ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ

Transcription

1 Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI /kultura C УДК 7.01:[911.3:94(497.16) 7.01 Брајовић С. прегледни рад ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ СТУ ДИ ЈА О МЕ ТО ДИ У ДЕ ЛУ СА ШЕ БРА ЈО ВИЋ Са же так: Циљ ра да је ана ли за фе но ме на ге о гра фи је у де лу Са ше Бра јо вић. Два основ на по ста вље на пи та ња је су да ли у сту ди ја ма бе о град ске исто ри чар ке умет но сти по све ће ним кул ту Бо го ро дице Ма ри је у Бо ки Ко тор ској, пре вас ход но у мо но гра фи ја ма Го спа од Шкр пје ла (2000) и У Бо го ро ди чи ном вр ту (2006), по сто је еле мен ти ко ји ука зу ју на при су ство ге о гра фи је умет но сти (шире ње и пу та ње умет нич ких фор ми у про сто ру, од нос умет нич ких цен та ра и њи хо ве пе ри фе ри је, прав ци кре та ња умет ни ка, опис умет нич ке то по гра фи је, до ступ ност и при ро да ма те ри ја ла потреб них за умет нич ку об ра ду) и ка ква је ло ги ка ге о граф ског дискур са уну тар на ве де ног исто ри о граф ског по ду хва та у од но су на до са да две глав не утвр ђе не те о ри је (ге о граф ски де тер ми ни зам и ге о граф ски по си би ли зам). Кључ не ре чи: Са ша Бра јо вић, Бо ка Ко тор ска, ге о гра фи ја уметно сти, ге о граф ски по си би ли зам У де лу исто ри ча ра умет но сти на ла зи се пре ћу тан ге о графски дис курс. Он је као та кав углав ном оста јао те о риј ски нете ма ти зо ван. На кнад но раз ма тра ње ње го вог при су ства унутар по ља исто ри је умет но сти мо же убу ду ће да про ду би снагу и ефи ка сност ове исто риј ске ди сци пли не. Од Мон те скјеа (Mon te squ i eu) до Ви дал де ла Бла ша (Paul Vi dal de La Blache), од ге о граф ског де тер ми ни зма до ге о граф ског по си би лизма, од нос из ме ђу ге о гра фи је и исто ри је је тр пео раз ли чи те про ме не кроз вре ме. 1 Мре жа тог од но са ни је јед но став на у сво јој фор ма ци ји, а оно што је из ве сно је сте да тај про блем да нас ни је из гу био на бит но сти. 1 О по ре клу и ге не зи два основ на прав ца у исто ри ји европ ске кул тур ноге о граф ске ми сли, де тер ми ни зма и по си би ли зма, по гле да ти: Cla val, P. (1985) Ca u sa lité et géograp hie, Espa ce géograp hi que 14, no. 2, р

2 И не је ди но да ге о граф ски фе но мен уну тар исто риј ског дискур са че сто про ла зи не ви дљив, и по сле дич но мо гућ но сти ко је отва ра све де не на ми ни мум, од ла зи се до тле да се дога ђа оно што Ален Беј кер (Alan Ba ker) у де лу Ге о гра фи ја и исто ри ја озна ча ва као ди сци пли нар ни апарт хејд 2. Ко ристе ћи дру ги сли ко ви ти из раз, као што је феуд, али са истом по ру ком, прет ход но је Ми ло рад Ва со вић ука зао у ко ли кој ме ри су исто ри ја и ге о гра фи ја на сло ње не јед на на дру гу чи ње ни цом да су про стор и вре ме нео дво ји ви, да су се вели ка друш тве на зби ва ња од ви ја ла у од ре ђе ним вре мен ским и про стор ним окви ри ма, но си ла њи хо ва нај бит ни ја обе лежја а ути ски ва ла и сво ја у тај исти про стор и у то исто вре ме, сра змер но сна зи и ду жи ни тра ја ња. 3 Ди сци пли на у ко јој се ме ђу за ви сност ге о гра фи је и исто ри је нај ја сни је очи ту је јесте не сум њи во исто риј ска ге о гра фи ја, у окви ру ко је се изглед од ре ђе ног ге о граф ског про сто ра да је у ди ја хро ниј ској пер спек ти ви, од но сно по сма тра у исто риј ским од но си ма и ње го вим пре о бра жа ји ма. 4 Ме ђу соб но на до пу ња ва ње дис кур са исто ри је и ге о гра фи је ипак ни је исто што и њи хо ва без о блич на из ме ша ност, где обе гу бе сво ју бит. Гра ни ца ко ја се по ста вља из ме ђу ове две ди сци пли не ко ли ко ну жна, то ли ко је и ап стракт на. Чи сто та ка ко јој се стре ми у њи хо вом раз два ја њу не мо же би ти апсо лут на, јер по сто ји ствар на из у кр шта ност што у по гле ду пред ме та ко ји ма се ба ве, што у по гле ду тер ми на ко ји ма се слу же. Исто ри о гра фи ја 20. и на по чет ку 21. ве ка, или ба рем је дан њен део, све до чи упра во о од луч ном на пу шта њу не гатив не тра ди ци је њи хо вог стро гог одва ја ња и она све ин тензив ни је и ни ве ли са ни јим при сту пом укљу чу је ге о граф ску про бле ма ти ку у оквир сво јих ис тра жи ва ња. Иа ко је још ан тич ке грч ке ау то ре за ни ма ла ве за из ме ђу људ ских за јед ни ца и њи хо вог окру же ња, тек су, од епохе ренесансе, европ ски пи сци мо дер ног до ба по че ли да по свећу ју ве ћу па жњу пи та њу при род ног ам би јен та и при род них усло ва. Сло же ност про бле ма ме ђу за ви сно сти исто риј ских до га ђа ња и ге о граф ског фак то ра кул ми ни ра ла је то ком пр ве по ло ви не 20. ве ка и на ста ви ла је до да нас да за о ку пља истори ча ре и ге о гра фе. 5 На том тра гу тре ба по сма тра ти и де ло 2 Ba ker, A. (2003) Ge o graphy and Hi story: Brid ging the Di vi de, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, р Va so vić, M. (1971) Isto ri ja i ge o gra fi ja, Tre ći pro gram: Ra dio Be o grad 3, br. 2, str Исто, стр Бо жић, С. Пред го вор, у: Ге о гра фи ја и исто ри ја: су сре ти и про жи ма ња / Hi story and Ge o graphy: Me e tings and Permeations, уредила Бо жић, С. 134

3 Са ше Бра јо вић. 6 По што је исто ри ја умет но сти пре вас ходно исто риј ска ди сци пли на, раз ма тра ње ге о граф ске про блема ти ке са њом у ве зи мо ра се на чел но те ме љи ти на од но су исто ри је и ге о гра фи је. Због то га тре ба на кнад но те ма ти зо ва ти и ра сло ји ти пи та ње ге о граф ског дис кур са код Са ше Бра јо вић, да би се ви де ло ка ква је ње го ва ло ги ка и ка кве су осно ве на ко ји ма се он засни ва. Кон крет но, да кле, јед на од ре ђе на гру па тек сто ва бео град ске исто ри чар ке умет но сти на ла же та кву вр сту раз матра ња. Шта ви ше, про ми шља ње од но са из ме ђу ге о гра фи је и исто ри је је сте је дан од ма ги страл них пра ва ца ми сли Са ше Бра јо вић. Пре ма то ме, основ но пи та ње ће би ти да ли се у окви ру ње них сту ди ја по све ће них кул ту Бо го ро ди це Ма ри је у Бо ки Ко тор ској је ди но ра ди о од лу чу ју ћем при су ству гео граф ског дис кур са уну тар исто риј ског или мо жда у њи ма по сто ји и на зна ка за кон сти ту ци ју ге о гра фи је умет но сти. Са ша Бра јо вић од мах на по чет ку сту ди је У Бо го ро ди чи ном в р ту, свог глав ног де ла по све ће ног на ве де ној те ма ти ци, на ме сту где обра зла же ме то до ло шка по ла зи шта екс пли цит но на во ди да је њен циљ исто ри за ци ја фе но ме на умет но сти и сме шта ње матeријала уну тар од ре ђе ног исто риј ског оквира 7. Ипак, за цр та ни пра вац ни је ис кљу чио оста ле, на против. Он оста је глав ни, али ка ко ау тор ка од мах по том наво ди при то ме су при ме њи ва ни и ре зул та ти раз ли чи тих срод них на у ка и ди сци пли на. У на став ку је на ве де на антро по ло ги ја, али оно што је по себ но ин те ре сант но је сте да на том ме сту ни је из ри чи то на ве де на и ге о гра фи ја. У сва ком слу ча ју, Са ши Бра јо вић је под јед на ко ста ло да њена ана ли за због пре ци зно сти и ана ли тич но сти про у ча ва ња, ко ли ко год је то мо гу ће, бу де огра ни че на и те ри то ри јал но и хро но ло шки. Ге о граф ски оквир ње ног ис тра жи ва ња је Бо ка (2014), Бе о град: Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ/ Ин сти тут за но ви ју исто ри ју Ср би је / Ин сти тут за сла ви сти ку РАН, стр Са ша Бра јо вић, про фе сор ка Фи ло зоф ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду, до са да је по све ти ла ве ћи број зна чај них сту ди ја про у ча вању исто ри је ви зу ел них умет но сти и кул ту ре Бо ке Ко тор ске у до ба ра не мо дер не и укуп но је сво јим до са да шњим ра дом бит но до при не ла ис тражи ва њу кул тур не исто ри је ју жног де ла ис точ не оба ле Ја дра на. У окви ру на ве де не гру пе тек сто ва на ла зи се је згро по став ки Са ше Бра јо вић у вези са фе но ме ном ре ла ци је из ме ђу ге о граф ског кон тек ста и дру штве них фор ма ци ја, пре све га у мо но гра фи ја ма: Go spa od Škr pje la: ma ri jan ski ciklus sli ka (2000); и у: U Bo go ro di či nom vr tu. Bo go ro di ca i Bo ka Ko tor ska: ba rok na po bo žnost za pad nog hriš ćan stva (2006). 7 Bra jo vić, S. (2006) U Bo go ro di či nom vr tu. Bo go ro di ca i Bo ka Ko tor ska: barok na po bo žnost za pad nog hriš ćan stva, Be o grad: Pla to, str

4 Ко тор ска, а исто риј ски пре вас ход но епо ха ба ро ка. 8 Упр кос то ме што по ла зи од исто ри је као по ста вље ног предметноме тод ског окви ра из ко га де лу је, од мах се уо ча ва да је у одно су на на зна че ну те му не мо гу ће из бе ћи ге о граф ску про блема ти ку. Већ чи стим уви дом у са крал ну то по гра фи ју За ли ва и ње ним опи сом по ста је са свим еви дент на сле де ћа чи ње ница: Об лик Бо ке де тер ми ни сао је ње ну це ло куп ну са крал ну струк ту ру. 9 Пре ма то ме, иа ко се при мар но ра ди о исто ри ограф ској пер спек ти ви, по ста вље ни пред мет не дво сми сле но зах те ва узи ма ње у об зир ге о граф ског про бле ма. Ме ђу тим, то узи ма ње у об зир не зна чи да он до би ја тек не бит но место. Упра во су прот но, про блем ге о гра фи је је нео дво јив од по ме ну тог пред ме та, јер је упи сан у ње га. У члан ку Култ Бо го ро ди це као фо кус са крал не то по гра фије гра да Пе ра ста и Бо ко ко тор ског за ли ва, об ја вље ном након мо но гра фи је У Бо го ро ди чи ном вр ту, по твр ђе на је те за о не раз лу чи во сти раз во ја на зна че ног кон крет ног исто риј ског про це са од осо бе ног ге о граф ског ам би јен та у ко ме је спрово ђен. 10 У ње му је из но ва из вр ше на ре кон струк ци ја на станка и об ли ко ва ња про јек та пре тва ра ња јед ног осо бе ног ге ограф ског про сто ра у за се бан кул тур ни ен ти тет. На по чет ку тог члан ка дат је опис струк ту ре и из гле да За ли ва и ука за но је на ње го ву сце нич ну ле по ту. При то ме је ис так ну то да је ње го ва при ро да ну ди ла од го ва ра ју ћу ре то рич ку осно ву за ре а ли за ци ју иде је о Бо го ро ди чи ном кра љев ству. На кон овог по чет ног мо мен та у ко ме је оцр та на ге о ре то ри ка сце но графи је Бо ке Ко тор ске, ко ја је омо гу ћи ла и обез бе ди ла план оства ри ва ња на ве де не за ми сли, у дру гом ко ра ку, да кле, наве де но је да се Бо ка, под у прта вр ли ном сво је стру ктуре, у ин тер ва лу из ме ђу кра ја 14. и 18. ве ка за слу гом сво јих жи те ља по ступ но али од луч но кон сти ту и са ла као Бо го роди чин врт на зе мљи: Из ван ред на мор фо ло ги ја За ли ва чини ла се иде ал но по де сном за циљ ства ра ња Бо го ро ди чиног зе маљског вр та У мо но гра фи ји Go spa od Škr pje la упо тре бље на је син таг ма барокна Бока, чи ме је кроз улан ча ва ње ге о граф ске и исто риј ске тер ми но ло ги је на ефек тан на чин озна че на је дин стве на ге о и сто риј ска це ли на као централ ни пред мет ис тра жи ва ња. По гле да ти: Bra jo vić, S. (2000) Go spa od Škrpje la: ma ri jan ski ci klus sli ka, Pe rast: Go spa od Škr pje la, str. 6. и Bra jo vić S. U Bo go ro di či nom vr tu, str Bra jo vić, S. (2013) The Cult of the Vir gin as the Fo cus of Sac ral To po graphy of the City of Pe rast and the Bay of Ko tor, у: Про сто ри пам ће ња / Spa ces of Me mory, Ка ди је вић, А. и По па дић, М. (ур.), том 1, Бе о град: Фи ло зоф ски фа кул тет, стр , на ро чи то стр , Исто, стр

5 Је дин стве ност ге о граф ског про сто ра Бо ке Ко тор ске као битног чи ни о ца за раз вој и из град њу мре же ма ри јан ских објека та уну тар ње га по том је из но ва апо стро фи ра на у члан ку Ма ри јан ска по бо жност као вер ски и об је ди ња ва ју ћи систем у Бо ко ко тор ском за ли ву у ра но мо дер ном пе ри о ду. 12 Де ло ва њем умет ни ка, од скулп то ра до ар хи те ка та, тих немих те о ло га (the o lo gi mu to li) ко ји су ства ра ли и по ди за ли објек те по све ће не ма ри јан ском кул ту, на кра ју се из ме нио и уку пан фи зич ки из глед За ли ва. При су ство и ло ги ка ге о граф ског дис кур са код Са ше Бра јовић ће уско ро би ти де таљ ни је ис пи ти ва ни, али да ли се унутар ње ног де ла мо же го во ри ти и о ге о гра фи ји умет но сти? Пи та ње је у то ме да ли се тек ра ди о при су ству ге о граф ског дис кур са уну тар исто риј ског или се за пра во код ње ја вља ју и обри си ове ди сци пли не. Оно што се мо же ре ћи је сте да у делу Са ше Бра јо вић по сто ји на зна ка за кон сти ту ци ју гео гра фи је умет но сти. На кнад ном ре ак ти ва ци јом од ре ђе них сло је ва тек сто ва бе о град ске исто ри чар ке умет но сти оцр тава ње осно ва ове ди сци пли не у њи ма из гле да обе ћа ва ју ће. Ме ђу тим, још се не мо же ре ћи да се ту ра ди о ге о гра фи ји умет но сти као јед ној из гра ђе ној и ау то ном ној ди сци плини, али се ње ни пред ме ти и ме тода про на ла зе на бит ним местима. Је дан од основ них и нај бит ни јих пред ме та ге о гра фи је уметно сти је сте фе но мен ши ре ња и кре та ња умет нич ких фор ми у про сто ру. Са ша Бра јо вић про ми шља овај про блем ба рем у два мо мен та. Нај пре ка да ис тра жу је мо гу ћи узор за про грам сли кар ства Го спе од Шкр пје ла, где твр ди да је њен ме це на Ан дри ја Зма је вић до нео ли ков не пред ло шке за ње га из Рима. 13 Та кви пред ло шци су се на гла ша ва ау тор ка пре носи ли из овог гра да целом Европом. Дру ги мо ме нат је онај где тра га за по ре клом мо де ла ко ји је по слу жио за сли ка ње ико не Го спе од Шкр пје ла. Њен за кљу чак је да је у пи та њу грч ки из вор. 14 Мо дел ико на у сти лу al la gre ca ши рио се од ис то ка ка за па ду, то јест бројне копије биле су разношене по црквама Византије, Русије, Италије, Србије... и околност да је ова кав тип ико не на стао по ло ви ном 15. ве ка у Боки уоп ште не тре ба да чу ди. 12 Bra jo vić, S. (2015) Ma rian Pi ety as De vo ti o nal and In te gra ti ve System in the Bay of Ko tor in the Early Mo dern Pe riod, in: Beyond the Adri a tic Sea: A Plu ra lity of Iden ti ti es and Flo a ting Bor ders in Vi sual Cul tu re, ed. Bra jo vić, S. No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing, р Bra jo vić, S. Go spa od Škr pje la, str Bra jo vić, S. U Bo go ro di či nom vr tu, str

6 У ве зи са прет ход ним раз ма тра њем је сте и сле де ћи предмет, а то је од нос из ме ђу умет нич ких цен та ра и њи хо ве пери фе ри је. Са ши Бра јо вић је ста ло да ис так не зна чај ко ји су има ли ве ли ки цен три европ ске умет но сти за оста так конти нен та. За умет ност Бо ке Ко тор ске ба рок не епо хе, то су били Ве не ци ја и Рим. Ка ко је овај за лив при па дао граничним подручјима њи хо вог ути ца ја, умет ник ко ји је ту ра дио морао је да бу де од из во риш та умет но сти изо ло ван 15. Та ситу а ци ја се ре флек то ва ла на раз ли чи те на чи не. Уда ље ност од од ре ђе ног умет нич ког из во ра зна чи ла је у из ве сном сми слу сла бље ње сна ге умет нич ког из ра за, или ба рем ње го во мења ње. Оно што та ко ђе чи ни пред мет ове ди сци пли не је сте мар кира ње прав ца кре та ња умет никā. Пре ма то ме, ње на те ма ни је је ди но ши ре ње умет нич ких фор ми у про сто ру, не го и пра ћење фи зич ког кре та ња умет ни ка ко ји ме ња ју сво ју сре ди ну и са со бом до но се и од но се раз ли чи те иде је. Про ме на њи хо вог пре би ва ли шта мо гла је да има раз ли чи те раз ло ге, по пут наруџ би на на дру гим ме сти ма или сти ца ња умет нич ког зна ња и овла да ва ња тех ни ком. Као при мер од ла ска из Бо ке Са ша Бра јо вић на во ди да је сли кар Ло вро До бри че вић због образо ва ња бо ра вио од ре ђе но вре ме у Ве не ци ји. 16 Као при мер до ла ска у Бо ку ис ти че скулп то ра Фран че ска Пен са Ка бјан ку (Fran ce sco Pen so Ca bi an ca) ко ји је, са да обр ну то, али истом тра сом, из Ве не ци је до шао у Ко тор, ра дио из весно вре ме у овом граду и из ра ђи вао де ла оста вља ју ћи ва жан траг. 17 Сле де ћи при сут ни еле ме нат ге о граф ско-умет нич ког проми шља ња је сте опис умет нич ке то по гра фи је. То по граф ски опис као та кав ви ше ста вља ак це нат на те ри то ри јал но не го на хро но ло шко је дин ство од ре ђе не гру пе умет нич ких објека та. У слу ча ју по ста вље ног пред ме та ис тра жи ва ња ко ји је пре вас ход но са крал не при ро де, Са ша Бра јо вић са раз ло гом уо ча ва да је пре све га уло га Бо го ро ди чи них цр ка ва и ико на би ла пре суд на у фор ми ра њу са крал не то по гра фи је гра дова и на се ља Бо ке, као и За ли ва у це ли ни 18. Од ула за у Боку Ко тор ску и цр кве Св. Ма ри је од Жа њи ца на Ма му ли, па све до Го спе од Ми ло сти на исто и ме ном остр ву, на ла зе се рас по ре ђе на ма ри јан ска све ти ли шта и то на нај зна чај ни јим и нај леп шим стра те шким тач ка ма За ли ва. Тре ба до да ти да 15 Bra jo vić, S. Go spa od Škr pje la, str Bra jo vić, S. U Bo go ro di či nom vr tu, str Исто, стр Исто, стр. 58. По гле да ти и: Bra jo vić, S., The Cult of the Vir gin as the Fo cus of Sac ral To po graphy of the City of Pe rast and the Bay of Ko tor, р. 56. и: Bra jo vić, S. Ma rian Pi ety as De vo ti o nal and In te gra ti ve System in the Bay of Ko tor in the Early Mo dern Pe riod, р

7 су у књи зи У Бо го ро ди чи ном вр ту при ло же не ге о граф ске кар те са об ле же ним нај ва жни јим ма ри јан ским хра мо ви ма, сликама и скулп ту ра ма на да том про сто ру. У од но су на под руч је фи зич ке ге о гра фи је, је дан од пред ме та ге о гра фи је умет но сти је сте и про блем ма те ри ја ла по треб ног за из ра ду умет нич ких де ла. Ин те рес се ти че ње го ве до ступно сти и тран спор та. Ту се узи ма у об зир ге о ло шка струк ту ра тла у ње го вој по год но сти за екс пло а та ци ју ма те ри ја ла ко ји слу жи за умет нич ку об ра ду. 19 Са ша Бра јо вић у сво јим тексто ви ма тре ти ра и овај пред мет, и то ка да на гла ша ва да је за из ра ду фа са да град ских ку ћа Пе ра ста ко ри шћен мер мер са остр ва Вр ник код Кор чу ле 20, или да је ол тар у цр кви Го спа од Шкр пје ла на пра вљен од мер ме ра из Ка ра ре у То ска ни. 21 Ако у де лу Са ше Бра јо вић по сто је осно ве за кон сти ту ци ју ге о гра фи је умет но сти, и ако, ши ре го во ре ћи, ње но ис тра жива ње ну жно мо ра да са др жи на гла ше но при су ство ге о графске про бле ма ти ке, тре ба од ре ди ти ка ква је су штин ски приро да ге о граф ског дис кур са у окви ру ње не ми сли. Пре све га, ње ну по зи ци ју тре ба упо ре ди ти са јед ном чвр сто утвр ђе ном те о ри јом ве за ном за ову те му. Ге о граф ски де тер ми ни зам је те о ри ја ко ја чо ве ку да је па сивно ме сто у од но су на об ли ко ва ње вла сти тих тво ре ви на. Среди ште је пре ме ште но на де ло ва ње тзв. спо ља шњих си ла, ко је у знат ној ме ри усло вља ва ју на чин ње го вог би ти са ња. Оне су че сто ја че од чо ве ко ве уну тра шње мо гућ но сти да пот чи ни се би за те че не ге о граф ске да то сти у ко ји ма се нала зи. Оно што он пр вен стве но мо же да ра ди је сте да им се по сле дич но по ко ра ва. Од ри ца ње ак тив не уло ге чо ве ку ни је ни шта дру го не го ис ти ца ње бит но сти зе мље (би ло те ре на, би ло под не бља), ко ја пре суд но од ре ђу је жи вот раз ли чи тих дру штве них за јед ни ца у ње го вим об ли ци ма. Парадигматична фор му ла ци ја тог на че ла на ла зи се код Монте скјеа у де лу О ду ху за ко на. У овој књи зи, ко ја је то ли ко ути ца ла на ин те лек ту ал ни раз вој Евро пе од 18. ве ка до данас, из ри чи то се твр ди да оно што од луч но од ре ђу је при роду људ ских за јед ни ца је су физички узроци (ca u ses physiqu es). Од свих њих нај сна жни ји ути цај има под не бље (climat). Већ је зна ко ви та чи ње ни ца да је фе но ме ну под не бља по све ћен зна ча јан про стор књи ге (од XIV до XIX по гла вља). 19 О бит но сти уо ча ва ња од но са из ме ђу ка ме на и ма те ри јал них из ра за циви ли за ци је (као што су умет нич ка де ла) на раз ма тра ном про сто ру по гледа ти: Vi dal de la Blac he, P. (1922) Prin ci pes de géograp hie hu ma i ne, Pa ris: Ar mand Co lin, pр Bra jo vić, S. Go spa od Škr pje la, str. 23. и Упо ре ди ти: Исто, стр. 57. и Bra jo vić, S. U Bo go ro di či nom vr tu, str

8 Ме ђу тим, по ред пр вих, по сто је и морални узроци (causes mo ra les), као што су ве ра, об лик вла сти, на ви ке и оби ча ји, и они тре ба да по ни ште или ба рем убла же њи хо ве по сле дице. Иа ко не ма ју под јед на ку учинковитост, у ме ђу соб ној испре пле та но сти они тво ре оно што Мон те скје на зи ва општи дух од ре ђе не за јед ни це. 22 Те о ри ја ге о граф ског де тер ми ни зма, у спе ци фич ном об ли ку ја сно оцр та на код Мон те скјеа, до ла зи ће по сте пе но у кри зу и је дан пра вац ге о граф ске ми сли ко ја се ба ви овом про блема ти ком, géograp hie hu ma i ne, по чет ком 20. ве ка пот пу но ће је од ба ци ти. Дру ги пра вац ће, на про тив, у при бли жно исто вре ме на ста ви ти да је сле ди, а ра ди се о An thro po ge o grap hie. Де тер ми ни стич ка те о ри ја, ко ју су, на тра гу Кар ла Ри те ра (Carl Rit ter), за сту па ли пред став ни ци An thro po ge o grap hie, по пут Фри дри ха Ра це ла (Fri e drich Rat zel), на и шла је на ра ди кал ну кри ти ку за ступ ни ка те за géograp hie hu ma i ne. 23 Ли сјен Фе вр (Lu cien Feb vre) је, по ла зе ћи од ста во ва По ла Ви да ла де ла Бла ша, устао про тив на че ла ме ха ни ци зма и ло ги ке при род не за ко ни то сти, ко ји су ка рак те ри са ли ан тропо ге о граф ски при ступ про бле му од но са из ме ђу исто риј ских про це са и при род ног ам би јен та њи хо вог од ви ја ња. Уме сто јед но стра ног ути ца ја ге о граф ских ти хих сна га, ко ји би у ду ху фа та ли зма, од но сно ап со лу ти зо ва њем ге о граф ског фак то ра, при ро да вр ши ла над чо ве ко вом суд би ном, пред ложен је мо дел ко ји се за сни ва на ре ци проч ном од но су из ме ђу чо ве ка и ње го ве при род не сре ди не. Пре ма то ме, код за ступни ка ова квог те о риј ског ми шље ња на пу штена је ме тода антро по ге о гра фи је по ко јој се од ре ђе ни ге о граф ски фак то ри, као што је тле, по сма тра ју као за на век ство ре не кон стан те ко је го то во да не под ле жу ре ци проч но сти деј ства и не ме њају свој из глед или уло гу пре ма раз вит ку са мог друш тва. 24 Упра во због трај но сти и ути цај но сти те о ри је де тер ми ни зма по во дом од но са из ме ђу исто риј ских зби ва ња и ге о граф ског фак то ра, тре ба ло би, да кле, ви де ти у ка квој ре ла ци ји са њеним по ла зи шти ма сто је раз ма тра ња бе о град ске исто ри чар ке умет но сти. Оно што одва ја Са шу Бра јо вић од при сту па Мон те скјеа, и ге не рал но тог прав ца ми шље ња, је сте то што она у од но су ге о гра фи је и исто ри је не те жи да се осла ња на оп ште зако не и на че ла. Уме сто то га, она се, на про тив, фо ку си ра на 22 Mon te skje (1989) O du hu za ko na, tom I, prev. Mi mi ca, A. Be o grad: Fi lip Viš njić, str Sa mar džić, R. (1971) Isto ri ja i pri rod na sre di na, Tre ći pro gram br. 2, Beograd: RTS Radio Beograd 3, str Исто, стр

9 опи сива ње фе но ме на по себ ног и је дин стве ног слу ча ја. То је бит на раз ли ка. Исто та ко, те о ри ја ге о граф ског де тер мини зма је она ко ја се при ме њу је на ве ли ке про сто ре, као што су чи та ви де ло ви кон ти не на та и огром не обла сти. Ме ђу тим, пред мет ин те ре со ва ња бе о град ске исто ри чар ке умет но сти је јед но кон крет но ме сто и не то ли ко фи зич ки ве ли ки простор. Са ша Бра јо вић по сма тра од ре ђе ни исто риј ски фе но мен на јед ном по себ ном ге о граф ском ме сту, то јест јед ну кон кретну ге о и сто риј ску це ли ну. Од нос из ме ђу ге о гра фи је и истори је, и по сле дич но исто ри је умет но сти, мо же, пре ма то ме, да се по сма тра на дру га чи ји на чин. Ње га је вр ло пре ци зно фор му ли сао То мас Да Ко ста Ка уф ман (Tho mas Da Co sta Kauf mann) у де лу Ка ге о гра фи ји умет но сти: Ге о граф ска раз ма тра ња умет но сти не мо ра ју ну жно да про из во де оп ште за ко не или на че ла. [...] Пре не го да теже ка оп штим за ко ни ма, она мо гу да се ба ве по себ ним случајевима. 25 Оно што ни је упит но је сте уви де ти да се чо век не мо же посма тра ти одво је но од ге о граф ских да то сти са ко ји ма је на земљи су о чен. Оно што је упит но је сте ка кав је од нос из ме ђу њих. Ако се он не мо же не ги ра ти, тре ба ло би пре и спи та ти ка ква је за пра во ње го ва при ро да у де лу Са ше Бра јо вић. Зато је по треб но про чи та ти још јед ном за ту те му од лу чу ју ћа места на ко ји ма се она ба ви овим про бле мом. С об зи ром да у по ста вље ној ре ла ци ји из ме ђу чо ве ка и ње говог ге о граф ског окру же ња по сто ји од нос ин тер ак ци је, а не јед но стра ног ути ца ја би ло ко је стра не, не мо же се уоп ште го во ри ти о бес ко нач ној сло бо ди ко ју чо век има да оства ри сво је за ми сли, гу бе ћи из ви да окол ност од ко је по ла зи и у ко јој хо ће да се из ра зи, то јест пре пре ке или по год но сти са ко ји ма се ак тив но су о ча ва. Та ко ђе, не ра ди се ни о чи стој не мо гућ но сти, где му, овог пу та услед ње го ве па сив но сти, је ди но оста је да тр пи по сле ди це окру же ња у ко јем се нала зи, пот чи ња ва ју ћи му се, без на чи на да од го во ри на то ста ње. Пре цр та на је ис кљу чи вост и јед ног и дру гог ста ја лишта. Упра во ин си сти ра ње и на де лат но сти чо ве ка и, у исти мах, на окол но сти у ко јој он де лу је чи ни бит ге о граф ског промишља ња Са ше Бра јо вић. Же ле ла сам да је [Боку Которску] при ка жем као це ли ну коју је об ли ко ва ла по све ће ност Бо го ро ди ци, али ко ја је, истовре ме но, сво јом мор фо лош ком струк ту ром и јединственом 25 Da Co sta Ka uf mann, T. (2004) To ward a Ge o graphy of Art, Chi ca go: The Uni ver sity of Chi ca go Press, р

10 ле по том тој ве ри и љу ба ви да ла по себ ност. 26 (кур зив М. Ћ.) У на ве де ном одељ ку бит но је шта је ста вље но на пр во место. У ње му је пр во ис так ну та ак тив ност су бјек та, а то је ње го ва по све ће ност Бо го ро ди ци Ма ри ји. По сле то га је наве де на ге о граф ска струк ту ра За ли ва ко ја је сво јим об ли ком по слу жи ла као иде ал на за ре а ли за ци ју та к вог пла на. Ме ђутим, при лог исто вре ме но ука зу је да се ту ра ди о из ве сној ди ја лек ти ци и да за пра во по сто ји ин тер ак ци ја у оба сме ра. Ле по та и фор ма Бо ке ујед но до при но се оства ри ва њу од ређе не те о ло шко-по ли тич ке иде је. За пра во, ту по сто ји игра ме ђу соб ног на до пу ња ва ња. Про блем је за пра во у пи та њу да ли се од нос из ме ђу чо ве ка и ње го ве ге о граф ске окол но сти за сни ва на мо де лу узрок после ди ца. Пре ма та квој ло ги ци, ге о граф ска окол ност би би ла узрок, а по на ша ње чо ве ка ње го ва по сле ди ца. Пи та ње је да ли се уоп ште та ре ла ци ја за сни ва на на че лу ка у зал но сти или се ра ди о дру гој вр сти од но са. Про чи тај мо још јед но од лучу ју ће ме сто где Са ша Бра јо вић, са тим про бле мом у ве зи, из но си сво је ми шље ње: Фор ми ра ње Бо ке као ме та фо ре Бо го ро ди чи ног кра љев ства био је за јед нич ки на ум и по слан ство ге не ра ци ја уче них и да ле ко ви дих љу ди ко ји су при па да ли ху ма ни стич ким круго ви ма, Ка то лич кој цр кви, ре ли ги о зним ре до ви ма, ла ич ким кон гре га ци ја ма, по мор ским удру же њи ма. Све је то ви шестру ко по др жа ва ла мор фо лош ка струк ту ра За ли ва. 27 (кур зив М. Ћ.) И у овом ци та ту уо ча ва се исти мо дел као у прет ход но наве де ном, чак и не по сред ни је из ра жен. Иден ти чан мо ме нат је ста вљен у пр ви план, а то је де ло ва ње чо ве ка и тек он да, као до пу на тој ак тив но сти, иа ко не ма ње бит на, ге о граф ска сре ди на у окви ру ко је се оства ру ју за ми шље ни ци ље ви. Као што ви ди мо у оба слу ча ја, ге о гра фи ја Бо ко ко тор ског зали ва ни шта не де тер ми ни ше, она јед но став но по др жа ва одређе ни про је кат. Ма ри јин врт на зе мљи, пре ма то ме, из гра ди ла је по свеће ност Бо го ро ди ци, то јест наум и посланство од ре ђених дру штве них кру го ва. Тек на дру гом ме сту, на по ми ње се струк ту ра Бо ке у ње ној ле по ти и спе ци фич но сти. У оба одељ ка ми сао се струк ту ри ше на ова кав на чин и ова квим редо сле дом. Ка ко твр ди Са ша Бра јо вић, по ме ну та иде ја де лом 26 Bra jo vić, S. U Bo go ro di či nom vr tu, str Исто, стр

11 је сте про ис те кла из при род не пре ди спо зи ци је За ли ва. 28 Дру гим де лом ипак ни је, а он је сте глав ни. У ле по ти Бо ке и ње ној ге о граф ској је дин стве но сти ни је упи са на ни ка к ва пред о дре ђе ност да по ста не Ма ри јин врт на зе мљи. У пита њу је јед на мо гућ ност ко ја је исто риј ски ре а ли зо ва на и ништа дру го. Та иде ја ни је мо ра ла ну жно би ти оства ре на. Про ми шља ња Са ше Бра јо вић ула зе у те о ри ју ге о граф ског по си би ли зи ма. Ње не ана ли зе се за сни ва ју на мо де лу подсти цај од го вор (chal len ge re spon se). Те о ри ју ко је се придр жа ва ова ау тор ка Ли сјен Фе вр је ис та као и из ло жио у свом ге о граф ском уво ду у исто ри ју: Ну жно сти, ниг де. Мо гућ но сти, сву да. А чо век, го спо дар мо гућ но сти, од лу чу је о њи хо вом ис ко ри шћа ва њу: то га ставља, пре ма то ме, у пр ви план нео п ход ним пре о кре том: човек, а не ви ше зе мља, ни ути ца ји под не бља, ни од ре ђу ју ћи усло ви ме ста. 29 Ле по та, об лик и кли ма За ли ва пред ста вља ју иза зов за проје кат ње го вог пре тва ра ња у Ма ри јин врт на зе мљи. 30 За и ста, на два за ову про бле ма ти ку кључ на на ве де на ме ста, из ве сно је да Са ша Бра јо вић не сле ди узроч но-по сле дич ни принцип (ca u se e fet) при про ма тра њу по ста вље ног про бле ма. Фор ми ра њу Бо ке Ко тор ске као Бо го ро ди чи ног вр та на земљи при до не ла је ње на мор фо лош ка струк ту ра. То да се она об ли ку је у та кав ду хов ни ен ти тет по др жа ла је ге ограф ска струк ту ра За ли ва. То је гра ни ца до ко је се мо же ићи. 28 Исто, стр Feb vre, L. (1922) La Ter re et l e vo lu tion hu ma i ne: in tro duc tion géograp hique à l hi sto i re, Pa ris: La Re na is san ce du li vre, р Мир ко Гр чић ве зу је те о ри ју по си би ли зма за ан тро по цен трич ки и ху мани стич ки при ступ у на у ци. Исти на, ова кво ви ђе ње је оправ да но с об зиром на то да ге о гра фи ја ни је стрикт но ни при род на ни дру штве на на у ка. Та кав при ступ на ро чи то тре ба ува жи ти ка да се као сре ди шњи пред мет узме про блем од но са из ме ђу чо ве ка и ге о граф ске сре ди не, јер је из та кве по зи ци је не мо гу ће за не ма ри ти мо гућ но сти пр вог у име прин ци па природ не ка у зал но сти. По гле да ти: Гр чић, М. (2011) Гно се о ло шки мо де ли ге о граф ског про у ча ва ња од но са при ро де и дру штва, Гла сник Ге о графског дру штва Ср би је 91, бр. 1, стр

12 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ba ker, A. (2003) Ge o graphy and Hi story: Brid ging the Di vi de, Cambrid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. Бо жић, С. Пред го вор, у: Ге о гра фи ја и исто ри ја: су сре ти и прожи ма ња / Hi story and Ge o graphy: Me e tings and Per me a ti ons, уредила Бо жић, С. (2014), Бе о град: Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ/ Ин сти тут за но ви ју исто ри ју Ср би је / Ин сти тут за сла ви сти ку РАН, стр Bra jo vić, S. (2000) Go spa od Škr pje la: ma ri jan ski ci klus sli ka, Pe rast: Go spa od Škr pje la. Bra jo vić, S. (2006) U Bo go ro di či nom vr tu. Bo go ro di ca i Bo ka Ko torska: ba rok na po bo žnost za pad nog hriš ćan stva, Be o grad: Pla to. Bra jo vić, S. (2013) The Cult of the Vir gin as the Fo cus of Sac ral Topo graphy of the City of Pe rast and the Bay of Ko tor, у: Про сто ри пам ће ња / Spa ces of Me mory, том 1, Ка ди је вић, А. и По па дић, М. (ур.) Бе о град: Фи ло зоф ски фа кул тет, стр Bra jo vić, S. (2015) Ma rian Pi ety as De vo ti o nal and In te gra ti ve System in the Bay of Ko tor in the Early Mo dern Pe riod, in: Beyond the Adri a tic Sea: A Plu ra lity of Iden ti ti es and Flo a ting Bor ders in Vi sual Cul ture, Bra jo vić, S. (ed.), No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing, рр Va so vić, M. (1971) Isto ri ja i ge o gra fi ja, Tre ći pro gram, br. 2, Beograd: RTS Radio Beograd 3, str Vi dal de la Blac he, P. (1922) Prin ci pes de géograp hie hu ma i ne, Pa ris: Ar mand Co lin. Гр чић, М. (2011) Гно се о ло шки мо де ли ге о граф ског про у ча ва ња од но са при ро де и дру штва, Гла сник Ге о граф ског дру штва Ср би је 91, бр. 1, стр Da Co sta Ka uf mann, T. (2004) To ward a Ge o graphy of Art, Chi ca go: The Uni ver sity of Chi ca go Press. Cla val, P. (1985) Ca u sa lité et géograp hie, Espa ce géograp hi que 14, no. 2, рр Mon te skje (1989) O du hu za ko na (prev. A. Mi mi ca), I II, Be o grad: Fi lip Viš njić. Sa mar džić R. (1971) Isto ri ja i pri rod na sre di na, Tre ći pro gram, br. 2, Beograd: RTS Radio Beograd 3 str Feb vre, L. (1922) La Ter re et l e vo lu tion hu ma i ne: in tro duc tion géograp hi que à l hi sto i re, Pa ris: La Re na is san ce du li vre. 144

13 Miloš Ćipranić University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Belgrade GEOGRAPHY AND ART A STUDY OF THE METHOD IN THE WORKS OF SAŠA BRAJOVIĆ Abstract The aim of this paper is to analyse the phenomenon of geography in the works of Saša Brajović. Two parallel issues discussed in the paper are 1) whether in the group of texts dedicated to the cult of Virgin Mary in the Bay of Kotor by an art historian from Belgrade, notably in the monographies Our Lady of the Rocks (2000) and In Mary s Garden (2006), there are elements which point to the presence of a geography of art (dissemination and trajectories of art forms in space, relation between art centres and art peripheries, directions of artists movements, description of artistic topography, availability and nature of materials necessary for art production) and 2) what is the logic of the geographical discourse in the aforementioned historiographical undertaking relating to the two main established theories so far (geographical determinism and geographical possibilism). Key words: Saša Brajović, Bay of Kotor, geography of art, geographical possibilism Снежана Петровић, Јутро окупано окером, оловка, пастел, акрил на папиру, 70 x 100 цм,