КУЛ ТУ РА ИС ХРА НЕ КАО ОСНО ВА ФРА ЗЕ О ЛО ШКОГ ИЗ РА ЖА ВА ЊА СРП СКОГ, ФРАН ЦУ СКОГ И ИТА ЛИ ЈАН СКОГ НА РО ДА ЈОВАНА МАРЧЕТА

Transcription

1 Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за ро ма ни сти ку, Но ви Сад DOI /kultura M УДК : прегледни рад КУЛ ТУ РА ИС ХРА НЕ КАО ОСНО ВА ФРА ЗЕ О ЛО ШКОГ ИЗ РА ЖА ВА ЊА СРП СКОГ, ФРАН ЦУ СКОГ И ИТА ЛИ ЈАН СКОГ НА РО ДА Са же так: Кул ту ра ис хра не не об у хва та са мо на чи не спре ма ња јела и пре храм бе не на ви ке јед ног на ро да, не го од ра жа ва кул ту роло шке вред но сти чо ве ка и об ли ку је ци ви ли за циј ске и исто риј ске то ко ве. Бу ду ћи да су је зик и кул ту ра у не пре кид ној ин тер ак ци ји, те да су фра зе ми је зич ке је ди ни це ко ји ма се из ра жа ва ју раз ли чи ти кул тур ни са др жа ји и ре кон стру и ше сли ка ду ха и кул ту ре јед ног на ро да, оче ки ва но је да хра на, ко ја пред ста вља не из о ста ван елемент чо ве ко ве ван је зич ке ствар но сти, слу жи и као из вор за фразе о ло шко из ра жа ва ње. Пред мет овог ра да су фра зе ми срп ског, фран цу ског и ита ли јан ског је зи ка ко ји са др же ку ли нар ску ком понен ту (нпр. срп. ка ша; фр. bri oc he; ит. mac che ro ni). Циљ ис тражи ва ња је да уста но ви мо ве зу из ме ђу је зи ка и кул ту ре, од но сно да утвр ди мо на ко ји на чин на ци о нал на кул ту ра ути че на фор ми ра ње по за дин ске сли ке ода бра них фра зе ма три је зи ка. Кључ не ре чи: хра на, фра зе ми, на ци о нал на кул ту ра, срп ски је зик, фран цу ски је зик, ита ли јан ски је зик Ре ци ми шта је деш и ре ћи ћу ти ко си. Жан Ан телм Бри ја-са ва рен 146

2 Увод Кул ту ра ис хра не усло вље на је исто риј ским и дру штве ним кон тек сти ма и кул тур ним ути ца ји ма. Ипак, тре ба има ти на уму да она не об у хва та са мо на чи не спре ма ња је ла и прехрам бе не на ви ке јед ног на ро да, не го од ра жа ва кул ту ро лошке вред но сти чо ве ка, об ли ку је ци ви ли за циј ске то ко ве и пред ста вља не за о би ла зан део жи во та сва ког по је дин ца. Знања ко ја се од но се на ис хра ну и при пре му хра не чи не део не ма те ри јал ног кул тур ног на сле ђа јед не за јед ни це. Пред мет на шег ис тра жи ва ња су срп ски, фран цу ски и итали јан ски фра зе ми ко ји са др же ку ли нар ску тер ми но ло ги ју (лек се ме ко је озна ча ва ју на мир ни це, је ла и раз ли чи те прехрам бе не про из во де (нпр. гро жђе, ка ша, сир, хлеб, бри ош)). Гра ђа овог ра да, ко ја је екс цер пи ра на из ви ше јед но је зичних и дво је зич них оп штих и фра зе о ло шких реч ни ка три по сма тра на је зи ка, чи ни део ши рег кор пу са, али смо се у овом ра ду огра ни чи ли на од ре ђе ни број при ме ра ко ји ис казу ју спе ци фич но сти на ци о нал них кул ту ра и на нај бо љи начин при ка зу ју слич но сти и раз ли ке у на чи ну фра зе о ло шког изра жа ва ња го вор ни ка три по сма тра на је зи ка. У овом ра ду под фра зе мом под ра зу ме ва мо уста ље не је зичке је ди ни це ста бил не струк ту ре ко је се са сто је од нај ма ње две ре чи и има ју је дин стве но и ста бил но зна че ње ко је се не може из ве сти из зна че ња сва ке ре чи по на о соб. Циљ ис тра жи ва ња је да уста но ви мо ве зу из ме ђу је зи ка и кул ту ре, од но сно да утвр ди мо на ко ји на чин на ци о нал на кул ту ра ути че на фор ми ра ње по за дин ске сли ке ода бра них фра зе ма три је зи ка. Ана ли зом ода бра них кул ту ро ло шки обе ле же них фра зе ма ис тра жи ће мо је зич ку сли ку све та говор ни ка ових је зи ка и утвр ди ти у ко јој ме ри се под ути ца јем на ци о нал них кул ту ра фра зе о ло шко из ра жа ва ње три на рода раз ли ку је, а у ко јој ме ри го вор ни ци по сма тра них је зи ка имају сли чан по глед на свет. Је зик као пре но си лац кул тур них са др жа ја Чо век пу тем је зи ка ис ка зу је сво ја ис ку ства и осли ка ва свет ко ји га окру жу је. Ка ко Бу гар ски ис ти че, 1 jезик не предста вља изо ло ва ну по ја ву, одво је ну од кул ту ре и дру штва ко је се њи ме слу жи. Кул ту ра у ве ли кој ме ри об ли ку је начин из ра жа ва ња, те је зик не тре ба схва та ти са мо као средство за ко му ни ка ци ју, не го и као ме ха ни зам за ис ка зи ва ње културолошких зна ња на ро да ко ји га упо тре бља ва. 1 Bu gar ski, R. (2005) Je zik i kul tu ra, Be o grad: Bi bli o te ka XX vek, str

3 Је дан од кључ них пој мо ва у ког ни тив ној лин гви сти ци и лингво кул ту ро ло ги ји је зич ка сли ка све та про из ла зи упра во из од но са је зи ка и кул ту ре ко ји су у стал ном кон так ту. Је зич ка сли ка све та од ра жа ва по глед на свет и на чин раз ми шља ња на ро да и пред ста вља ре зул тат уоп шта ва ња лич них и групних ис ку ста ва. Је зич ким сред стви ма ре кон стру и ше се сли ка спољ ног све та, од но сно сли ка ду ха и кул ту ре јед ног на ро да. Сва ки је зик са др жи спе ци фич но сти кон крет не кул ту ре и на свој на чин раш чла ња ва свет, 2 те го вор ни ци раз ли чи тих је зика мо гу да има ју соп стве ну сли ку све та ко ја се раз ли ку је од ствар но сти. 3 Из тог раз ло га лин гво кул ту ро ло зи про у ча ва ју фра зе ме, појмов не ме та фо ре, оби ча је, ета ло не, ко ји при па да ју јед ној или ве ћем бро ју кул ту ра ка ко би до шли до це ло ви те сли ке о датој кул ту ри, од но сно кул ту ра ма. Бу ду ћи да фра зе ми но се у се би бо га ту кул тур но-спе ци фич ну ин фор ма ци ју фра зе о логи ја пред ста вља ва жан из вор за ре кон струк ци ју је зич ке слике све та и у ве ли кој ме ри ука зу је на по ве за ност кул ту ре и је зи ка, јер, ка ко Финк ис ти че, 4 не пред ста вља са мо лин гвистич ку, не го и кул ту ро ло шки мно го слој ну ди сци пли ну ко ја мо же да се по сма тра из ви ше угло ва. Фра зе ми на ста ју из по тре бе да се зна ња и ис ку ства пре то че у је зик на сли ко вит на чин. Ове је зич ке је ди ни це пред ставља ју ста бил ну ве зу ре чи ко ја је уста ље на ду гом упо тре бом, те бу ду ћи да се пре но се из ге не ра ци је у ге не ра ци ју чи не део спе ци фич ног на сле ђа јед не за јед ни це. Га стро но ми ја као осно ва фра зе о ло шког из ра жа ва ња Раз ли чи та зна ња и ис ку ства ве за на су за хра ну и ку ва ње с об зи ром на то да хра на пред ста вља не из о ста ван еле мент чо ве ко ве ван је зич ке ствар но сти. Ме ђу тим, иа ко се кул ту ра ис хра не раз ви ла из чо ве ко ве по тре бе да је де ка ко би оп стао, хра на не пред ста вља ва жан део чо ве ко вог ис ку ства са мо због то га што нам је по треб на да би смо пре жи ве ли, не го и због то га што по мо ћу хра не до жи вља ва мо ве зу из ме ђу тела и при ро де, жи во та (оп стан ка) и смр ти (жи вих би ћа, као што су биљ ке или жи во ти ње), цве та ња и тру ље ња (хра на 2 Дра ги ће вић, Р. (2010) Вер бал не асо ци ја ци је кроз срп ски је зик и кул туру, Бе о град: Дру штво за срп ски је зик и књи жев ност Ср би је (Бе о град: Чигоја штам па), стр По по вић, Љ. (2008) Је зич ка сли ка ствар но сти: ког ни тив ни аспект контра стив не ана ли зе, Бе о град: Фи ло ло шки фа кул тет, стр Fink-Ar sov ski, Ž. (2002) Po red be na fra ze o lo gi ja: po gled iz va na i iz nu tra, Za greb: Fi lo zof ski fa kul tet, str

4 мо же да ужег не, што нас под се ћа на за стра шу јући при зор те ле сног про па да ња), мо ћи и сла бо сти ( моћ ни је ду бо љу хра ну од не моћ них ) итд. 5 Осим то га, кроз на чин ис хра не и за сту пље ност од ре ђе них на мир ни ца огле да ју се спе ци фич но сти да тог дру штва и култу ре, од но сно оби ча ји и на ви ке на ро да, а кул ту ра ис хра не и скло ност ка од ре ђе ним вр ста ма хра не пред ста вља ју неке од ка рак те ри сти ка по ко ји ма се раз ли ку ју по је ди ни наро ди. Сход но то ме, га стро но ми ја пред ста вља ва жан из вор фра зе о ло ги је, јер фра зе ми ко ји са др же ку ли нар ску ком понен ту у ве ли кој ме ри од ра жа ва ју кул ту ро ло шке осо бе но сти је зич ких за јед ни ца, те су из у зет но по год ни за кон тра стив на и ком па ра тив на из у ча ва ња је зи ка, од но сно за про у ча ва ња лин гво кул ту ро ло шких слич но сти и раз ли ка. 6 Ана ли за гра ђе Ода бра не фра зе ме гру пи са ли смо на осно ву на чи на на који је на ци о нал на кул ту ра ути ца ла на њи хо ву мо ти ва ци ју. Из дво ји ли смо фра зе ме мо ти ви са не на род ним оби ча ји ма, ис куством и на ви ка ма на ро да, фра зе ме мо ти ви са не разли чи тим ве ро ва њи ма и при ча ма, као и фра зе ме ко ји су културоло шки обо је ни књи жев ним дис кур сом. Бу ду ћи да кон тра стив на ана ли за фра зе ма тре ба да об је ди ни не са мо уну тар је зич ке и ме ђу је зич ке аспек те, не го и ме ђукул ту ро ло шке аспек те, 7 ана ли зом по за дин ске сли ке фра зема сте кли смо де та љан увид у слич но сти и раз ли ке у мета фо рич ком на чи ну раз ми шља ња ова три на ро да ко ји се одражава у фра зе о ло ги ји. Уз фра зе ме смо на во ди ли њи хо во фра зе о ло шко зна че ње, док смо уз фран цу ске и ита ли јан ске фра зе ме ко ји не ма ју лексич ки и се ман тич ки екви ва лент у срп ском је зи ку на во ди ли до сло ван пре вод ка ко би се ви де ло из ко јих ком по не на та се ти фра зе ми са сто је са ци љем да се лак ше об ја сни на чин на ко ји су мо ти ви са ни. 5 Kort hals, M. (2009) Food as a So ur ce and Tar get of Me tap hors: In clu sion and Ex clu si on of Fo od stuffs and Per sons thro ugh Me tap hors, Con fi gu ra ti ons, no. 16, The Johns Hop kins Uni ver sity, Press and the So ci ety for Li te ra tu re and Sci en ce, p Мар че та, Ј. (2016) Ку ли нар ска тер ми но ло ги ја у фран цу ској, ита ли јанској и срп ској фра зе о ло ги ји, док тор ска ди сер та ци ја, Фи ло зоф ски фа култет, Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Но ви Сад, стр. 6, 7, Pr ćić, T. (2011) En gle ski u srp skom, No vi Sad: Fi lo zof ski fa kul tet, str. 165,

5 Ути цај на ци о нал не кул ту ре на фор ми ра ње фра зе о ло шког из ра жа ва ња На ци о нал на кул ту ра об у хва та ве ро ва ња, вред но сти и мишље ња ко ја су за јед нич ка за чла но ве јед не за јед ни це. Ови обра сци об ли ку ју на чин на ко ји при пад ни ци истог дру штва схва та ју свет око се бе и ка ко се у ње му по на ша ју. Сход но то ме, фра зе ми ко ји су мо ти ви са ни кул ту ро ло шки обе ле женим ме та фо ра ма ис ка зу ју оби ча је, на ви ке и спе ци фич но сти на ро да у ко јем су на ста ли. Бу ду ћи да је због на ци о нал нокултур них обе леж ја пре но ше ње ова квих фра зе ма у дру ги језик оте жа но, ве ћи на фра зе ма на шег кор пу са ко ји су на ста ли под ути ца јем на ци о нал не кул ту ре не ма лек сич ки и се мантич ки екви ва лент у дру га два по сма тра на је зи ка. Фра зе ми мо ти ви са ни на род ним оби ча ји ма, ис ку ством и на ви ка ма на ро да Ср би упо тре бља ва ју фра зем спре ми ти, за ку ва ти, ску ва ти, за му ти ти ко ме ка шу и фра зем спре ми ти, за ме си ти ко ме ко л ач у зна че њу при ре ди ти ко ме не у год ност, иза зва ти неу год ну си ту а ци ју. Ови фра зе ми не ма ју лек сич ки и се мантич ки екви ва лент у фран цу ском ни ти у ита ли јан ском је зи ку бу ду ћи да је њи хо ва по за дин ска сли ка мо ти ви са на син тагмом чи је је кон крет но зна че ње у ве зи са срп ским на род ним об ред ним оби ча ји ма. Ка ша је у про шло сти сло вен ских наро да има ла по себ но об ред но зна че ње и би ла оба ве зан део све ча но сти, док лек се ма ко л ач у срп ском је зи ку мо же да озна ча ва култ ни хлеб ко ји се пе че за од ре ђе не пра зни ке, об ре де и дру ге при ли ке. 8 У Ср би ји се ова два је ла спре мају за да ћу на дан са хра не по кој ни ка, те се у овим фра зе мима по ве зу ју са не чим што је ло ше бу ду ћи да про ис ти че из неповољ не си ту а ци је за оно га ко ме је на ме њен. 9 Го вор ни ци срп ског је зи ка фра зе мом че ка ти ли мун опи су ју нео д луч ну осо бу, од но сно осо бу ко ја окле ва. Иа ко је мо гуће да је ки сео укус ли му на због ко јег се чо век не усу ђу је да га узме ути цао на по за дин ску сли ку овог фра зе ма, тре ба узе ти у об зир и уло гу ли му на у тра ди ци о нал ним срп ским свад бе ним оби ча ји ма. На и ме, на род ни оби чај је да про си оци по кло не не ве сти ли мун при ли ком про сид бе, а ова воћ ка 8 Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка, I-VI ( ; дру го фо то тип ско из да ње 1990), Но ви Сад, За греб: Ма ти ца Срп ска, Ма ти ца Хрват ска. стр Мр ше вић-ра до вић, Д. (1987) Фра зе о ло шке гла гол ско-име нич ке синтаг ме у са вре ме ном срп ско хр ват ском је зи ку, Бе о град: Фи ло ло шки факултет, стр. 108, 112,

6 слу жи и као по зив у сва то ве, 10 те кад не ко че ка ли мун то значи да че ка по зив и да окле ва док тај по зив не стиг не. С друге стра не, иа ко се ја бу ка упо тре бља ва као по клон у мно гим тра ди ци о нал ним свад бе ним оби ча ји ма у Ср би ји 11 фра зе ми мо ти ви са ни на овај на чин (нпр. при ми ти, узе ти ја бу ку; баци ти ја бу ку) рет ко се упо тре бља ва ју у са вре ме ном срп ском је зи ку. Плод дре на се у срп ском на ро ду упо тре бља ва про тив ра зних бо ле сти, а дрен се сма тра оли че њем здра вља, те је оби чај да се за Бо жић у че сни цу ста ви гран чи ца дре на на ме ње на да оно ме ко ме пад не у део пред ска же здра вље и сре ћу. 12 Сход но то ме, срп ски фра зем би ти здрав као дрен упу ћу је на особу ко ја је здра ва и сна жна. По за дин ска сли ка срп ског фра зе ма би ти на бе лом хле бу моти ви са на је оби ча јем да се осу ђе ни ци ма на смрт пре по губље ња да је бе ли хлеб ко ји је у XIX ве ку сма тран за нај бо љу хра ну. Овај фра зем се пр во бит но упо тре бља вао у зна че њу оче ки ва ти из вр ше ње смрт не ка зне на кон из ри ца ња пре суде, док у са вре ме ном срп ском је зи ку има ап стракт ни је значе ње оче ки ва ти са стреп њом раз ре ше ње че га. 13 С дру ге стра не, у по за ди ни фра зе ма иде као па суљ на Бо жић ( не при ста ја ти, не од го ва ра ти не че му ) про на ла зи мо оби чај да се за Бо жић у Ср би ји не је де обич на хра на по пут па су ља, не го це ње ни ја хра на као што је ме со или бе ли хлеб. Го вор ни ци срп ског је зи ка упо ре бља ва ју фра зем по ку пити, по бра ти кај мак у зна че њу узе ти нај бо љи део не че га. Исто вет ни фра зем не про на ла зи мо у фран цу ском и ита лијан ском је зи ку бу ду ћи да је кај мак је дан од нај по зна ти јих срп ских спе ци ја ли те та ко ји се упо тре бља ва при спре ма њу тра ди ци о нал них је ла. Ово је ло до би ја се одва ја њем, скупља њем и со ље њем гор њег, нај ма сни јег сло ја про ку ва ног и охла ђе ног мле ка. Сход но то ме, нај бо љи део не че га се у срп ском фра зе му по и сто ве ћу је са нај гу шћим и нај ма сни јим сло јем мле ка. Иа ко је овај фра зем свој ствен го вор ни ци ма срп ског је зи ка, за ни мљи во је да слич ну ме та фо рич ну сли ку про на ла зи мо у по за ди ни фран цу ског фра зе ма la crè me de la so ciété, des hom mes ( нај бо љи део дру штва, ели та ). Лек се ма 10 Чај ка но вић, В. (1994) Реч ник срп ских на род них ве ро ва ња о биљ ка ма, Са бра на де ла из срп ске ре ли ги је и ми то ло ги је, књ. 4, Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр Исто, стр Чај ка но вић, В. (1994) Сту ди је из срп ске ре ли ги је и фол кло ра ( ), Са бра на де ла из срп ске ре ли ги је и ми то ло ги је, књ. 1, Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр Шип ка, М. (2007) За што се ка же? Но ви Сад: Про ме теј, стр

7 crè me ко ја озна ча ва ма сну ма те ри ју ко ја се хва та на по врши ни охла ђе ног про вре лог мле ка, у фран цу ском раз го ворном је зи ку мо же ме та фо рич но да упу ћу је на осо бу ко ја је нај бо ља у не че му. 14 Овај фра зем је до жи вео ме ђу на род ну по пу лар ност у фран цу ском је зи ку, те срп ски фра зем крем дру штва и ита ли јан ски фра зем la cre ma del la società предста вља ју кал ко ве пре ма фран цу ском фра зе му. Сход но то ме, иа ко срп ска лек се ма кај мак има се кун дар но зна че ње оно што је нај бо ље, 15 у фра зе му крем дру штва го вор ни ци српског је зи ка упо требља ва ју лек се му крем ко ја је пре у зе та из фран цу ског је зи ка. Оби чај му зи ча ра Па ри ске опе ре из XIX ве ка да за сва ку грешку направљeну при ли ком из во ђе ња пред ста ве да ју од ре ђену су му нов ца од ко јег би за је ло ку по ва ли бри ош, 16 то јест ти пич но фран цу ско пе ци во од бра шна, мле ка и ја ја, на шао је сво је ме сто у по за дин ској сли ци раз го вор них фра зе ма faire une bri oc he (*на пра ви ти бри ош 17 ; по гре ши ти (у му зи ци), на пра ви ти не смо тре ну гре шку, не ус пе ти, рас па сти се ), par tir en bri oc he (*по ћи у бри ош; по гре ши ти (у му зи ци), на пра ви ти не смо тре ну гре шку, не ус пе ти, рас па сти се ). У вре ме на стан ка на ве де них фра зе ма лек се ма bri oc he упући ва ла је на не смо тре ну гре шку. С дру ге стра не, лек се ма farine ( бра шно ) у фран цу ском фра зе му ro u ler qu el qu un dans la fa ri ne (*ко тр ља ти ко га у бра шну; пре ва ри ти, на са ма ри ти ) упо тре бље на је у значе њу ла жни из го во ри 18 због оби ча ја глу ма ца из XIX ве ка да ма жу ли це бра шном ка ко би пре ва ри ли љу де ко ји ни су мо гли да их пре по зна ју та ко на шмин ка не. 19 Фран цу зи ће при јат ну ат мос фе ру на кра ју обро ка ка да се опу ште но раз го ва ра, од но сно до ко ли цу сли ко ви то до ча рати фра зе мом en tre la po i re et le fro ma ge (*из ме ђу кру шке и 14 Cen tre Na ti o nal de Res so ur ces Tex tu el les et Le xi ca les, 10. Sep tem ber 2016, fi ni tion/cre me 15 Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка, I-VI ( ; дру го фо то тип ско из да ње 1990), Но ви Сад, За греб: Ма ти ца Срп ска, Ма ти ца Хрват ска, стр Qu i tard, P. M. (1968) Dic ti on na i re étymo lo gi que, hi sto ri que et anec do ti que des pro ver bes et des lo cu ti ons pro ver bi a les de la lan gue française: en rapport avec des pro ver bes et des lo cu ti ons pro ver bi a les des au tres lan gu es, Gen ève: Slat ki ne Re prints, p Озна ком * бе ле жи мо до сло ван пре вод фра зе ма ко ји по не кад ни је у ду ху срп ског је зи ка, те мо же да бу де не ло ги чан. 18 Rey, A. and Chan tre au, S. (2007) Dic ti on na i re des ex pres si ons et lo cu ti ons, Pa ris: Le Ro bert, p Qu i tard, P. M. нав. де ло, стр

8 си ра) ко ји је мо ти ви сан ста рим фран цу ским оби ча јем да се во ће је де пре си ра ко ји се оста вља за крај обро ка. 20 Ита ли јан ски фра зем ar ri va re, ca de re co me il ca cio sui mac chero ni (a qu al cu no) (*до ћи, па сти као сир на ма ка ро не (ко ме); до ћи као по ру чен ) мо ти ви сан је ита ли јан ском га стро номском тра ди ци јом. На и ме, сир ко ји се по си па по те сте ни ни ме та фо рич но озна ча ва нео че ки ва ни до би так или из не над ну сре ћу и успех. За ни мљи во је да исти кон цепт го вор ни ци српског је зи ка ис ка зу ју из не над ним про на ла ском ме да у ста блу у фра зе му па ла му је се ки ра у мед. Срп ски фра зем мо ти висан је сре ћом ко ју су љу ди осе ћа ли ка да би им се при ли ком це па ња др ва за огрев се ки ра слу чај но за бо ла у део др ве та у ко јем се на ла зи мед. 21 Да кле, док Ита ли ја ни ма сир па да на те сте ни ну, Ср би ма се ки ра па да у мед. Oво нам го во ри о чиње ни ци да сва ки на род уно си еле мен те на ци о нал не кул ту ре и на свој на чин ис ка зу је да ти кон цепт. Ме ђу тим, иа ко на цио нал на кул ту ра ути че на на чин на ко ји чла но ви јед не за једни це до жи вља ва ју и схва та ју свет, упо тре ба ку ли нар ске компо нен те као осно ве за ис ка зи ва ње истог кон цеп та све до чи о слич ном ме та фо рич ком на чи ну раз ми шља ња ових на ро да, на шта, из ме ђу оста лог, ути че и при пад ност фран цу ског, ита ли јан ског и срп ског на ро да европ ском кул тур ном кру гу. Ита ли јан ски фра зем es se re al la frut ta (*би ти у во ћу; завр ши ти оброк ; фиг. би ти на кра ју сна ге, ис цр пи ти сву сна гу и при хо де ) мо ти ви сан је на ви ком да се во ће је де на кра ју обро ка, а за вр ше так је ла у на ве де ном фра зе му ме тафо рич но упу ћу је на ста ње фи зич ке и ма те ри јал не ис цр пљено сти. За ни мљи во је да фра зем мо ти ви сан овим оби ча јем про на ла зи мо са мо у ита ли јан ском је зи ку, иа ко на ви ка љу ди да се на кра ју обро ка за сла де во ћем ни је свој стве на само италијанском на ро ду, не го по сто ји и у Фран цу ској и у Србији. Прет по ста вља се да је ита ли јан ски фра зем ren de re pan per fo cac cia (*вра ти ти хлеб за по га чу) у зна че њу вра ти ти ми ло за дра го, уз вра ти ти не прав ду истом (по не кад и ја чом) мером, осве ти ти се на стао на осно ву се о ског оби ча ја да се до ма ћин ству ко је ни је има ло хле ба ни ти бра шна да га умеси да је по га ча за ко ју би се до ма ћи ни ка сни је за хва љи ва ли хле бом. 22 Фран цу ски фра зе ми ren dre pain po ur fo u a ce (*врати ти хлеб за по га чу), ren dre pain po ur fa ri ne (*вра ти ти хлеб за бра шно) упо тре бља ва ли су се у XVI ве ку, а постојање 20 Rey, A. and Chan tre au, S. нав. де ло, стр Шип ка, М. нав. де ло, стр Pittàno, G. (2008) Fra se fat ta ca po ha, Di zi o na rio dei mo di di di re, pro ver bi e lo cu zi o ni di ita li a no, Bo log na: Za nic hel li, p

9 истоветних фра зе ма мо же мо да при пи ше мо слич но сти фран цу ске и ита ли јан ске кул ту ре и тра ди ци је, као и припад но сти фран цу ског и ита ли јан ског је зи ка ис тој, ро ман ској гру пи је зи ка. Фра зе ми мо ти ви са ни раз ли чи тим ве ро ва њи ма и при ча ма У срп ском де лу кор пу са из дво ји ли смо два фра зе ма са компо нен том гро жђе чи ја по за дин ска сли ка је мо ти ви са на народ ним и са крал ним ве ро ва њи ма и при ча ма. Пре ма хри шћан ском ве ро ва њу сва ко др во ће би ти плод но тек ка да на сту пе рај ска вре ме на, што је у да ле кој бу дућ ности, те сли ка ра ђа ња гро жђа на вр би у срп ском фра зе му кад на вр би ро ди гро жђе ( ни ка да ) сим бо лич но озна ча ва неоствар љи вост. Прем да го вор ни ци три по сма тра на је зи ка припа да ју хри шћан ској ре ли ги ји, за ни мљи во је да овај фра зем про на ла зи мо са мо у срп ском де лу кор пу са. Раз лог за то је што се у сло вен ском фол кло ру вр ба сма тра не плод ним дрветом, јер је про кле та због то га што је јед ном, ка да је Исус го нио ђа во ла, по ка за ла ђа во лу ку да да иде да би се спа сао. 23 Сход но то ме, исто вет ни фра зе ми по сто је у ве ћи ни ју жносло вен ских је зи ка. За не ко га ко је у не при ли ци, од но сно у те шкој или не при јатној си ту а ци ји Ср би ће ре ћи да се на шао у не бра ном гро жђу. Овај фра зем ко ји је мо ти ви сан при чом о кра дљив ци ма грожђа ко ји би се на шли у не згод ној си ту а ци ји уко ли ко би их чу ва ри ви но гра да от кри ли и пре ту кли, про на ла зи мо и у маке дон ском и у бу гар ском је зи ку. Бу ду ћи да на ве де ни фра зем по сто ји са мо у овим сло вен ским је зи ци ма, Шип ка ша љи во за па жа да су ови на ро ди или скло ни ји упа да њу у ту ђе вино гра де или рев но сни ји у ка жња ва њу кра дљи ва ца гро жђа. 24 Иа ко фра зем на ћи се у не бра ном гро жђу не упо тре бља вају го вор ни ци фран цу ског и ита ли јан ског је зи ка, Ита ли јани има ју дру ги на чин да ис ка жу исти кон цепт. Го вор ни ци овог је зи ка ће за осо бу ко ја се на ла зи у не во љи ре ћи да се на шла у па сти шу (па сти чу) met ter si, tro var si nei pa stic ci. На и ме, лек се ма pa stic cio озна ча ва за пе че ну те сте ни ну по меша ну са раз ли чи тим са стој ци ма по пут ме са, си ра и по вр ћа, а бу ду ћи да је ита ли јан ска ку хи ња по зна та по раз ли чи тим врста ма те сте ни не, по за дин ска сли ка овог фра зе ма бли жа је го вор ни ци ма ита ли јан ског је зи ка. Та ко ђе је за ни мљиво да лек се ма pa stic cio има се кун дар но зна че ње не во ља, 23 Мр ше вић-ра до вић, Д. (2008) Фра зе о ло ги ја и на ци о нал на кул ту ра, Бе о град: Дру штво за срп ски је зик и књи жев ност Ср би је, стр Шип ка, М. нав. де ло, стр

10 збрка, неугодна си ту а ци ја, 25 а да то исто зна че ње има каша у го ре на ве де ном срп ском фра зе му спре ми ти, за ку ва ти, скувати, за му ти ти ко ме ка шу. Фра зем па сти с кру шке ( би ти сме тен ; би ти не про мишљен ) за сно ван је на ста ром на род ном ве ро ва њу. Сло вени су кру шку сма тра ли др ве том злих де мо на ис под ко јег се оку пља ју ђа во ли и ве шти це, 26 те се не ко ко је пао са ње ног др ве та сма трао сме те ним. Иа ко се мо ти ви са ност овог фразе ма у да на шње вре ме из гу би ла, фра зем се упо тре бља ва у са вре ме ном срп ском је зи ку. Фра зе ми ко ји су кул ту ро ло шки обо је ни књи жев ним дис кур сом Ве ро ни ка Н. Те ли ја (Ve ro ni ka N. Te liya) на во ди да су фразе ми кул ту ро ло шки обо је ни пу тем асо ци ја ци је од ре ђе ним ти пом дис кур са (по ет ски фол клор ни дис курс, књи жев ни дис курс, ре ли ги о зни и фи ло зоф ски дис курс, по ли тич ки дискурс). 27 Тек сто ви за сно ва ни на за јед нич ком кул тур ном ис ку ству пред ста вља ју осно ву за ства ра ње но вих је зич ких скло пова, те су фра зе ми ко ји се осла ња ју на по сто је ћи текст ва жан ин стру мент за ре кон струк ци ју сли ка ко је при пад ни ци јед не зајед ни це ства ра ју пре ма соп стве ној кул тур ној ло ги ци. За ни мљи во је да, док је у срп ским фра зе ми ма при ме тан ути цај фол кло ра, у фран цу ском де лу кор пу са про на ла зи мо при ме ре фра зе ма на ко је је ути цао књи жев ни дис курс. Та ко је, на при мер, фра зем pres ser l o ran ge et je ter l écor ce (*прити сну ти (ис це ди ти) на ран џу и ба ци ти ко ру; бе стид но ис кори сти ти не ко га, а по том га од ба ци ти ) ка рак те ри сти чан за фран цу ски је зик, бу ду ћи да га је упо тре био Вол тер у XVI II ве ку у пре пи сци Let tre à Ma da me De nis ( Пи смо го спо ђи Дени ). 28 Иа ко Ср би и Ита ли ја ни не упо тре бља ва ју на ве де ни фра зем, при пад ни ци ова два на ро да сли ко ви то до ча ра ва ју нов ча но ис ко ри шћа ва ње дру ге осо бе це ђе њем ли му на у фразе ми ма ис це ди ти ко га као ли мун, spre me re qu al cu no co me un 25 Zin ga rel li, N. (2005) Vo ca bo la rio del la lin gua ita li a na, Bo log na: Za nic hel li, p Чај ка но вић, В. (1994) Реч ник срп ских на род них ве ро ва ња о биљ ка ма, Са бра на де ла из срп ске ре ли ги је и ми то ло ги је, књ. 4, Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр Te liya, V. N. et al. Phra se o logy as a Lan gu a ge of Cul tu re: Its Ro le in the Repre sen ta tion of a Col lec ti ve Men ta lity, in: Phra se o logy The ory, Analysis, and Ap pli ca ti ons, ed. Co wie, A. P. (1998), Ox ford: Cla ren don Press, рp Rey, A. and Chan tre au, S. нав. де ло, стр

11 li mo ne ко ји по сто ји и у фран цу ском је зи ку pres ser qu el qu un com me un ci tron. Осо бу ко ја је ис цр пље на Фран цу зи ће опи са ти фра зе мом être dans les pom mes (cu i tes) (*би ти у ја бу ка ма (ку ва ним); би ти ис цр пљен ) ко ји је упо тре би ла фран цу ска спи са те љица Жорж Санд у пре пи сци Let tre à Mme M. Du pin ( Пи смо го спо ђи Ди пен ). 29 Го вор ни ци срп ског и ита ли јан ског је зика не до во де у ве зу ја бу ке и умор, те ово чо ве ко во ста ње ис ка зу ју фра зе ми ма са дру гим ку ли нар ским ком по нен тама Ита ли ја ни већ спо ме ну тим фра зе мом es se re al la frut ta (*би ти у во ћу), а Ср би раз го вор ним фра зе мом би ти ис це ђен као ли мун ко ји мо же да упу ћу је и на пси хич ку ис цр пље ност. Фра зе мом poil de ca rot te (*дла ка шар га ре пе) Фран цу зи опису ју ри ђо ко су осо бу. Овај фра зем про на ла зи мо у исто и меном ау то би о граф ском ро ма ну Жил Ре на ра из го ди не (Poil de ca rot te). За ни мљи во је да у ита ли јан ском је зи ку посто ји лек сич ки и се ман тич ки екви ва лент pel di ca ro ta ко ји че сто има не га тив но зна че ње, јер пре ма на род ном ве ро ва њу не тре ба има ти по ве ре ње у осо бу са цр ве ном ко сом. Мо гу ће је да се ри ђо ко са осо ба сма тра злом због древ ног стра ха од ђа во ла са ко јим се по ве зу је цр ве на бо ја. 30 За кљу чак У овом ис тра жи ва њу ана ли зи ра ли смо срп ске, фран цу ске и ита ли јан ске фра зе ме ко ји са др же ку ли нар ску ком по нен ту, са ци љем да утвр ди мо ве зу из ме ђу је зи ка и кул ту ре, од носно да уста но ви мо ути цај на ци о нал них кул ту ра на фор мира ње фра зе о ло шког зна че ња. Бу ду ћи да хра на пред ста вља не из о ста ван еле мент чо ве ко ве ван је зич ке ствар но сти, фразе ми ко ји са др же ку ли нар ску ком по нен ту не ми нов но су заступље ни у фра зе о ло ги ји три по сма тра на је зи ка. Ана ли за кор пу са по ка за ла је да је по за дин ска сли ка ода браних фра зе ма мо ти ви са на на род ним оби ча ји ма, ис ку ством и на ви ка ма на ро да (нпр. иде као па суљ на Бо жић, en tre la poi re et le fro ma ge, es se re al la frut ta), ве ро ва њи ма и при ча ма (нпр. па сти с кру шке), као и да су по је ди ни фра зе ми култу ро ло шки обо је ни књи жев ним дис кур сом (нпр. être dans les pom mes (cu i tes)). При то ме је у срп ском је зи ку при ме тан ути цај фол кло ра (нпр. кад на вр би ро ди гро жђе), док смо у фран цу ском је зи ку из дво ји ли фра зе ме ко је су упо тре би ли пи сци (нпр. pres ser l o ran ge et je ter l écor ce). 29 Исто, стр Qu ar tu, M. (2010) Di zi o na rio dei mo di di di re del la lin gua ita li a na, Ho e pli, 15. No vem ber 2016, zi o na ri.cor ri e re.it/di zi o na rio-mo di-di -di re/p/pelo.shtml 156

12 По ред то га, уста но ви ли смо да раз ли чи та ис ку ства, на ви ке и оби ча ји срп ског, фран цу ског и ита ли јан ског на ро да у вези са хра ном ути чу на на чин фра зе о ло шког из ра жа ва ња, те ве ћи ну фра зе ма ко ји су ка рак те ри стич ни за од ре ђе ну кул туру про на ла зи мо са мо у јед ном од по сма тра них је зи ка (нпр. спре ми ти, за ку ва ти, ску ва ти, за му ти ти ко ме ка шу). Ме ђу тим, иа ко на ци о нал на кул ту ра ути че на на чин на који чла но ви јед не за јед ни це до жи вља ва ју и схва та ју свет, уочи ли смо да го вор ни ци два ро ман ска и јед ног сло вен ског је зи ка по не кад упо тре бља ва ју раз ли чи те ку ли нар ске компо нен те ка ко би ис ка за ли исти кон цепт (нпр. срп. на ћи се у не бра ном гро жђу и ит. met ter si, tro var si nei pa stic ci; срп. па ла му је се ки ра у мед и ит. ar ri va re, ca de re co me il ca cio sui mac che ro ni (a qu al cu no)), а ода бир ку ли нар ске тер ми ноло ги је по ка зу је да, упр кос то ме што сва ки је зик уно си елемен те на ци о нал не кул ту ре, ови на ро ди мо гу да има ју сли чан метафо рич ки на чин раз ми шља ња. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bu gar ski, R. (2005) Je zik i kul tu ra, Be o grad: Bi bli o te ka XX vek. Cen tre Na ti o nal de Res so ur ces Tex tu el les et Le xi ca les, 10. Sep tem ber 2016, fi ni tion Fink-Ar sov ski, Ž. (2002) Po red be na fra ze o lo gi ja: po gled iz va na i iznu tra, Za greb: Fi lo zof ski fa kul tet. Kort hals, M. (2009) Food as a So ur ce and Tar get of Me tap hors: Inclu sion and Ex clu si on of Fo od stuffs and Per sons thro ugh Me tap hors, Con fi gu ra ti ons, No. 16. The Johns Hop kins Uni ver sity, Press and the So ci ety for Li te ra tu re and Sci en ce, pp Pittàno, G. (2008) Fra se fat ta ca po ha, Di zi o na rio dei mo di di di re, pro ver bi e lo cu zi o ni di ita li a no, Bo log na: Za nic hel li. Pr ćić, T. (2011) En gle ski u srp skom, No vi Sad: Fi lo zof ski fa kul tet. Qu ar tu, M. (2010) Di zi o na rio dei mo di di di re del la lin gua ita li a na, Ho e pli, 15. No vem ber 2016, zi o na ri.cor ri e re.it/di zi o na rio-modi-di di re. Qu i tard, P. M. (1968) Dic ti on na i re étymo lo gi que, hi sto ri que et anecdo ti que des pro ver bes et des lo cu ti ons pro ver bi a les de la lan gue française: en rap port avec des pro ver bes et des lo cu ti ons pro ver bi a les des au tres lan gu es, Gen ève: Slat ki ne Re prints. Rey, A. and Chan tre au, S. (2007) Dic ti on na i re des ex pres si ons et locuti ons, Pa ris: Le Ro bert. Te liya, V. N. et al. Phra se o logy as a Lan gu a ge of Cul tu re: Its Ro le in the Re pre sen ta tion of a Col lec ti ve Men ta lity, in: Phra se o logy Theory, Analysis, and Ap pli ca ti ons, ed. Co wie, A. P. (1998), Ox ford: Claren don Press, pp

13 Zin ga rel li, N. (2005) Vo ca bo la rio del la lin gua ita li a na, Bo log na: Za nic hel li. Дра ги ће вић, Р. (2010) Вер бал не асо ци ја ци је кроз срп ски је зик и кул ту ру, Бе о град: Дру штво за срп ски је зик и књи жев ност Ср би је (Чи го ја штам па). Мар че та, Ј. (2016) Ку ли нар ска тер ми но ло ги ја у фран цу ској, итали јан ској и срп ској фра зе о ло ги ји, док тор ска ди сер та ци ја, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Но ви Сад. Мр ше вић-ра до вић, Д. (1987) Фра зе о ло шке гла гол ско-име нич ке син таг ме у са вре ме ном срп ско хр ват ском је зи ку, Бе о град: Фи ло ло шки фа кул тет. Мр ше вић-ра до вић, Д. (2008) Фра зе о ло ги ја и на ци о нал на кул ту ра, Бе о град: Дру штво за срп ски је зик и књи жев ност Србијe. По по вић, Љ. (2008) Је зич ка сли ка ствар но сти: ког ни тив ни аспект кон тра стив не ана ли зе, Бе о град: Фи ло ло шки фа кул тет. Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка, I-VI ( ; дру го фо то тип ско из да ње 1990), Но ви Сад, За греб: Ма ти ца Срп ска, Ма ти ца Хр ват ска. Чај ка но вић, В. (1994) Сту ди је из срп ске ре ли ги је и фол кло ра ( ), Са бра на де ла из срп ске ре ли ги је и ми то ло ги је, књ. 1, Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га. Чај ка но вић, В. (1994) Реч ник срп ских на род них ве ро ва ња о биљ кама, Са бра на де ла из срп ске ре ли ги је и ми то ло ги је, књ. 4, Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га. Шип ка, М. (2007) За што се ка же?, Но ви Сад: Про ме теј. 158

14 Jovana Marčeta University of Novi Sad, Faculty of Philosophy FOOD CULTURE AS THE BASIS FOR SERBIAN, FRENCH AND ITALIAN PHRASEOLOGICAL EXPRESSIONS Abstract The subject of this research are Serbian, French and Italian idioms referring to culinary terminology (lexemes that denote groceries, certain types of meals and other culinary products such as lemon, bread, cheese etc.) The main objective of this article is to indicate the relationship between language and culture. Therefore, the motivation of chosen idioms is analysed in order to explore the influence of national culture on phraseological meaning. Idioms are classified into three groups: 1) idioms motivated by customs, experiences and habits of the nation, 2) idioms motivated by beliefs and stories and 3) idioms influenced by literary discourse. The analysis of our corpus shows that different experiences, habits and customs of the Serbian, French and Italian people in relation to food affect their phraseological expressions. On the other hand, despite the fact that each language brings elements of national culture, these nations can also have a similar metaphorical manner of thinking. Key words: food, idiom, national culture, Serbian language, French language, Italian language Снежана Петровић, Метаморфоза енергије, пастел, хемијска оловка, конац, пластика на папиру, 25 x 35 цм,