ПРИНОС ЗРНА ХЕЉДЕ У ОРГАНСКОМ СИСТЕМУ ГАЈЕЊА. Резиме

Transcription

1 ПРИНОС ЗРНА ХЕЉДЕ У ОРГАНСКОМ СИСТЕМУ ГАЈЕЊА Снежана Ољача 1, Жељко Долијановић, Ђорђе Гламочлија, Снежана Ђорђевић, Јасмина Ољача Резиме У раду је испитиван утицај различитих микробиолошких ђубрива (Бактофил и Славол) и оплемењивача земљишта (хидрогел и зеолит), на принос зрна хељде у органском систему гајења. Оплемењивачи земљишта и микробиолошко ђубриво бактофил и њихове комбинације су примењени третирањем земљишта непосредно пред сетву, а микробиолошко ђубриво (славол) фолијарно. Истраживања су спроведена у двогодишњем периоду (2009 и година) на приватном имању у околини Ваљева, село Јасеница. На основу двогодишњих резултата истраживања, установљено је да су метеоролошки услови, пре свега количина падавина, ималa значајан утицај на принос зрна хељде на испитиваном локалитету. Велика разлика у сумама падавина је условила и значајне разлике у приносу хељде у зависности од године. Комбинације оплемењивача земљишта и микробилошког ђубрива су дале позитивне резултате, посебно у првој години истраживања. Најбоља комбинација микробиолошких ђубрива и оплемењивача земљишта у органском систему гајења је била бактофил+хидрогел+славол, која је дала и највећи принос. У варијанти чиста контрола добијен приближно исти принос као и у најбољој комбинацији ђубрива јер је земљиште, које је дуго било у парлогу, задржало повољне особине плодности и омогућило биљкама повећану продуктивност. Кључне речи: хељда, микробиолошка ђубрива, органска производња, принос зрна Увод Хељда (Fagopyrum esculentum) представља значајну културу у исхрани човека, нарочито у развијеном свету, где се здравој исхрани и органској производњи придаје посебна пажња (Гламочлија 2004). Хељда је идеална намирница за спремање здравих и дијеталних јела, а има широку примену и у медицини. Знатно се користи и као лековито средство у народној и званичној медицини. Модерним научним истраживањима доказано је да хељда има лековито деловање на широк спектар здравствених проблема. У новије вријеме о великом повратку хељде сведоче поклоници здраве хране, а и резултати научних истраживања (Oplinger 1989). Колики је значај хељде као лековите биљке говори и податак да је године у Немачкој проглашена лековитом биљком године (Гаџо 2009). Хељда спада међу најважније медоносне биљке. Период цветања је доста дуг (око 50 дана) што је врло значајно за пчеларство, те приноси по хектару могу 1 Пољопривредни факултет, Београд-Земун, Немањина 6, Србија, Е-маил: soljaca@agrif.bg.ac.rs 67

2 износити и око 90 кг меда, који је изузетно цењен на тржишту (Малешевић и сар. 2008). Још једна значајна примена хељде је и у производњи анатомски прилагођених јастука, који се праве од љуспица (омотача хељдиног семена). Одлика таквих јастука је да се не сабијају под притиском и тиме омогућавају кичми идеалан положај при спавању. Силицијумска киселина која се налази у љуспицама хељде смањује могућност стварања бактерија (самодезинфекција). Хељда се у Србији мало гаји и ова истраживања допринеће да се ова драгоцена ратарска биљка рашири на нашим просторима, како је то некада било. Материјал и методе Оглед је постављен у селу Јасеница надомак Ваљева, на земљишту које није коришћено у конвенционалној производњи 40 година. Основна обрада (орање) је обављена у пролеће, а предсетвена припрема почетком априла месеца у обе године истраживања. Сетва хељде, у препорученој количини од 60 кг/ха, (широкореда сетва, међуредно растојање 50 цм) је обављена и године. Површина елементарне парцеле, правоугаоног облика, износила је 12 м 2. Земљиште на огледној парцели је било киселе хемијске реакције (ph у KCl =5,3), са 3% хумуса, високом резервом минералног азота (преко 200 кг N/ха за цео испитивани слој), слабо обезбеђено приступачним фосфором (2,6 мг/100г земљишта) и добро обезбеђено калијумом (37 мг/100г земљишта). Укључене су следеће варијанте огледа у четири понављања: три варијанте су са микробиолошким ђубривима и оплемењивачима земљишта дозвољеним у органској производњи (бактофил, бактофил+зеолит и бактофил+хидрогел) којима је третирано земљиште непосредно пред сетву. Бактофил је примењен у количини 1,5 л/ха, зеолит у количини 2,67 т/ха и хидрогел у количини 20 кг/ха. Половина сваке елементарне парцеле је прихрањена фолијарно, микробиолошким ђубривом, Славол у концентрацији 50 мл на 10 л воде. Поред поменутих, укључена је контрола (без примене ђубрива), а половина те елементарне парцеле је фолијарно прихрањена Славолом. Принос зрна хељде је одређен мерењем са сваке елементарне парцеле и прерачунат на 12% влажности. Статистичка обрада резултата је урађена методом анализе варијансе помоћу програма Statistica 5.0, а значајност разлика између третмана је тестирана помоћу ЛСД теста. Резултати и дускусија На основу двогодишњих резултата истраживања, установљено је да су метеоролошки услови, пре свега количина падавина, имали значајан утицај на принос зрна хељде на испитиваном локалитету, док су средње температуре ваздуха за вегетациони период биле приближне у испитиваним годинама. Укупна количина падавина у вегeтационом периоду прве године истраживања (2009) од 367 мм била је значајно мања од исте суме у од 576 мм. Распоред падавина се такође разликовао у овим годинама истраживања. У појавила су се два кратка сушна периода, април-мај и август-септембар, док су у години падавине биле ралативно равномерно распоређене (График 1). Ова велика разлика је условила и значајне разлике у приносу хељде у зависности од године. У другој, 68

3 веома влажној години, принос хељде је био врло значајно мањи у односу на прву годину истраживања (Табела 1). Други проучавани фактор, третман микробиолошким ђубривом Бактофил и његове комбинације са оплемењивачима земљишта, није значајно утицао на принос хељде. Посматрајући просечне вредности приноса хељде по третманима (фактор Б) нису уочене значајне разлике између варијаната. Нешто мањи принос је добијен у комбинацији Бактофил+зеолит 1,38 t/ха. Фолијарно прихрањивање микробиолошким ђубривом је, са друге стране, значајно утицао на повећање приноса, у обе године истраживања, а нарочито у Ови резултати су у сагласности са резултатима Ковачевића и сарадника (2009) где су добијени значајно већи приноси различитих врста озиме пшенице (Triticum spelta, T. durum, T. aestivum ssp. compactum) у третманима са фолијарним прихрањивањем микробиолошким ђубривом. У интеракцијама свих испитиваних фактора уочене су веома значајне разлике између комбинација бактофил+хидрогел+славол у различитим годинама истрживања, где је у сушнијој добијен много већи принос. Хидрогел као средство за чување влажности земљишта је у оваквим условима дошао до пуног изражаја, што није случај у веома влажној Највећи принос је добијен у варијантама бактофил+хидрогел+славол (1,865 t/ха) у години, која је очигледно била повољнија за гајење хељде. У овој варијанти огледа са озимом ражи (Ољача и сар. 2009) различита микробиолошка ђубрива су такође у комбинацији са побољшивачем земљишта дала максималне резултате. Принос у чистој контроли (1,847 t/ха) није био значајно нижи од појединих варијаната са ђубривима, зато што је земљиште на коме је оглед изведен било дуго година у парлогу и имало је висок садржај хранљивих материја, осим фосфора. Закључак На основу двогодишњих резултата у овом огледу може се закључити да су метеоролошки услови имали значајан утицај на принос зрна хељде. Јасно се издвојила година са повољном сумом и распоредом падавина. Фолијарна прихрана микробиолошким препаратом је утицала на повећану продуктивност хељде у обе године истраживања, а нарочито у повољној Најбоља комбинација микробиолошких ђубрива и оплемењивача земљишта у органском систему гајења је била бактофил+хидрогел+славол, која је дала и највећи принос. Интересантно је напоменути да је у варијанти чиста контрола добијен приближно исти принос као и у најбољој комбинацији ђубрива јер је земљиште, које је дуго било у парлогу, задржало повољне особине плодности и омогућило биљкама повећану продуктивност. Та чињеница је веома важна јер у Србији има много земљишта у парлогу, које би се могло искористити за органску производњу мало захтевних ратарских усева, као што је хељда. Захвалница Овај рад је урађен у оквиру научног пројекта ТР-20069, које финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. 69

4 Литература Гаџо Д. (2009): Савремене технологије у органској пољопривреди: Узгој хељде. Гламочлија Ђ. (2004): Ратарство. Издавачка кућа Драганић, Нови Београд, пп301. Ковачевић Д., Долијановић Ж., Ољача Снежана, Милић Весна (2009): Принос неких алтернативних врста пшенице у органској производњи. Архив за пољопривредне науке, Вол. 70, Н о 251, Малешевић М., Јаћимовић Г., Бабић Милица, Латковић Драгана (2008): Управљање производњом ратарских култура. У Лазић Бранка, Бабовић Ј. (2008). Органска пољопривреда. Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, Ољача Снежана, Долијановић Ж., Гламочлија Ђ., Снежана Ђорђевић, Ољача Јасмина (2009): Принос озиме ражи у органском и конвенционалном систему гајења. IV Симпозијум Иновације у ратарској и повртарској производњи, Зборник извода, Oplinger E.S., Oelke E.A., Brinkman M.A., Kelling K.A. (1989): Buckwheat. Alternative field crops manual. 70

5 YIELD OF BUCKWHEAT IN ORGANIC CROPPING SYSTEM 1 Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija, Snežana Đorđević, Jasmina Oljača Summary Effect of different microbiological fertilizer (Baktofil and Slavol) and soil additive (zeolite and hydrogel) on buckwheat yield was investigated in this paper. Trial was set up in Jasenica village in agroecological conditions of Valjevo hilly region during twoyear period 2009 and On the basis of two-year results it is obvious that metheorological conditions have very significant influence on buckwheat yield. The big difference between precipitation sum has affect on significant differences between yield in different seasons. Combination of different microbiological fertilizer with soil additive gave positive results specially in the first year of trial. The best combination in organic cropping system was baktofil+hydrogel+slavol which resulted with the greatest yield of buckwheat. In variant of control with no fertilizers we obtain approximately the same yield such as in the best combinations of fertilizers. Soil which was not used for agriculture for long period of time retain fertility and enabled greater crop productivity. Key words: buckwheat, microbiological fertilizers, organic cropping system, grain yield. 1 Faculty of Agriculture, University of Belgrade soljaca@agrif.bg.ac.rs 71

6 Srednja mesecna temperatura ( o C) Ukupna mesecna kolicina padavina (mm) -2 j f m a m j j a s o n d j f m a m j j a Grafik 1. Meteorološki podaci za Valjevo u 2009 i godini Tabela 1. Prinos heljde u zavisnosti od ispitivanih faktora (t/ha) Godina (A) Tretman (B) Prihranjivanje (C) Bez slavol a Sa slavolo m Prose k Bez slavol a Sa slavolo m Prose k Prose k (B) Čista kontrola 1,438 1,847 1,642 1,246 1,412 1,329 1,485 Baktofil 1,445 1,735 1,590 1,402 1,230 1,316 1,453 Baktofil+hidroge 1,491 l 1,651 1,865 1,758 1,166 1,283 1,225 Baktofil+zeolit 1,240 1,633 1,437 1,237 1,411 1,324 1,380 Prosek (C) 1,444 1,770 1,607 1,263 1,334 1,299 1,452 Lsd 0,05 0,01 0,05 0,01 A 0,130 0,223 AB 0,260 0,445 B 0,184 0,315 AC 0,184 0,315 C 0,130 0,223 BC 0,260 0,445 ABC 0,368 0,630 72