentniji i predvidljiviji postupak izmena poreskih propisa i povezanih poreskih pravila, kao i povećanje transparentnosti i dostupnosti sprovedenih propisa, i internih akata Ministarstva Finansija i Poreske Uprave. Uspostavljanju redovnog i struktuiranog kanala komunikacije između AmCham Srbija i Poreske Uprave; Zalaganju za unapređenje žalbenih postupaka i kapaciteta institucija, mogućnosti policije, tužilaca i sudova da se bave sporovima u vezi sa porezima; Rešavanju transparentnosti, jednostavnosti i predvidljivosti poreskog sistema, uklanjanjem i/ili reklasifikovanjem parafiskalnih nameta. Zalaganju za izmene postojećih poreskih propisa u skladu sa komentarima AmCham članova. Advocating for the changes in existing tax legislation in line with AmCham membership inputs. 2
GLAVNI PROBLEM Br. 1: Transparentnost poreskog zakonodavnog okvira Problem Jedan od glavnih problema u poreskom sistemu Srbije je veoma netransparentan i, u nekim slučajevima, skoro tajnovit postupak usvajanja i izmena kako sistemskih poreskih propisa tako i pratećih poreskih propisa. U prošlih nekoliko godina poreski zakoni su menjani bez bilo kakvih konsultacija sa poslovnom i profesionalnom zajednicom, uglavnom po hitnom postupku. Rezultat je, prvo, opšta nepredvidljivost poreskog okruženja, ali i brojna delimična i tehnički nedosledna zakonodavna rešenja, koja često stvaraju značajnu konfuziju u poslovnoj zajednici sa malo ili nimalo uticaja na efikasnost i obim poreskih prihoda. Poreski propisi (koji pružaju smernice za primenu i tumačenje poreskih zakona) su veoma bazični, i često zbunjujući (većinom u oblasti PDV-a). U Srbiji ne postoje propisi koji bi pružili tehnička rešenja za primenu opštih poreskih pravila propisanih poreskim zakonima, kao što je slučaj u skoro svim poreskim jurisdikcijama, kako u regionu tako i u EU. Jedini način na koji poreski obveznici mogu da dobiju bilo kakve smernice u vezi sa tim kako će poreski zakoni i propisi biti tumačeni od strane poreskih vlasti jesu mišljenja Ministarstva finansija. Dok su ova mišljenja bila veoma korisna (posebno nakon uvođenja njihove obaveznosti) ovo nije dovoljno. Izdavanje mišljenja je dugačak proces, koji se često završava mišljenjem koje ne pruža konkretan odgovor na pitanja koja postavljaju poreski obveznici. Štaviše, ova mišljenja se često ignorišu od strane Poreske uprave u poreskim kontrolama. Obezbeđivanje da svi predlozi izmena poreskih zakona budu daleko unapred izneti javnosti pre podnošenja Narodnoj skupštini. Preduzećima (kako velikim tako i malim), poreskim stručnjacima, profesionalnim udruženjima kao i akademskoj zajednici treba da bude pružena šansa da daju svoje komentare i predloge na predložene izmene u otvorenom, organizovanom i transparentnom procesu javne debate. Ministarstvo finansija treba da izdaje obavezujuće i detaljne propise za primenu poreskih zakona, u svim poreskim oblastima: porez na dobit pravnih lica, PDV, porez na dohodak i porez na imovinu. Ova pravila treba da pruže detaljno objašnjenje kako svako pojedinačno pravilo propisano poreskim zakonima treba da bude primenjeno i tumačeno. Za razliku od mišljenja Ministarstva finansija, ovi propisi bi bili obavezujući, ne samo za poreske obveznike i Poresku upravu, već i za sudove. Takođe, za razliku od mišljenja, poreski propisi bi propisivali opšta pravila primenjiva na različite situacije (pravno gledano, mišljenja su obavezujuća samo u odnosu na konkretan raspored činjenica u vezi mišljenjem koje je izdato). Konačno, poreski propisi bi takođe obezbedili neophodnu fleksibilnost i prilagodljivost u primeni i tumačenju poreskih zakona, kako ona mogu biti izmenjena i dopunjena od strane Ministarstva finansija, bez potrebe za prolaženjem kroz dug zakonodavni postupak pred Parlamentom. Poreska uprava mora da objavi i učini dostupnim sve interne instrukcije i procedure (kao što su instrukcije za sprovođenje poreske kontrole itd). Ovi akti poseduju samo interni karakter i nisu obavezujući ni za poreske obveznike ni za poresku administraciju. Ipak predstavljaju vredan izvor informacija za poreske obveznike, te zbog toga im se trebaju učiniti dostupnim. 3
GLAVNI PROBLEM Br. 2: Unapređenje sistema za donošenje odluka u poreskim sporovima Problem Sistem rešavanja sporova je najslabija tačka poreskog sistema Srbije. Poreska uprava odlučuje u poreskim sporovima i u prvom i u drugom stepenu. Sudska kontrola Poreske uprave ograničena je samo jednom instancom (Upravni sud) koja nema kapacitet da se suoči sa kompleksnim poreskim slučajevima. Za razliku od odluka sudova u građanskim sporovima, žalbe protiv prvostepenih rešenja poreskih inspektora (koji imaju mnogo manje kapaciteta da donesu ispravnu odluku nego profesionalne sudije) ne odlažu izvršenje prvostepenog rešenja. Kao rezultat toga, poreski obveznici moraju prvo da plate porez i kamatu za kašnjenje u plaćanju poreza i nakon toga da sačekaju nekoliko godina pre nego što Upravni sud da poslednju reč na to da li su zaista bili u obavezi da plate porez. U nedostatku efektivnog poreskog pravosuđa, i poreske vlasti i poreski obveznici su ostali bez i jednog pravosudnog vodiča u tumačenju poreskih zakona, koji su, u razvijenim poreskim jurisdikcijama glavni i najautoritativniji izvor tumačenja poreskih zakona. Predlog rešenja Uspostavljanje redovnih sastanaka sa Poreskom upravom, Ministarstvom finansija i Upravnim sudom radi rasprave o efikasnosti donošenja odluka u sporovima u vezi sa porezima, i pružanje pomoći u povećanju kapaciteta Upravnog suda u rešavanju ovih sporova. Uspostavljanje redovnog kanala komunikacije sa Javnim tužilaštvom i Poreskom policijom radi rasprave o problemima u gonjenju poreskih prestupnika. Podnošenje inicijative za vraćanje rešavanja drugostepenih poreskih sporova na Ministarstvo finansija. Zalaganje za uvođenje sistema u kom žalba odlaže izvršenje prvostepenog rešenja poreskih inspektora. 4
Konkretni problemi i predlozi za unapređenje Porez na dobit pravnih lica Porez po odbitku za usluge pružene od strane stranih dobavljača (nerezidenata) rezidentnim ekonomskim subjektima Naknade za usluge koje se pružaju ili koriste, ili koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike Srbije podležu porezu. Pomenute usluge koje podležu porezu po odbitku se široko tumače što dovodi do brojnih nedoumica u praksi (npr. pitanje da li je usluga korišćena u Srbiji ili ne) i stvaraju prostora za različite interpretacije. Papirologija vezana za porez stvara dodatne troškove za poreske obveznike, primarno zbog nedovoljno preciznih propisa (što se jasno vidi iz brojnih mišljenja Ministarstva finansija izdatih u prethodnom periodu) kao i zbog potrebe pribavljanja potvrde o poreskoj rezidentnosti za pružaoce usluga u svrhu primene odredaba ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Podzakonski akt bi trebalo hitno da se usvoji, tačno definišući šta se podrazumeva pod terminom usluge koje se koriste ili koje će biti korištene na teritoriji Republike Srbije. Dodatno, neophodno je da se izmeni trenutna opširno formulisana definicija predmeta oporezivanja u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica u cilju ostvarivanja potpunog efekta ove u suštini anti-evazione mere i, u isto vreme, da se smanje administrativni troškovi za poreske obveznike koji se pridržavaju zakona. Porez po odbitku za usluge podnošenje poreske prijave U skladu sa članom 71. stav 1 Zakona o porezu na dobit pravnih lica, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje porez po odbitku na prihode iz člana 40. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dobit pravnih lica na propisane račune na dan kada je prihod ostvaren odnosno isplaćen, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvaren odnosno isplaćen prihod. Poreska prijava za porez po odbitku se podnosi na dan isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. Najveći problem proizilazi iz činjenice da poreski obveznici nisu uvek u mogućnosti da dobiju informaciju na taj isti dan da je naknada plaćena nerezidentu (izvod iz banke ili SWIFT poruka stiže narednog dana) i osim toga, tek onda poreski obveznik poseduje važeći dokument da je isplata izvršena i tada može da obračuna porez po kursu na dan plaćanja. Ipak, ovo je u suprotnosti sa važećim zakonskim odredbama i dodatno, ako su poreske prijave podnete u nekom kasnijem trenutku, onda bi bilo potrebno obračunati kamatu za kašnjenje u plaćanju poreza. Potrebno je da se odredi da se poreske prijave za ovaj tip usluga šalju svakih deset dana. 5
Porez po odbitku za usluge podnošenje poreske prijave Popunjavanje poreske prijave za porez po odbitku ne bi trebalo da postoji ukoliko relevantna poreska obaveza ne postoji. Obaveza da se popuni poreska prijava i da se uz nju priloži potvrda o rezidentnosti postoji bez obzira na činjenicu da je poreska stopa 0%, odnosno ne postoji obaveza plaćanja. Prestati sa podnošenjem prijave ukoliko poreska obaveza ne postoji. Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja po osnovu kredita Poslednjim izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, zakonodavac je uveo novu odredbu na osnovu koje rashodi u poreskom bilansu mogu sadržavati otpis vrednosti pojedinačnog potraživanja na osnovu kredita odobrenog nepovezanom licu, pod uslovom da su prošle minimalno dve godine od dana dospelosti potraživanja i da su dokumenta koja dokazuju dužnikovu nesposobnosti da izvrši novčanu obavezu propisno dostavljena. Zakonodavac nije precizirao da li se kao dan dospelosti smatra trenutak kada je celokupno potraživanje proglašeno za dospelo ili se dan dospelosti određuje na osnovu na osnovu neizvršenja najstarije neplaćene rate (bez obzira da li se neizvršenje obaveze odnosi na plaćanje glavnog iznosa, kamate, naknade ili drugog potraživanja). Dalje, nije moguće, na osnovu zakonskih odredbi, odrediti koja bi tačno dokumenta bila prihvatljiva od strane poreske kontrole kao pogodna za dokazivanje nesposobnosti dužnika da ispuni svoje novčane obaveze. Da bi se izbegla mogućnost različitog tumačenja ove zakonske odredbe, Ministarstvo finansija bi trebalo da odredi, u izdvojenom mišljenju, šta se tačno smatra danom dospelosti potraživanja: vreme kada je celokupno potraživanje proglašeno za dospelo, ili dan dospelosti najstarije rate/pojedinačnog potraživanja na osnovu kojeg je dužnik u docnji. Povrh toga, ovo mišljenje bi trebalo da odredi, u svetlu poreske kontrole, da će se dokumenta određena internim propisima odnosne banke smatrati odgovarajućim dokazom o nesposobnosti dužnika da ispuni svoje novčane obaveze. Izračunavanje poreske amortizacije za nepokretnu imovinu Imajući u vidu da, za osnovna sredstva, klasifikovana u osnovna sredstva, ili nepokretnu imovinu, Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje da se poreska amortizacija obračunava na kupoprodajnu cenu a da Pravilnik propisuje da se obračunava na vrednost koja nije bila otpisana, Ministarstvo Finansija je donelo dva, međusobno kontradiktorna, mišljenja: Mišljenjem MF br. 430-07-55/2005-04 od 05.10.2005. godine određeno je da se za osnovna sredstava nabavljena pre 01.01.2004. godine, amortizacija računa na neotpisanu vrednost stalnih sredstava utvrđenu na dan 31.12.2003. godine. Prema Mišljenju MF odredbe čl. 9 Pravilnika odnose se samo na stalna sredstva koja su razvrstana u grupe od II-IV, s obzirom da osnovicu za amortizaciju za stalna sredstva razvrstana u I grupu čini nabavna vrednost stalnog sredstva. 6
Mišljenje MF broj 413-00-97/2013-04 od 9. novembra 2015. godine navodi da je vrednost osnovnih sredstava, uključujući i sredstva u Grupi I, koja nije bila otpisana osnova za obračun amortizacije. Ukoliko se privredni subjekti usaglase sa najnovijim mišljenjem Ministarstva finansija, bili bi u obavezi da podnesu izmenjenu poresku prijavu. Šta više, nedoslednost zakona, podzakonskih akata i mišljenja Ministarstva finansija je uzrok zabune kod poreskih obaveznika po pitanju primene propisa za poresku amortizaciju za osnovna sredstva koja spadaju u I Grupu. Mišljenje Ministarstva finansija iz 2015 bi trebalo poništiti. Stalna poslovna jedinica Pravila o oporezivanju stalne poslovne jedinice su na elementarnom nivou i ne primenjuju se u praksi. Ovo čini praktično nemogućim oporezivanje kompanija koje posluju u Srbiji ali nisu registrovane (ogranci, preduzeća) i, sa druge strane, stvara veliku zabunu u odnosu na oporezivanje kompanija koje su spremne da plate porez na dobit koji je nastao poslovanjem u Srbiji. Pravila o oporezivanju stalne poslovne jedinice treba da budu dopunjena i razjašnjena, možda kroz poseban pravilnik koji bi detaljno odredio sve aspekte oporezivanja za ovaj specifičan način poslovanja. Poreska uprava bi trebala da razvije pristupačan i efikasan sistem za registraciju nerezidentnih kompanija sa stalnim poslovnim jedinicama u Srbiji. Pravila o transfernim cenama Obaveza pripreme dokumenata o transfernim cenama postavljena je suviše široko. Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koje imaju nametnute univerzalne obaveze za sve kompanije kojima se propisuje priprema ovih dokumenata, nevezano za vrednost transakcije i bez obzira da li pravila o transfernim cenama imaju uticaj na ukupan iznos oporezive dobiti na nivou grupe (primarno za transakcije između povezanih lica u Srbiji) ili ne. Za kompanije u Srbiji ovo znači da su im nametnuti dodatni i nepotrebni troškovi za pripremu ovih dokumenata. Sa druge strane, Poreska uprava nema kapaciteta za pregled ovih dokumenata. Pravila u vezi sa dokumentima o transfernim cenama treba da budu izmenjena tako da se ova dokumenta pripremaju samo za prekograničene transakcije. 7
Porez na dodatu vrednost Dobra i usluge iz oblasti građevinarstva u kojima se pravila iz člana 10 stav 2, tačka 3 o poreskom obvezniku Zakona o PDV-u primenjuju pri izračunavanju PDV-a Osobe zaposlene u poreskom, ili u finansijskom i računovodstvenom, sektoru (u kompanijama koje nemaju zaposlene kojima su posebno dodeljeni zadaci u vezi sa porezima), gube dosta vremena na tumačenje oblasti sa kojom uopšte nisu upoznati, i na utvrđivanje da li neka određena delatnost u fakturi spada u sektor građevinarstva. Pored činjenice da su trenutno primenjiva pravila komplikovana za primenu, takođe postoji i nedostatak sigurnosti u njihovoj primeni za poreske obveznike. Primarni razlog za ovo leži u upućivanjima na ne-poreska pravila (pravila o klasifikaciji poslovnih delatnosti) koja kao takve ne pružaju nedvosmislen odgovor da li je konkretna transakcija de facto usluga koja spada u sektor građevinarstva. Pravilnik o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost ( Službeni glasnik RS, broj 86/2015) treba da bude poništen i treba da budu određena jasna pravila primene. PDV registracija stranih lica Novo-uvedena zakonska rešenja za registraciju stranih lica za PDV u Srbiji stvorila su dosta zabune u odnosu na to da li ta lica imaju obavezu da se registruju za PDV u Srbiji i kada. Zakonsko rešenje je u suštini takvo da strana lica u Srbiji imaju obavezu registracije za PDV čak i kad nemaju obavezu plaćanja PDV-a na jednoj strani, a na drugoj strani nemaju obavezu da se registruju u slučajevima kada ni jedna strana ne plaća PDV (tj. kada je oporeziva isporuka učinjena fizičkom licu). Pravila o registraciji stranih lica za PDV u Zakonu o PDV-u i pravilnici kojima se vrši primena da budu značajno izmenjeni tako da obavezna registracija za PDV postoji samo u slučajevima kada je obaveza za plaćanje PDV-a stvarno postoji. 8
Opšti poreski problemi Poreski tretman humanitarne pomoći Poreski tretman različitih oblika humanitarne pomoći definisan je na takav način da u stvari obeshrabruje takvu vrstu pomoći: troškovi takve pomoći prepoznati su samo do ograničenog iznosa i samo ukoliko su formalni uslovi ispunjeni (a ovi uslovi često čine nemogućim da pomoć dođe do onih koji bi je najbolje iskoristili). Između ostalog, kompanije koje pruže pomoć u obliku nenovčanih dobara primorane su da plate PDV za takvu pomoć; ovo u suštini znači da kompanije snose troškove PDV-a za takvu pomoć. Poreski zakoni, pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o PDV-u treba da budu izmenjeni tako da oba ograničenja, koja u skladu sa primenjivim zakonskim rešenjima, obeshrabruju pružanje humanitarne pomoći budu uklonjena, i da budu uvedeni mehanizmi koji stimulišu pružanje takve pomoći. Poreski tretman nenaplativih potraživanja Poreski tretman takozvanih nenaplativih potraživanja je veoma štur u ovom trenutku. Poreski okviri za ovu vrstu potraživanja definisani su u suštini na takav način da poslovni subjekti koji snose gubitak zbog svoje nemogućnosti da naplate potraživanje i dalje imaju obavezu da plate porez za takav trošak. Uslovi za priznavanje troškova na osnovu otpisivanja nenaplativih potraživanja su na neki način unapređeni skorašnjim izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, ali su i dalje veoma loši. Zakonska rešenja iz Zakona o porezu na dohodak građana koja impliciraju da se porez na dohodak plaća i u nekim slučajevima otpisivanja potraživanja prema fizičkim licima su nerazumna i bez sudskog precedenta. Konačno, u vezi sa PDV-om, skoro je nemoguće izvršiti povraćaj PDV-a koji su snabdevači platili u vezi sa potraživanjima koja ne mogu da naplate od svojih kupaca. Pravila za priznavanje ispravke PDV-a kod nenaplativih potraživanja bi trebalo značajno izmeniti tako da je takva ispravka moguća u svim slučajevima u kojim se jasno pretpostavlja da je potraživanje nenaplativo (praksa pruža prilično dobra rešenja). Sve odredbe Zakona o porezu na dohodak građana koje se odnose na obavezu plaćanja poreza na dohodak kada se otpisuju potraživanja prema fizičkim licima bi trebalo ukinuti. 9
Devizno poslovanje Plaćanje cene na osnovu prodaje udela nerezidenta u domaćem pravnom licu Iako relevantno zakonodavstvo (Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o stranim ulaganjima itd.) ne nameće bilo kakva ograničenja, banke koje posluju u Republici Srbiji se oslanjaju na Mišljenje NBSa iz 2007 (i na taj način nameću ograničenja u poslovanju stranih investitora) Ukoliko nerezident proda ulog u domaćem društvu (domaćem pravnom licu), relevantno plaćanje može biti izvršeno samo u dinarima, i to na račun nerezidenta u Republici Srbiji. Strani investitori zbog toga neminovno trpe gubitke zbog razlike u kursu, transakcionih troškova itd. Osim toga, njihovo poslovanje postaje složeno i birokratizovano. Kada nerezident prodaje udeo u domaćem društvu (domaćem pravnom licu) trebalo bi biti moguće da se merodavno plaćanje izvrši u stranoj valuti i na račun nerezidenta u inostranstvu. U tom slučaju, plaćanje kao takvo bi bilo odvojeno od bilo koje poreske obaveze. Pravilnu primenu merodavnog zakonodavstva trebalo bi olakšati dopuštanjem direktnog plaćanja cene na račun u inostranstvu. Priznanje troškova otpisa potraživanja Član 16 Zakona o porezu na dobit pravnih lica propisuje da se troškovi po osnovu otpisa potraživanja priznaju za potrebe poreza na dobit pod uslovom da obveznik, između ostalog, pokrene sudski spor radi naplate potraživanja. Stav 5 člana 16 propisuje izuzetak od ovog opšteg pravila tako da se bankama priznaju troškovi po osnovu otpisa kredita i ako nije pokrenut sudski postupak, ako banka pruži dokaz o nesposobnosti dužnika da ispuni svoje obaveze, ako je od dana dospelosti obaveze po kreditu prošlo najmanje dve godine. Izuzetak predviđen stavom 5 člana 16 treba proširiti na sve druge plasmane fizičkim licima, uključujući kamatu i druge troškove vezane za taj plasman. 10