PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA

Transcription

1 PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA U raunarima se informacija predstavlja na nain koji je omogu'ila savremena tehnologija a to je veliina elektrinog signala (napona ili struje), broj elektrinih signala itd.

2 PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA Pojam predstavljanje informacije esto se zamenjuje pojmovima - zapis informacije ili kodiranje informacije. Postoje odre0ena pravila slaganja znakova - gramatika pravila, koja treba poštovati prilikom predstavljanja informacije. Pravila zapisivanja informacija nazivamo kod.

3 PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA Razlikuju se dva osnovna naina predstavljanja informacija: neprekidni i diskretni. Diskretan nain zapisivanja informacije nazivamo - digitalni zapis, a neprekidni nain zapisivanja - analogni zapis.

4 PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA U komunikaciji sa raunarom koriste se razliiti oblici informacija: brojevi, tekst, slika, zvuk, video i animacija. Podaci se u raunaru mogu memorisati i obra0ivati jedino u binarnom obliku.

5 BINARNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA U raunaru su informacije predstavljene pomo'u dva znaka. Oznaimo jedan od njih nulom (0) a drugi jedinicom (1). Zapis i kodiranje informacija u raunaru obavlja se formiranjem nizova od ova dva znaka, na primer,

6 BINARNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA Znaajna su dva pitanja: 1. Zašto baš binarno predstavljanje, odnosno pomo'u samo dva znaka? 2. Da li se mo9e na ovaj nain zapisati svaka informacija?

7 BINARNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA Odgovor na prvo pitanje povezan je sa mogu'nostima savremene elektronske tehnologije. Predstavljanje informacija sa samo dva znaka - binarno predstavljanje, lako se mo9e realizovati. Binarni nain predstavljanja informacija je jednostavan i pouzdan jer su potrebna samo dva razliita fiziki stabilna stanja.

8 BINARNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA Postavlja se pitanje koliko je binarnih cifara potrebno da bi se pomo'u njihovih razliitih kombinacija predstavila sva slova, sve cifre i odre0eni specijalni znaci? Ako se uzme u obzir da postoji 10 cifara, oko 30 slova i oko 20 specijalnih potrebno je da se kodira oko 60 ulaznih simbola.

9 BINARNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA Sa n binarnih cifara mo9e se formirati 2 n razliitih nizova du9ine 6, tj. zapisati binarno 2 n razliitih simbola. Da bi se svi navedeni simboli mogli kodirati potrebno je da bude 2 n < 60. Najmanji broj n koji zadovoljava ovu jednakost je 6 (2 6 = 64).

10 BINARNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA Kodovi koji koriste 6 binarnih cifara za predstavljanje skupa alfa-numerikih podataka danas se ne koriste. Bilo je potrebno da ovaj kod bude nešto du9i da bi se pomo'u njega mogao predstaviti znatno znatno ve'i broj znakova, ali i da bi se u njega ugradile odre0ene kontrole.

11 BINARNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA Zbog toga su uvedeni kodovi sa 8 binarnih cifara pomo'u kojih se mo9e predstaviti 2 8 = 256). Najpoznatiji iz ove grupe kodova je ASCII kod (American Standard Code for Information Interchange).

12 ASCII KOD - PRIMERI Slovu A dodeljena je vrednost 65 (od 256), odnosno slovo A je kodirano sa (65 u binarnom obliku). Slovu B dodeljena je vrednost 66, odnosno slovo B je kodirano sa (66 u binarnom obliku).

13 ASCII KOD - PRIMERI Cifri 1 dodeljena je vrednost 49, odnosno cifra 1 je kodirana sa Cifri 2 dodeljena je vrednost 50, odnosno cifra 2 je kodirana sa

14 STANDARDNA ASCII TABELA

15 PREDSTAVLJANJE NUMERIDKE INFORMACIJE Svaki pozitivan broj se mo9e tano na jedan nain zapisati u obliku: R = a n q n + a n-1 q n a 1 q+a 0 +a -1 q a -m q -m +..., (1) gde je q prirodan broj koji zovemo osnova brojnog sistema, a a i su koeficijenti za koje va9i ogranienje 0a i <q.

16 PREDSTAVLJANJE NUMERIDKE INFORMACIJE Ako za osnovu izaberemo q=2, dobijamo binarni sistem. Koeficijenti a i, u skladu sa ogranienjem, bi'e binarne cifre 0 i 1.

17 PREDSTAVLJANJE NUMERIDKE INFORMACIJE Pored dekadnog sistema s osnovom 10 i ciframa 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, u vezi sa raunarima, koriste se i: oktalni sistem (q=8) s ciframa 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 heksadecimalni sistem (q=16) sa ciframa 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E, F.

18 PREDSTAVLJANJE NUMERIDKE INFORMACIJE Da bismo izbegli dvosmislenost, pri istovremenoj upotrebi više brojnih sistema, uz broj pišemo i osnovu brojnog sistema, na primer: 26 (10) = (2) = 32 (8) = 1A (16)

19 PREVOIENJE BROJA IZ PROIZVOLJNOG SISTEMA U DEKADNI Broj iz proizvoljnog sistema razvijamo prema jednaini (1), zatim, upotrebivši dekadnu aritmetiku, izraunavamo vrednost R i to je vrednost broja u dekadnom sistemu. 110,101 (2) = = = 6,625 (10)

20 PREDSTAVLJANJE NUMERIDKE INFORMACIJE Treba uoiti razliku izme0u kodiranja i konverzije decimalnog broja u binarni broj. Prilikom konverzije kompletan decimalan broj posmatra se kao jedinstven, a ne cifra po cifra, i konvertuje se u binarni oblik.

21 PREDSTAVLJANJE NUMERIDKE INFORMACIJE U raunaru se binarne operacije obavljaju samo nad binarnim brojevima, a ne i nad binarnim kodovima. Zbog razlika izme0u koda decimalnih brojeva i njihovog binarnog oblika, uslo9njava se proces obrade numerikih podataka u raunaru.

22 KAKO SE U RADUNARU PREDSTAVLJAJU SLIKE, CRTEKI I GRAFIDKE PRIKAZI? Na primer, crno belu sliku, mo9emo da podelimo u obliku kvadratne mre9e, gde svaki kvadrat mo9e da bude beo ili crn, zavisno od slike. Kada u raunar treba da unesemo sliku u boji, onda bi svakom kvadratu odgovarao niz binarnih znakova koji predstavljaju odre0enu boju kvadrata.

23 KAKO SE U RADUNARU PREDSTAVLJAJU SLIKE, CRTEKI I GRAFIDKE PRIKAZI? Obrada slika u raunaru zahteva da se slika na neki nain pretvori u raunarski zapis. Razvijene su dve tehnike raunarskog zapisivanja slika.

24 KAKO SE U RADUNARU PREDSTAVLJAJU SLIKE, CRTEKI I GRAFIDKE PRIKAZI? Slika mo9e biti zapisana kao niz koordinata koje se povezuju pravim ili krivim linijama (vektorska slika), pa raunar na osnovu tih podataka svaki put iznova isrctava sliku..

25 KAKO SE U RADUNARU PREDSTAVLJAJU SLIKE, CRTEKI I GRAFIDKE PRIKAZI? Drugi nain podrazumeva da se slika pretvori u veliki broj taaka. Raunar uva podatke o svakoj pojedinanoj taki i na osnovu toga prikazuje i obra0uje sliku. U ovom sluaju slika je definisana kao mre9a taaka i ovakav oblik takaste slike naziva se bitmapa.

26 KAKO SE U RADUNARU PREDSTAVLJAJU SLIKE, CRTEKI I GRAFIDKE PRIKAZI? U ovom sluaju slika je definisana kao mre9a taaka i ovakav oblik takaste slike naziva se bitmapa.

27 BITMAT FORMATI BMP GIF JPEG, JPG PNG PICT (Macintosh) PCX TIFF PSD (Adobe Photoshop)

28 POPULARNI BITMAP EDITING PROGRAMI Microsoft Paint Adobe Photoshop Corel Photo-Paint Corel Paint Shop Pro

29 VEKTORSKI FORMATI AI (Adobe Illustrator) CDR (CorelDRAW) CMX (Corel Exchange) CGM Computer Graphics Metafile DXF AutoCAD WMF Windows Metafile

30 POPULARNI PROGRAMI ZA OBRADU VEKTORSKIH SLIKA Adobe Illustrator CorelDRAW Xara Xtreme Serif DrawPlus

31 VEKTORSKE I RASTERSKE SLIKE

32 PREDSTAVLJANJE CRNO-BELE SLIKE Za prikazivanje crno-bele slike koristi se jedan bit za jednu taku. Tako 'e prvi bit prvog bajta prikaza slike odre0ivati izgled krajnje gornje leve take na ekranu. Drugi bit istog bajta odre0uje izgled druge take u prvom redu itd., sve do osmog bita.

33 PREDSTAVLJANJE CRNO-BELE SLIKE Slede'ih osam taaka 'e biti prikazano u slede'em bajtu memorije. Ako radimo sa slikom koja ima 640 x 480 taaka treba'e nam bitova, odnosno bajtova za zapisivanje ove slike. Osvetljena taka na ekranu predstavljena je u memoriji sa 1, neosvetljen sa 0.

34 PREDSTAVLJANJE SLIKE U BOJI Za prikaz slike u boji za svaku pojedinu taku potrebne su informacije o boji, odnosno nijansi boje. Zbog toga se za jednu taku na ekranu upotrebljava više bitova. Na primer, ako za svaku taku na ekranu rezervišemo po dva bita, mo'i'emo toj taki da dodelimo 4 razliite boje.

35 PREDSTAVLJANJE SLIKE U BOJI Upotrebom 4 bita mo9emo mo9emo jednoj taki pridru9iti jednu od 16 razliitih boja. Upotrebom 8 bitova (1 bajt) mo9emo jednoj taki pridru9iti jednu od 256 razliitih boja. Upotrebom 24 bita (3 bajta) mo9emo jednoj taki pridru9iti jednu pribli9no 16 miliona razliitih boja.

36 BOJE Postoje dva osnovna modela predstavljanja boja: dodavanjem (Aditivni model); oduzimanjem (Subtraktivni model).

37 ADITIVNI MODEL Ako izme0u Izme0u izvora bele svetlosti i belog papira postavljamo obojena stakla dobi'emo slede'e efekte: Kuto staklo propušta 9utu svetlost. Crveno propušta crvenu. Ako 9utu svetlost propustimo kroz crveno staklo, prolazi crvena svetlost. Ako crvenu svetlost propustimo kroz 9uto staklo, prolazi crvena svetlost. Zakljuujemo da je crvena svetlost komponenta 9ute svetlosti

38 ADITIVNI MODEL Sprovode'i eksperiment na slian nain uoavaju se tri osnovne obojene komponente bele svetlosti: crvena; zelena; plava. Sve ostale obojene svetlosti mogu se dobiti kombinacijom prethodnih u razliitim intenzitetima. Model se obino naziva RGB (red, green, blue).

39 ADITIVNI MODEL Aditivni model se primenjuje kada se boje grade dodavanjem komponenti svetlosti: monitori, projektori,... Nije idealan u sluajevima kada se boja dobija na drugi nain.

40 SUBTRAKTIVNI MODEL Ako za osnovne boje uzimamo one koje prolaze kada se zadr9avaju osnovne komponente svetlosti, dobijaju se: 9uta (zadr9ana je plava) plavozelena (zadr9ana je crvena) ru9iasta (zadr9ana je zelena) crna (zadr9ana je bela) Model se obino naziva CMYK (cyan, magenta, yellow, black).

41 SUBTRAKTIVNI MODEL Subtraktivni model se prirodno primenjuje kada se boje grade odbijanjem svetlosti, tj. zadr9avanjem komponenti: slikanje, štampanje,..., uopšte, nanošenje bojenih materija na posmatranu površinu.

42 Parametri predstavljanja slike Slika se u digitalnim sistemima predstavlja matricom taaka - piksela. Parametri predstavljanja su: - rezolucija - dinamiki raspon

43 REZOLUCIJA Rezolucija je mera preciznosti predstavljanja. Relativna rezolucija je broj piksela po jedinici du9ine (obino po inu). Apsolutna rezolucija je veliina matrice mereno brojem piksela.

44 DINAMIDKI RASPON Dinamiki raspon odre0uje preciznost predstavljanja pojedinanih piksela. Izra9ava se brojem razliitih podr9anih nijansi svake hromatske komponente svetlosti. Dinamiki raspon monohromatskog piksela meri se brojem nijansi sive.

45 DINAMIDKI RASPON Dinamiki raspon piksela u boji meri se brojem nijansi svake od komponenti. Ljudsko oko je u stanju da raspozna oko boja. Nešto je osetljivije prema nijansama zelene boje.