Љиљана Арсић, Кристина Цветковић Бранислав Јевтовић, Данило Оклобџија, Владимир Младеновић, Бранислав Богдановић

Transcription

1 САДРЖАЈ Љиљана Арсић, Кристина Цветковић СИСТЕМ СТРАТЕГИЈСКОГ МЕНАЏМЕНТА И BALANCED SCORECARD Бранислав Јевтовић, Данило Оклобџија, Владимир Младеновић, Бранислав Богдановић СЕРВИСНО ОРИЈЕНТИСАНА ПАРАДИГМА УПРАВЉАЊА ПОСЛОВНИМ ПРОЦЕСИМА Валентина Мирковић, Горан Перић, Александар Јокић МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ КОРПОРАТИВНОГ УПРАВЉАЊА У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СРБИЈЕ Марко Павловић, Биљана Бранковић ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У БАНКАРСТВУ Бојан Коцић ПРИЛИВ СТРАНОГ КАПИТАЛА У ПРЕДХОДНОМ ПЕРИОДУ, ЕФЕКТИ НА ФИНАНСИЈСКУ СТАБИЛНОСТ И БУДУЋИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ, ( једно виђење финансирања развоја Србије) Снежана Михајлов, Ненад Михајлов ИНСПИРАТИВНА КОМУНИКАЦИЈА ЛИДЕРА И ЊЕН УТИЦАЈ НА МОТИВАЦИЈУ ЗАПОСЛЕНИХ Виолета Бабић ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ТРОШКОВИ И ФИНАНСИРАЊЕ Јасминка Ђуровић, Срећко Радојичић ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Срећко Радојичић, Јасминка Ђуровић ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СИСТЕМА ЦАРИНА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ Јелена Величковић ЗАШТО И КОЛИКО БАНКЕ МОРАЈУ ДА БУДУ ПОД ДРЖАВНОМ РЕГУЛАТИВОМ Јелена Величковић, Марина Јововић ФУНКЦИЈА МАРКЕТИНГА У ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА Владимир Младеновић, Марко Закић ПОСЛОВАЊЕ УЗ ПОМОЋ МОБИЛНЕ ТРГОВИНЕ

2 Марина Јововић ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ У РАЗВИЈЕНИМ ЗЕЉАМА Слађана Мушикић, Данијела Максимовић ДОПРИНОСИ КЕЈНСОВЕ ТЕОРИЈЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ Ивана М. Мариновић Матовић, Милош М. Мариновић АЛТЕРНАТИВНИ СИСТЕМИ НАГРАЂИВАЊА ДИРЕКТОРА УПРАВНОГ ОДБОРА Велимир Делетић, Милан Делетић ЗАШТИТА ЛИЧНИХ ИНФОРМАЦИЈА У ИНФОРМАЦИОНИМ СИСТЕМИМА Љиљана Денисенко ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ КОМПАНИЈА Небојша Денић ПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ И ПОСЛЕДИЦЕ ЛОШИХ КОМУНИКАЦИЈА И ИНФОРМИСАЊА У ПОСЛОВНИМ СИСТЕМИМА

3 CONTENTS Ljiljana Arsić, Kristina Cvetković SYSTEM OF STRATEGIC MANAGEMENT AND BALANCED SCORECARD Branislav Jevtović, Danilo Oklobdžija, Vladimir Mladenović, Branislav Bogdanović SERVICE ORIENTED PARADIGM FOR BUSINESS PROCESS MANAGEMENT Valentina Mirković, Goran Perić, Aleksandar Jokić POSSIBILITIES FOR CORPORATE GOVERNANCE IN PUBLIC ENTERPRISES IN SERBIA Marko Pavlović, Biljana Branković IT APPLICATIONS IN BANKING Bojan Kocić FOREIGN CAPITAL INFLOW IN THE PREVIOUS PERIOD, EFFECTS OF FINANCIAL STABILITY AND FUTURE DIRECTIONS OF THE ECONOMY, ( one view of financing development of Serbia) Snežana Mihajlov, Nenad Mihajlov INSPIRATIONAL COMMUNICATION LEADER AND INFLUENCE ON THE MOTIVATION OF FOLLOWERS Violeta Babić HEALTH CARE COSTS AND FINANSING Jasminka Đurović, Srećko Radoјičić ECONOMIC POLICY OF THE EUROPEAN UNION Srećko Radoičić, Jasminka Đurović PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF SYSTEM CUSTOMS IN THE EUROPEAN UNION Jelena Veličković WHY AND HOW MUCH BANKS MUST BE UNDER GOVERMENT REGULATION Jelena Veličković, Marina Jovović MARKETING FUNCTION IN FINANCIAL INSTITUTIONS Vladimir Mladenović, Marko Zakić BUSINESS WITH THE HELP OF MOBILE COMMERCE Marina Jovović INVESTMENT FUNDS IN DEVELOPED COUNTRIES

4 Slađana Mušikić, Danijela Maksimović CONTRIBUTES TO KEYNES THEORY OF EMPLOYMENT 142 Ivana Marinović Matović, Miloš M. Marinović BOARDS OF DIRECTORS COMPENSATION 151 ALTERNATIVES Velimir Deletić, Milan Deletić PROTECTION OF PERSONAL INFORMATION IN 161 INFORMATION SYSTEMS Ljiljana Denisenko 171 (CSR) CORPORATE SOCIAL RESPONSIBILITY Nebojša Denić BUSINESS COMMUNICATIONS AND CONSEQUENCES 177 OF BAD COMMUNICATION AND INFORMATION SYSTEMS IN BUSINESS

5 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце СИСТЕМ СТРАТЕГИЈСКОГ МЕНАЏМЕНТА И BALANCED SCORECARD SYSTEM OF STRATEGIC MANAGEMENT AND BALANCED SCORECARD Љиљана Арсић Економски факултет Приштина, Косовска Митровица Кристина Цветковић Висока пословна школа струковних студија, Блаце Резиме: Процес управљања предузећем требало би да буде креиран и реализован тако да омогућава реализацију постављаних циљава перформанси предузећа и повећање његове укупне успешности. Имајући у виду ова два захтева, која треба да омогуће успешно пословање предузећа у свременом периоду, јасно је да је неопходан и одговарајући инструментаријум за подршку менаџменту у доношењу квалитетнијих одлука, који ће омогућити унапређење процеса управљања у целини, тако да одговори новим условима пословања. Од менаџмента предузећа се захтева да обезбеди одговарајућу флексибилност и креативност предузећа, и већу рационалност у коришћењу ресурса. Циљ овог рада јe да се на целовит, сажет и разумљив начин истражи улога и значај примене Balanced Scorecarda. Кључне речи: Балансна карта, перформансе, ефикасност, стратегијско управљање. Abstract: The process of company management should be created and realized in such way as to enable the realization of set goals in the performance of the company and increase its total sucess. Bearing in mind these two demands that should enable sucessful business activities of the company in present time, it is clear that appropriate 1

6 instruments which support the management in the process of bringing high quality decisions are necessary. Company management should provide appropriate flexibility and creativity within the company, as well as more rational use of resources. The goal of this paper is to research on holistic, concise and clear way, the role of Balanced Scorecard. Key words: Balanced scorecard, performance, efficiency, strategic management УВОД Савремено предузеће да би опстало, развијало се и освајало тржиште, морало би да прошири своје циљеве изван основних финансијских циљева. Без обзира што дају одличан преглед промена у прошлости, финансијске мере представљају потребан али не и довољан услов успешног развоја предузећа у будућности. Финансијске мере представљају коначне показатеље јер су резултат ранијих активности. Успешан развој предузећа је могућ ако се ти коначни показатељи допуне са покретачима будуће успешности, тј. усмеравајућим показатељима1. Намеће се питање како се одређују коначни и усеравајући показатељи успешности предузећа. А одговор треба тржити у јасно дефинисаној стратегији предузећа. Дакле, организације након формулисања стратегије, а у циљу унапређења односа са корисницима, морају обезбедити и њену ефективну имплементацију. Имплементација обликованих стратегија појавила се као проблем који захтева адекватно решење. Предузећа у времену сталних промена и строжих захтева тржишта, морају утрошити значајно време и ресурсе како би мерила сопствене активности у спровођењу стратегије. Многа предузећа то и раде, но упркос значајним напорима, истраживање је показало да свега 35% испитаних организација оцењује своје системе за мерење перформанси као ефикасне. Статистички подаци указују на проблеме које се јављају у процесу 1 Andersen, B., (2007), Business process improvement, ASQ Quality Press, Wisconsin,р

7 имплементације нове стратегије. Менаџмент има потребу за инструментом којим ће стратегију ефективно преносити на запослене и мотивисати их да своје активности усмеравају ка остваривању задатих циљева који ће истовремено омогућити континуирано мерење успешности изабране стратегије. То подразумева мерење активности у односу на постављене циљеве организације и прилагођавање стратегије евентуалним променама где традиционални систем мерења усмерен само на финансијске показатеље није од велике користи. У табела 1. дато је поређење традиционалних и савремених показатеља за мерење перформанси организације а све у циљу њиховог унапређења. У таквим условима развија се систем стратегијског менеџмента Balanced Scorecard (BSC), који дефинисану стратегију настоји пренети кроз целу организацију каскадним процесом у смислу да сваки запослени лако препознаје сопствене могућности у процесу реализације стратегије. Табела 1. Однос традиционалних и савремених показатеља2 ТРАДИЦИОНАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ Усмереност на финансије Усмереност на прошлост Краткорочни поглед Делимично прилагодљиви Усредсређени на унутрашње процесе Снижавање трошкова Вертикална структура извештавања САВРЕМЕНИ ПОКАЗАТЕЉИ Усмереност на кориснике Усмереност на будућност Дугорочни стратегијски поглед Високо прилагодљиви Усредсређени на окружење Побољшање способности Хоризонтална структура извештавања Мерење целине Истовремена расправа о резултатима Одступања су одмах видљива Подстицање способности тимова Учење организације као целине Мерење по подручјима Раздвојена расправа о резултатима Недовољна анализа одступања Појединачно подстицање способности Појединачно учење Извор: Рамовић, С.,(2008), Унапређење перформанси пословног система примјеном БСЦ, Универзитет Црне Горе, Машински Факултет у Подгорици, стр Рамовић, С., Унапређење перформанси пословног система примјеном БСЦ, Универзитет Црне Горе, Машински факултет у Подгорици, 2008, стр 26. 3

8 Анализе показују на значајан успех БСЦ система у разумевању стратегије, што је предуслов за њену ефикасну реализацију. Првобитно је Balanced Scorecard био замишљен као нови систем мерења перформанси, али је временом прерастао из мерног алата у систем стратегијског менаџмента којим се дефинисана стратегија спроводи у низ активности и којим се омогућује прилагођавање организације све учесталијим променама на тржишту. Balanced Scorecard је систем повезаних и уравнотежених циљева, мера, циљних величина и акција који омогућава дефинисање конзистентних планских активности кроз целу организацију до појединца а тиме и реализацију њене визије и стратегије. 3 Класичан приказ БСЦ је са четири основне перспективе: финансијско-економском, перспективом корисника, интерних процеса и учења и развоја. У оквиру сваке перспективе су као обавезне величине дефинисани циљеви, мере, циљне вредности и акције на реализацији постављених циљева. Наиме, ова мерила су међусобно повезана а проистичу из дефинисане мисије, визије и стратегије организације. Четири перспективе су препоручене од стране аутора БСЦ-а, али како различите организације послују у различитим условима и самим тим имају различите визије и стратегије, то се оне не могу уклопити у универзални оквир. Зато је неопходно да се број перспектива проширује, али треба водити рачуна о могућностима за уравнотежење тих перспектива. БСЦ је добра методологија јер тежи уравнотежењу свих перпсектива. Balanced Scorecard менаџменту ставља на располагање уравнотежене бројчане показатеље из којих је могуће утврдити ране (нефинансијске показатеље) и касне индикаторе (финансијске показатеље). Oрганизације које спроводе БСЦ методологију, требало би да олакшају оријентацију, у смислу где се организација тренутно 3 Kaplan., R., Building Strategy Focused Organization with the Balanced Scorecard, Balanced, Scorecard Collaborative, 4

9 налази и које активности још треба да предузме. Увођењем нефинансијских показатеља у систем мерења, обезбеђени су услови за интеграцију индикатора за приказ успешности у један свеобухватни комуникацијски систем у којем запослени морају познавати финансијске последице својих активности и одлука, док менаџмент мора познавати све елементе дуготрајног финансијског успеха. Због тога БСЦ систем има три важне функције4 а то су: мерни систем, систем стратегијског менаџмента и комуникациони алат. Дакле, БСЦ је требало да представља само мерни систем којим се дефинисана стратегија трансформише у низ стратегијских циљева а они даље у мере и активности за њихово остварење. Овај модел је временом прерастао у систем стратегијског менаџмента који истовремено представља веома добар комуникацијски алат за упознавање запослених са дефинисаним стратегијским циљевима и мерењем учинка у односу на циљеве како би се обезбедило редефинисање постављене стратегије кроз четири кључне перспективе развоја организације. 1. БСЦ КАО СИСТЕМ СТРАТЕГИЈСКОГ МЕНАЏМЕНТА Примена БСЦ-а и стратегијских мапа у компанијама доноси велике промене у остваривању успеха у одређеном послу. БСЦ ставља стратегију у центар процеса стратегијског менаџмента. Многе компаније су користиле БСЦ да би усмериле своју стратегију на реализацију својих организационих циљева. БСЦ је драгоцено средство, односно, алат за примену стратегије који омогућава: да одређени посао постане стратегијски фокусиран на остварење циља; 4 Niven, P., (2007), Balanced Scorecard корак по корак, Максимизирање учинака и одржавање резултата, Пословни дневник МАСМЕДИА, Загреб, стр

10 да се уведу промене кроз ефикасно руковођење; да се организација центрира око стратегије; да стратегија постане свачији посао; да се стратегија претвори у непрекидан процес. Ако се БСЦ посматра као систем стратегијског менаџмента онда се он користи за5: разумевање мисије, визије и стратегије; комуникацију између стратегијских циљева и мера, и њихово повезивање; планирање, дефинисање циљева и тактичко усклађивање стратегијских активности и побољшање стратегијских повратних веза и учења на свим нивоима. Посматрајући слику 1. јасно се уочава да БСЦ представља суштину система менаџмента једне организације јер усклађује, подржава и обезбеђује међусобну корелацију кључних процеса менаџмента усмеравајући их на дефинисану стратегију. Формулисање и комуникација визије и стратегије је процес којим се започиње изрда БСЦ модела. Тимским радом највишег руководства се дефинише стратегија која се преводи у специфичне циљеве тако да свака организациона целина, сваки власник процеса па чак и сваки запослени може и мора да препозна своју улогу у стратегијским правцима и на тај начин да утврде сопствене циљеве и активности на њиховом остварењу. Процеса комуникације и повезивања стратегије је наредни управљачки процес у посматрању улоге БСЦ модела у процесу управљања. Процес комуницирања обезбеђује да се путем унутрашњег система информисања, свим запосленима у ораганизацији саопште стратегијски циљеви и показатељи. То је процес усмеравањеа свих запослених па чак и спољних партнера 5 Kaplan R., Norton D. P, (2000), The Strategy-Focused Organization, Harvard Business School. 6

11 да разумевајући визију и стратегију организације препознају своје личне могућности у њеном спровођењу. Пренос стратегије на запослене се остварује кроз6: комуникацију, обуку, програме одређивања циљева и системе материјалног награђивања. Наиме, запослени морају непрестано бити обавештени о садржају циљева и стратегије, као и о успешности њиховог деловања (комуникација нa доле: top-down). Исто тако менаџери морају обезбедити информације одоздо, како би имали стални увид у повезаност стратегије на различитим хијерархијским нивоима, у циљу правовременог упознавања са проблемима њене имплементације. Од изузетне је важности непрестана комуникација која се одвија између пословних јединица, менаџера и топ менаџмента. Процес планирања и постављања циљева директно проистиче из постављене визије и стратегије организације. У оквиру овог процеса долази до изражаја способност БСЦ модела да иницира и спроведе значајне организационе промене. Многе организације се у недостатку потребних средстава задржавају на конкретизацији и комуникацији стратегије, али када се и ресурси укључе у испуњење циљева, дакле када се пређе на конкретне кораке, тада се циљеви претачу у јасно дефинисане задатке који значајно и додатно обавезују све запослене. На овај начин БСЦ модел постаје основа за перманентно усавршавање, реинжењеринг и трансформационе програме. 6 Stefan, G., (1999), Die Balanced Scorecard als Controlling-bzw, Management instrument, Shaker Verlag, Aachen. 7

12 Слика 1. БСЦ као систем стратегијског менаџмента Извор: Јовановић, Ј., Правдић, П., Компартаивна анализа Balanced Scorecard-a и система менаџмента, преузето , Унапређење стратегијске повратне везе и процеса учења као последњи процес у менаџмент систему, ставља БСЦ модел у оквир стратегијског учења. Овај процес обезбеђује способност организационог учења на извршном нивоу. Он представља темељ успешне реализације стратегије где се применом конкретних показатеља и њиховим бенћмаркингом са постављеним циљевима развија јасна слика пословања целокупног система где сваки запослени тачно види своје место у целокупном мозаику. Ова узрочно последична веза значајно појачава осјећај важности сваког појединца и додатно подстиче на развијање процеса тимског рада. Имајући у виду да данашње организације послују у врло променљивом окружењу, немогуће је да се једном утврђена стратегија примењује за остваривање задатих циљева, и да се 8

13 предузимају акције са циљем развоја организације у складу са обликованом стратегијом. Овакав једносмеран (single loop) процес није прикладан, па је савременим организацијама неопходан стратегијски feedback процес, који омогућава проверавање, потврђивање и промене стратегија, на темељу постављених хипотеза. Двосмерни double loop процес омогућава преиспитивање и проверу досадашњих хипотеза, и даје представу о неопходним променама стратегије, на темељу неких нових претпоставки, разматрања и искуства. Наиме, учење у два круга подразумева стално преиспитивање основних поставки на којима је формулисана стратегија предузећа, што омогућава стално учење о стратегији и њено унапређење. Управо БСЦ веома добро омогућава обликовање процеса двосмерне комуникације у којем се стратегија као скуп хипотеза о односу узрока и последица може тестирати, оцењивати и мењати. За разлику од традиционалних система орјентисаних на периодично презентирање финансијских резултата и објашњавање неуспеха, БСЦ је орјентисан на главне носиоце учинка тј. на узроке резултата које повезује са циљевима. 2. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ ПРИМЕНОМ БСЦ-а Улога БСЦ концепта у спровођењу менаџмент процеса је да попуњава празнину која постоји у већини управљачких процеса, а то је недостатак системског процеса имплементације стратегије и обезбеђења повратних информација о стратегији. 9

14 Слика 2. Баријере у реализацији стратегије Извор: Niven, P., (2007), Balanced Scorecard корак по корак, Максимизирање учинака и одржавање резултата, Пословни дневник -МАСМЕДИА, Загреб, стр. 29. Управљачки процес у чијем је средишту БСЦ омогућава да организација постане усаглашена и фокусирана на имплементацију дугорочне стратегије. Употребњен на овај начин, БСЦ модел постаје основа за управљање организацијама у информатичком добу. Снага БСЦ модела управо и долази када се трансформише из система мерења у систем управљања. Истраживања указују да већина организација не успева у спровођењу и извршавању стратегије. Анализе које су спроведене поседњих година указују на поражавајућу чињеницу да постоје бројне баријере у реализацији стратегије (слика 2.). 10

15 Слика 3. Превођење мисије, визије и стратегије применом модела БСЦ Извор: Јовановић, Ј., Кривокапић, З., AHP In Implementation of Balanced Scorecard, International for Quality resarch, Vol. 2, No.1, 2008, p. 60. БСЦ је најбоље решење у процесу превођења мисије, визије и стратегије организације у прегледан систем за мерење учинака што је представљено путањом Тop-Down на слици 3. Дакле, стратегија се мора преточити у циљеве по свакој песпективи а затим се за сваки од њих дефинишу показатељи (мере), циљне вредности (границе) и активности на постизању тих циљева. Међутим, битна улога БСЦ-а се огледа и у BottomUp путањи где се кроз активности усмерене у правцу циљних вредности мерних показатеља вреднује степен испуњености постављених циљева и утврђује ефективност организације у имплементацији стратегије. 11

16 На тај начин се константно подстиче деловање унутар организације у правцу сталних побољшања, јер је данас у изразито променљивом окружењу немогуће једном дефинисати стратегију и неограничено је примењивати без преиспитивања и унапређивања. Како би се увиделе предности примене оваквог приступа, у табели 2. су представљене конкретизоване користи од увођења БСЦ-а. Дакле, БСЦ у суштини представља складну корелацију краткорочних резултата пословне стратегије и њихових позадинских дугорочних узрочника и на тај начин најбоље одсликава систем менаџмента. Посматрано на овај начин, БСЦ делује као стимуланс за постизање ефективности у организацији, јер што се више зна о трендовима у организацији то је већа мотивисаност за рад. Табела 2. Стање пре и после увођења БСЦ модела Стање пре увођења БСЦ-а Стање после увођења БСЦ-а Неуравнотежено управљање У обзир се узима више различитих погледа Нагласак је на показатељима који утичу на развој Стратегијски циљеви се претварају у мерљиве циљеве сваког појединца; Уколико циљеви одступају од жељене вредности предузимају се одређене мере На основу показатеља могуће је предвидети будуће резултате Нагласак на финансијским показатељима Приликом дефинисања стратегије настају општи и немерљиви циљеви; Са стратегијом је одређен само смер развоја На основу информација могуће је утврдити места где планирани резултати нису остварени Не зна се где треба предузети одређене мере; Зна се само који резултат не задовољава Информације говоре који показатељи имају највећи утицај на финансијске резултате Извор: Јовановић, Ј., Кривокапић, З., AHP In Implementation of Balanced Scorecard, International for Quality resarch, Vol. 2, No.1, 2008, p. 60. Мерење нефинансијских показатеља представља напредак у односу на традиционално мерење само финанасијских показатеља с тим што и даље остаје недоумица како спровести 12

17 промене и унапредити пословање. То се постиже креирањем стратегије кроз узрочно-последичне везе показатеља који стварају стратeгијску мапу. Да би смо ово објаснили презентоваћемо студију случаја Hilton хотела који већ дужи временски период примењују БСЦ моделе у стратегијском одлучивању7. Током 2005 године, породица бредова Hilton хотела је укључивала некретнина у поседу, којима је управљала, са укупно соба. Hilton је на почетку представио програм БСЦ у свом хотелу, 1997 године након периода стагнације. На нивоу корпорације, високи извршиоци су развили пет перспектива, на основу којих су развили КПИ за појединачне стратегијске јединице, својих хотела.тиме се омогућава хотелима да се усклађују са стратегијским правцима корпорација уз истовремено поседовање својих јединствених КПИ димензија, заснованих на оним актуелним из претходне године, уз фактор побољшања. Формирање посебне карте за сваку некретнину омогућава поуздано доставњање поруке кроз ланац вредности. Бренд захтева да корисници доживе исти ниво квалитеата и услуга на сваком Hilton-овом поседу. Појединачни резултати хотела могу бити референтни за све некретнине Hilton. Захвањујући стратегијском правцу корпорације, повезаном са хотелским мерама, руководиоци у свакој некретнини Hilton-а могу повезивати ове мере и комуницирати са сваким чланом тима. Тимови хотела развијају свесност и разумевање ових мера унутар својих програма. Даље, ови тимови ажурирају своје резултате на девет КПИ мера тако да чланови тима могу пратити њихов успех. На крају, успех хотелског БСЦ-а је повезан са извршним плаћањем кроз планове бонуса. Сви чланови тимова у хотелима добијају свих девет зона, за свих девет КПИ мера заједно са милион долара у наградама под називом Напред ка зеленом на годишњем нивоу. Овај поступак се спроводи како би се уверили да је БСЦ примењен на сваком члану тима. 7 Kaplan, R., Norton, D., (2006), Alignment- Using The Balanced Scorecard to Create Corporate Synergies, Harvard Business School Press, Boston, Massachusetts, p

18 У периоду , Hilton је остварио профит за 3% вићи него други хотели. Овакав финансијски успех, произашао је из повећања добити по индексу слободне собе, задовољству купаца, лојалности после боравка (постигнути су највећи резултати у историји компаније). Табела 3. Case Stady Hiltont Hotels Креирање вредности Финсијски, оперативна ефикасност, пораст прихода Могуће вредности предузећа Обезбедити заједничко разумевање мера успеха Лојалност корисника Креирање задовољних и лојанних корисника Интерни процеси Конзистентна испорука предлога вредности корисника Учење и развој Задржавање и развој чланова тима Карта предузећа -GOP $ (Бруто оперативни профит) -GOP % Остварен приход по соби - PAR Index упоређење са конкуренцијом Коментар индекса лојалности - Задовољство - Вероватноћа да се врати - Вероватноћа да препоручи Индекс конзистентности бренда -Стандарди бренда -Физичка кондиција -Све услуге -Чистоћа Лојалност чланова тима -Индекс обуке -Разноврсност Извор: Kaplan, R., Norton, D., (2006), Alignment- Using The Balanced Scorecard to Create Corporate Synergies, Harvard Business School Press, Boston, Massachusetts, p.70. До године, пратећи резултати хотела, коцкарница и интеграција у Promus хотела (Doubletree, Embassy Suites, Homewood, Hampton Inn) Hilton-ова балансна карта се уклопила у свеобухватни програм успешног управљања који укључује планирање, организовање буџета, мерење, континуирани процес побољшања, оперативну подршку, награђивање и презинтовање резултата. Нови Hilton-ов систем управљања је базиран на Web основи, чиме се омогућава анализа способности, тако да руководиоци могу одредити узроке и детаљне информације у циљу континуираног побољшања. Hilton сада користи опсежну 14

19 базу података како би развио статистичку повезаност између својих процеса, циљева и индикатора развоја или застоја. Индикатори помажу да се дефинише однос између променљивих. Такође, помажу у откривању узрока проблема и процени да ли су примењена решења дала жељене резултате. На крају, систем дозвољава каскаду кроз читаву хијерархију организације, од предузећа, руководства па све до појединаца, побољшавајући усклађеност и одговорност у организацији. ЗАКЉУЧАК Стратегија има изузетну важност за укупно пословно уређење компаније. Можемо закључити да истраживања показују како већина компанија не успева да примени стратегију успешно. Стратегија је изузетно важна, али је способност спровођења и извршавања стратегије још важнија. Већина компанија не успиева у томе. Можемо навести неке од разлога: 60% компанија не повезује стратегију са расподелом буџета; 75% компанија не повезује подстицаје средњег слоја менаџмента са стратегијом; 86% тимова извршне власти потроши мање од једног сата месечно на разматрање стратегије и 95% просечне радне снаге не разуме стратегију своје компаније. Дакле, закључујемо да само компаније које доследно примењују БСЦ модел, могу да се укључе у жестоку борбу на светском тржишту, а да при томе буду конкурентне и успешне. ЛИТЕРАТУРА 1. Andersen, B., (2007), Business process improvement, ASQ Quality Press, Wisconsin. 2. Јовановић, Ј., Кривокапић, З., AHP In Implementation of Balanced Scorecard, International for Quality resarch, Vol. 2, No.1, 2008, p Јовановић, Ј., Правдић, П., Компартаивна анализа Balanced Scorecard-a и система менаџмента, преузето , 15

20 4. Kaplan., R., (2003), Building Strategy Focused Organization with the Balanced Scorecard, Balanced, Scorecard Collaborative, Kaplan R., Norton D. P,(2000), The Strategy-Focused Organization, Harvard Business School. 6. Kaplan, R., Norton, D., (2006), Alignment- Using The Balanced Scorecard to Create Corporate Synergies, Harvard Business School Press, Boston, Massachusetts. 7. Niven, P., (2007), Balanced Scorecard корак по корак,максимизирање учинака и одржавање резултата, Пословни дневник -МАСМЕДИА, Загреб. 8. Stefan, G., (1999), Die Balanced Scorecard als Controllingbzw.Management instrument, Shaker Verlag, Aachen. 9. Рамовић, С., Унапређење перформанси пословног система примјеном БСЦ, Универзитет Црне Горе, Машински Факултет у Подгорици,

21 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце SERVISNO ORIJENTISANA PARADIGMA UPRAVLJANJA POSLOVNIM PROCESIMA SERVICE ORIENTED PARADIGM FOR BUSINESS PROCESS MANAGEMENT Branislav Jevtović, Danilo Oklobdžija, Vladimir Mladenović, Branislav Bogdanović Visoka poslovna škola strukovnih studija, Blace. Rezime: Ovaj rad prikazuje uticaj intenzivnog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), globalizacije i digitalizacije na način upravljanja poslovnim procesima. Globalizacija, otvaranja novih tržišta, visoki zahtevi kupaca i oštra konkurencija prinudile su kompanije da traže način za brzu adaptaciju čestim promenama. Upravljanje poslovnim procesima (BPM - Business Process Management) je metodologija upravljanja resursima kompanije u cilju generisanja servisa ili prozvoda prema potrebama klijenata. Upravljanje poslovnim procesima predstavlja jedan sveobuhvatan i celovit (holistički) pristup vlasnika, menadžmenta i zapošljenih, koji promoviše efektivnost poslovnih procesa i njihovo neprekidno inoviranje korišćenjem informaciono komunikacionih tehnologije, sa ciljem efikasnog prilagođavanja organizacije kompanije zahtevima tržišta i potrebama potrošača. Кључне речи: XML, SOA, BPM. Abstract: This paper shows the impact of intensive development of information and communication technology (ICT), globalization and digitalization on the business process management. Globalization, the opening of new markets, the high demands of customers and fierce competition have forced companies to seek ways to quickly adapt to frequent changes. Business process management (BPM - Business 17

22 Process Management) is a methodology of companies' resource managenet in order to generate a service or products according to the needs of clients. Business process management is a comprehensive and integrated (holistic) approach, where owners, management and employees, promotes the effectiveness of business processes and their continuous innovation using information and communication technology, in order adapt to market demands and consumer needs. Key words: XML, SOA, BPM. UVOD Buran razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), pre svega Interneta, omogućio je stvaranje tehnološke platforme za prelaz iz industrijske u informatičku - digitalnu eru. Internet je evoluirao od mreže koja omogućava prezentovanje informacija putem Web sajtova u jedinstvenu, otvorenu i globalno rasprostranjenu računarsku platformu. Već danas Internet predstavlja globalnu infrastrukturu za kreiranje i deljenje informacija i znanja. Informatičko društvo je društvo u kome strvaranje, distribucija, rasprostiranje i korišćenje informacija predstavlja značajnu ekonomsku, političku i kulturnu aktivnost [1]. Termin globalizacija označava prisustvo ili primenu širom sveta (Webster). U širem smislu, globalizacija je objedinjavanje ljudskih napora i aktivnosti u smeru ubrzane integracije čovečanstva, na planetarnom nivou, podstaknuta napretkom tehnologija, nezapamćenim kretanjem ljudi, kapitala, informacija, ideja i kulturnih vrednosti među državama i narodima, ali na takav način da ni države, a ni narodi ne kontrolišu ovaj proces u željenoj meri [2]. Iako tek na početku, digitalna revolucija i globalizacija fundamentalno menjaju način razmišljanja ljudi, način njihovog ponašanja i međusobnog komuniciranja, kao i način rada i obezbeđivanja sredstava za život. Stvoren je nov način kreiranja znanja, obrazovanja ljudi i distribucije informacija. Menja se ekonomska i poslovna praksa, način upravljanja, vladanja i političkog angažovanja. Informacione i komunikacione tehnologije predstavljaju baznu infrastrukturu digitalne revolucije. Internet, a pre svega Web, postaje opšte prisutan u svim oblastima ljudskog delovanja, tako da danas Web omogućava globalnu razmenu informacija, znanja, usluga i roba na nivou kakav je doskora bio nezamisliv. Nova digitalna paradigma 18

23 nije ograničena smo na naučne i tehnološke domene. Internet, već danas, pored tehnoloških ima i ekonomske i socijološke uticaje, na svakog pojedinca, kompanije, države, odnosno, na globalnom nivou. 1. TRENDOVI RAZVOJA WEBA Intenzivan razvoj Weba, može se posmatrati, pre svega, kroz ogroman broj različitih informacija na Webu koji se permanentno uvećava. Ovakav razvoj Weba, uprkos pomoći koju pružaju tako dobre mašine za pretraživanje - kao što su Google ili Yahoo, generisao je problem pronalaženja željene informacije. Naime, današnje tehnologije pretraživanja baziraju se na pretraživanju ključnih reči. Te tehnologije omogućavaju veliki sintaksni odziv, tj. sve Web stranice koje sadrže spomenute ključne reči biće pronađene. Nažalost, ove tehnologije imaju nizak semantički odziv tj. Web stranice koje obrađuju odgovarajuću tematiku, ali ne sadrže identične ključne reči, neće biti pronađene. Tehnologije pretraživanja pomoću ključnih reči nemaju adekvatne odgovore na kompleksnost jezika (npr. sinonimi). Kao odgovor na ta ograničenja mogu se uočiti dva glavna pravca razvoja Weba, što je pokazano na slici 1 [3]. Slika 1. Trendovi razvoja Weba Prvi pravac semantički pravac ima za cilj razvoj semantičkog Weba. Inicijalnu ideju za semantički Web generisao je tvorac World Wide 19

24 Weba Tim Berners-Lee. On je definisao semantički Web kao proširenje postojećeg World Wide Weba, kod koga će saržaj resursa biti prikazan u formi koja omogućava razumevanje i interpretaciju od strane mašina tj. softverskih agenata, a ne kao do sada samo u formama pogodnim za prikaz sardžaja Web resursa ljudima [4]. Semantički Web danas nije samo predmet akademskih istraživanja, već je prihvaćen i od najpoznatijih softverskih komapaniaja (Microsoft, Oracle,...). Primeri korišćenja tehnologija Sematičkog Weba su interaktivni sajtovi koji omogućavaju da korisnici dodaju ili edituju sadtžaj sajta. Trend razvoja Weba ka dinamičkim stranicama, tj. dinamičkim Web sadržajima, nastao je vrlo brzo po pojavi Weba. Klasične HTML stranice i mogućnost navigacije između njih, predstavlja statički pristup. Taj statički pristup pokazao se kao nedovoljan nivo interaktivnosti između korisnika (browser) i Web servera. Za razliku od statičkog, dinamički pristup podrazumeva mogućnost Web stranice da menja svoj sadržaj u zavisnosti od konteksta (npr. reakcija klijenta ili drugih uslova i ograničenja). 2. UPRAVLJANJE POSLOVNIM PROCESIMA IEEE 1471 standard [5] definiše arhitekturu softverski intenzivnih sistema kao fundamentalnu organizaciju sistema integracijom odgovarajućih komponenti, definisanjem relacija svake komponente prema ostalim komponentama i sistemu kao celini, definisanjem odnosa komponeti i sistema prema okruženju, kao i doslednim pridržavanje principa pri razvoju i evoluciji sistema. U kontekstu ovog standarda, fundamentalna organizacija podrazumeva jedinstvo esencijalnih koncepata i principa, dok se pod softverski intenzivnim sistemima podrazumevaju oni kompleksni (najčešće poslovni) sistemi kod kojih softverska rešenja imaju jedan od odlučujućih uticaja na dizajniranje, konstrukciju, razvoj i evoluciju sistema kao celine. Danas, u vreme globalizacije i burnog razvoja informaciono komunikacionih tehnologija, većina poslovnih sistema može se smatrati softverski intenzivnim sistemima koji posluju u heterogenom okruženju, te je arhitektura sistema izrazito kritičan element uspešnog razvoja i evolucije kompanije. U kontekstu nove - digitalne ekonomije, kompanija se sve češće tretira kao složeni skup organizacija koje imaju zajedničke ciljeve. Zbog toga se termini preduzeće, kompanija (engl. Enterprise) često koriste kao sinonimi 20

25 koji opisuju organizaciju koja koristi računare i obuhvata korporacije, radne organizacije, neprofitne organizacije, naučne i državne institucuije, kao i druge najrazličitije vidove organizovanja ljudi. Upravljanje poslovnim procesima je jedan iterativni postupak u kome se poslovni procesi, njihove karakteristike i efekti prate tokom celog života procesa, u svim organizacionim celinama kompanije. Prema IBM SOA Foundation [6] aktivnosti koje čine upravljanje poslovnim procesima pripadaju jednoj od četiri osnovne faze životnog ciklusa procesa. Kao što je prikazano na Slici 2, svi poslovni procesi, sevisi koji ih predstavlju, poslovne i IT metodologije, čine jedinstvenu bazu za primenu poslovne politike u cilju upsešnog poslovanja. Slika 2. Faze životnog ciklusa poslovnih procesa ZAKLJUČAK Razvoj servisno orijentisanog sistema upravljanja poslovnim procesima podrazumeva neprekidnu potrebu kreiranja inovacija kako u tehnološkom domenu delatnosti kompanije, tako i u procesu organizovanja kompanije i upravljanja poslovnim procesima. Primena 21

26 dokazanih inovacija podrazumeva promene, a promene je moguće efikasno realizovati samo u tehnološki i poslovno fleksibilnim organizacijama. Fleksibilnu organizaciju kompanije nemoguće je realizovati bez usklađivanja poslovnih ciljeva i procesa sa informatičkom infrastrukturom kompanije. Naime, rešenja sektora informacionih tehnologija se moraju posmatrati kao skup servisa, koji imaju za cilj zadovoljenje neke poslovne potrebe. Samo dosledna primena servisno orijentisane paradigme, kako u organizaciji kompanije tako i pri realizaciji informacionog sistema, omogućava kompanijama brzu adaptaciju dinamičnim zahtevima tržišta, kao i višestruko korišćenje resursa. Primenom servisno orijentisane pardigme pri upravljanju poslovnim procesima značajno se povećava ekonomska efikasnost kompanije. LITERATURA Digitalna ekonomija i savremena Uprava Kako savremena institucija koristi prednosti digitalnih tehnologija u informacionom društvu, R. Simić, Beogradska poslovna škola - visoka škola strukovnih studija. Available: prof_predmet/r_simic/70digitalnodrustvo-savremenetehnologijedeo1n.pdf [Accessed July, 2010]. Ekonomska globalizacija kroz prizmu sociologa i ekonomista, D. S. Miletić, Institut za visoke evropske studije Petar Karić, Beograd, Available: ekonomskaglobalizacija.pdf [Accessed July, 2010]. Building Web Service Ontologies,R. M. Sabou. PhD thesis, Vrije Universiteit Amsterdam, Weaving the Web: The Original Design and Ultimate Destinx of the World Wide Web, by its Inventor, Tim Berners-Lee and Mark Fischetti, 1st edition, Harper San Francisko, San Francisko, September IEEE Std IEEE Recommended Practice for Architectural Description of Software-Intensive Systems Description, IEEE Statndards Association, Available: _desc.html [Accessed July, 2010]. An architectural introduction and overview, IBM SOA Foundation, Available: webservices/library/ws-soa-whitepaper/ [Accessed July, 2010]. 22

27 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ КОРПОРАТИВНОГ УПРАВЉАЊА У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СРБИЈЕ POSSIBILITIES FOR CORPORATE GOVERNANCE IN PUBLIC ENTERPRISES IN SERBIA Валентина Мирковић, Горан Перић Висока пословна школа струковних студија Блаце Александар Јокић Политехничка академија Београд Резиме: У покушају да установи тржишно оријентисану економију у постсоцијалистичком периоду (попут осталих транзиционих економија) Србија се суочила (и суочава се ) са озбиљним изазовима креирања економског система, формирања адекватних и неопходних иснтитуција и увођење реда у друштву са циљем побољшања економских перформанси. У том контексту, корпоративно управљање је уочено као круцијални део процеса реформи. Реформе су посебно нужне у јавном сектору, посебно са становишта побољшања управљања у предузећима чији је власник у потпуности, или делимично држава. Кључне речи: корпоративно управљање, јавна предузећа, друштвено одговорно пословање. Summary: In an attempt to establish a market-oriented economy in the post-socialist period (like other transition economies) Serbia faced (and faces) to the serious challenges of creating economic system, formation of appropriate and necessary institutions and the introduction of order in society with the aim of improving economic performance. In this context, corporate governance has been seen as a crucial part of the reform process. The reforms are particularly necessary in the public sector, especially from the standpoint of 23

28 improving management in enterprises owned fully or partially by the state. Keywords: corporate governance, public companies, corporate social responsibility. УВОД Корпоративно управљање, транспарентност, друштвено одговорно пословање, привлачење инвеститора и јачање тржишне позиције су само неки од изазова за велика предузећа. Највећи број великих система односно корпорација су акционарска друштва. Корпоративно управљање, са друге стране, заснива се на одговорности менаџмента и транспарентности пословања, извештавању свих акционара и њиховом укључивању у доношењу важних пословних одлука. Суштина проблема своди се на стварање механизма који ће обезбедити да менаџмент ради у корист предузећа, власника, запослених, државе и других интересних група. Леонардо Пеклар8 сматра да је корпоративно управљање систем искустава и кућног васпитања глобалне економије. Без корпоративног управљања, велики системи би изгубили компас у водама тржишне економије. Уколико су правила корпоративног управљања прихваћена, јасна и разумљива, инвеститори су спремни да улажу што омогућава раст и развој корпорације. Даље, корпоративно управљање је важно за запослене јер, успешна фирма осигурава запосленима радно место и будућност. Важно је и за државу и за локалну заједницу јер само успешне фирме плаћају порезе, а земља се развија кроз додатну вредност која се ствара у тим фирмама. На путу унапређења корпоративног управљања наши велики системи се налазе тек десетак година, док је у западним земљама то искуство дуго 400 година. Из тог разлога неопходно је интензивније прихватање и развијање техника и метода корпоративног управљања како би се обезбедила конкурентност великих система а затим и целе српске привреде. 8 Пеклар Леонардо, је председник управног одбора словеначке корпорације,,социус,, која се доста ангажује на ширењу идеје корпоративног управљања у Србији и региону. 24

29 1. КОРПОРАТИВНО УПРАВЉАЊЕ ПРЕДУЗЕЋИМА СРБИЈЕ У ЈАВНИМ Корпоративно управљање је неопходно у свим фирмама без обзира да ли се котирају на берзи или не, а посебна пажња се посвећује корпоративном управљању у фирмама које су у власништву државе у којима се углавном краткорочни интереси политике сукобљавају са дугорочним интересима фирме. Већина истраживања везана за област корпоративног управљања показује да постоји изразито позитивна корелација између корпорација које примењују принципе доброг корпоративног управљања и ефикасности тих система. Посебно се потенцира потреба примене корпоративног управљања у јавним корпорацијама. Наиме, сматра се да је најбољи модел за јавне корпорације јавно приватно власништво (комбинација државног власништва и власништва банака и инвестиционих фондова). На тај начин се осигурава контрола менаџмента а држава има значајно учешће у власништву и контроли над природним ресусрсима. Идеја је да се у велика јавна предузећа уведу велики корпорацијски инвестициони фондови како би се ојачала њихова конкурентска моћ. Јавна предузећа се налазе у жижи јавности како економске тако и политичке. Иначе, по дефинцији јавна предузећа су она која обављају делатност од општег интереса9 а које формира држава (односно јединица локалне самоуправе). У Србији, постоји укупно око 550 јавних предузећа од којих 17 спадају у ред републичких великих јавних предузећа: ЕПСЕлектропривреда Србије, ЕМС- Електрична мрежа Србије, ЈП ПЕУ-Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља Ресавица, НИС-Нафтна индустрија Србије, Србијагас, Транснафта, Железнице Србије, ЈАТ, Аеродром Никола Тесла Јавно предузеће Путеви Србије, ЈП ПТТ Србије, Телеком Србија, Скијалишта Србије, Србијашуме, Војводинашуме, Србијаводе и Воде Војводине. Ова предузећа у години према подацима Републичког завода за развој, запошљавају радника и 9 Као што су: производња, пренос и дистрибуција електричне енергије, производња и прерада угља, производња, прерада и транспосрт и дистрибуција нафте и природног и течног гаса, железничког, поштанског и ваздушног саобраћаја, телекомуникације и слично. 25

30 остварују око 9 милијарди евра укупног прихода. У години и код тих предузећа (као и у целокупној привреди) по први пут од почетка транзиције исказује се позитиван нето финансијски резултат10 око 396 милиона евра. По обиму пословања посебно се истичу ЕПС, НИС и Телеком (табела1.) Табела 1. Изабрана јавна предузећа, основни параметри пословања, и године Извор: Анализа јавних предузећа у години, Републички завод за развој Напомена: прерачунавање у евре рађено је по срдењем курсу за дату годину. Јачање конкурентности јавних предузећа могуће је кроз заокрет њиховог вођења у смислу њиховог економског пословања и поштовања тржишних законитости. У том смислу корпоративно управљање добија на значају и у јавном сектору. Први корак ка економском пословању био је доношење Закона којима се обављање већина инфраструктурних делатности на нивоу Републике регулише у складу са праксом тржишних привреда. Такође, формирана су независна регулаторна тела за области телекомуникације (Републичка Агенција за Телекомуникације РАТЕЛ, Републичка Радиодифузна Агенција - РРА) и енергетике (Агенција за енергетику Републике Србије, Агенција за енергетску ефикасност). То је омогућило стварање примарног регулаторног оквира за економско пословање јавних предузећа, који је још увек непотпун, будући да је управо улога независних 10 У 2006.години 14 великих јавних предузећа остварило је добит а само 3 губиртак:железнице Србије, Путеви Србије и ПЕУ Ресавица. 26

31 регулаторних агенција развој подзаконске регулативе која још увек није окончана. Спроведене реформе омогућиле су унапређење пословања јавних предузећа али још увек ове делатности заостају за развијеним земљама и за регионалним окружењима, па представљају ограничавајући фактор за привредни раст. При томе, посебно треба истаћи ниску способност државе да управља јавним предузећима (чак и у односу на не баш висок међународни ниво), раширеност корупције и недомаћинског пословања, што представља мотив за приватизацију истих и побољшање управљања њима. Реформа инфраструктурних делатности има за циљ: раст доступности и квалитета услуга, увођење нових услуга, усклађивање цена са оправданим трошковима и смањење загађења животне средине односно једном речју модернизацију. Остварење тог циља је неопходан услов и подстицајни фактор за приватне инвестиције у другим секторима привреде. Унапређење управљања у јавним предузећима треба да омогући њихову већу ефикасност. Наиме, карактеристика досадашњег управљања јавним предузећима је непрофесионализам који доводи до уништавања њихове вредности, кашњења у медернизацији, ниске ефикасности и губљења тржишне утакмице. У том смислу приватизација представља једино делотворно решење за неекономско управљање јер доводи до професионализације менаџмента и боље контроле предузећа. Осим тога, то је и начин за докапитализацију јавних предизећа, инвестирање у њих што доводи до развоја и продубљивања тржишта хартија од вредности. Дакле, копроративно управљање ће омогућити конкурентно пословање јавним корпорацијама а њихова ефикасност обезбеђује развој тршишта капитала кроз нове могућности за инвестирање широким слојевима становништва и инситуционалним инвеститорима. Јавна предузећа ће у одређеном периоду, а не и трајно, бити у значајном или већинском власништву државе. У том смислу од велике важности је да се унапреде власничка и управљачка улога државе. То подразумева широки спектар мера почев од стратешких докумената до контроле кључних параметара текућег пословања (плате, цене, запошљавање, инвестиције, задуживање). 27

32 Посебно је важно, обзиром на досадашње искуство да се изграде механизми за спречавање разних облика економских нерационалности (штетни уговори, низак квалитет инвестиционих радова, дисперзија делатности) који су често повезани са корупцијом, као и да се обезбеди контиуиран раст обима и проширење асортимана услуга. Оно што је нужно је деполитизација јавних предузећа у државном власништву. Наиме, изборни систем у Републици Србији доводи до формирања коалиционих влада које у расподели моћи деле и функције у јавним предузећима. У том случају отежана је могућност контроле пословања ових система. Што се приватизационе стратегије тиче, сматра се да нека предузећа (попут ЕМС или ПТТ) треба задржати у државном власништву а да се омогући улазак приватног сектора и приватизација ЕПС-а, аеродрома Никола Тесла ЈАТ-а, Телекома и Галенике.11 Такође, сматра се да јавна предузећа која захтевају значајна инвестициона улагања која не могу сама обезбедити треба продати стратешком партнеру вероватно страном предузећу.12 Један део акција великих јавних предузећа треба понудити преко берзе јер понуда квалитетних и ликвидних акција неопходно је да би се оствариле нове могућности за улагање грађана Србије, инвестиционих и пензијских фондова, као и других правних лица, што би допринело развоју и продубљивању финансијског тржишта. ЗАКЉУЧАК Увођење и унапређење корпоративног управљања у јавним предузећима (пре али и након њихове делимичне или потпуне приватизације) представља један од битних задатака у процесу изградње модерне тржишне привреде у Србији. Јавна предузећа су битан фактор у развоју земље што значи да њихово лоше 11 Прва фаза приватизације је кренула бесплатном поделом акција грађанима године. Биће подељено 10-15% акција уз равноправан третман и запослених и осталих грађана Србије. 12 Сматра се да је приватизација у форми продаје стратешком партнеру пожељна у случају ПЕУ-а и ЈАТ-а. 28

33 вођење може успорити раст и развој а добро и ефикасно управљање омогућити њихову већу ефикасност, што је мотор за развој целокупне привреде. Циљ унапређења корпоративног управљања у Србији је, пре свега, обезбедити дугорочан и одржив економски развој кроз стварање конкурентних и добро вођених предузећа. Наиме, једна економија се (у агрегатном смислу) састоји из предузећа и није могуће очекивати да она напредује и развија се док предузећа која је чине, лоше послују и остварују губитке. Дакле, економски развој је могуће остваривати тек када се унапреди корпоративно управљање у предузећима. ЛИТЕРАТУРА 1. Анђелић, М., и др., Увод у корпоративно управљање, Београдска берза, Београд, Бабић., В. Корпоративно управљање у условима транзиције.: монографија, Економски факултет, Крагујевац, Бабић. В. Корпоративно управљање у транзицији: власништво, контрола, менажерске компетенције, Економски факултет. Крагујевац Denčić-Mihajlov, K., Corporate Governance in Serbia: an overview of Recent Developments, Facta Universitatis, series:economics and organization vol.3, Nmb 2, 2006,. 5. Шешкар, Л., Копроративно управљање у Србији, Шести округли сто пакта за стабилност Југоисточне Европе, Истанбул,

34 30

35 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У БАНКАРСТВУ IT APPLICATIONS IN BANKING Марко Павловић, Биљана Бранковић ЈП ПТТ Саобраћаја Србије Резиме: Увођење и примена савремених информационих технологија доводи до значајних промена у банкарском пословању. Са већим бројем трансакција, примена традиционалних метода за обраду трансакција не може да пружи задовољавајуће резултате. Због тога се примењује аутоматизација трансакција. Циљ је постићи конкурентност. Посебну пажња у раду посвећена је основним променама у информационој технологији, као и савременим трендовима у банкарском пословању, такође осврт је дат у електронском банкарству у Србији. Коначно у закључку биће сумирани резултати истраживања у оквирима стратегијског опредељења банака за развијање савремене технолошке и информационе инфраструктуре. Кључне речи: електронско банкарство, примена, банка, циљ Abstract: The introduction and application of modern information technology leads to significant changes in the banking business. With a larger number of transactions, the use of traditional methods of transaction processing can not provide satisfactory results. Therefore, applying automation of transactions. The aim is to achieve competitiveness. Particular attention in this paper is devoted to fundamental changes in information technology and modern trends in the banking business, also gives a review of electronic banking in Serbia. Finally the conclusion will be summarized results of this strategic concept for the development of modern banking technology and information infrastructure. Key words: e-banking, application, a bank and goal. 31

36 УВОД Развој информационе и телекомуникационе технологије створио је услове за глобализацију пословања. Главни циљ је постао да се без обзира на географске дистанце што брже и ефикасније повежу клијенти и токови информација. У условима врло јаке конкуренције где постепено нестају разлике између банака, инвестиционих банака, брокерских фирми и осигуравајућих компанија, финансијске организације су под сталним притиском да задрже кориснике својих услуга, смање трошкове, управљају ризиком и користе технологију као извор конкурентске предности. Модел глобалне организације и јаке конкуренције захтијева нову концепцију приступа банака у њиховом пословању, о чему сведоче све већа улагања у специјализовану и према клијенту оријентисану технологију. Интернет је једна од тих технологија. Банке су првобитно имале одбојност према иновацијама које доноси пословање на Интернету, али су током времена увидјеле да то није пролазни феномен него све више дио пословне стварности са још већом перспективом у будућности. Данас постоји преко 1000 светских банака које нуде клијентима могућност обављања банкарских трансакција директно из куће, посредством Интернета. Електронско банкарство, као специфичан део електронског пословања, има многе предности у односу на класично пословање: Смањење трошкова трансакција; Бржи обрт средстава; Сигуран и безбедан платни промет; Уштеда времена; Могућност обављања трансакција са радног места; Стални увид у стање на рачуну и промет. Нови талас информационих технологија у банкарству на мало дефинитивно је означио нову револуцију у банкарству. Напредак на пољу информатике омогућио је прилагођавање банкарских послова потребама клијента, боље и лакше управљање банкама и 32

37 појаву нових сервиса.захваљујући коришћењу савремене технологије, значајно је подигнута ефикасност реализације пословних активности, а многе од њих захваљујући, пре свега коришћењу Интернета могу да се извршавају 24 сата дневно. 1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ЕЛЕКТРОНСКОГ БАНКАРСТВА Са порастом потреба корисника банкарских услуга, расте и очекивани квалитет услуге. Добра страна аутоматизације банкарског пословања је што је омогућено коришћење услуга 24 часа дневно. Очекивани квалитет услуге укључује и различите димензије услуга. У последње време се јављају кориснички захтеви за бољом контролом и управљањем финансијама. Интернет је омогућио масовни проток информација и натерао банке да се више позабаве квалитетом и доступношћу информација. Процењује се да ће у САД, у наредним годинама, готово 30% профита сектора становништва бити остварено коришћењем Интернет банкарства. У Француској1 је, на пример, држава учествовала у финансирању развоја информатичке инфраструктуре, па је и ширење он-лине банкарства ишло веома брзо, што је резултирало у већем броју електронских услуга које нуде банке: 1. Информације о рачуну куповине кредитним/дебитним картицама стање на рачуну коришћење кредитних линија обрачуни 2. Текући и штедни улози презентирање рачуна и плаћања кретање средстава 3. Хартије од вредности препоруке у вези куповине/продаје цене акција основне информације о хартијама од вредности цене фондова 1 Đurković,I., Međunarodno bankarstvo.(132.str.). Beograd : Fakultet za trgovinu i bankarstvo

38 информације о куповини/продаји за претходну годину информације о примљеним дивидендама и купонима куповине и откупи фондова. Развојем електронског преноса средстава, знатно се мењају финансијски инструменти и технологија пословања. Финансијске трансакције могу да се пренесу на неограничену удаљеност у минималном временском размаку путем постојећих комуникационих мрежа у земљи и иностранству, без традиционалног припремања налога и остале пратеће документације. ЕФТ трансфер омогућава трансфер средстава у моменту плаћања са рачуна дужника на рачун корисника. Овим начином плаћања елиминише се плаћање чековима и другим облицима безготовинског плаћања. Електронски систем плаћања (Electronic Payment System-EPS), све је доминантнија алтернативе плаћању чеком. Поједине земље развиле су посебне системе услуга интербанкарског трансфера средстава, у оквиру мреже унутрашњег платног промета. Поред тога развијен је: Безготовински трансфер на микро нивоу и Електронски трансфер средстава на месту продаје. У развоју је, а у знатној мери и примени, низ нових банкарских технологија, као што је: Електронска трговина, Самоуслужно (селф-сервице) банкарство, Кућно и канцеларијско банкарство, Позивни центри, Картичарство. Банкомати или самоуслужни шалтери, користе се од стране банака са циљем да повећају квалитет својих услуга, оријентисаних према клијентима, које се углавном односе на рутинске банкарске операције. Банкомати нуде власницима платних картица следеће услуге: подизање готовине (cash dispenser), полагање депозита,. трансфер средстава са рачуна на рачун, 34

39 уплате на рачуне, наручивање и примање извештаја. Електронски трансфер средстава на месту продаје као безготовински систем плаћања, остварује се преко трговачких, услужних и осталих организација. Терминали или регистар касе, у овим организацијама повезани су са банкарском компјутерском мрежом. Корисници оваквог система трансфера средстава су у могућности да на месту куповине, или коришћењем услуга врше плаћање преносом износа, са свог рачуна на рачун послодавца, преко терминала, где се обавља трговина или користи услуга. Електронска трговина2 омогућава клијенту куповину и плаћање преко кућног ПЦ-а. Поруџбина се обавља преко Интернета, а приликом плаћања клијент се позива на своју платну картицу. За купце, трговине и банке, електронска трговина је погодна и ефикасна због релативно ниских трошкова одржавања истих. Самоуслужно банкарство, као посебан вид иновација, омогућује корисницима аутоматску услугу у експозитури, без људске интервенције. За овакав вид услуге експозитуре треба да су опремљене селф сервице терминалима. Ови терминали су повезани са информационим системима банке, тако да замјењују шалтерске службенике. Кућно и канцеларијско банкарство (telebanking), као врста самоуслужног банкарства, развијено је након развоја и примене самоуслужних шалтера и продајних терминала. Ова врста самоуслужног банкарства настала је са жељом да се комитенти из својих станова директно укључе у електронски трансфер средстава, познат као кућно банкарство (хоме банкинг), односно да се привредном сектору омогући обављање финансијских услуга из својих пословних просторија познат као систем канцеларијског банкарства. 2 Jedan od najznačajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija. ve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija, ili izvrše bankarske transakcije brzo, sigurno i tačno uključene su u SWIFT mrežu. Na SWIFT mrežu je priključeno preko 6000 institucija, a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. 35

40 Позивни центар као нова технологија у банкарству, пружа комитенту могућност да позивањем банке, добије низ информација телефоном, без контакта са службеницима банке. Платне картице, као савремени инструменти безготовинског плаћања, користе се за идентификацију издаваоца и корисника картице, на апаратима за извођење финансијских трансакција, у циљу обезбеђења уноса података за те трансакције. Постоје две врсте платних картица - дебитне и кредитне. Врло често се мисли на дебитну картицу када се помене платна, или обрнуто. Међутим, разлика је јасна. Док је платна картица средство плаћања (или једноставније-то је мала пластична картица којом се могу плаћати роба и услуге), дебитна и кредитна картица су њене подврсте. У зависности од тога за коју се платну картицу клијент банке определи, на располагању ће му бити пратећи програми и важиће потпуно различити прописи њеног коришћења. Када се користите дебитним картицама по правилу морате на рачуну имати новац који желите да потрошите. Код кредитне картице је потпуно супротно-по правилу немате новац који трошите, већ на крају месеца (или неког другог периода плаћања који банка одреди) плаћате износ који сте потрошили у потпуности или делимично. Кредитна картица сигурно звучи боље, али је исто потребно рећи да кредитну картицу не може добити свако. У иностранству које је далеко одмакло када је у питању овај начин плаћања, праћењем кредитног понашања појединаца баве се кредитни бирои. Они, на захтев банака које су примиле молбе од потенцијалних клијената, састављају извештај о томе како се одређена особа понашала претходних година у смислу финансијске одговорности-да ли је плаћао рачуне на време, да ли је имао стабилан посао, поседује ли или изнајмљује кућу/стан, има ли мобилни телефон и слично. Ако банка сматра да је клијент довољн поуздан, издаће му кредитну картицу и дозволити му да троши њен новац (што ће касније платити), јер је ризик прихватљив. У супротном, понудиће му дебитну картицу. Картица се дефинише као мали комад картона или пластике који садржи неко срество за индетификацију, сто омогућава особи на коју картица гласи да купује робу или услуге на терет свог рачуна. Прву универзалну картицу издао је Динерс Цлуб 1950 године. Касније су се појавили банкарски системи кредитних картица у којима банка одобрава рачун трговцу одмах по пријему 36

41 рачуна о продатој роби, прикупљајући рачуне који це бити зарачунати власнику картице након договореног временског периода.3 Број корисника који користе кредитне картице нагло расте. У Европи је крајем 90-их постојало 200 милона власника кредитних картица. Према подацима Лондонске консулнтантске фирме Баттелл, овај број је до краја 95 порастао на 350 милона. Компаније које послују кредитним картицама као сто су Виса и МастерЦард тренутно су најактивније у развоју безбедних платних система за плаћање картицама путем Интернета. Смарт картица је пластична картица која по изгледу подсећа на обичну картицу с тим да поседује један детаљ који је одваја од њих, а то је интегрисано коло или чип на којем се налази процесор и меморија. На чипу се на сигуран начин могу чувати одредјени подаци. Највећа снага СмартЦард технологије јесте у разноврсности могућих примена. Захваљујући интелигенцији картице, могуће је развити разноврсне апликације у областима као што су: заштита приступа рачунару или мрежи, индетификација, мобилна телефонија, дигиталан потпис, куповина, заштита ауторских права, елекронска куповина идр.4 Електронско банкарство представља сегмент дигиталне економије у сфери електронског платног промета и трансфера новчаних средстава, а у међувремену се развило на све видове пословања банака, како унутар њене организације тако и на њене комитенте. Институционално банкарство и финансијска тржишта имају за пословно окружење све привредне и пословно активне субјекте, који су најдиректније упућени на међусобну пословну сарадњу. Преко услуга које банкарски сектор обавља за своје комитенте и клијенте, и преко финансијских иновација које је неопходно нудити у тржишним условима, све више долази до изражаја пословна сарадња, заснована на савременим информационим и телекомуникационим технологијама, што има за резултат трансформацију начина рада и пословне сарадње ка електронском пословању и дигиталној економији. 3 Izvor: dana 4 Др. Славко Вујовић: Банкарска Информатика, Бк универзитет, Београд година стр

42 Slika 1. Pregled instrumenta plaćanja u elektronskom bankarstvu 2. ЕЛЕКТРОНСКО БАНКАРСТВО У СРБИЈИ Када говоримо о будућности електронског пословања у Србији, морамо прво анализирати стање у коме се оно налази тренутно. Електронско пословање у Србији није развијено онолико колико би могло да буде. У коришћењу бенефита електронског пословања нај даље су отишле финансијске инситуције, односно банке. Тај тренд се може приписати великом броју страних банака које су ушле на наше тржиште и са својих матичних тржишта пренели неке праксе које су се већ показале као добре. Домаће банке су једноставно преузеле неке од ових услуга да би остале конкурентне придошлим банкарским групацијама. Најраспрострањенији сервис електронског пословања у Србији је Електронско банкарство (Е-банкинг). У оквиру овог сервиса банке нуде различите услуге од провере стања на рачунима и добијања извода са рачуна до плаћања електронским путем. У последње време су постале популарне електронске услуге које се дистрибуирају путем СМС-а. Овај тренд је врло логичан с обзиром на то да је много већи број корисника банкарских услуга који поседују мобилни телефон, него оних који поседују рачунар са интернет конекцијом. Разлози недовољне развијености електронског пословања леже у више различитих фактора. Један од фактора је недовољан број рачунара. Држава је преузела неке мере да би рачунаре учинила повољнијим, а самим тим и доступнијим становништву, тако што је смањила ПДВ на рачунаре са 18% на 8%. Други фактор који утиче на отежан развој електронског пословања је мали број корисника са брзим 38

43 интернет конекцијама. Разлози за ово су многобројни, али онај који се истиче је постојање монополисте који диктира цене и квалитет. Трећи битан фактор за електронско пословање, односно за одсуство истог је непостојање закона и прописа који регулишу ову област. Држава је кренула у правцу решавања овог проблема, са неколико својих потеза, као што су доношење Закона о електронском потпису, затим уврштавање електронског пословања у Националну стратегију развоја информационог друштва, као и покретањем пројекта електронске управе и електронског здравства. Да би електронско пословање у једној држави почело да се развија, неопходно је да се уведу електронске јавне услуге, као што су електронска управа, електронско здравство и електронско учење, као и окружење које ће омогућити електронском пословању да се развија. Овакве јавне услуге могу бити катализатор промене у навикама корисника, и као такве допринети развоју електронског пословања. Наравно, да би све ово било могуће је да постоји сигурна информациона инфраструктура и могућности за коришћење брзог интернета по конкурентним ценама. Један од битних делова Националне стратегије развоја информационог друштва је електронско пословање, које је задњих година покретач раста светске привреде. На пример, зараде од оглашавања на интернету, по неким студијама из године, ће надмашити зараде од оглашавања у штампаним медијима до године. Од 70 милиона ЕУР колико је године утрошено на рекламирање у Србији, само 1,26 милиона ЕУР је отишло на он-лине рекламирање. Електронско пословање, има велику улогу у међународном пословању, јер га у многоме олакшава, тако да неискоришћавање потенцијала е-пословања практично доводи до ограничавања развојних могућности националне привреде. Електронска трговина у свету представља један од најпопуларнијих и најзаступљенијих видова електронског пословања. Овај вид електронског пословања у Србији још није заживео у правој мери, нити га користи шири круг људи. Разлози за овакво стање су: недостатак брзог интернет приступа, недостатак валидних кредитних картица и средстава за плаћање (ПаyПал на пример још увек није могуће користити из Србије), недостатак поверења у интернет трансакције, као и недостатак 39

44 електронског потписа (Србија је задња држава у Европи која је донела закон о електронском потпису). У земљама Европске Уније преко 60% трговине се обавило електронским путем. Примена електронског потписа и електронског пословања мења пословни амбијент и ствара услове да се сви послови раде другачије и то, пре свега, брже, ефикасније и економичније. Пословни партнери комуницирају преко Интернета, размењују електронске понуде, електронски уговарају набавке, наруџбине потписују електронским потписом, шаљу електронске налоге за испоруку наручене робе, врше електронско плаћање, пријављују своју набавку царини итд. Овакво пословање је добро документовано, заштићено од фалсификата и превара и није засновано на папирним документима, већ се искључиво базира на електронским документима који се, према потреби, могу одштампати. Електронски потпис у потпуности замењује својеручни потпис у свим процедурама, осим у неколико, законом предвиђених случајева. Код нас је Законом прихваћен тзв. Квалификовани електронски потпис, који поуздано гарантује идентитет потписника, аутентичност електронског документа и онемогућава накнадно порицање одговорности за њихов садржај. На пољу средстава плаћања на интернету се такође дешавају позитивни помаци, јер све више банака нуди картице којима је могуће плаћање преко интернета. Неке од банака чак издају картице, чија је једина сврха плаћање роба и услуга на интернету. Будућност развоја целокупног електронског пословања у Србији, у многоме ће зависити од темпа развоја електронског трговања. Могућности трговине електронским путем су велике, и могу се примењивати у многим делатностима: од наручивања и куповине карата за спортске догађаје и концерте ( који практично један од ретких сервиса који своје пословање обавља искључиво електронским путем), преко електронског наручивања хране из Вашег омиљеног ресторана ( до електронске аукције ( У заградама су наведени ретки примери пројеката електронског трговања који су прихваћени од стране корисника у већој мери. Развојни пут електронског пословања у Србији би требао да поред развоја електронске трговине, обухвати и развој електронског пословања чији је предмет сервис односно услуга. Пионири у овом 40

45 подухвату су дефинитивно Банке са почетка текста, које нуде неке услуге у оквиру свог електронског пословања. Међутим, у будућности се може очекивати више пројеката чија ће пословна орииентација бити искључиво сервиси у електронском пословању. Примера ради, интернет портал пружа услуге информисања корисника о условима кредита који су спремни да узму и помаже им да изаберу најповољнији кредит на лак и брз начин. С обзиром да је испуњена већина примарних услова за развој електронског пословања у Србији уклоњен је већи део баријера које су кочиле исти. Распрострањеност и приступачност брзог интернета је све већа, донет је Закон о електронском потпису, смањени су порези на рачунаре (самим тим су они постали приступачнији), започет је рад на Националној стратегији за развој информационог друштва у којој је електронско пословање препознато, као један од приоритета, затим постоји све више могућности за интернет плаћања (већина банака данас издаје картице којима се може плаћати на интернету, корисници све више имају поверења у интернет плаћања и све чешће се људи одлучују на коришћење електронских сервиса, који олакшавају пословање. Све ово је било неопходно, да би се направила база на којој ће се развијати електронско пословање. Иако недовољно развијено развијено у Србији, електронско пословање почиње да се развија много бржим темпом него што је то до сада био случај. Правац у коме ће се развијати електронско пословање у Србији је развој јавних електронских сервиса који ће омогућити лакше и ефикасније пословање, затим развој електронске трговине и повећано коришћење технологија које помажу у електронском пословању и трговини, и на крају развој електронских сервиса (како комерцијалних, тако и некомерцијалних). 3. НОВИ ТРЕНДОВИ У БАНКАРСТВУ Проблем банака је њихова склоност ка традиционалним методама пословања. Међутим, због огромног броја трансакција постоји тенденција у банкарству на мало да се формира јавна рачунарска мрежа. Појавиле су се и прве виртуелне банке на интернет, а прва од њих је Security First Network Bank iz Atlante. Банкарске институције ка виртуелизацији свог пословања пролазе кроз три фазе: 41

46 1. У првој фази јавља се увођење банкомата. Многе банке формирају мрежу банкомата као алтернативе већ постојећим огранцима и филијалама банке, Постављни су на прометним местима и пружају клијентима могућност располагања новцем 24 часа. 2. Појава кредитних/дебитних картица представља следећу фазу у аутоматизовању трансакција на мало. Оне су омогућиле неопходну инфраструктуру за аутоматизовање трансакција кредитним картицама, која се састоји од ПОС терминала на месту продаје и великих рачунарских центара за обраду трансакција. Данас, велику новину у развоју електронског банкарства, има софтвер за личне финансије. 3. Трећа фаза подразумева присуство банке на Интернету. Интернет банка нуди читав низ услуга на интернет, укључујући и приступ рачунима и он-лине плаћања у реалномвремену. Све је веће коришћење коришћење банкарских услуга од куће, пошто омогућава непосредан трансфер средстава, информација и налога путем телефонске мреже. Заснива се на тзв. позивним центрима, односно на системима којима се приступа преко одређених шифри откуцаних преко тастатуре. За ову врсту услуга, ради идентификације, поред шифре може да се користи и токен. Мобилно банкарство подразумева бежичну корисницима пружа прилику да увек имају обзира где се налазе. Мобилна плаћања телефона (Mobile payments/payments) спадају у мало. технологију која информације без путем мобилних групу плаћања на Као резултат примене савремене информационе технологије и аутоматизације банкарског пословања извесно је да се повећава квалитет банкарских услуга, банкарске трансакције обављају се много брже уз повећани степен сигурности и тајности. Долази до повећања економичности пословања, снижавају се трошкови и цена банкарских производа и услуга, што доводи до повећања обима пословања. 42

47 ЗАКЉУЧАК Све је већа употреба електронског банкарства и електронског новца може повећати ефикасност банкарског И платних система, у корист потрошача и трговаца. Да би поправиле своју тржишну позицију у будућности банке морају да препознају интересе својих клијената и комитената. Свака нова банкарска активност мора бити правилно структуирана у контексту одговарајуће портфолио стратегије. Та стратегија биће усмерена на осигурање успеха за сваки посао који банка изабере да развија. Развој Интернет технологија је свуда у свету, па и у нашој земљи довео до могућности да се пословање обавља електронским путем. То је комплексан захват који захтева ангажовање стручњака различитих области и знатне новчане инвестиције. Привредни и финансијски субјекти у Србији су заинтересовани за електронско пословање ради лакшег комуницирања са домаћим и иностраним партнерима и комерцијалних предности на тржишту. Интернет банкарства је феномен новијег датума, који се одвија, бржим или споријим темпом, последњих тридесетак година. Банкарска индустрија је прилично инертна и склона традиционалним и провереним методама па права револуција у области банкарства, тек предстоји. За поуздано функционисање електронског пословања од посебног је значаја правна регулација.»закон о електронском пословању и електронском потпису«, који је у фази доношења код нас, је неопходан предуслов како за правну заснованост електронског пословања, тако и за укључење у међународне организације и токове. ЛИТЕРАТУРА 1. Бил Гејтс, Пословање брзином мисли, Пеxим,»Пут до успешног Е-банкинг решења«, Зборник радова 3. Зептер Комерц Банка, Бања Лука,»Систем електронског банкарства ЗКБ«, 4. НетсеТ д.о.о.,»технологије заштите електронског платног промета«, Зборник радова 5. RB General Electronic,»E-Banking system«, Зборник радова 43

48 6. Ранђић С., Радојчић М., Основи компјутерске технологије, Крушевац, Издавачки центар за индустријски менаџмент, Станкић Р., Електронско пословање, 2007, Економски факултет, Београд 8. Републички секретаријат за развој Пројекат "Стратегија развоја информационог друштва,београд, Емилија Вуксановић "Електронско банкарство", Београдска банкарска академија, Институт економских наука, Београд,2006. Интернет референце:

49 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце ПРИЛИВ СТРАНОГ КАПИТАЛА У ПРЕДХОДНОМ ПЕРИОДУ, ЕФЕКТИ НА ФИНАНСИЈСКУ СТАБИЛНОСТ И БУДУЋИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ, (једно виђење финансирања развоја Србије) FOREIGN CAPITAL INFLOW IN THE PREVIOUS PERIOD, EFFECTS OF FINANCIAL STABILITY AND FUTURE DIRECTIONS OF THE ECONOMY, (one view of financing development of Serbia) Бојан Коцић Висока пославна школа струковних студија, Блаце Резиме: Управљање и непосредна контрола над финансирањем привредног раста и развоја представља основну и кључну предпоставку за све земље развоја. Земље у развоју налазе се на прекретници и кључном избору на који начин финансирати привредни развој и обезбедити трансфер технологије а не реметити монетарну и финансијску стабилност. Предмет овог рада јесте преглед ангажовања и прилива страног капитала кроз дуг временски период у Србији и земљама у развоју, коришћење позитивних искустава и ефеката које је страни капитал имао у предходном периоду у развоју земље као и перспективе будуђег виђења привредног развоја Србије. Сам рад не искључује инострану акумулацију кроз већ познате видове ангажовања капитала и утицаја на привредни развој већ указује и упућује на нове недовољно афирмативне области и гране које би могле да утичу на убрзани развој и повећање привредне и индустриске активности земље и искуства других земаља. Кључне речи: Економија, Задуженост привреде, Страни капитал, СДИ, Монетарна стабилност 45

50 Abstract: Manage and direct control over the finances of economic growth and development is an essential and crucial assumption for all developing countries. Developing countries are at a crossroads and a crucial choice of how to finance economic development and provide technology transfer and not interfere with monetary and financial stability. The subject of this paper is an overview of engagement and the inflow of foreign capital over a long period of time in Serbia and developing countries, the use of positive experiences and effects of foreign capital had in the previous period in developing countries and the prospects of seeing buduđeg economic development of Serbia. The work does not exclude foreign accumulation of the already known forms of capital involvement and influence on economic development but also indicates and points to a lack of affirmative areas and industries that could affect the rapid development and increasing economic and industrial activities of the country and the experiences of other countries. Keywords: Economics, The debt of the economy, Foreign capital, FDI, Monetary stability 1. СТАЊЕ ПРИВРЕДЕ И АНГАЖОВАЊА КАПИТАЛА ПОЧЕТНИ МОТИВИ Страни капитал имао је у предходном периоду постојања Србије и творевинама где је Србија егзистирала и чинила заједницу, значајну улогу,мада може се речи у одређеним периодима чак и пресудну улогу у финансирању пројеката. Сам рад конципран је у неколико дела који чине преглед ефеката и утицај страног капитала у развоју и постојању Србије. Због потпуног сагледавања прилива страног капитала, представљени део базиран је на ономе што карактерише кретање капитала од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца између два светска рата. Оно што се може извести као закључак за тај период јесте пре свега и то да државна заједница представља најнеразвијенију земљу са најнижим дохотком по становнику, где је већина становништва била запошљена у пољопривреди. Неравномерни развитак и размештај индустрије и занаства диференцирао је територију земље на неразвијене и нешто развијеније области. Значајно повећање и улагање страног капитала превасходно се повећавало самом еволуцијом капитализма. Оно што је привлачило капитал у земљи у том периоду је пре свега стицање великих профита на бази експлатације сировина уз коришћење јефтине радне снаге. Овај период развоја карактерше већи увоз од извоза роба и одлив профита иностраних компанија и стварање платнобилансног дефицита. Престанком задуживања и ангажовања 46

51 дугорочних зајмова, као и покривање дефицита у том периоду краткорочним кредитима и одливом монетарног злата чинило је и представљало један од водећих проблема, док се генеза проблема са истим сценариом манифестује и данас. Инострани капитал у том периоду не представља новину ни за једну земљу света већ нужност у свим фазама развоја. Готово свака развијена земља свој привредни развој је заснивала или се ослањала на инострану акумулацију и тиме допуњавала сопствену потребу за инвестицијама, те се у овам периоду заједница није разликовала од готово ниједне земље допуњујући сопствену акумулацију иностраном. Инострани капитал у овом периоду развоја игра веома битну развојну улогу а само улагање је најинтезивније у високо кумулативним областима, пре свега у индустрији грађевинског материјала, рударству и електропривреди, као и у производњи роба широке потрошње које су биле заштићене царинским баријерама, док је према структури и земљама порекла, већина ангажованог капитала долазила из Енглеске, Немачке, Аустрије, САД, итд. што се у односу на данашње ангажовање капитала данас и не разликује. 2. ПРИЛИВ СТРАНОГ СОЦИЈАЛИЗМА КАПИТАЛА У ПЕРИОДУ Због обимности и веома дугог посматраног и описаног перида,овај део подељен је на два дела који је временски смештен непосредно после Другог светског рата и назива се и периодом убрзане индустријализације. Робно услужни дефицит, створен у овом периоду, покриван је приватним и међудржавним трансферима, односно поклонима и јефтиним зајмовима. Приватни једнострани трансфери састојали су се углавном из послератног слања пакета, пензија и новчаних дознака привремених и сталних исељеника, док је званична државна помоћ долазила из разних облика економске помоћи, ратне репарације и реституције. Проблем овог периода развоја јесте да земља,тада са називом СФР Југославија највише оскудева у домаћој акумулацији, а у доношењу инвестиционих одлука трансфери приходи су доприносили стварању и побољшању услова за привредни раст. Такође, за овај период може се закључити да су у генерисању и мобилизаторској функцији капитала разни облици трансферних прихода имали пресудну улогу у послератној привредној изградњи земље. Коришћење ових специфичних облика иностране акумулације, индиректно је негативно деловало на ефикасност употребе иностраних средстава у посматраном периоду. С обзиром да се говори о средствима која су добијена бесповратно или уз минималне каматне стопе као јефтини зајмови, реални критеријуми инвестирања нису били пресудни за доношење инвестиционих одлука из разлога што није постојала 47

52 опасност коју носе кредитни односи са иностранством, да се позајмљена средства морају вратити уз камату на бази повећања износа. Овакав избор пројеката условио је неке потпуно промашене пројекте и инвестирање у предузећа која нису имала могућности за успех због много фактора, између осталог и недостатка сировина, адекватне радне снаге, итд. Коришћење иностране акумулације у облику трансфера упућивало је југословенску привреду после године на увоз опреме, технологије, сировина и полупроизвода са тржишта Западне Европе и САД, због прекида односа са Русијом и социјалистичким земљама. Овакву упућеност увоза, логично је следила упућеност задуживања у иностранству према земљама Западне Европе, када међудржавна економска помоћ као најобилнији извор трансферних плаћања полако почиње да јењава, а приходи од извоза не расту довољно брзо да би надокнадили трошкове увоза. У периоду после године Југославија је у својој привредној изградњи користила дугорочне и средњорочне кредите из јавних и приватних извора. Коришћење мултилатералних и билатералних јавних извора тада је представљало далеко повољнији облик ангажовања иностране акумулације са становишта потребе привредног развоја. Сам период углавном се одликује задуживањем кроз форму дугорочним кредитима са периодом одлагања плаћања и ниским каматним стопама који су коришћени за изградњу инфраструктурних објеката. Коришћење ових извора не може се сматрати повољним дугорочним трендом између јавних и приватних изора кредитирања у укупној задужености земље зато што су кредити из приватних извора рационално коришћени за увоз опреме, полупроизводних сировина и омогућавали исправљање структуре домаће акумулације и затварање уских грла у производном процесу. Негативна чињеница за Југославију у овом периоду је пре свега куповина репродукционог материјала на кредит тј. уз коришћење комерцијалних кредита, и у том периоду овакав вид представљао је веома скуп и неповољан начин обезбеђивања обртних средстава неопходих за процес проширене репродукције. Прекомерно ослањање на овакав начин финансирања увоза знатно је допринело погоршавању проблема спољнофинансијске ликвидности земље. Овај период карактеристичан је и као период који декларише прекомерну употребу коришћења кредита за увоз робе и прекомерно узимање финансијских кредита из приватних извора који се користе за финансирање динарских потраживања у земљи. Овај период у највећој мери осликава садашњу ситуацију у земљи. 48

53 3. МОТИВИ АНГАЖОВАЊА СТРАНОГ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА У ТРАНЗИЦИЈИ КАПИТАЛА И Основне појавне форме страног капитала огледају се кроз власништво над капиталом и сам рад разликује појевне облике капитала на приватни и јавни капитал. Неоспорно се као као главни и кључни носиоц пре свега доминантног приватног капитала јављају кључни носиоци истог, тј. носиоци који имају велику мобилност и њих овде делимо на МНК (мултинационалне компаније) и ТНК (транснационалне компаније). Мобилност и мотивација МНК И ТНК огледа се у стицању профита,пре свега профита на дужи рок. Поред основног мотива тј.власништва капитала, литература познаје и мотиве ангажовања који се са применом у пракси деле на: стратешке, субјективне и економске мотиве за инвестирање. Обрађујући мотиве ангажовања истичу се одређени закључци и то да су стратешки мотиви директно везани и утичу на обезбеђивање ресурса, превасходно физичких ресурса, јефтине полуквалификоване радне снаге, као и достизања и проширења технолошких, менаџерских, маркетиншких и организационих знања и вештина у пословању. Поред већ наведених стратешких мотива кључну улогу у ангажовању иностраног капитала имају и субјективни и економски мотиви везани за потребу земаља домаћина за усавршавање тржишта и фактора производње. Изводећи закључак када се говори о кретању страног капитала тј. да ли говоримо о улазним или излазним инвестицијама оне имају веома важан утицај на економски развој не само у случају земаља у развоју него и у развијеним земаља. Посматрајући овако међународно кретање капитала са аспекта поделе према изворима делимо их на приватни и јавни капитал. Оно што карактерише приватни капитал јесте да се креће на основу економског интереса а јавни капитал на основу ширих друштвено политичких интереса. Подела приватног капитала јесте на СДИ одакле се издваја греенфилд и браон филд, и портфолио инвестиције као најзначајнији појавни облик који је наприхватљивији земљи због пакета који оне носе са собом. Још, када се говори о приватном капиталу може се говорити о комерцијалним кредитима који са аспекта садашње владе представљају неопходан прилив веома скуп али и једини који доприноси избегавање буџетске катаклизме и дужничке кризе. Када се наведени извори пренесу на земље у транзицији,тј. земље које су овај процес привеле крају, ови наведени извори представљају основни вид ангажовања страног капитала. Да би говорили о ефектима страног капитала неопходно је извршити поделу земаља у транзицији. Подела је 49

54 извршена на основу методологије Светске банке на земље Централне Европе ( ЦИЕ ), земље настале распадом бившег СССР-а и земље Југоисточне Европе (ЈИЕ) и Балтичке земаље. На почетку процеса трансформације владало је мишљење да ће се процес транзиције брзо остварити и да ће СДИ имати највећи значај у смањивању потреба за финансијском подршком. Међутим, стварност је оповргла очекивања а прилив у целом региону једнак је на пример, приливу инвестиција у Индонезији. У овој групи земаља издвајају се четири напредне земље које су добиле више од 90 % страних средстава и сада чине замајац Европске привреде. Друга група земаља су Земље бившег СССР које су имале много скромнији, готово занемарујући прилив у односу на земље ЦИЕ, превасходно због самог нивоа привреде на почетку транзиције. Русија као највећа земља ове групе до почетка XXI века имала је веома негативан резултат у привлачењу страног капитала пре свега због погрешно вођење економске политике, међутим, данас ова земља постаје веома значајан извозник капитала и инвестиција како у земљама у развоју тако и у земљама Западне Европе. Флуктуација цена сировине говори да земље богате природним богатством имају веома значајну улогу у извозу капитала, посебно неколико година уназад пре свега због скока цена сировина на светском тржишту. Земље Југоисточне Европе најспорије се крећу у процесу транзиције привреде, како због не тако далеких ратних догађаја на простору бивше СФРЈ, тако и због подела и настанка држава на простору Југоисточне Европе. Оно што овај део рада и препоруке у привлачењу копитала показује јесте неоппходност и избор као и алокација најбољих пројеката уз стимулативне мере државе. Позитивни ефекти земаља који су примењивали овакве препоруке говоре о добром приступу док су резултати запажени после светске економске кризе за прву половину 2010.годину о опоравку Европске економије охрабрујући их и захваљујући неким гранама индустрије. Према подацима Светске банке земље са највећим растом пре свега условљене опоравком аутоиндустрије јесу Словачка са стопом од 4.8 %, Пољска са 2,9 % и Чешка са 1,1% Овакав раст је остварен пре свега опоравком аутомибилске индустрије док се у случају Пољске говори као о јединој земљи која је имала успешно спроведене реформе и снажан инвестициони циклус, док остале чланице ЕУ које су прошле транзицију нису забележиле позитивне ефекте повећања сопстених економија и њихов опоравак се очекује тек сада у 2011 години. 50

55 4. ПРИКЉУЧЕЊЕ ЕУ, УПОРЕДНА АНАЛИЗА И ПРИЛИВ ОД ПРИВАТИЗАЦИЈЕ У СРБИЈИ И ако постоје бројна мимоилажења у концепту и правцима развоја Србије, Упоредна анализа ефеката придруживања ЕУ има значајну улогу у заокруживању целине везане за утицај ЕУ интеграција на прилив иностраног капитала. Примењена истраживања на писању рада говоре и показују какве и колике користи су имале земље у процесу придружења кроз бројне ефекте макроекономских показатеља од привредног раста, ГДП, до утицаја на прилив страних инвестиција, пре свега због сигурности улагања, увећања тржишта и јефтиније радне снаге за саме носиоце капитала. Преглед макроекономских критеријума земаља у транзицији и Србије показује да ти критеријуми уређују и дефинишу правила понашања унутар Уније, посебно обавезујуће препоруке везане за максималну стопу инфлације, јавни и спољни дуг и учешће у јавној потрошњи као и буџетски дефицит, што умањује могућност за доношење индивидуаних одлука. Када се у раду говори о приливу и брзини транзиције Србије у новијој историји, на самом почетку преласка из једно у друго уређење и тенденције бивших република за осамостаљењем, пропушта се прилика о мирном одвајању република које су чиниле федерацију што доводи земљу до међународне изолације и бомбардовања у последњој деценији XX века. Све ово оставља траг и онемогућује приступ фондовима и покретање процеса приватизације а самим тим и прилива иностраног капитала. Самим тим приватизација је у заостајању за другим привредама у региону и прва значајна инвестиција почиње тек изласком из међународне блокаде продајом Телекома 1997.године. Оно што карактерише овај период пре свега јесу неповољни услови који се одражавају на прилив страног капитала због нестабилне политичке ситуације. Према најновијим подацима Светске банке извршене БЕРИ ИНДЕКС методологијом и резултатима за годину говори се о стагнацији побољшања услова за инвестирање а резултат је готово непромењен као и у години док је благо побољшање забележено у односу на године иза нас и посматрани период. Благо погоршање примећује се у вођењу увозно извозних послова и омогућавању компанијама добијање разних неопходних дозвола за инвестирање и грађевину, за неколико индексних поена. Веома разочарајући податак је и то да се у односу на земље окружења земља рангира много лошије са заузетим 88. местом од посматраних 190. земаља и да се налазимо само испред Хрватске и БиХ, а далеко испод, Мађарске, Бугарске, Румуније, Словеније, Црне Горе и Албаније. 51

56 5. ПРИВАТИЗАЦИЈА,ПРИЛИВ КАПИТАЛА И РЕЗУЛТАТИ ЊЕГОВОГ АНГАЖОВАЊА Део о приватизацији је веома комплексан, јер према последњем пресеку у 2010 години, током осам година приватизације у Србији би од продаје укупно предузећа - стигло 2,7 милијарди евра. Купци се, међутим, нису увек држали уговорених обавеза, па је у међувремену раскинуто 525 продаја. Од продаје предузећа тако је до сада наплаћено укупно - 175,72 милијарде динара тј.мање од 1.7 милијарди евра. Ни та цифра није читава стигла до буџета Републике Србије. Умањена за разне трошкове, спала је на - 126,76 милијарди динара. Смањен износ говори да су међу побројаним предузећима и она код којих је у међувремену раскинут уговор па је тај износ мањи, јер нису све рате наплаћене, а има случајева и да је читава купопродајна цена неисплаћена. ЗНадлежност овог износа, пре свега је била у рукама Министарства финансија и Управе за трезор док а се успешност коришћења самог капитала најбоље види из тренутне ситуације Србије. НЕПРОДАТИХ предузећа у Србији је још око 800. Међу њима је 650 друштвених и 150 државних. Ту су предузећа у којима је приватизација заустављена, али их има и у реструктурирању и ликвидацији. Њихова судбина, по свему судећи, биће ликвидација или стечај где држава не може да рачуна на неки значајнији новчани приход. Стране директне инвестиције кроз форму гринфилд инвестиција и даље су на веома ниском нивоу што говори и податак који је за 6 месеци 2010.године по подацима Привредне коморе Србије, износи свега 396,8 милиона евра. Поред смањења СДИ, досадашње спровођење концепта прецењеног курса динара, између осталог, довело је до огромног спољнотрговинског дефицита, а имало је покриће у приватизацији, иностраном задужењу, инвестицијама, приливу дознака, донацијама. Када је у земљу после до краја године, по овом основу ушло, по неким проценама, око 70 милијарди долара, коришћених, углавном, за потрошњу, а мање за развој привреде говори о комплексној ситуацији Србије. Посматран ефекат кроз задужење земље, говори да имамо спољни дуг Србије од 76 одсто БДП-а што значи да смо ми на самој граници у дужничку кризу. Сматрам да би овде требало да се наведе и економско становиште задужености и дужничке 52

57 кризе. Ако је спољни дуг већи за 2,2 пута од годишње вредности извоза, та се земља такође сматра високозадуженом. Још један од показатеља који се узима као валидан је да ако годишња рата за отплату спољног дуга пређе 25 процената од годишњег прилива извоза, говоримо о презадуженој земљи. Србија испуњава све ове услове.јер већи део дуга чине средњорочни и дугорочни дугови, а мањи део краткорочни дугови. Стратегија која се примењује од Године јесте да живимо на спољном дугу. Та тенденција не може више да се настави. Тај стари модел више није могућ јер је основна претпоставка за његово функционисање била да имамо добар прилив страног капитала мада се и сада веома мало ради на томе без јасних стимулативних мера и грана који представљају предпоставку за развој. Једини излаз из ове ситуације јесте повећање извоза и развој домаће производње као одрживи излаз из зачараног круга позајмица из иностранства. и да се висина спољног дуга никако не прелази 80 одсто БДП-а, јер се то сматра опасно задуженом земљом. Нема могућности за неку већу продају других домаћих предузећа, смањене су стране инвестиције и могућности нових иностраних кредита, што може довести до озбиљног погоршања стања у привреди и пада животног стандарда.. По овом основу прилива инвестиција, у Србију је од до јуна године, укупан прилив СДИ достигао 21 милијарду долара, што је 49 одсто БДП земље. У периоду од до године, Србија је уложила у иностранству 3,9 милијарди долара, односно девет одсто БДП. Према подацима СИЕПА, страни инвеститори су за четири године добили више од 47 милиона евра кроз програм српске владе за привлачење инвестиција. Захваљујући овом програму од године до сада, отворено је више од радних места и реализовано више од 600 милиона евра у нове инвестиције. Потребне су знатне нове иностране инвестиције, пре свега, у секторима енергетике, телекомуникација, пољопривреде, грађевинарства и инфраструктуре, а, такође, Србија мора повећати удео капиталних инвестиција у буџетским расходима. Промена структуре привреде подразумева смањивање увоза и потрошње, а повећање извоза и штедње. Снага домаће валуте зависи, пре свега, од извозне снаге наше привреде и прилива иностраног капитала. Према истим изворима до краја године у Србију је могло да се очекује око 1,3 милијарде евра страних директних инвестиција (ако се и не прода Телеком), што представља неколико пута мањи потребан прилив. Циљ је да се 53

58 годишње привуче најмање око три милијарде долара страних директних инвестиција,док се према једној од пројекција, до краја ове деценије потребно просечно годишње око седам милијарди евра страног капитала (у кредитима и директним инвестицијама) да би се омогућило финансирање динамичног раста БДП од око шест одсто годишње и враћање спољних дугова у складу са стандардима међународних финансијских институција, а производња расла по високој просечној стопи од око осам одсто годишње. Динар ће јачати ако расту наш извоз и стране директне инвестиције и, обрнуто, слабити, ако нам је слаб извоз и недовољан прилив инвестиција. Овакав приступ захтева и обезбеђивање предвидљивости пословног амбијента, јасан правни оквир и стабилну политичку ситуацију у Србији. Пропуштена је врло повољна прилика да велики прилив иностраног капитала у земљу у протеклој деценији буде више искоришћен да се побољшају развојне перформансе српске привреде. Србија има стручан људски потенцијал, па треба следити, пре свега, пример Словачке и привредних тигрова Далеког истока, са одговарајућим привредним амбијентом, да би се више привукли страни инвеститори. Српска привреда на средњи рок, до године, не може да постигне развојни циљ концепт подстицања извозне привреде, без осетног раста извоза робе и услуга, а то значи и привлачење преко потребних страних инвестиција, као и без озбиљних рестрикција у потрошњи. Србија може да понуди потенцијалним инвеститорима стратешку позицију и одговарајућу инфраструктуру, затим приступ бесцаринским тржиштима (у режиму слободне трговине или са преференцијалним статусом) и повољан царински и инвестициони режим. По секторима, највише се улаже у прерађивачкој индустрији и финансијама, а следе послови са некретнинама, трговина на мало и велико и саобраћај. Јавни капитал у периоду Представљао је у Србији нову развојну шансу посебно у областима развоја инфраструктуре, социјалних питања, енергетике, и локалних самоуправа, грађевинарства. Подстицајне мере Владе РС у значајној мери стимулисале су ову област у години мада се по личном мишљењу и даље недовољно усмерено у друге развојне пројекте и запостављене области пољопривреде у 2011.години док се од Националног инвестиционог плана далеко више очекивало и очекује. Најбоље илустровани податак јесте да се готово 50% средства планираних за И годину преко 54

59 НИП-а нису искористила пре свега због недостатака пројеката. Афирмација концесионих кредита у великој мери требало би да чини развојну шансу Србије, пре свега у развоју путне инфраструктуре мада се и ту није далеко одмакло док се у самом раду детаљно говори о неопходности и мерама са подстицај овог вида финансирања пројеката. Поништавање потписаних уговора и непридржавања истих одредаба већ потписаних у значајној мери одвраћа инвеститоре и утиче на погоршање поверења и стабилности институција Србије. Оно што се у раду још констатује је да од 20 највећих инвестиција у Србији, јесу 15 продаја предузећа која су реструктурирана по старом закону док су само 5 тзв.греенфилд инвестиције. То би могло да најбоље илуструје утицај и сприоведене реформе у Србији. Двадесет највећих инвестиција до 2011.године Инвеститор Земља порекла Делатност 1. Tеленор Норвешка Телекумуникације Гаспромњефт Русија енергетика Делхаиза група Белгија Малопродаја Фијат група Италија Аутомобилска Филип Морис САД Дуванска Мобилком Аустрија Телекомуникације АБ и Н Беј Белгија Прехрамбена Банка Интеса Италија Банкарство Салфорд Велика инвестициони Британија фонд Прехрамбрена Стада Фармацеутска Национална Грчка банка Грчке Банкарство Еуробанка ЕФГ Банкарство 400 Немачка Грчка 55 Инвестицијње у мил. Евра

60 13. Меркатор Словенија Малопродаја Кредиакрикол Група Француска Банкарство Фондација САИ Италија Осигурање Ју ес стил Сад Металска Лукоил Русија Енергетика Пепсико Сад Прехрана 210 Некретнине 200 Некретнине Африка Израел Израел корпорација 20.Блок 67.Асоцијација Аустрија Србија и СИЕПА,интернет издање На инострани капитал и његову секторску расподелу у Србији пресудну улогу имају како токови кретања тако и Европске интеграције, потписивање споразума о стабилизацији и придруживању који је крајем године одмрзнут а само потписивање је реализовано средином године, као и добијање статуса кандидата који се очекује крајем 2011.године. Процене земаља у окружењу које су прошле процес трансформације показују да се самим добијањем статуса повећава у значајнијој мери долазак инвеститора а да се подстицајним мерама из предприступних фондова ЕУ стимулишу међународни носиоци инвестиција а тиме се уједно и гарантује институционална сигурност инвестиција у Србију. И поред стен бај аранжмана са ММФ о стабилизацији буџета за и годину од 2.9 милијарди евра, имамо пад вредности домаће валуте. Значајан прилив иностраних средстава кроз кредитирање привреде и јавног сектора има Европска банка за обнову и развој која ће кроз програме за годину да пласира у приватни сектор на име пројеката средства око 200 милиона еура. Однос реализованих и одобрених кредита између јавног и приватног сектора јесте у размени 53 према 47 у годину и представља позитиван помак у подстицају привреде Србије и приватног сектора. У прилог овако изведеној констатацији говоре и неке значајне ревизорске и инвестиционе организације. Сопствени развој требало би да се базира и даље на компаративним 56

61 предностима кроз стимулацију пољопривредне производње, туризма и производњу енергије из обновљивих извора. Кроз сам рад доста се говори о домаћој акумулацији тако да неке препоруке и решења дата у прошлости могу веома успешно користити и сада у савременим условима привређивања. Оно што представља делом неуспех овог пресека јесте да покаже на који начин јесу коришћена средства која су остварена приватизацијом тј. проблем алокације средстава остварених од продаје друштвене имовине и дистрибуције истих у пројекте. Проблеми неажурности и неевидентирања свих средстава од приватизације такође јесу нешто што ће бацити и оставити у будућности сумљу на цео процес продаје друштвене имовине. Заснивање привредног развоја на досадашњем моделима ангажовања страног капитала из земаља извозника капитала (Италија, Аустрија, САД) требало би да се усмери и прошири на ангажовање капитала из земаља у развоју која средства имају на претек и последњих година представљају значајне извознике капитала. Јављање нових носиоца јавног и приватног капитала најбоље говори о мењању структура извозника капитала са традиционалних на нове нпр.русија, Кина, Индија и компаније које у овим земљама послују. Садашњи рејтинг успешности у транзицији презентован од стране ЕБРД у години који је Србију пласирало на 22. месту у региону од обрађених и тестираних 28., најбоље говори о самом успеху процеса транзиције. Веома раазочаравајући податак представља и то да се налазимо само испред Црне Горе и БиХ што у најбољој мери говори да се реформе пре свега правосуђа, државне администрације и успешности у приватизацији пре свега утицале на овако веома лоше рангирање Србије на листи ЕБРД-а. Податак који би требало да илуструје овако лошу слику јесте нереаализација већ одобрених средстава за 13 пројеката од стране Светске банке као и смањење средстава и броја пројеката које ће се од сада због лоше реализације одобравати. ЛИТЕРАТУРА 1. Kenen B. Peter, The International Economy, Third edition, Cambridge University Press, New York, Viner Jacob, The Customs Union Issue, Carnegue Endowment for Internationl Peace,

62 3. Ekonomski pregled, Narodna banka Srbije, april Kandogan Yener, Trade Creation and Diversion Effects of Europe' s Regional Liberalization Agreements, The William Davidson Institute at the Michigen Business School Working Paper Number 746, February Stabilizacija i razvoj: kako dalje, Tematski broj чaсopisa Ekonomist, godina LVII, Broj 1, Vol.41, Beograd Siebert Horst, The World Economy, second edition, Routledge, London and New York, International monetary fund World bank 9.Докторска дисертација, Бојан Коцић, Страни капитал у функцији привредног развоја Србије НБС 10.СИЕПА Serbia Investment and Export Promotion Agency, 11.ЕБРД

63 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце INSPIRATIVNA KOMUNIKACIJA LIDERA I NJEN UTICAJ NA MOTIVACIJU ZAPOSLENIH INSPIRATIONAL COMMUNICATION LEADER AND INFLUENCE ON THE MOTIVATION OF FOLLOWERS Snežana Mihajlov, Nenad Mihajlov Visoka poslovna škola strukovnih studija, Blace Rezime: Formulisanje i artikulisanje vizije pretpostavlja jednu od osnovnih tehnika lidera u inspirisanju sledbenika. Međutim, nije dovoljno jednostavno izjaviti gde će se organizacija nalaziti u budućnosti ili kakve su njene globalne aspiracije. Retoričke veštine lidera i simbolički sadržaj njegovih poruka ostvaruju snažan uticaj na sledbenike. Komunikacijom pozitivnih i podsticajnih poruka kojima širi entuzijazam i optimizam u mogućnost ispunjenja ciljeva organizacije, lider izražava snažno poverenje u znanje i sposobnosti svojih zaposlenih čime utiče na njihovu samopercepciju i samoefikasnost. Ključne reči: liderstvo, transformaciono liderstvo, inspirativna komunikacija, motivacija zaposlenih. Abstract: Formulating and articulating a vision assumes one of the basic techniques of leadership in inspiring followers. However, it is not enough to simply state where the organization is located in the future or what are its global aspirations. Rhetorical skills of leadership and symbolic content of his post exercise strong influence over its followers. Communication of positive messages and encouragement that spreads enthusiasm and optimism in the ability to fulfill the goals of the organization, the leader expressed strong confidence in the knowledge and skills of their employees, which affects their self-perception and self-efficacy 59

64 Key words: leadership, transformational leadership, inspirational communication, motivation of followers. UVOD O liderstvu je napisano mnogo tekstova i dato niz definicija, međutim često nije sasvim jasno i precizno korišćenje ovog termina. Liderstvo, vođstvo i menadžment mnogi shvataju kao sinonime i tako ih predstavljaju. Ako bi se za liderstvo i vođstvo moglo i prihvatiti uglavnom podudarno značenje (liderstvo kao i vođenje podrazumeva inicijativu, glavnu ulogu, prednjačenje), pojam menadžment se ne bi mogao poistovetiti sa pojmom liderstva. Umesto formalne pozicije u organizaciji kao odlike menadžera, kod liderstva se radi o ponašanju i odnosima, o karakteristikama i snagama ličnosti, o uticajima. U nekim definicijama naglasak se stavlja na liderstvo kao središte grupnih procesa, u drugim su naglašene osobine ličnosti, u trećim ponašanje, četvrtim odnosi moći, petim aspekti veština, zatim liderstvo kao transformacioni proces, itd. Ipak, kod većine autora prevladava mišljenje da se liderstvo ili sposobnost vođenja može definisati kao sposobnost jedne osobe da utiče na druge ljude tako da oni sarađuju i doprinose naporima usmerenim ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Northouse ističe da su za definisanje liderstva bitni sledeći elementi:1 a) liderstvo je proces, b) liderstvom se ostvaruje uticaj, c) liderstvo se javlja u kontekstu grupe, d) u liderstvu se pretpostavlja ostvarivanje cilja. Na osnovu ovih elemenata može se izvesti sledeća definicija: Liderstvo je proces u kome pojedinac ostvaruje uticaj na grupu radi ostvarivanja zajedničkog cilja. Suština je, dakle, u uticaju lidera na sledbenike, pri čemu je ostvarivanje zajedničkog cilja smisao ili svrha tog uticaja. Lider nije to po sebi, nego u interakciji sa grupom tako što ga grupa prihvata i sledi u ostvarivanju ciljeva. Transformacioni pristup liderstva prepoznaje važnost uloge koju lider prihvata. Transformacija koju lider ispoljava važna je pri ostvarivanju rezultata, značajnih kako za same sledbenike, tako i 1 Northouse, P, Leadership: Theory and Practice, Sage publication, California, 2010, p.5. 60

65 organizaciju u celini. Najveći pojedinačni izazov u upravljanju promenama nije strategija, struktura ili kultura, već podsticanje ljudi da promene svoje ponašanje. Lider se zapravo ocenjuje kao transformacioni u onom stepenu u kome ispoljava svoj uticaj na individualne stavove, mišljenja i ponašanja, odnosno razvoj sledbenika u celini, osposobljavajući ih da učestvuju u procesu transformacije organizacije. Naglasak na razvoj sledbenika odnosi se na tri najvažnija segmenta: motivaciju (sposobnost lidera da proširi portfolio potreba sledbenika i podstakne na pružanje dodatnog napora za ostvarenje performansi iznad očekivanja), moralnost (sposobnost lidera da sledbenike izdigne iznad sopstvenih interesa, a u korist tima ili grupe) i opunomoćivanje.2 U ovom radu će se pokazati na koji način transformacioni lider, inspirativnom motivacijom sledbenika, utiče na njihovu motivisanost u pogledu ostvarivanja strateških ciljeva organizacije. 1. INSPIRATIVNA MOTIVACIJA TRANSFORMACIONOG LIDERA Inspirativna motivacija za svrhu sadrži sposobnost transformacionih lidera u motivisanju i inspiraciji sledbenika, pridavajući značaj i obezbeđujući izazove njihovom radu. Potonji, širi entuzijazam i optimizam oko mogućeg ispunjenja ciljeva organizacije, demonstrira privrženost postavljenim ciljevima i zajedničkoj viziji, naposletku uključuje sledbenike u predviđanje budućeg stanja, jasno saopštava očekivanja koja sledbenici žele da zadovolje (Bass, 1985).3 Definicija inspirativne motivacije sugeriše na Besov pokušaj sumiranja tri važne uloge lidera. Na prvom mestu lider obezbeđuje strateški pravac organizacije. Drugo, komunikacijom pozitivnih i podsticajnih poruka kojima širi entuzijazam i optimizam u mogućnost ispunjenja ciljeva organizacije, lider izražava snažno poverenje u znanje i sposobnosti svojih zaposlenih čime utiče na njihovu samopercepciju (samopouzdanje, samovrednovanje) i samoefikasnost. 2 Bass, M. B., Avolio and Avolio, B. J. (1990). The implications of transactional and transformational leadership for individual, team and organizational development. In Woodman, R. W. And Pasmore, W. A. Research in organizational shange and development, 4, Greenwich, CT: JAI Press. 3 Bass, B. M. (1985). Leadership and Performance Beyond Expectations, (p. 30). Free Press, New York, NY. По наводима Bass, M. B. (1995). Theory of transformational leadership redux, Leadership Quarterly, 6(4), p

66 Naposletku lider stvara osećaj kolektivnog identiteta među zaposlenima. Interes, vrednosti i uverenja zaposlenih, sa jedne strane i aktivnosti, ciljevi i ideologija lidera sa druge postaju podudarni i komplementarni. Glavni cilj lidera je da uključi zaposlene u predviđanje zajedničke budućnosti. Sve tri uloge transformacionog liderstva unutar inspirativne motivacije koncentrisane su oko vizije i njene formulacije i to je osnovna tehnika lidera u inspirisanju svojih sledbenika (Awamleh, Gardner, 1999).4 Zadržavajući se u ovom trenutku samo na komunikativnu ulogu lidera, analiza izjava sledbenika korišćenih prilikom ocenjivanja inspirativno motivisanih lidera pokazuje upotrebu dve različite forme artikulacije vizije. Upotrebom određenih reči, poput vizija, očekivanja, standard ili performanse, lider apeluje isključivo na intelekt sledbenika. Takozvana concept-based komunikacija lidera u kojoj nalaže ili daje uputstva sledbenicima pretpostavlja saopštavanje konačnih ciljeva ili standarda u obezbeđenju strateške orijentacije organizacije u budućnosti. Image-based komunikacija lidera zasnovana je na simboličkoj, slikovitoj upotrebi reči kojima stvara jasne ideje, vizije i slike u glavama sledbenika (Densten, 2002).5 Izvestan broj reči u liderskoj komunikaciji odnosi se na slikovitije ideje koje se pre mogu doživeti nego razumeti, samo se postavlja dilema njihove prenosivosti na sledbenike. Konceptualni okvir za razumevanje inspirativne komunikacije predstavljaće Kondžerov (Conger, 1991)6 jezik liderstva zasnovan na različitim kategorijama sposobnosti lidera. Jedna pretpostavlja proces definisanja svrhe ili cilja organizacije na značajan način, dok druga sugeriše na sposobnost lidera u upotrebi simboličkog jezika i obezbeđenja emocionalne snage svojim porukama. Takođe, kao pokušaj tumačenja inspirativne komunikacije lidera poslužiće teorija motivacionog jezika (Sullivan, 1988),7 kojom se postojeće teorije 4 Awamleh, R., Gardner, L. W. (1999), Perceptions of leader charisma and effectiveness: The effects of vision content, delivery, and organizational performance, Leadership Quarterly, 10(3), Densten, L. I. (2002), Clarifying inspirational motivation and its relationship to extra effort, Leadership and Organization Development Journal, 23(1), Conger, A. J. (1991), Inspiring others: The language of leadership, Academy of Management Executive, 5 (1), Sullivan, J. J. (1998), Three roles of language in motivational theory, Academy of Management Review, 13 (1),

67 motivacije proširuju uključivanjem drugih motivacionih funkcija komunikacije lidera. Po jednoj od njih, ignorisanoj u postojećim teorijama, motivacija sledbenika se postiže sposobnošću lidera da u komunikaciji naglasi sopstvenu uverenost u sadržajnost i važnost zadataka dodeljenih sledbenicima (meaning-making language). 2. JEZIK LIDERSTVA Jezik liderstva (Conger, 1991) obuhvata dve odvojene kategorije sposobnosti lidera u inspirisanju sledbenika. Prva kategorija pretpostavlja sposobnost lidera u definisanju ili formulisanju vizije organizacije. To su poruke lidera kojima naglašava smisao budućeg pravca organizacije. U kreiranju okvira za organizacionu viziju, vrednosti i uverenja su esencijalne komponente, naročito one koje učvršćuju privrženost i obezbeđuju orijentaciju za svakodnevne akcije. Vrednosti su ciljevi koje organizacija želi postići u budućnosti. Uverenja su sa druge strane ideje koje se odnose na one faktore koji podržavaju ili sprečavaju preuzimanje konkretnih akcija za ostvarivanje željenih vrednosti. Vizija je budući strateški cilj organizacije. Njena važnost i potreba stimulišu organizaciju za njenom što efikasnijom primenom na putu do uspeha. Lideri, preuzimajući odgovarajuće aktivnosti su nosioci i glavni inicijatori tih promena. Shodno tome, formulisanje okvira, kako kaže Kondžer, predstavlja liderovu interpretaciju svrhe i cilja organizacije sa propraćenim vrednostima i uverenjima; to je povoljna prilika motivacionog i ubedljivog apelovanja lidera ka promenama i transformacijama u organizaciji. Drugim rečima, formulisanje vizije i postavljanje okvira za ostvarivanje budućih ciljeva upućuje na sposobnost lidera u umanjenju neizvesne budućnosti organizacije. Sposobnost lidera u korišćenju simboličkog jezika predstavlja drugi proces komunikacije u rukovođenju. Po Kondžeru, to je retorička veština lidera. Dok poruke lidera obezbeđuju osećaj (smisao) novog pravca organizacije u budućnosti, retorika pojačava njen motivacioni apel i determiniše važnost uticaja tih apela na svakodnevno donošenje odluka u organizaciji. Naglašava se značaj simboličkih reči pri inspirisanju sledbenika, u odnosu na proces definisanja budućeg cilja organizacije. Autor pretpostavlja da osim što apeluju na emocije i ideale, inspirativni lideri koriste brojne retoričke tehnike (metafore, analogije, organizacione priče) čime ostvaruju snažan uticaj simboličkog sadržaja svojih poruka na sledbenike. Snaga metafora i 63

68 analogija proizilazi iz njihove sposobnosti podsticanja i ilustrovanja doživljaja stvarnosti istovremenim atakom na različita osećanja slušaoca. Oblast komunikacionih istraživanja sugeriše da upotreba reči na poseban način podstiče maštu slušalaca i stvara stanje permanentnog tonusa pažnje, koncentrisanost i opuštanost u interakciji. Slušalac nije pasivan primalac informacija, već se zbog povezivanja sopstvenih situacija i događaja sa pričama neprekidno nalazi u stanju aktivnog razmišljanja. Socijalni psiholozi retoričku tehniku prilagođavaju kao ubedljivije i efikasnije sredstvo u komunikaciji ideja, zbog izazivanja emocionalne konekcije sa govornikom. Zbog toga i ne čudi što su metafore, slogani, analogije i drugi inspirativni alati simboličkog jezika, zbog sposobnosti jasnijeg objašnjenja i podsticanja emocija u drugima, bila ključna sredstva inspirativnog jezika u govorima političkih lidera. 3. TEORIJA MOTIVACIONE KOMUNIKACIJE Teorija motivacionog jezika (Motivating Language Theory, MLT; Sullivan, 1988) polazi od suštinske ideje da je komunikacija lidera neposredno povezana sa značajnim rezultatima zaposlenih, uključujući performanse, apsentizam, lojalnost i zadovoljstvo poslom. Ukratko, teorija predviđa da su ključni rezultati zaposlenih pod snažnim pozivnim uticajem motivacionih stanja pobuđenih liderovom upotrebom tri bazične lingvističke grupe. One prezentiraju sveobuhvatni model osnovnih ili minimalnih jedinica lingvističke komunikacije...u kojoj jezik preuzima ulogu nameravanog ponašanja. Teorija motivacionog jezika je izgrađena na nekoliko važnih pretpostavki. Svaka izgovorena reč lidera utiče na motivaciju sledbenika. Komunikacija lidera obuhvata tri različite vrste govora kojima se smanjuje neizvesnost sledbenika, a povećava njihova obaveštenost; implicitno potvrđuje osećaj samovrednovanja sledbenika ili omogućuje stvaranje kognitivnih mapa na osnovu kojih se determinišu njihova efikasna ponašanja. Verbalna komunikacija lidera je po postojećim teorijama motivacije fokusirana isključivo na umanjenje neizvesnosti sledbenika u budućnosti. Priče lidera ili upotreba simboličkog jezika je jedan od govora u okviru teorije motivacione komunikacije. Njegova upotreba nema za cilj smanjenje neizvesnosti, već podsticanje važnosti uloge u kojoj se sledbenici smatraju predstavnicima organizacionih uverenja, vrednosti i ciljeva 64

69 tokom vremena. Kada je u interakciji sa sledbenicima koja se ostvaruje neformalnim kraćim razgovorima, pričanjem priča, upotrebom metafora, lider naglašava značaj uloga koje su sledbenicima dodeljene u organizaciji. Na taj način razvijaju se odgovarajuće mentalne mape koje upravljaju njihovim ponašanjima na poslu: Lider nesvesno koristi ovu vrstu komunikacije kako bi inspirisao sledbenike; ali, ono što lider svesno razvija jeste sposobnost preuzimanja uloge stvaraoca značaja, kaže Sulivan. 4. INSPIRATIVNA KOMUNIKACIJA LIDERA Analogija nalaže u skladu sa jezikom lidera i teorijom motivacione komunikacije da prvi faktor inspirativne motivacije (image-based) pretpostavlja motivaciju sledbenika naglašavanjem značaja uloge koja ime je dodeljena u organizaciji. Simbolički jezik, retoričke veštine lidera ili prenošenje poruka upotrebom priča, metafora, analogija, apeluju na emocije sledbenika, jer mentalne slike i emocije jesu blisko povezane (Emrich, Brower, Feldman, Garland, 2001; Skinner, 1957).8 Reči u komunikaciji koje sa lakoćom podstiču mentalne slike imaju veći intenzitet emocionalnog značenja. Pojedinci pritom snažnije ispoljavaju emocionalne reakcije na poruke koje se prenose simbolima. U prilog tezi govori i to da porukama saopštenim simboličkim jezikom, lideri podstiču snažne emocionalne reakcije među sledbenicima, povećavaju njihovu spremnost u prihvatanju vizije. Motivacija je srž inspirativne komunikacije i možemo je definisati kao proces pokretanja ljudske aktivnosti koja se usmerava prema postizanju određenih ciljeva. Većina emocija ima nagonski ili konativni kvalitet. Pojam emocija dolazi od lat. emovere, pokrenuti. Sličan koren ima i reč motivacija, lat. movere, pokretati, motus, pokret, kretanje. Emocije dakle pokreću pojedinca na određenu aktivnost ili je pak inhibiraju i čine pasivnom.9 Da bi inspirisao i motivisao sledbenike lider mora saopštavati viziju na takav način da direktno apeluje na emocije sledbenika. Drugačije izrečeno elementi sadržani u saopštavanju vizije moraju negovati motivacioni proces 8 Emrich, G. C., Brower, H. H., Feldman, M. J., Garland, H. (2001), Images in words: Presidental rhetoric, charisma, and greatness, Administrative Science Quarterly, 46, ; 9 З. Миливојевић, Емоције, Психополис инситут, Нови Сад, 2007, стр

70 koji će pomoći sledbenicima u identifikaciji sa nečim što je moguće ostvariti. To bi značilo da komunikacija lidera treba biti obojena optimizmom, izražavanjem poverenja u sposobnosti sledbenika, povezana sa ključnim vrednostima organizacije i isticanjem pozitivnih budućih izazova i mogućnosti. Sa aspekta inspiracije vizija mora posedovati snažnu emocionalnu snagu koja se prenosi upotrebom simboličkog jezika rukovodioca. Inspirativna komunikacija vizije na kraju pretpostavlja sposobnosti lidera u inspirisanju i motivisanju sledbenika ka njenom ostvarenju, podsticanjem pozitivnih emocija optimizma i entuzijazma i izražavanjem poverenja u sposobnosti sledbenika u ispunjenju postavljenih ciljeva. Kao što kaže Levinova (Levin, 2005):10 Efikasne vizije slikaju slike i pričaju priče. Nije dovoljno jednostavno izjaviti gde će se organizacija nalaziti u budućnosti ili kakve su njene globalne aspiracije. Vizija mora biti jasna, slikovita, takva da omogućuje slušaocu da sebe prenese u budućnost i razume koja bi njegova potencijalna uloga bila u njoj. Inspirativnu komunikaciju moguće je definisati kao sposobnost lidera u saopštavanju pozitivnih i podsticajnih poruka o organizaciji kojima se motivišu sledbenici i izražava snažno poverenje u njihove sposobnosti. Preciznije, inspirativna komunikacija lidera pretpostavlja izbor onih reči koje poput retoričkih tehnika, priča, metafora stvaraju entuzijazam i uzbuđenost među sledbenicima. Gotovo na isti način, Jukl (Yukl, 2002)11 sugeriše povezanost inspirativne motivacije sa inspirativnim apelima koji upečatljivim i životnim slikama i simbolima izazivaju entuzijazam među sledbenicima. LITERATURA 1. Northouse, P, Leadership: Theory and Practice, Sage publication, California, Bass, M. B., Avolio and Avolio, B. J. (1990). The implications of transactional and transformational leadership for 10 Mio, S. J., Riggio, E. R., Levin, S., Reese, R. (2005), Presidential leadership and charisma: The effects of metaphor, Leadership Quarterly, 16, Yukl, G., Seifert, C. F. (2002), Preliminary validation research on the extended version of the influence behaviours questionnaire, paper presented at the Society for Industrial and Organizational Psychology annual conference, Toronto. По наводима Charbonneau, D. (2004), Influence tactics and perceptions of transformational leadership, Leadership and Organization Development Journal, 25 (7),

71 individual, team and organizational development. In Woodman, R. W. And Pasmore, W. A. Research in organizational shange and development, 4, Greenwich, CT: JAI Press. 3. Bass, B. M. (1985). Leadership and Performance Beyond Expectations. Free Press, New York, NY. Po navodima Bass, M. B. (1995). Theory of transformational leadership redux, Leadership Quarterly, 6(4). 4. Awamleh, R., Gardner, L. W. (1999), Perceptions of leader charisma and effectiveness: The effects of vision content, delivery, and organizational performance, Leadership Quarterly, 10(3), Densten, L. I. (2002), Clarifying inspirational motivation and its relationship to extra effort, Leadership and Organization Development Journal, 23(1), Conger, A. J. (1991), Inspiring others: The language of leadership, Academy of Management Executive, 5 (1), Sullivan, J. J. (1998), Three roles of language in motivational theory, Academy of Management Review, 13 (1), Emrich, G. C., Brower, H. H., Feldman, M. J., Garland, H. (2001), Images in words: Presidental rhetoric, charisma, and greatness, Administrative Science Quarterly, 46, ; 9. Z. Milivojević, Emocije, Psihopolis insitut, Novi Sad, 2007, str Mio, S. J., Riggio, E. R., Levin, S., Reese, R. (2005), Presidential leadership and charisma: The effects of metaphor, Leadership Quarterly, 16, Yukl, G., Seifert, C. F. (2002), Preliminary validation research on the extended version of the influence behaviours questionnaire, paper presented at the Society for Industrial and Organizational Psychology annual conference, Toronto. Po navodima Charbonneau, D. (2004), Influence tactics and perceptions of transformational leadership, Leadership and Organization Development Journal, 25 (7),

72 68

73 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ТРОШКОВИ И ФИНАНСИРАЊЕ HEALTH CARE COSTS AND FINANSING Виолета Бабић Висока пословна школа струковних студија Чачак Резиме: Здравствена заштита се разликује од обичне робе по томе што се корисницима, путем државних програма и приватног осигурања здравствене услуге пружају по нижој цени од њихове вредности. Развијене земље за здравствену заштиту троше између 10 и 15% БДП-а. Земље у транзицији троше мање средстава на здравствену заштиту (5-6% БДП), мада је у неким земљама ниво улагања у здравство доста висок (Хрватска око 9% БДП, Словенија 8,60% БДП). Србија троши око 6% БДП на здравствену заштиту, а средства за финансирање обавезног здравственог осигурања обезбеђују се уплатом доприноса за обавезно здравствено осигурање, који се обрачунавају по стопи од 12,3%. Кључне речи: здравствена заштита, здравствено осигурање, финансирање Abstract: Health care is different from ordinary goods in that users, through state programs and private insurance for health services provided at a lower price than their value.developed countries for health care spending between 10 and 15% of GDP Transition countries spend less on health care resources (5-6% of GDP), although in some countries the level of investment in health rather high (Croatia about 9% of GDP, Slovenia 8,60% of GDP). Serbia consumes about 6% of GDP on health care, and funds for the financing of compulsory health insurance provides a payment of contributions for compulsory health insurance, which is calculated at a rate of 12,3%. Key words: health care, health insurance, financing 69

74 УВОД Здравство представља виталан комплекс за све концепције улоге државе у јавном сектору. Због старења становништва и напретка технологије трошкови здравствене заштите расту, па је неопходно унапређење система здравственог осигурања како старих и сиромашних, тако и система приватног здравственог осигурања. Земље у транзицији спроводе свеобухватне реформе система здравствене заштите, а све у циљу решавања проблема ниске продуктивности, превеликих капацитета, неадекватне инфраструктуре и недовољних финансијских средстава. Расходи за здравствену заштиту имају висок и растући билансни значај у већини земаља, а то је последица: увођења нових технологија демографских фактора (старије становништво има веће трошкове лечења) и цивилизацијског напретка (спремност да се улаже у здравље). Тржиште здравствених услуга је специфично јер због учешћа државе и приватног осигурања, пацијенти могу добити услуге по нижој цени од њихове вредности. Само мали део трошкова здравствене заштите дирекрно плаћа корисник. У Србији као и у Европи доминира државни систем здравствене заштите како у сегменту финасирања тако и у сегменту пружања услуга. Јавни расходи покривају преко 70% укупних расхода за здравство у Србији, а то је нешто испод просека европских земаља. Приватни издаци за здравство су хетерогени и обухватају коришћење услуга приватног здравства, плаћање партиципације у јавном здравству, куповину лекова без рецепта и др. 1. ТРОШКОВИ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Ниво јавних расхода за здравство, мерен у USD, изразито се разликује по замљама. Разлике у реалном нивоу издатка у европским земљама су веће од разлике у резултатима здравствене заштите. Развијеније земље више користе скупу технологију, а плате запослених су знатно више него у неразвијеним замљама. Постоји висок степен корелације између ниова развијености земље и издатака за здравство. Разлике у величини расхода за 70

75 здравство у односу на величину БДП-а, приказане су у табели која следи. Табела 1. БДП и расходи за здравство по становнику у USD Земља Аустрија БиХ Бугарска Хрватска Чешка Естонија Француска Немачка Мађарска Литванија Црна Гора Пољска Португалија Румунија Србија БДП у USD Извор: ОЕЦД (2009.) Расходи за здравство, по становнику, у USD На основу студије Светске банке Како са мање урадити више могуће је смањење трошкова система здравствене заштите, без смањења нивоа и квалитета услуга. Најважније уштеде се могу остварити: смањењем број постеља у болницама, смањењем броја немедицинског особља у свим сегементима јавног здравства, смањењем броја лекара у домовима здравља и унапређењем процедура за одлучивање о куповини нове технологије и одобравању на рецепт нових лекова. При смањењу броја запослених неопходна је опрезност, како јавно здравство не би напустили најспособнији лекари, а остало немедицинско особље. 71

76 Графикон 1. показује да су издвајања за здравствену заштиту у Србији, која су на нивоу од 5,7% БДП-а, приближна просеку земаља чланица ЕУ, од 6% БДП-а. Графикон 1. Преглед расхода за здравство у Србији и земљама ЕУ Извор: ОЕЦД (2007) 2. ФИНАНСИРАЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ У СРБИЈИ Друштвена брига за здравље, под једнаким условима, на територији Републике Србије остварује се обезбеђивањем здравствене заштите групацијама становништва које су изложене повећаном ризику обољевања, здравственом заштитом лица у вези са спречавањем, сузбијањем, раним откривањем и лечењем болести од већег социјално-медицинског значаја, као и здравственом заштитом социјално угроженог становништва. Завод за здравствено осигурање Србије обезбеђује средства за финансирање зарада за око запослених у здравству и 350 здравствених установа, трошкове превоза, трошкове енергије и друге трошкове здравствених установа, као и за трошкове лекова, 72

77 санитетског и уградног материјала, исхране и других потреба осигураника. Јавно здравствено осигурање се финансира обавезним доприносима. Стопа доприноса је јединствена за све осигуранике и износи 12,3%. Према Закону о здравственом осигурању, у случају запослених половину доприноса (6,15%) плаћа послодавац, а половину запослени. Основица доприноса је следећа: за запослене основица је остварене зарада за пензионере - исплаћена пензија за самозапослене - остварени приходи за пољопривреднике - минимална зарада или опорезиви приход за угрожене групе и неосигурана лица основица је минимална зарада, а средства се уплаћују из буџета Републике Србије. За све осигуранике постоји минимална основица за доприносе, која износи 35% просечне зараде и максимална основица, која је једнака петострукој просечној заради у Србији. Осим тога осигураници плаћају партиципацију при коришћењу здравствених услуга. Доприноси представљају изразито најважнији извор прихода здравства (97%). Највећи део доприноса уплаћују запослени (око 66%) и пензионери (26%). Учешће пољопривредника и самозапослених је минимално и износи око 5%. Србија се, налази приближно просеку и по % учешћа јавних расхода за здравство у укупним расходима за здравство, што је приказано у следећој табели. Табела 2. Учешће јавних расхода за здравство у укупним расходима за здравство Земља % учешће јавних расхода за здравство у укупним расходима за здравство, у 2008.год Аустрија 77,0 73

78 Бугарска Италија Мађарска Пољска Словенија Словачка Хрватска Чешка Просек Србија САД 59,8 77,1 70,8 66,9 73,9 73,0 80,1 87,9 74,1 71,0 45,8 Извор: ОЕЦД (2009.) На основу Закона о буџету Републике Србије за годину, за Министарство здравља су утврђени укупни приходи од динара и то: - Буџетски приходи у износу од динара и - Сопствени приходи буџетских корисника у износу од динара.1 Законом о буџету Републике Србије за годину, за Министарство здравља били су утврђени укупни приходи од динара и то2: - Буџетски приходи у износу од динара, - Додатни приходи у износу од динара. Упоређивањем средства која су године опредељена и године планирана у буџету Републике Србије за Министарство здравља, видимо смањење, а узрок томе је актуелна сватска финансијска криза. Структура буџета Министарства здравља за годину приказана је у табели која следи. 1 2 Закон о буџету Републике Србије за годину Закон о буџету Републике Србије за годину 74

79 Табела 3. Буџет Министарства здравља за годину Број конта Назив расхода Буџетски приходи Плате и додаци запослених Социјални доприноси на терет послодавца Накнаде у натури Социјална давања запосл Накнаде за запослене Награде запосленима Додатни приходи Укупно Стални трошкови Трошкови путовања Услуге по уговору Текуће поправке Материјал Дотације међународним организацијама Порези, обавезне таксе и казне Новчане казне и пенали Накнаде штете укупно Извори финансирања Приходи из буџета Сопствени приходи буџетских корисника 0 укупно Извор: Закон о буџету Републике Србије за Проблеми који постоје у нашем здравству су слични проблемима које су имале и друге земље у транзицији: ниска продуктивност, превелики капацитети, застарела инфраструктура, нефлексибилна понуда, као и лоше планирање људских ресурса. Слабости у финансирању се односе на недостатак средстава Републичког завода за здравствено осигурање за измирење доспелих обавеза према осигураницима и установама. 75

80 Основни циљеви реформе јавног здравственог система јесу побољшање здравственог стања становништва, правичан и једнак приступ здравственој заштити свим грађанима, здравствени систем оријентисан ка кориснику (пацијенту), унапређење квалитета и ефикасности здравствене заштите и успостављање одрживог система финансирања у складу са материјалним могућностима друштва. Уз реформу система здравствене заштите извршиће се и реформа у области лекова и медицинских средстава усклађивањем стандарда са директивама ЕУ. ЗАКЉУЧАК Напредак технологије здравствене заштите, експанзија медицинског знања, старење становништва и проширење права и обима здравствене заштите на све већи број корисника доводе до тога да трошкови здравствене заштите расту по веома високој стопи. У САД трошкови здравствене заштите износе око 2/5 свих расхода, односно 15,2% БДП. Пораст трошкова здравствене заштите у развијеним земљама (Немачка 11,40% БДП, Норвешка и Белгија 9,90% БДП) праћен је проблемом недовољних финансијских средстава у државном буџету, тако да приватно здравствено осигурање представља допуну јавном, обезбеђује додатне ризике и покрива специјалне услуге које нису обухваћене јавним финансирањем. У поређењу са развијеним земљама, земље у транзицији троше мање средстава на здравствену заштиту (5-6% БДП), мада је у неким земљама ниво улагања у здравство доста висок (Хрватска око 9% БДП, Словенија 8,60% БДП). Обавезно здравствено осигурање је доминантан облик осигурања, а вредност одређених здравствених услуга се надокнађује допунским или приватним здравственим осигурањем. Србија троши око 6% БДП на здравствену заштиту, а средства за финансирање обавезног здравственог осигурања обезбеђују се уплатом доприноса за обавезно здравствено осигурање, који се обрачунавају по стопи од 12,3%. У циљу унапређења здравствене заштите, Министарство здравља Републике Србије реализује одређене пројекте и стратегије (стратегија контроле 76

81 дувана, безбедности хране, борбе против хив/аидс-а и стратегија развоја младих). ЛИТЕРАТУРА 1. Билтен јавних финансија, децембар 2009., Министарство финансија Републике Србије 2. Билтен Министарства здравља новембар, 2009., Београд, Србија 3. Bruce N. (2001.) Public Finance and the American Economy Second edition, Addision Wesley Longman, Boston. 4. Harvey S. R. (2002.) Public Finance sixth edition, McGraw Hill Irwin, Boston. 5. Харви C. P., Т. Гајер. (2009.) Јавне финансије ЦИД Економског факултета у Београду, Србија. 6. Health Care Financing Review (1997.) United States. 7. Меморандум о буџету и економској и фискалној политици за са пројекцијама за и годину 8. Меморандум о буџету и економској и фискалној политици за са пројекцијама за и годину 9. Министарство здравља Републике Србије План развоја здравствене заштите Републике Србије од године, новембар, Закон о здравственом осигурању (Сл. гласник РС 107/2005.) 77

82 78

83 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ECONOMIC POLICY OF THE EUROPEAN UNION Јасминка Ђуровић, Срећко Радоичић Висока пословна школа струковних студија, Блаце Резиме: Државе чланице Европске Уније, сходно члану 4 Уговора о Европској Унији имају обавезу да следе економску политику засновану на тесној координацији политике земаља чланица, унутрашњем трзишту и утврђивању заједничких циљева. Оне економску политику сматрају питањем од заједничког интереса, те стога стратеије развоја економије, и економске политике координирају на нивоу Савета Европе. Са формирањем Економске Монетарне Уније (ЕМУ), у јануару 1999, расте потреба за координацијом, посебно у буџетској политици, јер је усклађеност финансијске са новчаном политиком Европске Централне Банке интерес свих и у интересу свих. Кључне речи: економска политика, ЕУ, Европска Монетарна Унија Summary: The Member States of the European Union, under Article 4 of the Treaty on European Union have an obligation to pursue an economic policy based on close coordination policies of member states, internal markets and setting common goals. They consider economic policy as issue of common interest, and thus coordinate development strategies and economic policy at the Council of Europe. With the establishment of the Economic Monetary Union (EMU) in January 1999, there are increasing need for the coordination, especially in budgetary policy, because compliance with the financial monetary policy of the European Central Bank represents interest of all and in the interest of all. Keywords: economic policy, the EU, the European Monetary Union 79

84 УВОД Креирање економске политике у Европској Унији, а то је још више изражено у Економској Монетарној Унији, биће успешно само ако се заснива на заједничким принципима политичког уређења. Економско-политичка традиција земаља чланица веома се разликује у погледу односа између тржишта и државе. У Француској, на пример, још од времена Зана Колбера, постоји дуга традиција централизованог управљања привредом, која се заиста једино полако може потиснути. Велика Британија, с друге стране још од времена премијерског мандата Маргарет Тачер, следи курс чистог либерализма у привреди. У Немачкој, бар у теорији, у домену политичког уређења узор представља схватање Лудвига Ернхарта, односно концепт социјално тржишне привреде и ако у пракси недостаје орјентација према глобалном привредно-тржишном концепту1. Због тога треба оценити као позитивно то што је ЕУ у Уговору из Мастрихта2 потврдила своје опредељење за принцип отворене тржишне привреде са слободном конкуренцијом као основом економског уређења Заједнице. То је у складу са економског логиком унутрашњег тржишта, које једноставно речено представља срж ЕМУ. Талас либерализације и дерегулације изазван њеним коначним формирањем утицао је и на друге важне области, као што су телекомуникације, енергетика или саобраћај. То је, наиме, пружило значајан допринос развоју конкуренције и конкурентских односа. Упркос томе, утицај државе и даље је јак: то показује квота од скоро 50% на нивоу ЕУ ућешћа државе у власниству компанија. Овај проценат се, и поред приватизације у многим земљама, и даље одржава. За државе чланице јавна предузећа и даље представљају инструмент за управљање привредом, али и за обезбеђивање друштвено-политичких циљева. Контрола субвенција од стране ЕУ у области јавне привреде одувек је наилазила на велике потешкоће. Такође, субвенционисање 1 Timothy Bainbridge The Penguin Companion to European Union- third edition,, Penguin, London, The Treaty on European Union (Maastricht Treaty), Maastricht, The Netherlands,

85 старих индустрија које више нису конкурентне у супротности је циљем слободне тржишне привреде. 1. НОВИ ОКВИРНИ УСЛОВИ ПРОИСТЕКЛИ ИЗ ЕМУ После формирања ЕМУ постало је неопходно да се економска и финансијска политика ускладе са монетарном политиком Европске централне банке, да не би долазило до конфликта између монетарне политике Европске централне банке и националне фискалне политике чланица Европске монетарне уније. Због тога је уговором о Европској заједници предвиђено како координација економске политике3 тако и координација финансијске политике4. Решење пакта стабилности и раста, која се односе на ограничење буџетског дефицита, конкретизована су на Самиту одржаном у јуну године у Амстердаму. Након тога, Комисија је издала уредбе о проширеној контроли буџетске политике и контроли и координацији економске политике, као и Уредбу о убрзању и разјашњењу поступка у случају прекомерног дефицита. Државе чланице су се договориле да средњорочно постигну уравнотежен, или цак суфицитарни буџет, како би могле да савладају нормална коњуктурна колебања без прекорачења горње границе дефицита од максимално 3%.5 2. НАДЗИРАЊЕ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ Поступком изведеним из члана 99 УоЕЗ6 предвиђено је да Савет непрекидно прати економски развој сваке државе чланице и Заједнице као и да надзире усклађеност тог развоја са Основним правцима економске политике које је усвоји Савет 7. У ту сврху, државе чланице ЕМУ дужне су да Савету и Комисији поднесу такозване програме стабилности. Ови програми морају да буду сачињени тако да представљају суштинску основу стабилности цена, као и знашајан раст привреде који омогућава отварање нових радних места. Државе 3 Члан 99 Уговора о Европској Унији (Повеља из Мастрихта) Члан 104 Уговора о Европској Унији (Повеља из Мастрихта) 5 пп Члан 99 Уговора о Европској Унији (Повеља из Мастрихта) 7 Basic Principles for Development of Economies, Council of Europe- Departnemt for Discal Relations,

86 чланице које нису ушеснице у ЕМУ достављају ове податке у виду програма конвергенције, за које важе исти захтеви у смислу програма и садржаја. У колико се не следе поменути Основни правци економске политике, Савет може дотичној држави да изрекне правно необавезујуће препоруке. Савет евенутално може да изрекне и упозорење, птр нрго што доже до буџетског дефицита који није у складу са средњорочним буџетским циљем. Поступак надзора и координације економске политике претходи поступку контроле стања буџета према члану 104 УоЕЗ8. Оба поменута поступка слична су по својој суштини. Санкције које следе у случају не придржавања наведених одредби се, разуме се, разликују. Против чланице Европске монетарне уније, које не поравна дефицит у предвиђеном року, Савет може квалификованом већином да изриче казне, до извесних висина новчане надокнаде. За државе које нису чланице ЕМУ оне се ограничавају на упућивање препоруке за смањивање дефицита, као и на објављивањ те препоруке. Политика држава чланица први пут је године контролисана сходну овом поступку. Пре свега, велике државе чланице ЕМУ још увек су далеко од постизања урвнотеженог буџета као средњорочног циља. Ипак успехом у сваком слушају треба сматрати то што ће се дефицит на нивоу Европске монетарне уније додатно смањити и сто квота дугова показује тенденцију пада, након што је послењих 25 година била у јаком порасту. Са 75,4% у години, она је смањена на 69,6% у 2000 години9. С обзиром на слаб привредни асти и пораст стопе назаполсености, ЕУ је од 1997 године интензивирала координацију своје економске политике и проширила је на нова подручја. Осим огранишења буџетског салда који прописује Пакт стабилности, економска и финансијска политика и даље остају у надлежности националних држава. Уколико поштују захтев Пакта стабилности, оне аутономно могу да одреде државну квоту (обим државних издатака у односу на БНП) и 8 Члан 104 Уговора о Европској Унији (Повеља из Мастрихта) Annacondia, Fabiola and Walter van der Corput (2003) Overview of General Turnover Taxes and Tax Rates, VAT Monitor, March/April, pp

87 ниво државних прихода, структуру државних издатака и прихода, а посебно пореза и доприноса за социјално осигурање. Ипак, чињеница је да су квоте државних издатака и структуре пореза у оквиру ЕУ веома различите. Државне квоте су се наиме кретале у 1997 години између максимумаод 62,3% (Шведска) и минимума од 35,1% (Ирска). У просеку, државна квота је на нивоу ЕУ износила 48,3%, што је од прилике просечни ниво из осамдесетих година, али за око 4% мањи од максимума у години. Структуреа државних прихода (порези и доприноси за социјално осигурање) се исто тако разликује као и државне квоте ХАРМОНИЗАЦИЈА У ПОРЕСКОЈ ПОЛИТИЦИ Порези су важан фактор привредне локалције и то се посебно односи на опорезивање предузећа. Све оштрија међународна конкуренција у добијању инвеститора приморава државе даизађу на крај уз што мање порезе, и да своје стварне државне задатке извршавају ефикасно. У слушају усклађивања пореских стопа прети опасност од постизања сагласности о увдђењу, ако не највишег, оно бар натпросечног нивоа пореских стопа. Интервенција политике је међутим потребна у случајевима кад нема конкурентских односа у области пореске политике. Значајан је у том смислу предлог који је поднео комесар ЕУ Монти (децембар 1997) предлог по коме се предвиђа опорезивања капитала путем увођења изворног пореза од најмање 20% у свим државама ЕУ, или пак као алтернативу контролна обавештавања чланица ЕУ. На тај начин би се осигурала координација међу државама чланицама ЕУ 11. Што се тиче индиректних пореза који се превасходно односе на потрошњу (овде је наравно укључен Порез на додату вредност) упутно је да се изврши минимална хармонизација, како би се ограничио шопинг-туризам због прекомерног разликовања у ценама. 10 Mathis, Alexandre (2004) VAT Indicators, Working Paper No. 2/2004, DirectorateGeneral Taxation and Customs Union, European Commission, April 83

88 ЗАКЉУЧАК Од како је јануара формиарана ЕМУ, економскополитички оквири функационисања ЕУ знацајно су се променили. Један од највећих наспоразума је тај да је Европска Унија у области економске уније другачије уређена него у области монетарне уније. Као економска унија, унутрашња тржиште Европске заједнице почива на децентрализованој основној структури заједнице. У складу са тим, али и у складу са принципом субсидијарности, за економску политику су у првом реду одговорне земље чланице Европске Уније. Осим у области спољнотрговинске, пољопривредне и регионалне, структурне и кохезивне политике, на Европску зајеницу уговорм нису пренете никакве надлежности за креирање централизоване економске политике. Државе чланице нити су биле нити су спремне да Заједници уступе свеобухватну сувереност, на пример у областима пореске, социјалне или инфраструктурне политике. Насупрот томе, Монетарна Унија, према уговору из Мастрихта је централистички уређена. Државе чланице су свој национални суверенитет у области новчане политике и политике девизног курса уступиле Европској централној банци и Европском савету, у обиму у ком је он надлезан за политику девизног курса према члану 111 Уговору о оснивању Европске Заједнице. На основу пакта стабилности и раста, утемељеном у члану 104 Уговору о оснивању Европске Заједнице за чланице монетарне уније, такође постоје ограничења у погледу њихове буџетске политике. ЛИТЕРАТУРА 1. Timothy Bainbridge The Penguin Companion to European Union- third edition,, Penguin, London, The Treaty on European Union (Maastricht Treaty), Maastricht, The Netherlands, Basic Principles for Development of Economies, Council of Europe- Departnemt for Discal Relations, Annacondia, Fabiola and Walter van der Corput (2003) Overview of General Turnover Taxes and Tax Rates, VAT Monitor, March/April 84

89 5. Mathis, Alexandre (2004) VAT Indicators, Working Paper No. 2/2004, Directorate-General Taxation and Customs Union, European Commission, April 6. Ugovor o Evropskoj Uniji (Povelja iz Mastrihta) 85

90 86

91 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СИСТЕМА ЦАРИНА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF SYSTEM CUSTOMS IN THE EUROPEAN UNION Срећко Радојичић, Јасминка Ђуровић Висока пословна школа струковних студија, Блаце Резиме: Царине и управе царине играју кључну улогу у заштити интереса Европске заједнице, посебно у сфери финансија и економије. Такође, једнако значајна улога царинских управа је и у заштити права грађана и компанија/ предузећа која функционишу у оквиру Европске заједнице. У том смислу успостављена је Група за Царинске Политике (Customs Policy Group), коју чине представници Европске комисије и директори националних служби царина односно њихови представници. Стратешки правци развоја царина, које је дефинисала Група за Царинске Политике имају за циљ да остваре већи степен ефикасности и ефективности националних служби царина и да истовремено постигну већи степен кохезије и хомогености у функицонисању система царине на читавој територији Европске заједнице (принцип да национале администратције у оквиру Европске заједенице функионишу као јединствена администрација на читавој територији). Кључне речи: царина, ЕУ, програм Abstract: Customs and customs administration plays a key role in protecting the interests of the European Union, especially in the sphere of finance and economics. Also, equally important role of customs administration is to protect the rights of citizens and companies / enterprises that operate within the European Community. In this sense it was established the Customs Policy Group, consisting 87

92 of representatives of the European Commission and the directors of national service duties or their representatives. The strategic evolution of customs, which is defined by the Customs Policy Group aims to achieve a higher degree of efficiency and effectiveness of national service duties and to simultaneously achieve a greater degree of cohesion and homogeneity in the system functioning duty throughout the European Union (the principle that national administrations within the European Union work as a single administration throughout the territory). Keywords: customs, the EU, the program УВОД На практичном нивоу, дефинисан је програм подршке развоју царина који треба да омогући остврење циљева: већи степен ефикасности и ефективности националних служби царина. Примарно, то је била улога програма Царина 2007 који се наставља програмом Царина Спровођење ових програма и координација активнсти у том смислу је задатак Европске комисије и земаља чланица. Претходни програми и активности у области царине су у највећој мери били дефинисани одлукама Европског Парламента1, као и решењем Европског Савета од 11 Фебруарy 2003 којим се усваја Акциони план за царински систем у Европској Унији2 (Царина 2007). Овако дефинисани оквир царинског система допринео је директно привредном расту и развоју, што су приоритетни циљеви Европске заједнице3, али и остварењу циљева ЕУ царинске политике. Дакле, успех у спровођењу програма Царина 2007 и других програма у области царине и царинског система, имплицирао је наставак и надоградњу започетог и урађеног. Нови програм, Царина 2013, је дефинисан за шестогодишњи период, у складу са тзв. Вишегодишњим финснсијским системом у Европској унији. 1 Одлука No 253/2003/EC; European Commission Action Plan for Custom System Development, dated for the establishment of the Custom 2007 Programme 3 То је наглашено и у Лисабонској Стратегији 2 88

93 Царина 2013 је програм који омогућава сарадњу између управа царина чланица Европске Уније (European Union, EU) и Европске комисије (European Commission, EC) у областима њиховог заједничког интереса и у подручјима од највећег значаја како за земље чланица тако и за Европску Унију као целину. 1. ПРОГРАМ ЦАРИНА 2013 Програм Царина 2013 у суштини представља наставак претходног програма сарадње националних царинских администрација у оквиру Европске Уније, познат као Царина Царина 2013 програм, који је почео 1 јануара 2008 и траје до 31 децембра 2013, дефинисао је правни и финансијски оквир за следеће активности: Јачање безбедности и сигурности у оквиру саме Евроспке заједнице, као и на њеним спољњим границама (према земљама које нису чланице); Јачање механизама за борбу против фалсификата и кривотворења као и заштита финансијских и економских интереса Европске заједнице и земаља чланица; Повећање компетитивности у ЕУ пословном сектору посредством нових, ефикасних и ефективних процедура базираних на принципима е-пословања и е-управе5 За предвиђених шест година, колико је планирано да овај програм траје, одређен је укупан буџет од 324 миллиона евра. Додата вредност програма Царина 2013 је што и земље-канидати6 као и земље-потенцијални кандидати за чланство7 у Европској Унији, могу да активно учествују у имплементацији спровођењу активности у складу са приоритетима програма. Под одређеним, јасно дефинисаним и врло спецфичним условима8, и врло специфичним условима, земље које подпадају 4 Carina 2007' brief reference E-governance and e- business: European paperless electronic customs environment 6 Земље-кандидати за чланство у Европској унији су: БЈР Македонија, Хрватска и Турска 7 Република Србија је потенцијални кандидат за чланство у Европској Унији, са недавно ратификованим Споразумом за стабилизацију и придруживање. Поред Србије, потенцијални кандидати за чланство су и Босна и Херцеговина, Албанија и Црна Гора. 8 Activity plan

94 под тзв. Европске Суседске Политике9 (the European Neighbourhood Policy) могу да захтевају учешће у овом програму. Програм Царина 2013 укључује читав низ елемената и подразумева следеће активности у смислу остваења главног циља овог програма, како је наглашено у претходним деловима овог текста. То су, наиме: израда и одржавање информационо'технолошких система (ИТ система) царина, радне посете званичника и запослених, семинари, обуке, радионице за учење поређење остварених резултата и укупне успешности учесника у програму (националних управа царина)"бенчмаркинг", развој система контроле (мониторинга), итд Активности превиђене програмом царина 2013 представљају логичку надоградњу на претходни програм и постојеће активсноти; тако ће овај програм подржати развој компоненте електроснког учења (e-learning) што ће омогућити хармонизован приступ развоју капацитета на различитим нивоима. Дакле, Програм Царина 2013 је заправо дизајниран да директно помогне слободну трговину а са друге стране да спречи фалсификате и преваре, те на тај начин заштити финасијске и сигурносне интересе Европске Заједнице и њених грађана. Елемент који постаје све значајнији, је промена улоге али и значаја система управе царина у светлу нових ЕУ политика, посебно оних које се односе на безбедност и сигурност, укључујући здравље и заштиту животне средине, као и укупну заштиту грађана Европске уније. 2. РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ЦАРИНА 2013 Програм Царина 2013 се спроводи на основу припремљених и усвојених годишњих радних планова. Националне управе царина 9 Земље за које важе програм из Европске Суседске Политике (the European Neighbourhood Policy) су на истоку Украина, Молдавија, Белорусија, Грузија, Јерменија и Азарбејџан. На југу, овом програмом су покривене земље које су укључене у тзв. Барселонски процес: Мароко, Тунис, Алжир, Либија, Египат, Израел, Палестинска Аутономија, Јордан, Либан и Сирија. 90

95 ће кроз овај програм радити заједно како би се пронашла одговарајућа речења за следеће изазове: а) Заштита финансијских и економских интереса Европске заједнице Царина имају изузетно значајну улогу у спречавању нелегалне трговине, превара и фалсификата и у спречавању различитих криминалних активности. Како би се успешно спровеле у дело све ове активности, потребно је успоставити систем који подразумева постојање експертизе, законског оквира али и ефикасног система за спроводјење активности у складу са законским оквиром. Посматрано из перспективе општих интереса Европске уније, успешна заштита интереса чланица Европске заједнице (и њених грађана такође) имплицира ефикасну и ефективну сарадњу међу управама царина као и механизме за размену информација. Програм Царина 2013 директно доприноси и подржава остваривање ових циљева кроз следеће стратешке активности: идентификација специфичних области у којима је потребна додатна подршк (са посебним фокусом на законе и друга правна акта као и на механизаме контроле); проналажење решења за идентификоване проблеме и побољшање сарадње у оквиру самих управа царина као и између управа царина и других органа власти (изврчних, законодавних и правних). Спровођење наведених стратешких циљева захтева јединствен систем контроле квалитета на сваком делу који је под директном јурисдикцијом управе царина. б) Подршка слободној трговини и сарадњи Један од главних циљева Европске уније је да буде снажан економски и трговински партнер на светском тржишту и у оквирима светске економије. Царине имају значајну улогу како би се осигурала компетитивност Европског трговинског простора. Увећање укупног обима трговинске размене преко граница, комплексност модерних система набавке и снабдевања10, број укључених и активних страна, као и брзина са 10 Supply chain system 91

96 којом се врши размена робе и услуга директно утичу на рад система управа царина, чинећи га изузетно комплексним. Подршка слободној трговини има за циљ да умањи укупан терет којим је оптерећена трговина, посебно у оним деловима који се односе на царинске прописе и регулативе. Примена новог, модернизованог система функционисања царина и 11 имплементација тзв. "царинског окружења без папира" би заправо требало да допринесе овом широком циљу који се односи на слободу трговине и сарадње. Током спровођења ових активности треба да се води рачуна о равнотежи између подршке слободној трговини и спречавање нелегалне трговине у оквирима Европске уније. в) Јачање сигурности и безбедности Окружење и улога система царина у том окружењу се стално мењају. Управе царина и даље имају кључну улогу у остваривању царинских дужности и задатака и примени царинских тарифа. Међутим, промене у читавом систему функицонисања су учиниле да је садашња функција царине у великој мери повезана са системима сигурности и безбедности у Европској унији. Посебно у том смислу су значајни сигурност на спољњим границама Европске уније, спречавање прања новца и спречавање трговине недозвољеним артиклима. Систем царине у Европској унији има улогу да заштити тржиште у Унији од уношења роба које на било који начин могу да угрозе безбедност и здравље становника. Управе царине у том смислу преузимају одговорснот за свећи број елемената опште контроле и сигурности, заштиту здравља, заштиту животне средине, итд. Тако је Управа царина задужена за спречавање трговине наркотицима, спречавање трговине радио-активним материјалима, и контролу увоза забрањених намирница. У последњих неколико година управе царина у Европској унији улажу финансијска средства и ангажују људске ресурсе у развој информационих система којим се омогућава боља контрола тзв. "високоризичних пошиљки". 11 paperless customs environment 92

97 3. ПРОШИРЕЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И ИНТЕГРАЦИЈА НОВИХ ЧЛАНИЦА У ЦАРИНСКИ СИСТЕМ Приступање нових чланица Европској унији, као и перспективе проширења постављају као примарни задатак интеграцију ових националних система у хармонизовани царински систем који функционише на нивоу Европске уније. Програми Царина 2007 и Царина 2013 имају јединствени задатак да подрже интеграцију царинских система у земљама које су приступиле Европској унији, те да адресирају изазове и проблеме који су идентификовани у том смислу. Програм Царина 2013 подржава активсности и пројекте који имају за циљ да унапреде и побољшају ефикасност и ефективснот управа царина и царинских администрација у земљама-новим чланицама, али и у земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима. Ово се посебно односи на Западни Балкан и на земље из тзв. Европског суседства. Нове чланица Европске уније би требало да обављају исте задатке као и остале земље чланице Европске уније. Промене у читавом систему функионисања царина у Европској унији намеће потребу да нове чланице Европске уније развију систем који ће омогућити не само да обављају своје задатке ефикасно, него и да се припремају за даље проширење Уније. У том смислу, програм Царина 2013 би требало да помогне земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима да развију своје капацитете за обављање задатака пре и после приступања Европској унији. Фокус у јачању капацитета је на разумевању и имплементацији царинског правног система у Европи и на трансферу знања од колега из Европске уније, који имају директно искуство у том смислу. Циљ Програма Царина 2013 према земљама чланицама и потенцијалним чланицама је да припреми те земље за чланство и да омогући интеграцију њихови система царина са системом царина у Европској унији. Овим би требало да се оствари подизање нивоа сигурности на спољњим границама Европске уније. 93

98 Основни приоритети Програма Царина 2013 у смислу подршке проширењу Европске уније су усмерени ка активностима које ће директно ојачати капацитете земаља кандидата за чланство пре и након приступања Европскј унији, те допринесе сигурности на спољашњим границама Европске уније. Приоритети се могу дефинисати на следећи начин: Подршка бољем разумевању царинских закона и спровођења царинских закона у управама царина земаља кадидата Подршка процесу размене искустава и ефикасној регионалној сарадњи између управа царина Подршка модернизацији и техничкој опремљености земаља чланица Подршка развоју ИТ основе и коришћења информационих технологија у размени информација и у борби против фалсификата и превара Што се тиче учешћа у овом програму, све земље кандидати су имале право да учествују још у програму Царина Права и дужности, као и услови сарадње су били дефинисани у Меморандуму о споразумевању, потписаним између Европске комисије и одговорних и овлашћених институција у земљаме кандидатима за чланство у ЕУ. Меморандуми о споразумавњау такође су укључујивали и финансијски део, односно, прецизирали финансијски допринос сваке од земаља потписнима Меморадума- учесника у програму Царина Процедуре су идентичне и за програм Царина ЗАКЉУЧАК Царине у Европској заједници функционишу под јединственим законским оквиром који се базира на примени јединственог система царине и царинских регулатива, као и на јединственом тарифном систему. Законски оквир у том смислу је дефинисан и целовит; спровођење законског оквира зависи од националних управа царина. Националне управе царина имају различита овлашћења у државним, националним оквирима. Код примене Царинских закона Европске заједнице национални системи 12 Члан 2 Одлуке No 253/2003/EC коју је донео Европски Парламент 94

99 управе царина функционишу као "јединствени царински систем". У том смислу, програм Царина 2013 ће наставити рад који је започет претходним програмом, Царина 2007, са циљем да се постигну јединствени оперативни капацитети националних управа царина. Ово укључује развој електроске инфраструктуре, унификација метода рада као и јединствени систем обуке запослених у царинским управама. Земље кандидати имају право да учествују у вечини кативности које подразумева програм Царина 2013 за земље чланице. Одлука да се још програм Царина 2007, као и други програми Европске уније, отворе за земље чланице је базирана на политичком расуђивању којим би се помогло земљама канидатима да постану пуноправние чланице Европске уније, и у смислу пуних капацитета за имплементацију активности. Програм Царина 2013 омогућава земљама чланицама да интегричу национални систем управа царина у систем управа царина који је дефинисан на нивоу Европске уније. ЛИТЕРАТУРА 1. Одлука број 253/2003/EC; Европска комисија 2. Action Plan for Custom System Development, dated for the establishment of the Custom 2007 Programme 3. Activity plan 2008 for Custom System Development 95

100 96

101 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце ЗАШТО И КОЛИКО БАНКЕ МОРАЈУ ДА БУДУ ПОД ДРЖАВНОМ РЕГУЛАТИВОМ WHY AND HOW MUCH BANKS MUST BE UNDER GOVERMENT REGULATION Јелена Величковић Висока пословна школа струковних студија, Блаце Резиме: Банке су тржишне институције од посебног значаја. Једна од кључних улога банака је очување приватне и јавне штедње. Значај штедње за ниво инвестиција и економски разој земље је огроман. То указује и на значај банака. Оне су тржишне институције од посебног значаја јер ниво ефикасности њиховог функционисања у многоме опредељује ефикасност привреде. Отуда и значај регулисања њиховог пословања. Ниво државне регулативе је у теорији споран а у пракси се мењао. Кључне речи: банка, штедња, контрола, дерегулација Abstract: Bank of the market institutions of special importance. One of the key role of banks is to preserve private and public savings. The importance of saving for the level of investment and economic development is enormous. This points to the importance of banks. They are the market institutions of special importance because the level of efficiency of their function greatly determines the efficiency of the economy. Hence the importance of regulating their business. The level of state regulation is controversial in theory and in practice is subject to change. Key words: bank, saving, controle, deregulation 97

102 УВОД Опште је познато да без инвестиција нема развоја. На другој страни инвестиција нема без штедње тј., инвестиције су одређене нивоом штедње. Осим финансијских тршишта значајну улогу у процесу дефинисања нивоа штедње имају и финансијске институције међу којима истакнуту улогу играју банке. Банке су главни чувари јавне штедње, посебно штедње појединаца и породица. Губитак ових средстава услед банкротства банке или разних манипулација унутар саме банке, може имати катастрофалне последице по многе појединце и породице. Томе иде у прилог и чињеница да већина штедиша није довољно ``финансијски образована``, и не поседује довољно поузданих информација да би била у стању тачно да процени ризик одређене банке. Наравно улога банака не може се свести на прикупљање и пласман штедње. Оне у значајној мери креирају укупну понуду новца а тиме утичу и на утврђивање вредности новца преко које се остварује значајан утицај на бројне монетарне и немонетарне варијабле. У овом тексту покушаћемо да дамо опис значаја контроле банака која за циљ има заштиту штедиша и очување нивоа штедње. 1. ДА ЛИ БАНКЕ ТРЕБА ДРЖАТИ ПОД КОНТРОЛОМ Пословање свих привредних субјеката треба законски регулисати. Без законске регулативе нема ни минимума безбедности пословања. Банке и остали финансијски посредници у том смислу свакако не могу бити изузетак. Међутим, банке имају посебну улогу и значај за функционисање не само финансијског сектора већ и за привреду и друштво у целини. Због тога се судбина банака не може једноставно препустити хиревима тржишта а још мање неодговорним управљачким структурама унутар банака. Банке и њихови финансијски конкуренти треба да подлежу државној регулативи, пре свега, да би се обезбедила: сигурност јавне и приватне штедње; контрола токова новца и кредита ради остварења националних економских циљева (као што је већи степен запослености и ниска стопа инфлације); 98

103 правичност и једанаке могућности при одобравању кредита клијентима и пружања осталих финансијских услуга; поверење јавности у финансијски систем, тако да штедња може глатко да се прелива у рентабилне инвестиције, а плаћања за робу и услуге врше брзо и ефикасно; држави кредити, приходи од пореза и друге услуге; помогло секторима привреде који имају специфичне потребе за кредитима (као што су грађевинарство, мала привреда и пољопривреда); избегла концентрација моћи у рукама неколико појединаца и институција Наравно, изнети ставови нису општеприхваћени. Има аутора који сматрају да банке учествују у тржишној утакмици као равноправни учесници у којој могу да остваре профите, губитке па и да буду ликвидиране. Лоше банке не треба спасавати и у ту сврху трошити новац пореских обвезника. Како оне своје профите не деле са пореским обвезницима тако ни порески обвезници нису дужни да учествују у покривању њихових губитака. Влада нема право да средствима пореских обвезника покрива недоговорност или похлепу менаџмента било које банке. Ако се држава једном солидарише са неодговорним, ризичним, нестручним или похлепним интенцијама макар била то и велика банка, отварају се путеви олаког прихватања сличног понашања и у будућности. Свако мора да сноси трошкове сопствених промашаја. Да ли је то заиста тако и да ли је све тако једноставно? Хоће ли на крају друштвени трошкови бити већи од користи коју кажњавање неодговорних собом носи? Расправа између супротстављених становишта стара је скоро колико и савремено банкарство. У том смислу мењала се и регулатива. Једна од најранијих теорија која се односи на регулаторне прописе заступа став да институције из области која је под регулативом саме траже да буду регулисане зато што под таквим околностима оне имају неку врсту монопола због чињенице да регулаторни прописи често забрањују улазак у област која је под регулативом1. Банке и друге финансијске институције могу да 1 George, J., S., 1971., The Theory of Economic Regulation, The Bell Journal of Economics and Managment Science II 99

104 буду на губитку ако се регулатива укине, пошто више неће имати заштићена монополска права која су утицала на њихов профит. Један други економиста, Семјуел Пелцман, сматра да регулатива штити институцију од промена у тражњи и ценама, и смањује ризик од истих2. Ако је у праву онда би укидање регулативе довело у опасност функционисање банке и вероватно би као последицу имало повећање броја банака које банкротирају. Управо тих година када су цитирани економисти конципирали своје теорије, (70-те), у банкарству долази до великих преокрета. Као најстарије и најпознатије од свих финансијских институција, банке су се у великој мери промениле у поређењу са својом првобитном формом, развијајући се у складу са тенденцијама модерног финансијског тржишта. 2. ДЕРЕГУЛАЦИЈА Дерегулација представља главну прекретницу на путу трансформације традиционалне у модерну тржишно оријентисану банку. Почела је у САД 70-их година и убрзо се проширила на цео свет. Она се огледа у много чему. На пример, до 1990-тих година, многе државе су забрањивале банкарским компанијама да послују на њиховој територији и оснују филијале које пружају све услуге године, у САД доноси се RiegleNeal закон о међудржавном банкарству који омогућује холдинг компанијама да купују банке у било ком делу Сједињених Држава, и да међудржавне банке холдинг компаније могу да изврше удруживање у филијале својих банака афилијација год. Gram Leach-Bililey закон омогућује и припајање осигуравајућa друштава банкама. У међувремену, процес географске експанзије и консолидације банкарских и других финансијских институција увелико је превазишао границе једне нације и проширио се на целу земаљску куглу - тенденција звана глобализација. У почетку дерегулација је дала добре резултате. Све до средине већина банака је рентабилно, али је њихово учешће на 2 Samuel, P., 1976., Tovard a More General Theorz of Regulation, Journal of Law and Ekonomics, August 100

105 тржишту финансијских услуга знатно опало. Комерцијалне банке које су осигуране код Корпорације за осигурање депозита САД-а и остале депонентне финансијске институције, држале су године више од 90% америчког новца. Тај је удео до године, опао на само око 45%. Током истог периода, учешће банака и осталих депонентних институција које се односи на обавезе америчког тржишта кредита опало је са око 45% укупног износа на приближно 25%. У овој области такође долази и до брзе интеграције малог броја солидних, великих банака и других финансијских компанија. На пример, број америчких комерцијалних банака опао је са око на мање од у периоду између и године.3 Број појединачно основаних комерцијаних банака у Сједињеним Државама је достигао најнижи ниво ако се посматра период који је нешто дужи од једног века, а скоро исти модел интегрисања примењује се широм света како у банкама, тако и у небанкарским финансијским институцијама. Велика концентрација активе на мали број банака последица је дерегулације и интернационализације банкарског пословања. Констатација се односи како на америчке тако и на европске банке. Према подацима Светске банке за годину три највеће банке у земљи располажу са 70% целокупне активе комерцијалних банака у Немачкој, 60% у Британији, 58% у Француској, 38% у Италији, док у САД 37% укупне активе пословног банкарства припада трима највећим банкама. Други показатељ концентрације банака је њихов број на милион становника. Према том индикатору у Немачкој постоји 22,6 банака на милион становника, Британији 8,5, у Француској 7,9, Италији 12,5, а у САД 31,7 банака4. По овом критеријуму концентрације у Србији послује 4,66 банака на милион становника што је мање него у било којој наведеној земљи. Главно обележје дерегулације је у ствари, слабљење државне контроле. Процес дерегулације почео је укидањем плафона каматних стопа које је држава прописала за штедне улоге у 3 Peter, R., Syhlvia, Н., 2005., Банкарски менаџмент и финансијске услуге, ДАТА СТАТУС, Београд 4 Савин, Д., 2009., Оквир нове банкарске регулативе, Банкарство 11/12, стр

106 настојању да грађанима обезбеди праведнију добит на њихову штедњу. Истовремено, расте број нових финансијских институција, које представљају реалну опасност за примат на финасијском тржишту, а законски су добиле много већи простор за деловање. Банке проширују спектар финансијских услуга који нуде својим клијентима који су све образованији и све захтевнији. Сразмерно количини нових услуга које пружа, расте и ризик којем се излаже. Развој технологије прати и убрзава цео тај процес. Банкарске институције притиска агресивна конкуренција осталих чланова финансијског сектора, укључујући посреднике у трговини хартијама од вредности и дилере као што су Merrill Lynch и Charels Schwab, осигуравајуће заводе као што су Axa и Prudential, финансијске компаније као што су Beneficial and Household Finance, инвестиционе фондове као што су Vanguard и T. Rowe Price и штедне институције као што су Washington Mutual и USA Federal Credit Union. У целом финансијском сектору у области услуга које нуде, присутан ја феномен подударности делатности. Због тога је данас немогуће проучавати банкарску делатност одвојено од осталог финансијског пословања. 3. ПРОМЕНА ЗАКОНА ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ Можда најбољи начин да се уочи утицај који регулаторни органи имају у области банкарства јесте проучавање неких од основних закона на основу којих држава даје овлашћења и упуства. Пре много година, инвестиционе банке су биле приватна предузећа, класични ортаклуци, који су се ослањали на капитал који су обезбедили ортаци и захваљујући коме су управљале пословањем. У суштини, све до њујоршка берза је забрањивала да инвестиционе банке постану акционарска друштва. Када је тај пропис укинут настала су два велика таласа преласка инвестиционих банака у акционарска друштва. Први талас се догодио током 70-их, а други током 80-их година, и на крају је готово свака позната фирма са Волстрита изашла на берзу. (Последња која се држала у пређашњем статусу била је фирма Goldman Saks, али је и она постала акционарско друштво.) Разлози за такав корак били су сасвим очигледни. Партнери су могли да подигну готовински кредит користећи као 102

107 колатерално јемство постојећу имовину, док су остали запослени могли лакше да добију компензацију у виду акција. Прерастање у акционарско друштво омогућавало је компанијама огромну капитализацију, што је опет повећавало количину новца коју су могле да позајме и на тај начин увећају профит кад год би силно зарадиле на рискантним трансакцијама. У периоду између 1995., када је први пут изашла на берзу као акционарско друштво и године, укупан приход компаније Лиман брадерс увећан је више од шест пута, док је њен нето профит повећан више од 17 пута. У то време све је изгледало сјајно. Међутим, за финансијске институције прерастање у акционарска друштва није било ништа друго до нагодба са ђаволом, јер је то значило да се у суштини излажу нечему што би се најлакше могло описати као референдум који се одржава из минута у минут, у виду цене акција, а референдумско питање односи се на здравље њиховог пословања. Док су ствари текле глатко, све се добро одвијало што су више биле цене акција, то су сви бивали богатији али од тренутка када је пословна ситуација кренула у супротном правцу, тај тржишни референдум претворио се у стално изгласавање неповерења што је знатно искомпликовало проблеме са којима су те инвестиционе банке, већ биле суочене. Пословање финансијских институција почива на поверењу. Инвестиционе банке се ослањају на краткорочне дугове у пословању, а њихово пословање подразумева разне активности трговину, склапање споразума, управљање новцем које опет зависе од вере јавности у њихову способност да изврше обавезе које су преузеле. Чим клијенти и кредитори банке почну да се питају може ли она да пропадне, постају много мање спремни да јој позајме новац или да тргују са њом, односно, постају много спремнији да траже повраћај свог новца. Разуме се, нема предузећа које не брине за вредност својих акција. Међутим, за већину њих вредност акције није ништа друго до израз пословних резултата; она свакако није узрок пословних резултата. Тако би, на пример, ако би сутра нагло пала вредност акција компанија Prokter i Gembl, људи и даље куповали детерџент ариел. Насупрот томе, ако падне цена акција једне инвестиционе банке, то не само да драстично умањује поверење 103

108 јавности у ту банку, већ може довести до опадања њеног бонитета, што опет даље умањује вредност акција, и тако даље, све укруг. Ако дође до пада вредности акција банке, она може да се нађе у отежаној ситуацији али не мора да остане без новца с обзиром да има могућност приступа хитној готовинској кредитној линији код Централне банке. Али, њен кредибилитет ће свакако бити умањен. У будућем периоду, због губитка поверења кредитора и клијената, она можда неће моћи да функционише. Што мање вере тржиште има у могућност опстанка банака, то су и изгледи за тај опстанак мањи. ЗАКЉУЧАК Крајем 2007.године почела је велика светска финансијска а затим и пуна економска криза. А она је кренула баш из Америке захвативши у почетку хипотекарне банке које су скромним америчким домаћинствима нудиле повољно кредите које ова, са својим опадајућим приходима, после неколико година, више нису у стању да исплаћују. Криза се веома брзо проширила на цео свет. Многе земље претрпеле су су оштра смањења у буџетским издацима и дубоке рецесије као цену помоћи Међународног Монетарног Фонда, који је спроводио америчку правоверност. Ово је озбиљна опомена и велика претња. Као последица кризе клатно је кренуло у супротном правцу. САД, ЕУ и сви остали убрзано мењају законе. Законодавац се сада труди да онемогући концентрацију моћи у рукама неколико појединаца и институција. Банкама се намећу нови облици контроле и нова, строжија правила игре. Треба истаћи да се ризици никако у потпуности не могу избећи. И поштовање закона собом доноси одређени ризик, посебно ако је његовом применом дата превелика слобода појединим лицима или институцијама. Ако су они још из домена финансија ризик се умножава. Међутим, контрола банака више се не доводи у питање. ЛИТЕРАТУРА 1. George, J., S., 1971., The Theory of Economic Regulation, The Bell Journal of Economics and Managment Science II 104

109 2. Peter, R., Silvia, H., 2005., Банкарски менаџмент и финансијске услуге, ДАТА СТАТУС, Београд 3. Савин, Д., 2009., Оквир нове банкарске регулативе, Банкарство 11/12 4. Samuel, P., 1976., Toward a More General Theory of Regulation, Journal of Law and Ekonomics, August 105

110 106

111 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце FUNKCIJA MARKETINGA U FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA MARKETING FUNCTION IN FINANCIAL INSTITUTIONS Jelena Veličković, Marina Jovović Visoka poslovna škola stukovnih studija, Blace Rezime: Tržišna privreda nezamisliva je bez funkcionisanja finansijskog sektora. Tržište više nije ni stihijsko, ni neorganizovano, ni lokalno. U tom smislu dva su procesa od posebne važnosti: globalizacija i deregulacija. Usmeravanjem finansijskih institucija na tržišnu utakmicu, marketing je preuzeo jednu od vodećih uloga u formiranju njihove poslovne politike. Finansijske institucije su izmenile svoje stavove prema marketingu. Od ranijeg stava da marketing nije za finansijske institucije, shvatilo se da ovaj sektor ne može bez marketinga. Ključne reči: marketing, finansijske institucije, finansijske usluge, potrošač, tržište Abstract: Market Economy is unthinkable without functioning of financial sector. Market is no more chaotic, nor unorganized, nor local. In this sense two processes are the most important: globalization and deregulation. Directing financial institutions on market competition, marketing has taken over one of the leading parts of forming their business policy. Financial institutions have changed their attitudes towards marketing. From the previous attitude that marketing is not for financial institutions, they have realized that this sector can not do without marketing. Kay words: marketing, financial institutions, financial services, consumer, market 107

112 UVOD Deregulacija finansijskog sektora koja je počela u razvijenim zemaljama krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka, praćena je snažnim porastom konkurencije na finansijskom tržištu. Konkurencija je, pre svega, omogućila prodor finansijskih inovacija i ubrzanu primenu savremene informacione tehnologije. U takvim uslovima privređivanja, marketing igra jednu od vodećih uloga. Marketing kao proces predstavlja skup svih aktivnosti koje povezuju proizvodnju i potrošnju, omogućavajući da proizvodi i usluge idu potrošačima, a informacije o potrebama potrošača proizvođačima. Marketinška orijentacija finansijskih institucija, znači njihovo vezivanje za potrebe tržišta koje mora stalno da prati a nastup na njemu brižljivo da planira. Marketing funkcija treba da bude pokretačka snaga uspešnog rasta poslovnih aktivnosti. U tom smislu, ona treba da:1 omogući prisustvo potrošačevog glasa u celoj organizaciji razvoj potrošačke filozofije i kulture organizacije; omogući da svaka funkcija vodi brigu o tržištima, satisfakciji i lojalnosti potrošača; predvodi, utiče i integriše rastuće inicijative koje su fokusirane na operacije, prodaje, ljudske resurse i tehnologiju; pokreće dugoročni proces planiranja. 1. PRIMENA INSTITUCIJAMA MARKETINGA U FINANSIJSKIM Kako uloga sektora finansijsih usluga - bankarstva, osiguranja, iznajmljivanja, franšizinga, potrošačkih kredita, opštih usluga domaćinstvima itd. - nastavlja da raste u ekonomijama većine Dalekoistočnih, Pacifičkih i Zapadnih zemalja, javlja se pritisak za efikasniji marketing menadžment finansijskih usluga koje se nude. Uprkos recesiji, koja utiče na različite industrije u različitim zemljama sa varirajućim intenzitetom, sektor finansijskih usluga nastavlja da raste u smislu tekuće aktive i profita i stoga ima najvažniji uticaj na druge sfere ekonomije. Zbog toga raste interes za primenu marketing 1 Ljubojević, Č., 2000., Marketing izazovi savremene banke, Svet finansija , str

113 tehnika i alata u finansijskim uslugama. Ovaj interes je generisao relativno veliki broj publikacija, od International Journal of Bank Marketing u UK do Journal of Retail Banking u USA, kao i mnoge druge časopise i publikacije o marketingu usluga. Šta su finansijske usluge? Finansijske usluge mogu biti definisane2 kao aktivnosti, beneficije i satisfakcije, vezane za prodaju novca, koje se nude korisnicima i kupcima, finansijski vezane vrednosti". Dobavljači finansijskih usluga uključuju sledeće vrste institucija: banke, osiguravajuće kompanije, građevinska društva, izdavaoce kreditnih kartica, investicione trustove, berze, franšizne i lizing kompanije, nacionalne štedne/žiro banke, finansijske kompanije itd. Pojačani rivalitet od strane drugih institucija je razlog što su finansijske institucije ozbiljno počele da razmišljaju kako da se efikasno takmiče. Ovo ih je navelo da poklone veću pažnju marketing tehnikama. Marketing postaje sve neophodniji u konkurentnom okruženju finansijskih usluga. Finansijske institucije opslužuju dva tržišta: korporativne i maloprodajne kupce, ili, u marketing jeziku" finansijske usluge služe industrijskim tržištima i tržištima krajnjih potrošača. Ova dva tržišta se mogu podeliti na pet glavnih tipova: vladin/javni sektor, privatni sektor, komercijalni sektor, industrijska i međunarodna tržišta. 2. GLAVNE KARAKTERISTIKE FINANSIJSKIH USLUGA Finansijske usluge imaju sledeće karakteristike: Neopipljivost. Bankarske i osiguravajuće usluge, osim u određenim slučajevima, zadovoljavaju pre opšte nego specifične potrebe. Određene koristi od jedne pre nego od druge institucije nisu stvarno očigledne i stoga su finansijske usluge zavisne od efikasnog prenošenja poruke javnosti i osiguravanja da su njihova slika i usluga atraktivna. Recimo, usluga kao što je bankarski kredit, koja ne može da se obraća kupčevom osećaju dodira, ukusa, mirisa, vida ili sluha 2 Rože Klasens, 2007., Marketing u finansijskim uslugama, str

114 postavlja teret na marketing organizaciju banke. Često nije uvek moguće ilustrovati, demonstrirati ili prikazati ponuđenu uslugu, i stoga skladištenje, transport i inventarna kontrola nisu relevantni za marketing finansijske usluge. Ovo se često pripisuje relativnoj odsutnosti posrednika. Kao rezultat to ozbiljno ograničava alternative koje su na raspolaganju marketingu finansijskih usluga i često neophodnost da se koriste direktni kanali distribucije. Nerazdvojivost. Zbog povezanosti proizvodnje i distribucije finansijskih usluga, glavna briga ljudi iz marketinga je kreiranje jedinstvenosti vremena i mesta; to jest, da su usluge raspoložive na pravom mestu u pravo vreme. To znači da je direktna prodaja skoro jedini mogući kanal distribucije. Ovaj faktor utiče na određivanje cena, zbog relativno visokih troškova ponude ovih troškova kupcima (na primer u osiguranju). Visoko individualizovani marketing sistem. Kada biraju kanale distribucije, oni koji imaju dobar marketing će obično imati marketing sistem koji sadrži nekoliko ustanovljenih posrednika. Takvi sistemi su češće efikasni nego neefikasni. Nažalost ovo nije uvek slučaj za finansijske institucije sa malo tradicionalnih distributivnih kanala. Otuda finansijske usluge prouzrokuju lociranje ogranaka što je moguće konvencionalnije. U mnogim bankarskim transakcijama odnos sa klijentima postoji između kupaca i prodavaca. Ovo je posebno istina u slučaju mnogih korporativnih i trustovskih računa, iako se sada širi i na druge kupce na malo. Tamo gde moraju da postoje bliski lični i profesionalni odnosi sa klijentima jedini mogući izbor su direktni kanali. Nedostatak posebnog identiteta. Za javnost, jedna finansijska usluga često je slična drugoj. Razlog zašto se određena finansijska institucija ili ogranak koristi često je vezan za pogodnosti. Svaka organizacija mora da nađe način uspostavljanja svog identiteta i implementiranja ovoga u javnosti. Kako su konkurentni proizvodi slični, naglasak je na "paketu" pre nego na proizvodu. "Paket" se sastoji od lokacije ogranka, osoblja, usluga, reputacije, reklame i, sa vremena na vreme, novih usluga. Kako glavni konkurenti nude slične usluge, naglasak je na promocionim aspektima pre nego na nasleđenoj jedinstvenosti određene usluge finansijske institucije. Heterogenost, ili široki asortiman proizvoda/usluga. Organizacije 110

115 finansijskih usluga treba da ponude široki asortiman proizvoda i usluga kako bi izašli u susret različitim finansijskim potrebama različitih kupaca u različitim regionima. U jednu ruku oni obezbeđuju specijalne usluge za industrijske kupce a u drugu ruku maloprodajne usluge koje pokrivaju životno osiguranje, novčane prihode, skladištenje, nabavku i prenos. Implikacije su da veoma retko finansijske usluge mogu biti standardizovane. Geografska disperzija. Treba da postoji mreža ogranaka u svakoj finansijskoj instituciji, da bi se obezbedile beneficije koje će ostvariti internacionalne, nacionalne i lokalne potrebe. Stoga sve usluge ili promocije imaju i obraćanje i široku primenu. Rast mora biti balansiran sa rizikom. Kada prodaje bankarski ili osiguravajući proizvod finansijska institucija "kupuje" rizik. To mora da bude dobro kontrolisani balans između ekspanzije, prodaje i opreznosti. Fluktuacija u tražnji. Tražnja za određenim kategorijama finansijskih usluga (životno osiguranje, na primer) značajno fluktuiraju, prema nivou ukupne ekonomske aktivnosti. Ovaj faktor stavlja dodatni pritisak na ulogu i funkcije marketinga u osiguravajućoj organizaciji. Odgovornost poverenika. Odgovornost svake organizacije finansijskih usluga je da vodi interese svojih kupaca. Ovaj aspekt je važan ne samo u bankarstvu i osiguranju, nego i u ostalim sektorima finansijskih usluga. Radni intenzitet. Sektor finansijskih usluga јe još uvek visoko radno intenzivan, što povećava troškove proizvodnje i utiče na cenu finansijskih proizvoda. Zaista personalizovane usluge nasuprot automatizacije јe važno pitanje u finansijskim uslugama. Zbog njihovih relativno visokih personalnih troškova, kao i povećanja kupčeve korisnosti, finansijske usluge povećavaju korišćenje tehnologije. ZAKLJUČAK Sa aspekta savremenog marketinga, da bi jedno preduzeće, banka ili bilo koja druga finansijska institucija opstala na tržištu moraju biti apsolutno orjentisani ka potrošačima. Ključ uspeha moderne, savremene organizacije je u orijentaciji na potrošače. 111

116 Pojavom globalnog tržišta, a ujedno i globalnih potrošača, situacija se znatno promenila. Globalni potrošač ima istančan ukus, tačno zna šta želi i svestan je postojanja jako velikog broja ponuđača sličnih proizvoda/usluga (konkurenata). Današnji potrošač bez većih troškova može da pređe na proizvode ostalih ponudača, shodno tome ponuđači ne smeju da čekaju da potrošači sami dođu već moraju da im idu u susret. Svaka finansijska institucija mora da se bori za svoje klijente ili bolje rečeno za svoj deo tržišnog kolača. Danas je marketing zastupljen u svim oblastima ljudske delatnosti, slobodno se može reći da se savremeno poslovanje duboko u svim svojim porama oslanja na marketing. Marketing je danas osnov kvalitetne ekonomije. On omogućava finansijskim institucijama da unapred spoznaju potrebe svojih klijenata, kreiraju adekvatan proizvod, adekvatnim oblicima promocije ih obaveste a kvalitetnom distribucijom omoguće kontakt sa klijentom. Razvojem konkurencije u finansijskom sektoru stanje se dosta menja. Nema monopola. U svakom slučaju sve je mnogo bolje za klijenta. Pojavio se jako veliki broj razlicitih finansijskih institucija. Da bi finansijske institucije opstale u konkurentskoj borbi one moraju imati dobar sektor za marketing koji će im omogućiti da osvoje veliki broj zadovoljnih klijenata. Sve je više dokaza da ulaganje u marketing ne predstavlja trošak, već investiciju i jedan od osnovnih instrumenata u borbi sa konkurencijom. LITERATURA 1. Ljubojević, Č., 2000., Marketing izazovi savremene banke, Svet finansija 2. Klarens, R., 2007., Marketing u finansijskim uslugama 3. Rose, P. i Hudgins, S., 2005., Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd 4. Lovreta, S., Končar, J., Petković, J., 2005., Kanali marketinga, Ekonomski fakultet, Beograd 5. Radonjić, O., 2005., Struktura i osnovni principi funkcionisanja modernih finansijskih tržišta, Bankarstvo br

117 ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и информатике БизИнфо Број 2/2010, стр Адреса: Краља Петра I, бр.70, Блаце ПОСЛОВАЊЕ УЗ ПОМОЋ МОБИЛНЕ ТРГОВИНЕ BUSINESS WITH THE HELP OF MOBILE COMMERCE Владимир Младеновић, Марко Закић Висока пословна школа струковних студија Резиме: Успешност пословања неког правног лица у Србији зависи од проналажења места у светској подели рада, чиме се постаје део глобалних пословних процеса, што захтева информатизовано пословање. Мобилна трговина као модел електронске трговине, с пуним правом граби ка лествици најпопуларнијег модела како правних, тако и физичких лица. ITSOLUTIONS.NET већ дуги низ година користе све предности електронске трговине па самим тим и мобилну трговину олакшавајући тако пословање себи и својим клијентима. Кључне речи: мобилна трговина, СМС, мобилни телефон, интернет Abstract: The success of the business of a legal entity in Serbia depends on finding a place in the world division of labor, which becomes part of global business processes, which requires using the internet business. Mobile commerce as a model of electronic commerce, with full heads towards the ladder of the most popular models, both legal as well as individuals. ITSOLUTIONS.NET for many years and used all the advantages of electronic commerce and thus making it simpler for mobile commerce business for themselves and their clients. Key words: mobile commerce, SMS, mobile phone, internet 113

118 1. ПРИМЕНА МОБИЛНЕ ТРГОВИНЕ Електронска трговина подразумева коршћење више различитих електронских информационих технологија у које се убрајају телефон, , факс, аутоматска идентификација на бази коришћења бар кода, EDI, пренос визуалне информације као део неке друге међуорганизацијске трансакције, директан приступ датотекама пословног партнера, пренос порука на електронским обрасцима, пренос електронских каталога и, коначно, коришћење интернета, односно WWW-а.1 Развојем бежичних уређаја и комуникација, мобилна трговина узима примат у електронском пословању. Мобилна трговина најчашће се спроводи кроз В2В или В2С моделе. Мобилна трговина брише временске границе за куповину роба или наручивања било којих услуга. Било која трансакција новчане вредности имплементирана преко мобилне телекомуникационе мреже назива се мобилна трговина. Све већим порастом употребе мобилне телефоније предвиђа се доминација мобилне трговине. Постоје многе предности примене мобилне трговине у односу на класичне системе електронске трговине, међутим, та примена је скопчана са низом недостатака који морају бити отклоњени. Најбитнији недостатци се односе на идентитет корисника, сигурност и приватност. 2. ПРИКАЗ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПОСЛОВАЊА У ITSOLUTIONS.NET МОБИЛНОГ Концепт мобилног пословања компаније ITSOLUTIONS.NET се огледа у могућности да корисник са свог мобилног телефона може да креира, допуни или добије информацију о стању на корисничком налогу. Креирање новог налога фунционише по систему ваучера. Разлика је у томе што корисник не поседије ваучер са тајним бројем већ га добија СМС поруком. 1 Раде Станкић, Електронско пословање, Економски факултет, Београд, 2007.год., стр

119 Креирање новог налога фунционише по систему ваучера. Разлика је у томе што корисник не поседије ваучер са тајним бројем већ га добија СМС поруком. СМС поруку са текстом Нови, шаље на број 3007 (без префикса мреже). У повратној поруци корисник добија тајни код са упутством за конекцију (конектујете се на број са корисничким именом: нови и лозинком: нови) и адресом странице за креирање новог налога ( Самом регитрацијом корисник добија пет сати за коришћење сервиса, а са рачуна мобилног телефона се наплаћује цена регистрације (еквивалентно цени пет сати интернет приступа) и трошкови мобилног оператера. Допуна корисничког налога фунционише по истом принципу. 115

120 Корисник шаље СМС поруку са текстом: број сати_корисничко име (10 марко) на број Уколико је налог успешно допуњен, корисник добија повратну поруку садржине: Ваш налог је успешно допуњен. Ваш ИТС.НЕТ. Са рачуна мобилног телефона се наплаћује цена услуге и трошкови мобилног оператера. Уколико је дошло до грешке, корисник добија поруку садржине: Погрешан формат поруке. Молимо вас да за допуну корисничког налога пошаљете поруку са бројем сати и корисничким именом. У овом случају се не наплаћују никакви трошкови. Уколико на рачуну мобилног телефона корисника нема добољно средстава за обављање трансакције, следи обавештење: На вашем рачуну нема довољно средстава. Молимо вас допуните ваш рачун и покушајте поново. 116

121 Корисник има могућност и да провери тренутно стање на свом налогу. Да би корисник могао да користи ову услугу, услов је да је на корисничком сервису, на интернет презентацији, регистрован за СМС сервис. Уколико јесте, корисник може да пошаље поруку са текстом стање на број У порватној поруци корисник добија информацију о тренутно активним пакетима услуга и преосталом времену за њихово коришћење. Из претходно наведеног примера видимо имплементацију мобилне трговине код ITSolutions.NET. Пример је одличан показатељ за ефикасно функционисање мобилне трговине кроз понуде и беспрекорну сарадњу и пословање фирме са својим клијентима. 117