ИМА ЛИ ПОСТ ХУ МА НОГ ПЕР ФОР МЕ РА

Transcription

1 Уни вер зи тет Син ги ду нум, Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је, Бе о град DOI /kultura S УДК : стручни рад ИМА ЛИ ПОСТ ХУ МА НОГ ПЕР ФОР МЕ РА ТРАН СГРЕ СИ ЈЕ И СУБ ВЕР ЗИ ЈЕ ТЕ ЛА У САЈ БЕР ПРО СТО РУ Са же так: Пред мет рас пра ве у овом теск ту би ће пи та ња трансгре си је и суб вер зи је (људ ског) те ла ко је се ја вља ју у си ту а ци ји тех но ло шки ге не ри са ног из во ђе ња. Нај пре ћу из ве сти исто риј скоте о риј ску кон тек сту а ли за ци ју ди ги тал ног окру же ња у од но су на ко је се ова по ме ра ња де ша ва ју, а по том ћу из ло жи ти при ме ре сајбер фор ман са, ди ги тал ног пер фор ман са и тех но пер фор ман са, ко ји про бле ма ти зу ју од нос тех но ло ги је и те ла из во ђа ча. У цен трал ној рас пра ви ћу се фо ку си ра ти на про блем пост ху ма ног или (не)ху маног из во ђа ча кроз кон цепт ко ји на зи вам ди ги тал ни ан тро по морфи зам. Су о че ње жи вог те ла/из во ђе ња и тех но ло шки по сре до ва ног из во ђе ња по ста је ва жна прак са за раз у ме ва ње дис кон ти ну и те та из ме ђу чо ве ка и ма ши не. Сто га ће пи та ња по зи ци је и функ ци је жи вог из во ђа ча као су бјек та и објек та из во ђе ња у кон тек сту ди ги тал ног пер фор ман са и пер фор ман са у сај бер-простoру бити ис пи та на на сле де ћим ни во и ма: а) од нос из ме ђу жи вог те ла и те ла ава та ра као из во ђа ча; б) из во ђе ње ки бор га; в) из во ђе ње ком пјутера. Кључ не ре чи: сај бер фор манс, ан тро по мор фи зам, пост ху ма низам, сај бер-про стор, из во ђе ње, те ло, су бјек тив ност Про блем пост ху ма ни зма и ди ги тал ни ан тро по мор фи зам У овом ра ду ис пи та ћу тран сгре си је и суб вер зи је (људ ског) те ла ко је се ја вља ју у си ту а ци ји тех но ло шки ге не ри са ног изво ђе ња. Фо кус рас пра ве у овом тек сту ће би ти на из во ђе њу 43

2 ава та ра и ки бор га као па ра диг ма тич них фи гу ра за раз матра ње ком плек сног ан тро по морф ног од но са из ме ђу чо ве ка и тех но ло ги је али и кри тич ко раз ма тра ње пост ху ма ни стичких по зи ци ја у са вре ме ном тре нут ку. Пре ма Бру ну Ла ту ру (Bruno La to ur), ан тр о по мор фи зам се од но си: или на оно што има људ ски об лик или на оно што об ли ку је љу де. 1 У овом тек сту по ла зим од те зе да ди ги тал но окру же ње за дово ља ва оба де ла ове де фи ни ци је, од но сно да тех но ло шки ки бер-пор стор ко ји су ство ри ли љу ди, исто вре ме но об лику је чо ве чан ство. Сам ди ги тал ни про стор је кре и ран та ко да му се мо гу при пи са ти број не људ ске ка рак те ри сти ке ко је пружа ју раз ли чи те мо гућ но сти за ди ги тал не ан тро по морфне ре а ли за ци је. Исто вре ме но те ре спон зив не и ин ту итив не ма ши не ме ња ју и об ли ку ју људ ска по на ша ња, те ла и об ли ке жи во та. Ова узроч но-по сле дич на ве за ни је ни јед ностав на ни не ви на. Тех но ло ги ја је да нас по ста ла нај моћ ни је оруж је за упра вља ње љу ди ма пу тем кон тро ле те ла, ума и свих аспе ка та жи во та, по го то во оних ко ји су ди рект но пове за ни са су бјек тив но шћу. (Био)тех но ло ги ја је ушла у наш сва ко днев ни жи вот, на пр ви по глед не при мет но, али из ве сно нас пре тва ра ју ћи у дру штво ки бор га. Кон цепт ки бор га као ар ти фи ци јел ног те ла из дво је ног из про сто ра и во ђе ног за датим ал го рит мом би о ло шког су бјек та ре а ли зо ван је не са мо у раз ли чи тим ма ни фе ста ци ја ма ро бо ти ке, већ и у нај ши рој сва ко днев ној при ме ни од но си вих тех но ло ги ја (we a ra ble tec hno lo gi es), до ава та ра ко је ко ри сти мо у сај бер-про сто ру, од но сно, у ра зним Ин тер нет ко му ни ка ци ја ма у окви ри ма со ци јал них мре жа, вир ту ел них фо ру ма и че то ва (li ve chat) и слич ног. Кон цепт ки бор га као ар ти фи ци јел ног ре гу ла цијског си сте ма ус по ста вље ног из ме ђу би о ло шког ор га ни зма и елек трон ског, ме ха нич ког, од но сно ар ти фи ци јел но констру и са ног си сте ма, ре а ли зо ван је у са вре ме ној хи рур ги ји, као и би о тех но ло ги ји, ко ја је по ста ла део на ше сва ко дневи це. Ди зај ни ра мо и по бољ ша ва мо на ша те ла уз по моћ (пла стич не) хи рур ги је, ин план та та, про те за (од пејс меј ке ра до ро бо тич ких удо ва), али и би о тех но ло шки про из ве де не ко зме ти ке про тив ста ре ња; је де мо ге нет ски мо ди фи ко ва ну хра ну, мо ди фи ку је мо сво ја мен тал на ста ња и свој емо тивни и сек су ал ни жи вот ле гал ним или иле гал ним син те тичким дро га ма (ле ко ви ма). Дру гим ре чи ма, са вре ме на кул ту ра стал ног по бољ ша ва ња пер фор ман си, оте ло тво ру је би о техно ло ги ју и ње но обе ћа ње хај-тек (пост)чо ве чан ства. Данас су, кроз сет кул тур них ко до ва и еко ном ско-со ци јал них од но са, ус по ста вље не ге не ра ци је људ ских би ћа ко је сво ја 1 La to ur, B. Whe re are the mis sing mas ses? The so ci o logy of a few mun dane ar ti facts, in: Sha ping Tec hno logy, eds. Bij ker, W. E. and Law, J. (1992) Cambrid ge, MA: MIT, p

3 те ла не до жи вља ва ју као за вр ше на и ор ган ски је дин стве на, већ као про ду же на те ла ко ја се на до ве зу ју на ма ши не. Савре ме ни мит о ки бор гу на тај на чин се ре а ли зу је кроз ро бу ко ју би о тех но ло шка ин ду стри ја пру жа на тр жи шту. Ре жи ми кон тро ле укљу че ни у ове про це се спре ча ва ју нас/су бјек те да кри тич ки са гле да ва мо соп стве ну по зи ци ју у све ту (ко ји об лик жи во та ја пред ста вљам?), те нас, у крај њој ин стан ци, спре ча ва ју да по ста не мо по ли тич ки су бјек ти. Про блем ко ји се отва ра ка да го во ри мо о пост ху ма ни зму, јесте што се че сто по јам ху ма ног (ко је би пост ху ма но тре ба ло да на сле ди), узи ма као да озна ча ва на ка кав хо мо ге ни блок, што сва ка ко ни је слу чај. На и ме, у пр вом ка пи та ли стич ком све ту на сна зи је би о по ли ти ка, ко ја ус по ста вља ре гу ла ти ве жи во та са сти лом, док се из ван пр вог ка пи та ли стич ког све та од и гра ва про цес не кро по ли ти ке 2, где су бе да и смрт глав не ре гу ла ти ве жи во та. Док су по де лом те ри то ри ја ра да од ређе не гру пе људ ских би ћа, или чак чи та ви на ро ди све де ни на ни во го лог жи во та, у пр вом ка пи та ли стич ком све ту љу ди жи ве че сто и не раз ми шља ју ћи о овим про це си ма. Па ра доксал но, иа ко су раз ли чи ти про це си у пр вом и тре ћем све ту по ве за ни и ме ђу за ви сни, из по зи ци је про це са гло ба ли за ције уо би ча је на је пер цеп ци ја као да по сто ји јед нак ре жим за цео свет. Дру гим ре чи ма, да би смо го во ри ли о пост ху ма ним по зи ци ја ма мо ра мо нај пре раз у ме ти ко ји ху ма ни су бјек ти има ју пра во и / или при ви ле ги ју да про гла се до ба пост ху мани зма, у ком је чо век по стао ре дун дан тан. Да бих то раз мо три ла нај пре ћу по ка за ти на ко ји на чин се сим бо лич ко ме сто фик ци о нал них ко бор га про ме ни ло у савре ме но сти. Ко ји ки бор зи у чи јем пост ху ма ни зму? Још године До на Ха ра веј (Don na Ha ra way) је на пи са ла да смо сви ми већ ки бор зи те о ре ти зо ва не и кон стру и са не хи ме ре из ме ђу жи вог ор га ни зма и ма ши не: Свет ки бор га ти че се жи ве дру штве не и ин ди ви ду ал не ствар но сти у ко јој се љу ди ви ше не бо је сво јих род бин ских ве за са жи во ти ња ма и ма ши на ма, сво јих де ли мич них те ла и кон тра дик тор них по зи ци ја. 3 До на Ха ра веј ко ри сти ла је ме та фо ру ки бор га у сво јој кључној кри ти ци фе ми ни стич ког есен ци ја ли зма и на ту ра ли зма. 2 Mbem be, A. (2003) Nec ro po li tics, Pu blic Cul tu re, Vo lu me 15. No. 1, Du ke Uni ver sity Press, pp Ha ra way, D. (1991) A cyborg ma ni fe sto, in: Si mi ans, Cyborgs, and Wo men: The re in ven tion of na tu re, New York: Ro u tled ge, pp

4 Она је у ми ту о ки бор гу ви де ла по ли тич ки по тен ци јал за осло ба ђа ње фе ми ни зма од по губ не по тре бе за уни фи ци раном иден ти фи ка ци јом, за ла жу ћи се за ства ра ње али јан си на осно ву афи ни те та, а не иден ти те та. 4 На и ме, у иде ји о кибор гу се на уз не ми ру јућ на чин де ста би ли зу је уо би ча је но схва та ње кон цеп та при род ног : де кон стру и шу се би нар ни од но си из ме ђу објек та и су бјек та, при ро де и кул ту ре, би ћа и не би ћа, ор га ни зма и ма ши не, му шког и жен ског, мо гућ ности и не мо гућ но сти пре у зи ма ња кон тро ле над сво јим те лом. Ки бор зи, да кле пред ста вља ју ли ми нал на би ћа, ко ја не те же за ста бил ним есен ци ја ли стич ким иден ти те ти ма. Фа сци наци ја иде јом о ки бор гу у те о ри ји, али и фик ци ји у ве ли кој ме ри по чи ва на чи ње ни ци да кон цепт ки бор га као ли ми налног су бјек та пру жа ши рок про стор за про јек ци је и ела бора ци је раз ли чи тим прав ци ма. Фи гу ра ки бор га је ва жна јер се у њој спа ја ју има ги на ци ја и ма те ри јал на ре ал ност, као два сту ба на ко ји ма по чи ва сва ка мо гућ ност за исто риј ску трансформа ци ју. 5 Но, по гле дај мо нај пре шта је за пра во би ла ре фе рен ца за појам ки бор га из Ма ни фе ста ки бор га, да би смо по ка за ли ка ко се њи хо во сим бо лич ко ме сто про ме ни ло у од но су на са вре ме не ки бор шке ре а ли за ци је. Ма ни фест ки бор га на писан је у до ба про цва та сај бер панк фик ци је по пут Не у роман се ра Ви ли је ма Гиб со на (Wil li am Gib son) или Блеј дране ра (Bla de run ner) Ри дли ја Ско та (Ri dley Scott) да по менем са мо не ке од нај про ми нент ни јих уте ме љи ва ча жан ра. Сај бер-панк као пост мо дер ни на уч но-фан та стич ни жа нр на стао је као сво је вр стан од го вор на на до ла зе ће ин фор матич ко до ба, ан ти ци пи ра ју ћи ње го ве мо гу ће тех но ло шке и со ци о ло шке пер спек ти ве. За жа нр сај бер-пан ка ка рак те ристич на те ма је од нос ви со ко тех но ло ги зо ва ног дру штва и ли ко ва са дру штве них мар ги на људ ских, ки бер не тич ких или ма шин ских от пад ни ка, од мет ни ка и при пад ни ка субкул ту ра под зе мља (un der gro und). Ат мос фе ра је у ве ли кој мери пре у зе та из филм но а ра (film no ir), док фор мал ни аспек ти за пле та има ју слич но сти са тех ни ка ма де тек тив ских ро мана. 6 Овим пу тем се у ат мос фе ри де ла оства ру је нео че ки вани спој ро ман тич ног им пул са са мрач ном стра ном на у ке и тех но ло ги је, ко ји на гла ша ва дра ма тич ну ам би ва лент ност од но са по је дин ца и дру штва. За пле ти су нај че шће сме штени у по стин ду стриј ске, дис то пиј ске ме га ло по ли се у ко јима ви со ка тех но ло ги ја по при ма нај не о че ки ва ни је фор ме, 4 Исто. 5 Исто. 6 Gil lis, S. (2005) The Ma trix Tri logy:cyber punk Re lo a ded, Lon don: Wal lflo wer Press, p

5 при ме не и тран сформације. Ра пид не тех но ло шке про ме не, све при сут не ба зе ком пју тер ски ге не ри са них по да та ка и техно ло шке мо ди фи ка ци је људ ског те ла, од сли ка ва ју сва коднев ни жи вот фу ту ри стич ких дис то пи ја. За раз ли ку од других под жан ро ва на уч не фан та сти ке, за сај бер-панк де ла је ка рак те ри стич но да ан ти ци пи ра ју ве о ма бли ску бу дућ ност на пла не ти Зе мљи. Ово је бит но јер на гла ша ва тен ден ци ју ка про ми шља њу раз во ја тех но ло ги је у кон тек сту ак ту ел них дру штве но-по ли тич ких крет њи, у че му иде ја о не ста бил ности оно га што пер ци пи ра мо као ре ал ност че сто игра ва жну уло гу. У мно гим сај бер-панк за пле ти ма ве ли ки део ак ци је се од и гра ва у не кој вр сти ди ги тал но ге не ри са ног умре же ног про сто ра. Ти пи чан мо тив је за ма гљи ва ње гра ни ца из ме ђу ак ту ел не и вир ту ел не ре ал но сти. У фик ци о на ли зо ва ним дис то пиј ским дру штви ма, за пле ти се нај че шће ге не ри шу у на пе то сти из ме ђу: нај на пред ни јих на уч них до стиг ну ћа ки бер не ти ке и ин фор ма ци о них тех ноло ги ја са јед не стра не и сло ма или ра ди кал не про ме не друштве ног по рет ка са дру ге. 7 Ха ке ри, ки бор зи, раз ли чи те вари јан те об ли ка жи во та из ме ђу чо ве ка, ма ши не и ве штач ке ин те ли ген ци је, ула зе у кон флик те са ги гант ским кор по ра ција ма чи ји су про из вод. Кла сич ни сај бер-панк ли ко ви по пут оних опи са них у Неурoмансеру и Блеј дра не ру су до бро вољно или при нуд но мар ги на ли зо ва ни, оту ђе ни уса мље ни ци, ег зи стен ци јал но и он то ло шки ин кор по ри ра ни у ди ги та лизо ва но ви со ко тех но ло шко дру штво са ко јим су у кон фликту. То зна чи да су у бу квал ном сми слу кон стру и са ни и форму ли са ни од стра не еко ном ско-тех но ло шких си сте ма мо ћи. Они по ти чу од сај бер-тех но ло ги је (он то ло шки) и њи хо во по сто ја ње и де ло ва ње је од ре ђе но за да тим па ра ме три ма сај бер-дру штва (ег зи стен ци јал но). Аси ме три чан од нос моћи 8 основ је кон струк ци је Дру го сти ко ја ће по ста ти је дан од цен трал них мо ти ва ми та о ки бор гу. Ки бор зи су да кле би ли су бјек ти са мар ги на, ко ји оп ста ју са оне стра не (кон стру иса них) гра ни ца дру штва, иза ко јих се отва ра ло по ље не регу ли са них, анар хич них, за стра шу ју ћих, људ ским за ко ни ма не под ло жних ре ал но сти. Ха ра веј ски мит о ки бор гу не дво сми сле но пот ко па ва иде ју ор ган ске це ли не, ста вља ју ћи ар ти ку ла ци ју ис пред ре пре зента ци је. Сма трам да да нас, ви ше од три де сет го ди на по сле 7 Has sler, D. M. (2008) New Bo un da ri es in Po li ti cal Sci en ce Fic tion, Co lumbia: Uni ver sity of So uth Ca ro li na Press, p Са мо до ми нант на гру па ци ја има моћ да од ре ди, про пи ше и на мет не сопстве ну спе ци фич ност (иден ти тет) као вред ност, а да обез вре ди и дискри ми ни ше ту ђу спе ци фич ност (дру гост); Be a u vo ir, S. (1959) The Se cond Sex, New York: Al fred Ko noph. 47

6 Ма ни фе ста ки бор га ова ва жна по зи ци ја до би ја ак ту елност у до ме ни ма ко ји да ле ко пре ва зи ла зе пи та ње али јан си уну тар фе ми ни зма и кри ти ке по ли ти ка иден ти те та. У све ту у ком је ди зај ни ра ње соп стве ног те ла по ста ло део сва ко дневи це, пи та ње схва та ња те ла као дру штве ног кон струк та акту ел ни је је не го ика да. Стал но ре де фи ни са ње од но са из ме ђу чо ве ка и ма ши не ва жно је, ка ко Ма ри на Гр жи нић на во ди, јер тра га за од сут ном, али мо гу ћом дру гом са да шњо шћу: [...] ал тер на ти ва ни су ци ни зам или без вред ност, од но сно не ка ква ап стракт на ег зи стен ци ја или вје сти о тех но ло шком де тер ми ни зму ко ји уни шта ва чо вје ка стро јем, од но сно сми са о ну по ли тич ку ак ци ју с тек стом, већ не по сред но раз два ја ње и по зи ци о ни ра ње дру га чи ја ар ти ку ла ци ја тог од но са. 9 Дру га чи ја ар ти ку ла ци ја, пу тем ко је мо жда мо же мо до сег нути дру га чи ју са да шњост од ви ја се и на фик ци о нал ном и на ма те ри јал ном пла ну, сто га је и ва жно осве сти ти и раз у мети по ме ну те про це се и ре ар ти ку ли са ти кон цепт ки бор га из саврем еног тре нут ка. За хва љу ћи раз во ју тех но ло ги је, да нас је мо гу ће раз ли чи тим ме ди цин ским и ко зме тич ким за хва ти ма из те ме ља ре ди зајни ра ти соп стве но те ло. Уз до вољ но нов ца мо гу ће је про мени ти мор фо ло ги ју ли ца, ди мен зи је те ла, пол или бо ју ко же. Ши ри на из бо ра за ви си од то га ко ли ко нов ца мо же те да уложи те. Не ра ди се са мо о ко зме ти ци. По не кад је у пи та њу жи вот на ме ди цин ска ин ди ка ци ја: да ли ће те има ти при ви леги ју да за ме ни те ор ган ко ји вам је от ка зао но вим, про те тичким, мо же од лу чи ти о про ду жет ку, ква ли те ту или кра ју живо та. Дру гим ре чи ма мо гућ ност ки бор ги за ци је соп стве ног те ла да нас је пи та ње кла сне при ви ле ги је. Иа ко су ком плексни ме ди цин ски за хва ти ви со ке тех но ло ги је (по пут ве штачких ор га на и про те тич ких удо ва) и да ље ве о ма ску пи, мно ге пре све га естет ске опе ра ци је су по ста ле све при сту пач ни је. Да на шњи ки бор зи ви ше ни су су бјек ти на уч но фан та стичних ро ма на и фил мо ва, већ на ше сва ко дне ви це. Ова те за има мно го да ље им пли ка ци је од пу ке кри ти ке комо ди фи ка ци је те ла. За раз ли ку од ре пли ка на та из Блеј дра не ра ови да на шњи кибор зи ни су по тла че ни они су при ви ле го ва ни. То зна чи да ки борг ви ше ни је аси ме трич ни дру ги већ по ста је пр ви у одно су на ког се кон стру и ше не са вр ше ни, по тро шни, смрт ни дру ги. Ки бор зи ни су укле та би ћа са дру штве них мар гина 9 Gr ži nić, M. (1998) U re du za vir tu el ni kruh, Za greb: Me an dar (pre vod na hr vat ski dok tor ske di ser ta ci je Ma ri ne Gr ži nić Vir tu al ne re al no sti, Akro ni čen čas, pa ra pro stor in si mu la ci ja, dok tor ska di ser ta ci ja, Lju blja na, str

7 сај бер-панк ме тро по ла. Са вре ме ни ки бор зи се сме ше са бил бор да и на слов них стра ни ца, се де у управ ним од бо ри ма, во зе се ме тро ом по ред вас. Ве ро ват но не ми сле о се би као о ки бор зи ма или по тен ци јал ним ки бор зи ма. Са дру ге стране, сим бо лич ко ме сто ре пли ка на та из Блеј дра не ра да нас за у зи ма ју они људ ски су бјек ти ко ји су без из ла зно за то че ни у сво јој не про мен љи вој, те ле сној, би о ло шкој, квар љи вој, не по пра вљи вој, смрт ној, екс пло а ти са ној људ ско сти. Људски су бјек ти тре ћег све та чи јом се смрт но шћу ка пи та ли ше пр ви ки бор ги зо ва ни свет. Па ра док сал но, дру штве ни поло жај ки бор га из сај бер панк фик ци је у ре ал но сти је припао они ма ко ји ма је ус кра ће на мо гућ ност да до бро вољ но ода бе ру да по ста ну ки бор зи, иа ко мо гу и би ва ју уве де ни у од нос са тех но ло ги јом кроз про це се екс пло а та ци је и рат не ма ши не. Да нас се гра ни це дру штва ви ше не од ре ђу ју спрам за ми шље них мон стру ма, хи ме ра, ки бор га ко ји не под ле жу за ко ни ма љу ди. Си ту а ци ја се пот пу но окре ну ла. Да нас изван ки бор ги зо ва ног, при ви ле го ва ног, дру штва оста је са мо по тро шни, го ли жи вот. Фик ци о на ли за ци ја ко ја во ди ову прет по став ку до екс тре ма је сте она по ну ђе на у фил му Ма трикс у сце ни у ко јој непре глед ни ми ли о ни људ ских те ла у кап су ла ма са чи ња ва ју ба те ри је ко је хра не ма ши не. У фу ту ри стич кој ви зи ји Вачков ских, ви ше се не ра ди о те лу као сим би о зи ор га ни зма и ма ши не већ о ги гант ском, ки бор шком си сте му у ком је људска функ ци ја све де на на ни во из во ра енер ги је. Го ли жи вот у кап су ли, за ро бљен је за хва љу ју ћи то ме што му је свест затво ре на у Ма трик су ко лек тив ном вир ту ел ном, ре алном све ту. Ов де ни је реч о та ко зва ним сај бер све то ви ма у ужем сми слу ре чи, већ на чи ни ма на ко је се ди ги тал но упи су је у те ло и те ло упи су је у ди ги тал но. На при мер, ка да се на гра ни ца ма твр ђа ве Евро пе из бе гли ца ма узи ма ју оти сци прсти ју, њихо ва те ла би ва ју до слов но за у ста вље на за хва љу ју ћи бр зи ни про то ка ове ди ги та лне ин фор ма ци је, ко ја у ро ку од не ко лико се кун ди би ва пре не та на све гра нич не пре ла зе у Евро пи. 10 Дру гим ре чи ма, пре во ђе њем те ла у овај ди ги тал ни по да так гра ни ца би ва упи са на у са мо те ло. Из во ђе ње из ме ђу сај бер и не сај бер про сто ра У по стин ду стриј ско, пост мо дер но, би о по ли тич ко, ин фор матич ко до ба, но ве елек трон ске, ди ги тал не, сај бер-тех нологије 10 Ku ster, B. and Tsi a nos, V. (2013) Era se them! Eu ro dac and Di gi tal De por tabi lity, 12. No vem ber, sver sal/0313/ku ster-tsi a nos/ en 49

8 про ме ни ле су људ ско ис ку ство про сто ра и вре ме на. Тех ноло шки об ли ци ег зи стен ци је у ко ји ма се успос та вља (дис) кон ти ну и тет из ме ђу чо ве ка и ма ши не да нас су по ста ли неиз бе жни. 11 Ма ри на Гр жи нић за па жа: Да нас се чо век све ви ше од ре ђу је упра во у од но су пре ма све о бу хват ном тех но по ли тич ком су ста ву, та ко да већ те шко раз ли ку је мо, ка ко ре то рич ки та ко и фе но ме но ло шки, чо вје ка и људ ско од тех но ло шког. Још и ви ше чо вјек се да нас све више од ре ђу је у од но су пре ма ки бер не ти ци и функционалној ана ло ги ји из ме ђу чо вје ка и ра чу на ла. 12 Ком плек сан однос те ла и тех но ло ги је по себ но је зна ча јан у из во ђач ким умет но сти ма, ко је су тра ди ци нал но по чи ва ле на ужи вом из во ђе њу при сут ног ху ма ног из во ђа ча у за једнич ком про стор-вре ме ну ко ји де ле из во ђа чи и пу бли ка. Послед њих де це ни ја упо тре ба тех но ло ги је по ста ла је ши ро ко рас про стра ње на у са вре ме ним из во ђач ким прак са ма. 13 То је отво ри ло мо гућ но сти за ру ше ње па ра диг ме про стор-вре ме у из во ђач ким прак са ма, али и уво ђе ње пи та ња из во ђе ња техно ло ги је од но сно уво ђе ње пост ху ма ног (или не-ху ма ног) из во ђа ча, од но сно про ме не он то ло ги је из во ђа ча. Нај че шће сме штен у ин тер нет окру же ње и изе ден кроз ин тер нет техно ло и ги је, сај бер фо манс 14 и ди ги тал ни пер фор манс на ста ју у те а тар ском кон тек сту, али ко ри сте ин тер нет као сво ју сцену. Не ка да па ра диг мат ско ужи во из во ђе ње жи вих из во ђа ча за ме ње но је ди ги тал ном тех но ло ги јом, а ње го ви кон сти тутив ни еле мен ти по ста ју Ин тер нет и екран ком пју те ра, или дру гог срод ног уре ђа ја (мо бил ни те ле фон, та блет и сл). 11 Gr ži nić, M. (1998) U re du za vir tu el ni kruh, Za greb: Me an dar, str Исто, стр Па ра диг ма ти чан об лик овог про жи ма ња из во ђе ња и тех но ло ги је је диги тал ни и/или тех но пер фор манс као умет нич ки рад за сно ван на тех ничким сред стви ма ре а ли за ци је. Тех но пер фор манс укљу чу је елек трон ску ко му ни ка ци ју у окви ру де ла, екран ско по сре до ва ње де ла, екран ско посре до ва ње или умно жа ва ње фи гу ре или те ла из во ђа ча као и ме диј ске и сај бер тран сфор ма ци је људ ског те ла у ма ши ну и ма ши не у био-тех ноло шки по ре дак. Ди ги тал ни пер фор манс је умет нич ки рад ко јим се на ни воу из во ђе ња по ве зу ју жи ва и ди ги тал на тех но ло ги ја, од но сно људско по на ша ње и ди ги тал на тех но ло ги ја. Сај бер фор манс је спе ци фич ни об лик ди ги тал ног пер фор ман са у ком је на гла ше на ком по нен та ин терак тив но сти и увек под ра зу ме ва од нос ула за и из ла за из ме ђу ор ган ског и тех но ло шког си сте ма, од но сно из во ђе ње у сај бер про сто ру; Упо ре ди ти: Стој нић, А. (2015) Те о ри ја из во ђе ња у ди ги тал ној умет но сти: ка но вом по ли тич ком пер фор ман су, Бе о град: Ори он Арт и ФМК. 14 По јам cyber for man ce је ско ва ла сај бер умет ни ца и те о ре ти чар ка Хе лен Вер леи Џеј мсон у сво јој те зи: Ja mi e son, H. V. (2008) Adven tu res in Cyberfor man ce, 11. No vem ber, 2016., len_jami e son_the sis.pdf. 50

9 И за из во ђа че и за пу бли ку пер фор манс у сај бер про сто ру увек под ра зу ме ва ус по ста вља ње не ке вр сте од но са из ме ђу сај бер пор сто ра и овог дру гог про сто ра. По ја ва сај бер просто ра отво ри ла је пи та ње раз ли ко ва ња у од но су на про стор у тра ди ци о нал ном сми слу, од но сно по тре бу за ње го вим (ре) име но ва њем ко је би укљу чи ло то раз ли ко ва ње. Да ли мо жемо ре ћи да је у пи та њу фи зич ки, ма те ри јал ни, ре ал ни, ак туел ни, тра ди ци о нал ни или ис ку стве ни про стор? Није дан од ових тер ми на не би био та чан, јер се мо же јед на ко при ме нити и на сај бер про стор. Сто га сам од лу чи ла да ова два просто ра јед но став но зо вем сај бер-про стор и не сај бер-про стор. Иа ко на из глед сим пли фи ку ју ћа, ова ква тер ми но ло шка опози ци ја има за циљ да у пр ви план ста ви ка рак те ри сти ке ко је се од но се на сај бер-тех но ло ги ју. На до не кле ри скан тан терми но ло шки за хват, ко јим тра ди ци о нал ни ис ку стве ни простор уво дим као не сај бер, од лу чи ла сам се јер сма трам да се људ ско по и ма ње тог про сто ра про ме ни ло са по ја вом но вог, сај бер-про сто ра. Пре сај бер-про сто ра ни је би ло по тре бе за по себ ним тер ми ном ко јим би смо на зва ли не сај бер-про стор у сва ко днев ном сми слу. Сај бер-про сто ром сма трам про стор ко ји је увек и ис кљу чиво тех но ло шки из ве ден пу тем ди ги тал но би о ло шке тех ноло ги је. Про сто ром ко ји ни је сај бер не сај бер-про сто ром сма трам жи вот ни и ис ку стве ни про стор у тра ди ци о нал ном сми слу. То зна чи да се не сај бер од но си на про стор ко ји је по ве зан са на шим чул ним, жи вот ним ис ку ством без тех ноло шких по ма га ла. Ме ђу тим сма трам да је кључ но да на гласим да се не ра ди о не ка кв ој ап стра ктној иде ји у све то ви ма ко ји па ра лел но ко ег зи сти ра ју. На про тив, сај бер про стор функ ци о ни ше као на ста вак и про ду же так, па мо жда чак и но ва ди мен зи ја не сај бер про сто ра. По ста вља се пи та ње ка кве се мо гућ но сти отва ра ју за перцеп ције и ре цеп ци је те ла спрам ових про ме на, по го то во у исто риј ском раз до бљу у ком се људ ско ко је се пер ци пи ра као не до вр ше но, не са вр ше но, де цен три ра но и не це ло вито те ло ко је је пре све га про ла зна ма те ри јал на чи ње ница по ве зу је са ма ши ном као сво јим ло гич ним на став ком, про ду жет ком и по сред ни ком. У да љем тек сту кроз ана ли зу не ко ли ко при ме ра из во ђе ња у ди ги тал ној умет но сти раз мотри ћу про блем суб вер зи је и тран сгре си је те ла на сле де ћим ни во и ма: 1. Од нос из ме ђу жи вог те ла и те ла ава та ра као из во ђа ча; 2. Из во ђе ње ки бор га; 3. Из во ђе ње ком пју те ра као уки да ње ху ма ног из во ђа ча. 51

10 Ре и зво ђе ња: из во ђе ње ава та ра Сај бер фор ман сом Ре и зво ђе ња (Re e nac tments 15 ) Ева и Фран ко Ма тес за по че ли су се ри ју сај бер фор ман са Син тетич ки пер фор ман си (Synthe tic Per for man ces) го ди не. У пи та њу су пер фор ман си ко ји су у пот пу но сти ре а ли зо вани у вир ту ел ном све ту Секнд Лајф (Se cond Li fe 16 ). Као изво ђа чи се по ја вљу ју ава та ри у људ ском об ли ку, ба зи ра ни на фи зич ком из гле ду умет ни ка. Се ри ја се ини ци јал но са сто ја ла од ре и зво ђе ња шест по зна тих исто риј ских пер фор ман са из ка сних ше зде се тих и се дам де се тих го ди на: Им пон де ра билиа Ма ри не Абра мо вић и Ула ја (Ulay), Пе ва ју ћа скулп тура (The Sin ging Sculp tu re) Гил бер та и Џор џа (Gil bert & Geor ge), Плод но тле (Se ed bed) Ви та Акон чиа (Vi to Ac con ci), Пу цањ (Sho ot) Кри са Бр де на (Chris Bur den) и Так тил ни Би о скоп (Tapp und Tast Ki no) Ва ли Екс порт (Va lie Ex port). Ава та ри умет ни ка су у вир ту ел ној га ле ри ји ре кон стру и сали пер фор ман се, а пу бли ка из це лог све та, се укљу чи ва ла и при су ство ва ла им, та ко ђе пу тем ава та ра. Цен трал на ка ракте ри сти ка свих по ме ну тих пер фор ман са је да су се ба ви ли раз ли чи тим аспек ти ма те ла и те ле сно сти. Узми мо за при мер пер фор манс Не де љи вост (Im pon de ra bilia) из у ком су Ма ри на Абра мо вић и Улај ста ја ли наги ли цем окре ну ти јед но пре ма дру гом у вра ти ма га ле ри је. Про лаз је био су жен та ко да је пу бли ка мо ра ла да се про ву че из ме ђу њих ка ко би ушла у га ле ри ју, од но сно да сво јим телом оства ри фи зич ки кон такт са њи хо вим те ли ма. Пот пуно не по крет ни и фо ку си ра ни јед но на дру го, умет ни ци су ства ра ли осе ћа ње ме ђу соб не ин тим но сти. Са дру ге стра не осо ба ко ја про ла зи из ме ђу њих, при мо ра на је да се окре не ли цем ка јед ном од њих дво је, на сил но ства ра ју ћи пре кид из ме ђу па ра, али и соп стве ни кон такт са умет ни ци ма. Ева и Фран ко Ма тес пре не ли су овај пер фор манс у вир ту ел ни свет Секнд Лај фа пре ци зно шћу ко ре о граф ске пар ти ту ре. Чак су и угло ви сни ма ња од го ва ра ли фо то гра фи ја ма ори ги нал ног пер фор ман са. За раз ли ку од умет ни ка, пу бли ка је до шла у фор ми ава та ра ко ји су има ли и дру ге об ли ке осим људ ских на при мер џи нов ска Ма ца Ки ти (Hel lo Kitty). Не ки ава тари из пу бли ке су ис ко ри сти ли при ли ку да из ве ду соп стве не пер фор ман се, не ки су се и са ми ски ну ли го ли, не ки су поку ша ли да бло ки ра ју про лаз, а ве ћи на је из ве ла оче кива ни 15 Ви део до ку мен та ци ја о сај берфор ман си ма је до ступ на пре ко адре се me/re e nac tments/. 16 За раз ли ку од кла сич не ви део игре Se cond Li fe не по ста вља пред игра че кон кре тан циљ већ се ба зи ра на кре и ра њу вир ту ел них ли ко ва (ава та ра) ко ји жи ве у вир ту ел ном све ту она ко ка ко их играч на во ди. У: Se cond Li fe се при сту па пре ко адре се: con dli fe.co m/. 52

11 за да так про вла че ња кроз вра та. Да би мо гли да про ђу из међу на гих ава та ра-умет ни ка, ава та ри-пу бли ка су мо ра ли да ода бе ру де сним или ле вим кли ком ка ко ме од њих ће се окре ну ти ли цем. У ори ги нал ном пер фор ман су Ма ри не Абра мо вић и Ула ја на сна зи су би ла пи та ња: бли ско сти, до ди ра, те ле сне ин тимно сти, сек су ал но сти, не ла го де ко ја се оства ру је у на пе тости из ме ђу на гог и об у че ног те ла, од но са и кон так та са публи ком, ра њи во сти и ри зи ка. На пр ви по глед мо гло би се ре ћи да ре и зво ђе ње у сај бер-про сто ру по ка зу је ова пи та ња као де пла си ра на у вир ту ел ном све ту где је до дир гра фич ки при каз, а на гост са мо јед на од, ви ше или ма ње нео бич них фор ми ко је те ло ава та ра мо же да по при ми. Са дру ге стра не, ово ту ма че ње, ко јим би се сај бер фор манс мо гао под ве сти под је дан об лик на ди ден ти фи ка ци је, би ло би пре ви ше једно став но и јед но ди мен зи о нал но. Сма трам да пре во ђе ње у фор му сај бер фо р ман са ов де ни је у функ ци ји пра жње ња значе ња, већ, на про тив, у функ ци ји ре о зна ча ва ња. Овим хо ћу да ка жем да пи та ња ко јим су се ба ви ли по ме ну ти исто ријски пер фор ман си не гу бе на ак ту ел но сти већ до би ја ју но во зна че ње у Ре и зво ђе њи ма. Ин тим ност, сек су ал ност, иденти тет, те ле сност, ри зик, на си ље, од нос при ват ног и јав ног про сто ра, лич ни про стор, во а је ри зам и ег зи би ци о ни зам у сај бер-про сто ру, ак ту ел ни су упра во за то што нам пру жа ју илу зи ју не ре ал но сти. Због то га је по треб но раз у ме ти да се по сре до ва њем те ла у сај бер-про сто ру пи та ње те ле сно сти не пре ва зи ла зи већ умно жа ва. Већ ди ги тал ној он то ло ги ји авата ра (од ди ги тал ног су), при до да ју се но ва зна че ња ко ја реде фи ни шу и те ло жи вог из во ђа ча. Сај бер фор манс Ре и звође ња по ка зу је нам да не ма ре и зво ђе ња, не за то што је те лесност не ста ла, већ за то што те ло ава та ра у сај бер-просто ру под ле же дру га чи јим пра ви ли ма по сто ја ња. Тре ће око: из во ђе ње ки бор га За по тре бе пер фор ман са Тре ће око 17 (3rdi) аме рич ки уметник ирач ког по ре кла Ва фа Би ла ла (Wa fa Bi lal) се годи не под вр гао хи ру р шком за хва ту ко јим му је на по ти љак угра ђе на ка ме ра. На тај на чин сте као је тре ће око ко је све вре ме по сма тра про стор ко ји му је иза ле ђа. Ка ме ра без пре стан ка сва ког ми ну та сни ма по јед ну фо то гра фи ју ко ја се ди рект но пре но си на Ин тер нет 18. Го ди ну да на, ко ли ко је 17 У ори ги нал ном на сло ву на ен гле ском по сто ји игра ре чи ве за на за I са зна че њем ја, а ко ја се из го ва ра исто као еyе са зна че њем око, где се по глед и себ ство се ман тич ки из јед на ча ва ју. 18 До ку мен та ци ја до ступ на на i tu.be /3MTdOD MU OXQ 53

12 пер фор манс тра јао, по глед са по тиљ ка умет ни ка био је досту пан јав но сти у сва ком тре нут ку. Овај пер фор манс се ба ви пи та њи ма над зи ра ња и не по сто ја ња при ват но сти у са вре меном дру штву. У окру же њу са вре ме ног ме диј ског Па ноп тико на где нас не ка ка ме ра стал но по сма тра, Би лал пре тва ра по сма тра но те ло у јед ну од тих ка ме ра. У по ку ша ју де ста били за ци је од но са мо ћи, он отва ра сим бо лич ки ди ја лог из међу по сма тра ча и по сма тра ног. Не без (ау то)иро ни је умет ник ка же: Ја сам чо век са Бли ског ис то ка у Аме ри ци. Ве ро ват но сам под при смо тром. Ин ста ли ра ње ка ме ре је осло ба ђа ју ћи чин. Ако се мој жи вот пре но си сва ког ми ну та и ако је мој жи вот по знат, че га имам да се пла шим? 19 На су прот апа ра ту са не ви дљи вих ка ме ра пу тем ко јих власт над зи ре и не при мет но упра вља ста нов ни штвом, умет ник се по ја вљу је као по је ди нац чи ја је ка ме ра део те ла и са свим тран спа рент на. Као од го вор до шла је очи глед на ре пре си ја у ви ду за бра не сни ма ња на рад ном ме сту. До не кле иро нич но, ме сто на ком је Ва фа Би лал био при ну ђен да но си по кло пац пре ко објек ти ва био је Њу јор шки уни вер зи тет на ком пре даје (NYU), са обра зло же њем да ње го ва ка ме ра угро жа ва приват ност сту де на та и дру гих за по сле них. Као ва жан аспект ука зу је се чи ње ни ца да је за бра на сни ма ња у кон крет ном слу ча ју зна чи ла за бра ну от кри ва ња од ре ђе ног де ла те ла. Угра див ши ка ме ру на сво ју гла ву Би лал је те ло пре тво рио у уре ђај за сни ма ње, и на тај на чин по стао јед на вр ста ки борга. Сто га ми ни је те шко да за ми слим пре во ђе ње ове за бра не у оп ште пра ви ло: ки борг зи су оба ве зни да на рад ном ме сту по кри ју све де ло ве те ла ко ји сни ма ју. Хи по те тич ко пра ви ло би мо гло да бу де део про пи са о оде ва њу, као и да по ста не пред мет бор би про тив дис кри ми на ци је ки бор га. Бор ба за пра ва ки бор га већ са да ни је пи та ње фик ци је. Ир ско ка та лон ски умет ник Нил Хар би сон (Neil Har bi son) осно вао је Ки бор шку фон да ци ју 20 (Cyborg Fo un da tion) го дине, са ци љем по др шке љу ди ма ко ји же ле да по ста ну ки борзи. Нил Хар би сон ко ји па ти од сле пи ла за бо је, осми слио је са ин же ње ри ма Ада мом Мон тан до ном (Adam Mon tan don) и Пе те ром Ка се ом (Pe ter Ka se) спе ци јал но ди зај ни ра ни уређај ај борг (eyeborg) ко ји фре квен ци је бо ја пре тва ра у звук. За хва љу ју ћи ај борб гу ко ји је у ви ду ан те не трај но при чврстио за сво ју гла ву Нил Хар би сон је у ста њу да чу је бо је, 19 Ва фа Би лал ци ти ран у раз го во ру са Kejt Tej lor: Taylor, K. (18. II 2011) The Ar tist as Cyborg, The Glo be and Mail, 12. No vem ber 2016., the glo be and mail.com /arts/the-ar tist-as -cyborg/ar tic le567039/ 20 Ви де ти: fo un da tion.com/ 54

13 односно да их раз ли ку је на осно ву зву ка. По стао је по знат као пр ва осо ба ко ја се из ја сни ла као ки борг у зва нич ном доку мен ту. То се до го ди ло ка да му је од би јен зах тев за об навља ње бри тан ског па со ша јер је на фо то гра фи ји но сио ајборг. Хар би сон је под нео жал бу у ко јој је ин си сти рао да се ај борг тре ти ра као део ње го вог те ла, јер је, у тре нут ку ка да се из ме ђу ње го вог ор га ни зма и ма ши не ге не ри са ло но во чуло, он по стао ки борг. Жал ба је усво је на и из дат му је пасош на ком је фо то гра фи ја са ан те ном чи ме је по стао пр ви зва нич ни ки борг. Као та кав, Хар би сон би мо гао би ти је дан од екла тантан при ме ра би о по литичког при ви ле го ва ног кибор га. Хеј здра во: из во ђе ње ком пју те ра По след њи при мер ко ји ћу ов де раз мо три ти од но си се на пред ста ву Хеј здра во (Hel lo, Hi The re!), аме рич ке ре дитељ ке Ени Дор сен (An nie Dor sen) из го ди не. Пред става се игра ла у кла сич ном по зо ри шном кон тек сту: пу бли ка се ди у са ли на спрам сце не. На сце ни се на ла зе два ком пјуте ра чи ји су екра ни по ве ћа ни про јек ци јом на два ве ли ка мо ни то ра. Дра ма тур шки, пред ста ва би се мо гла сма тра ти дуо дра мом јер се од ви ја као ди ја лог из ме ђу два ли ка, једног му шког и јед ног жен ског гла са. Ме ђу тим, у пред ста ви не ма ни јед ног људ ског из во ђа ча у це ли ни је из во де два чет бо та (chat bot). Раз го вор ко ји из го ва ра ју син те тич ким гласом ис пи су је се на екра ни ма/мо ни то ри ма. Текст је ба зи ран на по зна тој де ба ти из ме ђу Ми ше ла Фу коа (Mic hael Fo u cault) и Но а ма Чом ског (No am Chom ski) из го ди не, али стрикт но фик си ран сце на рио не по сто ји. Два ком пју те ра им про ви зу ју раз го вор о по ме ну тој де ба ти, ко ји је сва ке ве че ри из во ђе ња раз ли чит. Тер мин им про ви за ци ја ко ристим услов но, јер чет бо то ви ко му ни ци ра ју на осно ву зада тих про грам ских па ра ме та ра. Иа ко број мо гу ћих вер зи ја њи хо вог раз го во ра ни је нео гра ни чен, он пре ва зи ла зи осамде сет че ти ри ми ли о на мо гу ћих ва ри ја ци ја, што у усло ви ма по зо ри шне пред ста ве прак тич но зна чи да се исти раз го вор ни ка да не ће по но ви ти. Још ва жни је је да ау то ри про јек та (љу ди) не ма ју кон тро лу над то ком раз го во ра ко ји чет бо тови ужи во из во де то ком пред ста ве, што до при но си ути ску да се од ви ја спон та ни раз го вор из ме ђу два ком пју те ра. Компју те ри ко мен та ри шу те ме ко је су би ле пред мет де ба те изме ђу Чом ског и Фу коа: је зик, кре а тив ност, ко ре не на уч них ис тра жи ва ња, при ро ду по ли тич ке мо ћи и, пре све га, пи тање људ ске при ро де. Раз го вор је ду хо вит, по не кад ап сур дан, са нео че ки ва ним ди гре си ја ма, а по не кад на мер но по ста је цир ку ла ран, ка да се ства ра драм ска тен зи ја: да ли ће ма шине ус пе ти да на ста ве ток раз го во ра, или ће се за гла ви ти у 55

14 кру жном по на вља њу (lo op)? Иа ко да нас по сто је чет бо то ви реали зо вани со фи стици ра ним ани ма ци ја ма, ко је по дра жава ју људ ски (или не ки дру ги) лик, Ени Дор сен на мер но кори сти јед но став не чет бо то ве код ко јих се ви зу е ли за ци ја на екра ну сво ди на гра фич ки при каз тек ста ко ји из го ва ра ју. У све тлу де ба те из ме ђу Чом ског и Фу коа, овај ста рин ски из глед под се ћа нас на тех но-оп ти ми зам ка сних ше зде се тих и ра них се дам де се тих. Њи хов ан тро по мор фи зам се огле да у на чи ну на ко ји си му ли ра ју раз ми шља ње. По ста вља се пи та ње да ли мо же мо да го во ри мо о по зо ришној пред ста ви ако су је ди ни глум ци два ком пју те ра? Ако је та ко, шта нам то го во ри о ве ри у нео п ход ност при сут ног (људ ског) те ла из во ђа ча. Пре ма Фи ли пру Ау слен де ру (Philip Au slan der) ин тер нет и чет бо то ви су по ме ри ли де ба ту о жи вом из во ђе њу са он то ло гије пер фор манса на он то ло ги ју из во ђа ча: Пош то су чет бо то ви вир ту ел ни ен ти те ти, они не по се ду ју ни ка кво фи зич ко при су ство, ни ка кву те ле сност; они не умиру пе ред на шим очи ма они су за пра во бе смрт ни. Чет бо тови мо гу да бу ду уни ште ни или из ба че ни из функ ци је, али они не ста ре и не уми ру у би о ло шком сми слу. Они из во де ужи во али ни су жи ви, ма кар не на исти на чин на ко ји су орган ски ен ти те ти жи ви. Упра во чи ње ни ца да се ра ди о ужи вом из во ђе њу обез бе ђу је усло ве у ко ји ма ком пју тер ски про грам мо же би ти по ме шан са ху ма ним су бјек том и обрат но, на на чин на ко ји је то нека да би ло не за ми сли во. Ре кла бих да мо гућ ност жи вог изво ђе ња на ди ги тал ној мре жи уне ло про ме ну у на чин на ко ји по и ма мо са му ар хи тек ту ру ре ал но сти. Пре ма Ау слен де ру, ра диј ска тех но ло ги ја је би ла пр ва ко ја је уне ла ам би ва лентност у ужи вост као цен трал ни еле мент из во ђе ња. На ра ди ју, по пр ви пут ни смо мо гли да бу де мо си гур ни да ли слу ша мо сни мак или жи во из во ђе ње. Са дру ге стра не, чет бо то ви су уве ли ам би ва лент ност у сам жи вот из во ђа ча: Спо соб ност да се пре зен ту ју пер фор ман си ко ји ће би ти посма тра ни у тре нут ку на стан ка, или тех но ло шким речни ком, из во ђе ње у ре ал ном вре ме ну са ма срж ужи во сти је способ ност ко ју де ле људ ска би ћа и чет бо то ви Сто га мо же мо за кљу чи ти да су ова два ком пју те ра ко ји симу ли ра ју ин те ли ген ци ју са свим рав но прав ни глум ци, чије из во ђе ње ну ди ре флек си је, ни шта ма ње ин те ре сант не и сми сле не од оних ко је би по ну ди ли људ ски из во ђа чи. У пред ста ви Хеј здра во те ло ни је ни при сут но ни од сут но, у сми слу не до ста ју ћег. Те ла не ма јер ни је ни по треб но у овом по зо ри шту ко је је по ста ло ди ги тал на умет ност. 56

15 Од де цен три ра ног су бјек та до па мет ног те ле фо на (и на зад) При зна ва њем ста ту са из во ђа ча ава та ри ма, те мељ но се пробле ма ти зу је чи тав ху ма ни стич ки про је кат су бјек та. Са дру ге стра не, ако се ава та ри ма оспо ри ста тус из во ђа ча, то зна чи да не по сто ји рас цеп су бјек та и ин ди ви дуе. Је дан од цен тралних про бле ма ко ји се ов де отва ра ју ти че се пи та ња па радиг ме: јед на осо ба, јед но те ло. При ли ком ула ска у сај берпро стор до ла зи до кр ше ње те па ра диг ме, а пре ма Сла во ју Жи же ку по сто је че ти ри ва ри ја ци је овог пре кр ша ја 21 : 1. Ви ше осо ба у јед ном те лу од го ва ра па то ло ги ји поре ме ћа ја мул ти пле лич но сти (МПД). Не по сто ји ја сна хи је рар хи ја из ме ђу мно штва осо ба, од но сно не по сто ји јед на осо ба ко ја га ран ту је је дин ство су бјек та. Ја бих рекла да овај слу чај мо же мо да при ме ни мо на те ло ава та ра ко је мо же удо ми ти ве ћи број осо ба. Да кле, ви ше осо ба из не сај бер-про сто ра се ује ди њу ју у јед ном те лу у сај берпро сто ру. 2. Ви ше осо ба из ван јед ног те ла на при мер игра чи умре же них ви део ига ра са ви ше уче сни ка у сај бер-све ту (МУД 22 ), сма тра ју да те ло ко је по сто ји из ван сај бер-све та, од но сно у не сај бер-про сто ру при па да пра вој осо би ко ја се на ла зи иза раз ли чи тих пер со на у сај бер-све ту. 3. Ви ше те ла у јед ној осо би ову вер зи ју Жи жек на зи ва па то ло шком јер мно га те ла тре нут но сту па ју у ин тер акци ју са јед ном ко лек тив ном осо бом, и сто га кр ше ак си ом јед на осо ба у јед ном те лу. Ово на при мер од го ва ра фанта зи ја ма о ко лек тив ном уму у јед ном те лу. 4. Ви ше те ла ис пред јед не осо бе је на чин на ко ји се одно си мо пре ма ин сти ту ци ја ма, на при мер, ка да ка же мо: др жа ва (ком па ни ја, шко ла) зах те ва то и то ма да зна мо да ин сти ту ци ја ни је жи ви ен ти тет ко ји по се ду је соп ствену во љу већ је сим бо лич ка фик ци ја. У од но су на оба при ме ра ко је на во ди као па то ло шке (1. и 3.) Жи жек упо зо ра ва да не тре ба ола ко де кон стру и са ти ли ни ју раз два ја ња из ме ђу па то ло шког и нор мал ног. Раз ли ка изме ђу су бјек та ко ји па ти од по ре ме ћа ја мул ти пле лич но сти, и су бјек та ко ји игра игри цу на мре жи, твр ди Жи жек, ни је у то ме што у дру гом слу ча ју по сто ји срж ја ства ко је је чвр сто 21 Ži žek, S. (1997) The Pla gue of Fan ta si es, Lon don: Ver so, p Multy user do main од но си се на тип ви део ига ра са ви ше игра ча ко ји ме ђу соб но деј ству ју у фик ци о нал ном сај бер-све ту у ре ал ном вре ме ну. МУД је нај че шће за сно ван на игра њу уло га. 57

16 уко ре ње но у не ка квој ствар ној ре ал но сти из ван вир ту ел ног све та. На про тив, су бјек ту ко ји па ти од по ре ме ћа ја мул ти пле лич но сти не фа ли уко ре ње ност у ствар ној ре ал но сти, већ њен сам не до ста так: пра зни на ко ја је кон сти ту тив на за димен зи ју су бјек тив но сти: Умно же на ја ства (енг. mul ti ple sel ves, прим аут.) оспо ље на на екра ну су оно што же лим да бу дем, на чин на ко ји бих во лео да ви дим се бе, ре пре зен та ци ја мог иде ал ног ега; као та кви, она су као сло је ви гла ви це лу ка: у сре ди ни не ма ниче га, а су бје кат је баш то ни шта. Сто га је ов де кључ но да се уве де ди стинк ци ја из ме ђу ја ства ( осо бе ) и су бјек та: ла ка нов ски де цен три ра ни су бјект ни је јед но став но мул типли ка ци ја до брог ста рог ја ства, пар ци јал них цен та ра; поде ље ни су бје кат не зна чи да по сто ји јед но став но ве ћи број его/ја ства у ис тој ин ди ви дуи, као што је слу чај у МУД. 23 По де ла су бјек та ни је по де ла из ме ђу два раз ли чи та са др жа ја као из ме ђу јед ног и дру гог ја ства. То је по де ла из ме ђу не чега и ни че га, из ме ђу иден ти фи ка ци је и пра зни не. Су бје кат мо же би ти, и је сте по де љен, чак и ка да по се ду је са мо јед но уни фи ци ра но ја ство. Де цен три ра ност су бјек та, сто га, мо жемо схва ти ти као осци ла ци ју из ме ђу сим бо лич ке и има ги нарне иден ти фи ка ци је: ам би ва лент ност из ме ђу ре ал ног ја ства и спо ља шњих ма ски ко је су бје кат ко ри сти у сај бер-све ту, а ко је мо гу би ти исти ни ти је од оно га што се пер ци пи ра као пра во ли це иза ма ске. Де цен три ра ни су бјект ма ни фе сту је се у фи гу ри аген та од но сно за ступ ни ка у сај бер-све ту. Ава тар, као ком пју тер ски про грам ко ји је ди зај ни ран та ко да кроз ње га де лу је мо у сај бер-про сто ру, од го ва ра ла ка нов ском концеп ту ега пре не го су бјек та: ава тар ни је дру ги су бјект већ сам его су бјек та. Ка ко је пре ма Ла ка ну его увек ал тер у одно су на су бје кат ком при па да, мо же мо ре ћи да је ава тар алтер его у сај бер-про сто ру. По ста вља се пи та ње да ли ава тар мо же би ти из во ђач ако не ма ста тус са мо стал ног су бјек та, већ пред ста вља ал тер его де цен три ра ног су бјек та? Жи жек ис ти че да упра во у то ме ле жи ра ди кал на ам би ва лент ност за ступ ни ка у сај бер-све ту, од но сно ава та ра. Они мо гу да побољ ша ју на ше жи во те осло ба ђа ју ћи нас не по треб них оп тере ће ња, али по це ну де цен три ра но сти. 24 То зна чи да ни су са мо ава та ри на ши по сред ни ци, не го смо и ми њи хо ви. Уло га ава та ра је бит на јер нај ве ћи део ак тив но сти у сај берпро сто ру из во ди мо по сред ством ава та ра. Ава тар ни је са мо ал тер его, већ и фи зич ки про ду же так ин ди ви дуе ко ја сту па у ин тер ак ци ју са ма ши ном. При кљу чу ју ћи се сај бер-простору, 23 Исто, стр Исто. 58

17 до ла зи мо у по сед те ла у ди ги тал ном про сто ру, пре во де ћи га у пик се ле, и тре пе ра ве озна чи те ље на екра ну. Ула зак у сајбер-про стор ни је не ка кав сим бо лич ки, ме та фо рич ни чин. У пи та њу је са свим ма те ри јал на ак тив ност. Она из и ску је одре ђе ну вр сту по ве зи ва ња те ла са од ре ђе ном ма ши ном ко ја до би ја ста тус про ду жет ка да тог те ла, у од ре ђе ном про сто ру и вре ме ну. На чин на ко ји ди ги тал не си сте ме пре по зна је мо као из во ђаче отва ра број не мо гућ но сти за ана ли зу ком плек сног од носа из ме ђу чо ве ка и ма ши не у сми слу ан тро по мор фи зма. У да на шње вре ме наш сва ко днев ни жи вот је по стао све ви ше по ве зан са ки бер-тех но ло ги јом и ки бер-прост ором, а уре ђаје ко је ко ри сти мо да би смо му при сту пи ли до жи вља ва мо не са мо као про ду жет ке на шег те ла већ и ума, па и лич не и ко лек тив не ме мо ри је. Пер со на ли за ци јом ком пју те ра, памет них те ле фо на, та бле та и ра зних дру гих но си вих техно ло ги ја до шли смо до тач ке ка да ви ше не ко ри сти мо техно ло ги ју са мо да би смо ко му ни ци ра ли јед ни са дру ги ма већ, исто вре ме но ко му ни ци ра мо и са са мим тех но ло ги ја ма. Шта ви ше и тех но ло шки ала ра ти ко му ни ци ра ју ме ђу со бом. Софт ве ри ко ји нам се вер бал но обра ћа ју, као што је на пример Си ри на по пу лар ном Ај фо ну, учи ни ли су ко му ни ка цију са ма ши ном очи глед ни јом, иа ко је она већ би ла при сут на и у пи са ној тек сту ал ној ко му ни ка ци ји. Ка ква се ин тер ак ци ја де ша ва ка да пи там не што свој па мет ни те ле фон, од но сно му тра жим ин фор ма ци ју и он ми од го во ри? Или ка да ком пјутер ме ни по ста ви пи тање (на при мер да ли при хва там те и те усло ве ко ри шће ња) и ја му од го во рим. У ова квим јед ностав ним ак ци ја ма ма ши на ма се до де љу је споспбност да воде раз го вор, од но сно ма ши на са ко јом ко му ни ци рам по ста је ан тро по морф на. По гле дај мо са мо ре чи ко је се ко ри сте ка да се опи су ју уре ђа ји ко ји се же ле пред ста ви ти као ква ли тет ни, до бро ди зај ни ра ни и са мим тим по жељ ни: они су па мет ни, ин ту и тив ни, ре спон зив ни, при ја тељ ски на стро је ни пре ма ко риснику (user fri endly), лич ни, со фи сти ци ра ни, они има ју пам ће ње (me mory) и до ла зе у ге не ра ци ја ма. Сви ови атри бути ујед но и при пи су ју и де ле ги ра ју људске ка рак те ри сти ке тех но ло ги ја ма ко је су по ста ле на ши ан тро по морф ни про дужет ци. Већ ка сних де ве де се тих и ра них две хи ља ди тих, експе ри мен тал но је по ка за но да љу ди има ју тен ден ци ју да компју те ри ма при пи су ју осо би не лич но сти укљу чу ју ћи ши рок спек тар дру штве них до го во ра. 25 Пре ма Не су и Лиу (Cli ford 25 Nass, C. and Lee, K. M. (2001) Do es com pu ter Synthe si zed spe ech ma nifest per so na lity? Ex pe ri men tal tests of re cog ni tion, si mi la rity-at trac tion and con si stency- at trac tion, Jo ur nal of Ex pe ri men tal Psycho logy 7(3), Was hington DC: Ame ri can Psycho lo gi cal As so ci a tion, p

18 Nass, Kwan Min Lee), ис тра жи ва ња ин тер ак ци је из ме ђу људи и ком пју те ра у по гле ду си сте ма ко ји под ра зу ме ва ју текст и го вор (text-to-spe ech TTS) по ка за ла су да љу ди ре а гу ју на ху ма не ка рак те ри сти ке у ма шин ски син те ти са ном гла су чак и ка да је у пи та њу не са вр ше на си му ла ци ја код ко је је са свим очу глед но да је у пи та њу ве штач ки ге не ри сан глас: Иа ко зн амо да ком пју те ри не ма ју лич ност у би ло ком ху мани стич ком сми слу, и упр кос кон фрон та ци ји са кон стант ним под сет ни ци ма да глас ни је био људ ски, љу ди су у да ље изра жа ва ли ста во ве спрам при вла че ња на осно ву слич но сти и при вла че ња на осно ву кон зи стент но сти. 26 Ем пи риј ска ис тра жи ва ња су по ка за ла да је људ ски од го вор на ком пју те ре су штин ски со ци ја лан љу ди су ре а го ва ли као да су ко му ни ци ра ли са ствар ним осо ба ма. Та ко су им се ви ше сви ђа ли ком пју те ри ко ји су по ка зи ва ли осо би не лично сти слич не њи хо вим (на при мер ин ро вер тан или екс тровер тан), и оче ки ва ли су кон зи стент ност из ме ђу ко му ни цира ног ма те ри ја ла и лич но сти ком пју те ра. Сма трам да ова са зна ња има ју број не им пли ка ци је за проблем ком пју те ра као пер фор ме ра. Ако су ком пју те ри друштве ни ак те ри, они та ко ђе мо гу по ста ти и по зо ри шни ак тери осно сно из во ђа чи, као што смо ви де ли у при ме ру предста ве Ха ло, хеј здра во!. У тер ми ни ма ан тро по мор фи зма, по ста вља се пи та ње ко, или шта је пер фор мативни су бјект у тех но ло шки умре же ном све ту? Чо век или ма ши на? Да нас љу ди по се жу са раз ли чи тим ком пју тер ским тех но ло ги ја ма у по тра зи за из во ђе њем у ком ће уче ство ва ти. Љу ди из во де у ма ши на ма, са ма ши на ма и уз по моћ ма ши на. Са дру ге стране, све сти тех но ло ги ју на пу ко сред ство, још јед ну алат ку за раз ли чи те из во ђач ке ак тив но сти љу ди, би ло би не смо трено и не тач но. Узми мо за при мер СИМ кар ти цу за мо бил ни те ле фон. Ко очи та ва по дат ке са СИМ кар ти це? Ве ро ват но нијед но људ ско би ће не мо же да их про чи та ди рект но, али мно ге ма ши не мо гу. Ка да је при кљу че на у мо бил ни те лефон, та блет ра чу нар или не ки од број них ти по ва чи та ча карти це, СИМ кар ти ца омо гу ћа ва про це су и ра ње по да та ка као што су бро је ви те ле фо на, ли сте по зи ва, ин фор ма ци је о мрежи, про пу ште ним по зи ви ма, гла сов ним и СМС по ру ка ма итд. као и о тех но ло шким пер фор ман са ма ма ши не са ко јом ко му ни ци ра. Реч пер фор ман се, ко ја је у на шем је зи ку поче ла уо би ча је но да се ко ри сти за тех нич ке спе ци фи ка ци је од ре ђе них про из во да ди рект но је из ве де на из ен гле ске речи performance са истом упо тре бом. Ка да го во ри мо о перфор ман са ма ау то мо би ла, ком пју те ра или ди ги тал не ка ме ре, 26 Исто, стр