Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile?

Transcription

1 Medijska sfera Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile? monitoring medijskog izveštavanja, promotivnih političkih TV spotova i partijskih sajtova u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, republičke i izbore za predsednika Srbije 2012 sa uputstvima za bolju praksu Novosadska novinarska škola Novi Sad, 2012 broj 6

2 Izdavač Novosadska novinarska škola Daničićeva 3, Novi Sad tel/fax: (021) Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković i doc. dr Dejan Pralica Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile? Ova Publikacija realizovana je uz finansijsku pomoć i podršku Fondacije za otvoreno društvo i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav donatora. Objavljivanje ove publikacije omogućili su: Izvršno veće AP Vojvodine, Sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Fondacija za otvoreno društvo, Beograd. Prevod na engleski Agneš Ćurčić Asodi Dizajn korica i kompjuterska priprema M-Tec Sva prava zadržava izdavač. Za svako korišćenje, umnožavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Novosadske novinarske škole. Štampa Maxima graf, Petrovaradin Tiraž 800 primeraka Novi Sad, 2012.

3 Sadržaj Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković Uvodnik... 4 Prof. dr Duško Radosavljević Partijska ponuda javnosti Srbije u izborima godine doc. dr Dejan Pralica KOGA SU MEDIJI IZABRALI? Koga je izabrala vojvođanska televizija Koga je izabrala televizija u Srbiji Koga je izabrala štampa u Srbiji prof. dr Dubravka Valić Nedeljković A KOJE SU PORUKE POLITIČKE PARTIJE SLALE BIRAČIMA? Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine? Internetska kampanja 2012: šta su partije poručivale korisnicima sajber prostorvremena? prof. dr Dubravka Valić Nedeljković PREPORUKE ZA BOLJU PRAKSU

4 4 Uvodnik Uloga medija u predizbornoj kampanji Kampanja je, prema Velikom rečniku stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke (2006) reč latinskog porekla i označava polje. U francuskom to polje prerasta u bitku (campagne) što je razumljivo jer se vojevalo na ledinama, ali je ovo značenje prošireno i na intenzivni vojni pohod i nešto manje agresivno vojni manevar. Kako su to bili ozbiljni, odnosno važni zadaci razumljivo je novo značenje reči kampanja koja se sada upotrebljava i kao intenzivna priprema za ostvarivanje nekog važnog zadatka, kao i organizovana akcija za ili protiv (koga ili čega, naročito putem štampe). Ima li i u jednom dekmokratskom društvu važnijeg zadatka od parlamentarnih i izbora za predsednika države? Dakako ne. Priprema građana za to veliko polje aktivnosti podrazumeva organizovanu akciju za ili protiv koju javnom čine i masovni mediji i to ne samo štampa, već i elektronski i internetski medij. Pošto izbori predstavljaju slobodnu volju naroda ulaze u korpus osnovnih ljudskih prava definisanih u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka Ujedinjenih nacija (1948), kao i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja je stupila na snagu 3. septembra godine. Nekoliko prava je povezano sa učestvovanjem u izborima. Posebno se tu izdvajaju ona koja se odnose na slobodu izražavanja, nediskriminacije i poštovanje medijskih sloboda. Osnovno je da se obezbedi klima u kojoj će svim učesnicima u kampanji (kandidatima, grupama, partijama, građanima) biti omogućeno da slobodno izraze svoje mišljenje, da primaju i daju informacije, budu obrazovani o temama u vezi sa izbornim procesom, kao i informisani o programima partija i stavovima svih kandidata i kandidatkinja na verifikovanim izbornim listama, ali bez diskriminacije, mešanja sa strane i pretnji kaznama i zatvorima. U Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka UN član 19. definiše da svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja i to je jedan od najcitiranijih delova ovog temelja demokratije. Ređe se navodi veoma važan, upravo za novinarski posao, nastavak člana 19. koji glasi što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvom i bez obzira na granice. Takođe u članu 19, ali Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima se dodatno precizira da se ideje i informacije svih vrsta mogu širiti usmeno, pisano, štampom ili u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po vlastiom izboru. Kako ova prava podrazumevaju i odgovornost nadalje se u članu 19. navode ograničenja za poštovanje prava i ugleda drugih, kao i za zaštitu državne si gurnosti, ili javnog poretka, ili javnog zdravlja ili morala. Ova odredba ne znači da država može da ograniči predizbornu kampanju. Svako ometanje slobode izražavanja mora biti zakonski utvrđeno i sa jasnim argumentima da je reč o ozbiljnoj pretnji javnom poretku. Međutim svaka država može prema Međunarodnoj povelji o građanskim i političkim pravima da zakonom ograniči mogućnost upotrebe jezika mržnje i diskriminatornog govora i ponašanja koji širi nacionalnu,

5 rasnu ili versku mržnju i podstiče nasilje i netrpeljivost prema drugom i drugačijem, svih učesnika u izbornom procesu uključujući i medije. Dakle posebnan zadatak u kampanjama imaju upravo mediji. Njihova uloga je dvostruka. U vreme dok se još ne raspišu izbori: prvo da obrazuju birače o samom izbornom sistemu, pravilima, pravima i obavezama svih učesnika. Druga, još značajnija, je da otvore javnu debatu o samom izbornom sistmu, kako bi se testiralo koliko odgovara demokratskim zahtevima. Izveštavanje o predizbornoj kampanji počinje, po pravilu, na sam dan proglašenja izbora i traje do okončanja procesa. Kampanju mediji prate po dva osnova, jedan se odnosi na obavezno, besplatno praćenje aktivnosti svih učesnika koji su zvanično verifikovani (predali svoje kandidature odnosno liste kandidata koje su ocenjene kao validne), a drugi na plaćeno oglašavanje. Elektronski mediji u Srbiji su u praćenju kampanja obavezni da se pridržavaju Opšte obavezujućeg uputstva koje je donela Republička radiodifuzna agencija i sadrže pravila koja se odnose na sve emitere, zatim ona koja su specifična za javne servise, odnosno za komercijalne medije. Uputstvo sadrži pravila koja su saobražena međunarodnim standardima za medije u vreme predizborne kampanje i samih izbora kako bi se obezbedila ravnopravnost svim učesnicima, zatim pravila o izveštavanju o istraživanjima javnog mnjenja, posebnim informativnim programima, vladinim aktivnostima u vreme kampanje, izbornoj tišini i plaćenom političkom oglašavanju. Savet za štampu nije doneo nikakva uputstva jer se ovo nezavisno telo bavi predstavkama i prigovorima na konkretne uređivačke odluke, odnosno kršenjima etičkog kodeksa. To praktično znači da ako dođe do kršenja pravila ponašanja Savet za štampu će reagovati. Dok kampanja traje uređivačke politike se, uopšteno posmatrano, rukovode odredbama iz Zakona o javnom informisanju, kao i odredbama novinarskog etičkog kodeksa, jer u oba dokumenta nije posebno definisano kako pratiti izbore. Mediji imaju pravo na nezavisnost uređivačke politike, ali i obavezu da na nepristrasan, kritički, tolerantan i nediskriminatoran način izveštavaju o izbornom procesu. Istovremeno moraju imati na umu da su upravo izbori dobar test o kvalitetu uređivačke politike, posebno onih medija čiji su osnivači građani, koje finansiraju građani, dakle javnih servisa, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu. Medijski monitoring po službenoj dužnosti i u vreme kampanje obavlja Republička radiodifuzna agencija kojoj su emiteri dužni da u toku predizborne kampanje, u određenim vremenskim razmacima, šalju snimke celokupnog programa. Na to ih obavezuje Zakon o radiodifuziji (2002). Osim navedenog mnoge domaće i strane nevladine organizacije, zatim agencije za istraživanje javnog mnjenja i prikupljanje pres-klipinga, naučno-istraživački centri i instituti analiziraju medijske sadržaje tokom predizborne kampanje. 5

6 Jedina nevladina organizacija koja se medijskim monitoringom sistematično bavi više od decenije je Novosadska novinarska škola (NNŠ) koja se specijalizovala za anlizu sadržaja kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih zajednica. Stalni monitoring tim realizuje longitudinalnu analizu sadržaja javnog servisa Vojvodine što je jedinstveno kontinuirano istraživanje transformacije jednog državnocentričnog medija u javni servis, možemo slobodno reći, na teritoriji zapadnog Balkana. Rezultati se objavljuju u ediciji Medijska sfera dostupnoj i na sajtu NNŠ. Novosadska novinarska škola je od monitorovala sve predizborne kampanje. Ovoga puta (2012.) u saradnji sa studentima Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu monitorovala je štampane i elektronske medije, kao i sajtove vodećih stranaka u Srbiji. Projekat monitoringa su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje i Fond za otvoreno društvo. Jedan deo podataka korišćenih u ovom monitoringu prikupljeni su u sklopu projekta Manjine i mediji na zapadnom Balkanu podržanog od strane Programa podrške društvenim istraživanjima u regiji zapadnog Balkana (Regional Research Promotion Programme RRPP). Medijska kampanja bila je duga, iscrpljujuća i za partije i za građane, ali i za partijske i državni budžet. Počela je još pre zvaničnog proglašenja izbora, a završila se nakon završetka drugog kruga. Praktično je intenzivno trajala više od pola godine što implicitno, što eksplicitno. Ovaj monitoring je zabeležio samo poslednji mesec kampanje, april, i prva tri dana maja do predizborne ćutnje Obuhvatio je štampu (predizborni blok) i centralne informativne emisije nacionalnih i regionalnih televizijskih stanica u domenu besplatnog predstavljanja partija i kandidata. Zatim TV spotove, kao najprisutnije plaćeno političko oglašavanje, i na kraju sajtove vodećih političkih stranaka, ali i onih markiranih pripadnošću nacionalnim zajednicama, čime je delimično pokrivena i kampanja na Internetu. Najznačajniji rezultati objavljeni su u ovoj publikaciji. Novi Sad, jul Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković 6 Da podsetimo, građani Srbije su u nedelju, 6. maja, deveti put od uvođenja višestranačkog sistema godine, birali poslanike za Skupštinu Srbije, za šta se nadmetalo 18 lista. Takođe, građani su istoga dana, deseti put od uvođenja višestranačkog sistema godine birali šefa države, za šta se nadmetalo 12 kandidata. Osim rečenog birali su i poslanike za Skupštinu AP Vojvodine i odbornike u gradskim i opštinskim skupštinama.

7 Summary The role of media in the election campaign According to the Great dictionary of foreign words and phrases by authors Milan Klajn and Milan Šipka (2006), campaign is a word of Latin origin and it means fi eld. In the French language, fi eld turned into battle (campagne), which is understandable because they fought on the fields, but this meaning extended to intensive military campaign and to the little less aggressive military maneuver. As these were serious, or important tasks, it is understandable that the new meaning of the word campaign that is now used as an intense preparation for the exercise of an important task, and organized campaign for or against (something or someone, especially through the press). Is there any more important task in a democratic society then the parliamentary elections and the elections for the president? Of course not. Preparing the citizens for this great field of activities involves an organized campaign for or against which is made public by mass media that includes not just print, but also electronic and internet media. Since elections represent the free will of the people, they are considered to be a part of basic human rights defined by the Universal Declaration of Human Rights of the United Nations (1948), as well as by the European Convention on Human Rights, which entered into force on 3 rd September Several rights are related to participation in elections. In particular, those that stand out are related to freedom of expression, non-discrimination and respect for media freedom. It is essential that a climate is ensured, in which all participants of the campaign (candidates, groups, parties, citizens) will be able to freely express their opinions, receive and impart information, to be educated on issues related to the electoral process and informed about the programs of all parties and attitudes of candidates on verified electoral lists, but without discrimination, interference from side and without threats with punishments and prisons. The Universal Declaration of Human Rights of the UN, Article 19 provides that: Everyone has the right to freedom of opinion and expression and this is one of the most quoted parts of the foundations of democracy. Less often stated, but not less important, especially for journalistic work, is the continuation of Article 19, which reads... this right includes the right to hold opinions without interference and to seek, receive and impart informa tion and ideas through any media and regardless of frontiers. In Article 19 of the International Covenant on Civil and Political Rights it is further specified that the information and ideas of all kinds be can spread orally, in writing or in print, in the form of art, or through any other media of his choice. Since these rights involve responsibility, the limits are further stated in the Article 19: For respect of the rights or reputations of others and For the protection of national security or of public order (ordre public), or of public health or morals. This provision does not mean that the state may limit the election campaign, any interference with freedom of expression must be legally established with 7

8 8 a clear argument that this is a serious threat to public order. However, each state may by the International Covenant on Civil and Political Rights restrict by law the ability of all participants in the electoral process, including the media, to use discriminatory language, hate speech and behavior that spreads national, racial or religious hatred and encourages violence and intolerance towards the other and the different. The above said bring us to the conclusion that the media has a special task in the campaign. They have a double role: at the time when the elections are still not called, their role is to educate the voters about the electoral system, rules, rights and obligations of all participants. The second, more important, is to open a public debate on the electoral system as a whole and to test how appropriate the democratic demands are. Reporting on the election campaign begins, as a rule, on the day of declaration of the election and lasts until the end of the process. Media campaign is followed by the media on two bases, one is related to the compulsory, free monitoring of activities of all election participants who are officially verified (or handed in their nomination list of candidates that is verified as valid), and the other one is the paid advertising. Electronic media in Serbia are obliged when reporting on campaigns to adhere to the General binding instructions adopted by the Republic Broadcasting Agency (RBA) which contains rules that apply to all broadcasters. Another set of rules apply specificly to public services and commercial media. These Guidelines include rules that conform to international standards for the media during election campaigns and the elections to ensure the equality of all participants, but also rules on reporting on opinion polls, special news programs, government activities during the campaign, election silence and paid political advertising. The Press Council has not issued any instructions since this independent body is only dealing with complaints and objections to specific editorial decisions or ethics code violations. This means that if violations of rules of conduct occur, the Press Council will respond. While the campaign is on, the editorial policy is guided by the provisions of the Law on Public Information and the Journalistic Code of Ethics on a general level, because neither one of these documents does specifically define how the elections should be monitored. The media has a right to independence from editorial policies, but also a commitment to an impartial, critical, tolerant and non-discriminatory way of reporting on the election process. At the same time they must bare in mind that elections are a good test of the quality of editorial policies, particularly those meadia which are established by citizens, funded by the citizens and because of this, the citizens have the right to control them, so in this case, the public services are analyzed. Media monitoring is being conducted by the RBA because it is in their line of duty. All broadcasters are obliged to send recordings of their entire program at certain intervals to the RBA during the campaign. They are bound by

9 the Broadcasting Law (2002). In addition to this monitoring, many local and international non-governmental organizations, agencies for research on public opinion and collection of press-clipping, scientific research centers and institutes analyze media content during the election campaign. The only non-governmental organization that is systematically engaged in media monitoring for more than a decade is the Novi Sad School of Journalism (NSSJ), which is specialized in the analysis of content both in Serbian and in languages of ethnic communities. A permanent monitoring team carried out a longitudinal content analysis of the Public Service of Vojvodina and monitored its transformation from a state-centered media into a public service. This is a unique research in the territory of the Western Balkans. Results are continuously published in the Media sphere edition and is accessible on the website of NSSJ. The Novi Sad School of Journalism has monitored every election campaign since This time (2012), in cooperation with students of the Department of Media Studies of the Faculty of Philosophy in Novi Sad, NSSJ carried out a monitoring of print and electronic media, as well as the web-sites of the leading parties in Serbia. This monitoring project was supported by the Provincial Secretariat of Culture and Public Information of Vojvodina and the Foundation for an Open Society. Some of the data used in this monitoring were collected in the framework of the Minority and Media in Western Balkan project, supported by the Regional Research Promotion Programme. Just to remind, citizens of Serbia have, on Sunday, 6th May, elected delegates to the Assembly of Serbia for the ninth time since the introduction of the multiparty system in lists competed for the Assembly. Also, on the same day citizens have for the tenth time since the introduction of a multiparty system in 1990, elected the head of state, a position for which 12 candidates competed. In addition to the said, members of parliament were elected to the Assembly of the Autonomous Province of Vojvodina and also councilors in local communities. The media campaign has been long and exhausting for both the parties and the citizens, but also for the parties` and the states budgets. It started even before the official declaration of the elections, and ended after the second round. It practically lasted intensively for more than half a year both implicitly and explicitly. This monitoring covered only the last month of the campaign, April, and the first three days of May before the election silence of It included printed media (election block) and the central news programmes of national and regional television stations in the field of free representation of parties and candidates. Besides this it covered TV spots as a form of paid political advertising and websites of main political parties, but also of those ones marked by belonging to national communities were monitored, which means that the campaign on the Internet has also been partly covered. The main results are published in this publication. Novi Sad, July 2012 Associate Professor Dubravka Valic Nedeljkovic, PhD 9

10 Prof. dr Duško Radosavljević Partijska ponuda javnosti Srbije u izborima godine 1 Sažetak: Sa čime su, odnosno, sa kakvom su ponudom izašle političke partije pred birače u republici Srbiji, tema je ovoga teksta. Takođe, nastojaćemo i da utvrdimo pozicije glavnih takmaca u ovim aktivnostima i na različitim nivoima izborne utrke. Ključne reči: Političke partije, izbori, ponuda, kampanja 10 1 Tekst je nastao na osnovu uvodnog obraćanja u Novosadskoj novinarskoj školi, 22. maja godine na okruglom stolu Koga su mediji izabrali ; tema obraćanja Partijsko-politička ponuda javnosti u trenutku kada je krenula kampanja.

11 Prof. dr Duško Radosavljević Offer of political parties to the public on the 2012 Serbian elections 2 Abstract: Topic of this paper is the question, with what did, or more precisely, with what kind of offer did the political parties present themselves to voters in Republic of Serbia. Also, we will try to determine the positions of the main competitors in these activities at different levels of the race. Keywords: political parties, elections, offer, campaign 2 The text is based on the opening note at the Novi Sad School of Journalism, on 22nd May 2012; topic of the opening remarks was Offer of political parties at the time when the campaign started. 11

12 12 1. Uvod Za političke partije nikada nije povoljno vreme za izbore! Onima koji su na vlasti uvek nedostaje još samo malo vremena, pa da se vide očigledni benefi ti vladavine, onima nasuprot, isto toliko, da pokažu svu pogubnost te i takve blagodeti. Nesrećom, u izborni ciklus godine, Srbija je ušla sa sindromom neuspešne vlasti i neubedljive opozicije. 3 Bilo je jasno da posle pet godina neupitne vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića, na čuveno pitanje sa čime ćemo pred Miloša, nećemo dobiti zadovoljavajući odgovor, posebno ne, od napred pomenutih. Takođe, kvalitet koalicije oko face-liftingovanih radikala, od milja nazvanih naprednjaci (u odnosu na šta su napred, koga, čega?), nije pružao ni promil šanse da nam nada bude dublja od strepnje, odnosno, većina tih novokomponovanih transformersa (promene, nego šta!) je više ličila na ekipu zbog koje zabranjujete deci zadržavanje na ulici, držite novčanike na sigurnom, a, određeni deo tela uza zid! Svesni šta imaju, posebno šta nemaju, pripadnici od naroda odrođene političke klase, dosetili su se da bi izbori bili dobro začinjeni posebnom mirođijom duelom večitih rivala, već pominjanog Tadića i Tomislava Nikolića, za predsednika Srbije. U čemu je prevara? Sa ovako zamišljenim derbijem, unapred se kalkulisalo sa time da će ovi lideri, ostvariti presudan uticaj na biračko telo, povući svoje partije za koji izborni procentni poen naviše, a zabašuriti sve ostale izbore, jer isti, naravno, kada se sudaraju titani srpske političke scene nisu ni bitni! Ukratko ćemo prokomentarisati pozicije partija za ove (ne)bitne izbore, u rock-maniru, kako ih je autor ovoga teksta video (i osetio). 3 Ovu efektnu i bolnu dijagnozu preuzimam od dr Zorana Stojiljkovića, profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu. 2. Izbori na parlamentarnom nivou podela uloga a. Pozicija DS i satelita - Tadić i njegova vlada: suviše pridikovanja i popovanje svih ovih godina, sa podeljenim ulogama - čestiti Rasim (Ljajić), dosledno-neugodni (Nenad od Vojvodine) Čanak, Zeleni (fantomska partija), odgovorni manjinci); b. Pozicija SNS i satelita - kalif umesto kalifa sindrom, Nikolića u državi i Aleksandra Vučića u Beogradu, pojačana šarolikom grupom eksperata poštene Srbije; c. Fenomen Ivice Dačića, profitera istorijskog pomirenja (SPS sa DS), Supermena u kilavoj vladi Mirka Cvetkovića; d. Ostali specifičnosti: Desni spektar (ulaženje u lik usnule kraljevne DSS; jailhouse-rock SRS); Regionalno-manjinski kompleks (MAO-izacija via Orbanizacija SVM; biti Bošnjak bez podrške Bosne SDA; imam sve, posebno izgovor ako izgubim - Muftija 4 ; dolina ni na nebu ni na zemlji PDP - Riza Halimi; LSV vidi pod: DS i jataci); - Kako da misionari prerastu u čimbenik mobilizacijom NVO-sektora - LDP; - URS najveća rokenrol prevara u gradu; 4 Ruku na srce, većina partija se i ponela kao Muftija, svi su drugi krivi što su loše prošli. Posebno su krivi intelektualci.

13 - NOPO manipulacija (vlaškim) manjinskim izbornim pravom; - Dveri o njima smo odavno rekli svoju dilemu ko ih lansira? S kime sarađuju? Ko ih finansira? Hm, hm, hm, Izbori za predsednika Republike 5 Nije bilo razloga, osim sitnostranačkih, da se oni raspišu. Objašnjenja za taj čin su bila demagoška, providna i cinična. Elem, svesno se išlo na to da kandidati povuku svoje partije na svim nivoima izbora 6. U ovim izborima je viđen povišen stepen političke nekulture, prljavštine, ostrašćenosti i marifetluka svake vrste, što je negativno uticalo na recipijente izborne kampanje. Tako se izgubila i tanka nada da bi izabrani kandidat mogao da poradi na uspostavljanju međusobnog poverenja svih građana, jačanju socijalne kohezije društva, te usvajanju istinskih sadržaja mulitikulturalizma, poštovanja ljudskih i manjinskih prava, ideja evropeizacije, vladavine prava, itd. 4. Lokalni izbori Osim nekoliko izuzetaka, kako dobrih (Beograd, Inđija, Kragujevac), tako i loših (Jagodina, Novi Sad, Subotica, Čačak), totalno su bili u drugom planu; bleda ko- 5 Autor ovoga teksta je od ranije iznosio tezu da B. Tadić nije imao pravo da se po treći put kandiduje za dužnost predsednika Republike Srbije. 6 Takođe smo i stava da se preklapanjem svih izbora gubi na kvalitetu demokratskih procesa u društvu, jer se na ovaj način favorizuju izbori na višim nivoima vlasti. pija predsedničkih i parlamentarnih izbora. Koliko su bili važni, odnosno, shvaćeni kao utešna nagrada za pojedince, ilustrovaćemo kroz biser beogradskog Subotičanina, Olivera Dulića Ako nema ništa za mene biću gradonačelnik Subotice 7 ; Lokalni su izbori bili poligon za određene marifetluke, tako se Romska demokratska partija i Dveri u Novom Sadu 8 obreše u lokalnom parlamentu, pravo, niotkuda; Dveri 9 isto tako, i u Čačku. 10 Fenomen bilbordizacije kampanje infantilne poruke sa imbecilno-neprepoznatljivim fotografija (sa ciljem da se ulepšaju protagonisti na lokalu); zloupotreba dece i državnih institucija za kampanju. 5. Pokrajinski izbori: Ovi su izbori bili totalno pokriveni višim i važnijm izborima. Izuzetno su važni samo za partijske birokratije, jer se u organima, institucijama i ustanovama od pokrajinskog značaja udomljava veliki broj partijskih aparatčika. U njima se vidi koliko je, u stvari, moćna, dobro organizovana i disciplinovana DS u Vojvodini, gde je dosta ubedljivo i pobedila. Ostalo nije vredeno spomena. Iznenađenje je LSV 11 pozitivno za nju, mali efekti za dalje jačanje autonomije Vojvodine; SPS 7 Subotica je sa stanovnika, ubedljivo, peti grad u državi!!!! 8 Takođe smo stava i da u Vojvodini lakše prolaze mnoge retrogradne pojave, što ima svoje objašnjenje i zahteva ozbiljnu diskusiju, ne samo u Vojvodini. 9 U jednom tekstu s kraja godine smo naglasili fenomen Dveri, sa potpitanjem njihovih veza sa određenim institucijama, te znatiželju u vezi finansiranja istih. 10 U Čačku je otvoreno pričano o uticaju prosvetnih radnika na decu roditelja da se glasa za ovaj politički projekat. 11 LSV je prvi put izišla samostalno na izbore! 13

14 takođe; podbacio SVM zato što je njegova kampanja bila protivrečna za Vojvodinu uz pomoć Viktora Orbana, a kontra vodećih mađarsko-vojvođanskih intelektualaca? LDP ne može da prekorači krug BG-dvojke, zaljubljen u svoju sudbinu misionara, sa slabim radom, kadrovima i idejama u Vojvodini i Novom Sadu; ostale partije deja vu. 6. Za kraj (kraja nema izbora ima!) Šta se promenilo? Na žalost ovi izbori nisu ponudili NIJEDNU NOVU POLITIČKU IDEJU, NITI REŠENJE NA BILO KOJEM NIVOU POLITIČKE VLASTI. Guranjem pod tepih političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, i mnogih drugih problema, sakrivajući ih iza kulisa borbe dva Titana srpske politečke scene, politički akteri su zanemarili interese građana ove zemlje, a rešenja ostavili za neku (nedoglednu) budućnost. Zbog takve strategije, Demokratska stranka je već kažnjena. 12 Nikolićeva pobeda trenutno zasenjuje činjenicu da su i naprednjaci izuzetno loše prošli na izborima. Ostali vidaju rane i čekaju. Birači bojkotuju. Srbija rapidno stari i biva sve siromašnija Vojvodina takođe. Doviđenja do sledećih izbora. Dogodine? Vrlo moguće Već smo ranije naveli da je Demokratska stranka žrtvovala karljicu za partiju. Videćemo koliko će još ljudskog materijala morati da bude potrošeno, da bi se ova politička građevina mogla sanirati.

15 doc. dr Dejan Pralica KOGA SU MEDIJI IZABRALI?

16 Dejan Pralica 81 42:324(497.11) 2012 Koga je izabrala vojvođanska televizija 13 Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže na koji način pokrajinski javni medijski servis u informativnim emisijama na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku izveštava o predizbornoj kampanji Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa ovog istraživanja, pokazao je kako su novinari televizije pokrajinskog javnog servisa predizbornu kampanju pratili tradicionalno pasivno. Televizija Vojvodine najviše prostora ustupila je aktivnostima Demokratske stranke, Srpske napredne stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok je premijer Vojvodine (DS) Bojan Pajtić, u informativnim emisijama svih redakcija markiran kao političar koji je najčešće zloupotrebljavao svoju funkciju na vlasti u svrhu predizborne kampanje svoje stranke. Analiza je pokazala simboličku zastupljenost predstavnika manjinskih zajednica u programima na srpskom jeziku, i gotovo potpunu izostavljenost predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u dnevnicima na manjinskim jezicima. Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, javni servis, Radio-televizija Vojvodine Zahvaljujem se koleginicama i kolegama koji su uradili kvantitativno-kvalitativnu analizu po redakcijama: članovima monitoring tima Novosadske novinarske škole: doc. dr Lauri Spariosu (rumunski), Norbertu Šinkoviću (mađarski), Vladimiri Dorčovoj-Valtnerovoj (slovački), Ivanu Sabadošu (rusinski) i Davoru Marko (hrvatski), kao i studentkinjama III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Kristini Koprivica, Vesni Rabuzin, Suzani Stojićević i Ivani Fišić (srpski).

17 Dejan Pralica 81 42:324(497.11) 2012 Who has been chosen by the Vojvodinian television Abstract: Aim of this research was to show how the provincial Public Service reported on the pre-election campaign in the informative programmes in Serbian, Hungarian, Slovak, Rumanian, Ruthenian and Croatian languages. The qualitative-quantitative method of media discourse analysis, which was used during this research, has shown that the journalists of the provincial Public Service have reported on the 2012 election campaign in a traditionally passive way. TV Vojvodina has dedicated the most space to activities of the Democratic Party, the Serbian Progressive Party and the League of Social Democrats of Vojvodina, while the Vojvodinian prime minister, Bojan Pajtic (DS) has been highlighted in all news programmes as the politician, who has misused his own function in the government and position of power for the election campaign of his party. The analysis revealed a very symbolic representation of minorities in the Serbian language programmes, and the fact that representatives of national councils of national minorities are almost entirely omitted in news in minority languages. Keywords: analysis of media discourse, elections, pre-election campaign, public broadcaster, Radio Television of Vojvodina. 17

18 18 1. Kontekst medija i emisija Javni servis je medij koji uvek treba da bude u službi građana. Po definiciji, javni servis osnivaju građani, finansiraju građani i kontrolišu građani (prema Veljanovski 2005: 24-26). U ovom istraživanju analizirali smo kako vojvođanski javni medijski servis izveštava o predizbornoj kampanji Radio-televizija Vojvodine (RTV) jeste javni servis građana Vojvodine koji proizvodi i emituje televizijski i radijski program na sprskom i na jezicima devet nacionalnih manjina: mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom, romskom, bunjevačkom, ukrajinskom, hrvatskom i makedonskom. Pojedine emisije mogu da se prate i na znakovnom jeziku. Putem zvaničnog sajta ( mogu se pratiti radio i televizijski programi, a za pojedine emisije omogućeno je i odloženo gledanje. Radio Novi Sad, kao preteča RTV-a, počeo je da emituje program 29. novembra Televizija Novi Sad svoj program emituje od 26. novembra Od Radiotelevizija Novi Sad prestaje da bude matični pokrajinski medij i postaje deo državnocentrične medijske kuće Radio-televizije Srbije (RTS). To je ujedno bio i period kada je novosadska radio-televizija doživela veliku devastaciju. U NATO bombardovanju u potpunosti je porušena zgrada Televizije na Mišeluku i od tada se program emituje u iznajmljenim prostorijama zgrade Naftne industrije Srbije u ulici Maksima Gorkog. Godine 2006, prema Zakonu o radiodifuziji, Radiotelevizija Novi Sad ponovo postaje samostalna medijska kuća pod imenom Radiodifuzna ustanova Vojvodine Radio-televizija Vojvodine. Program emituje na dva televizijska kanala, kao i na tri radijske mreže. Generalni direktor pokrajinskog javnog medijskog servisa je Siniša Isakov, v.d. glavnog i odgovornog urednika Televizije Vojvodine je Slobodan Arežina, a odgovorni urednici informativnog programa su: Biljana Vorkapić (srpski jezik), Hajnalka Buda (mađarski jezik), Jan Čeman (slovački jezik), Mirko Kanjuh (rusinski jezik), Jon Baba (rumunski jezik) i Dragan Jurakić (hrvatski jezik). Sve redakcije koja rade u okviru Radio-televizije Vojvodine imaju informativni program. Informativne emisije na srpskom jeziku Dnevnik i Vojvođanski dnevnik emituju se svakog dana na Prvom programu Televizije Vojvodine od do h, odnosno do h. Za ovo istraživanja odabran je Vojvođanski dnevnik budući da sadrži sve bitne informacije u vezi sa događajima tog dana u Pokrajini, dok je Dnevnik u 17 h drugačije koncipiran s obzirom na to da se može pratiti i na nacionalnom nivou, to jest u celoj zemlji, pošto ga preuzima Radio-televizija Srbije. Glavna informativna emisija redakcije na mađarskom jeziku jeste TV Dnevnik (mađ. Híradó) koji se emituje svakodnevno na Drugom programu Televizije Vojvodine od do h. Na istom programu emituju se i TV dnevnici na preostalim manjinskim jezicima, ali šest dana u sedmici, sem nedelje: na slovačkom (slov. Denník) od do h, na rusinskom (rusin. Дњовник) od do h, na rumunskom (rum. Telejurnal) od do h i na hrvatskom (hr. Dnevnik) od do h.

19 2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list Metode korištene u ovom istraživanju bile su kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa i komparativna metoda. Diskurs posmаtrаm kаo veću jedinicu od rečenice (govorne ili pisаne poruke) kojа je ostvаrenа između sаgovornikа u nekom kontekstu (Sаvić 1993: 29-33). Diskurs obuhvаtа i pisаnu komunikаciju, čаk i pisаnu interаkciju, s tim dа čitаlаc i аutor nisu u interаkciji licem u lice (Van Dijk 1998: 2-3). Medijski diskurs jeste širok pojаm koji može dа se odnosi nа sveukupnu stvаrnost kojа je predstavljenа kroz štаmpаne i elektronske medije (O Keeffe 2006: 1). Struktura novinarskog diskursa, zbog potrebe da se informacija nedvosmisleno razume, pripada najjače šematizovanim i automatizovanim iskazima. Van Dijkova superstruktura jeste složeno razgranata i uključuje elemente od vesti, preko delova vesti, do konteksta (Zgrabljić-Rotar 2007: 34-35). Medijski diskurs kruži unutar institucija i među njima i duboko je ukorenjen u svakodnevici i interackciji gotovo svakog čoveka. Zbog toga se kaže da diskurs nije gotov proizvod, već proces, odnosno stalna promena, a da je tekst deo diskursnog procesa i nema svrhe izučavati ga van konteksta (Talbot 2007: 5-10). Analiza sadržaja nastala je kao rezultat praktičnih i teorijskih potreba da se pojedinačnim oblicima društvene komunikacije dobiju objektivniji i precizniji podaci. To je istraživački metod pomoću kojeg na sistematičan, kvantitativan i objektivan način dolazimo do podataka o sadržaju poruke, pošiljaocu i primaocu poruke, kao i o efektima poruke (prema Milić 1978: 571; Šušnjić: 1973: 247). Predmet istraživanja komparativne metode su identičnost, sličnost i različitost iste pojave u raznim vremenima i na raznim prostorima određenim adekvatnim merilima, istovrsnih ili raznovrsnih pojava u definisanom prostoru i vremenu (Miljević 2007:189). Jedinicа аnаlize jeste informаtivni prilog unutаr emisije koji sаdrži govor voditeljа/novinаrа, odnosno tonski snimаk sа terenа ili glаs sаgovornikа i u vezi je sa predizbornom kampanjom. Tom prilikom posmatra se kompletan medijski sadržaj od jedne do druge najave prezentera-urednika (prema Matić, 2007: 21; prema Valić Nedeljković 2008: ). Istrаživаčki korpus predstаvljа pregledanih oko 800 minuta ( sekundi) materijala, odnosno 44 centrаlne informаtivne emisije, u periodu od 26. aprila do 3. maja (osam dana) godine. U ukupnom korpusu uočeno je 272 priloga u vezi sa predizbornom kampanjom, od toga: 81 tematski prilog na srpskom jeziku, 55 na rusinskom, 40 na mađarskom, 39 na rumunskom, 35 na slovačkom i 32 na hrvatskom jeziku (Grafikon 1). 19

20 20 Grafikon 1: Broj predizbornih priloga po redakcijama u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine. Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija 14. Svaka kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih je jedinica analizirana i klasifikovana. Kodeks je sastavljen od kategorija po sledećem redosledu: 1) datum, 2) trajanje priloga, 3) žanr, 4) oprema priloga, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta (predsednički, parlamentarni i pokrajinski izbori), 13) stranačka pripadnost objekta (predsednički, parlamentarni i pokrajinski izbori), 14) stav subjekta prema objektu, 15) subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta manjine, 16) subjekat kao pripadnik nacionalne manjine, 17) zloupotreba pozicije vlasti i 18) napomene. 14 Kompletan kodni list sa svim kategorijama i potkategorijama dat ja na kraju članka u Prilozima. Broj informativnih priloga različit je od broja subjekata i objekata budući da je u okviru jednog priloga moguće uočiti više tema o kojima govori jedan isti subjekat ili više subjekata, odnosno objekata o kojima se govori. Svi subjekti i objekti registrovani su funkcijom i imenom i prezimenom, kao i stranačkom pripadnošću, ako je to bilo moguće utvrditi. Osnovni kvantitativni sadržaji su u vezi sa brojem priloga, njihovim trajanjem, zatim brojem priloga koji sadrže aktuelni tonski i video snimak sagovornika (subjekta). Kvalitativni sadržaj odnosi se na vrednosni kontekst u koji subjekat smešta objekat, kao i na žanrovsku strukturu priloga. 3. Analiza i rezultati Žanr Žanrovski posmatrano, kada su u pitanju informativni prilozi u vezi sa predizbornom kampanjom, uočena je dominacija trivijalnih žanrova, poput vesti, izveštaja i izjave, u odnosu na kompleksne forme kao što su TV paket, reportaža, hibridna forma i slično. Novinari svih redakcija, sa izuzetkom na srpskom jeziku, kao najčešći žanr koriste vesti i izveštaje, što se donekle i moglo očekivati, budući da su tematski informativni prilozi nešto što se u okviru predizborne kampanje emituje svakodnevno, najčešće u okviru posebnog dela centralne informativne emisije, te su na taj način izdvojeni od ostalih priloga u emisiji. Relativno kratko trajanje TV dnevnika (10 minuta) 15 objektivno ni ne pruža veće mogućnosti novinarima kako bi u okviru složenijih formi pristupili navedenoj temi o izborima (Grafikon 2). 15 TV dnevnik na srpskom traje 30, a na mađarskom 20 minuta.

21 Drugom programu Televizije Vojvodine, u okviru emisija TV dnevnika na srpskom, mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom i hrvatskom jeziku, uočićemo da su novinari pokrajinskog javnog servisa svoju publiku najviše izveštavali putem vesti (136 puta), izjava (50) i izveštaja (37), a daleko manje kroz složenije žanrove TV paket (osam), intervju (tri) (Grafikon 3). Grafikon 2: Vrste žanrova po redakcijama u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine. Za razliku od ostalih redakcija, redakcija na srpskom jeziku u Vojvođanskom dnevniku žanrovski je najviše upotrebljavala izjavu 58%, u odnosu na sve ostale žanrove. Ovo je ujedno i (ne)očekivani podatak budući da je u svim prethodnim istraživanjima (uporediti sa Matić 2007: 15-31; Pralica 2009: 83-94; Pralica 2010: 70-72) i u informativnom programu na srpskom jeziku dominantan žanr bila vest, odnosno izveštaj. Analizirajući predizborne priloge na srpskom jeziku moglo se zapaziti da je novinarima najjednostavnije bilo da samo puste izjavu političara, što je ujedno zahtevalo i najmanje profesionalnog angažmana, što svakako nije za pohvalu. Dominatno prenošenje izjava političara u okviru informativne emisije može ukazati na to da se javni servis od svoje osnovne uloge da, između ostalog, informiše građane, pretvara u propagandno sredstvo u službi političara. Ipak, ukoliko saberemo sve tematske informativne priloge koji su u nedelji monitoringa bili u ponudi na Prvom i Grafikon 3: Vrste žanrova (zbirno) u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine. Nedostatak analitičkih, odnosno složenijih formi priloga samo ukazuje na to da Televizija Vojvodine, očigledno, nije imala kapacitet da na kvalitetniji medijski način prati izbore. Iz ovoga može da sledi i konstatacija da pokrajinski javni medijski servis nije u potpunosti ispunio svoju ulogu da bude aktivan učesnik u društvu i da zastupa interese građana, jer u ime građana treba da postavlja pitanja i traži odgovore, što je tokom kampanje 2012, kako je pokazala analiza, bilo veoma retko. 21

22 22 Povod izveštavanja Kategorija povod izveštavanja ukazuje nam na to koliko su novinari određenog medija, odnosno u ovom slučaju redakcija, angažovani prilikom izveštavanja sa nekog događaja. Najvećom angažovanošću i doprinosu izveštavanju za svoju medijsku kuću/ redakciju smatra se kategorija medijska inicijativa, a najmanje pseudodogađaj, koji predstavlja prenošenje stavova sa konferencije za novinare. Izveštavanje sa aktuelnog događaja smatra se nekim vidom tekućeg posla u redakciji za koji je novinaru potrebno više truda od izveštavanja sa pseudodogađaja, ali manje truda od medijske inicijative kojom se, između ostalog, može i promovisati neki medij, jer se pretpostavlja da je određena ličnost nešto (ekskluzivno) izjavila samo za taj medij. Najveću posvećenost praćenju predizborne kampanje, odnosno bez izveštavanja sa pseudodogađaja imali su novinari rumunske TV redakcije, gde je svih 36 priloga markirano kao aktuelni događaj, kao i novinari slovačke TV redakcije gde je kao aktuelni događaj markirano 77% priloga u povodu izveštavanja. Najviše pasivne angažovanosti zabeleženo je u u rusinskoj (91%) i u mađarskoj TV redakciji (90%), dok su novinari srpske TV redakcije imali 72% priloga sa pseudodogađaja, a novinari hrvatske redakcije 50%. Medijska inicijativa markirana je u TV dnevniku na hrvatskom (9%), Vojvođanskom dnevniku (srpski jezik) 5%, i u TV dnevniku na rusinskom 2% (Grafikon 4). Grafikon 4: Povod izveštavanja po redakcijama u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine Analiza je pokazala da su (zbirno) novinari Televizije Vojvodine predizbornu kampanju u posmatranih osam dana pratili uglavnom pasivno (163 priloga, odnosno 60%), izveštavajući sa pseudodogađaja koji su pripremale službe za odnose s javnošću političkih stranaka (bilo u stranačkim centralama, bilo na terenu, ali opet u režiji tih istih političkih stranaka). Oko 37%, odnosno 102 priloga novinari su napravili izveštavajući sa aktuelnih događaja, dok je medijska inicijativa bila zastupljena samo sedam puta (3%). I kada je ima, medijska inicijativa se (u Vojvođanskom dnevniku, na primer) svodi na inserte iz emisije Jedan na jedan. S obzirom na to da je u pitanju intervju-emisija, kao autorska forma, i da sama po sebi nije u pravom smislu reči sastavni deo Vojvođanskog dnevnika, već su iskoršćeni inserti radi bolje ilustracije pojedinih priloga, to se i ne bi moglo smatrati pravom medijskom inicijativom već jedino nekom vrstom samopromocije te emisije unutar TV dnevnika (Grafikon 5).

23 Grafikon 5: Povod izveštavanja (zbirno) u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine. Dakle, možemo da konstatujemo da je Televizija Vojvodine uglavnom pasivno pratila predizborna dešavanja. To znači da su novinari dominantno imali neangažovani pri stup izveštavanju. Budući da je ovo javni servis, očekuje se da sam stvara priče, a ne da pasivno izveštava sa stranačkih konferencija. Sa druge strane, izbori su bili održani na svim nivoima 16, te je to dodatno komplikovalo medijsku prezentaciju kampanje. Međutim, bez obzira na te otežavajuće okolnosti, od javnog servisa očekuje se veća angažovanost novinara, a ne dominantno pasivno izveštavanje sa stranačkih konvencija. Svaki javni medij, pa samim tim i Radio-televizija Vojvodine ima obavezu da razjasni nedoumice svojim gledaocima, kako bi oni, u krajnjoj instanci, mogli da donesu racionalnu odluku za koga da glasaju na izborima. 16 Predsednički, republički parlamentarni, pokrajinski parlamentarni i lokalni. Autorstvo U prilog gorepomenutom jeste i kategorija autorstva gde je istraživanje pokazalo, bez većih odstupanja po redakcijama, kako su novinari vrlo retko potpisani kao izveštači sa mesta događaja. Tako, na primer, u TV dnevniku na rusinskom jeziku udeo nepotpisanih, odnosno anonimnih novinara-izveštača je čak 93%, na mađarskom jeziku 87%, u emisiji na hrvatskom 86%, a u Vojvođanskom dnevniku 75%. U emisiji na srpskom jeziku uočeno je da novinari nisu potpisani kada izveštavaju sa stranačkih konvencija lociranih u Novom Sadu, pa se stiče utisak kao da su preuzeli priloge od novinskih agencija, što nije dobra praksa. Novinari bi, u svakom slučaju, trebalo da budu potpisani ispod svakog priloga koji je njihov, jer bi samim tim njihovo izveštavanje, ali i izveštavanje samog pokrajinskog medija, bilo kredibilnije. U dnevnicima na manjinskim jezicima problem nepotpisanosti novinara može imati drugačiju konotaciju. Tako novinari umesto da istražuju i analiziraju izjave političara, postaju samo posrednici u prenosu sadržaja, odnosno prevodioci priloga koje je neko drugi već napravio na srpskom jeziku. Ovo je izuzetno loše pošto je u nerazdvojivoj vezi sa kvalitetom informativne emisije. Emisije su zbog ovakvog pristupa izgubile mogućnost da poprave kvalitet sadržaja. Jedino eventualno opravdanje za ovakvu politiku nepotpisivanja može se tražiti u tome da manjinske redakcije imaju problema sa nedostatkom kadra, te su, na neki način, primorane da se snalaze na taj način da preuzimaju i prevode gotove informativne priloge. 23

24 24 Lokacija Kategorija lokacija u prethodnim istraživanjima posebno je bila podložna kritici budući da je vojvođanski javni servis kvantitativno veliki broj priloga posvećivao izveštavanju iz Beograda i drugih gradova centralne Srbije, u odnosu na Novi Sad i Vojvodinu (uporedi sa Matić 2007: 22-23). Na osnovu istraživanja iz predizborne kampanje 2012, može se tvrditi da je pokrajinski javni medijski servis najveći broj priloga imao iz Novog Sada i Vojvodine, sa izuzetkom dve redakcije. U TV dnevniku na rumunskom jeziku najveći broj priloga 56% je iz Beograda i centralne Srbije, a u TV dnevniku na rusinskom, takođe najveći broj priloga (22%) je sa istih lokacija. Informacije iz Novog Sada i Vojvodine bile su najviše zastupljene u dnevnicima na srpskom jeziku (75%), mađarskom (50%), hrvatskom (41%) i slovačkom (30%). Ovi podaci 17 ukazuju nam na to da su novinari Televizije Vojvodine izveštavajući o predizbornoj kampanji akcenat stavili na događaje iz Pokrajine, što je primer dobre prakse koju treba i dalje unapređivati. Ono što se može problematizovati jesu određene lokacije u Vojvodini i kriterijum za njihov odabir. Tako je na primer TV dnevnik na slovačkom jeziku delimično ispunio svoj zadatak da najviše izveštava iz Vojvodine, ali u analiziranim prilozima nema naselja u kojima žive Slovaci, niti se pratila predizborna kampanja u mestima gde je slovačka zajednica značajnije zastupljena, što je svakako propust prvenstveno urednika redakcije. 17 Sa izuzetkom redakcija na rumunskom i rusinskom jeziku. Prilozi u kojima se kao lokacija navodi Beograd uglavnom su u vezi sa izveštavanjima o aktivnostima Republičke izborne komisije, Republičke radiodifuzne agencije i jednim delom političkih stranaka, odnosno predsedničkih kandidata, što je opet dobra praksa, jer su novinari prepoznali nameru političara da tokom kampanje posete Vojvodinu, pa nije bilo potrebe da izveštavaju sa stranačkih konvencija u glavnom gradu Srbije. Urednici Televizije Vojvodine su posle dužeg vremena 18 shvatili da se o događajima na državnom i svetskom nivou Vojvođani i Vojvođanke mogu informisati i prvenstveno posredstvom medija, koji imaju nacionalnu pokrivenost, a da novinari vojvođanskog javnog servisa treba da se usredsrede na događanja u mestima širom Pokrajine i da daju šansu da se glas i slika čuju i vide i iz najmanjih mesta. Oprema priloga Televizija Vojvodine učinila je napredak kada je u pitanju i kategorija oprema priloga. Kvalitet priloga vrednuje se na osnovu toga da li u sebi sadrži aktuelne tonske ili video snimke, odnosno da li ih čita spiker. Što je više priloga sa aktuelnim snimcima, to je snimak autentičniji, a kvalitet programa daleko bolji u odnosu na to kad spiker u studiju čita vest. Sve redakcije potrudile su se da obezbede aktuelni snimak. Kao primeri, izdvajaju se dve redakcije s obzirom na to da reprezentuju različite tipove aktuelnih snimaka. Redakcija na srpskom jeziku pripremila je 78% priloga sa ak- 18 Na osnovu prethodnih istraživanja o kojima je već bilo reči.

25 tuelnim video-snimkom, a od manjinskih redakcija, aktuelni nemi kadrovi zabeleženi su u 65% primera. Slična situacija je i u ostalim manjinskim redakcijama koje su se za takav način opremanja priloga opredelilie zbog prevođenja izjava sa većinskog jezika, što je i opravdano. Sa druge strane, vidljiv je napor tih redakcija da i pored malog broja sopstvenih priloga na maternjem jeziku ipak emisiju osveže aktuelnim snimicima, pa makar oni bili i samo pokrivalice. Subjekat i stranačka pripadnost subjekta Subjekat u ovom istraživanju je osoba kojoj se u emisiji daje određeni medijski prostor kako bi se predstavila, iznosila svoje stavove i pokušala da ubedi potencijalne birače da glasaju za određenu opciju. Mediji u ovom smislu mogu biti blagonalkloni, odnosno diskriminacioni prema nekom. Na ovoj kategoriji ogleda se koliki mehanizam moći imaju urednici, kao čuvari kapija, koji su ti koji dozvoljavaju pojedincima da se vide i čuju na televiziji. Očekivano, budući da je reč o tematskim prilozima, u ulozi subjekta, u svim redakcijama najčešće se javljaju upravo političari i to od 43% u slovačkoj, do 95% u mađarskoj redakciji (Grafikon 6). Na drugom mestu u svim redakcijama 19, ali sa daleko manje pojavljivanja, su državni/pokrajinski i lokalni funkcioneri, a na trećem mestu Republička, odnosno Pokrajinska izborna komisija. 19 Sem mađarske gde je 95% političara, a 5% pod opcijom ostali. Grafikon 6: Odnos političara kao subjekta prema ostalima, po redakcijama, u procentima U jednom broju prilologa postoji više subjekata, što nije iznenađujuće. Na primer, na mitingu Srpske napredne stranke, program su predstavljali Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Jorgovanka Tabaković. Na ovom primeru novinari Televizije Vojvodine pokazali su kako neracionalno koriste prostor i vreme, jer se podrazumeva da predstavnici jedne partije isto ili slično misle i govore. Političar, odnosno funkcioner koji se najčešće pominje jeste Bojan Pajtić i to osam puta za osam dana u Vojvođanskom dnevniku, dakle svaki dan za vreme trajanja monitoringa po jedan put. Pajtić je od toga šest puta najavljen kao premijer Vojvodine, a svega dva puta kao nosilac liste Demokratske stranke Izbor za bolju Vojvodinu. U TV dnevniku na hrvatskom jeziku Pajtić je markiran pet puta, a pominje se i u ostalim redakcijama, ali u neznatno manjem broju. Ovaj podatak, na osnovu monitoringa ilustruje kako je pokrajinski javni medijski servis u dobroj meri tokom kampanje dao prilično 25

26 prostora i vremena za aktivnosti Pajtića u odnosu na druge funkcionere i političare. Zanimljivo je i da Pajtić ni u jednom prilogu nije predstavljen u negativnoj konotaciji. Rezultati analize stranačke pripadnosti subjekta pokazuju da je najviše pažnje, u svim redakcijama, sem na srpskom jeziku, posvećeno kandidatima na predsedničkim izborima, nešto manje kandidatima na republičkim parlamentarnim izbo rima, dok je zabeležena samo minimalna vidljivost kandidata na pokrajinskim parlamentarnim izborima, što svakako nije primer dobre prakse budući da je reč o izveštavanju pokrajinskog javnog servisa. Samo u emisijama na srpskom jeziku najviše pažnje je bilo posvećeno pokrajinskim izborima. Ali tada se uglavnom govorilo o pravilima za pokrajinske izbore koja se razlikuju od izbora za poslanike u Skupštinu Srbije, zbog čega u najvećem broju priloga nije bilo moguće odrediti stranačku pripadnost subjekta. Ukoliko saberemo subjekte koji su se pojavljivali na tri nivoa izbora 20 dobijamo rezultate koji nam ukazuju da je svih šest posmatranih redakcija Televizije Vojvodine najviše pažnje posvetilo informisanju o kandidatima i kampanji koalicije oko Demokratske stranke i to: u emisiji na hrvatskom jeziku 58% subjekata pripadalo je Demokratskoj stranci, na slovačkom 31%, na srpskom 29%, na rumunskom i rusinskom po 28% i na mađarskom 21%. U grafikonima 7-12 mogu se videti procentualno odnosi zastupljenosti stranaka, odnosno njihovih kandidata i nosilaca lista u centralnim informativnim emisijama šest redakcija Televizije Vojvodine Grafikon 7: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na srpskom. Grafikon 8: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na mađarskom Predsedničkom, republičkom i pokrajinskom.

27 Grafikon 9: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na slovačkom. Grafikon 11: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na rumunskom. Grafikon 10: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na rusinskom. Grafikon 12: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na hrvatskom. Za razliku od Demokratske stranke kojoj su sve redakcije ustupile najviše prostora, situacija sa ostalim strankama razlikuje se od redakcije do redakcije. Dakle, pored DS-a, 27

28 28 koja je bila najčešće zastupljena u TV dnevnicima svih šest redakcija, na drugom mestu u dve redakcije (rusinska i slovačka) je SNS, kod rumunske redakcije LSV, hrvatske Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV), srpske SPS i mađarske SVM. Ovi podaci iz istraživanja mogu da nam ukažu da su novinari Televizije Vojvodine favorizovali kandidate Demokratske stranke na svim nivoima izbora i u svim informativnim emisijama javnog servisa, što nikako nije dobro za medij koji je u vlasništvu svih građana i građanki Vojvodine, a ne jedne vladajuće partije u Pokrajini. Time je javni servis Vojvodine prekršio odredbu iz Opšteg obavezujućeg uputstva RTV stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika Republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, gde je, pored ostalog navedeno da je i Radio-televizija Vojvodine dužna da obezbedi besplatno i ravnomerno, bez diskriminacije, emitovanje promocije političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaćene izborne liste (II deo, tačka 1) 21. U Grafikonu 13 prikazan je odnos najzastupljenijih stranaka po redakcijama. 21 Dostupno na: PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno ). Grafikon 13: Najzastupljenije stranke u dnevnicima po redakcijama. Iz Grafikona 13 možemo da primetimo i da se među prve tri stranke samo u dve redakcije pojavljuju stranke nacionalnih manjina kod hrvatske redakcije Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) i kod mađarske redakcije Savez vojvođanskih Mađara (SVM). Iako bi javni medijski servis trebalo da izveštava i o aktivnostima manjinskih stranaka, to se vrlo retko dešavalo. Osim pomenute dve stranke, istraživanje je pokazalo da se od manjinskih stranaka SVM pojavljuje još jedino u rusinskoj redakciji na četvrtom mestu (11%). Ostalih manjinskih stranaka, ako ih i ima, to je u zanemarljivom broju, daleko ispod 5%. Treba napomenuti i da se predstavnici rumunske nacionalne zajednice ne pojavljuju u kategorji subjekat. Oni se jedino spominju u vestima koje su emitovane 30. aprila i 1. maja, u najavi emisije Kontakt gde se govori o učešću predstavnika rumunske zajednice na izborima. Međutim, njihova imena, kao ni stranačka pri-

29 padnost nisu specifikovana. Takođe je uočeno da na primer ni slovačka redakcija nijedan prilog nije posvetila koaliciji Sve zajedno u kojoj se nalazi i Slovačka stranka. Predstavnici rusinske zajednice, za javni servis Vojvodine, takođe su ostali nevidljivi. U Vojođanskom dnevniku na srpskom predstavnici manjinskih zajednica kao subjekat pojavljuju se u oko 15% priloga, što je vrlo malo. Čak i kada se pojave u dnevnicima na srpskom na Televiziji Vojvodine, stranke nacionalnih manjina na laze se, gotovo uvek, na kraju izbornog bloka. To su uglavnom vesti koje čita spiker, a neke su opremljene samo pokrivalicom. Subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta manjina pojavljuje se u jednom slučaju, gde nosilac liste Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić govori o svojoj stranci. Osta le stranke koje se spominju su koalicija Sve zajedno, Crnogorska partija, Stranka mađarskog jedinstva i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini. One su uglavnom samo spomenute, bez izjava njihovih lidera. Na osnovu ovih primera, može se konstatovati da je javni servis formalno nastojao da ispuni svoju misiju o informisanju o aktivno stima manjinskih stranaka, ali bez uloženog napora, jer je u primerima očigledno da se te stranke samo pominju, bez citiranja ili aktuelnog snimka. Na osnovu navedenog može se konstatovati da je prekršena još jedna odredba iz Opšteg obavezujućeg upustva Republičke radiodifuzne agenicije (deo II, član 3), u kome se navodi da Radiodifuzna ustanova Vojvodine Radiotelevizija Vojvodine ima posebne obaveze koje se odnose na adekvatnu zastupljenost kandidata nacionalnih manjina. U posmatranom periodu ni u jednom prilogu nisu bili predstavljeni funkcioneri, odnosno članovi nacionalnih saveta, što je vrlo dobar pristup, jer se na taj način izbegavaju stereotipi i pritisci na pripadnike nacionalnih manjina u vezi sa izborima. Objekat i stranačka pripadnost objekta Političari se u dnevnicima svih redakcija najčešće pojavljuju kao objekti. Na primer, u Vojvođanskom dnevniku u čak 90% slučajeva, dok su u TV dnevniku na rumunskom jeziku političari objekti u 36% slučajeva. Ako bismo ih posmatrali zajedno (objekti za predsedničke, republičke i pokrajinske izbore) 22, predstavnici koalicije oko Demokratske stranke pojavljuju se kao objekat u 36% slučajeva, Srpske napredne stranke u 8%, a Demokratske stranke Srbije u 5%. Predstavnici ostalih partija pominju se, ali ispod 5%. Jedino kandidat demokrata za predsednika Boris Tadić izdvaja se kao ličnost o kojoj se govori, a da je u gotovo svim ostalim slučajevima reč o političkim partijama i koalicijama uopšteno. O Tadiću su govorili njegovi stranački članovi i simpatizeri na mitinzima Demokratske stranke, a samo u jednom slučaju ga lider Nove Srbije, Velimir Ilić optužuje da je njegov kabinet osnova kriminala, komentarišući borbu protiv kriminala koju je dan pre najavio Tadić. U ulozi objekta najčešće se pojavljuju isti akteri kao i u ulozi subjekta, jer stranke uglavnom koriste prostor koji im mediji daju za samopromociju. Političari su uglavnom govorili o svom programu i u tim primerima se njihove 22 Ovi podaci odnose se za dnevnik na srpskom jeziku. 29

30 30 stranke pojavljuju kao objekti sa pozitivnom konotacijom. Ipak, predstavnici dve najveće partije Demokratske i Srpske napredne stranke vodili su negativnu kampanju jedni protiv drugih, i to na svim nivoima izbora, što je bilo očigledno u predizbornim spotovima tih stranaka. Kako je predizborna kampanja bila pri samom kraju, zanimljivo je da su političari koristili svaku priliku da govore o sebi i svojim planovima, ali ne toliko i o političkim oponentima iako je, bar prema predizbornoj antikampanji, bilo očekivano da će se reflektovati i na informativni program, to se nije desilo. Stav subjekta prema objektu S obzirom na to da objekat predstavlja kategoriju o kojoj subjekat iznosi neki stav, na osnovu nje moguće je proceniti u kojoj meri je kampanja koja se vodi bila pozitivna, odnosno usmerena na promociju sopstvenih kvaliteta, ili negativna, odnosno koliko su subjekti kritikovali svoje političke oponente vodeći antikampanju. Političari, odnosno stranke koji se nađu u ulozi objekata nemaju pravo glasa, odnosno o njima jedino govore subjekti. Političari su tokom osam dana analize informativnog programa nastojali da predstave svoju stranku na što bolji način i zbog toga u više od dve trećine priloga (67%) subjekti imaju pozitivan stav prema objektu, koji je u tom slučaju njihova stranka odnosno stranački kolega. Negativan stav se pojavljuje (20%) u slučajevima kada stranke govore o svojim političkim protivnicima, bez razlike da li su na vlasti ili u opoziciji. Na primer, negativan stav prema objektu primećen je najviše u prilozima u kojima Srpska napredna stranka i Demokratska stranka Srbije negativno govore o vladajućoj Demokratskoj stranci. Takođe su i predstavnici stranke na vlasti kritikovali opozicione stranke. Primer za to je deo intervjua iz emisije Jedan na jedan koji je emitovan i u Vojvođanskom dnevniku kada je funkcioner demokrata Bojan Pajtić kritikovao politiku koju promoviše Srpska napredna stranka. Bilo je i primera kada opozicija kritikuje opoziciju Srpska radikalna stranka je kritikovala Srpsku naprednu stranku. Neutralan odnos subjekta prema objektu (13%) primećuje se samo u onim primerima u kojima nema izjava političara (Grafikon 14). Grafikon 14: Stav subjekta prema objektu u Vojvođanskom dnevniku Rezultati istraživanja pokazali su kako su primeri pozitivnog stava subjekta prema objektu dominantni upravo iz razloga što su stranke pozitivno govorile same o sebi, odnosno na taj način žele da se u finišu predizborne kampanje što bolje predstave svojim simpatizerima i potencijalnim biračima.

31 Zloupotreba pozicije vlasti Ova kategorija posebno je zanimljiva i kao takva prvi put je uvedena u ovakvo istraživanje kako bi se videlo koliko su novinari odgovorno politički senzitivni da (ne)dozvole političarima (na vlasti) da kroz medije, a u vreme predizborne kampanje, zloupotrebljavaju svoje pojavljivanje i u ulogama državnih/pokrajinskih fukcionera čiji je cilj nekada prikrivena, a nekada i otvorena podrška svojoj stranci na izborima ili sopstvena promocija u predizbornoj kampanji, ali s pozicije funkcionera. Takvo pozicioniranje u medijima, s funkcije na vlasti, u vreme predizborne kampanje možemo posmatrati kao deo nekorektnog uticaja na potencijalne birače. Republička radiodifuzna agencija je u svom Opštem obavezujućem uput stvu radio i televizijskim stanicama emiterima u predizbornoj kampanji, pored ostalog predočila da u toku predizborne kampanje emiteri treba da... izbegavaju... oblike indire ktne političke propagande u redovnim emisijama (poglavlje I, tačka 10) 23, što se, dakle, odnosi i na TV dnevnike. Analiza je pokazala (Grafikon 15) da su urednici/novinari kao čuvari kapija uglavnom dobro obavljali posao i u najvećoj meri nisu dopuštali funkcionerima na vlasti da sa te pozicije ulaze u predizbornu kampanju, već su takve priloge svrstali u okvire predizbornog bloka. Ipak, zabeleženo je i da je svaka redakcija imala određenih propusta. 23 Kompletno upustvo dostupno na: useruploads/pdf/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno ). Najviše zloupotreba funkcije na vlasti bilo je u dnevnicima na rusinskom (58%) i na hrvatskom jeziku (20%). Daleko manje u ostalim redakcijama: na mađarskom 10%, srpskom 8%, i na slovačkom i rumunskom (po 3%). Grafikon 15: Zloupotreba funcije na vlasti u procentima. U sedam od osam primera kada je markiran propust novinara 24, odnosno kada je neki političar na vlasti zloupotrebio svoju funciju u vreme predizborne kampanje kako bi reklamirao sopstvenu stranku, u pitanju je bio potpredsednik Demoratske stanke Bojan Pajtić, a u jednom primeru predsednik iste stranke Boris Tadić. Iako se uvek pojavljivao i oslo vljavao kao predsednik Vlade Vojvodine, Pajtić je u finišu kampanje potpisivao sporazume, obećavao veću zaposlenost i otvarao fabrike, sportske hale i druge objekte. On ne samo da je prisustvao različitim otvaranjima, već je koristio priliku da podseti građane šta je urađeno za vreme njegovog mandata i samim tim se implicitno samopreporučivao i za sledeći mandat, što je primer za indirektnu političku propagandu. 24 Misli se na Vojvođanski dnevnik. 31

32 32 Drugi primer ne može se smatrati klasičnom zloupotrebom funckije, budući da Boris Tadić 29. aprila više nije bio predsednik, već samo kandidat za predsednika države. U pitanju je vest o tome da je Tadić na beogradskoj tvrđavi Kalemegdan popio kafu sa pevačem Zdravkom Čolićem. Ovakva vest nema nikakvu informativnu vrednost, te je pitanje koji je bio razlog da javni medijski servis Vojvodine ovaj susret okarkteriše kao informaciju koja je bitna auditorijumu. I u programima na manjinskim jezicima kao funkcioner koji je najčešće sa pozicije na vlasti učestvovao u predizbornoj kampanji markiran je Bojan Pajtić. Od ostalih se pominju još i neki funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara koji su u pokrajinskoj vlasti, gradonačelnik Novog Sada i republički ministar za prostorno planiranje, inače kadrovi Demokratske stranke. Postoje tri mogućnosti zbog kojih je ipak dolazilo do propuštanja zloupotrebe pozicije funkcionera na vlasti. Prva mogućnost za to je da je postojao prikriveni pritisak političara na vlasti na urednike redakcija da emituju takve priloge. Druga mogućnost je nedovoljna senzibilisanost novinara da prepozna situacije u kojima političar na vlasti učestvuje u predizbornoj kampanji, ali ne kao član svoje stranke nego kao reprezent države, odnosno pokrajine. Treća mogućnost je povezana sa drugom i u vezi je sa uputstvom Republičke radiodifuzne agencije 25 o praćenju izbora, po kome se neki 25 Dostupno na: PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno ). događaj ne smatra predizbornom kampanjom, ako poziv za izveštavanje medija stigne iz kabineta nekog državnog funkcionera. 4. Zaključne napomene Analiza predizbornih priloga u centralnim informativnim emisijama televizijskih redakcija na šest jezika Radio-televizije Vojvodije pokazala je kako je pokrajinski javni servis uložio napor da svoj auditorijum blagovremeno i kvalitetno informiše o aktivnostima stranaka u predizbornoj kampanji za opšte izbore Činjenica je da su novinari Televizije Vojvodine o predizbornoj kampanji dominantno trivijalno izveštavali kroz izjave i vesti, a da je vrlo malo bilo analitičkih žanrova i kritičkog novinarstva. Povod izveštavanja bio je najčešće aktuelni događaj ili konferencija za medije, što je i očekivano budući da je u pitanju bila predizborna kampanja. Ipak medijska inicijativa koja ni u jednoj redakciji nije prelazila 5% od ukupnog povoda za izveštavanje ide u prilog činjenici da su novinari ovu kampanju pratili tradicionalno pasivno. Nije dobro što u većini priloga u vezi sa predizbornom kampanjom novinari nisu potpisani. Samim tim auditorijum nikada ne može da bude siguran da li su prilog pripremali novinari TV Vojvodine, ili su prilozi preuzeti od drugih medija ili agencija. Vidljivost novinara i novinarki koji pripremaju priloge u značajnijoj meri doprineli bi povećanju kredibiliteta javnog servisa, budući da ima kapaciteta za tako nešto.

33 Novinari Televizije Vojvodine izveštavajući o predizbornoj kampanji akcenat su stavili na događaje iz Pokrajine, što je primer dobre prakse koju treba i dalje unapređivati. Oprema priloga takođe je na zadovoljavajućem nivou, jer najveći broj ima aktuelni video snimak u kome se akter priloga vidi i u kome govori. Političar, odnosno funkcioner koji se najčešće pominje jeste potpredsednik Demokratske stranke i premijer Vojvodine, Bojan Pajtić kome su gotovo sve redakcije posvetile najviše vremena i pažnje. Pajtić ni u jednom prilogu nije predstavljen u negativnoj konotaciji. Takođe je markiran i kao funkcioner na vlasti koji se najviše puta pojavljivao u ulozi zloupotrebe funkcije na vlasti, odnosno nastupao je kao premijer Vojvodine, a učestvovao je u predizbornoj kampanji. Istovremeno, stranka kojoj je najviše prostora ustupljeno u dnevnicima svih šest redakcije jeste Demokratska stranka. Ukratko, analiza centralinh informativnih emsija redakcija na šest jezika Televizije Vojvodine pokazala je da je pokrajinski javni medijski servis uložio vidljiv trud u način izveštavanja u vezi sa predizbornom kampanjom Međutim, podaci o stranačkim referencama mogu da budu indicija da je pokrajinski javni servis pod uticajem Demokratske stranke. Urednici i novinari Radio-televizije Vojvodine treba da odolevaju pritiscima političara i rade jedino u interesu građana i građanki Vojvodine, koji su (nominalno) i osnivači ovog medija. Literatura 1. Matić, Jovanka (2007). Monitoring radio i TV programa javnog servisa Vojvodine. Medijska sfera mediji o svakodnevici (monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija) zbornik. Novi Sad: Novosadska novinarska škola. 2: Milić, Vojin (1978). Sociološki metod. Beograd: Nolit. Miljević, Milan I. (2007). Metodologija naučnog rada skripta. Pale: Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu. 3. O Keeffe, Anne (2006). Investigating Media Discourse. New York: Routledge. 4. Pralica, Dejan (2009). Analiza medijskog diskursa informativnog programa javnog radijskog servisa Vojvodine. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. XXXIV-2. Novi Sad: Filozofski fakultet Pralica, Dejan (2010). Diskurs radija. Novi Sad: Media Art Service International. Republička radiodifuzna agencija (2012). 6. Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, republičke skupštinske i izbore za predsednika Republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. Beograd: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 33

34 18/2012. (dostupno i na: uploads/useruploads/pdf/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_ emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne. pdf (posećeno ) Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozofski fakultet. 8. Šušnjić, Đuro (1973). Kritika sociološke metode. Niš: Gradina. Talbot, Mary (2007). Media Discourse Representation and Interaction. Edinburgh: Edinburgh University Press. 9. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). Slika Kosova u dnevnim novinama u Srbiji. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Novi Sad: Filozofski fakultet XXXIII Van Dijk, Teun A. (1998). The Study of Discourse. Discourse as Structure and Process Discourse Studies: A Multidisciplinary Introduction. London: Sage Publications. Volume 1: Veljanovski, Rade (2005). Javni RTV servis u službi građana. Beograd: Clio. Zgrabljić-Rotar, Nada (2007). 12. Radio mit i informacija, dijalog i demokracija. Zagreb: Golden marketing- Tehnička knjiga.

35 Prilozi Kodeks za predizbornu kampanju (elektronski mediji) DATUM TRAJANJE PRILOGA (u sekundama) 3. ŽANR 1. vest, saopštenje (agencijska ili redakcijska) 2. izveštaj 3. izjava 4. intervju 5. reportaža 6. anketa 7. komentar 8. TV paket 9. hibridna forma 10. xxx (ako se nešto pojavi više od tri puta uvesti kao novu kategoriju) 11. nešto drugo (navesti šta) OPREMA PRILOGA samo spiker čita tekst aktuelni video/audio snimak tonski video snimak nemi ( pokrivalica ) arhivski snimak nešto drugo (u napomeni šta konkretno) 5. POVOD 5. aktuelni događaj 6. pseudo događaj (konferencija za medije) 7. medijska inicijativa (specijalna izjava, nešto što je medij sam napravio) 8. nešto drugo (navesti šta u napomenama) 6. LOKACIJA 1. Beograd 2. Novi Sad 3. druga mesta u SRB 4. druga mesta u APV 5. Kosovo 6. region (bivša YU + okolne zemlje) 7. svet 8. nešto drugo (navesti šta u napomenama) 7. AUTORSTVO 1. poznato (puno ime i prezime ili makar inicijal imena i celo prezime) 2. nepoznato (sve ostalo, npr. oba inicijala, potpisana redakcija i slično) 8. SUBJEKAT 1. državni funkcioner (predsednik, premijer, predsednik Skupštine, ministar, državni sekretar, guverner i slično, Vlada, Narodna banka...) 2. direktori javnih preduzeća 35

36 36 3. biznismeni 4. subjekti iz sveta kulture, nauke, obrazovanja 5. subjeti iz sveta sporta 6. političari, kao takvi 7. predstavnici udruženja građana, sindikata i NVO 8. građani u anketama 9. verski lideri i službenici 10. pokrajinski funkcioneri 11. lokalni funkcioneri 12. novinar, medij 13. stranac 14. Republička radiodifuzna agencija (kao takva ili neki član RRA) 15. Republička/Pokrajinska izborna komisija 16. neko drugi (navesti u napomenama ko) 9. PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (ime i prezime i funkcija) 10. OBJEKAT (pojedinac, ustanova o kojoj govori subjekat; redosled isto kao kod subjekta) 11. PERSONALIZACIJA OBJEKTA (ime i prezime i funkcija) 12. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA (predsednički izbori) 1. Zoran Stanković URS 2. Vladan Glišić, GG Dveri 3. Boris Tadić - Izbor za bolji život DS 4. Vojislav Koštunica DSS 5. Zoran Dragišić - GG Pokret radnika i seljaka 6. Jadranka Šešelj SRS 7. Muamer Zukorlić GG 8. Danica Grujičić - Socijaldemokratski savez 9. Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS 10. Čedomir Jovanović - Preokret (LDP, SPO) 11. Ištvan Pasotr - SVM 12. Tomislav Nikolić SNS 12a. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA (republički izbori Skupština RSRB) 1. Izbor za bolji život DS Boris Tadić 2. SRS Vojislav Šešelj 3. URS Mlađan Dinkić 4. Preokret (LDP-SPO,...) Čedomir Jovanović 5. Pokrenimo Srbiju (SNS-NS,...) Tomislav Nikolić 6. DSS Vojislav Koštunica 7. SPS-PUPS-JS Ivica Dačić 8. Dveri za život Srbije 9. SVM Ištvan Pastor 10. Reformistička stranka Milan Višnjić 11. SDA Sulejman Ugljanin 12. Pokret radnika i seljaka 13. Socijaldemokratski savez Nebojša Leković 14. Sve zajedno (DSHV, DZVM, Slovačka stranka) Emil Elfić 15. Koalicija Albanaca Preševske doline

37 12b. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA (pokrajinski izbori Skupština APV) 1. Izbor za bolju Vojvodinu DS Bojan Pajtić 2. LSV Nenad Čanak 3. URS Mlađan Dinkić 4. SRS Vojislav Šešelj 5. Pokrenimo Vojvodinu (SNS-NS,...) Tomislav Nikolić 6. DSS Vojislav Koštunica 7. Vojvođanski preokret (LDP-SPO...) Čedomir Jovanović 8. SPS-PUPS-JS-SDP Dušan Bajatović 9. SVM Ištvan Pastor 10. Dveri za srpsku Vojvodinu 11. Sve zajedno (DSHV, DZVM, Slovačka stranka) 12. Pokret mađarske nade Laslo Balint 13. Crnogorska partija Nenad Stevović 15. SUBJEKAT KAO FUNKCIONER NACION- ALNOG SAVETA MANJINA 1. da 2. ne 16. SUBJEKAT KAO PRIPADNIK NACION- ALNE MANJINE 1. da 2. ne 17. ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH VLASTI (kada se neki državni funkcioner u vreme predizborne kampanje nađe i u ulozi stranačkog funkcionera pa otvara neke objekte i slično) 1. da 2. ne 18. NAPOMENE 13. (13a, 13b) STRANAČKA PRIPADNOST OB- JEKTA (po modelu kao za subjekat) 14. STAV SUBJEKTA PREMA OBJEKTU 1. pozitivan 2. negativan 3. i pozitivan i negativan 4. neutralan 37

38 Koga je izabrala televizija u Srbiji 26 Dejan Pralica 81 42: 324(497.11) 2012 Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da odgovori na pitanje na koji način televizije sa nacionalnom pokrivenošću u Srbiji izveštavaju o predizbornoj kampanji Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa ovog istraživanja, pokazao je kako su novinari četiri komercijalne televizije Pink, B92, Avala i Prve srpske, kao i republičkog javnog servisa RTS o učesnicima u predizbornoj kampanji uglavnom izveštavali u dovoljnoj meri, i to kroz posebne rubrike unutar svojih centralnih informativnih emisija. Najoriginalniji pristup izveštavanju o izborima zabeležen je na Prvoj srpskoj koja je u svoju emisiju uvela redovno prikazivanje raspoloženja javnog mnjenja, po ugledu na neke komercijalne medije iz regiona. Žanrovski, među posmatranim televizijama, najviše je bilo izjava. Analiza je pokazala i da su nacionalne televizije najviše vremena ustupile izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnosti koje su se najčešće pojavljivale na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić (DS) i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas (DS). Informacije o pokrajinskim izborima u Vojvodini, čak i na RTS-u, bile su samo simbolički zastupljene. Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, televizija Zahvaljujem se studentkinjama i studentima III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su obavili kodiranje predizbornih priloga u okviru predmeta Analiza medijskog diskursa.

39 Who did the television in Serbia choose Dejan Pralica 81 42: 324(497.11) 2012 Abstract: The aim of this study was to demonstrate how televisions with national coverage in Serbia covered the 2012 election campaign. Quantitative and qualitative methods of analysis of media discourse used in this study has shown that journalists of four commercial televisions: Pink, B92, Avala and Prva srpska TV but also the Republic Public Service RTS covered activities of participants in the election campaign generally sufficiently through a special section within their central informative shows. The most original approach to reporting on the elections was shown by the Prva srpska TV who introduced presentation of results of public opinion polls in their programme, a model taken from some commercial media in the region. As for the genre, on the observed televisions, most common were statements. The analysis showed that these national televisions ceded most of the time to reporting on election activities of members of the Democratic Party. The person who appeared the most in a function of state officials in order to promote their party, according to the study, was the President of the Republic at the time, Boris Tadic (Democratic Party), and Mayor of Belgrade, Dragan Djilas (DP). Information about the provincial elections in Vojvodina, even in the RTS, were represented only symbolically. Key words: analysis of media discourse, elections, election campaigns, television. 39

40 40 1. Kontekst medija i emisija U Srbiji su za predizbornu kampanju podjednako bili zainteresovani i birači i mediji. Prema zvaničnim podacima iz izveštaja Republičke izborne komisije 27, na izbore za poslanike Narodne skupštine izašlo je oko 58% upisanih birača. Srbija je od uspostavljanja višepartijskog sistema gotovo u stalnoj izbornoj kampanji bilo da su u pitanju redovni, bilo vanredni izbori (Lutovac 2007: 7; uporediti sa Matić 2007a: ). Predizbornu kampanju u svojim informativnim emisijama redovno su pratile sve televizijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, dakle i republički javni servis i komercijalne televizije. Zbog toga nam je bilo interesantno da istražimo da li je bilo sličnosti, odnosno razlika u načinu izveštavanja, kao i da li je bilo favorizacije određenih političkih stranaka i indirektne političke propagande državnih funkcionera, van predizbornih blokova. U istraživanjima koja su, po sličnom modelu, rađena u fokusu je bilo (ne)prisustvo kandidatkinja u medijima tokom predizborne kampanje za pokrajinske i lokalne izbore (Baćanović, Pralica i dr. 2008: 24-66). Radio-televizija Srbije jeste republički javni servis koji emituje svoj program na četiri televizijska kanala (Prvi, Drugi, RTS Digital i RTS Satelit), kao i na četiri radijske mreže (Radio Beograd 1, 2, 3 i Radio Beograd 202). RTS ima i svoju internetsku stranicu ( sa brojnim multimedijalnim sadržajima, 27 Detaljnije dostupno na: (posećeno ). kao i gledanjem/slušanjem velikog broja emisija odloženo ili na zahtev. Preteča RTS-a je Radio Beograd koji je redovno počeo da emituje program 24. marta Televizija Beograd počela je eksperimentalno da emituje program 23. avgusta Radio-televizija Beograd, kao republički matični medij postojao je do Prema Zakonu o radio-televiziji iz 1991, od tri medijska centra RTVBG, RTVNS i RTVPR stvoren je jedan glomazni, centralizovan i nadasve politizovan medijski sistem, koji je režimu služio kao udarni propagandni mehanizam za ratne i ostale političke ciljeve (Veljanovski 2007: 37). Krajem RTS započinje transformaciju iz državnocentričnog medija u javni servis. U iz sastava RTS-a izlazi Radio-televizija Novi Sad, koja ponovo počinje samostlano da posluje kao javni servis Vojvodine i (formalno) Radio-televizija Priština (RTVPR), koja je faktički od povlačenja srpske vojske i administracije iz južne pokrajine promenila naziv u Radio-televizija Kosova i pod kontrolom je albanskih vlasti u Prištini. Generalni direktor RTS-a je Aleksandar Tijanić, a glavni i odgovorni urednik Nenad Lj. Stefanović. B92 je privatni, komercijalni medij koji emituje radio i televizijski program sa nacionalnom pokrivenošću. U okviru kompanije postoji i internet sajt B92 je akcionarsko društvo čiji je većinski vlasnik firma Stefanosa Papadopulosa Astonko D.O.O Beograd (sa 85% udela), kao i B92 Trast 11% (akcionar kojim upravljaju osnivači i menadžeri B92) i mali akcionari 4%. Uređivačka politika informativnog programa je pod kontrolom B92 Trasta. B92 osnovan je kao omladinska radio-stanica 1989, da bi vrlo brzo postao medij

41 koji se otvoreno svrstao u oštre kritičare režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina XX veka, zbog čega je i zabranjivan. Televizija B92 osnovana je posle petooktobarskih promena i svrgavanja dotadašnjeg režima. RTV B92 je jedan od retkih elektronskih medija u Srbiji koji se bavi analitičkim i istraživačkim novinarstvom i neguje informativni program. Predsednik Upravnog odbora, direktor i glavni i odgovorni urednik ovog komercijalog medija je Veran Matić. Pink je takođe privatna komercijalna medijska kompanija koja emituje televizijski program sa nacionalnom pokrivenošću i radio-program na području Beograda, kao i sajt zatim ima još četiri televizijska kanala sa nacionalnom pokrivenošću u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji, desetak specijalizovanih satelitskih i kablovskih programa, a poseduje filmsku i muzičku produkciju, kao i avio-kompaniju. Svi ovi segmenti predstavljaju kompaniju Pink Media Group u vlasništvu Željka Mitrovića. Muzički Radio Pink osnovan je 1993, a televizija Sve do petooktobarskih promena režima Televizija Pink emitovala je isključivo zabavni program. Tada pokreće i informativni program. Generalni direktor RTV Pinka je Svetislav Milićević, a glavni i odgovorni urednik Željko Mitrović. Prva srpska televizija jeste privatni komercijalni medij sa nacionalnom pokrivenošću, osnovana pod imenom Foks televizija Prvi vlasnici Foks televizije bili su beogradska firma Nova Broadcasting d.o.o. (51%) i kompanija Ruperta Merdoka News Corporation (49%) 28. Merdokova kompanija je prenela svoja osnivačka prava na grčku Antenna Group, koja tako postaje novi vlasnik ove medijske kuće. 29 Republička radiodifuzna agencija Televiziji Foks nakon promene vlasnika dala je dozvolu za korišćenje akronima PST (skraćenica od Prva srpska televizija) ili imena Prva TV za on i ofskrin promociju, dok je zvanično ime medijske kuće ostalo Preduzeće za proizvodnju i emitovanje TV programa Fox televizija. Nakon promene vlasnika, menja se i koncepcija ove televizije koja postaje znatno modernija, unapređuje informativni program i beleži porast gledanosti. Direktor Prve TV je Dejan Jocić, a glavni i odgovorni urednik Dragan Nenadović. Prva TV ima i svoj sajt: Televizija Avala jeste privatna komercijalna medijska kuća sa nacionalnom pokrivenošću koja je počela da radi Televizija ima četiri vlasnika: austrijsku kompaniju Greenberg Invest Gmbh (48%), Danko Đunić (46%), Željko Mitrović (5%) i Ekonomski institut Beograd (1%). 30 Televizija ima filmski, zabavni i informativni program. Zbog velikih dugovanja, plate zaposlenima kasnile su više meseci, te je krajem najveći broj radnika stupio u generalni štrajk. Vlasnici su najavili konsolidaciju poslovanja, te je štrajk delimično prekinut. 28 Zakonski nije moguće da strana kompanija bude vlasnik više od 50 % televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. 29 Detaljnije na : News+Corporation+prenosi+osniva%C4%8Dka+prava+u+Fox+televizij i.html (posećeno ). 30 Podaci o vlasništvu dostupni na: (posećeno ). 41

42 42 Jedno vreme na Televiziji Avala glavni i odgovorni urednik i direktorka bili su poznati filmski urednik i poznata novinarka Robert Nemeček i Bojana Lekić. Trenutni direktor i glavni i odgovorni urednik je Dušan Pančić. TV Avala ima i svoj sajt: Prilozi za analizu na temu predizborne kampanje posmatrani su u okvirima centralnih informativnih emisija pet pomenutih televizija sa nacionalnom pokrivenošću (uporedi sa Pralica 2009: 42-43). Na Radio-televiziji Srbije, to je Dnevnik u h na Prvom programu (traje oko 35 minuta), zatim na Televiziji B92 to je emisija Vesti u h koja traje oko 35 minuta; na Televiziji Pink Nacionalni dnevnik od h (traje oko 30 minuta); na Prvoj TV Vesti od 19 h (traju 20 minuta) i na TV Avala Vesti od 18 h (traju oko 30 minuta). Sve emisije imale su posebne delove koji su bili posvećeni predizbornoj hronici, a Prva TV svakodnevno je i predstavljala rezultate istraživanja agencije Ninamedia u rubrici Glas Srbije 2012, koja se emitovala u Vestima. 2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list Metode korištene u ovom istraživanju bile su kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa i komparativna metoda. Analiza sadržaja je kvantitativno-kvalitativna tehnika kojom se beleži učestalost i sadržaj poruka u procesu komunikacije. Pogodna je za analizu novinskih priloga. Nastala je kao rezultat praktičnih i teorijskih potreba da se o pojedinačnim oblicima društvene komunikacije dobiju objektivniji i precizniji podaci. To je istraživački metod pomoću kojeg na sistematičan, kvantitativan i objektivan način dolazimo do podataka o sadržaju poruke, pošiljaocu i primaocu poruke, kao i o efektima poruke (prema Milić 1978: 571; Šušnjić: 1973: 247). Diskurs posmаtrаm kаo veću jedinicu od rečenice (u ovom slučaju govorne poruke) kojа je ostvаrenа između sаgovornikа u nekom kontekstu (Sаvić 1993: 29-33). Predmet istraživanja komparativne metode su identičnost, sličnost i različitost iste pojave u raznim vremenima i na raznim prostorima određenim adekvatnim merilima, istovrsnih ili raznovrsnih pojava u definisanom prostoru i vremenu (Miljević 2007:189). Jedinicа аnаlize jeste informаtivni prilog unutаr emisije koji sаdrži govor voditeljа/novinаrа, odnosno tonski snimаk sа terenа ili glаs sаgovornikа i u vezi je sa predizbornom kampanjom. Tom prilikom posmatra se kompletan medijski sadržaj od jedne do druge najave prezentera-urednika (prema Matić, 2007: 21) 31. Istrаživаčki korpus predstаvljа pregledanih oko 450 minuta ( sekundi) materijala, odnosno 15 centrаlnih informаtivnih emisija tri po svakoj medijskoj kući, tri uzastopna dana: 4, 5. i 6. aprila U ukupnom korpusu 31 Detaljnije o metodologiji u tekstu Koga je izabrala vojvođanska televizija, unutar ove knjige.

43 uočeno je 115 priloga u vezi sa predizbornom kampanjom, od toga najviše je emitovano u dnevnicima RTS-a 45, zatim B92 23, Pinka 22, Avale 18 i najmanje u Vestima Prve TV sedam (Grafikon 1). Grafikon 1: Broj predizbornih priloga u informativnim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija. Svaka kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih je jedinica analizirana i klasifikovana. Kodeks je sastavljen od kategorija po sledećem redosledu: 1) datum, 2) trajanje priloga, 3) žanr, 4) oprema priloga, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta (republički parlamentarni i pokrajinski izbori), 13) stranačka pripadnost objekta (republički parlamentarni i pokrajinski izbori), 14) stav subjekta prema objektu, 15) subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta manjine, 16) subjekat kao pripadnik nacionalne manjine, 17) zloupotreba pozicije vlasti i 18) napomene Analiza i rezultati Žanr Rezultati analize predizbornih priloga na pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću pokazali su da u Srbiji dominira takozvano izjavno novinarstvo, odnosno novinarstvo bez kritičkog i analitičkog pristupa temi. Analiza je pokazala da je žanr izjava najzastupljeniji kod četiri od pet televizija i to u odnosu na ostale žanrove: na Pinku 86%, RTS-u 77%, Avali 72% i B92 35%. Žanr izjave jedino nije zapažen na Prvoj TV, gde dominira TV paket (100%). Na drugom mestu, na tri televizije, jeste žanr vesti (Avala 22%, RTS 16% i Pink 14%), a na B92 izveštaj (22%), dok je vest na trećem mestu sa 17% učešća (Grafikon 2). 32 Ovaj kodeks ne sadrži potkategoriju predsednički izbori jer su na početku monitoringa tek raspisani predsednički izbori pa se još nije znalo koje će stranke istaći kandidate. Ostale kategorije ne razlikuju se od kodeksa koji je dat u prilozima uz prikaz istraživanja Koga je izabrala vojvođanska televizija. 43

44 44 Grafikon 2: Najzastupljeniji žanrovi predizbornih priloga u dnevnicima na nacionalnim televizijama. Istraživanje je pokazalo da se od složenijih žanrovskih formi pojavljuje jedino TV paket, dok intervjua ili reportaže uopšte nema. S jedne strane delimično je opravdana predominacija trivijalnih žanrova budući da su u pitanju tematski informativni prilozi, da su bili smešteni unutar rubrike Izbori, da ih je bilo relativno mnogo, te da nisu smeli da budu duži kako bi novinari mogli da izveštavaju o što više različitih stranaka. Sa druge strane, prikazivanje kratkih izjava političara sa predizbornih skupova, konvencija ili prilikom predizbornih poseta različitim ustanovama ili domaćinstvima, nije u sebi donosilo nikakvu novost, jer su političari svakodnevno slali slične ili identične poruke, i tako iz dana u dan. Primerenije bi bilo da su mediji češće svoju publiku informisali, na primer, kroz forme izveštaja ili TV paketa, koji bi pored izjava političara imali i još neke podatke o događaju (na primer broj prisutnih građana, povod za posetu, i slično). Političari građanima od početka predizborne kampanje nisu rekli ništa novo, a žanrovi izjava sveli su se isključivo na prenošenje obećanja političkih partija, promovisanje njihovih programa i na omalovažavanje političkih protivnika. Povod izveštavanja Povod izveštavanja nije se razlikovao kod četiri od pet posmatranih televizija. Sa izuzetkom Prve TV koja je imala najviše medijskih inicijativa, kod preostale četiri podjednako je bilo zastupljeno izveštavanje sa pseudodogađaja i aktuelnih događaja, što reprezentuje slabu angažovanost novinara na samoj sadržini priloga. Novinarima većine redakcija, očigledano je bilo daleko lakše da odlaze na konferencije za medije ili prate političare u kampanji i prenose šta oni poručuju, nego da se analitički bave obećanjima koja su dominirala kod izjava aktera u kampanji. Tako je, na primer, analiza postupaka koje su neki političari činili u prošlosti i obećanja koja su već ranije davali, a nisu ispunili, u velikoj meri bila od koristi građanima Srbije da verodostojnije sagledaju političku scenu. Jedino su se novinari Prve TV opredelili da umesto klasičnih izveštaja naprave ankete, pribave mišljenja analitičara i komentatora. Tako je na primer, nakon što je aktuelni šef države Boris Tadić sebi skratio mandat, Prva TV sprovela anketu među gledaocima da li je ta odluka racionalna, kao i šta je najbolje i najgore što je uradila Vlada Srbije. Prikazali su i rezultate istraživanja o objektivnosti medija u prenošenju predizborne kampanje i

45 to iskoristili kao samopromociju, jer je istraživanje pokazalo da Prva TV od svih medija najobjektivnije prati predizbornu kampanju. Oprema priloga Istraživanje je pokazalo da su u posmatrana tri dana gotovo sve televizije svoje priloge opremile aktuelnim video i tonskim snimcima ili aktuelnim snimcima pokrivalicama, te u ovoj kategoriji nije bilo većih primedaba na angažman novinara. Najviše aktuelnih audio-video snimaka imali su RTS 80% i Avala 61%, a najmanje Pink 5%. Sa druge strane Pink je, verovatno u skladu sa svojom koncepcijom Nacionalnog dnevnika, najviše imao aktuelnih nemih snimaka pokrivalica 81%. Snimke iz arhive za svoje priloge koristili su novinari Prve TV 22% i B92 13%. Iako se arhivski snimci uglavnom koriste kada redakcije iz određenih razloga ne mogu da obezbede aktuelne snimke, u ovim primerima to nije bio slučaj, pošto su ih ove televizije koristile za složenije forme - TV pakete kako bi ilustrovale određene događaje ili ličnosti iz prošlosti. Autorstvo Potpisivanje autora na određeni prilog u emisijama zavisi od koncepta informativnog programa za koji se određena televizija opredelila, ali i od žanra priloga. Tako je, na primer, autor u 100% slučajeva poznat kod predizbornih priloga Prve TV i Avale, uglavnom poznat kod RTS-a 84%, delimično na B92, dok je na Pinku autor ostao anoniman u čak 96% priloga. Kod Prve TV, po ugledu na svetske medijske kuće, postoji pravilo da autor čak sam sebe odjavi na kraju priloga. Autor se nikada ne potpisuje kada su u pitanju kratke vesti, odnosno one informacije koje čita prezenter u studiju. Nepoznanica autorstva može da znači i da je informacija preneta od agencije ili iz nekog drugog medija, što ako se događa često, svakako nije pohvalno ni za jednu nacionalnu televiziju koja pretenduje da ima kvalitetan informativni program. Lokacija Političari i kandidati na izborima tokom celokupnog trajanja kampanje obilazili su celu zemlju i razgovarali sa građanima i u velikim gradovima i opštinama, ali i u malim sredinama. Međutim, sudeći prema izveštavanju pet televizija, Srbija je i dalje centralizovana država gde se gotovo svi događaji održavaju u Beogradu. Tako je Prva TV sve svoje priloge (100%) locirala u Beograd, Pink 82%, Avala 67%, dok nešto izbalansiraniji odnos Beograda prema drugim delovima zemlje imaju RTS, gde je glavni grad Srbije markiran kao lokacija za 49% priloga, i B92 sa 35% priloga. U skoro svim televizijama duga mesta u Srbiji su na drugom mestu po zastupljenosti, dok se Vojvodina javlja na trećem ili četvrtom mestu po zastupljenosti priloga (Grafikon 3). 45

46 46 Grafikon 3: Lokacija predizbornih priloga u informativnim emisijama televizija. U većini priloga za koje je lokacija Beograd, u pitanju su institucije sistema (Skupština, Vlada, Republička radiodifuzna agencija, Republička izborna komisija i slično). Za jedan broj priloga, na primer kod B92 (26%), nije rečeno gde su snimljeni, što ostavlja nedoumicu da li se podrazumeva da su snimljeni u Beogradu ili lokacija nije važna za samu priču. Kad političari u kampanji obilaze druga mesta to se u prilogu obično i naglasi jer je bitno za promociju stranke u određenom kraju zemlje. Subjekat i stranačka pripadnost subjekta Skraćivanje mandata predsednika Republike Borisa Tadića u određenoj meri doprinelo je da se poveća prisutnost Demokratske stranke u emisijama svih posmatranih televizija. Analiza je pokazala da u ulozi subjekta, bez izuzetka, dominiraju političari i to: na Avali 91%, na Pinku 77%, na RTS-u 76%, na Prvoj 75% i na B92 75%. Na dugom mestu po učestalosti, takođe na svim televizijama su državni funkcioneri, u čijim ulogama opet dominiraju političari Boris Tadić i Slavica Đukić Dejanović, koja je zadužena da raspiše predsedničke izbore i koja vrši dužnost predsednice Republike nakon što je Tadić podneo ostavku. Daleko ređe od političara i funkcionera mestimično se u ulozi subjekta pojavljuju na primer novinari i građani u anketama (B92), eksperti i analitičari (Prva TV, Avala, RTS). Budući da subjekti imaju mogućnost da se vide i čuju u medijima, ovu svojevrsnu moć da budu viđeni, kao što je i istraživanje pokazalo, najčešće su iskoristili stranke i političari, što je i očekivano jer su u pitanju tematski prilozi o izborima. Kako su građani ti koji svojim glasom odlučuju koje će političare poslati u vlast, a koje u opoziciju, možda je neočekivano tako malo učešće potencijalnih birača u tematskim prilozima. Kada smo posmatrali stranačku pripadnost subjekata, zabeležili smo da su članovi Demokratske stranke bili najčešći subjekti na B92 30%, Avali sa 20% i RTS-u sa 16%, dok su jednako bili zastupljeni sa članovima Srpske napredne stranke na Pinku i Prvoj TV sa po 27%, odnosno 15%. Najizbalansiraniju zastupljenost stranaka imala su Prva TV i RTS. Na Prvoj pozicije od trećeg do petog mesta sa 14% dele Demokratska stranka Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije, Liberalno demokratska partija, Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara. U Dneviku RTS-a na drugom mestu sa 12% je Socijalistička partija Srbije, a treće mesto sa

47 11% dele Ujedinjeni regioni Srbije, Srpska napredna stranka i Liberalno demokratska partija. U grafikonima 4-8 dat je prikaz najzastupljenijih stranka u emisijama za svih pet televizija. Grafikon 6: Stranačka pripadnost subjekta na Pinku. Grafikon 4: Stranačka pripadnost subjekta na RTS-u. Grafikon 7: Stranačka pripadnost subjekta na Prvoj Grafikon 5: Stranačka pripadnost subjekta na B92. 47

48 48 Grafikon 8: Stranačka pripadnost subjekta na Avali. Sa druge strane, Republička radiodifuzna agenicija (RRA) obavila je monitoring nacionalnih televizija tokom predizborne kampanje za period od 14.3 do U delu koji se odnosi na zastupljenost izbornih lista u dnevnim informativnim emisijama dobijeni su rezultati koje možemo uporediti sa našim istraživanjem. 34 Tako je u posmatranom periodu RRA zabeležila da je RTS najviše prostora ustupio Demokratskoj stranici (oko 17%), Srpskoj naprednoj stranici (15%), kao i Liberalno 33 Izveštaj o nadzoru nad radom emitera tokom predizborne kampanje za period dostupan na: useruploads/pdf/3655-struktura_predizbornog_programa_ pdf (posećeno ). 34 Zbog ograničenog prostora prikazaćemo samo prve tri izborne liste u informativnim programima pet televizija koje smo i mi analizirali: RTS, B92, Pink, Prva i Avala. demokratskoj partiji i Demokratskoj stranci Srbije (po 11%). Naše istraživnje, koje je obuhvatilo tri dana tog perioda, potvrdilo je gotovo identične rezutate sa ustupljenim prostorom za Demokratsku stranku i Liberalno demokratsku partiju. Kada je u pitanju B92, ta medijska kuća najviše pažnje posvetila je, prema monitoringu RRA, Demokratskoj stranci (23%), Srpskoj naprednoj stranci (20%) i Ujedinjenim regionima Srbije (13%), što se samo donekle poklapa sa našim istraživanjem i to kada je u pitanju primat demokrata nad ostalim strankama. Izveštaj RRA o nadzoru emitera za Pink pokazao je da je ova medijska kuća najviše izveštavala o Srpskoj naprednoj stranci (23%), zatim o Demokratskoj stranci (20%), pa Liberalno demokratskoj partiji (11%). Ovi rezultati ne poklapaju se sa našim istraživanjem ni za jednu stranku, budući da su u tri posmatrana dana demokrate i naprednjaci bili identično zastupljeni sa po 27%. Kada je u pitanju Prva TV, izveštaj RRA ukazuje da su u informativnim emisijama te medijske kuće načešće bili prikazivani kadrovi Demokratske stranke (21%), zatim Srpske napredne stranke (18%), pa Ujedinjenih regiona Srbije (13%), što se donekle poklapa sa našim istraživanjem i procentualnom zastupljenošću Ujedinjenih regiona (oko 14%). Na Avali su se u dnevnom informativnom programu, prema izveštaju RRA, najviše čuli i videli Demokratske stranka i Srpska napredna stranka (oko 17%), kao i Ujedinjeni regioni Srbije (14%), što odsupa od 2-3% u odnosu na naše

49 istraživanje za Demokratsku stranku i Ujedinjene regione Srbije. Nijedna od pet posmatranih nacionalnih televizija nije značajniji prostor (više od 5%) ustupila izveštavanju o manjinskim partijama i kandidatima. Kada su i izveštavale o nacionalnim manjinama, onda se isključivo pominjao Savez vojvođanskih Mađara, i to iz razloga što je bilo najavljeno da će se predsednik te stranke Ištvan Pastor kandidovati za predsednika države. Objekat i stranačka pripadnost objekta U najvećem broju slučajeva (oko 50%) za svih pet televizija nije bilo moguće identifikovati živi objekat, s obzirom na to da su stranke najviše pažnje posvetile promovisanju sopstvenih programa. Od ostalih kategorija u objektu, najzastupljeniji su političari i stanke koji su se međusobno optuživali ili hvalili svoje kandidate na svim nivoima izbora. I u kategoriji objekta Demokratska stranka, ili njeni kadrovi, najčešće se pojavljivala i to u proseku između 20% i 25%, na svim televizijama. Demokrate su se pominjale više od svih i zahvaljujući tome što je lider te partije i predsednik države Boris Tadić podneo ostavku i otvorio put raspisivanju vanrednih predsedničkih izbora, što su onda sve političke opcije (osim delom vladajućih partija) pominjale, odnosno kritikovale. Zloupotreba pozicije vlasti U ovom delu istraživanja želeli smo da proverimo koliko su se javni servis i nacionalne komercijalne televizije pridržavale Opšteg obavezujućeg uputstva radio i televizijskim stanicama emiterima u predizbornoj kampanji, gde je Republička radiodifuzna agencija pored ostalog predočila da u toku predizborne kampanje emiteri treba da... izbegavaju... oblike indirektne političke propagande u redovnim emisijama (poglavlje I, tačka 10) 35, što se, dakle odnosi i na TV dnevnike. Najbolji čuvari kapija bili su urednici i novinari na Prvoj i Pinku gde nije zabeležen nijedan takav primer, odnosno RTS sa 98% predizbornih priloga koji su koretno markirani kao politička promocija. Sa druge strane najviše propusta imali su novinari B92 (30%) i Avale (22%) kada je markirano da je u informativnim emisijama došlo do indirektne političke propagande državnih funkcionera i to kadrova Demokratske stranke: aktuelnog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, aktuelnog ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i samog lidera demokrata Borisa Tadića. Najinteresantnije je bilo kako je B92 propratio poslednji predsednički dan Borisa Tadića, kada je otišao u posetu Smederevu. U toku ove posete, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukuć Dejanović preuzela je vršenje dužnosti predsednika države, tako da je kraj svoje posete u Smederevu Tadić dočekao samo kao lider stranke. Svi slučajevi u kojima je bilo zloupotrebe funkcije vlasti u medijima imali su tretman informacije od značaja za javnost i van rubrike Izbori. 35 Kompletno upustvo dostupno na: useruploads/pdf/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno ). 49

50 4. Zaključne napomene Analiza izveštavanja pet televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji na temu predizborne kampanje pokazala je kako najmoćniji mediji u Srbiji neizbalansirano izveštavaju o aktivnostima političkih stranaka. Žanrovski, novinari nacionalnih televizija u najvećoj meri opredelili su se za uzimanje izjave političara, što nam može ukazati na to da u Srbiji polako počinje dominacija takozvanog izjavnog novinarstva, odnosno novinarstva bez kritičkog i analitičkog pristupa temi. Izuzetak je Prva TV koja je imala najoriginalniji pristup izborima i kompleksnije novinarske žanrove TV pakete. U povodu izveštavanja takođe se izdvaja Prva TV koja je imala najviše medijskih inicijativa, dok je kod preostale četiri televizije podjednako bilo zastupljeno izveštavanje sa pseudodogađaja i aktuelnih događaja, što reprezentuje slabu angažovanost novinara na samoj sadržini priloga. Za razliku od opreme priloga koja je bila aktulena i relevatna za sve televizijske stanice, poznatost autora priloga jedino je u potpunosti poštovana kod Prve TV i Avale, a nepoznanica autorstva nije pohvalna ni za jednu televiziju koja pretenduje da ima kvalitetan informativni program na nacionalnom nivou. Demokratska i Srpska napredna stranka (na dve televizije). Uočljivo je i značajno odustvo priloga koji bi izveštavali o aktivnostima stranaka nacionalnih manjina, te se mogao steći utisak da su nacionalne televizije procenile da je manjinama mesto na pokrajinskim i lokalnim medijima, a ne na tako zvanim velikim, što nikako ne može biti primer dobre prakse. Zloupotreba funkcije vlasti, odnosno indirektna politička propaganda bila je prisutna na tri od pet televizija, a akteri takve propagande bili su kadrovi Demokratske stanke na funkcijama predsednika države, ministra i gradonačelnika. Urednici dnevnika Prve i Pinka u svojim emisijama nisu dopustili takav vid propagande u posmatrana tri dana. Ukratko, nacionalne televizije, bile javni servis ili komercijalni emiteri, na sličan način, bez mnogo originalnosti i uloženog napora izveštavali su o predizbornoj kampanji 2012, kroz identične žanrove i dajući najviše vremena istim strankama. Izuzetak ovog puta jeste Prva TV koja je, bar prema ovoj analizi, bila najoriginalnija i koja je podjednak prostor ustupila većem broju stranaka. Prva TV svakodnevno je predstavljala rezultate istraživanja agencije Ninamedia u rubrici Glas Srbije 2012, koja se emitovala u Vestima, što ovu medijsku kuću izdvaja u odnosu na preostale četiri. 50 Analiza je pokazala da na svim televizijama u ulozi subjeka i objekta dominiraju političari, a da je od stranaka naj - zastupljenija bila Demokratska (na tri televizije), odnosno

51 Literatura: 1. Baćanović, Višnja; Pralica, Dejan i ostali (2008). Zastupljenost žena političarki u predizbornoj kampanji u maju godine u elektronskim i pisanim medijima na srpskom jeziku. Kandidatkinje : monitoring prisustva žena kandidatkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i pokrajinske izbore u 2008 zbornik radova. (Edicija Medijska sfera, br. 3). Novi Sad: Novosadska novinarska škola i Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova Lutovac, Zoran (2007). Birači i apstinenti u Srbiji zbornik radova. Beograd: Fondacija Fridrih Ebert, Fakultet političkih nauka, Institut društvenih nauka Matić, Jovanka (2007). Monitoring radio i TV programa javnog servisa Vojvodine. Medijska sfera mediji o svakodnevici (monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija) zbornik. Novi Sad: Novosadska novinarska škola. 2: Matić, Jovanka (2007a). Televizija protiv birača Televizijska kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji Beograd: IP Dobar naslov. Milić, Vojin (1978). Sociološki metod. Beograd: Nolit. Miljević, Milan I. (2007). Metodologija naučnog rada skripta. Pale: Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu. 5. Pralica, Dejan (2009). Centralna informativna emisija. Link časopis za profesionalce u medijima, br. 76. Novi Sad: Media Art Service International Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozofski fakultet. 7. Šušnjić, Đuro (1973). Kritika sociološke metode. Niš: Gradina. Veljanovski, Rade (2007). Javni RTV servis savremeni značaj i uloga, Medijska sfera Javni servis Vojvodine; monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u javni servis Vojvodine zbornik br. 1 (ur. Dubravka Valić Nedeljković), Novi Sada: Novosadska novinarska škola Internet izvori: 1. News+Corporation+prenosi+osniva%C4%8Dka+prava +u+fox+televiziji.html (posećeno ) (posećeno ) frames.htm (posećeno ). rs/uploads/useruploads/pdf/3655-struktura_predizbornog_programa_ pdf ( posećeno ). 51

52 PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno ).

53 Koga je izabrala štampa 36 u Srbiji Dejan Pralica 81 42: (497.11) :316.77(497.11) 2012 Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže na koji način dnevne novine u Srbiji izveštavaju o predizbornoj kampanji Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa u ovom istraživanju, pokazao je kako su novinari pet analiziranih listova (Politika, Dnevnik, Blic, Danas, i Kurir) o učesnicima u predizbornoj kampanji uglavnom izveštavali na objektivan način, bez senzacionalizma, uključujući i tabloidnu štampu, kod koje se mogao očekivati takav pristup temi. Stavovi novinara u vezi sa radom političara bili su zastupljeni u posebnim tekstovima u vidu komentara ili kolumni. Analiza je pokazala da su štampani mediji najviše prostora ustupili izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost koja se najčešće pojavljivala na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić. Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, dnevne novine/štampa. 36 Zahvaljujem se studentkinjama i studentima III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su obavili kodiranje predizbornih priloga u okviru predmeta Analiza medijskog diskursa. 53

54 Dejan Pralica 81 42: (497.11) :316.77(497.11) 2012 Who did the Serbian print media choose Abstract: The aim of this study was to demonstrate how daily newspapers in Serbia are covering the 2012 election campaign. Quantitative and qualitative methods of media discourse analysis used in this study showed that journalists of the five analyzed media (Politika, Dnevnik, Blic, Danas, and Kurir) covered activities of the participants in the election campaign mostly in an objective manner, without sensationalism, including the tabloid press, in which one would expect such an approach to the topic. Personal views of journalists that concern the work of politicians were represented in separate articles in the form of comments or columns. Analysis showed that the print media ceded most of space the pre-election reporting activities of members of the Democratic Party. According to this study, the person who most often misused their function of state officials, in order to promote their party was the state president at the time, Boris Tadic. Key words: analysis of media discourse, elections, election campaigns, print media. 54

55 1. Kontekst medija Uticaj štampe na formiranje javnog mnjenja jednog društva oduvek je bio velik. Delimično je oslabljen pojavom najpre radija, potom i televizije, ali nakon ekspanzije interneta i internetskih izdanja dnevnih novina, za štamu se danas nikako ne može reći da je prestala da ima uticaja na događaje u društvu i život ljudi (prema Pralica 2010: 28). Izgleda da se kroz vreme u zemlji Srbiji nije mnogo toga promenilo i da su političari pre više od stotinu godina imali manir da menjaju načela... Izveštavanje sa predizbornih skupova u ondašnjoj štampi je dosta uniformisano i prilagođeno partijskoj orijentaciji lista (Barović 2012: 30-31). Na koji način danas srpska štampa izveštava o predizbornoj kampanji istražićemo na osnovu analize tekstova u pet dnevnih novina koje smo odabrali za monitoring. Poltika je najstariji dnevni list na Balkanu koji je u Beogradu osnovao Vladislav Ribnikar. Nekoliko puta u istoriji bilo je prekinuto izlaženje ovog lista i to za vreme Drugog svetskog rata i kada su novinari i zaposleni štrajkovali zbog namere vlasti da novinsku kuću pretvori u javno preduzeće. Za vreme vladavine Slobodana Miloševića Politika je otvoreno podržavala režim, a naslovi i tekstovi bili su u funkciji propagande u periodu raspada Jugoslavije. Politika je danas list koji je 50% u vlasništvu Republike Srbije, preko preduzeća Politika AD, a 50% u vlasništvu nemačkog medijskog koncerna Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) preko austrijske firme Ost holding OMBH. 37 Politika je namenjena obrazovanijoj publici, sadrži veliki broj analitičkih tekstova iz domena politike i društva, ima bogatu kulturnu rubriku i danas važi za list od ugleda, ali sa reputacijom (tradicionalno) provladinog lista. Generalna dirketorka Politike je Mira Glišić Simić, a glavni i odgovorni urednik Dragan Bujošević. List ima internet stranicu koja je samo jednim delom besplatna. Dnevnik je najstarija novinsko-izdavačka ustanova u Vojvodini, a sam list, pod imenom Slobodna Vojvodina, osnovali su u Novom Sadu antifašisti List od menja ime u Dnevnik. Većinski vlasnik preduzeća Dnevnik Vojvodina pres danas je formalno 38 nemačka medijska kompanija Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) (55%), a manjinski Dnevnik 37 U vreme pripreme za štampu ove publikacije došlo je do promene vlasničke strukture. Kompanija East Media Group iz Moskve kupila je od WAZ-a 50% Politike za ukupno 4,7 miliona evra. Promena vlasništva u Politici registrovana je 16. jula, a vest o tome obelodanjena je 17. jula. Ova informacija izazvala je burne reakcije kako političke, tako i stručne javnosti. Dostupno na: php?yyyy=2012&mm=07&dd=18&nav_category=12&nav_id= (posećeno ). 38 Vlada Vojvodine je u jesen prihvatila ponudu WAZ-a da pokloni svoj vlasnički udeo od 55% zaposlenima u listu Dnevnik, uz nekoliko uslova, među kojima je i taj da Dnevnik Vojvodina pres (DVP) preuzme obavezu da i ubuduće Dnevnik - Holding predlaže glavnog i odgovornog urednika lista i zamenika generalnog direktora DVP-a. Novi vlasnici neće moći da prodaju svoje udele u DVP-u drugim privatnim ili fizičkim licima narednih deset godina, kako bi bili stvoreni stabilni uslovi za nesmetan rad i poslovanje tog preduzeća i onemogućene zloupotrebe. (posećeno ). 55

56 56 Holding AD (45%), odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina, koja ima 52% vlasništva akcija u Holdingu (uporedi sa Pralica 2011: 45-56). Prosečan čitalac ovih dnevnih novina je građanin Vojvodine, srednjih godina. Dnevik je posle petooktobarske promene vlasti i uređivačke politike, delimično zahvatio trend tabloidizacije, što se jasno može uočiti preko naslovne strane. Najpopularnija rubrika u listu je Novosadska hronika. Generalni direktor Dnevnika je Dušan Vlaović, a glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đivuljskij. Dnevnik ima svoju internet stranicu Blic su visokotiražne privatne dnevne novine, sa sedištem u Beogradu, osnovane Osnivač i izdavač lista je multinacionalna kompanija Ringier 39. Blic ima nacionalnu pokrivenost i izdanja za Beograd, Srbiju, Vojvodinu i Novi Sad, i Republiku Srpsku. Po sadržaju je između tabloida i ozbiljnih dnevnih novina. Kompanija Ringier Axel Springer Media AG pokrenula je u jesen prvu integrisanu redakciju u regionu. Integrisana redakcija nastala je spajanjem redakcijskih timova dnevnih novina Blic, besplatnih dnevnih novina 24 sata i internet izdanja Blic online ( i Žena online. Generalna direktorka kompanije je Jelena Drakulić Petrović, a glavni i odgovorni urednik Veselin Simonović. Dnevni list Danas osnovan je u Beogradu nakon gašenja opozicionog lista Naša borba. Pokrenuli su ga novinari koji su radili u Našoj borbi. Izdavač Danasa je Dan graf. d.o.o, u čijoj vlasničkoj strukturi učestvuju pojedinci: Radomir Ličina 16,32%, Zdravko Huber 15,73%, Dušan Mitrović 18,18%, 39 Od kompanija menja ime u Ringier Axel Springer d.o.o. Sonja Jauković 5,08%, Ludnjik Njincenty Gadomski 5,08%, Gordana Logar 4,63%, Vesna Ninković 12,38%, Grujica Spasović 13,87%, Branislav Čanak 4,63% i Rade Radovanović 4,03% 40. Čitalačku publiku čine intelektualci. Tekstovi su opširniji i analitičniji u odnosu na najveći broj dnevnih novina u Srbiji. List Danas naklonjen je građanskoj, demokratskoj opciji. Ima svoj sajt Direktor je Željko Pantić, a glavni i odgovorni urednik Zoran Panović. Dnevni list Kurir je visokotiražni tabloid koji je osnovao Radisav Rodić. Sadašnji vlasnik lista je Aleksandar Rodić, sin osnivača. Aleksandar je na čelo Kurira došao nakon hapšenja oca zbog zloupotrebe službenog položaja. Radisav Rodić je osim Kurira bio vlasnik i ugašenih listova dnevnika Glas javnosti i nedeljnika Grom, nekoliko preduzeća i kafane. 41 Kurir pretežno objavljuje senzacionalističke priče pa je često na udaru kritike državnih organa, novinarskih udruženja, ali i onih o kojima na svojim stranicama piše. Kurir ima svoj sajt Direktor Kurira je Nebojša Rosić, a glavni i odgovorni urednik Saša Milovanović. 2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list Metodi korišćeni za ovo istraživanje su kvaltatitivnokvantitativna analiza medijskog diskursa, odnosno analiza 40 Prema podacima dostupnim na sajtu Media centra: ko-su-vlasnici-stampanih-medija.6.html?eventid=57122 (posećeno ). 41 Prema podacima dostupnim na sajtu Media centra: ko-su-vlasnici-stampanih-medija.6.html?eventid=57122 (posećeno ).

57 sadržaja i komparativna analiza. Medijski diskurs jeste širok pojam koji može da se odnosi na sveukupnu stvarnost koja je predstavljena, u ovom slučaju, kroz štampane medije i sadrži dve ključne komponente - vesti ili napisan tekst i proces koji je uključen u nastajanje tekstova (O Keeffe 2006:1 Cotter 2006: ). Analiza sadržaja tekstova usredsređena je na nekoliko elemenata predstavljanja predizborne kampanje u dnevnoj štampi: strukturu sadržaja u pogledu subjekata i objekata o kojima se piše, povoda izveštavanja, vrstu žanra, utvrđivanje prisustva ili odsustva prikrivene političke kampanje, odnosno zloupotrebe funkcije na vlasti zarad promocije sopstvene stranke i tako dalje. Jedinica analize jeste samostalni odsečak - novinski tekst koji kao pretežnu temu sadrži informacije u vezi sa izborima u Srbiji, a kao formu podrazumeva zaokruženi pisani sadržaj novinarskog žanra, te obuhvata naslov, sam tekst, potpis autora, ali i dodatnu opremu, kao što su: okvir, fotografija, karikatura ili neki dodatni crtež (prema Valić Nedeljković 2008: ). Korpus predstavlja ukupno 175 novinskih tekstova čija je tematika predizborna kampanja, i to u Politici (35 tekstova), Dnevniku (36 tekstova), Blicu (35 tekstova), Danasu (53 teksta) i Kuriru (16 tekstova) praćenih uzastopno tri dana, na početku kampanje 16, 17. i 18. marta (Grafikon 1). Grafikon 1: Broj predizbornih tekstova. Ovi dnevni listovi odabrani su na osnovu višedecenijske tradicije (Politika i Dnevnik), stepena tabloidizacije (Blic i Kurir) i koncepcije intelektualnog elitizma (Danas). Poruke koje političari šalju svojim potencijalnim biračima kroz medije imaju velikog uticaja na to za koga će oni glasati. Moć takve poruke je da nam diktira za koga ćemo glasati, ali i može da nam razjasni situaciju i to nesumnjivo više kandidatu nego biraču, služeći mu poput u pravne linije, kičme odakle polaze kosti njegove kampanje (Segela 2009: 9). Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija, od kojih su neke identične sa kodeksom za elektronske medije, a neke specifične za štampu. Kodeks je sastavljen od kategorija po sledećem redosledu: 1) naziv medija, 2) dužina teksta, 3) žanr, 4) oprema teksta, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta, 13) 57

58 58 stranačka pripadnost objekta, 14) stav subjekta prema objektu, 15) stav novinara prema tekstu, 16) zloupotreba funkcije vlasti, 17) tip naslova, 18) napomene Analiza i rezultati Žanr i oprema teksta U svim posmatranim dnevnim novima kao dominantni žanr koji se javlja u tekstovima u vezi sa predizbornom kampanjom preovladavaju jednostavniji novinarski žanrovi. Najčešći žanr u Politici (63%) i Kuriru (38%) jeste vest, u Dnevniku (42%) i Danasu (33%) izveštaj, a u Blicu (46%) i opet u Kuriru (38%) izjava. Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da su, bar u prvim danima predizborne kampanje, novinari bili nešto slabije angažovani, te da su preovladavale informacije koje su preuzimane od agencija. Od zahtevnijih žanrova, na primer, intervju se javlja u svim novinama, osim kod Politike, što je pomalo neočekivano, budući da je Politika list koji tradicionalno neguje ovaj žanr. Inače u odnosu na sve posmatrane štampane medije, Politika je imala najskromniju žanrovsku razuđenost (na primer bez izjava, intervjua, anketa i slično). Komentar je, na primer, prisutan kod svih novina, osim Kurira, a najzastupljeniji je u listu Danas (23%). Ove novine inače su poznate po svojim kolumnistima, te nije iznenađujuće što neguju oblik žanra komentara. 42 Kompletan kodni list sa svim kategorijama i potkategorijama dat ja na kraju rada u Prilozima. Kada je oprema teksta u pitanju, evidentno je da više fotografija uz tekstove, pa i one najkraće (vesti i izjave) imaju Blic i Danas, spram Politike, kod koje, opet zbog velikog broja kraćih formi (vesti 63%) nema mnogo fotografija, dok su članci (20%) uglavnom propraćeni manjim fotografijama aktera događaja. Izuzetak je članak koji govori o tome šta koja stranka dobija, odnosno gubi raspisivanjem izbora, u kojem karikatura u obliku šahovske table oslikava njegovu temu. I u Blicu su članci bogatije opremljeni u odnosu na jednostavnije forme, te uz fotografije ima i antrfile, tabele i slično. U Kuriru su skoro svi predizborni tekstovi (94%) propraćeni fotografijom, koja je često velikog formata, a u prvom planu su još i eksplozivni naslovi (EU štetna; Neću s Čedom, hoću s Tomom; Ceo svet će nositi čarape iz Srbije). U listu Danas uz dve trećine tekstova (66%) nalazi se slika, a grafikoni i tabele nisu zabeleženi ni uz jedan tekst. Povod izveštavanja Povod izveštavanja razlikuje se od novina do novina, ali je za sve karakteristično da je medijska inicijativa najmanje zastupljena u odnosu na pseudo ili aktuelni događaj. Ipak, novinari Politike imali su najviše medijske inicijative (27%), a novinari Danasa (6%) najmanje. Predizborne tekstove kao aktuelne događaje najčešće su propratili novinari Danasa (85%) i Politike (70%), a najmanje Blica (34%) i Dnevnika (31%) (Grafikon 2). Praćenje aktuelnih događaja ukazuje nam na to koliko su novinari sveprisutni, ali sa druge strane i na to koliko tu sveprisutnost političari mogu da iskoriste u svojoj kampanji.

59 One stranke koje imaju više novca ili su na vlasti, češće su pristune na više aktuelnih događaja. Najčešće izveštavanje sa konferencija za novinare, kojim se odlikuje nepopularno pasivno novinarstvo zabeleženo je u Dnevniku (61%), a najmanje u Politici (3%). Vrlo retko u tekstovima se eksplicitno navodi da je u pitanju konferencija za novinare, ali se u kontekstu to može zapaziti. Novinari bez angažovanog, istraživačkog rada samo prenose informacije koje im političari plasiraju što ne može biti pohvalno ni za jednu redakciju. U Grafikonu 2 dat je prikaz povoda izveštavanja po novinama: Na osnovu ove kategorije možemo saznati, između osta log, koliko je neka zemlja centralizovana ili ne. Od posmatranih novina jedino Dnevnik ima sedište u Novom Sadu i jedino Dnevnik ne posvećuje najveću pažnju događajima iz Beograda. Za većinu tekstova u Dnevniku novinari eksplicitno ne navode lokaciju (67%), dok je jedna četvrtina predizbornih tekstova iz Novog Sada i Vojvodine. Vojvodina je markriana sa 19% tekstova u Kuriru, 14% u Blicu, a svega 9% u Politici, dok vesti iz Vojvodine u listu Danas uopšte nema. Sa druge stane predominacija tekstova u kojima je Beograd markiran kao lokacija sreće se u više od dve trećine dnevnih listova, i to u Blicu (74%), Kuriru (69%), Danasu (66%) i Politici (63%). Kada je u pitanju izveštavanje novinara iz drugih gradova Srbije, na osnovu rezultata možemo da konstatujemo da ni u jednim dnevnim novinama takve lokacije ne zauzimaju više od 14% priloga, što, kao i za lokaciju Vojvodina, nije opravdano budući da se politička kampanja svih stranaka vodila od vrata do vrata i u drugim mestima, sem Beograda (Grafikon 3): Grafikon 2: Povod izveštavanja tematskih priloga u procentima. Lokacija Grafikon 3: Lokacija tematskih priloga u procentima. 59

60 Subjekat i stranačka pripadnost subjekta S obzirom na to da su u pitanju tekstovi u vezi sa predizbornom kampanjom, nije neočekivano što su u svim novinama političari najzastupljeniji kao subjekti nekog događaja. Političari su najčešće subjekti u Dnevniku (75%), a najmanje u Politici i Danasu (po 34%). Na drugom mestu po učestalosti iza političara su, u četiri od pet novina, državni funkcioneri (oko 20% u proseku za sve novine). Izuzetak jeste list Danas gde se jedino na drugom mestu javljaju novinari (25%) kao subjekat priloga. Taj podatak ističe sklonost ovih novina ka komentarima, odnosno analizama iz ugla poznatih novinara ili eksperata za određenu oblast, što je pohvalno i originalno. Subjekat je u svim novinama najčešće kadar Demokratske stanke i to s najvećim procentom u Danasu (32%), Politici (31%), Kuriru (29%), Blicu (25%), a najmaje u Dnevniku (15%). Zanimljivo je da su novinari Dnevnika jednako prostora kao i demokratama, ustupile i Srpskoj naprednoj i Srpskoj radikalnoj stranici (po 15%). Politika je, na primer, duplo manje prostora ustupila drugoplasiranoj Liberalno demo kratskoj partiji (15%), Danas Srpskoj radikalnoj stranici (12%), Kurir Srpskoj naprednoj stranci (24%) i Blic Socijalističkoj partiji Srbije (11%). U grafikonima 4-8 može se pogledati procentualna zastupljenost stranaka (sa ostvarenih minimum 5% prostora) po dnevnim novinama: Grafikon 4: Stranačka pripadnost subjekta u Politici. Grafikon 5: Stranačka pripadnost subjekta u Dnevniku. 60

61 Grafikon 6: Stranačka pripadnost subjekta u Blicu. Grafikon 7: Stranačka pripadnost subjekta u Danasu. Grafikon 8: Stranačka pripadnost subjekta u Kuriru. Na osnovu ovih podataka, možemo konstatovati da su gotovo sve novine, sa delimičnim izuzetkom Dnevnika, u posmatrana tri dana prednost davale kandidatima Demo kratske stranke, što je često bilo i duplo više u odnosu na drugoplasirane stranke. Čini se da novinari nisu dovoljno vodili računa da na stranicma svojih listova stranke budu podjednako zastupljene, odnosno da preispitaju da li je bilo potrebno da prenose baš svaku izjavu i izveste o svakoj poseti učesnika u predizbornoj aktivnosti, ako se zna da su političari na različitim lokacijama ponavljali svoje stavove i po nekoliko puta (na primer o Kosovu, evropskim integracijama, povećanju zaposlenosti i slično). Objekat i stranačka pripadnost objekta Kako se na mestima objekta, takođe, najčešće javljaju političari i državni funkcioneri i kako su najčešće zastupljeni kadrovi Demokratske stranke, bez značajnijih procentualnih odstupanja, detaljnije se nećemo baviti ovom kategorijom. 61

62 Ovo je bio sam početak predizborne kampanje, te su stranke uglavnom predstavljale svoje političke programe i promovisale kandidate, a samo u manjoj meri kritikovale svoje političke oponente, što će se kasnije tokom kampanje promeniti. Zloupotreba pozicije vlasti Ova kategorija ukazuje nam na to koliko su novinari politički senzibilisani i profesionalno odgovorni da ne dozvole prikrivenu političku kampanju sa državne funkcije. Istraživanje je pokazalo da novinari pet dnevnika uglavnom prepoznaju takve namere političkih aktera, u ovom slučaju funkcionera koji su na vlasti (Grafikon 9): Ipak, najviše propusta, kao što se može videti iz grafikona 9, imali su novinari Kurira (25%) i Danasa (23%). U tim medijima su se, van predizbornih stranica/rubrika, našle izjave državnih funkcionera kadrova Demokratske stranke BorisaTadića (Tadić u Kragujevcu; Tadić na sastanku sa Srbima iz regiona; Tadić u ime vlasti poziva strane kompanije da i u budućnosti ulažu u Srbiju; intervju sa Draganom Šutanovcem kao ministrom odbrane, a koji napada političke oponente; najava ministra poljoprivrede Dušana Petrovića o usvajanju uredbe za subvencije poljoprivrednicima; najava premijera Mirka Cvetkovića da će predložiti ukidanje poreza na dečju opremu i tako dalje). I u Blicu (14%) i Politici (8%) kao ličnost koja sa pozicije državnog funkcionera propagira stranački program markiran je Boris Tadić, a Tadić se takođe pominje i u jednom primeru u Dnevniku (3%), gde je takođe zabeležena zloupotreba predsedničke funkcije u korist agitovanja za Demokratsku stranku. 62 Grafikon 9: Procentualni udeo zloupotrebe položaja vlasti u političkoj kampanji. 4. Zaključne napomene Analiza izveštavanja pet dnevnih novina na temu predizborne kampanje u Srbiji pokazala je da štampani mediji kao dominantni žanr koriste jednostavnije forme poput vesti i izjava. Formu komentara dominantno neguje jedino list Danas. Povod izveštavanja razlikovao se od novina do novina, ali je za sve bilo identično da je medijska inicijativa najmanje zastupljena u odnosu na pseudo ili aktuelni događaj, što znači da novinari nisu uložili veći napor da dođu do informacija, nego su, ili pratili političare po mitinzima i posetama različitim lokacijama, ili su do informacija dolazili pasivno, čekajući da im političari nešto kažu na konferencijama za medije, što nikako ne može da bude primer dobre prakse.

63 Analiza je takođe pokazala predominaciju informacija iz Beograda nad vestima iz Vojvodine i drugih gradova Srbije, što opet može da znači i to da novinari ne vode dovoljno računa o ravnomernijoj zastupljenosti i drugih mesta u novinama koje imaju sedište u Beogradu. Izuzetak za ovu kategoriju je Dnevnik, koji jedini od analizirane štampe nema sedište u glavnom gradu Srbije. Kada su u pitanju konkretni podaci o izborima, najviše prostora sve novine ustupile su izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost koja se najčešće pojavljivala na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić koji je, dok nije skratio mandat, funkciju šefa države koristio za promociju stavova stranke čiji je lider. 3. O Keeffe, Anne (2006). Investigating Media Discourse. New York: Routledge. 4. Pralica, Dejan (2010). Štampa iz regiona o multikulturalizmu. Mesto i značaj medijskih studija za međuregionalnu saradnju- zbornik radova I. Novi Sad: Filozofski fakultet Pralica, Dejan (2011). Analiza medijskog diskursa vojvođanske dnevne štampe o aktuelnim temama u zemljama regiona. Mesto i značaj medijskih studija za međuregionalnu saradnju- zbornik radova II. Novi Sad: Filozofski fakultet Segela, Žak (2009). Izborna vrtoglavica. Beograd: Clio. Literatura 1. Barović, Vladimir (2012). Predizborno izveštavanje u prošlosti stara tema, novi izazovi. Link časopis za profesionalce u medijima, god XI, br. 97. Novi Sad: Media Art Content Colleen, Cotter (2006). Discourse and Media. The Handbook of Discourse Analysis (Deborah Schiffrin,Deborah Tannen, Heidi Ehernberger Hamilton). Oxford: Blackwell Publishing. internet izvori: 1. (posećeno ) (posećeno ) php?yyyy=2012&mm=07&dd=18&nav_ category=12&nav_id= (posećeno ). 63

64 64 Prilozi Kodeks za predizbornu kampanju (štampani mediji) 1. NAZIV MEDIJA 2. DUŽINA TEKSTA (računa se površina koju zauzima ceo tekst uključujući i slike) 1.kratak (zauzima nekoliko pasusa ili rečenica samo) 2.srednji (zauzima bar četvrtinu stranice) 3. dugi (zauzima trećinu i više od trećine stranice) 3. ŽANR 1. vest, saopštenje (agencijska ili redakcijska) 2. izveštaj 3. izjava 4. intervju 5. reportaža 6. anketa 7. komentar 8. članak 9. strip 10. hibridna forma 11. nešto drugo (navesti šta) 4. OPREMA TEKSTA 1. samo tekst 2. tekst sa slikom 3. tekst sa grafikonom, tabelom 4. tekst sa «bogatijom» opremom (bar dve katego rije: npr i slika i grafikon) 5. foto vest 6. nešto drugo (u napomeni šta konkretno) 5. POVOD 1. aktuelni događaj 2. pseudo događaj (konferencija za medije) 3. medijska inicijativa (specijalna izjava, nešto što je medij sam napravio) 4. nešto drugo (navesti šta u napomenama) 6. LOKACIJA 1. Beograd 2. Novi Sad 3. druga mesta u SRB 4. druga mesta u APV 5. Kosovo 6. region (bivša YU + okolne zemlje) 7. svet 8. nešto drugo (navesti šta u napomenama) 7. AUTORSTVO 1. poznato (puno ime i prezime ili makar inicijal imena i celo prezime) 2. nepoznato (sve ostalo, npr. oba inicijala, potpisana redakcija i slično)

65 8. SUBJEKAT 1. državni funkcioner (predsednik, premijer, predsednik Skupštine, ministar, državni sekretar, guverner i slično) 2. direktori javnih preduzeća 3. biznismeni 4. subjekti iz sveta kulture, nauke, obrazovanja 5. subjeti iz sveta sporta 6. političari, kao takvi 7. predstavnici udruženja građana i NVO 8. građani u anketama 9. verski lideri i službenici 10. pokrajinski funkcioneri 11. lokalni funkcioneri 12. novinar 13. stranac 14. neko drugi (navesti u napomenama ko) 9. PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (ime i prezime i funkcija) 10. OBJEKAT (pojedinac, ustanova o kojoj govori subjekat; redosled isto kao kod subjekta) 11. PERSONALIZACIJA OBJEKTA (ime i prezime i funkcija) 12. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA 1. Demokratska stranka 2. Ujedinjeni regioni Srbije (G17 plus sa koalicionim strankama + Maja Gojković) 3. Socijalistička partija Srbije (PUPS + Jedinstvena Srbija) 4. Liberalno demokratska partija + Srpski pokret obnove 5. Srpska napredna stranka 6. Srpska radikalna stranka 7. Demokratska stranka Srbije 8. Nova Srbija 9. Liga socijaldemokrata Vojvodine 10. SDP Rasima Ljajića 11. SDA Sulejmana Ugljanina 12. Savez vojvođanskih Mađara 13. neko drugi (ko navesti u napomenama) 13. STRANAČKA PRIPADNOST OBJEKTA (po modelu kao za subjekat) 14. STAV SUBJEKTA PREMA OBJEKTU 1. pozitivan 2. negativan 3. i pozitivan i negativan 4. neutralan 15. STAV NOVINARA PREMA TEKSTU 1. pozitivan 2. negativan 3. i pozitivan i negativan 4. neutralan 65

66 16. ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH VLASTI (kada se neki državni funkcioner u vreme predizborne kampanje nađe i u ulozi stranačkog funkcionera pa otvara neke objekte i slično) 1. da 2. ne 17. TIP NASLOVA 1. informativni (npr. Demokratska stranka očekuje pobedu na izborima ) 2. metaforički (nejasan van konteksta npr. Preokret ih zaokrenuo ) 18. NAPOMENE (navesti naslov i ukratko reći o čemu se radi u tekstu) 66

67 prof. dr Dubravka Valić Nedeljković A koje su poruke političke partije slale biračima?

68 Dubravka Valić Nedeljković : (497.11) 2012 Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine? uporedna analiza TV spotova predizborne kampanje 2007/ Sažetak: Predmet analize diskursa predstavljene u ovom tekstu je predizborni TV spot. U ovom članku je teorijski definisana diskursna struktura predizbornog TV spota i analizirana su 92 različita politička TV spota u kampanji godine za sva četiri nivoa izbora uključujući samo prvi krug predsedničkih izbora. Od ukupnog broja analizirinah spotova, 91 spot je bio na srpskom jeziku i jedan na mađarskom jeziku (LDP). Rezultati su pokazali da je i ova, kao i prethodne kampanje u Srbiji na televiziji promovisana plaćenim oglašavanjem u kojem je prevladavao TV promotivni politički spot. Spotovi su promovisali samo partijske lidere i bili fokusirani na predsedničku kampanju. Poruke koje su upućivali građanima odnosile su se na rešavanje ekonomskih problema, otvaranje novih radnih mesta i ulaganja u poljoprivredu. Pitanje iz prethodne kampanje 2007/2008 Kosovo ili EU gotovo je u potpunosti izostalo. Ovo je bila naglašeno negativna kampanja. Ključne reči: predizborni televizijski spot, plaćeno partijsko oglašavanje, partijski lideri, antikamopanja 68

69 Dubravka Valić Nedeljković : (497.11) 2012 Have parties and their leaders learned anything in the past four years? comparative analysis of TV spots in election campaigns from 2007/2008 and 2012 Abstract: The subject of the discourse analysis presented in this paper is a pre-election TV spot. The paper defines a theoretical structure of the discourse of TV election spots. 92 different political TV spots were analyzed during the campaign in 2012 for all four levels of elections, including only the first round of presidential elections. From the total number of analyzed spots, 91 spots were in Serbian language and one in Hungarian (LDP). The results showed that in this campaign, just like in the previous ones in Serbia, paid advertizing on television in form of a political TV spot was the prevailing method of promotion. The videos promoted only the party leaders and focused on the presidential campaign. Messages that were addressing the citizens referred mainly to the resolution of economic problems, job creation and investments in agriculture. The key question from the previous, 2007/2008 campaign Kosovo or the EU was almost entirely absent. This was a strongly emphasized negative campaign. Key words: pre-election television spot, paid party advertisement, party leaders, anti-campaign 69

70 70 1. Uvodna razmatranja Politički TV spot Predmet analize diskursa predstavljene u ovom tekstu je predizborni TV spot. Prema Velikom rečniku stranih reči i izraza (Šipka, Klajn 2006: 1167) TV spot je kraća plaćena reklama ubačena u TV program. Predizbornim TV spotom se, na osnovu ove osnovne definicije, u kontekstu predizborne kampanje može smatrati, vid komercijalnog političkog reklamiranja čiji je cilj da najširu publiku u kratkoj kreativnoj TV formi informiše o najosnovnijim ciljevima i programu partije, odnosno kandidata. Najbolji su oni TV spotovi, smatra Zoran Slavujević (2007: 237), koji su u stanju da emotivno oboje stav partije ili kandidata o problemu na koji se odnose, o izbornom obećanju, dosadašnjim uspesima, njihovim kvalitetima i slično, i istovremeno isprovociraju izjašnjavanje publike o oponentu. TV spotovi su markirane kratke forme. To znači da su kontekstualno uslovljeni: društveno-političkim kontekstom (situacijom u zemlji, njenom pozicijom u svetu, preovlađujućom ideologijom); tipom političkog sistema; pozicijom partije/kandidata na skali odnosa levodesno (ultra levo, levo, levi centar, centar, desni centar, desno, ultra desno); tipom kampanje (liderska, partijska); izbornim ciljevima partije/kandidata (maksimalistički, umereni, minimalni, neizborni ciljevi (Slavujević 2007:18)), kao i karakteristikama biračkog tela (mlađa ili starija popu lacija; obrazovanija ili manje obrazovana; pretežno zaposleni ili veliki broj nezaposlenih i penzionera); efektom koji želi da postigne kod birača (formativni efekat izgrađivanje stava o do tada nepoznatoj pojavi, osobi i događaju, osnažujuće efekte učvršćivanje i pojačavanje već postojećih stavova, efekte promene stava potpuni preokret, (J. Klapper 1960)). TV spot u kontekstu forme čine: slogan i telo spota. U kontekstu sadržaja slogan je poruka, diktira nam za koga ćemo glasati, ona nam samo razjašnjava situaciju, i to nesumnjivo više kandidatu nego biraču, služeći mu poput upravne linije, kičme odakle polaze kosti njegove kampanje tvrdi Žak Segela (2009:9) jedan od vodećih kreatora i rukovodilaca predizbornih kampanja za veoma poznate svetske političare. Veliki rečnik stranih reči i izraza (Šipka, Klajn 2006: 1150) slogan definiše kao: 2. reč ili rečenica smišljena u propagandne svrhe; parola, deviza, geslo i navodi da je tako nazivan ratni poklič gorštaka u Škotskoj koji je izvođen u određenom ritmu.

71 Zoran Slavujević (2007: 153) ga definiše kao sintetizovane, kratke, atraktivne poruke koje plasiraju partije i kandidati da bi publici prezentovali, učinili shvatljivim i prihvatljivim svoje ključne političke sadržaje, odnosno sadržaje sa kojima nastupaju u kampanji. Slogan mora biti jednostavan i lak za pamćenje kako bi ušao u javnost čak i kao uzrečica da bi asocijativnim putem profunkcionisao u izbornom danu i motivisao birače da zaokruže određeni broj na listi. Primer: 1 Zato što živimo ovde, LSV Nenad Čanak Slogan čine tri dela: a) tekst kreiran po modelu naslova agencijske vesti 43, b) imena kandidata odnosno nosioca liste; c) broja koji na biračkom listiću ima partija/koalicija/ kandidat. Slogan najčešće čita narator na kraju spota i on je pisani tekst sa zaokruženim brojem. Primer 2: a) b) c) Za Koštunicu znaš zašto Koštunica 4 DSS 43 Agencijska vest se sastoji od sažetka/uvoda (naslov i lid), epizode, posledice reakcije, komentara (Gruhonjić 2011 : 27-28). Telo spota je mnogo kreativniji njegov deo. Prema modelu Zorana Slavujevića (1999) sačinjena je proširena kategorizacija predizbornih TV spotova u odnosu na sadržaj i kreativna rešenja (Valić Nedeljković 2008: ): 1) Lik, lider partije ili kandidat, koji govori: (a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju političku poruku; (b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su pokrivalica. 2) Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi rešenje određenih problema u društvu 3) Poznate ličnosti zagovaraju stranku 4) Dokumentarni spot 5) Produkcioni 6) Animacija Sastavni deo spota je muzika. Nekada je to samo veoma prepoznatljiva muzička fraza kao lajtmotiv (Primer 3), a nekada je reč o specijalno za spot komponovanom songu koji i muzički i tekstualno ima direktnu vezu sa partijom/ liderom/programom koji se promoviše spotom u kampanji (Primer 4). Primer: 3 Spot LSV, bez ikakvog teksta, u kojem lider stranke Nenad Čanak stoji i svira na tamburici veoma poznatu partizansku pesmu Mlada Vojvođanka

72 72 Primer: 4 URS song koji u sebi sadrži slogan partije Jaki regioni, jaka Srbija. Sa juga i sa severa/regioni Jaka Srbija/Istoka, a i zapada/regioni Jaka Srbija/Čuje se pesma naroda/jedna je Srbija. Pesma žanrovski definitivno spada u rok, mada, pošto se obraća svima, tu i tamo ima i narodnjačkih trilera. Javnost i mediji ovih dana spekulišu ko je autor pesme. Donekle je već potvrđeno da je tekstopisac Mlađan Dinkić, dok je kao kompozitor potpisan izvesni Orfej. Nagađanja trenutno idu u smeru po kom se iza ovog imena krije Željko Joksimović, ali od njega zasad nema ni potvrde ni demantija. Pesma i spot Ujedinjenih regiona neodoljivo podsećaju na jednu davnu pesmu koja je u kolektivnoj svesti neraskidivo povezana sa Miloševićevom vladavinom i režimskom propagandom iz vremena bombardovanja Malo je poznato da je Volimo te, otadžbino naša, kompozicija Radeta Radivojevića, zapravo nastala još godine i da je namenski napravljena za proslavu Dana Vojske Jugoslavije. Otpevali su je Leontina Vukomanović i Milan Šćepović Šćepa. Naručioci su hteli da to izvode operski pevači, ali ih je kompozitor ubedio da ako treba da se sluša po kasarnama i na vojnim priredbama, to mora da pevaju mladi ljudi. Tokom bombardovanja, Radiotelevizija Srbije pesmu je vrtela besomučno, do te mere da i dan-danas izaziva osećaj neposredne vazdušne opasnosti, a u međuvremenu je postala sinonim za političko-propagandnu pesmu (Gligorijević 2012). Plaćeno oglašavanje U Uputstvima za sve radio i televizijske stanice (emitere) 44 Republička radiodifuzna agencija, između ostalog, u tački 5 definiše sledeće: Emiter nije dužan da emituje predizborni plaćeni termin. U slučaju da odluči da emituje predizborni plaćeni termin, emiter je dužan da svim zainteresovanim izbornim listama, odnosno kandidatima obezbedi pod jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima emitovanje njihovog priloga u okviru predizbornog plaćenog termina. Emiter je dužan da u svojoj programskoj šemi una pred odredi termine namenjene emitovanju predizbornog plaćenog termina i ne može ih proizvoljno menjati tokom predizborne kampanje. Emiter ne može bitno menjati svoj programski koncept u nameri da obezbedi dodatno vreme za emitovanje predizbornih plaćenih termina, pri čemu naročito nije dozvoljeno emitovati predizborni plaćeni termin umesto emisije koja ima svoj ustaljeni dnevni ili nedeljni termin i po svojoj prirodi je namenjena informisanju javnosti o događajima u određenoj sferi društvenog života (npr. politika, ekonomija, obrazovanje, kultura i sl.). Predizborni plaćeni termin mora biti odvojen od ostatka programa zvukom i slikom (najavna i odjavna 44 Sl. glasnik RS, br. 18/2012

73 špica). U televizijskom programu tokom celog svog trajanja mora biti jasno označen kao predizborni plaćeni termin, dok u radijskom programu mora biti označen kao takav na svakih pet minuta svog trajanja. Predizborni plaćeni termin emituje se bez prekida i ne sme biti duži od 30 minuta, s tim što se dnevno može emitovati najviše do 90 minuta. U slučaju emitovanja predizbornih plaćenih termina emiter je dužan da pod jednakim uslovima svim izbornim listama, odnosno predsedničkim kandidatima, odnosno listama nacionalnih saveta, obezbedi prostor u trajanju do najviše pet minuta jednokratno tokom dana po izbornoj listi, odnosno predsedničkom kandidatu. Ukoliko neka izborna lista, odnosno predsednički kandidat nije zainteresovana za termin koji joj je ovim uputstvom obezbeđen pod jednakim uslovima, emiter nema pravo da isti ustupi nekoj drugoj izbornoj listi, odnosno predsedničkom kandidatu. Izuzetno, u okviru predizbornog plaćenog termina može se emitovati jedan poseban prilog u trajanju do 30 minuta (tridesetominutni prilog) posvećen jednoj izbor noj listi, odnosno kandidatu (npr. prenos ili snimak predizbornog skupa, odnosno konvencije). Određena izbor na lista, odnosno kandidat ima pravo na samo jedan tridesetominutni prilog tokom predizborne kampanje, s tim što u danu emitovanja takvog priloga nema pravo na petominutni prilog. U okviru televizijskog programa emiter u periodu od 6,00 do 9,00 časova i u periodu od 19,00 do 23,00 časa ne može emitovati predizborni plaćeni termin. U okviru radijskog programa emiter u periodu od 6,00 do 9,00 časova i u periodu 15,00 do 19,00 časova ne može emitovati predizborni plaćeni termin. Vreme trajanja sadržaja emitovanog u vidu predizbornog plaćenog termina ne uračunava se u ukupno vreme trajanja TV oglašavanja, odnosno radijskog oglašavanja. Emiter ne može učestvovati u proizvodnji sadržaja namenjenih emitovanju u vidu predizbornog plaćenog termina, izuzev ako je to učešće isključivo tehničke prirode. Problem sa plaćenim oglašavanjem je to što je ovaj vid promovisanja partijskih programa i kandidata veoma skup te tako nije podjednako dostupan svim učesnicima u izbornoj kampanji. Partije na vlasti su uvek u prilici da obezbede više sredstava. Većina postkomunističkih zemalja opredelila se da dozvoli plaćeno političko oglašavanje (zemlje bivšeg Sovjetskog saveza, Mađarska, Poljska, Češka, Hrvatska, Makedonija, Srbija; dok nije dozvoljeno u Bosni i Hercegovini). Ovo se opravdava velikim brojem stranaka u ovim zemljama, pa su neke stranke u ovom kontaktu sa biračima videle mogućnost da skrenu pažnju na sebe, kao i da birače direktno upoznaju sa svojim ponudama bez posredovanja novinara. U prilog dozvoli komercijalnog reklamiranja isticano je da mogućnost slobodnog reklamiranja neke stranke smanjuje pritisak za njeno prikriveno reklamiranje u redovnom novinarskom izveštavanju, kao i da obezbeđuje prihod inače siromašnim medijima (Lange, 2002, 27), (Matić 2007: 271). 73

74 74 U plaćenom političkom oglašavanju osnovno je pitanje na koji način stranke i kandidati dolaze do novca, odnosno da o utrošenom novcu za kampanju u utvrđenom roku moraju da obaveste javnost, što znači da stranke moraju budžet predizborne kampanje da učine javnim. Tačnije, trošenja tokom kampanje kao troškovi političkih aktivnosti u toku izborne kampanje moraju biti plaćani sa posebnih bankovnih računa i mora se voditi posebna evidencija o svim donacijama, poklonima i pruženim uslugama bez naknade, definisano je u članovima 18, 34, 24 i 27 Zakona o fi nansiranju političkih aktivnosti iz Zakon u članu 3. precizira da se Politički subjekti finansiraju iz javnih i privatnih izvora, pri čemu su nedozvoljeni izvori: strane donacije, javne ustanove, kompanije koje imaju ugovore sa vladom, sindikati, crkva, neprofitne organizacije, organizatori igara na sreću, uvoznici i izvoznici i proizvođači akciznih proizvoda, preduzeća koja nisu izmirila poreske obaveze. Fizička lica ne mogu donirati više od 20 prosečnih mesečnih zarada na godišnjem nivou za redovan rad i isto toliki iznos za izbornu kampanju. Pravna lica su ograničena na 100 prosečnih mesečnih zarada. Prosečnu mesečnu zaradu određuje Zavod za statistiku Republike Srbije, a u maju godine je iznosila 35,362 dinara (približno 358 evra). To znači da ako je približno ukupno 4,500,000 raspoloživo kroz javno finansiranje za izbornu kampanju, bilo bi potrebno oko maksimalnih 630 priloga od privatnih pojedinaca da se pokrije taj iznos, a maksimalnih 922 priloga bi bilo potrebno da se pokrije javno finansiranje koje se obezbeđuje za redovan rad u godini. Direktno javno finansiranje se vrši na mesečnom nivou kao podrška redovnom radu strankama koje imaju političke predstavnike (redovan rad se definiše novim Zakonom kao politička aktivnost političkog subjekta koja se ne odnosi na izbornu kampanju ). Ukupni obezbeđeni iznos je kao što je to odredila prethodna zakonska regulativa u iznosu od 0.15% od Vladinog budžeta, što je u godini iznosilo dodeljenih , prema podacima GREKO-a. Korišćeni kriterijum za dodelu je pomalo neuobičajen zbog toga što se prvih pet procenata osvojenih glasova množi sa kvotom od 1.5, a ostali sa kvotom 1 (prag za osvajanje poslaničkih mandata je 5% za nacionalne stranke). Politički subjekti u Srbiji koji učestvuju na izborima takođe imaju na raspolaganju javnu pomoć u političkim kampa njama. U ovim slučajevima, odvaja se 0.1% budžeta Vlade, a 20% ovih sredstava se ravnomerno dodeljuju svim subjektima koji dostave izborne liste na proporcionalnim izborima, dok se preostalih 80% raspoređuje prema osvojenim glasovima. Za većinske izbore, polovina sredstava se raspoređuje ravnomerno svim kandidatima, a preostalih 50% ide pobedničkom kandidatu (Ohman 2011 : 2-4). GREKO procenjuje da je u Srbiji političkim strankama na raspolaganju tokom jedne izborne godine oko 12 miliona evra. Stranke moraju detaljno voditi evidenciju o finansijama uključujući sve prihode i rashode, a kontrolu vrši Agencija za borbu protiv korupcije. GREKO u svom izveštaju iz daje procenu da 70-80% stranačkih finansijskih sredstava potiče iz javnih izvora. Uopšteno poimanje u Srbiji je da političke stranke dobijaju i troše mnogo više novca nego što se zaista pojavljuje na njihovim računima i knjigo-

75 vodstvenim beleženjima. Ovakva situacija dobija na velikoj važnosti tokom perioda kampanje. Naročito nakon što je GREKOovom evaluacionom timu rečeno da su se troškovi kampanje u Srbiji povećali poslednjih godina i da zvanični podaci o prihodima i rashodima koje iznose političke stranke predstavljaju u stvari samo deo stvarnih troškova (GREKO 2010:13). Nevladina organizacija Transparentnost Srbija je monitorovala plaćeni deo kampanje i pre nego što su stranke predale svoje izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije o utrošku novca (rok je istekao krajem juna 2012.) izašla je sa svojim preliminarnim ocenama. U izveštaju Transparentnost Srbija se navodi između ostalog da je najviše novca na parlamentarnim izborima za televizijsko oglašavanje potrošio URS (620 miliona dinara), zatim Koalicija Za bolji život (425 miliona dinara), Koalicija Pokrenimo Srbiju (oko 210 miliona), Preokret (196,5 miliona), Srpska radikalna stranka (53,6 miliona), Pokret radnika i seljaka (57,8 miliona) i Demokratska stranka Srbije (oko 40 miliona). Na predsedničkim izborima najviše novca za televizijsko oglašavanje, odnosno 338 miliona dinara, potrošila je lista Za bolji život čiji je kandidat Boris Tadić. Koalicija Preokret, čiji je kandidat bio Čedomir Jovanović, potrošila je oko 166 miliona dinara, koalicija oko socijalista čiji je kandidat bio Ivica Dačić potrošila je 151 milion dinara, a koalicija Pokrenimo Srbiju, čiji je kandidat Tomislav Nikolić oko 71 milion dinara ( Beta). Prema medijskim istraživanjima (Blic ) ozbiljna kampanja mora da košta oko 4 miliona evra, a osrednja od dva do tri. Od procenjene svote 80% novca troši se na političko oglašavanje pošto u proseku sekunda u udarnom terminu staje između 30 i 200 evra u zavisnosti od gledanosti, dok 40 sekundi partijskog oglašavanja u terminu pre, u okviru, ili odmah nakon večernje centralno-političke emisije, posebno na RTS, košta oko evra. Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić rekao je na konferenciji za novinare da postoji očigledan jaz između proklamovanih prihoda i rashoda, pa čak i da su stranke uspele da obezbede popust za reklamiranje na televizijama u izbornoj kampanji od 50 odsto. Postoji mogućnost da su stranke imale mnogo malih donacija, koje ne moraju da prijave, što je malo verovatno. Možda su stranke imale neka zaostala sredstva od ranije, što je još manje verovatno. Onda ostaju još samo krediti, rekao je Nenadić i dodao da tu postoje brojna pitanja na koja treba odgovoriti. Nenadić je rekao da nije svejedno kako se i pod kojim uslovima uzimaju ti krediti i kako će se vraćati, jer to ostavlja mogućnost za razne uticaje na donosioce političkih odluka ( Beta). Sve rečeno ukazuje na značaj političkog TV spota kao najraširenijeg formata komercijalnog oglašavanja u predizbornoj kampanji. 2. Metod korpus i kodni protokol Metod je kritička analiza diskursa na osnovu kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja. Jedinica analize je predizborni TV spot u celini. 75

76 76 Analizirani predizborni TV spotovi snimani su na svim komercijalnim nacionalnim televizijama, oba javna servisa, lokalnoj televiziji Panonija i kablovskoj televiziji Kopernikus. Korpus obuhvata 24 različita spota DS; 14 SNS; 12 LDP; 10 URS; 7 DSS; 7 SPS; 5 LSV; 5 SRS; 2 Pokret radnika i seljaka; 2 Dveri; 1 SVM; 1 Zajedno. Ukupan korpus iznosi 92 različita politička TV spota u kampanji za sva četiri nivoa izbora uključujući samo prvi krug predsedničkih izbora, 91 na srpskom jeziku, jedan na mađarskom jeziku (LDP). Spotovi su snimani tokom aprila i u maju do predizborne tišine, pošto je uočeno da su se tokom kampanje spotovi DS, LDP, URS, SPS, SNS menjali. Kodni protokol je sadržao 14 kategorija za kvantitativnu analizu i četiri za kvalitativnu analizu. 3. Analiza Plaćeno predizborno televizijsko reklamiranje u je sadržalo televizijske spotove koji su kao osnovnu karakteristiku imali iznošenje negativnih podataka/izjava/dokumentarnih snimaka o suparničkim učesnicima u kampanji antispot i one koji su afirmisali partiju/kandidata koji su u fokusu TV spota afi rmativni spot. Antispotovi U celom korpusu od 92 spota bilo je 11 direktnih antispotova. Još ih se nekoliko moglo smatrati delimično antispotom, ali oni nisu u ovoj analizi navedeni. Prvi emitovani su bili DS dokumentarni spotovi koji su ukazivali na kontroverzne izjave i ponašanja lidera SNS. Kao odgovor SNS je pustila (a) spot sa dokumentarnim snimkom lidera pobedničkih stranaka na izborima kako slave uz šampanjac i pozvao birače da ih ovoga puta bojkotuju; zatim (b) animirani spot sa konkretnim podacima koji svedoče o neuspehu koalicije na vlasti i na kraju (c) spot kojim se upozoravaju birači da ne glasaju za male, nekarakterne, stranke jer time glasove daju DS. Lider naprednjaka je tvrdio u medijima da njihove antispotove javni servisi nisu hteli da emituju. Antispot LSV je bio skinut sa programa jer je RRA smatrala da izaziva netrpeljivost. Nenad Čanak je u spotu tvrdio: Milošević nam je oteo Naftagas, Koštunica ga je prodao kao NIS, tražimo samo ono što je naše, vratićemo oteto. SRS je optužio SNS za izdaju i prevaru. U kampanji je bilo mnogo više antispotova sa porukama koje se mogu smatrati veoma netolerantnim diskursom u odnosu na kampanju Ono što je slično jeste da su antispotovi produkovani protiv najdirektnijeg oponenta u kampanji, DS protiv SNS i obrnuto, SRS protiv SNS.

77 U prethodnoj kampanji, 2008, SRS je emitovala spotove protiv DS. Ono što se razlikuje u ove dve kampanje je polemika putem spotova karakteristična za 2012, kao i obračun između autohtone partije SRS sa krilom koje se izdvojilo u samostalnu stranku SNS. Iako su se cepanja dešavala i unutar DS, tako otvorenih napada na izdvojeni deo nikada u predizbornoj kampanji u spotovima nije bilo. U kampanji 2008, podsetimo, najupečatljivije antispotove je imala SRS uperene protiv DS. SRS je iskoristila insert, istrgnut iz konteksta, iz govora prethodnog ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Slobodana Milosavljevića (DS), koji govori šta sve nije urađeno u toku mandata; u spotu šibicarenje takođe je navedeno šta je sve obećala DS a nije ispunila. DSS je imao nekoliko ovakvih spotova u kojima su prikazani senzacionalistički članci iz novina, kao i inserti sa događaja u kojima najčešće lider LSV Nenad Čanak i predsednik skupštine Vojvodine, iz iste partije Bojan Kostreš, veoma tolerantno govore o Kosovu, odnosno zagovaraju pomirenje sa Hrvatskom i širu autonomiju Vojvodine. Antikampanja putem antispotova se u teorijskim razmatranjima ne smatra (up. Slavujević, 1999 i 2007) dobrom praksom i ne donosi ozbiljniji učinak. Tako da se većina stranaka nije opredilila za taj tip kampanje. Samo dva najjača učesnika, oponenta, u izbornom procesu (DS i SNS) su praktikovala ovaj vid međusobnog urušavanja ugleda. Sasvim sporadično je to radila i SRS za frakciju koja se odcepila i postala SNS. Niti DS i SNS niti SRS od antikampanje nisu imali posebne koristi. Afirmatrivni spotovi 1) Lik, lider partije ili kandidat, koji govori : (a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju političku poruku; U 60,8% spotova lider se direktno obraća televizijskom biračkom auditorijumu iako je u ovom korpusu za kampanju pravih predsedničkih spotova bilo ukupno 20 (21,73%). To znači da je i za lokalne, pokrajinske i republičke parlamentarne izbore partijski lider bio dominantni akter u TV spotovima. Personalizacija politike predstavlja identifikaciju određene politike sa određenim političarem, odnosno dovođenje u neraskidivu vezu određenog političkog programa, stava ili akcije za jednu ili više sasvim konkretnih ličnosti kao njihovim nosiocem (Slavujević 2007:49). Ovo je jedan od najstarijih propagandnih modela jer se javnost fokusira na osobu kojoj pridaje značaj kako za uspehe celog društva, tako i za neuspehe. Lične osobine dominiraju u političkoj kampanji i čine partiju prepoznatljivom po konkretnoj osobi. Liderske kampanje osobito pogoduju tradicionalnim društvima (pater familijas), društvima sa izraženim podaničkim mentalitetom, autoritarnih obrazaca ponašanja, fokusiranih na nacionalnu i versku pripadnost, bez višepartijske, građanske tradicije. I u prethodnim kampanjama se pokazalo da su samo partije sa prepoznatljivim liderima imale kakvog-takvog 77

78 78 uspeha. Pri tome broj prepoznatljivih kandidatkinja ni u jednoj od upoređivanih kampanja 2007/ nije bio značajan. Kampanja ni po čemu se nije razlikovala od prethodne iz 2007, jer su sve značajnije partije odabrale kao jednu od ponuda da njihov lider direktno u kameru objasni u TV spotu misiju stranke i pozove glasače da izađu na izbore. Uobičajeno je da uz ime stranke u svim promo materijalima, pa tako i TV spotu, ravnopravno stoji i ime lidera, kao da je stranka praktično vlasništvo njenog lidera DS Boris Tadić; LDP Čedomir Jovanović; G17+ Mlađan Dinkić; DSS Vojislav Koštunica (Valić Nedeljković 2008: 156). Predsednik partije koji je personifikacija programa, sledbenika i celog članstva je u svim spotovima pomenutih kampanja vizuelno predstavljen kao državnik koji govori u prostoru bez mizanscena (nedefinisanom kulturološki, geografski i vremenski), u krupnom ili ameriken planu i kreće se ka auditorijumu izgovarajući sudbonosne reči. Primer 5: Boris Tadić Učiniću sve da tvoja budućnost bude sigurna ; Uradili smo dosta `ajde da završimo ono što smo započeli. Primer Boris Tadić Hajde da učinimo sve da našoj deci ostvarimo bolju budućnost ; Do sada smo se uvek ujedinjavali oko stvari iz prošlosti, `ajde sada da se ujedinimo oko budućnosti zato što život ne može da čeka. (b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su pokrivalica. Ovo je jedna od veoma često korišćenih strategija i u 2007/8 i u U 30 (32,6%) spotova u kojima govori lider stranke dati su i dokumentarni snicimi, ili same osobe koja govori na mitingu, ili miting u totalu sa glasom lidera u pozadini. Dokumentarne snimke rado koriste partije koje imaju tradiciju i mogu da okupe masu sledbenika. 2) Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi rešenje određenih problema u društvu Ovaj tip spota nije bio prisutan u kampanji U posmatranom korpusu bilo ih je svega 4 (4,34%), što je zanemarljivo. Stranke su se ovoga puta opredelile da potpisuju osobe koje govore o partijskom programu, kandidatu, odnosno svojim očekivanjima i potrebama koje bi želeli da im se ostvare pobedom određene stranke na izborima. U kampanji SRS je insistirala na ovoj vrsti spota. Prototipičan spot je promocija Aleksandra Vučića (SRS) za gradonačelnika Beograda i spot za gradonačelnika Novog Sada, Igora Mirovića. 3) Poznate ličnosti zagovaraju stranku Ovu vrstu spota u koristila je i za parlamentarne i za predsedničke i za pokrajinske izbore LDP (5 spotova). Ugledne ličnosti iz javnog života Srbije i posebno iz Vojvodine govorile su u prepoznatljvom prostoru (ispred Doma omladine u Beogradu i u novosadskoj Zmaj Jovinoj ulici koja

79 je centar gradskog jezgra) o lideru partije. Ovo je direktan odgovor na spinovane nepovoljne glasine koje se već duže šire o lideru LDP i urušavaju mu kredibilitet. DSS i SRS su imali takođe ovakav spot, ali strategija u njihovoj kampanji se nije oslanjala na takvu vrstu spota. Ni u kampanji iz nije bilo ovakvih spotova, samo je u prilog Stranke Socijalne pravde govorila glumica Mira Banjac. 4) Dokumentarni spot Kao što je već rečeno dokumentarne spotove su koristile stranke koje imaju bogatu partijsku tradiciju i veliki broj sledbenika. U kampanji ovu vrstu spotova koristili su DS, SPS, URS, LDP. Za razliku od kampanje ovoga puta su korišćeni dokumentarni materijali sa završnih skupova kampanje 2012, a ne iz prethodnih, kako je to bilo ranije. Tačnije u dokumentarnim spotovima nije predstavljan arhivski, već novi materijal. U tim spotovima ključni su lideri stranaka. Za kandidate sa lista, a posebno žene, gotovo da i nema mesta. Jedina žena, kandidatkinja, koja se u dokumentarnom spotu ravnopravno pojavila uz lidera je Jorgovanka Tabaković u spotu SNS. U spotu SPS uz lidera stranke na mitingu se pojavio i njegov maloletni sin. Koreografija mitinga je ista za sve stranke pa su tako i spotovi koji donose ovaj dokumentarni materijal gotovo identični. Smenjuju se total (masa) sa amerikenom u kojem dominiraju zastave, baloni, konfete da bi kulminirao sa krupnim planom lidera koji na mitingu govori egzaltiranim sledbenicima. Nije bilo čisto dokumentarnih spotova. Oni su uglavnom bili deo jedne miksovane ponude, odnosno, praktično su kratka verzija izveštaja sa skupa sa dominantnom ulogom partijskog lidera. U ovim spotovima jedino je partijski lider dobio šansu da govori, jer je i na mitingu njegov govor, iz kojeg je za spot izvađen najupečatljiviji insert, imao ulogu da uzburka mase i motiviše ih da izađu na izbore i glasaju za njega / njegovu partiju. 5) Produkcioni spot Stranke su u kampanji imale veoma raznovrsnu ponudu spotova. Kako je navedeno u Korpusu, čak 24 različita spota imao je DS; 14 spotova SNS; 12 spotova LDP; 10 URS; 7 DSS; 7 SPS i najmanje, po jedan spot, imale su manjinske stranke SVM i koalicija manjinskih partija Zajedno. U kampanji LDP je imao najviše, 14 spotova, i svi su bili modelirani tako da su razvijeni iz jednog produkcionog spota. I tada i u suštini sačinjeno je samo nekoliko produkcionih/osnovnih/temeljnih spotova i iz njih su izvlačene varijacijacije sa dodatnim elementima, koji su samo jače osvetljavali jednu od ponuda iz partijskog programa. 79

80 80 Takvim spotom je, na primer SNS, promovisala nova radna mesta, bolje uslove za građevinarstvo, zalaganje protiv partijskog zapošljavanja i tako dalje. SPS je kombinacijom animacije i lidera, koji direktno daje objašnjenje kako da se postigne željeni cilj u različitim oblastima društvenog života: razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, mali i srednji biznis itd, suštinski od jednog demo spota napravio još nekoliko po istom modelu. Ovom strategijom postižu se najmanje dva cilja: (a) spot se ponaša kao partijski lajtmotiv, prepoznatljiv već nakon prvih kadrova. Auditorijum uvek direktno asocira na tu određenu partiju jer je model upamćen. (b) Iako je model isti ovakvi spotovi unose dinamiku u plaćeno predizborno reklamiranje, koje zna da, stalnim ponavljanjem istih spotova, dovede do zasićenja auditorijum. Učinak tada izostaje. U ovom slučaju, nasuprot tome, učinak se povećava. LSV je ovakav spot iskoristila tako da je lider stranke u dva spota svirao na tamburici različite pesme (Mlada Vojvođanka bombe bacala i Salaš u malom ritu), bez ikakvog narativnog teksta. U kampanji 2007/8 ovakvi spotovi osim LDP nisu bili prisutni u meri u kojoj se beleže u kampanji ) Animacija Različiti vidovi animacije korišćeni su u mnogim spotovima, uglavnom kao deo spota, a ne spot u celini (SPS, Dveri). Neka rešenja su bila veoma kreativna (Dveri), druga su se oslanjala na citat (SPS spotovi su animirani po modelu crtanog filma Linea, vidi se ruka crtača i olovka kojom crta na beloj podlozi). Ranije su ovakve spotove koristile isključivo nove i male stranke, jer nisu imale dovoljno dokumentarnog materijala, niti u javnosti poznate lidere. U kampanjni to nije bio slučaj. Po istom modelu gotovo sve stranke su završavale svoje spotove na sledeći način: zastava koja se viori i zatim smiruje u dnu ekrana, kao animacija, a ne deo dokumentarnog snimka i cifra (redni broj stranke, odnosno kandidata na izbornom listiću) koja je zaokružena crvenom olovkom. Uz taj animirani deo spota uvek je narator izgovarao ime lidera i naziv stranke, te osnovni slogan kampanje. Animacija je u suštini samo u funkciji mizanscena za glas koji poziva na akciju glasajte za nas. 7) Spotovi kao odgovor Ovaj model je korišćen dominantnije prvi put u izbornoj kampanji i to ne samo u antispotovima, već i u promotivnim afirmativnim spotovima i to LDP i SNS. Kao što je rečeno u (3) poznate ličnosti su opovrgavale sve što se govori i piše negativno o lideru LDP već duže vreme posebno u senzacionalističkoj štampi. Na osude lidera SNS u javnosti zbog navodne izdaje SRS ova stranka je odgovorila spotom u kojem Tomislav Nikolić sedi neformalno obučen i neformalnim pokretom skida naočare dok govori setnog izraza, kao da se nekom poverava, u intimi svog doma, o tome da je stvorio pre četiri godine

81 novu stranku i kako mu je bilo teško. Zatim se nasmeši i kaže Ali to je bila prava odluka za bolju budućnost građana Srbije. Slede dokumentarni snimci susreta u Briselu sa komesarom EU za proširenje unije, koji bi trebalo da potvrde da je novostvorena partija prihvaćena u Evropi kao relevantan politički partner sa kojim se da pregovarati. Dakle nije više DS jedina stranka koja ima legitimitet evropskog partnera. Ovo je ujedno i odgovor na prethodnu kampanju u kojoj je dominirala dihotomija ili EU ili Kosovo. Građani su 2007/8 izabrali koaliciju evropskog puta. Poruka lidera SNS u ovom spotu je da se više ne postavlja pitanje na koje građani treba da odgovore sa ili-ili, već da je suština u putu za ekonomski oporavak zemlje. Ko ponudi bolja rešenja taj je pobednik. Slogani Prema sadržaju Zoran Slavujević (2007 : ) slogane klasifikuje na: a) slogan-temu koji sažeto daje suštinu partijskog programa ili zalaganja kandidata; b) imidž slogani naglašavaju opšte ili pojedinačne karakteristike partije i kandidata i c) slogani pozivi koji pozivaju na akciju. PARTIJA DS Zato što život ne može da čeka Izbor za bolji život Za sigurnu budućnost Boris Tadić predsednik Izbor za bolji Beograd Plan za bolji život Izbor za bolju Vojvodinu Bojan Pajtić - Bolje tebi i tvojoj porodici Izbor za bolji Novi Sad Bojan Pajtić SRS Da već danas bude bolje Napred Srbijo Sve za Novi Sad Vučić na tvojoj strani Verna Srbiji Jadranka Šešelj za predsednika Za interes naroda, a ne tajkuna, za časnu i snažnu Srbiju, radikalno dosledni SRS Za inters naroda, a ne tajkuna, za Vojvodinu u Srbiji, radikalno dosledni SRS 81

82 DSS Živela Srbija Podrži Srbiju Podrži Kosovo Narod najbolje zna Živela Srbija Za Srbiju znaš zašto Vojislav Koštunica Ovog proleća glasam za različak Aleksandar Popović za gradonačelnika jer nisu svi isti SPO Vredi se boriti SPS Srbijo, glavu gore! Počnimo ljubav iz početka G17 PLUS Stručnost ispred politike L D P - G S S - SDU-LSV DS-G17 P L U S -SDP- SPO-LSV LDP Od nas zavisi Za evropsku Srbiju Širi dalje Nova godina, a ne novi poraz 82 S P S - PUPS-JS Pobedi nepravdu Ustani Srbijo Jasno, čvrsto, odlučno Dačić za predsednika Da stvaramo za promene. Kad jedan radi i drugi oko njega imaju posla SPS Za razvijenu i socijalno pravednu Vojvodinu Da stvaramo za promene Socijalistička partija Srbije

83 DSS-NS Podrži Srbiju DVERI L D P - SDU-VP Vlast jednako opozicija svi su isti Ako ti smeta znaj prvi put imaš za koga za Dveri i tačka Rešenje je preokret Čedomir Jovanović Pobeda je preokret Čedomir Jovanović Rešenje je vojvođanski preokret Čedomir Jovanović, Istina POKRET RADNI- KA I SE- LJAKA Pobedićemo jer narod ne može da izgubi Pokret radnika i seljaka Dosta je bilo priče mora nešto i da niče Pokret radnika i seljaka SNS SVM URS Za bolji život biraj promene Poštena i uspešna Srbija Da moguće je Pokrenimo Srbiju SNS Radna mesta za beograđane: stručni tim za beograđane Vučić Svi želimo isto svi želimo promene poštena i uspešna Srbija - da moguće je Jedine šanse za prave promene da moguće je SNS Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji Savez vojvođanskih Mađara Predsednik svih građana profesor doktor Zoran Stanković Za jake regione za jaku Srbiju Ujedinjeni regioni Srbije Jaki regioni jaka Srbija Ujedinjeni regioni Srbije, Odmah! Iskreno za Novi Sad Maja Gojković 83

84 84 4. Zaključak Predizborna kampanja je bila veoma duga i iscrpljujuća kako za stranke i kandidate, tako i za TV auditorijum. Plaćeno političko reklamiranje je ispunilo sve termine utvrđene Uputstvima za sve radio i televizijske stanice (emitere) Republičke radiodifuzne agencije na svim televizijama tokom celog perioda. Dominantne partije su u okviru istog EPP bloka imale po nekoliko spotova. Zabeležen je izuzetno veliki broj emitovanja, kao da je orkestrirani finiš bio strategija tokom celog predizbornog perioda, a ne samo u poslednjih 10 dana kako ovaj model kampanje predviđa. Stoga se, sa razlogom može pretpostaviti da je u kampanja bila izuzetno skupa. Analizirani spotovi nisu zadovoljavali kriterijume čiste forme prema kategorizaciji Zorana Slavujevića i proširenoj varijanti D. Valić Nedeljković, već su u sebi sadržali često elemente različitih modela. Tačnije, svi su imali malo dokumentarnog, malo igranog, obavezno slogan u formi uvoda u vest, zatim muziku kao lajtmotiv zajednički svim spotovima iste stranke. U ovoj kampanji stranke su se opredelile i za prepoznatljive boje dosledno ih primenjujući u spotovima: LDP lila, SPS - crvena, DSS - svetlo plava boja različka, DS - žuto-plava, LSV - zeleno-žuto-plava, Dveri - crvena itd. Ponuda raznovrsnih spotova je bila mnogo veća nego u kampanji Iz jednog produkcionog spota su se po istom modelu razvijali drugi spotovi prilagođavani predsedničkim i izborima za gradonačelnike. Istovremeno, spotovi su bili vremenski pozicionirani u odnosu na kampanju (početak, sredina i finale kampanje; odnosno novi spot kao odgovor na antispot) i prilagođeni geografskom području (Vojvodina, Novi Sad, Srbija, Beograd). Prvi put u ovoj kampanji partije su polemisale spotovima. Tačnije negativno markiranim spotom su odgovarale na antispot koji je o njihovoj stranci/lideru kreirala suparnička stranka. Svi spotovi za predsednike su bili državnički, uglavnom pravljeni po istom modelu. Sadržali su analizu stanja u zemlji i predlog šta će uraditi kandidat da se takvo pogubno stanje prevaziđe (opozicija), odnosno da se nastavi uspešna politika iz prethodnog mandata (pozicija). Vizuelno kandidati su predstavljani po modelu portreta iz čitanke. Teme svih spotova, svih partija su iste: poljoprivreda i zapošljavanje. Glavna ciljna grupa je bio seljak. Nije bilo polarizacije na EU i Kosovo kao u kampanji iz Kosovo je bila sasvim sporedna tema, a EU je predstavljena kao završen posao. Za razliku od Vojvodina je prepoznata kao važan izdvojeni region. Spotovi velikih stranaka (DS, DSS, SNS, SRS), ali i nekih drugih koje u prošloj kampanji nisu prepoznate od vojvođanskih glasača (LDP), pravljeni su posebno za žitelje Pokrajine i to sa prepoznatljivim osobama iz Vojvodine (DS, LDP, SPS), kao promoterima vojvođanske

85 politike i napretka. Vojvodina je više viđena kao uspešna, ekonomski jaka (DS, SPS, SNS), nego kao široka autonomija sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlasti (samo LDP). Nije uočeno da je količina emitovanog komercijalnog političkog oglašavanja u značajnoj meri u direktnoj korelaciji sa izbornim rezultatima u kampanji prema podacima koje je saopštila Republička izborna komisija 45. Iako su imali značajnu plaćenu TV spot kampanju za 45 Republička izborna komisije proglasila je konačne rezultate izbora za predsednika Srbije, po kojima u drugi krug predsedničkih izbora 20. maja ulaze kandidat koalicije Izbor za bolji život - Boris Tadić i kandidat koalicije Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić. Procenat nevažećih glasčkih listića na predsedničkim izborima je 4,47 %. Za izveštaj o konačnim rezultatima predsedničkih izbora glasalo je 16 članova RIK-a, dok je protiv bilo 11 i to iz DS S, SRS, SNS, Dveri i Pokreta radnika i seljaka. Na parlamentarnim izborima lista Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić osvojila je 73 mandata, lista Izbor za bolji život - Boris Tadić 67, a treća koalicija SPS-PUPS-JS, 44 mandata. Slede lista DSS, koja je osvojila 21 mandat, lista Preokreta sa 19 osvojenih mandata, dok je URS osvojio 16 mandata. Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor osvojio je pet mandata, Stranka demokratske akcije Sandžaka - Sulejman Ugljanin dva poslanička mandata, a lista Sve zajedno i Nijedan od ponuđenih odgovora po jedan. Prema konačnim rezultatima, Koalicija Albanaca Preševske doline dobila je jedan mandat. Ispod cenzusa ostali su SRS, Dveri, Reformistička stranka - Milan Višnjić, Pokret radnika i seljaka, Socijaldemokratski savez, Crnogorska partija i Komunistička partija. Protiv izveštaja konačnih rezultata parlamentarnih izbora bilo je 12 članova RIK-a i to iz SRS, DS S, SNS, Dveri i Pokret radnika i seljaka. Za izveštaj glasalo je 20 članova RIK-a iz ostalih stranaka. Vojvodinu LDP nije prešao cenzus ni u Novom Sadu, ni u Pokrajinskoj skupštini po proporcionalnom sistemu. URS je po mnogim analitičarima dobio iznenađujuće mnogo glasova i osvojio 16 mandata u republičkom parlamentu, ali nije prešao cenzus u Beogradu, Novom Sadu niti za skupštinu Vojvodine, iako je u predizbornim spotovima ove stranke insistirano upravo na ravnomernom razvoju regiona. Istovremeno Dveri sa relativno skromnim oglasnim potencijalom (2 spota) prešli su cenzus u Novom Sadu, a za Pokrajinsku skupštinu im je nedostajalo samo nekoliko stotih delova procenta da bi zdovoljili propisanih 5 odsto (Dveri za srpsku Vojvodinu 4,565 procenata glasova) u poređenju sa na primer URSom kojem je nedostajalo mnogo više (osvojili 3,853 procena glasova), iako je imao snažniju kampanju u Vojvodini. Kada Agencija za borbu protiv korupcije izanalizira izveštaje koje su stranke podnele o realizovanom budžetu za kampanju 2012, i kada nezavisni analitičari iznesu svoje viđenje, moćiće mnogo tačnije da se proceni učinak utrošenog u odnosu na dobijene mandate, pa će se tada znati i cena svakog glasa. Za sada mediji su objavili samo osnovne podatke. Na kraju ovog teksta citiramo, kao ilustraciju, deo teksta Stranke dostavile fi nansijske izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije objavljenog u Politici na dan kada ovaj tekst ulazi u štampu. Rok za podnošenje izveštaja istekao je minulog utorka, a većina stranaka, koje su dostavile izveštaje čekala je poslednji čas da to učini. Ipak, većina parlamentarnih stranaka 85

86 86 se potrudila da izveštaji stignu u roku, a među njima su DS, SNS, SPS, PUPS, JS, SDPS, SDU, LSV, SPO, ZZŠ, ali, za sada, nema izveštaja SRS-a i LDP-a. ( ) Kompletne izveštaje podnele su skoro sve stranke iz sadašnje vlasti, osim LSV-a (nedostaje mišljenje revizora i donatori) i PUPS-a (nedostaje izveštaj o promenama na kapitalu), dok opozicioni SDU nije dostavio izveštaj ovlašćenog revizora. Prema izveštaju Demokratske stranke, fizička lica donirala su od do dinara, a najviše novca stranka je dobila od firme iz Subotice BUS Group Handling dinara, dok je beogradska firma RRC D O O donirala dva miliona dinara. Prema izveštaju Srpske napredne stranke, fizička lica donirala su od dinara do Na primer, brat zamenika predsednika SNS-a Andrej Vučić donirao je dinara. SNS je dobio od firme Lider PRO D O O iz Sremske Mitrovice. Sudeći prema onome što se može videti na sajtovima stranaka, SPS je dobio najviše donacija od firmi, pa je tako negotinski Zidar poklonio dinara, TV Most iz Novog Sada 1,2 miliona, Tehno Delta , beogradski Vočaut dva miliona, a Ve grupa 1,95 miliona dinara. Socijalisti su od 24 fizička lica dobili 6,4 miliona dinara. Prema izveštaju Jedinstvene Srbije, stranka je od 16 osoba dobila iznose u visini od pet hiljada do dinara. Zanimljivo je da je Dragan Marković Palma jedini lider stranke koji je dao prilog i to dinara. JS nema firme među donatorima. Stranka G 17 plus navela je sve donacije, a ne samo obavezne iznad dinara, pa se tako mogu naći prilozi od 500 pa do dinara. Ova stranka dobila je od beogradske firme Zero trejd d.o.o dinara, a od firme Todor DOO iz Vrnjačke Banje dinara. Demokratska stranka Srbije ima, kako je navedeno, samo fizička lica kao donatore, a to su stranački funkcioneri, a prilozi se kreću od do dinara. Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) Rasima Ljajića, sudeći prema onome što je objavila na sajtu, ima više firmi nego fizičkih lica među donatorima, a najveća donacija iznosi dinara od firme Dženeral grup multikompani iz Novog Sada, koja je, nešto kasnije, poklonila još dinara. Subotički Dra grup dao je dinara, novosadski General auto , beogradska Zekstra , beogradski Veterinarski zavod , novosadski Novitet , beogradski Sagal dinara (M. Čekerevac 1. jull 2012). Literatura 1. Čekerevac, M (1. jul 2012). Stranke dostavile finansijske izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije. Politika onlajn. Posećeno 1. jula 2012.

87 2. Gligorijević, Jovana ( ). Pesma nas je održala. Vreme br view.php?id= Pregledano Gruhonjić, Dinko (2011). Diskurs agencijskog novinarstva. Novi Sad: Odsek za medijske studije, Novinarska biblioteka knjiga Grupa država protiv korupcije (2010). Izveštaj o proceni za Republiku Srbiju, Transparentnost o fi nansiranju političkih stranaka ( Tema II). Usvojio GREKO na svojoj 48. plenarnoj sednici (u Strazburu, 27. septembra 1. oktobra 2010). 5. Kampanja partiju košta do 4 miliona evra ( ). Blic. Kampanja-partiju-kosta-do-4-miliona-evra. Pregledano Klajn, Ivan i Milan Šipka (2006). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej. 7. Klapper, J. (1960). The Effects of Mass Communication. New York: Free Press. 8. Matić, Jovanka (2007). Televizija protiv birača. Beograd: Dobar naslov. 9. Ohman, Magnus (2011). Zakon Republike Srbije iz godine o fi nansiranju političkih aktivnosti - Zakonske odredbe i preporuke za sprovođenje. Washington: IFES. 10. Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina (2012). Sl. glasnik RS, br. 18/ Segela, Žak (2009). Izborna vrtoglavica. Beograd: Clio. 12. Slavujević, Đ. Zoran (1999). Politički marketing. Beograd : Fakultet političkih nauka. Stranke potrošile više nego što su prijavile da imaju ( :10h). Beta Srbija/224153/Stranke-potrosile-vise-nego-sto-suprijavile-da-imaju 13. Slavujević, Đ. Zoran (2007). Izborne kampanje: Pohod na birače, Slučaj Srbije od do godine. Beograd : Institut društvenih nauka. 14. TANJUG (2012). Republička izborna komisije proglasila konačne rezultate izbora Valić Nedeljković, Dubravka (2008). (Ne)vidljivost žena u političkom TV spotu? Analiza di skursa političkog TV spota u predizbornoj kampanji 2008 u Srbiji. U Kandidatkinje, ur. Dubravka Valić Nedeljković. Novi Sad: Novosadska novinarska škola, Valić Nedeljković, Dubravka (2008). Analiza sadržaja političke TV reklame u predizbornoj kampanji u Srbiji U MIOKO / (UR.) Mirko Sebić. str Novi sad: FORIN. 87

88 17. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Multijezični javni servis Vojvodine izazovi i ograničenja. U Susretu kultura, Zbornik radova, knjiga 1. Novi Sad: Univerzitet u Novom sadu Filozofski fakultet str Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Strategije netolerantnog govora u medijima. Medijska kultura: međunarodni naučno-stručni časopis, br 01, Novi Sad Nikšić - Dubrovnik: Civilni forum, str , 19.Valić Nedeljković, Dubravka (2011). Rod i mediji. Uvod u rodne teorije, ur. Ivana Milojević i Slobodanka Markov. Novi Sad: Univerzitet u novom sadu, Centar za rodne studije ACIMSI I Меditera Publishing. Str

89 Dubravka Valić Nedeljković : (497.11) 2012 Internetska kampanja 2012: šta su partije poručivale korisnicima sajber prostorvremena? Sažetak: U ovom članku se predstavljaju rezultati analize sajtova 11 uticajnih političkih stranaka u Srbiji u vreme predizborne kampanje (april-maj 2012). Istraživanje se temelji na teorijskim postavkama prema kojima je Internet kompjuterski posredovana javna sfera, dakle sajber prostorvreme u kojem se formira javno mnjenje, što je za učesnike u predizbornoj kampanji od suštinskog značaja. Cilj ovog istraživanja je bio da se analizom sajtova stranaka, koje su se u ovom izbornom ciklusu nadmetale za glasove birača, utvrdi koliko informacije, ali i uređenje stranačkog veba, zadovoljava komunikativne potrebe internetskih korisnika u vreme predizborne kampanje. Rezultati su pokazali da se ova predizborna kampanja nije vodila na Internetu, ali da jeste, za razliku od prethodnih kampanja, u ovoj Internet aktivno korišćen. Ključne reči: Internet, predizborna kampanja, sajtovi političkih stranaka 89

90 Dubravka Valić Nedeljković : (497.11) 2012 Internet campaign 2012: what messages did the parties send to users of cyber space-time? Abstract: In this paper we present the results of the analysis of 11 influential political parties web-sites during the election campaign (April-May 2012) in Serbia. The study is based on theoretical principles, due to which, the Internet is a computer-mediated public sphere, i.e. a cyber space-time in which public opinion is formed, which is essential for the participants in the election campaign. The aim of this study was to analyze the sites of parties, which were competing for the votes of citizens in this election cycle, and based on this analysis, to determine how much the placed information and the way of editing of the party web-site, meets the communication needs of Internet users during the election campaign. The results showed that this campaign was not run on the Internet, but in this one, unlike previous campaigns, the Internet was actively and widely used. Keywords: Internet, campaign, political party web-sites 90

91 1. Uvodna razmatranja Kontekst medija: Internet Internet je prema Robu Shieldsu (2001 : 23, 26) kompjuterski posredovana javna sfera ( ) opšteprihvaćeno mesto za probno objavljivanje članaka, iznošenje stajališta i testiranje ideja, tako da bi se na Internetu formirana zajednica prelivala i širila i van Interneta u društvo neposrednog korisnika (Shields 2001 : 33), dakle u lokalnu zajednicu interpersonalne interakcije. Što podrazumeva da polemika pokrenuta na Internetu živi još određeno vreme i kroz interpersonalnu/grupnu privatnu komunikaciju. Na to i računaju političke partije postavljajući sadržaje na svojim veb stranicama koji će na neposredan (direktni korisnici sadržaja na Internetu) i posredan način (indirektni korisnici, oni van Interneta, iz društva neposrednog korisnika) dospeti do mnogo većeg broja osoba nego sadržaji distribuirani štampom, odnosno elektronskim medijima. Razvoj informciono-komunikacionih tehnologija mogao bi lako da doprinese razvoju (elektronske) demokratije (Vesnić Alujević 2011: 85). Ova demokratija podrazumeva uključivanje internetskih korisnika u javni dijalog sa donosiocima javnih politika i/ili predstvnicima centara političke moći, a ne samo informisanje o njihovom javnom delovanju, što je bio osnovni zadatak klasičnih medija. Nove digitalne tehnologije ne samo što su dovele do društvenih promena, već su te promene definisane novim pojmovima poput na primer izborno veb mnjenje. Ono se definiše i proučava kroz analizu odnosa između korisnika i stvaraoca veb sadržaja i samog sadržaja. Fut daje sledeću definiciju: veb mnjenje je skup dinamički definisanih digitalnih resursa koji obuhvata mnogobrojne vebsajtove, uzete kao relevantne ili vezane za centralnu temu ili predmet (Vesnić Alujević 2011: 87). Pri tome valja imati na umu da je sajber prostorvreme, za razliku od prostora ili vremena u klasičnim medijima, infinitno i nestabilno. To praktično znači da su sadržaji na Internetu podložni neprestanim promenama i prostorno i vremenski i sadržajno. Jednom objavljeni sadržaji u klasičnim medijima su nepromenljivi kako prostorno (santimeri teksta u štampi), tako i vremenski (sekunde objavljenog materijala u elektronskim medijima). Drugi važni pojmovi koje donose novi mediji su interakcija i participacija. Karpentije (Carpentijer 2007) ističe da je participatorni proces vezan za balansirane odnose moći i zajedničko donošenje odluka. Ova odlika internetskog komuniciranja partija sa potencijalnim biračima dovela bi do participativne demokratije u punom smislu te reči, ali samo ukoliko bi se stranke na vebu otvorile za potpunu interakciju sa korisnicima. U tom slučaju političke elite bi donekle izgubile u svojoj društvenoj nadmoći, ali bi istovremeno i dobile jer bi stvaranjem onlajn konsenzusa o pitanjima od javnog interesa, koja su kontroverzna, na primer testirale svoja stanovišta, pa bi tako mogle i da ih delimično koriguju/modeliraju pre debate u skupštini ili u klasičnim medijima. Aktivni građani bi tako kroz onlajn interakciju imali mogućnost delimične ili potpune participacije u kreiranju javnih politika, a stranke i njihovi lideri uporište za svoje odluke u već kreiranom mnjenju kroz internetsku interakciju. 91

92 92 Stepen angažovanja građanina na Internetu poznaje različite nivoe u participiranju, od najneobaveznije posete sajtu neke partije (partije revnosno beleže takav tip interesa ), preko mogućnosti za korišćene linka ka partijskom Fejsbuk profilu (DS u Srbiji na svom sajtu pruža takvu opciju) i definisanja prijatelja, odnosno narednog nivoa lajkovanja, pa do postavljanja tekstualnih ili ikoničkih komentara (smajlovi i slično), čemu stranke u Srbiji nerado otvaraju svoje vebove. Najvažnije funkcije veba su: informisanje, uključivanje, interaktivnost, mobilizacija (Vesnić Alujević 2011: 89) pri čemu bi za političke stranke najvažnije trebalo da budu interaktivnost i mobilizacija (reprezentacija, pripadanje i akcija). U stvari najčešće stranke u Srbiji baštine informativnu funkciju pružajući korisnicama svoju verziju partijski iniciranih pseudo događaja posebno kreiranih u vreme predizborne kampanje. Ukupni broj internet korisnika u Srbiji je bio dakle gotovo 60%, stanovništva je onlajn. Ovakvim potencijalnim auditorijumom se pojedinačno ni jedan medij ne može nadati. Iako predstavljaju virtuelnu zajdnicu, internet korisnici se ipak grupišu u virtuelne zajednice koje okupljaju pripadnike različitih uzrasta, etničke, verske i druge pripadnosti, 46 Podatak se množe naći na konacna-analiza-internet-marketing-u-srbiji-i-hrvatskoj pregledano preferencijala, obrazovanja, ukusa, ideoloških pogleda, informativnih i kulturnih, odnosno komunikativnih potreba. Ali ono što se danas već smatra najosnovnijom podelom jeste da li pripadaju internet urođenicima ili internet pridošlicama (Prenski 2005). Onim prvima je svojstvena upotreba Interneta u najrazličitije svrhe. Ta generacija rođena uz računar sasvim udobno sve komunikativne potrebe zadovoljava u sajber prostorvremenu. Ovim drugima, koji su Internet savladavali u hodu, sajber prostorvreme je samo jedna od dnevnih ponuda u zadovoljavanju komunikativnih potreba. Partijski sajtovi računaju na obe korisničke grupe. Kontekst formata: partijski sajt Upućeni korisnici sajtova najpre obrate pažnju na internet adresu. Prema Tapavički Duronjić (2008:99) najkredibilnijima se smatraju oni koji imaju oznaku.edu jer pripadaju akademskim i uopšte obrazovnim institucijama čije informacije su lako proverljive i smatraju se službenim. Sve što se tiče obrazovanja i inače ima predznak odgovornosti. Proverljive, ozbiljne i odgovorne su i informacije na sajtovima sa oznakom.gov jer pripadaju vladinim institucijama. Oznaku.org nose organizacije civilnog društva. Ugled organizacije garant je kredibilitetu informacija postavljenih na ovim sajtovima. Veb strane sa oznakom.com pripadaju komercijalnim firmama. Istinitost informacija direktno zavisi od ugleda firme, korporacije, konzorcijuma čiji je sajt. Najnepouzdanije su informacije sa sajtova čija je oznaka.net jer informacije može da postavi bilo ko i vlasnik odnosno administrator sajta nije obavezan da dokazuje istinitost, pouzdanost i tačnost pruženih informacija.

93 Kako proceniti kredibilnost sajta i oceniti njegov autoritet pitanje je koje postavlja svaki korisnik Interneta. Istovremeno autori i administratori kreirjući sajt teže da unapred odgovore na to pitanje budućih korisnika kako bi poseta sajta bila što veća, jer to i jeste cilj svakog ko postavlja informacije u sajber prostorvremenu. Najednostavnije je potražiti odgovor na 5 novinarskih pitanja u proceni sajta: ko ga je postavio; kada je poslednji put ažuriran; šta sve obuhvata; kako i gde pronaći na sajtu podatke koji se traže? University of Wisconsin - Eau Clare je sačinio uputstva za ocenu valjanosti podataka na sajtovima 47. Osnovni zahtev za dobro uređen sajt jeste njegova dobra preglednost, lako manipulisanje i pretraživanje, brzina učitavanja, jasni izvori informacija, bez puno banera i neupotrebljivih linkova, reklamnih poruka, animiranih gifova, fleševa i drugih pokretnih i zahtevnih elementa koji ometaju rad korisnika. Važna je i koloristika sajta, ne više od tri boje, osnovna bela podloga koja ne zamara čitaoca. Naravno postoji još niz dizajnerskih pravila i zahteva koji karakterišu dobar sajt. Ono što se očekuje od sajtova namenjenih komunikaciji sa korisnicima, a tome teže sve stranke, je interaktivnost, o čemu je već detaljnije diskutovano u ovom radu. Tačnije mogućnost ostavljanja komentara, postavljanja pitanja i dobijanja, u pristojnom vremenu, i odgovora na njih bez obaveze da se ostave lični podaci U ovu analizu uključeni su sajtovi 11 političkih partija koje su učestvovale na izborima u Srbiji i jedan politički portal sa juga Srbije: BDSS, DS, DSS, LDP, LSV, SDAS, SDPS, SNS, SPS, SVM, URS i portal presheva.com. Odabrani su sajtovi stranaka koje su bile veoma aktivne u predizbornoj kampanji i pokazale se učinkovitima i u ranijim izbornim ciklusima. Sajtovi i portal praćeni su od aprila do 6. maja da bi se uočile promene nastale u različitim periodima predizborne kampanje. Za praćenje sajtova je urađen poseban kodni protokol koji je sadržao dve osnovne kategodije: vizuelni sadržaj sajta (osam potkategorija sa varijablama) i tekstualni sadržaj sajta (osam potkategorija sa varijablama). Kontekst istraživačke teme: predizborna kampanja Izbore na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou raspisala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović 13. marta 2012, a za predsednika države 4. aprila. Kampanja je bila duga i scrpljujuća, trajala je do predizborne ćutnje 4. maja. Izborni dan bio je 6. maj Rezultati izbora 2012: Predsednik republike je Tomislav Nikolić (SNS). U republičkom parlamentu 250 mesta je raspoređeno na sledeći način: Pokrenimo Srbiju (SNS) 73, Izbor za bolji život (koalicija oko DS) 68, SPS-PUPS-JS 45, DSS 20, Preokret (LDP, SPO i Bogata Srbija), URS 16, SVM 93

94 94 5, NOPO 1, Svi zajedno 1 i SDA 1. Pokrajinsku skupštinu čine 120 poslanika: DS 59, SNS 22, SPS-PUS-JS- SDPS 12, LSV 10, SVM 7, SRS 5, DSS 4, LDP Cilj istraživanja Cilj ovog istraživanja je bio da se analizom sajtova stranaka koje su se u ovom izbornom ciklusu nadmetale za glasove birača utvrdi koliko informacije, ali i uređenje stranačkog veba, zadovoljava komunikativne potrebe internetskih korisnika Korpus i metod istraživanja Korpus: tokom aprila i do samog dana izbora (6. maja) ciklično su praćeni sajtovi 11 relevantnih stranaka u Srbiji org.rs/, čije kandidatske liste je potvrdila Republička izborna komisija te se tako mogu smatrati učesnicima u izbornom ciklusu na sva tri nivoa Sedam od 11 stranaka, čiji su sajtovi praćeni, imale su i 48 Istraživanje rađeno i u okviru interdisciplinarnog projekta Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene finansiranog od strane Ministarstva za obrazovanje i nauku. Zahvaljujem se spoljnim saradnicima Agneš Asodi Čurčić, Marini Grnja, Jeleni Jovović i Tijani Femić koje su pomogle u kodiranju materijala i svojim kreativnim sugestijama pomogle da ovaj tekst dobije svoj finalni oblik. svoje kandidate na predsedničkim izborima (SNS, DS, URS, SVM, DSS, SPS, LDP). Osnovna metoda je bila kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja. Za analizu je definisan poseban kodni protokol koji za osnovu ima kodne protokole za elektronske i štampane medije date u prilogu tekstova poglavlja Koga su mediji izabrali, s tim što je za kodiranje sajtova u kodnom protokolu jasno izdvojen vizuelni sadržaj sajta (pet kategorija) i tekstualni sadržaj sajta (10 kategorija od kojih je u ovom radu predstavljeno pet). Za prezentaciju i diskusiju podataka korišćena je komparativna metoda. 4. Rezultati Imenovanje sajta Kako je već u uvodnom delu napomenuto, oznaku.org nose organizacije civilnog društva. Kako su partije do novog zakona o neprofitnom sektoru spadale pod NGO nije neobično što je deo partijskih sajtova sa tom oznakom (DS, SVM, SŠS, SDP Srbije). Ostale imaju nakon skraćenice imena još samo oznaku države rs. Odabirajući ovu mogućnost partije su poslale korisnicima implicitnu poruku da je reč o subjektima političke prakse koji se bave kreiranjima javnih politika i da im je cilj vršenje vlasti, odnosno participiranje u vlasti, što sigurno nije misija udruženja građana.

95 Vizuelni sadržaj sajta Sajtovi stranaka su uglavnom zadovoljili vizuelne standarde. Najviše pažnje posvećuju fotoalbumima. Istraživanja su pokazala da korisnici najčešće upravo pregledaju fotoalbum, pa tek onda ostale sadržaje na sajtovima. Stoga se na stranačkim sajtovima odabir fotografija može tumačiti kao implicitna poruka korisnicima. Na fotografijama je najčešće predsednik stranke (Bošnjačka demokratska stranka, DSS, DS, SNS, Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića). Ovu strategiju koriste one partije koje imaju prepoznatljive predsednike/lidere, to jest one koje poistovećuju partiju sa liderom lidera sa partijom. Zatim, stranke na svojim sajtovima objavljuju i fotografije kao ilustracije događaja o kojem se informiše Internetska javnost (Stranka demokratske akcije Sandžaka, SNS). Na ovaj način implicitno se ukazuje da je stranka prisutna u svakodnevnom životu zajednice. U ovome je posebno ažuran bio URS koji je redovno objavljivao fotografije sa svih predizbornih skupova. Sajt je obnavljan fotografijama na svaka dva-tri sata tokom kampanje. Fotoalbum se i na sajtovima drugih stranaka veoma često obnavlja (SVM, DS, URS) što ukazuje na to da stranka želi svog lidera i najaktivnije članove da načini vidljivim i prepoznatljivim u zajednici. Tome u prilog govori i činjenica da na sajtovima nekih stranaka preovlađuju fotografije velikog formata i visoke rezolucije (LDP, DS) kako bi se i medijima omogućilo da ih koriste. Sajt SNS se izdvaja po tome što se na naslovnoj strani sa leve margine na plavoj pozadini nalazi fotografija Tomislava Nikolića, cela figura u pokretu, a sa desne, po istom mo delu, Aleksandra Vučića. Između dva lidera je na beloj podlozi crnim slovima ispisan tekst i postavljeni ostali multimedijalni sadržaj sajta. Dakle vizuelno, dve dominantne ličnosti, dva lidera ove stranke, objedinjuju sve stranačke aktivnosti i nameću se kao kreatori ciljeva, misije, aktivnosti i svega što jeste SNS. Ova stranka je jedina u Srbiji koja ima dve ličnosti ravnopravne po snazi, koje vode stranku i fotografije na sajtu na to jasno ukazuju. Neke stranke imaju moderniji pristup pa su sajtovi multimedijalni što znači da partije ili proizvode videoklipove i sta vljaju ih na sajt (DS, URS i SVM/ video klipovi sa Jutjuba nalze se na naslovnoj stranici sajta; DSS, Sandžačka demokratska stranka), ili postave link na Jutjub na kojem se video sadržaj nalazi (SVM, LSV). Sajt DS se izdvaja od drugih i po novini na odeljku multimedija. To je mogućnost direktnog prenosa. DS je uživo emitovao konferencije stranke preko svog sajta. Ova opcija je pokrenuta prvi put početkom 2012, pre predizborne kampanje, kada je prenošen deo jedne od sednica glavnog odbora stranke. Time DS pokazuje da je moderna stranka koja mlađu generaciju targetira savremenim pristupima prezentacije delatnosti partije. Ova stranka ima i ikonice za Fliker i za RSS fid koja se koristi za Gugl rider. DS na svom sajtu 95

96 96 jedina primenjuje standarde W3 Konzorcijuma (W3C) koje se odnose na pristupčnost svih sadržaja za osobe sa invaliditetom. Na sajtu URS su kontinuirano objavljivani video klipovi sa snimcima sa promotivnih predizbornih skupova, kao i intervju sa stranačkim kandidatom za predsednika Srbije. Boje na partijskim sajtovima prate boje stranke. Sajt DS je žuto-belo-plavo-ciklama, DSS plava (boja različka) i bela, SDA Sandžak oker žuto, bela i zelena (iako su slova logo stranke zelena, plava i oker); LSV dominira bela što doprinosi čitljivosti sajta uz primese boja stranke plave, žute i zelene; SVM bela i zelena; LDP belo, lila, crveno; SPS dominantno crvena i bela; URS svetlo (golubije) plava i bela i SNS u bojama srpske trobojke (crveno, belo, plavo). Dominiraju dve boje: bela (podsećamo da ona suštinski i nije boja jer u sebi sadrži ceo spektar), što jeste najčitljivije za onlajn prezentacije sadržaja i plava u različitim nijansama. Dakle, hladne boje (plava i zelena) su dominantne na srpskoj političkoj sceni. Tople (crvena, žuta) su retke, uz napomenu da nismo uvrstili srpku trobojku, koja sadrži i crvenu boju, kao boju sajta. Logo, zastava i slična obeležja su najčešće deo sajta. Tako je na sajtu BDSS postavljen logo stranke, a drugih stranačkih i državnih obeležja nema; SNS ima logo stranke, SPS takođe, ali za razliku od pomenutih DSS na sajtu drži državni grb i zastavu što na implicitnom nivou korisnicima šalje poruku da je reč o državotvornoj stranci. Neke stranke imaju slična obležja kao geografska područja što može uneti zabunu kod korisnika, ili poistovećenje regiona i partije, kao kod LSV-a čija je zastava slična vojvođanskoj zastavi, zbog izraženo autonomaškog programa te stranke. Interaktivnost je najvažnija prednost Internetske predizborne promocije u odnosu na promociju u klasičnim medijima. Ni jedan od praćenih i analiziranih sajtova nije omogućio korisnicima/potencijalnim biračima potpunu, svakodnevnu, personalizovanu (čet sa liderom ili kandidatima, postavljanje pitanja lideru/kandidatima i ažurirano odgovaranje na njih) interaktivnost. Izuzetak je SNS čiji sajt je u aprilu redizajniran i omogućeno je korisnicima da Tomislavu Nikoliću, predsedničkom kandidatu i Aleksandru Vučiću, viđenom za gradonačelnika Beograda korisnici mogu da postavljaju pitanja. Podsetimo da je SNS imao sve elemente dobro vođene kampanje, njihovi TV spotovi su takođe insistirali na dijalogu kandidata sa pretpostavljenim biračem (na primer u jednom od spotova Tomislav Nikolić sedi na sofi i u direktnom govoru se vrlo intimizirajuće obraća zamišljenom biraču, up. analizu tv spotova). Interaktivnost na sajtovima praćenih političkih stranaka je ili (a) posredna, upućivanje na društvene mreže Fejsbuk i Tviter (DS, LDP, SPS, SVM, LSV), odnosno Jutjub (SPS, SVM, LSV) ili (b) postoji (LDP, SNS) u određenom, kontrolisanom obimu, zatim (c) postoji ali nije aktivna (Bošnjačka demokratska stranka Sandžalka), ili (d) uopšte ne postoji (Sajt demokratske stranke Sandžaka). Povezivanje, upućivanje (linkovanje) ukazuje sa kim je stranka bliska, ko su prijatelji stranke, koji su sajtovi re-

97 levantni za tu partiju. Neke, kao Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka, uopšte nemaju linkove pema drugim sajtovima. Drugi imaju prema srodnim strankama, ličnostima, organizacijama i tome slično, kao na primer DSS, čiji je sajt linkovan na sajtove Единаја Русија (Rusija), SDS (Srpska demokratska stranka Republika Srpska), Fond Slobodan Jovanović, Ekonomski savet DSS-a, Gradski odbor Beograd DSS-a, Omladina DSS-a, Gradski odbor Novi Sad DSS-a, iz čega se vidi se da se stranka linkuje uglavnom sa sopstvenim ograncima, odnosno da je zatvorena u samu sebe. Sajt Socijaldemokratske partije Srbije ima linkove koji vode ka internet stanici predizborne koalicije Izbor za bolji život ( ). Osim ovog, na sajtu postoje i linkovi prema: PES-u (Party of European Socialists), Vladi Srbije, Skupštini Srbije, Socijalističkoj internacionali i Ujedinjenim nacijama i ličnom sajtu Rasima Ljajića. Takođe postoje i linkovi prema Fejsbuk i Tviter stranici stranke kao i prema Jutjub kanalu stranke (i poseban segment Video gde se nalaze linkovi prema video materijalima postavljenim na Jutjubu). Mnoge stranke imaju direktan link samo prema društvenim mrežama. Tekstualni sadržaj sajta Jezik/jezici i pismo/pisma sajta su elementi koji daju važnu informaciju o temeljnom opredeljenju stranke. Pre svega o tome koliko je zatvorena u svoje geografsko područje, naciju i veru, zatim sa kim želi da sarađuje i na koga da se oslanja u ostvarivanju svojih programskih ciljeva, kao i da li je i koliko okrenuta velikim silama i nacijama. Najčešća ponuda je srpski jezik, ćirilično i latinično pismo (LSV); ili srpski jezik i samo latinično pismo (LDP, URS) koje na implicitnom nivou ukazuje na globalističko opredeljenje stranke. Zatim DSS kao jedna nacionalno orijentisana stranka, potpuno predvidljivo, ima sajt dominantno na ćirilici, ali postoji i mogućnost čitanja sadržaja i na latinici. Nasuprot tome neke stranke su odlučile da se internacionalizuju uključivši i jedan od svetskih jezika kao ponuđeni jezik sajta. Tako je DS (sajt je inače na ćirilici, sa mogućom opcijom latinice) uključio mogućnost čitanja sadržaja na engleskom, a SPS je dostupan na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, na ćirilici i latinici. Ruski jezik je veoma važna informacija jer se zna da je ova stranka u tradicionalnom prijateljstvu sa Rusijom, i da značajni članovi stranke žive u toj zemlji. No kako bi pokazala da je moderna stranka okrenuta evropskim integracijama, na kojima gradi svoj novi imidž od kada je postala koalicioni partner u vladi DS, sajt je dostupan i na engleskom. Stranke nacionalnih zajednica sadržaje na svojim sajtovima objavljuju na maternjem jeziku i pismu i većinskom jeziku, ali uglavnom latiničnom pismu (npr. SVM). Na sajtu Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka svi tekstovi su pisani latinicom, ijekavicom. Reč je o partiji koja je izrazito okrenuta Bosni i Hercegovini. Podsetimo na primer na reakciju lidera ove stvarnke u januaru kada je u saopštenju za javnost osudio obeležavanje dvadesetogodišnjice po njegovim rečima takozvane Republike Srpske. 97

98 98 Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka oštro protestvuje zbog prisustva cjelokupnog državnog i crkvenog vrha Republike Srbije u Banjaluci i veličanja jednog paradržavnog entiteta, tzv. republike srpske, nastale na politici etničkog čišćenja, najstrašnijih ratnih zločina i zločina genocida nad bošnjačkim narodom u Republici Bosni i Hercegovini od strane srpske vojske komandovane i naoružavane iz Beograda. Sa tog dijela Bosne protjerano je ili pobijeno cjelokupno bošnjačko stanovništvo, a njihova imovina uništena ili opljačkana i na najvarvarskiji način su uništeni svi objekti bošnjačkog kulturnog-historijskog i urbanog nasljeđa, koji je taj narod stvarao stoljećima 49. Autorsvo/izvor sadržaja Na sajtovima stranaka izvori informacija su trojaki: a) autorstvo stranke; b) bez navedenog autorstva; c) sadržaj preuzet iz klasičnih medija; d) agencija kao izvor; e) mešovito, nedoslednost u navođenju izvora. a. Autorstvo stranke je izrazito na sajtu LSV koja ima svoj Biro za informisanje, koji je potpisan ispod svakog teksta koji je LSV objavio u monitorovanom periodu, skraćenicom BILSV. Na sajtu SNS u 100% slučajeva autori tekstova su osobe zadužene za odnose sa javnosću iz Srpske napredne stranke i potpisani su kao stranka. Na sajtu URS autori tekstova su u 95% slučajeva bili ljudi iz stranke zaduženi za odnose sa javnošću u toku predizborne 49 b. c. d. e. kampanje i bili su potpisani kao sektor za odnose sa javnošću. SPS u većini slučajeva (73,08% ) ne spominje ko je autor teksta, tek daljim upoređivanjem teksta na Internetu se može naći medij koji je tekst originalno objavio. Na DSS sajtu u nekim slučajevima je potpisana stranka i istovremeno je naglašeno da je tekst preuzet iz nekog drugog medija. Može se smatrati da je u medijima objavljen tekst pripremljen u stranci. Što nije neuobičajena praksa iako se to ne može smatrati dobrim uređivačkim modelom. Na sajtu SVM-a, objavljeni su isključivo tekstovi preuzeti od drugih medija, i to od dnevnog lista Mađar So i u samo jednom slučaju, od mađarskog internet portala VajdasagMa.info. DS je 92% svojih sadržaja preuzeo od agencija, najčešće od državne agencije TANJUG. Ova stranka na svom sajtu nema nepotpisanih sadržaja. Na sajtu SNS 6. maja, na dan izbora, pojavljuju se tekstovi za čiji izvor piše da su preuzeti od Bete i TANJUG-a. Ovi tekstovi su bili o izbornim rezultatima. Kako se agencije smatraju najneutralnijim izvorom, tako je implicitna poruka korisnicima da je sve što se na sajtu nalazi istinito i bez partijskog spinovanja. Mešovito, nedoslednost u navođenju izvora. Na sajtu DSS, kako je već navedeno, tekstovi su ili ne-

99 potpisani, ili se kao autor navodi stranka. U nekim slučajenima je potpisana stranka i istovremeno je naglašeno da je tekst preuzet iz nekog drugog medija. Na sajtu Stranke demokratske akcije Sandžaka objavljuju se sadržaji čiji su autori osobe iz stranke i oni su potpisani, kao i sadržaji koji se o stranci objavljuju u medijima. U tom slučaju je naveden medij kao izvor i skeniran je tekst u pdf formatu i stavljen na sajt. Autorstvo sadržaja ukazuje na to koliko se stranka oslanja na sopstveni kadar u kreiranju sajta, odnosno koliko je press biro stranke ozbiljno postavljen. Uobičajeno je da uredništvo sajta odabira sadržaje iz medija u kojima je o stranci pisano na pozitivan način jer je to dodatno prikriveno reklamiranje delovanja posvećenog članstva i lidera. Mnogo je učinkovitije kada je korisnicima sajta dostupan pres kliping jer će te sadržaje internetski auditorijum prihvatiti kao neutralne, van uticaja partije, a time su oni i delotvorniji. Kada je stranka potpisana pod tekst, auditorijum te sadržaje smatra, sa jedne strane da su propagandni, odnosno da je reč o spinovanju inormacija za široki korisnički internetski auditorijum; ili, sa druge strane, da je stranka sposobna samostalno da pokriva sve događaje relevantne za partiju i lidera, što opet znači da ima jaku infrastrukturu. Kako će korisnik sajta dekodirati informaciju o autorstvu sadržaja uslo vljeno je različitim kontekstima. Najznačajni su: kontekst ličnih preferencija svakog pojedinca, kontekst obrazovanja, socijalnog statusa, pozicije u zajednici i kontekst internetskog iskustva. Pokazalo se da iskusniji surferi po Internetu i te kako obraćaju pažnju na autorstvo objavljenih tekstova, jer je to jedan od činilaca kredibiliteta informacija koje se na određenom sajtu mogu naći. Autorstvo će ih motivisati da se na stranici zadrže duže ukoliko procene da je verodostojno. Oni koji se zadržavaju na stranicama tek nekoliko sekundi o tome ne vode računa. Takva publika i nije preferentna za političke stranke čiji je cilj da se korisnici podrobnije informišu, eventualno postanu prijatelji i lajkuju stranku kasnije na Fejsbuku. Nivo kampanje Izbori odvijali su se na tri nivoa (lokalni, pokrajinski i republički) uz izbore za predsednika Republike. Opšti zaključak monitoringa predizbornih kampanja 50 je da su se mediji fokusirali na parlamentarne i predsedničke izbore. Pokrajinski i lokalni izbori su ostali u senci. Pošto je ova kampanja suštinski bila liderska, a lideri vodećih stranaka su bili ujedno i predsednički kandidati, 50 Tri najveća monitoringa ove kampanje radili su Biro za društvena istraživanja, Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Novosadska novinarska škola, Novi Sad. Rezultati su predstavljeni na skupu Izborna noć Medija centar u Beogradu; na okruglom stolu Koga su mediji izabrali u Nezavisnom udruženju novinara Vojvodine u Novom Sadu i na konferenciji Monitoring izbornog procesa u Beogradu. 99

100 teško je bilo razlučiti kada je lider u funkciji parlamentarnih izbora, a kada u funkciji predsedničke kampanje. Partijski sajtovi su se ponašali na sličan način. SNS je veliku pažnju posvetila virtuelnoj zajednici na Internetu. U toku predizborne kampanje godine, veb sajt Srpske napredne stranke unapredjen je i poboljšan tako da informacije budu lako dostupne svim građanima, onima koji se vešto služe Internetom, ali i onima koji se na Internetu slabije snalaze. Na naslovnoj strani sajta nalazi se osnovni meni gde su informacije i tekstovi grupisani po datumima. Pored aktuelnih tekstova koji su ažurirani svakodnevno nalazi se i arhiva starijihih tekstova i izjava. U 80% slučajeva na sajtu je vođena kampanja na republičkom nivou, u 15% slučajeva na predesničkom nivou i u 5% slučajeva na lokalnom nivou (Grafikon 1. ). Inače ova stranka se promovisala i na nepartijskim sajtovima kao što je na primer portal Aladin koji informiše detaljno o televizijskom programu u Srbiji. Na Aladinu su se lideri ove stranke (Nikolić i Vučić) promovisali i u vreme predizborne ćutnje. Na sajtu DS u fokusu su bili republički (42%) i predsednički (30%) izbori. Zanemareni su lokalni (15% sadržaja), a pokrajinski još više (13% sadržaja) (Grafikon 2.). Rezultati izbora su pokazali da sajt DS nije imao dobru strategiju, jer je upravo na izborima za Skupštinu Vojvodine osvojio najviše mandata ukupno 59 od 120 (16 od 60 po proporcionalnom izbornom sistemu i 43 poslanika od 60 po većinskom izbornom sistemu) i lako formirao Vladu Vojvodine. Grafikon 2: Sajt DS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja 100 Grafikon 1: Sajt SNS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja

101 SPS se fokusirao na republičke izbore 47%, a duplo manje pažnje na sajtu ove partije je posvećeno predsedničkim (24%), a nešto malo više od toga lokalnim izborima (29% sadržaja) (Grafikon 3.). Grafikon 3: Sajt SPS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja Na sajtu URS su u najvećoj meri praćeni izbori na republičkom nivou (60%), zatim izbori na lokalnom nivou u 30% slučajeva i predsednički u samo 10% tekstova. Nasuprot svim navedenim, sajt Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka postavljen je pre kampanje (9. marta 2012) i skromna ponuda sadržaja se tokom kampanje uopšte nije menjala. To je primer potpunog ignorisanja Interenta kao sajberprostor vremena u kojem se formira virtuelna zajednica podrške partijskim ciljevima u pohodu na mesta u vlasti na različitim nivoima. Ova partija, podsetimo, i nije ostavrila svoje predizborne ciljeve. Teme Predizborna kampanja za sve nivoe vlasti, kao i za mesto predsednika države u središtu je imala ekonomiju sa fokusom na poljoprivredu i sa tim u najneposrednijoj vezi rešavanje problema nezaposlenosti. Ovo nije bila kampanja, poput prethodnih, u kojima su se rešavala pitanja statusa države kao takve (granice), odnosa prema svetu (EU, SAD, Rusija, NATO) i drugih tema na koje je bivao ponuđen isključiv izbor po modelu ili ste za ovo ili ste za ono. Srednje rešenje nije bilo moguće. Polarizacija je bila potpuna. U najkraćem tema tih kampanja je bila mi i drugi. Taj odnos nije najdirektnije, iako u suštini jeste, pogađao svakog pojedinačnog građanina i birača. Istovremeno građani ipak nisu mogli baš jasno da procene da li su obećanja ispunjena ili ne. Na primer da li je odnos sa EU zaista takav kavim se u medijima predstavlja i da li je to plod dobre politike vladajuće koalicije, ili dobre volje EU. Tema ove kampanje, sudeći prema porukama koje su stranke slale biračima u političkim TV spotovima plaćenog predizbornog oglašavanja 51, je bila veoma teška za stranke jer je doticala svakog birača. U najkraćem se može definisati kao mi o nama samima. Znači sve stranke su se bavile istom temom, nudile su slična rešenja i morale su znati da će ovoga puta birači veoma brzo osetiti koliko su ponuđena rešenja ispunjena i koliko se to odnosi na svakog pojedinca 51 Videti tekst Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine? - uporedna analiza tv spotova predizborne kampanje 2007/

102 102 i njegov lični status u zajednici. Ima posla ili nema posla, i ništa drugo. Jedino je DSS napravio iskorak iz postojane ponude, vraćajući se na dihotomiju iz 2007/08 Kosovo ili EU, NATO ili nezavisnost i ponudio umesto ili...ili opciju i i. Rezultat na izborima je pokazao da je reč o pogršnoj dilemi u odnosu na ciljnu grupu ove stranke, u pogrešno vreme, sa pogrešnom idejom za rešenje. Kako su partijski sajtovi prepoznali društveno politički kontekst izbora u proleće 2012? Šta je za njih bila tema? Za ovu priliku izdvajamo sajtove samo onih stranaka koje su na izborima bile praktično nosioci kampanje. SNS kao stranka koja je na ovim izborima dosegla cilj (mesto predsednika države i određeni broj mesta u Vladi, najveći broj poslanika u Skupštini) je imala svega nekoliko ključnih tema i njima se bavila dosledno, bilo da je u pitanju bila afirmativna ili negativna kampanja, kako u tv spotovima, tako i na sajtu. Poruka je bila jasna i jednoznačna. Na sajtu su se većinski nalazili tekstovi o investicijama (60%), gotovo duplo manje o društveno-političkoj situaciji u zemlji (35 %), i sasvim malo o zdravstvu (3%) i ljudskim pravima (2%) (grafikon 4.). Lideri SNS su shvatili da su ljudska prava akademsko pitanje, a da običnom građaninu treba nada da će vrlo brzo dobiti posao iako nema nikakvu vezu. Grafikon 4: Dominantne teme na sajtu SNS u vreme predizborne kampanje Osim navedenih glavnih, opštih, tema za sve građane birače, sajt je imao i jednu personalnu. Reč je o najavi tužbe koju će podići SNS protiv Aleksandre Jerkov (LSV) i pojedinih medija zbog iznošenja neistine, kako se tvrdi, u vezi visiokog školovanja (autentičnosti diplome) lidera stranke i predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića. Ova tema je veoma kratko bila u fokusu javnosti Srbije u predizbornom periodu i veoma brzo je nestala kako iz medija, tako i sa sajtova. Nakon nekoliko meseci javnost nije dobila objašnjenje da li je zaista diploma, sada već, predsednika Republike Tomislava Nikolića pod znakom pitanja. Podsetimo samo da su negde u istom periodu u Mađarskoj i Nemačkoj otvorene afere o prepisanim doktoratima. Javnost je veoma brzo dobila rezultat - ostavka najviših državnih funkcionera upletenih u aferu.

103 Tema obrazovanje nije bila u središtu sajta niti kampanje SNS, niti drugih učesnika u ovom izbornom ciklusu. Očito da je ona nisko pozicionirana uopšte u Srbiji U tom kontekstu posmatrano, moć političkih partija da postavljaju društvenu agendu tema od javnog interesa je takva da, bez obzira na značaj i opštedruštvene vrednosti, mogu da zanemare i jedno izrazito moralno pitanje. DS kao direktno oponentna stranka SNS koja je ujedno i najveći gubitnik kampanje (izgubila mesto predsednika države, nije uspela da formira koaliciju za Vladu, ima sa koalicionim partnerima 68 poslaničkih mesta, a SNS 73) odabrala je identične teme. Prva po važnosti tema o kojoj se najviše govorilo jesu investicije u zemlji, kao i na sajtu SNS. Ovakvi izveštaji na sajtu DS čine 39% ukupnog monitorovanog sadržaja (Grafikon 5.). Akcenat se stavljao na investicije koje su do sada uložene u Srbiju, i po tome se razlikuje od pristupa temi SNS, ali i na one koje se obećavaju ukoliko DS ponovo uđe u vladu u čemu su identični sa SNS. Druga po redu tema o kojoj se govorilo jesu nova radna mesta i o njoj se pisalo u 22% od ukupnog monitorovanog sadržaja, o čemu je i SNS svoje internetske korisnike informisao, ali kroz temu investicije. Tema rada i socijalne politike na sajtu DS se obrađivala samo u okviru otvaranja novih radnih mesta, ali ne i dosadašnje situacije o broju nezaposlenih, neprijavljenih i radnika koji su ostajali bez posla usled privatizacije državnih preduzeća. U okviru teme koja se odnosila na društveno-političku situaciju u zemlji bilo je podjednako mnogo kampanje i antikampanje. DS kao partija na vlasti nije se dovoljno bavila društvenopolitičkom situacijom (15%) jer je jasno da je ta situacija delimično posledica i politike te stranke. Nije se bavila ni važnim pitanjima kao što je korupcija (5%), čak ni kao odgovor na napade drugih uičesnika u kampanji koji su ovu stranku optuživali za nedoslednost u borbi protiv korupcije i nezavidno mesto Srbije na listi veoma korumpiranih zemalja u svetu. Isto toliko tekstova bilo je posvećeno i zdravstvu (5%), a prblemi u ovoj sferi su izuzetni i dotiču svakog pojedinačnog građanina Srbije. Partija nije iskoristila pomake koje su u ovoj sferi učinjeni, osim što je u Novom Sadu u vreme kampanje otvoreno novo krilo dečije bolnice. Može se smatrati da su podaci o stanju u zdravstvu toliko zabrinjavajući da DS nije hteo da pokreće pitanje na koje svaki građanin zna da da odgovor, a taj odgovor ne bi išao u prilog stranci. Na sajtu DS bilo je veoma malo tekstova o EU integracijama (7%) uprkos velikom uspehu obelodanjenom tek nekoliko sedmica pre raspisivanja izbora. Tačnije, Srbija je 2. marta zvanično dobila status kandidata za članstvo u EU. Odluku je u noći između 1. i 2. marta saopštio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Neizvesnosti je i ovoga puta bilo do samog kraja, iako u nešto manjoj meri nego u prethodnim koracima. Rumunija je tražila garancije za status vlaške manjine i taj problem rešen je ekspresnim potpisivanjem protokola o tom pitanju. Status kandidata ne pruža nikakve rokove za dalje korake u pridruživanju, što naj bolje ilustruju primeri zemalja koje su već prošle ovu stepe nicu - Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. To je možda i glavni razlog što se ova tema nije, novinarskim žargonom rečeno, više eksploatisala na sajtu DS iako je to bio najvidljiviji rezultat vladavine koalcije DS u prethodnom mandatu. 103

104 Dakle u slučaju sajta SPS mnogo je signifikantnije čime se nije bavio, nego teme koje je obrađivao. Uprkos ovim nalazima SPS je po mnogim analitičarima ostvario izvanredan uspeh na izborima sa 45 osvojenih mandata. Od potpuno devastirane partije sa izrazito lošim imidžom, u samo dva izborna ciklusa, dosegla je tek za trećinu mesta manje u parlamentu od DS, do ovih izbora najomiljenije, vodeće partije u Srbiji. 104 Grafikon 5: Dominantne teme na sajtu DS u vreme predizborne kampanje SPS - stranka koja je na osnovu svojih rezultata ostvarenih na izborima odlučila kako će izgledati nova Vlada i nametnula svog predsednika za mandatara, u kampanji na sajtu se bavila prevalentno društveno-političkom situacijom u zemlji (50,01% tekstova), tako kao da nije bila deo vladine koalicije i vodila jedno od vrlo važnih ministarstava od do (Grafikon 6.). Druga po značaju tema na sajtu ove stranke je bila regionalizacija i decentralizacija (26,93%), tema u suštini vezana za imidž jedne sasvim druge partije Ujedinjeni regioni Srbije. Istovremeno teme koje bi trebalo da brinu koaliciju oko SPS (PUPS i JS) kao što su nova radna mesta (3,84%) ili penzije (0%) ili zdravstvo (0%) uopšte im nisu bile u fokusu. SPS kao partija socijalističke provinijencije nije se bavila ni ljudskim pravima (0%), što bi trebalo da joj bude jedan od značajnih zadataka. Grafikon 6: Dominantne teme na sajtu SPS u vreme predizborne kampanje 5. Zaključak Političke parije u Srbiji su razumele značaj Interneta kao novog prostorvremna za promovisanje svojih političkih ideja, stavova i lidera. Svi posmatrani sajtovi su profesio nalno kreirani i pružali su relevantne informacije u toku predizborne kampanje, osim sajta Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka.