НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА

Transcription

1 Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш DOI /kultura D УДК :929 Стефан Немања :929 Манојло Комнин прегледни рад НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА МА НОЈ ЛО КОМ НИН И СТЕ ФАН НЕМА ЊА У ДЕ ЛИ МА ВИ ЗАН ТИЈ СКИХ БЕ СЕД НИ КА XII ВЕ КА Са же так: Рад на сто ји да пр во од ре ди зна че ње пој ма лаж и појмо ве из ве де не од ње га. Освр ће се и на схва та ње ла жи у хри шћанству, као те ме љу европ ске ци ви ли за ци је, од но сно у но во ве ков ној фи ло со фи ји. И док хри шћан ство пра ви оштру раз ли ку из ме ђу исти не и ла жи, до тле фи ло со фи ја ову по де лу ре ла ти ви зу је и обесми шља ва (Шо пен ха у ер). Рад по том на во ди опис од но са Ма ној ла Ком ни на и Сте фа на Не ма ње у бе се да ма Кон стан ти на Ма на си ја и Ев ста ти ја Со лун ског. Оба бе сед ни ка уз ди жу Ма ној ла, да би га у јед ном тре нут ку из јед на чи ли са Бо гом. Не ма њи пак да ју епи те те ко ји се углав ном ве жу за Со то ну. На су прот њи ма Сте фан Пр вовен ча ни ка да пи ше Жи ти је сво ме оцу, ле пим бо ја ма опи су је и ца ра Ма ној ла. По сле ди це ца ре вих осва ја ња су убр зло не ста ле не станком Ви зан ти је, а де ло ве ли ког жу па на те ри то ри јал но про ши рење, сти ца ње не за ви сно сти, осни ва ње Хи лан да ра је на ста ви ло да тра је. На кра ју Не ма ња је и по стао све ти тељ, што Ма ној ло ни је. За кљу че но је да лаж из ре че на од сил них и моћ них не тра је ве чи то. Кључ не ре чи: цар Ма ној ло Ком нин, ве ли ки жу пан Сте фан Немања, Кон стан тин Ма на си ја, Ев ста ти је Со лун ски, лаж, лажно На са мом по чет ку ра да, тре ба ло би да од ре ди мо мо гу ће значе ње пој ма у кон тек сту ко ји је пред мет ин те ре со ва ња. У 12

2 овом слу ча ју, то је по јам лаж, као и пој мо ви ко ји се из во де из ње га. У реч ни ку ЈА ЗУ на во ди се да је ова реч пра сло вен ска, што ука зу је да су свест о то ме шта је лаж има ли Сло ве ни још у сво јој пра по стојб ни ни. Под њом се под ра зу ме ва: да оно што је ре че но ни је исти на и да онај ко ји је из го ва ра има свест о то ме, да је не што су прот но од исти не, да јој је циљ да прева ри дру ге, ко ји по ве ру ју у њу. Она се су прот ста вља Бо гу у из ре ци сан је ла жа, а Бог је исти на. По јам ла жан об ја шњен је на при ме ру: ка да се о че ља де ту го во ри оно што ни је. Лажљи ви љу ди не иду у Рај. Од ла жи се, лаж ју не осло ба ђа. Они ко ји го во ре ла жи о не ко ме, на зи ва ју се охо ли. 1 Реч ник СА НУ та ко ђе да је сво је ту ма че ње ла жи. Осим неких већ из не тих при ме ра, на во ди се да је ла жан онај: ко ји све сно, на мер но изно си не тач ност, ко ји не од го ва ра стварно сти, по гре шан, не та чан, иза зван не ис кре ним ми сли ма и осе ћа њи ма. По ја вљу је се и из раз ла же но ша за оног ко ји пре но си ла жи, а ми би смо до да ли не мо ра то чак ни свесно да чи ни. Та ко ђе, наводи се и по јам ла жи ка ти, од но сно го во ри ти не ком да ла же. Због ла жи се у на род ном ве ро ва њу сма тра ло да се до би ја и плик на је зи ку, та ко да ка да се не ком ка же да има плик на је зи ку, го во ри му се да ла же. 2 Реч ник срп ског је зи ка, ко ји је из да ла Ма ти ца срп ска, ка же да је лаж на мер но, све сно, из ре че на не тач ност, не и сти на, об мана, пре ва ра. По јам ла жан зна чи не што или не ког погрешно, не тач но при ка за ти. 3 У Фи ло зоф ском реч ни ку лаж је од ре ђе на као тврд ња супрот на исти ни, а из но си се са на ме ром да се дру ги до ве де у за блу ду. 4 У Прав ној енциклопедиjи по ја вљу је се не ко ли ко пој мова ко ји се од но се на лаж: ла жни ис каз, ла жни но вац, ла жна ис пра ва, ла жно пред ста вља ње и ла жно при ја вљи ва ње. Све на ве де не рад ње спа да ју у кри вич на де ла. Ла жни ис каз може да ти све док, ве штак, ту мач, пре во ди лац. Ла жан је ис каз ко ји не од го ва ра исти ни, од но сно ко јим се по твр ђу је по стоја ње чи ње ни ца за ко је се објек тив но зна да не по сто је или 1 Ano nim, Laž - la žan, u: Rječ nik hr vat sko ga ili srp sko ga je zi ka. Dio 5, ki pak le ken, ob ra dio Bud ma ni, P. (1980), Za greb: JA ZU, str Лаж ла жно, у: Реч ник срп ско хр ват ског књи жев ног и на род ног је ки ка, књ. 11. ку кут ка ма ква, (1981), Бе о град: СА НУ Ин сти тут за срп ско хрват ски је зик, стр Лаж ла жно, у: Реч ник срп ско га је зи ка, ре ди го вао и уре дио Ни ко лић, М. (2007), Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, стр Zen ko, F. Laž, u: Fi lo zo fij ski rječ nik, tre će do pu nje no iz da nje, re dak ci ja Fi lipo vi ća, V. (1989), Za greb: Na klad ni za vod Ma ti ce Hr vat ske, str

3 за чиње ни це ко је се зна да по сто је али се не ги ра њи хо во посто ја ње или се пре ћут ку ју исти ни те чи ње ни це. Ла жан ис каз је ла жан и ка да је де ли мич но лаж. 5 У ли те ра ту ри ко ја се ба ви ме на џер ским ко дом, по ја вљу је се тип ме на џе ра ко ји се на зи ва ла жним во ђом. Он је од ређен као не ко ко има иде је око ко јих оку пља при ста ли це и ус по ста вља си стем ко ји, ка да се по кре не, не да је ре зул тат. Основ ни про блем је у то ме што он не зна у че му се са сто ји по сао, од но сно, он не зна свој по сао да ра ди. 6 У европ ском дру штву по след њих две сто ти не го ди на примет на је ре ла ти ви за ци ја пој мо ва лаж и исти на. Та ко се На по ле о ну Бо на пар ти при пи су ју ре чи исто ри ја је низ лажи са ко ји ма смо се сло жи ли, 7 а Хен ри ју Фор ду це ло купна зва нич на исто ри ја је го ми ла бе сми сли ца. 8 Ипак, нај ве ћу не га ци ју исти не до се гао је Ар тур Шо пен ха у ер у свом де лу Ери стич ка ди ја лек ти ка. Он је у овој књи зи дао три де сет и осам упут ста ва ка ко да се ла же, да би се по бе ди ло у по ле мици. 9 Пи та ње мо рал но сти, од но сно не мо рал но сти тј. ла жи, очи глед но се ни је ни по ста вља ло за Шо пен ха у е ра. Би ло је бес пред мет но. Евро па је зад њих се дам на ест ве ко ва хри шћан ска, па то на во ди да ту ма че ње, од но сно осврт на лаж по тра жи мо у Библи ји. Лаж је за бра ње на и у Ста ром 10 и у Но вом за ве ту. 11 У Ста ром за ве ту, ђа во се на зи ва ла жним ду хом. 12 Хри стос у Но вом заве ту да је це ло ви ти ју сли ку од но са ђа во ла и ла жи ка да го вори сво јим про тив ни ци ма: ваш је отац ђа во;... он је крв ник људ ски од по чет ка, и не сто ји на исти ни; јер не ма исти не у ње му; кад го во ри лаж, сво је го во ри: јер је ла жа и отац ла жи La žni is kaz la žno pri ja vlji va nje, u: Prav na en ci klo pe di ja 1 A NЈ, re da kor Bla go je vić, T. B. (1989), Be o grad: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja, str Ivo še vić, S. (2010) Me na džer sko li der ski kod, vo dič za po zna va nje se be, lju di, si ste ma i si tu a ci ja, No vi Sad: Fa kul tet teh nič kih na u ka, str Бла го је вић, Н. Жи во ти ан ђе ла, 21. јун 2015, te ske-kul tu re/au tor ski-tek sto vi/zi vo ti-an dje la. 8 Mi lo sa vlje vić, D. Ce lo kup na zva nič na isto ri ja je go mi la be smi sli ca, 8. febru ar 2016, hi story.we ebly.co m. 9 Šo pen ha u er, A. (2007) Eri stič ka di ja lek ti ka ili ume će ka ko da se uvek bu de u pra vu ob jaš nje no u 38 tri ko va, No vi Sad: Adre sa. 10 Тре ћа књи га Мој си је ва, гл. 19, стих По сла ни ца Ефе сци ма Св. апо сто ла Па вла, гл. 4, стих Пр ва књи га о ца ре ви ма, гл. 22, стих Је ван ђе ље по Јо ва ну, гл. 8, стих

4 У Ста ром за ве ту се по себ но скре ће па жња на јед ну вр сту ла жи. На и ме, Бог је, да ју ћи за по ве сти за ко не Мој си ју, на Си нај ској го ри, по ко ји ма Је вре ји тре ба да се вла да ју, као деве ту и прет по след њу за по вест, ре као: Не све до чи ла жно на бли жње га сво га. 14 Да кле, Бог по себ но скре ће па жњу на ову вр сту ла жи, сва ка ко има ју ћи ис ку ства са људ ским ро дом. Је дан од на зи ва за зле љу де је и ла жљи ви си но ви. 15 Све ти апо стол Па вле на зи ва бо го мр ске љу де, опа да чи ма и из мишља чи ма за ла, 16 а на дру гом ме сту из ја вљу је да је гр ло гроб отво рен они ма ко ји је зи ком ва ра ју. 17 Да кле, оно што нам се на ме ће као за кљу чак је: дра ма ате иза ци је огле да се и у пи та њу ла га ња. Док је у ре ли ги ји хришћан ству раз ли ка из ме ђу исти не и ла жи те мељ на вред ност, ате и за ци ја до во ди до ре ла ти ви за ци је исти не и ла жи. Да ли то зна чи да ли ца ко ји ма је ре ли ги ја за ни ма ње све ште ни ци го во ре увек исти ну или ма ње ла жу? Ка ко из гле да ла га ње, у исто риј ским из во ри ма? За ову при ли ку из не ће мо је дан по на ма за ни мљив и па жње вре дан при мер: ви ђе ње ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма ње у де ли ма ви зан тиј ских бе се дни ка, ко ји су при том би ли, ва жно је ис та ћи, и ви со ки цр кве ни вели ко до стој ни ци ми тро по ли ти. Ви зан тиј ски пи сци по чев ши од Кон стан ти на VII Пор фи роге ни та, 18 оста ви ли су ра зна све до чан ства о Ср би ма, као наро ду али и о по је ди ним лич но сти ма. 19 Ни јед на лич ност ни је у то ли ко ме ри не га тив но опи са на као што је то слу чај са ве ли ким жу па ном Сте фа ном Не ма њом у де ли ма ви зан тијских бесед ни ка. Су коб из ме ђу Ви зан ти је и ра шког ве ли ког жу па на Сте фана Не ма ње, у то вре ме још уде о ног вла да ра, за по чео је на са мом по чет ку Не ма њи не вла сти јер је Ви зан ти ја у борби око пре сто ла по др жа ва ла ње го вог бра та Ти хо ми ра. Ни крај гра ђан ског ра та ни је озна чио по че так до брих од но са са 14 Дру га књи га Мој си је ва, гл. 20, стих Књи га про ро ка Иса и је, гл. 30, стих По сла ни ца Ри мља ни ма Св. апо сто ла Па вла, гл. 1, стих По сла ни ца Ри мља ни ма Св. апо сто ла Па вла, гл. 3, стих Фер јан чић, Б. (1959) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла вије, том II, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. 19 Фер лу га, Ј., Фер јан чић, Б., Ка ти чић, Р., Кре кић, Б. и Ра дој чић, Б. (1966) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је, том III, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ; Ка лић, Ј., Фер јан чић, Б. и Ра до шевић Мак си мо вић, Н. (1971) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Југо сла ви је, том IV, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ; Мак си мовић, Љ., Ђу рић, И., Ћир ко вић, С., Фер јан чић, Б. и Ра до ше вић, Н. (1986) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је, том VI, Бе о град: Византо ло шки ин сти тут СА НУ. 15

5 Византи јом. Су коб је до био на сна зи го ди не и из био је као рат Ви зан ти је са јед не, и Мле ча на, Угар ске и Ср би је са дру ге стра не. Но, ни је ду го тра јао. Већ у про ле ће из би ла је епи де ми ја у мле тач кој вој сци што је њу из ба ци ло из ра та. Мар та ме се ца исте го ди не умро је и угар ски краљ Сте фан III, што је до ве ло до за о кре та у спољ ној по ли ти ци ове др жа ве. Ср би ја је оста ла са ма да ра ту је на спрам Ви занти је. Цар Ма ној ло Ком нин је убр зо кре нуо у по ход на њу из Сер ди ке. Све стан да је по ку шај ору жа ног от по ра уна пред осу ђен на про паст, ве ли ки жу пан је за тра жио пре го во ре са ца рем о об у ста ви су ко ба. 20 Ма ној ло је при стао, али је и Нема ња мо рао да при ста не на ње го ве, крај ње не по вољ не услове. У скла ду са њи ма, ве ли ки жу пан иза шао је пред ца ра го ло глав, го лих ру ку до ла ка та, бос, са ко ноп цем ве за ним око вра та, са ма чем у ру ци. 21 Из бе гао је вој ни по раз али ни је из бе гао пре да ју. Ца ру са ма пре да ја ни је би ла до вољ на. Од лу чио је да ве ли ког жу па на по ве де у сво ју пре сто ни цу и да га у три јум фал ној по вор ци кроз Ца ри град спро ве де као за ро бље ни ка. 22 То ни је био пр ви слу чај да је цар Ма ној ло не ко га на тај на чин по низио. Та ко је по сту пио и пре ма ан ти о хиј ском кне зу Рај нал ду. Кнез је, као и Не ма ња по сле ње га, као по ра же на стра на, стигао у ца рев ло гор го ло глав, бос, са ко ноп цем око вра та, носе ћи мач у ле вој ру ци. Ма ној ло је по ни зио и је ру са лим ског кра ља. На и ме, при ли ком ула ска у Ан ти о хи ју го ди не, цар је ја хао на ко њу са свим сво јим ин сиг ни ја ма, док је је руса лим ски краљ био у тој ис тој по вор ци, али да ле ко иза ње га и без икаквих ин сиг ни ја. Ан ти о хиј ски кнез је био до дат но по ни жен још ви ше од кра ља: хо дао је по ред ца ра и ње го вог ко ња др жао за стре ме. 23 Ма ној лов по ход про тив Не ма ње је опи сан у де ли ма исто рича ра Јо ва на Ки на ма 24 и Ни ки те Хо ни ја та, 25 али и у бе се да ма 20 Ка лић, Ј. Срп ски ве ли ки жу па ни у бор би са Ви зан ти јом, у: Исто ри ја срп ског на ро да, пр ва књи га, од нај ста ри јих вре ме на до Ма рич ка бит ке (1371), уред ник Ћир ко вић, С. (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за друга, стр Ка лић, Ј., Фер јан чић, Б. и Ра до ше вић Мак си мо вић, Н. нав. де ло, стр Исто, стр Остро гор ски, Г. (1983) Исто ри ја Ви зан ти је, Бе о град: Про све та, стр Ка лић, Ј., Фер јан чић, Б. и Ра до ше вић Мак си мо вић, Н. нав. де ло, стр Исто, стр

6 Кон стан ти на Ма на си је 26 и Ев ста ти ја Со лун ског. 27 Уста нак, ње гов ток и пре да ја на сли ка ни су и на фре ска ма у Ца ри граду. 28 Бе се да се од ре ђу је као про по вед, хо ми ли је, па не ги рик, сло во, а што би се мо гло нај јед но став ни је об ја сни ти као све ча ни го вор у част не ко га или не че га, што под ра зу ме ва и прете ра но хваље ње. 29 Кон стан тин Ма на си ја се, ина че, сма тра јед ном од нај зна чајни јих лич но сти ли те ра ту ре и књи жев но сти XII ве ка. Био је члан ди пло мат ских ми си ја ца ра Ма ној ла Ком ни на да би се за тим за мо на шио. Пр во је по стао епи скоп, а по том и митро по лит Нав пак та. Ау тор је хро ни ке ко ја је по чи ња ла од ства ра ња све та и до пи ра ла до го ди не, а ко ја је по ло вином XIV ве ка пре ве де на на сло вен ски је зик. Ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма њу спо ми ње и из но си сво ја за па жа ња о ње му у па не ги рич ком го во ру по све ће ном Ма ној лу Ко ми ну го ди не. 30 Опис ве ли ког жу па на да је се са мо стал но али и по вла че њем па ра ле ла са ца рем Ма ној лом, ко ји се су прот ста вља Не ма њи. Цар се на зи ва Хри сто вим по ма за ни ком, иза бра ни ком, ве ликим и слав ним по бед ни ком, чак га пи сац на зи ва и све вишњим иа ко је то по јам ко ји се ко ри сти за Бо га. О фи зич ким осо би на ма ца ра, Ма на си ја ка же да има не са вла ди ву, не побе ди ву, че лич ну, де сни цу. 31 Он је ва трен, кри лат, брз, се јач стра шне смр ти ко ји чи та ве гра до ве са зе мљом срав њу је. 32 Пи шу ћи о њи ма дво ји ци ка же да, ако Не ма ња по ку ша по бећи, би ће ухва ћен и сти ћи ће га ца ре ва стре ла; са кри је ли се у мра ку, ва тром ће би ти спа љен. Цар је ле кар ко ји Не ма њи да је бла ги лек да га из ле чи од гној не ра не. Цар об ре зу је рану и спа љу је је уси ја ним же ле зом. 33 Цар во ли да се ша ли, па пи сац за Не ма њу ка же: Пле ћа ти бик, да и под ма лим би чем, рав но пу тем иде. 34 Не у спе ло скри ва ње у мра ку тре ба да пока же да цар ви ди и у та ми. Та гној на ра на је, под се ти мо се, же ља Не ма њи на за са мо стал но шћу соп стве не др жа ве, а спаљи ва ње ра не спре ча ва ње ган гре не, шта је дру го до спре чава ње да ње го ва др жа ва до би је не за ви сност. Пле ћа ти бик, је 26 Исто, стр Исто, стр Исто, стр Три фу но вић, Ђ. (1990) Азбуч ник срп ских сред њо ве ков них пој мо ва, Београд: Но лит, БИГЗ, стр. 28, , , Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

7 сва ка ко алу зи ја на Не ма њин из глед, али и на то ка кав третман Не ма ња има у очи ма ца ре вим. Ма ли бич, ко ји на во ди би ка да иде пра вим пу тем тре ба да по ка же ка ко се Не ма ња да ла ко укро ти ти. Но, то Ма на си ји ни је до вољ но. Он Не ма њу на зи ва: шкорпи о ном, мрач ња ком, по тај ним од мет ни ком и вар ва ри ном, за тим раз бој ни ком, твр до гла ва цем, зми јом, от пад ни ком, око ре лим ро бом, ко ро вом, на ду вен ком, охо лим, не зграп ним стар цем, рђом. Сем то га, ка же, да се др жао од мет ни штва, имао зле на ме ре, сва ка ко пре ма ца ру, ко ји дру ге под сти че на не при ја тељ ство пре ма Ви зан ти ји. Опи су ју ћи ње го во спрово ђе ње у Ца ри град и бо ра вак у за ро бље ни штву, Ма на си ја ка же да је Не ма ња звер ко ју је цар за тво рио у ка вез. Је ди ни по јам ко ји ко ри сти за ње га, а ко ји ни је увре дљив је пле ћат чо век. 35 Ни шта ма ње ни су за ни мљи ва ни по ре ђе ња ко ја пра ви. Наво ди да је ве ли ки жу пан ла вљу ко жу за ме њи вао ли си чјом тј. бор бу је за ме њи вао лу кав ством, од но сно пре го во ри ма, за тим Не ма њу од ре ђу је као оштро зу бог ве пра ко ји буч но грок ће. По ре ди га чак и са мај му ном. На и ме, ко мен та ри шући не у спео уста нак и пре да ју Не ма њи ну, Ма на си ја на во ди по сло ви цу ста ри се мај мун не хва та у мре жу, да би за тим до дао хва та се, вре ме ном, хва та. 36 Осим по ре ђе ња са живо ти ња ма по ре ди га и са љу ди ма нпр. са фа ра о ном ко ји се су прот ста вљао Мој си ју. 37 Ка да се упо ре ди опис ца ра и ве ли ког жу па на, ја сно је да не га тив не ква ли фи ка ци је ко је су број не, као и не га тив на и увре дљи ва по ре ђе ња, тре ба да бу ду у функ ци ји уз ди за ња цара Ма ној ла. На гла сак је очи глед но на су прот но сти ко ја, за Ма на си ју, по сто ји из ме ђу њих дво ји це и че му он по све ћу је из у зет но ве ли ку па жњу. Док ца ра чак на зи ва све ви шњим епи те том ко ји се ко ри сти са мо за Бо га, до тле ве ли ког жупа на на зи ва зми јом, тј. оном жи во ти њом у чи јем об ли ку се ђа во пр ви пут при ка зао чо ве ку. Да кле, раз ли ка из ме ђу ца ра и ве ли ког жу па на је ко ли ка и из ме ђу Бо га и ђа во ла. Ев ста ти је Со лун ски вас пи та ван је у Ца ри гра ду, у ма на сти ру Св. Еу фи ми је. Био је ђа кон цр кве Св. Со фи је у Ца ри гра ду, за тим про фе сор на па три јар шиј ској ви со кој шко ли, што је по вла чи ло за со бом зва ње мај сто ра ре то ра. Лич ни је при јатељ са Ма ној лом Ком ни ном. Цр кве ну ка ри је ру на ста вио је као ми тро по лит Со лу на. Пи сао је ко мен та ре ан тич ких де ла 35 Исто, стр. 209, Исто, стр Исто, стр

8 нпр. Или ја де и Оди се је, а на кон до ла ска у Со лун и па не гирич ке го во ре. О Сте фа ну Не ма њи пи ше у го во ру по све ћеном Ма ној лу го ди не. 38 Срп ском ве ли ком жу па ну по све ћу је мно го ма ње па жње од свог прет ход ни ка и, за раз ли ку од Ма на си је, не гра ди његов лик на су прот но сти са Ма ној ло вим. Тре ба ре ћи и да му је Не ма ња из ма мио сјај не ре чи, 39 јер га је за ди вио сво јом висином и на о чи тим из гле дом. Но, и по ред то га, на зи ва га од бе глим ро бом. Ка же да је нешто стра хом, а ви ше ра на ма пре ва спи тан на до бро. Нај ве ћи део опи са Не ма ње и Ма ној ла у бе се ди Ев ста ти ја Со лун ског, при ка зан је кроз при чу у ко јој се ве ли ки жу пан са кри ва од сво га го спо да ра, да би за тим тра жио да га ви ди, као не ко ко из мра ка бе жи на све тлост Сун це. Ви зан тиј ски цар га бла го на кло но при ма и да је му ми лост као го спо дар. Та ко да Не ма ња, ко ји ни је смео ни по соп стве ној зе мљи да га зи без бед но, са да га зи ца ри цом гра до ва, ра до стан што га гле да цар. Роп ски је по ко ран ца ру и, при том, сам је се би јемац и све док. 40 Иа ко се мо же чи ни ти на пр ви по глед да се Ев ста ти јев од нос пре ма Не ма њи не раз ли ку је од Кон стат ни но вог то ипак није тач но. Мо ра се на и ме, има ти у ви ду да он пи ше бе се ду у ко јој се пр идр жа ва ви зан тиј ске иде о ло ги је. То да је Ма ној ло го спо дар Не ма њин је чи ње ни ца, при ка зи ва ње Ма ној ла као Сун ца, по сле ди ца је ви зан тиј ске иде о ло ги је, ми лост Ма нојло ва је та ко ђе чи ње ни ца. Из ја ва да ни је смео сло бод но да хо да по сво јој зе мљи од но си се на чи ње ни цу да би по њој био го њен од Ма ној ла, ме ђу тим, Не ма ња се пре дао па ни је ни до шао у ту при ли ку. То да је у Ца ри гра ду у по вор ци, је та ко ђе чи ње ни ца. Да је Не ма ња био од бе гли роб, да је рана ма, а не стра хом пре ва спи тан, ука зи ва ло би да је Не ма ња му чен на кон за ро бља ва ња, о че му дру ги из во ри ћу те, да је Не ма ња ра до стан што гле да Ма ној ла, сва ка ко су пре те ри вања Ев ста ти је ва ко ја мо гу би ти ра зу мљи ва за бе се ду. По следње што ка же је да је Не ма ња сам се би је мац и све док, што мо же мо схва ти ти као по хва лу Не ма њи. Не ма ња ни је слао не ког дру гог да бу де ње гов је мац, ни ко дру ги ни је био ни све док јем ства, већ он у оба слу ча ја. Пре ма то ме, ње гов опис, иа ко на мо мен те не та чан и претеран, у осно ви је ве ћим де лом кон ста то ва ње чи ње ни ца. 38 Исто, стр Исто, стр Исто, стр

9 Овај уста нак, ње гов ток и пре да ја за бе ле же ни су и на слика ма. Да нас се прет по ста вља на фре ска ма у Ве ли кој па ла ти у Ца ри гра ду. Ев ста ти је Со лун ски на во ди да је ве ли ки жупан до ве ден да лич но гле да ове пред ста ве и да их је гле дао са одо бра ва њем, а фре ско пи сцу је је ди но за ме рио што уз његово име ни је до пи сао роб. 41 И Кон стан тин и Ев ста ти је пи шу ћи бе се ду, како то зах те ва сам ка рак тер бе се де мо ра ли су да хва ле Ма ној ла, а лич но обра зо ва ње им је омо гу ћи ло да то ра де у ме та фо ра ма. При том су обо ји ца би ли ми тро по ли ти и као та кви мо ра ли су да има ју на уму прет по след њу по ре до сле ду, али не и по зна чају, Бо жи ју за по вест не све до чи ла жно на бли жње га сво га. То су ипак ура ди ли на не јед нак на чин. Ма на си ја, по вре ђен Не ма њи ним устан ком, освет нич ки га при ка зу је у нај го рим бо ја ма, што га до во ди до кр ше ња Бо жи је за по ве сти, док Евста ти је оста је мно го уме ре ни ји, чак до не кле Не ма њи ода је при зна ње. Ка да би нам о ве ли ком жу па ну Сте фа ну Не ма њи би ли сачу ва ни са мо го во ри ове дво ји це ми тро по ли та, бе сед ни ка, ми би смо о Сте фа ну Не ма њи мо гли да стек не мо углав ном лажну пред ста ву. У нај бо љем слу ча ју јед но стра ну. Ме ђу тим, о ње му су са чу ва ни и дру ги по да ци у де ли ма Св. Са ве, Сте фа на Пр во вен ча ног, До мен ти ја на, Те о до си ја, да спо ме не мо са мо срп ске ау то ре. Ови ау то ри пру жа ју о ње му са свим дру га чи ју сли ку. При том, ни ко од срп ских пи са ца су коб ве ли ког жу па на са ца рем ни не спо ми ње. Пре да ју, ко ја је омо гу ћи ла да се спа су жи во ти ње го вим вој ни ци ма, а то је упра во оно што је учинио пре ње га ду кљан ски кнез Вла ди мир пре да ју ћи се бу гарском ца ру Са му и лу 42 и што је до при не ло ства ра њу кне же вог све ти тељ ског кул та 43 а ко ја би си гур но по мо гла ства ра њу Не ма њи ног кул та, као до га ђај, ни ко ни је за бе ле жио. Ипак, срп ски из во ри бе ле же ца ра Ма ној ла. Спо ми ње га Стефан Пр во вен ча ни у Жи ти ју ко је је по све тио свом оцу. Споми ње су срет ца ра Ма ној ла и уде о ног вла да ра Не ма ње, прили ком ко је је Не ма ња до био од ца ра по љу бац, цар ски сан и Ду бо чи цу, с тим да Ду бо чи цу мо гу на сле ди ти са мо ње го ви 41 Исто, стр Кун чер, Д. (2009) Ge sta re gum Scla vo rum, том I, Бе о град, Ник шић: Историј ски ин сти тут, ма на стир Острог, стр Ђе кић, Ђ. Би блиј ски мо ти ви у по ве сти (ге сти или жи ти ју) о Јо ва ну Вла ди миру, у: Те мат ски збор ник ра до ва, На уч ни скуп Срп ски на род на Бал кан ском по лу о стр ву од VI од XX ве ка одр жан у Ни шу 19. сеп тембра го ди не, при ре дио Не дељ ко вић, С. (2014), Ниш: Фи ло зоф ски факул тет, стр

10 си но ви, али не и срод ни ци. Ца ра Ма ној ла на зи ва бо го љуби вим, ко ји је са цар ском љу ба вљу при мио и по љу био Нема њу. Не ма ња са сво је стра не хи та у су срет ца ру. На кра ју Сте фан Пр во вен ча ни до да је да су Не ма њу ца ре ви љу би ли. 44 Мо же се при ме ти ти да пи сац жи ти ја, ни је ода брао при чу о су ко бу са ца рем да би на њој гра дио лик Не ма њин, већ причу и лик гра ди на сце ни о њи хо вој са рад њи и ме ђу соб ној љу ба ви. У Жи ти ју ко је је тре ба ло да уве ли ча но вог све ти теља Ма ној ло до би ја епи тет бо го љу би ви, а сти че се ути сак да су он и Не ма ња би ли у нај бо љим мо гу ћим од но си ма. Про шле су го ди не од Не ма њи ње пре да је и ње го вог од во ђења у Ца ри град. Умро је цар Ма ној ло, умро је и Сте фан Нема ња. Цар је ус пео да про ши ри гра ни це цар ства на за па ду, на ра чун Ра шке, Угар ске. На ис то ку је пот чи нио Јер ме нију, Ат ни о хиј ску кне же ви ну, пот чи нио му се и је ру са лим ски краљ Бал ду ин III. Ре зул тат ових осва ја ња је би ла изо ло ва на и еко ном ски ис цр пље на Ви зан ти ја. Сем то га, два де сет и чети ри го ди не на кон Ма ној ло ве смр ти, Ви зан тиј ско цар ство је не ста ло. 45 Суд би на ве ли ког жу па на је би ла дру га чи ја. На кон смр ти цара Ма ној ла, он је про ши рио сво ју др жа ву. 46 Иа ко је до жи вео по раз у би ци на Мо ра ви го ди не од ца ра Иса ка II Анђе ла, ус пео је да оства ри знат не до бит ке. Пр во, др жа ва му је по ста ла не за ви сна. Ви зан ти ја је по ну ди ла, а ве ли ки жупан је при хва тио да се ње гов сред њи син, Сте фан, оже ни си но ви цом ви зан тиј ског ца ра Ев до ки јом. Иа ко је срп ска др жа ва сим бо лич но пот чи ње на Ви зан ти ји, у ствар но сти је по рас тао углед Сте фа ну Не ма њи и ње го вој по ро ди ци. Нема њи су при зна та осва ја ња у Ду кљи и пре ма Ве ли кој и Јужној Мо ра ви. 47 Ка да је Исак из гу био пре сто, а но ви цар, Евдо ки јин отац, Алек си је III Aнђео је свом зе ту Сте фа ну дао ти ту лу се ва сто кра то ра и обез бе дио му да на сле ди пре сто. Ти ме је Не ма њин син, по стао пр ви срп ски вла дар ко ме је таст визан тиј ски цар Сте фан, П. (1988) Са бра ни спи си, при ре ди ла Ју хас-ге о гри јев ска, Љ., Бео град: Про све та, Срп ска књи жев на за дру га, стр Остро гор ски, Г. нав. де ло, стр Сте фан, П. нав. де ло, стр Ка лић, Ј. Бор бе и те ко ви не ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма ње, у: Истори ја срп ског на ро да, пр ва књи га, Од нај ста ри јих вре ме на до Ма рич ке бит ке (1371), (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр Ћир ко вић, С. Уну тра шње и спољ не кри зе у вре ме Не ма њи них на следни ка, у: Исто ри ја срп ског на ро да, пр ва књи га. Од нај ста ри јих вре ме на до Ма рич ке бит ке (1371), (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр

11 Ни си ла ском са пре сто ла Не ма њин успе шни жи вот ни пут се не за вр ша ва. Са си ном Са вом, осни ва Хи лан дар у Светој Го ри. До та да су, од пра во слав них на ро да свој ма на стир та мо има ли Гр ци, Бу га ри, Ру си и Гру зиј ци. Овом спи ску на ро да, за хва љу ју ћи и Не ма њи и ње го вим си но ви ма, придо да ти су и Ср би. Одо бре ње и по ве љу о осни ва њу и правном ста ту су ма на сти ра из да је им ви зан тиј ски цар Алек си је III Aнђео. Хи лан дар је та ко по стао цар ска ла вра и до био од цара дозволу да сам би ра свог игу ма на. 49 Ка да је Не ма ња умро као мо нах Си ме он, пр ви ко ји су му пева ли били су Гр ци ка ко ње гов син Са ва, на зи ва Ви зан тин це. Си ме он је по стао све ти тељ осам го ди на по сле смр ти. Њего во те ло, це ло и не по вре ђе но, Са ва је пре нео у Сту де ни цу. Та ко је Не ма ња Си ме он по стао и све ти тељ, а из ње го вих мо шти ју по те кло је ми ро. 50 Тек та да се за вр шио жи вот ни круг ве ли ког жу па на. Ца ре во де ло, ко га су бе сед ни ци не из мер но хва ли ли, на зи ва ли га и све ви шњим, ко ји је по ни жа вао и дру ге (ани то хиј ског кне за, је ру са лим ског кра ља) ре ла тив но бр зо је не ста ло. Све ти тељ ни је по стао ни ка да. Ве ли ки жу пан, ко ји је ла жно пред ста вљан и по ре ђен чак и са зми јом, оном зми јом ко ја сим бо ли ше ђа во ла, над жи вео је се бе. Др жа ву, ко ја је још за ње го вог жи во та по ста ла не зави сна, ње го ви на след ни ци су још ви ше про ши ри ли, ста били зо ва ли и про сла ви ли. Он сам је на кон смр ти ка но ни зо ван под име ном Св. Си ме он Ми ро то чи ви. Ви ше од то га ни је могао да по ста не. Онај ко ји га је по ни зио као срп ског вла да ра и код Ср ба је остао за бе ле жен ле пим ре чи ма као бо го љу би ви цар, ко ји по шту је и ува жа ва дру ге, на гра ђу је му дрост сво јих су се да. Та ко су ре чи Ма на си је бе сед ни ка, ми тро по ли та, ко је су имале за циљ да уни зе Сте фа на Не ма њу, до нај ве ћ их мо гу ћих гра ни ца, да га ома ло ва же, исме ју, јед ном реч ју да уни ште ње гов лик мо рал но, про ма ши ле свој циљ. Лаж ју циљ ни је оства рен. По ка за ло се још јед ном да оно што је из и стински вред но, ни јед на лаж, ни јед но ома ло ва жа ва ње, не мо же 49 До мен ти јан, Жи вот Све то га Са ве и жи вот Све то га Си ме о на, пре вод Мир ко вић, Л., при ре ди ла Ма рин ко вић, Р. (1988), Бе о град: Про све та, Срп ска књи жев на за дру га, стр Ћо ро вић, В. (1928) Спи си Св. Са ве, Бе о град Срем ски Кар лов ци: СКА, стр ; Сте фан, П. нав. де ло, стр ; Бла го је вић, М. и Ме дако вић, Д. (2000) Исто ри ја срп ске др жав но сти, књи га I, Од на стан ка пр вих др жа ва до по чет ка срп ске на ци о нал не ре во лу ци је, Но ви Сад: САНУ огра нак у Но вом Са ду, Бе се да, Дру штво исто ри ча ра Ју жно бач ког и срем ског окру га, стр

12 трајно уни шти ти. Оно што вре ди, увек на ђе на чи на да за си ја пу ним сја јем, ма кар и по сле из ве сног вре ме на. Бе сед ник, јав ни (кул тур ни) рад ни к, ми тро по лит, по ка за ло се, да је до бро овла да ти на у ком ко ја се у Ср ба зо ве лажовлук. 51 А хва ље ни цар, ко ји је до био епи тет за жи во та ко ји се даје са мо Бо гу, по стао је оно, што би се срп ски ре кло лажнисве тац. 52 А ако би смо тре ба ли да од го во ри мо на пи та ње да ли је ве лики жу пан, био ла жни во ђа или не, мо же мо да од го во ри мо да је ње го во на сле ђе, ње го ва све то род ност, ње го ва ди на сти ја да ла до вољ но убе дљив од го вор. Не мо же мо, а да се не при се ти мо да је цар Да вид у сво јим псла ми ма, мо лио Бо га да га за шти ти од љу ди ко ји су од овога све та. 53 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Бла го је вић, Н. Жи во ти ан ђе ла, 21. јун 2015, fond-stra te ske-kul tu re/au tor ski-tek sto vi/zi vo ti-an dje la Бла го је вић, М. и Ме да ко вић, Д. (2000) Исто ри ја срп ске др жав ности, књи га I, Од на стан ка пр вих др жа ва до по чет ка срп ске на ци онал не ре во лу ци је, Но ви Сад: СА НУ огра нак у Но вом Са ду, Бе седа, Дру штво исто ри ча ра Ју жно бач ког и срем ског окру га. Ђе кић, Ђ. Би блиј ски мо ти ви у по ве сти (ге сти или жи ти ју) о Јова ну Вла ди ми ру, те мат ски збор ник ра до ва, На уч ни скуп Срп ски на род на Бал кан ском по лу о стр ву од VI од XX ве ка (2014), Ниш, стр Ivo še vić, S. (2010) Me na džer sko li der ski kod, vo dič za po zna va nje se be, lju di, si ste ma i si tu a ci ja, No vi Sad: Fa kul tet teh nič kih na u ka. Ка лић, Ј. Срп ски ве ли ки жу па ни у бор би са Ви зан ти јом, у: Истори ја срп ског на ро да, пр ва књи га. Од нај ста ри јих вре ме на до Марич ка бит ке (1371), (1981) Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр Ка лић, Ј. Бор бе и те ко ви не ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма ње, у: Исто ри ја срп ског на ро да, пр ва књи га. Од нај ста ри јих вре ме на до Ма рич ка бит ке (1371), (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за друга, стр Mi lo sa vlje vić D. Ce lo kup na zva nič na isto ri ja je go mi la be smi sli ca, 8. fe bru ar 2016, hi story.we ebly.co m. 51 Ла жо влук, у: Реч ник срп ско хр ват ског књи жев ног и на род ног је зи ка, књ. 11. ку кут ка ма ква, (1981), Бе о град: СА НУ Ин сти тут за срп ско хр ват ски је зик, стр Исто, стр Пса лам 17, стих

13 Остро гор ски, Г. (1983) Исто ри ја Ви зан ти је, Бе о град: Про све та. Ри стић, С. (2004) Че му све ово? Раз ми шља ња о жи во ту и чо ве ку, Ниш: Про све та. Ћир ко вић, С. Уну тра шње и спољ не кри зе у вре ме Не ма њи них на след ни ка, у: Исто ри ја срп ског на ро да, пр ва књи га. Од нај стари јих вре ме на до Ма рич ке бит ке (1371) (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр Šo pen ha u er, A. (2007) Eri stič ka di ja lek ti ka ili ume će ka ko da se uvek bu de u pra vu ob jaš nje no u 38 tri ko va, No vi Sad: Adre sa. Prav na en ci klo pe di ja 1 A NЈ, re da kor Bla go je vić, T. B. (1989), Beograd: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja. Реч ник срп ско га је зи ка, ре ди го вао и уре дио Ни ко лић, М. (2007), Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Реч ник срп ско хр ват ског књи жев ног и на род ног зе ки ка, књ. 11. ку кут ка ма ква, (1981), Бе о град: СА НУ Ин сти тут за срп ско хр ватски је зик. Rječ nik hr vat sko ga ili srp sko ga je zi ka. Dio 5, ki pak le ken, ob ra dio Bud ma ni, P. (1980), Za greb: JA ZU. Fi lo zo fij ski rječ nik, tre će do pu nje no iz da nje, re dak ci ja Fi li po vi ća, V. (1989), Za greb: Na klad ni za vod Ma ti ce Hr vat ske. Три фу но вић, Ђ. (1990) Азбуч ник срп ских сред њо ве ков них пој мо ва, Бе о град: Но лит, БИГЗ. Из во ри: (1950) Све то пи смо Ста рог и Но вог за ве та, Ста ри за вет превео Ђу ра Да ни чић, Но ви за вет пре вео Вук Сте фа но вић Ка ра џић, Њујорк Лон дон: Са вет би блиј ских дру шта ва. До мен ти јан, Жи вот Све то га Са ве и жи вот Све то га Си ме о на, пре вод Мир ко вић, Л., при ре ди ла Ма рин ко вић, Р. (1988), Бе о град: Про све та, Срп ска књи жев на за дру га. Спи си Св. Са ве, из дао их Ћо ро вић, В. (1928), Бе о град Срем ски Кар лов ци: СКА Де ла ста рих срп ских пи са ца књ. 1. Ка лић, Ј., Фер јан чић, Б. и Ра до ше вић-мак си мо вић, Н. (1971) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је, том IV, Бе оград: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. Кун чер, Д. (2009) Ge sta re gum Scla vo rum, том I, Бе о град, Никшић, Исто риј ски ин сти тут, ма на стир Острог. Мак си мо вић, Љ., Ђу рић, И., Ћир ко вић, С., Фер јан чић, Б. и Ра доше вић, Н. (1986) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го слави је, том VI, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. Сте фан, П. (1988) Са бра ни спи си, при ре ди ла Ју хас-ге о рги јев ска, Љ., Бе о град: Про све та, Срп ска књи жев на за дру га. 24

14 Фер јан чић, Б. (1959) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Југосла ви је, том II, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. Фер лу га, Ј., Фер јан чић, Б., Ка ти чић, Р., Кре кић, Б. и Ра дој чић, Б. (1966) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је, том III, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. Đorđe Đekić University in Niš, Faculty of Philosophy Department of History, Niš THOU SHALL NOT BEAR FALSE WITNESS AGAINST MANUEL KOMNENOS AND STEFAN NEMANJA IN THE WORKS OF THE 12TH CENTURY BYZANTINE RHETORICIANS Abstract First, the paper tries to establish a meaning of the concept of falsehood and the deriving notions. There are references to understanding of falsehood in Christianity as the foundation of the European civilization i.e. of the modern and contemporary philosophy. And while Christianity makes a clear cut distinction between falsehood and truthfulness, philosophy renders this distinction relative and meaningless (Schopenhauer). Further on, the paper portrays a relationship between Manuel Komnenos and Stefan Nemanja as given in the texts of Constantine Manasses and Eustace of Salonika. Both of them celebrate Manuel up to a point where they compare him with God. On the other hand, Nemanja is attributed epithets related to Satan. Contrary to that, when writing his father s biography, Stefan the First Crowned portrays the Emperor Manuel in good light. The consequences of the Emperor s conquests soon disappear when the Empire ceases to exist, while the Grand Prince s feats the territorial expansion, winning independence and founding Hilandar remain. In the end, Nemanja becomes a saint, while Manuel does not. The final conclusion is that a falsehood uttered by the powerful and dominant does not last forever. Key words: Emperor Manuel Komnenos, Grand Prince Stefan Nemanja, Constantine Manasses, Eustace of Salonika, falsehood, false 25