СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

Transcription

1 За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI /kultura V УДК :008(497.11) (497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ СТУ ДИ ЈА СЛУ ЧА ЈА: ЗА ВО ДИ ЗА ЗА ШТИ ТУ СПО МЕ НИ КА КУЛ ТУ РЕ Са же так: Рад је фо ку си ран на пи та ње струч но сти као цен тралне те ме про фе сиј ског фол кло ра у до ме ну кул ту ре у Ср би ји. По лази ште је сте да нас во де ћа па ра диг ма у кул тур ној по ли ти ци да се кул ту ра у ши рем сми слу раз ви ја кроз де ло ва ње уста но ва кул ту ре, те Дан де со ве од ред ни це фол кло ра и Џон со вих опа жа ња о про фесиј ском фол кло ру. У ра ду је по себ на па жња по све ће на струч ним ис пи ти ма, фор мал ној ве ри фи ка ци ји струч но сти при прав ни ка у за во ди ма за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, али и ко ра ку у раз вија њу про фе сиј ског фол кло ра. Из кор пу са про фе сиј ског фол кло ра из дво је на су два ми та мит о не ка да шњим струч ња ци ма и мит о злим за во ди ма као огле да ла про шло сти и са да шњости уста но ва кул ту ре. Ови ми то ви су, на кра ју, тре ти ра ни као ре флек си ја по ло жа ја кул ту ре у са вре ме ној Ср би ји. Кључ не ре чи: кул тур на по ли ти ка, про фе сиј ски фол клор, стручност, за во ди за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, струч ња ци, кул ту ра 352

2 По јам кул ту ра сва ка ко је ме ђу нај ком пли ко ва ни ји м у би ло ком је зи ку. У ши рем сми слу, а сле де ћи Теј ло ро ву де фи ници ју, по јам култура об у хва та и умет ност и оби ча је и мо рал и ве ро ва ња и дру га зна ња ко је чо век сти че као члан друштва. На ци о нал на кул тур на по ли ти ка, као део јав не по лити ке у јед ној др жа ви, за циљ има да обез бе ди раз вој кул ту ре у ње ном нај ши рем сми слу. Да нас пре о вла ђу ју ћа па ра диг ма у те о ри ји кул тур не по ли ти ке је сте да се кул ту ра, у ши рем сми слу, раз ви ја за хва љу ју ћи де ло ва њи ма у сек то ру кул ту ре, од но сно у кул ту ри у ужем сми слу. У ужем сми слу по јам култу ра се од но си и на ин сти ту ци је, ор га ни за ци је, фор мал не и не фор мал не гру пе по је ди на ца и нај зад и на са ме по је дин це ко ји де лу ју та ко што на раз ли чи те на чи не ства ра ју, чу ва ју ство ре но за ко је по сто ји не ка вр ста кон сен зу са да је од знача ја за гру пу, дру штво, на ци ју па и чо ве чан ство у це ли ни. Ин сти ту ци је кул ту ре се раз ли ку ју по де лат но сти: де латност мо же би ти обез бе ђи ва ње (пред)усло ва за умет нич ко, са вре ме но, ства ра ла штво као што то чи не нпр. по зо ри шта, га ле ри је и до мо ви кул ту ре; де лат ност мо же би ти обез бе ђива ње (пред)усло ва да се ма те ри јал ни објек ти и ар те фак ти, те нео пи пљи ви еле мен ти кул ту ре, очу ва ју за бу ду ће ге не ра ци је као што то ра де ар хи ви, би бли о те ке, му зе ји и за во ди за зашти ту спо ме ни ка кул ту ре. Оства ри ва ње би ло ко је од ових де лат но сти зах те ва да љу ди, ко ји ма је по ве ре но оба вља ње раз ли чи тих за да та ка ко ји су у функ ци ји оства ри ва ња ових де лат но сти, рас по ла жу од го ва ра ју ћим зна њи ма ко ја би а у скла ду с раз во јем у да тој обла сти тре ба ло уса вр ша ва ти и уна пре ђи ва ти. Сто га струч но уса вр ша ва ње чи ни део оба веза за по сле них про пи са них чла ном 49 За ко на о ра ду (Службе ни гла сник РС бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009 и 32/2013) на ко ји и чла ном 29 упу ћу је и За кон о кул ту ри (Слу жбе ни гла сник РС 72/2009). Струч ност рад ни ка у кул ту ри, као што су за по сле ни у устано ва ма а по себ но ру ко во де ћи ка дро ви (ди рек то ри и чла но ви управ них од бо ра уста но ва кул ту ре), по ја вљу је се, по себ но поводом пра ва ца у ко ји ма те че оба вља ње де лат но сти устано ва кул ту ре, и као те ма фор мал них и као те ма не фор мал них раз го во ра и дру же ња љу ди ко ји чи не део про фе си о нал них за јед ни ца. У раз го во ри ма и рас пра ва ма о стру ци и струч ности стру ка се обич но раз у ме као ши ри оквир у ко ме се кре ће де ло ва ње по је ди на ца а струч ност као оквир ква ли фи ка ци ја по је ди на ца да оба вља ју по сао у стру ци до при но се ћи то ме да ула га ње на по ра у оства ри ва њу за ми сли ис хо ду ју ефек тима по год ним за до сти за ње крат ко роч них ци ље ва ка ко ин ститу ци ја та ко и по је ди на ца али и ду го роч них ци ље ва као што је раз ви ја ње кул ту ре у ши рем сми слу. 353

3 За по сле ни у уста но ва ма кул ту ре по ве за ни су на раз личи те на чи не кроз про јек те као што су на при мер за штита еле ме на та кул тур ног на сле ђа и по пу ла ри за ци ја кул ту ре у нај ши рем сми слу умет но сти, мо ра ла, оби ча ја, итд; кроз ма ни фе ста ци је, из ло жбе, те мат ске ве че ри те омо гу ћа ва ње чи та ња ка ко ста рих тек сто ва та ко и са да шњи це; кроз рад еснаф ских удру же ња као што су Дру штво кон зер ва то ра Ср би је, Му зеј ско дру штво Ср би је, Срп ско ар хе о ло шко друштво, Ет но ло шко ан тро по ло шко дру штво Ср би је итд. Ова ко по ве за ни, за по сле ни у уста но ва ма кул ту ре на фор мал ним и не фор мал ним до га ђа ји ма и кроз дру же ња уче ству ју у обога ћи ва њу кор пу са зна ња и тра ди ци ја ко ји се мо же на зва ти про фе сиј ски фол клор (енг. oc cu pa ti o nal fol klo re). 1 Про фе сиј ски фол клор је као мо гућ ност на го ве ште на и у Дан де со вој од ред ни ци фол кло ра. На и ме, уво де ћи сво је студен те, бу ду ће фол кло ри сте, у пред мет из у ча ва ња он је иста као да се тер мин folk мо же од но си ти на би ло ко ју гру пу љу ди ко ја де ли ма кар је дан за јед нич ки фак тор (за ни ма ње, је зик, ре ли ги ја...) а та гру па без об зи ра на то ка ко је форми ра на ће има ти не ке тра ди ци је ко је сма тра сво ји ма. Члан гру пе не мо ра да по зна је све дру ге чла но ве али ће ве ро ват но зна ти за јед нич ку срж тра ди ци је при па да ња тој гру пи, тради ци је ко ја по ма же да гру па има осе ћај иден ти те та. Сто га ако гру пу чи не на при мер же ле зни ча ри он да се мо же го вори ти о же ле зни чар ском фол кло ру. Или ако је гру па са чи њена од Вла ха или Је вре ја он да се мо же го во ри ти о вла шком фол кло ру или је вреј ском фол кло ру. 2 У ана ли зи од но са ор га ни за ци ја и фол кло ра Џонс под профе сиј ским фол кло ром под ра зу ме ва пред мет про у ча ва ња ко ји се са сто ји од ра зно вр сног фол кло ра у ор га ни зо ва ном окру же њу, фол клора о ор га ни за ци ја ма или при ме рима фол 1 Раз ла жу ћи пер спек ти ве ис тра жи ва ња у обла сти ан тро по ло ги је фол клора Ан то ни је вић је ко ри сти ла тер мин кан це ла риј ски фол клор. (видети: Ан то ни је вић, Д. (2005) Ан тро по ло ги ја фол кло ра пер спек ти ве ис тражи ва ња у: Ет но ло ги ја и ан тро по ло ги ја: Ста ње и пер спек ти ве, збор ник ет но граф ског ин сти ту та СА НУ 21, Бе о град, стр. 249) Иа ко се фол клор ко је де ле про фе си о нал ци у раз ли чи тим обла сти ма ства ра и раз ви ја на про сто ри ма на ко ји ма се од ви ја про фе си о нал ни жи вот а ко ји укљу чу ју и кан це ла ри је, би ло да је реч о по себ ним со ба ма опре мље ним за обавља ње раз ли чи тих по сло ва би ло да је реч о ло ко мо ти ва ма или шал терским пул то ви ма, па и ка фа на ма у ко је за по сле ни од ла зе за јед но да би се на хра ни ли и од мо ри ли од рад ног ме ста, ко ри шће ње про стор не од редни це мо же су зи ти оп сег фол кло ра, на гла ша ва ју ћи оме ђе ност сфе ра живо та по је ди на ца, чла но ва гру па и за јед ни ца. Сто га сма трам да су оп ци је про фе сиј ски фол клор или фол клор за ни ма ња по год ни је за одр жава ње ши ри не са гле да ва ња про фе си о нал ног жи во та и у ње му створе них тра ди ци ја. 2 Dun des, A. (ed) (1965) The Study of Fol klo re, En gle wo od Cliffs NJ 354

4 кло ра као ин стан це ор га ни зо ва ња. Сто га, про у ча ва ња профе сиј ског фол кло ра укљу чу ју ис тра жи ва ња и ана ли зе тради ци о нал ног, сим бо лич ког по на ша ња ко је се ма ни фе сту је у ин тер ак ци ја ма љу ди, а ана ли за укљу чу је кон цеп те ор гани за ци је, ор га ни зо ва ња и слич но. 3 Овај ау тор пак ис тиче...фол кло ри стич ка про у ча ва ња жи во та ве за них за за нима ње (oc cu pa ti o nal fol kli fe) су те жи ла да се за др же на ни же за по сленима, иг но ри шу ћи над зор ни ке као и ор га ни за ци ју у це ли ни. Рет ко ка да су фол кло ри сти раз ма тра ли ка ко се члано ви од но се пре ма укуп ној ор га ни за ци ји фор мал них ин ститу ци ја у ко ји ма се од ви ја ју спе ци ја ли зо ва не ак тив но сти као део ком плек сног обра сца ме ђу од но са. 4 Бу ду ћи да ре флек ту је од нос чла но ва про фе си о нал них зајед ни ца пре ма ор га ни за ци ји ак тив но сти ко је су у функ ци ји оба вља ња де лат но сти уста но ва кул ту ре, сма трам да пи тање струч но сти чи ни за пра во цен трал ну те му про фе сиј ског фол кло ра у сек то ру кул ту ре. Пи та ње струч но сти по вре мено се по ста вља ло от ка ко се с по чет ка ми ле ни ју ма Ср би ја упу сти ла у тран сфор ма ци ју у дру штву, од но сно про це са про ме на у на чи ни ма ра да ко ји су у скла ду са тен ден ци ја ма раз во ја при хва ће них у дру гим европ ским др жа ва ма, по себно у држа ва ма чла ни ца ма Европ ске уни је. Та ко је струч но уса вр ша ва ње за по сле них би ло ме ђу те ма ма на ску по вима као што је нпр. био скуп о ју го сло вен ској му зе о ло ги ји Ка ко да ље? одр жан кра јем г. у Кру шев цу, се ми нари у окви ру про јек та Ре е ду ка ци ја за кул тур ни ту ри зам 5, те нај зад и на кон фе рен ци је Кул тур на по ли ти ка у обла сти кул тур ног на сле ђа и тран сфор ма ци ја уста но ва 6. Ово пи тање је и у не фор мал ним дру же њи ма ис ти ца но као по тре ба да се ухва ти ко рак са са вре ме ним тен ден ци ја ма у очу ва њу кул тур ног на сле ђа раз ви ја ним у дру гим др жа ва ма и у међу на род ној за јед ни ци. Фор мал ни ску по ви та ко ђе су би ли при ли ка и да се у про фе си о нал ним за јед ни ца ма у обла сти кул тур ног на сле ђа про мо ви ше дис курс тр жи шта, дис курс у чи јој је су шти ни, у сфе ри кул ту ре, на сто ја ње да се оства ри бо љи пла сман (уста но ва) кул ту ре у про це си ма не са мо друштве ног већ и еко ном ског раз во ја. Ме ђу прин ци пи ма дис 3 Jo nes, M. O. (1991) Why Fol klo re and Or ga ni za tion(s)? We stern Fol klo re, Vol. 50, No 1, Ta king Stock: Cur rent pro blems and fu tu re: Pro spects in Ameri can Fol klo re Stu di es, p.p Исто, стр Про је кат За во да за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка Ре е ду ка ци ја за култу р ни ту ри зам са сто јао се од две гру пе се ми на ра ре а ли зо ва них и године. 6 Кон фе рен ци ју је ор га ни зо вао Сек тор за кул тур но на сле ђе Ми ни стар ства кул ту ре и јав ног ин фор ми са ња Републике Србије, 22. и 23. ма ја године. 355

5 кур са тр жи шта је и то да се уста но ва ма упра вља та ко да оне оба вља ју ћи сво ју основ ну де лат ност за ра ђу ју но вац. 7 Пре ма ми шље њу за по сле них у уста но ва ма кул ту ре, ко ји чи не најве ћи део про фе си о нал них за јед ни ца, то би тре ба ло да зна чи да ру ко во де ћи ка дро ви а пре све га ди рек то ри уста но ва бу ду и ком пе тент ни у по гле ду основ не де лат но сти уста но ве и да има ју раз ви је ни је ме на џер ске ве шти не а ка ко би се уста но ва на аде ква тан (ефи ка сан и ефек тан) на чин по зи ци о ни ра ла у дру штву. Ме ђу тим, пре ма ми шље њу до но си о ца од лу ка, то је обич но зна чи ло да ди рек то ри тре ба да има ју раз ви је није ме на џер ске ве шти не ко је омо гу ћа ва ју да се уста но ва на еко ном ски ис пла тив на чин по зи ци о ни ра у дру штву. При том, као сво је вр сна пре пре ка у то ме да уста но ве струч но оба вљају сво ју де лат ност и да се оства ру ју при о ри те ти кул тур не по ли ти ке, про кла мо ва ни још године, је сте тренд ко ји је то ком пр ве де це ни је 21. ве ка по стао прак са и у сфе ри култу ре, а ко ји се мо же на зва ти по ли ти ка ис пред струч но сти, од но сно име но ва ња ди рек то ра и чла но ва управ них од бо ра по пар тиј ској по доб но сти (без об зи ра на то ко ја је пар ти ја у пи та њу). 8 Сто га се те ма струч но сти по след њих го ди на пре све га ве зу је за пи та ње струч но сти ру ко во де ћих ка дро ва одн. ди рек то ра и чла но ва управ них од бо ра. Оно је ак ти ви ра но и на пре ла зу из у г. ка да је Вла да Ре пу бли ке Ср би је раз ре ши ла ду жно сти не ке од (до)та да шњих ди рек то ра устано ва кул ту ре чи ји је Ре пу бли ка Ср би ја осни вач 9, а на за ма ху је по но во до би ло у дру гој по ло ви ни г. ка ко се по чео при бли жа ва ти ис тек ман да та име но ва них вр ши о ца ду жно 7 McGu i gan, J. (2004) Ret hin king cul tu ral po licy, Open Uni ver sity Press. 8 Из вор ин фор ма ци ја о при о ри те ти ма кул тур не по ли ти ке је сте и Ком пенди јум кул тур не по ли ти ке. У вер зи ји Ком пен ди ју ма кул тур не по ли ти ке Ср би је ажу ри ра не ја ну а ра г. ис ти че се да је ме на џер ски дис курс по себ но у но вој па три от ској фа зи од из бо ра године ко ри шћен као по кри ће за не до ста так про фе си о нал ног зна ња но во и ме но ва них дирек то ра нпр. за ди рек то ра Исто риј ског му зе ја Ср би је име но ван је ТВ про ду цент, за ди рек то ра Му зе ја са вре ме не умет но сти име но ван је власник хо те ла итд (видети: Dra gi će vić-še šić, M. i Mi kić, H Com pendi um of cul tu ral po li ci es and trends. Co un try Pro fi le: Ser bia, При сту пљено: tu ral po li ci es.net /web /ser bia.php ) Пре драг Цве ти ча нин је г. ука зао да је прин цип по ста вља ња ру ко во де ћих ка дро ва по пар тиј ској ли ни ји, по себ но у уну тра шњо сти Ср би је по казао нај вул гар ни ју стра ну по ли ти кан ства. При ме ри ко ји то илу стру ју се мо гу на ћи у пе ри о ду по сле из бо ра године, ка да је нпр. за на чел ника оде ље ња за дру штве не де лат но сти у јед ном гра ду у за пад ној Ср би ји по ста вљен ме ха ни чар, за пред сед ни ка управ ног од бо ра јед не уста но ве кул ту ре у ва љев ском кра ју је био по ста вљен дим ни чар, итд. 9 Сед ни ца Вла де одр жа на је г. а од лу ке су за те кле на но во годи шњем пра зно ва њу и та да шње ди рек то ре и за по сле не и но во и ме но ване вр ши о це ду жно сти. Ви де ти нпр: Сме не у ин сти ту ци ја ма кул ту ре, 2013.; Ko će vo di ti in sti tu ci je kul tu re?, 2012.; Ime no va ni v.d. di rek to ra ne ko li ko usta no va kul tu re,

6 сти ди рек то ра те от како је кра јем ав гу ста ове го ди не имено ван ми ни стар кул ту ре на ја вио да је пр о фе си о на лизаци ја ка дро ва је дан од при о ри те та Ми ни стар ства кул ту ре и инфор ми са ња. 10 У раз у ме ва њу пи та ња струч но сти као цен трал не те ме у профе сиј ском фол кло ру рад ни ка у кул ту ри мо гу се да кле раз лико ва ти два аспек та. Пр ви се од но си на струч ност за по слених а дру ги на струч ност ру ко во де ћих ка дро ва. Бу ду ћи да су оба ова аспек та ком плек сне и оп шир не те ме у овом ра ду за др жа ћу се на пр вом аспек ту. Као сту ди ја слу ча ја узе ти су за во ди за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре а по да ци су до би јени ис тра жи ва њи ма За во ди за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре ак ту ел но ста ње (2009) и Кул тур на по ли ти ка и за во ди за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре (2013). 11 Рад че тр на ест за во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре је до са да углав ном из бе гавао па жњи ис тра жи ва ча ко ји се ба ве кул тур ном по ли ти ком те бу ду ћи да је реч о гру пи уста но ва ко ја оба вља јед ну од ва жних де лат но сти у кул ту ри у ужем сми слу, ин тер пре та ција зна ња сте че них ре а ли за ци јом ових про је ка та мо же уне ти све жу пер спек ти ву у са гле да ва њу про фе сиј ског фол кло ра и те ме струч но сти. Струч но сти за по сле них у за во ди ма за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре и про фе сиј ски фол клор За шти та не по крет ног кул тур ног на сле ђа, као део на сто ја ња да се оства ри укуп но очу ва ње кул тур ног на сле ђа, у Ср бији је ре гу ли са на За ко ном о кул тур ним до бри ма (Слу жбе ни гла сник РС 71/94). Бу ду ћи да де лат ност за шти те об у хва та раз ли чи те по сло ве ме ђу ко ји ма су, на при мер, ис тра жи ва ња, 10 Пре ма чла ну 37 За ко на о кул ту ри ман дат вр ши о ца ду жно сти ди рек то ра уста но ве кул ту ре тра је нај ду же го ди ну да на. Ми ни стар је не фор мал но ис ти цао да пр о фе си о на ли за ци ја ка дро ва за пра во пред ста вља ре ша ва ње пи та ња ди рек то ра уста но ва. О фор мал ним на ја ва ма ви де ти нпр Ta sovac: pri o ri te ti Mi ni star stva kul tu re su pr o fe si o na li za ci ja ka dro va, ja ča nje in sti tu ci ja i do no še nje za ko na Ta so vac: Fo kus na po ten ci ja li ma kul tu re, Оба про јек та ре а ли зо вао је За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, године за по тре бе Сек то ра за кул тур но на сле ђе Ми ни стар ства култу ре и јав ног ин фор ми са ња, а као по ку шај да се ус по ста ви кон тину и тет пра ће ња ак ту ел ног ста ња у уста но ва ма кул ту ре те на тај на чин омо гу ћи ус по ста вља ње ду го роч ног пла ни ра ња у кул тур ној по ли ти ци. Оба ис тра жи ва ња су спро ве де на пу тем де таљ них упит ни ка, с тим да је у окви ру про јек та Кул тур на по ли ти ка и за во ди за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре ор га ни зо ван и ин тер вју са фо кус гру пом ко ју је чи ни ло осам пред став ни ка се дам за во да одр жан године Ис тра жи ва њу спро ве де ном ода зва ло се свих че тр на ест за во да док се ис тра жива њу спро ве де ном године ни је ода звао је ди но За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре у Срем ској Ми тро ви ци. 357

7 до ку мен то ва ња обје ка та кул тур ног на сле ђа и, на при мер, ста ра ње о ко ри шће њу кул тур ног до ба ра те об ја вљи ва ње публи ка ци ја о кул тур ним до бри ма и ре зул та та ра да на њихо вој за шти ти 12, чла ном 66 од ре ђе но је ко ју струч ну спре му за по сле ни мо ра ју има ти да би оба вља ли кон крет не по сло ве. Та ко је за оба вља ње по сло ва оп и са них тач ка ма 1 до 7 чла на 65 те тач ка ма 9 и 10 истог чла на по треб но да за по сле ни/а има ви со ку струч ну спре му док по сло ве опи са не у тач кама 8 и 11 мо гу оба вља ти за по сле ни са сред њом струч ном спре мом. Пре ма по да ци ма при ку пље ним кроз упит ни ке у че трна ест за во да је 289 осо ба оба вља ло струч не по сло ве. Према по да ци ма при ку пље ним године у три на ест за вода, струч не по сло ве оба вља 297 осо ба. Пре ма обра зов ним про фи ли ма реч је о ар хи тек та ма, ар хе о ло зи ма, ет но ло зи ма и ан тро по ло зи ма, исто ри ча ри ма, исто ри ча ри ма умет но сти, ли ков ним и при ме ње ним умет ни ци ма, те хе ми ча ри ма/техно ло зи ма и про стор ним пла не ри ма. У упит ни ци ма при купље ним осам за во да је пак на ве ло да им ка дров ска струк ту ра не омо гу ћа ва успе шно оба вља ње основ не де латно сти док је године то на ве ло шест за во да. У оба истра жи ва ња ис так ну то је да по сто ји по тре ба за струч ња ци ма пре све га ар хи тек та ма, сли ка ри ма кон зер ва то ри ма, ин форма ти ча ри ма, исто ри ча ри ма, исто ри ча ри ма умет но сти, ет ноло зи ма, ар хе о ло зи ма, итд. Да би ди пло ми ра ни ет но лог и ан тро по лог или ар хе о лог или исто ри чар умет но сти или ар хи тек та, итд оба вљао/ла по слове у обла сти за шти те не по крет ног кул тур ног на сле ђа, он/ она је у оба ве зи да по ло жи од го ва ра ју ћи струч ни ис пит као вид ве ри фи ка ци је струч не оспо со бље но сти за оба вља ње кон крет них рад них за да та ка. Струч ни ис пит за за по сле не у за во ди ма за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре се, сход но чла ну 68 За ко на о кул тур ним до бри ма, по ла же у Ре пу блич ком за во ду за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре. На лик и дру гим уста но ва ма у обла сти за шти те у ко ји ма за по сле ни има ју оба ве зу по лага ња струч ног ис пи та, струч ни ис пит и за за по сле не у за води ма се са сто ји из два де ла пр ви чи ни ис пи ти ва ње ко ли ко кан ди дат по зна је устав не и за кон ске од ред бе ко је се од но се на за шти ту кул тур ног на сле ђа (укљу чу ју ћи не са мо за коне ко ји се у ужем сми слу од но се на кул тур но на сле ђе већ и по ве за не за ко не као што су нпр. Крив ич ни за ко ник, За кон о јав ним слу жба ма, За кон о пла ни ра њу и из град њи итд) 13 а 12 Де та љан опис по сло ва у обла сти за шти те кул тур них до ба ра дат је у члану 65 За ко на о кул тур ним до бри ма. 13 Пре ма ин фор ма ци ја ма до би је ним у раз го во ру са пред став ни ци ма се дам за во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре по след њих го ди на пи та ња ве за на 358

8 дру ги, по себ ни део, са др жи спе ци фи ко ва на пи та ња а с обзи ром на вр сту сте че ног обра зо ва ња, тј. да ли је кан ди дат сли кар/ва јар или ет но лог или ар хе о лог или исто ри чар уметно сти, итд. По се бан део са сто ји се из пи сме ног ра да и ње гове од бра не пред ко ми си јом. Про це ду ра по ла га ња струч них ис пи та и са др жај струч них ис пи та пре ци зи ра ни су Пра вилни ком и про гра мом струч ног ис пи та у де лат но сти за штите кул тур них до ба ра и на чи ну ње го вог по ла га ња (Слу жбе ни гла сник РС 11/96 и 15/96). Овај Пра вил ник у чла ну 16 предви ђа да кан ди дат ко ји је већ по ло жио струч ни ис пит да би пре шао на ви шу по зи ци ју ни је у оба ве зи да по ла же пр ви део ис пи та (устав не и за кон ске од ред бе). Во до пи ја је ука зао да је за са гле да ва ње се ку лар них ри ту а ла као што је по ла га ње ис пи та ва жно има ти на уму ње го ве експли цит не и им пли цит не свр хе те сим бо ле ко ји се ко ри сте у ис ти ца њу ових свр ха. Ка ко је већ ре че но, струч ни ис пит за за по сле не у за во ди ма за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре орга ни зу је Ре пу блич ки за вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, уста но ва ко ја је сим бол др жа ве у обла сти за шти те не по кретног кул тур ног на сле ђа. Екс пли цит на свр ха струч ног ис пи та огле да се у да ва њу фор мал не по твр де струч но сти кан ди да та а сам чин по ла га ња ис пи та пре но си по ру ку о то ме да обавља ње по сло ва за шти те кул тур ног на сле ђа вр ше струч њаци. На го ве ште на и кроз за кон ске од ред бе (и то оне ко је пола га ње струч ног ис пи та по ста вља ју као оба ве зу и оне ко је се од но се на оба ве зу уста но ве да пла ти по ла га ње ис пи та 14 ), им пли цит на по ру ка ко ју по ла га ње струч ног ис пи та ша ље је сте да др жа ва на сто ји да обез бе ди аде кват но очу ва ње јавних до ба ра на ње ној те ри то ри ји те очу ва ње оних до ба ра ко ја се на ла зе ван те ри то ри је др жа ве али су под јед на ко ва жни за одр жа ва ње и раз ви ја ње кул тур ног иден ти те та ве ћин ског ста нов ни штва зе мље. Де ло ва њем ова три ме ха ни зма (експли цит них сим бо ла и по ру ка, екс пли цит них свр ха и им плицит них по ру ка) оства ру је се ефе кат на дру штве не од но се уче сни ка ри ту а ла, те се про кла му је ред и де тер ми ни са ност ко ји до ки да ју нео д ре ђе но сти и не ја сно ће у по гле ду од носа но во-за по сле них пре ма очу ва њу не по крет ног кул тур ног на сле ђа. 15 Пре ма чл. 7 Пра вил ни ка, по ла га ње струч них ис пи та се орга ни зу је два пу та го ди шње - кра јем ма ја и кра јем но вембра, што прак тич но зна чи да при прав ник/ца ис пит по ла же за по зна ва ње за ко на углав ном се сво де на ис пи ти ва ње ко ли ко кан ди дат/ кандидатки ња по зна је За кон о кул тур ним до бри ма. 14 Став 2 чл. 68 За ко на о кул тур ним до бри ма 15 Vo do pi ja, M. (1976) Ma tu ri ra nje kao rit tes de pas sa ge, Na rod na umjet nost 13, Za greb, str

9 у ро ку од шест ме се ци по за по шља ва њу. При прав ни ци су од по четка свог ан га жма на у не ком од за во да упо зна ти са оба ве зом по ла га ња, фор мом и са др жа јем ис пи та и ти ме ко су ис пи ти ва чи. 16 Ва ри ја ци је на лич ном ни воу су при сту пи сти ли за ци ји, од но сно ка ко ће кан ди дат/кандидатки ња дан по ла га ња ис пи та учи ни ти по себ ни јим у од но су на сва коднев не ру ти не и ка ко ће ор га ни зо ва ти ча шћа ва ње у фир ми. По ла га ње струч ног ис пи та су штин ски се не раз ли ку је од пола га ња ма тур ског или би ло ког дру гог ис пи та на фа кул те ту те се сто га мо же тре ти ра ти у све тлу об ре да пре ла за а на начин на ко ји су то су ге ри са ли Во до пи ја (1976) и Ко ва че вић (1982). У све тлу об ре да пре ла за, по ла жу ћи струч ни ис пит при прав ник/ца по ста је пу но прав ни члан ко лек ти ва и профе си о нал не за јед ни це а по ред про ме не дру штве ног ста ту са до ла зи и до про ме не у еко ном ском ста ту су јер пре ла зак на ви ше радно ме сто по вла чи и по ве ћа ње ме сеч них при хо да. У кон тек сту про фе сиј ског фол кло ра, по ла га ње струч ног испи та, с јед не стра не да је ма те ри јал за не фор мал но ква лифи ко ва ње при прав ни ка у ко лек ти ву. Упра во при че око то га да ли се и ка ко осо ба сна шла или ни је сна шла на ис пи ту на ни воу ко лек ти ва (по је ди нач ног за во да) ре зул ту је ти ме да ли ће се кор пус ле ген ди a pro pos са мог чи на по ла га ња (ко ји се ка сни је пре при ча ва и ме ђу ста ри јим ко ле га ма и ме ђу при прав ни ци ма ко ји се спре ма ју да по ла жу ис пит) уве ћа ти или не ће. По себ но ис ка за на сна ла жљи вост или несна ла жљи вост у пре лом ном тре нут ку ути ца ће ма кар то ком јед ног пе ри о да и на дру штве ни ста тус од но сно да ље ква лифи ко ва ње осо бе ко ја је не ка ко за вр ши ла са при чом стручног ис пи та е, по ка зао/ла им је..., ка ко се до бро сна шао/ ла.. јао, кик си рао/ла је та ко без ве зе... спе тљао/ла се на сит ни цу... и сл. то ком јед ног пе ри о да оста је као део CV-a осо бе / но во при мље не/ог ко ле ги ни це/ко ле ге. Те од ред ни це та ко ђе мо гу ути ца ти на по ве ра ва ње по сло ва од но сно да ли ће се осо би да ва ти ком плек сни ји за да ци а због ис ка за не снала жљи во сти или ће се на ста вља ти при прав нич ки ста тус у сми слу да се тој осо би не ће да ва ти ком плек сни ји за да ци док не стек не ви ше ис ку ства и са мо по у зда ња. С дру ге стра не, по на ша ње ис пи ти ва ча на ис пи ту и евен ту ал не екс це сне ситу а ци је до да ју кор пу су фол кло ра о ау то ри те ти ма, њи хо вом ја ча њу или де гра ди ра њу у очи ма про фе си о нал не за јед ни це. Има ју ћи у ви ду ре че но, по ла га ње струч ног ис пи та, да кле пред ста вља ко рак у раз ви ја њу про фе сиј ског фол кло ра пр ви ко рак за упо зна ва ње но вих чла но ва са фол кло ром за 16 Ис пи ти ва чи на струч ним ис пи ти ма за за во де за за шти ту спо ме ни ка култу ре по и мен це су на ве де ни на сај ту Ре пу блич ког за во да за за шти ту споме ни ка кул ту ре. 360

10 јед ни це и је дан од ко ра ка ка бо га ће њу де ље них тра ди ци ја и зна ња за јед ни це ко ју чи не про фе си о нал ци у обла сти за штите не по крет ног кул тур ног на сле ђа. По ред фо р мал не ве ри фи ка ци је струч но сти, обез бе ђе не пола га њем струч них ис пи та, од за по сле них се оче ку је да наста ве да се струч но уса вр ша ва ју. Све укуп но 12 за во да је у упит ни ци ма по пу ње ним године на ве ло да сво јим за по сле ни ма омо гу ћа ва струч но уса вр ша ва ње, с тим да је је дан за вод на вео да ме ђу за по сле ни ма не ма ин те ре со ва ња за струч но уса вр ша ва ње. Је ди ни за вод ко ји не омо гу ћа ва запо сле ни ма струч но уса вр ша ва ње као раз лог је на вео не доста так сред ста ва. При том, тре ба под се ти ти да за во ди има ју оба ве зу да пла те тро шко ве по ла га ња струч ног ис пи та та ко да сред ства са по зи ци је струч ног уса вр ша ва ња за пра во се пре све га од но се на ис пу ња ва ње ове оба ве зе. Уко ли ко се током го ди не не за по сли ни јед на но ва осо ба, сред ства са ове по зи ци је се евен ту ал но ко ри сте за не фор мал ни је ви до ве струч ног уса вр ша ва ња. 17 Струч но уса вр ша ва ње по по ло женом струч ном ис пи ту се та ко од ви ја пре све га кроз уче шће на се ми на ри ма и кон фе рен ци ја ма и/или струч не екс кур зи је. Се ми на ре и кон фе рен ци је у зе мљи а на ко ји ма уче ству ју запо сле ни у за во ди ма, нај че шће ор га ни зу ју еснаф ска удру жења као што су Дру штво кон зер ва то ра Ср би је и спе ци ја ли зова на уста но ва Цен трал ни ин сти тут за кон зер ва ци ју (ЦИК). Ме ђу тим, ти до га ђа ји су рет ки те се за њих че сто ка же да су анег дот ски при ме ри. 18 Пре ма ре чи ма за по сле них ко ји су чи ни ли фо кус гру пу са ко јом је оба вљен раз го вор, има спо ра дич них при ме ра да ди рек то ри на сто је да за по сле ни ма омо гу ће спе ци фич но уса вр ша ва ње и то кроз струч не екскур зи је, од но сно по се те дру гим за во ди ма и уста но ва ма у 17 Бу ду ћи да је да ље на пре до ва ње у слу жби од ре ђе но го ди на ма рад ног ста жа а сход но ин тер ном пра вил ни ку о си сте ма ти за ци ји рад них ме ста, ве о ма ма ли број за по сле них у за во ди ма се од лу чу је да се уса вр ша ва сти ца њем ве ћег ака дем ског зва ња по себ но док то ра та. Раз го вор са осам пред став ни ка за по сле них из се дам за во да по ка зао је да су глав ни ар гумен ти про тив сти ца ња ви шег ака дем ског зва ња пре оп те ре ће ност сва коднев ним за да ци ма пред ви ђе них кроз опис рад ног ме ста (те рен ски рад, рад са ко ри сни ци ма, об ра да до ку мен та ци је, по сло ви тех нич ке за шти те обје ка та итд), те од су ство би ло со ци јал не би ло еко ном ске са тис фак ци је, тј. ве ће ака дем ско зва ње ни ти до при но си бо љем по ло жа ју за по сле не/ ог ни ти до но си ве ћу пла ту. По што не до но си ни ка кве са тис фак ци је и зах те ва од ри ца ња на лич ном пла ну, сти ца ње ви шег ака дем ског зва ња се нај че шће не прак ти ку је. 18 Дру штво кон зер ва то ра Ср би је ор га ни зу је обе ле жа ва ње Да на дру штва кон зер ва то ра Ср би је (22. фе бру ар) и Го ди шњу скуп шти ну дру штва. ЦИК ор га ни зу је стру ков не (кон зер ва то р ске) сту ди је те лет ње шко ле конзер ва ци је али у раз го во ру ни је дан од пред став ни ка за во да ни је по твр дио да не ко од њи хо вих ко ле га по ха ђа не ки од ових еду ка тив них про гра ма. 361

11 зе мљи и ино стран ству те из ло жба ма ко је се у овим другим уста но ва ма ор га ни зу ју. Не фор мал ни об ли ци струч ног усавр ша ва ња та ко ђе омо гу ћа ва ју до да ва ње при ча и анег дота ко је до при но се раз во ју (про фе сиј ске) иди о кул ту ре и про фе сиј ског фол кло ра. Из кор пу са про фе сиј ског фол кло ра за јед ни це ко ју чи не запо сле ни у за во ди ма за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре мо гу се из дво ји ти два ми та је дан је мит о (не ка да шњим) струч ња ци ма, а дру ги мит о злим за во ди ма. Цен трал не лич но сти ми та о (не ка да шњим) струч ња цима су љу ди чи је је злат но до ба про фе си о нал не ка ри је ре било 70-их, 80-их и де ли мич но 90-их го ди на 20. ве ка мада су не ки од њих, иа ко у пен зи ји, и да нас ак тив ни би ло као по др шка на ску по ви ма би ло као ис пи ти ва чи на стручним ис пи ти ма. Они чи не зве зде на не бу за шти те не по кретног кул тур ног на сле ђа чи ји рад сим бо ли зује ре но ме стру ке и ин сти ту ци ја, ства ра ју ћи мре жу зна че ња чи ји се крај њи сми сао на ла зи у по твр ди зна ча ја уло ге за во да у про це си ма за шти те фи зич ких еле ме на та кул тур ног на сле ђа. На основу екс пли ка ци ја мла ђих осо ба за по сле них у за во ди ма мо гу се утвр ди ти следе ће ка рак те ри сти ке око ко јих кружи мит о стручњаци ма: Не ка да шњи струч ња ци су уме ли да мла ђе ко ле ге уведу у тај не за на та; Не ка да шњи струч ња ци су уме ли и има ли су ау то ритет да ди рек то ри ма су ге ри шу прав це де ло ва ња; Не ка да шњи струч ња ци су уме ли и има ли су ау то ритет да до но си о ци ма од лу ка на ло кал ном ни воу су гери шу прав це де ло ва ња у по гле ду за шти те не по кретног кул тур ног насле ђа; Не ка да шњи струч ња ци су би ли ме ђу соб но (на ни воу за во да) и ме ђу ин сти ту ци о нал но (на ро чи то са ко лега ма из му зе ја) до бро по ве за ни што је обез бе ђи вало ус по ста вља ње и не го ва ње ни воа ква ли те та ра да у обла сти за шти те кул тур них до ба ра на те ри то ри ји це ле др жа ве; Не ка да шњи струч ња ци су зна ли и уме ли да кон кретан рад, на ро чи то на те ре ну, др же на ни воу ко ји је рефе рен тан и на ме ђу на род ном ни воу, чи ја се фор мална по твр да про на ла зи у чи ње ни ци да су обез бе ди ли 362

12 упис пр ва два спо ме ни ка кул ту ре са те ри то ри је Срби је на УНЕ СКО Ли сту свет ске кул тур не ба шти не. 19 По је ди нач но по сма тра но, сва ка од ових ка рак те ри сти ка одаје ма кар по јед ну жуд њу са да шњих мла дих при пад ни ка профе си о нал не за јед ни це: да бо ље овла да ју тај на ма за на та и да по сто је љу ди, ста ри је ко ле ге, ко је ће им у то ме по мо ћи те да јед ног да на и са ми уђу у ле ген де о ста ри ји ма ко ји не себич но пре но се зна ња бу ду ћим ге не ра ци ја ма; да мо гу да се из бо ре са ве о ма раз ли чи тим лич но сти ма ко је су или ће би ти на по зи ци ја ма да до но се од лу ке би ло да је реч о ди рек тори ма (чи ја су струч ност и спо соб но сти под зна ком пи та ња от ка ко се име но ва ња вр ше пре све га на осно ву пар тиј ске при пад но сти) би ло да је реч о оп шти на ри ма или пред ставни ци ма град ских упра ва или ре пу блич ке ад ми ни стра ци је (чи је је по зна ва ње про бле ма ти ке за шти те не по крет ног култур ног на сле ђа под још ве ћим зна ком пи та ња); да у са рад њи са ко ле га ма из дру гих уста но ва (на ро чи то му зе ја) ре фор мишу си стем упра вља ња на сле ђем; и, нај зад, да се из бо ре са обич ним гра ђа ни ма ко ји чи не део ко ри сни ка услу га за во да. Су ми ра но по сма тра но, (не ка да шњи) струч ња ци на ли ку ју хе ро ји ма ко ји су тра га ли (за објек ти ма ко ји ре пре зен ту ју насле ђе раз ли чи тих гру па и за јед ни ца те на сле ђе раз ли чи тих епо ха), ко ји су би ли му дри (да зна ју ка ко да мла ђе ко ле ге уве ду у бор бу), ко ји су би ли хра бри (да се ухва те у ко штац са ди рек то ри ма и до но си о ци ма од лу ка), ко ји су успе ва ли да оства ре по бе де (у за шти ти кон крет них обје ка та). На сим болич ком пла ну, мит о (не ка да шњим) струч ња ци ма за пра во по ка зу је да је по сто ја ла сна га да се у др жа ви ус по ста ви ред у по гле ду за шти те не по крет ног кул тур ног на сле ђа, да је тај ред био за сно ван на по што ва њу стру ке, да су се ува жа ва ли струч ња ци као ау то ри те ти у да тој обла сти. Ме ђу тим, на ме та ње стру ке као ау то ри те та ко ји од ре ђу је шта се мо же а шта не, а с об зи ром на при ро ду де лат но сти за во да, из ро ди ло је још је дан мит мит о злим за во дима. Овај мит се огле да кроз оба ве зу да вла сни ци обје ка та или де ло ва обје ка та про гла ше них за кул тур на до бра за било ка кве ра до ве на објек ту мо ра ју има ти аде кват ну до зво лу ко ју из да је над ле жни за вод. 20 До би ја ње та кве до зво ле зах 19 Ста ри Рас и манастир Со по ћа ни су на УНЕ СКО ли сту упи сани године, док је ма на стир Сту де ни ца упи сан г. Ста ри ји струч ња ци су, та ко ђе, би ли укљу че ни и у про цес ко ји је прет хо дио упи си ва њу на УНЕ СКО Ли сту Сред њо ве ков них спо ме ни ка на Ко со ву (ма на сти ри Деча ни и Гра ча ни ца те Пећ ка па три ја ши ја (2004) и Гам зи гра да (2007). 20 У ста ву 3 чла на 2 За ко на о кул тур ним до бри ма сто ји Кул тур на до бра, у за ви сно сти од свог зна ча ја, раз вр ста ва ју се у ка те го ри је: кул тур на добра, кул тур на до бра од ве ли ког зна ча ја и кул тур на до бра од из у зет ног 363

13 те ва при ку пља ње и до ста вља ње над ле жном за во ду оп сежне до ку мен та ци је о ста њу објек та, пла ни ра ним ра до ви ма на објек ту, тех нич ки про је кат, те до ка зе да су по ди зво ђа чи спо соб ни да из ве ду у про јек ту и пра те ћој до ку мен та ци ји на ве де не ра до ве у скла ду са прин ци пи ма за шти те. При том, оте жа ва ју ће окол но сти су да се услу ге за во да на пла ћу ју (што вла сни ци ма обје ка та по ве ћа ва из дат ке) и вре мен ско огра ни че ње до зво ле тј. ра до ви мо ра ју да се из ве ду у од ре ђеном ро ку (нај че шће шест ме се ци) од из да ва ња до зво ле а ако се не из ве ду у том ро ку, тра жи се но ва до зво ла, пла ћа но ва так са, итд. До дат на би ро кра ти за ци ја и по ве ћа ње тро шко ва да кле, ре зул ти ра ли су, увре жа ва њем ми шље ња да су за во ди уста но ве ко је ком пли ку ју жи вот обич ним гра ђа ни ма ко ји су те (не)сре ће да жи ве у објек ти ма под за шти том. Ка да се оба ве за по ла га ња струч ног ис пи та и опи са на два ми та спо је, мо гу ће је из ве сти за кључ ке о то ме шта профе сиј ски фол клор мо же да го во ри и о си ту а ци ји у ко јој се у са вре ме ној Ср би ји на ла зи до мен кул ту ре. Од са мог тре нут ка ка да мла да осо ба, ди пло мац или свр шени ма стер из од ре ђе них обла сти умет но сти, те дру штве них и ху ма ни стич ких одн. тех нич ких на у ка као при прав ник/ца при сту пи стру ци за шти те (део кул ту ре у ужем сми слу), он/ она сту па у кон такт са оба ве за ма чи је из вр ша ва ње зах те ва упо зна ва ње и вла да ње од ре ђе ним зна њи ма. Са са др жа јем тих зна ња осо ба се упо зна је при пре ма ју ћи се и по ла жу ћи струч ни ис пит. Па ра лел но с тим, осо ба упо зна је и срж деље них тра ди ци ја ко је пре све га го во ре ка ко су се струч на зна ња при ме њи ва ла и ка ко је мо гу ће при ме њи ва ти их. У том сми слу, упо зна ва ње са при ча ма о ра ду ле ген дар них хе ро ја стру ке, од но сно ми том о (не ка да шњим) струч ња ци ма почи ње од са ме при пре ме струч ног ис пи та и ње го вог по ла га ња (јер ка ко је ре че но, не ки од ле ген дар них хе ро ја још увек су ис пи ти ва чи на ис пи ти ма), а на ста вља се да љем то ком ра да. Укљу чи ва њем у про фе си о нал ну за јед ни цу и до би ја ње сложе ни јих рад них за да та ка осо бу до во ди до бо љег упо зна вања са ми том о злим за во ди ма. У том сми слу, по зна ва ње мо гу ћих на чи на ка ко се из бо ри ти са обич ним гра ђа ни ма од ко јих мит о злим за во ди ма по ти че или ка ко се избори ти са ло кал ним и ре пу блич ким до но си о ци ма од лу ка, а кроз по зна ва ње ле ген ди о не ка да шњим струч ња ци ма, обезбе ђу је под сти ца ње са мо по у зда ња у ре ша ва њу кон крет них, прак тич них, слу ча је ва. зна ча ја. Чла но ви ма пре ци зи ра на су пра ва и оба ве зе соп стве ни ка кул тур них до ба ра те соп стве ни ка кул тур них до ба ра ко ја ужи ва ју претход ну за шти ту а пре ма чла но ви ма 32 и 36 соп стве ни ци су у оба ве зи да ра до ве из вр ша ва ју уз до зво лу над ле жне уста но ве. 364

14 Ме ђу тим, не у спе си из ско ри је про шло сти да се про фе сионал на за јед ни ца из бо ри са по ли ти за ци јом у уста но ва ма и ло кал ним моћ ни ци ма, уз ре ла тив но скром на сред ства (би ло за про јек те би ло за пла те 21 ) и мит о злим за во ди ма де лују као про тив-те жа за са мо пу зда ње. Од су ство са мо у пу здања по ка зу је ко ин ци ден ци ја ко ја је ис так ну та на раз го во ру са фо кус гру пом. На и ме, 12. де цем бра г. ка да се раз го вор и од и грао, био је по след њи дан за до ста вља ње ми шље ња о На цр ту за ко на о про стор ном пла ни ра њу. Иа ко је и ру ко водстви ма а и из ве ном де лу за по сле них у за во ди ма био по знат рок за да ва ње ми шље ња о на цр ту овог за ко на, ни је дан за вод укљу чу ју ћи и Ре пу блич ки, то ни је учи нио. Обра зло же ње је гла си ло да ни је би ло бла го сло ва од о зго од но сно да Мини стар ство кул ту ре и јав ног ин фор ми са ња ни је, ма кар са мо од Ре пу блич ког за во да, тра жи ло ми шље ње о на цр ту овог за де лат ност за во да ве о ма ва жног за ко на. Бу ду ћи да је Ре публич ки за вод дао ми шље ње о За ко ну о кул ту ри ка да је исти био у фа зи на цр та 22, те да су по след њих го ди на ка ди да ти на струч ним ис пи ти ма пре све га пи та ни о За ко ну о кул турним до бри ма, и нај зад да су уче шћа на до ма ћим ску по вима и кон фе рен ци ја ма рет ка а на ме ђу на род ним до га ђа ји ма још ре ђа, мо же се го во ри ти о сво је вр сној ге то и за ци ји култу ре у ужем сми слу у Ср би ји. Про фе сиј ски фол клор са др жи еле мен те ко ји на ли ку ју Ма ли нов ски је вом ви ђе њу ми та као по ве ље за де ло ва ње 23 и то је нпр. мит о не ка да шњим струч ња ци ма. Ме ђу тим, згу ран у ло кал не при че и кон тексте, про фе сиј ски фол клор та ко ђе го во ри о огра ни че но сти до ме та кул ту ре у ужем сми слу у Ср би ји, о чи јој мар ги на лиза ци ји го во ре и нпр. за ко ни о бу џе ту 24 али и мит о злим за во ди ма. Струч ност ру ко во де ћих ка дро ва ко ји тре ба да ра де на адекват ном по зи ци о ни ра њу уста но ва кул ту ре у дру штву у Ср би ји оста је као те ма ко јој та ко ђе у бу дућ но сти тре ба посве ти ти па жњу. 21 Пла те за по сле них у за во ди ма за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре кре ћу се у окви ри ма про сеч не пла те у Ре пу бли ци Ср би ји ма ло ви ше од рад ни ка а ипак ма ње од фа кул тет ског осо бља. При том, тре ба има ти у ви ду да је нпр. у г. бу џет за про сла ву ју би ле ја Ми лан ског едик та из но сио гото во исто као и бу џет за све уста но ве кул ту ре. 22 Ви де ти нпр. текст Од ли чан по че так Да нас од Ma li now ski, B. (1926) Myth in Pri mi ti ve Psycho logy, Ke gan Paul, Lon don 24 Закон о бу џе ту од године наова мо као сво је вр сно огле да ло по ло жаја кул ту ре у Ср би ји, те ис по ља ва ња ре ви зор ске кул ту ре у овом до ме ну де таљ ни је сам ана ли зи ра ла у док тор ској ди сер та ци ји (видети: Ву ка новић, М. (2013) Кул тур на по ли ти ка у Ср би ји ан тро по ло шка пер спекти ва, док тор ски рад, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Бе о град) 365

15 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ан то ни је вић, Д. (2005) Ан тро по ло ги ја фол кло ра пер спек ти ве ис тра жи ва ња у: Ет но ло ги ја и ан тро по ло ги ја: Ста ње и пер спекти ве, Збор ник ет но граф ског ин сти ту та СА НУ 21, Бе о град, стр Ан то ни је вић, Д. (2007) Ка ра ђор ђе и Ми лош. Мит и по ли ти ка, Бе о град: Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Оде љење за ет но ло ги ју и ан тро по ло ги ју и Срп ски ге не а ло шки цен тар Vo do pi ja, M. (1976) Ma tu ri ra nje kao rit tes de pas sa ge, Na rod na umjet nost 13, Za greb, str Ву ка но вић, М. (2013) Кул тур на по ли ти ка у Ср би ји ан тро по лошка пер спек ти ва, док тор ски рад, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни верзи тет у Бе о гра ду, Бе о град Dun des, A. (ed) (1965) The Study of Fol klo re, En gle wo od Cliffs NJ Jo nes, M. O. (1991) Why Fol klo re and Or ga ni za tion(s)? We stern Folklo re, Vol. 50, No 1, Ta king Stock: Cur rent pro blems and fu tu re: Prospects in Ame ri can Fol klo re Stu di es, p.p Ko va če vić, I. (1982) Ur ba ni ri tu a li tri ogle da iz ur ba nog fol klo ra, Kul tu ra 57/58, Be o grad: Za vod za pro u ča va nje kul tur nog raz vit ka, str Ma li now ski, B. (1926) Myth in Pri mi ti ve Psycho logy, Ke gan Paul, Lon don McGu i gan, J. (2004) Ret hin king cul tu ral po licy Open Uni ver sity Press Ин трер нет из во ри: Dra gi će vić-še šić Mi le na i Hri sti na Mi kić Com pen di um of cultu ral po li ci es and trends. Co un try Pro fi le: Ser bia, При сту пље но: tu ral po li ci es.net /web /ser bia.php Ime no va ni v.d. di rek to ra ne ko li ko usta no va kul tu re Ra dio-tele vi zi ja Voj vo di ne 31. de cem bar. При сту пље но rtv.rs/sr_lat/dru stvo/ime no va ni-v.d.-di rek to ra-ne ko li ko-usta no va-kultu re_ html Ko će vo di ti in sti tu ci je kul tu re? B92 In ter net iz da nje од 31. de cem bar. При сту пље но: tu ra/ ve sti.ph p?na v_ca te gory=321&yyyy=2012&mm =12&dd =31&na v_id = Ре пу блич ки за вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре. При сту пље но: ri ta ge.go v.rs /ci ri li ca/struc ni_is pi ti_spi sak_is pi ti va ca.ph p Sme ne u in sti tu ci ja ma Kul tu re Ве чер ње но во сти on li ne, 03. ja nu ar. При сту пље но vo sti.rs /ve sti/kul tura.71.html: sme ne-u-in sti tu ci ja ma-kul tu re 366

16 Ta so vac: pri o ri te ti Mi ni star stva kul tu re su pr o fe si o na li za ci ja kadro va, ja ča nje in sti tu ci ja i do no še nje za ko na Blic on li ne 10. Sep tem bar. При сту пље но tu ra/ Ve sti/404496/ta so vac-pri o ri te ti-mi ni star stva-kul tu re-su-pr o fe si o na liza ci ja-ka dro va-ja ca nje-in sti tu ci ja-i-do no se nje-za ko na Ta so vac: fo kus na po ten ci ja li ma kul tu re RTS 10. septmbar. При сту пље но: ge/sto ri es/sr/ story/16/kul tu ra/ /ta so vac%3a+fo kus+na +po ten ci ja lima+kul tu re.html; Cve ti ča nin, Pre drag DE/Cen tra li za ci ja u kul tu ri При сту пљено: cen tra li za ci ja.or g.rs /ne w_fi le_dow nlo ad. php?... Maša Vukanović Centre for Study in Cultural Development, Belgrade EXPERTISE THE ISSUE OF OCCUPATIONAL FOLKLORE IN SERBIAN CULTURAL INSTITUTIONS CASE STUDY: INSTITUTES FOR PROTECTION OF CULTURAL HERITAGE Abstract Understanding folklore in the light of Dundes definition and Jones observations regarding occupational folklore gave an impetus for analysing professional folklore in the domain of culture in Serbia. According to a leading paradigm in cultural policy theory, development of culture in its widest sense (as suggested in Tylor s definition) depends on the development of culture in its narrow sense (institutions, organizations, differently connected individuals). This case study was based upon researches conducted in 2009 and 2013 in Serbian institutes for protection of cultural heritage. These researches provided data on human resources of these institutes. Expertise exams, as obligation for new employees, are analysed as a step in up-building of occupational folklore and idioculture. From the corpus of professional folklore two myths are extracted and analysed as mirrors of the past and present situation in the field of protection of tangible cultural heritage: the myth of (old) experts and the myth of bad institutes. These myths are seen as reflection of current position of the domain of culture in contemporary Serbia. Key words: culutral policy, occupational folklore, institutes for protection of cultural heritage, experts, culture 367