P^ELAR. Glavni i odgovorni urednik. Izdava~ki savet. Redakcija. Izdava~: Savez p~elarskih organizacija Srbije ul. Molerova br.

Transcription

1

2 ^asopis za p~ela larstvo P^ELAR Izdava~: Savez p~elarskih organizacija Srbije ul. Molerova br Beograd Tel&faks: 011/ , 064/ Internet diskusiona grupa: The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER Publisher: The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro Belgrade, 13 Molerova St. Glavni i odgovorni urednik Dr med. ul. Stojana Jani}ijevi}a br / , 063/ rodoljubz@ptt.yu Izdava~ki savet Prof. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik) Prof. dr Jovan Kulin~evi} Prof. dr Bosiqka \uri~i} Prof. dr Desimir Jevti} Prof. dr Slobodan Miloradovi} Prof. dr ^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi dinara, a za p~elare iz Makedonije dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije: Saradwa sa ~asopisom Rukopise slati na adresu: P~elar, Savez p~elarskih organizacija Srbije, Beograd, ul. Molerova br. 13. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori. Za sadr`aj oglasa odgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija. Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je godine u Beogradu pod imenom P~ela. Potom je {tampan Srpski p~elar 1. oktobra godine u Sremskim Karlovcima. Od godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. P~elar, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara godine u Beogradu. Januara godine spojili su se P~elar i Srpski p~elar i od tada izlaze pod nazivom P~elar. Ukazom predsednika SFRJ P~elar je godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: [tampa: Kolor pres Lapovo, tel. 034/ , , kolorpres@ptt.yu APISLAVIA APIMONDIA Foundation Redakcija Dr sci. vet. med. Nada Plav{a Diplomirani novinar Milanka Vorgi} Prof. dr Milan ]irovi} Dr Slavomir Popovi} Mr Neboj{a Nedi} Vladimir Huwadi Ing. Robert Past Dejan Krecuq Milutin Petrovi} Branislav Karleu{a 2006 Mir pod snegom Fotografija na naslovnoj strani: Ivan Arsi}, Te~i}

3 Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e. IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO SPOS-a 51 Vladimir Huwadi PISMO P^ELARIMA ZA FEBRUAR 52 Milo{ Milosavqevi} FEBRUAR MESEC ODLUKE 54 Budimir Atanaskovi} ZIMI 57 Dobrosav Be{inovi} ZIMSKA VENTILACIJA I PROLE]NI RAZVOJ 58 Mileta Markovi} SPRE^AVAWE ROJEVOG NAGONA U DB KO[NICAMA 62 Rajko Pejanovi} VERTIKALNI OSMODELNI OPLODWAK 65 Dejan ]ukalovi} RAM GRA\EVWAK RAZLOG VI[E 68 Ratko Jokovi} MOJ IZBOR TIPA KO[NICE 70 Mileta Markovi} MATI^NA RE[ETKA 73 Sr an Arsi} NAJTAWA UOKVIRENA MATI^NA RE[ETKA SA LETOM 76 Jovan Kulin~evi} CENE UVEZENOG I DOMA]EG MEDA U NEMA^KOJ 77 Dr vet. med. Miodrag Pe{i} PROJEKAT MINISTARSTVA POQOPRIVREDE ZA JUGOISTO^NU SRBIJU 79 IZVE[TAJ PREDSEDNIKA 80 Dejan Krecuq APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA FEBRUAR SKUPOVI I REPORTA@E 82 P^ELAR, februar

4 Re~ urednika Na skup{tini SPOS-a odr`anoj 28. januara 2006, kao nikada do sada ~ulo se mnogo ru`nih re~i i neistina. Za govornicu je mogao da iza e ko je hteo i da iznese neargumentovane tvrdwe. I nikom ni{ta. Kao da su rekli dobar dan. Niko, ~ak ni biv{i predsednik SPOS-a, nije na{ao za shodno da iza e i ka`e da su to izmi{qotine. I prema uredniku su upu}ene neargumentovane optu- `be. Iako je svima jasno stavqeno do znawa da je sve ra- eno po odlukama Izvr{nog odbora SPOS-a i po postoje}im pravilnicima, mnogima nije smetalo da sa govornice iznose neistine. Dodu{e, razlog su bili izbori. Ali, ciq ne opravdava sredstvo. U ciqu objektivnog informisawa `elim da vam iznesem ~iwenice koje poti~u iz zvani~nih dokumenata SPOS-a. SPOS je nabavio fotoaparat i stavio ga uredniku na raspolagawe za oboga}ivawe ~asopisa namenskim fotografijama kojih nikad nema dovoqno. Odmah sam uvideo mogu}u opasnost da mogu biti kritikovan zbog eventualno visokih honorara za objavqene fotografije i predlo`io da mi se umawe honorari za fotografije na~iwene tim fotoaparatom za 40% u odnosu na ostale saradnike, a da uop{te ne napla}ujem honorar za fotografije na~iwene na putovawima gde putne tro{kove snosi SPOS. Sve to da se ne bi ustru~avao da ~asopis oboga}ujem fotografijama. Do danas, na osnovu tog mog predloga, SPOS je ostvario u{tedu u isplati honorara od dinara. Od tada je objavqeno 20 brojeva P~elara, i prose~no sam po broju objavqivao 11,65 fotografija za koje sam naplatio honorar po umawenom cenovniku i 12,75 fotografija za koje nisam naplatio nikakav honorar. Prema dana{wem cenovniku, to je autorski honorar od dinara mese~no za fotografije. Me utim, zamereno mi je {to sam i toliko fotografija objavio! Ako je tako, zaista ne razumem za{to je fotoaparat uop- {te kupqen, ako je 11,65 fotografija mese~no mnogo? Moj mese~ni honorar u posledwih godinu dana za ure- ivawe P~elara je dinara, a u prethodnoj godini je iznosio oko dinara. U tu sumu ura~unati su i tro- {kovi koje imam (telefon, papir, toner, struja, amortizacija moje kompjuterske opreme), koji iznose i do dinara mese~no, {to moj honorar svodi na petnaestak hiqada dinara. Ukupni autorski honorar (i za fotografije i za tekstove) je ove dve godine prose~no mese~no iznosio 6 434,80 dinara. Zna~i, samo oko dinara vi{e od tro{kova. Prema tome, to je istina. Istina je i da sam u SPOSu imao najmawi honorar. Honorar predsednika bio je ve- }i za oko 7%, a sekretara i kwigovo e za oko 20%. Smatram da sam svoj posao obavqao vaqano. Stra{no sam razo~aran uvredama koje sam na skup{tini morao da podnesem. Ali, bez obzira na sve to, `ivot ide daqe. Sada svi moramo da se ujedinimo u ostvarivawu jednog interesa. A to je razvoj p~elarstva u Srbiji. Misao meseca Ako imate samo ono {to lopovi mogu ukrasti, a moqci pojesti, {ta }ete raditi ako to lopovi zaista ukradu, a moqci pojedu? Za{to je kasnio ~asopis za januar Usled velikog broja pritu`bi zbog nedobijawa ~asopisa P~elar, a u skladu sa onim {to je objavqeno u broju 12/2005 istog, u vezi sa u~lawivawem, stru~na slu- `ba SPOS-a mora da ka`e slede- }e. Na na{u adresu je do godine stiglo 70 spiskova. Onima koji su spisak DOSTAVI- LI do godine, ~asopis je i poslat godine (2 000 brojeva). Ina~e, urednik je ~asopis u SPOS dostavio 22. decembra 2005, ali nije slat dok se nisu unele sve adrese pristigle do 20. decembra. Posle godine, stigli su naredni spiskovi p~elara sa ne{to preko adresa. Wima je ~asopis poslat posle Nove godine, i to u dva navrata: godine (1 000 brojeva) i godine (1 200 brojeva). Ostalima koji su spiskove dostavili u tom periodu ~asopis }e biti poslat najkasnije do 27. januara. Svima koji su spiskove dostavili posle Nove godine do , ~asopis }e biti poslat prvih dana februara, a ostalima koji spiskove dostave posle ovog datuma ~asopis }e biti poslat tokom februara. Uz `equ da na{a saradwa i daqe bude dobra i uspe{na kao i do sada sve najboqe u Novoj godini `eli stru~na slu`ba SPOS-a. Odre eni broj spiskova je bio nepotpun npr. bez po{tanskog broja i sli~no, pa vas zato molim da ubudu}e spiskovi izgledaju ovako: Prezime i ime; Po{tanski broj; Mesto; Adresa; Telefon; LR broj; DB broj; A@ broj; Farar broj; polo{ke broj; ostale broj; ukupno broj; seli. Sekretar SPOS-a, Predrag Martinovi} 50 P^ELAR, februar 2006.

5 IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO SPOS-a Izborna skup{tina SPOS-a odr`ana je 28. januara godine. Na skup{tini je izabrano novo rukovodstvo SPOS-a. Izborna trka je bila veoma te{ka, i obavqena je u dva kruga. U prvom krugu se pokazalo da su trojica najozbiqnijih kandidata imala skoro podjednaku podr{ku delegata (@ivoslav Stojanovi} iz Subotice 57 glasova, \oko Ze~evi} iz Nove Varo{i 54 glasa, Vlastimir Spasi} iz Ni{a 51 glas i Dragoslav Ili} iz Leskovca 1 glas). Odlu~ilo je svega par glasova. Isto se dogodilo i u drugom krugu (@ivoslav Stojanovi} 81 glas, \oko Ze~evi} 77 glasova). Pobedniku najsrda~nije ~estitamo. Novog predsednika SPOS-a u radu prati}e i novi Izvr{ni odbor u slede}em sastavu: Jo`ef Agardi iz Subotice, Dejan ]ukalovi} iz In ije, Mom~ilo Kon~ar iz Aleksandrova, \oko Ze~evi} iz Nove Varo{i, Milijan Trifunovi} iz Gorweg Milanovca, Zvonimir Vasi} iz Leskovca, Milivoje Perovi} iz Kur{umlije, Nenad Marinkovi} iz Kru{evca, Dragutin Gaji} iz Velikog Gradi{ta, Svetozar Jovanovi} iz Kriveqa, Rajko Pejanovi} iz [apca, Dragan Beqinac iz Obrenovca, Stoi{a Ivanovi} iz Jagodine i Miroslav Vujnovi} iz Beograda. Nadamo se da }e novo rukovodstvo SPOS-a uspeti da ostvari programske ciqeve iz programa predsednika i da }e SPOS u~initi jo{ uspe{nijom organizacijom kroz niz uspe{nih projekata. P~elari svakako najve}i napredak o~ekuju u sferi prodaje p~eliwih proizvoda i saradwi sa nadle`nim dr`avnim organima. Na `alost, atmosfera na skup{tini nije bila na zadovoqavaju}em kolegijalnom nivou. U predizborne svrhe mnogi su neargumentovano optu`ivali dosada{we rukovodstvo SPOS-a za finansijske malverzacije koje ne postoje, {to je svakako uticalo na reme}ewe me uqudskih odnosa. Pitamo se svi da li }emo ikada preboleti de~je bolesti demokratije, ili }emo i daqe vrhuncom mudrosti smatrati onu narodnu da je uvek najboqe da kom{iji crkne krava, bez obzira {to to ide i na na{u sopstvenu {tetu. P^ELAR, februar

6 PISMO P^ELARI MA ZA FEBRUAR Vladimir Huwadi ul. Tunislava Paunovi}a br. 8, Petrovaradin, (021) , (063) Period kada p~ele prenose `ivot iz jedne sezone u drugu odvija se od novembra do februara. Tada p~elama treba obezbediti besprekoran mir. Do januara, sve `ivotne aktivnosti p~eliwe zajednice svedene su na minimum. Iznad klubeta se nalazi medna kapa, visine 7 10 cm. To je tada jedini izvor hrane i ~uvar toplote. Ve}e zalihe hrane nalaze se levo i desno od klubeta, i tokom jakih zima ~esto su nedostupne p~elama. Tokom zimskih meseci, do kraja januara, p~ele tro{e najmawe hrane. Prose~na potro{wa u tom periodu je od 0,9 1,1 kg hrane mese~no. Spremaju}i zimnicu tokom jula, letwe p~ele postavqaju med iznad i oko legla, koji }e im u zimskim mesecima poslu`iti kao neophodna hrana, ali i toplotni omota~. Mnogi p~elari ne uvi aju zna~aj ovog p~eliweg pona{awa, ve} vi{e obra}aju pa`wu na toplotnu izolaciju zidova i poklopnih dasaka svojih ko{nica. P~ele nikada ne umiru od zime, nego uvek od gladi i bolesti. Samo besprekorno mirovawe, bez ikakvog uznemiravawa, omogu}uje p~elama da i tokom najsurovije zime, i sa minimumom utro{ka `ivotne energije, prezime i do~ekaju lepe prole}ne dane. Jer, nije dovoqno da p~ele samo prezime i ostanu u `ivotu. Moraju da budu sposobne za brzo umno`avawe broja p~ela tokom prole}a. To je jedini preduslov za visoku produktivnost tokom nastupaju}ih pa{a. Svako uznemiravawe p~ela u zimskom periodu dovodi do stresa p~eliwih zajednica. U slu~aju uznemiravawa, p~ele uzimaju prekomerne koli~ine hrane i samim tim dolazi do skra}ewa `ivota svake jedinke u zajednici zbog nepotrebnog iscrpqivawa. P~eliwe zajednice treba da imaju potpuni mir i budu u zaklonu od jakih vetrova. Tako e je neophodno da jo{ u toku jeseni, pre uzimqavawa, budu udaqene od blizine prometnih saobra}ajnica. P~eliwak treba da bude tako postavqen i da ga ne uznemiravaju doma}e `ivotiwe. Najve}u opasnost za lo{e zimovawe p~eliwih zajednica mo`e da predstavqa i radoznali p~elar (po~etnik), koji iz znati`eqe zaviruje u ko{nice i tako remeti potreban mir koji su p~ele sa velikim naporom stvorile radi bezbednog zimovawa. Dopuna rezervne hrane morala je biti obezbe ena najkasnije u avgustu i prvim danima septembra. ^vrsta hrana u obliku raznih poga~a ({e}erne ili medne), mo`e se dodavati p~elama tek u drugoj polovini februara. Ukoliko se poga~e dodaju ranije, remeti se `eqeni mir. P~elar treba da interveni{e na p~eliwaku samo ukoliko se pojavi topao dan, i p~ele imaju uslova za izlet. Zimski izleti su blagodet za svaku p~eliwu zajednicu. To su takozvani pro~isni izleti na kojima se p~ele osloba aju nagomilanih ostataka hrane u debelom crevu. Naro~ito su zna~ajni u godinama kada med medqikovac zaostane u zimskim zalihama hrane, naro~ito zato {to on u svom sastavu ima mnogo nesvarqivih materija. Med medqikovac svojim prisustvom dodatno optere}uje svaku p~elu i zajednicu u celosti, pa retki zimski izleti mogu da izazovu ne`eqene posledice (proliv). 52 P^ELAR, februar 2006.

7 P~elar mo`e da postavi prostirku (slama, karton i sli~no), ukoliko je to potrebno, da p~ele ne bi ostajale na hladnoj i mokroj zemqi, travi ili snegu. De{ava se da mrtve p~ele zagu{e leto (~e{qevi), i tako `eqeni pro~isni izlet ne bude obavqen, {to mo`e da izazove katastrofu. Tokom februara mewa se `ivot u zimskom p~eliwem klubetu. Po~iwe produ`ewe vrste (ve} tokom januara), pojavquje se prvo leglo, koje u ovom trenutku nije veliko, ali je zna~ajno. [to je p~eliwa zajednica brojnija, tim je i leglo ve}e. Zajednice sa obiqem polena u svojoj zimskoj hrani imaju leglo ve}ih povr{ina. Nemojte biti znati`eqni i zavirivati u p~eliwe gnezdo (podizati i pomerati ramove), iako postoji mogu}nost da se u ovom mesecu pojavi i po koji topao i sun~an dan. P~eliwa zajednica je utro{ila mnogo energije da proizvede tako potrebnu toplotu i odgovaraju}u vla`nost vazduha (mikroklimu) u rejonu legla, i to ne bi trebalo remetiti bez preke potrebe. U ovom periodu svaki dan je za nekoliko minuta du`i u odnosu na prethodni. P~ele to veoma dobro ose}aju. Potro{wa hrane se pove}ava (u februaru 3 4 kg). Zalihe polena (perga) ispod venaca potro{enog meda imaju veoma veliki zna~aj za ovo tako va`no zimsko leglo. To su prve jedinke mladih Da li postoji neka hrana za p~ele koja mo`e da zameni med? Ne! Med je jedino prirodno slatko. Sve ostale slatke materije se moraju prera- ivati, pri ~emu se mewa i wihova priroda da bi poslu`ile kao prakti~na hrana. Med je onakav kakav dolazi iz ko{nice odli~na hrana i ni{ta se ne mo`e u~initi da bude boqi. Zbog toga su p~elari u jedinstvenom polo`aju da mogu dati ono {to drugi ne mogu. Qudi nikada nisu bili sposobni da proizvode med ili ne{to {to sasvim li~i na ovaj proizvod. S druge strane med iz hranilica sa {e}ernim sirupom ne mo`e biti ni med ni prirodna hrana, kako za p~ele tako i za qude. Jugoslovensko p~elarstvo, br. 1 2/1968. str. 23. p~ela koje }e u p~eliwoj zajednici nakon dvadesetak dana zameniti p~ele uginule tokom zime. Najboqe je ako p~elar zna da wegove p~eliwe zajednice imaju dosta hrane (debele vence meda iznad klubeta), jer onda ne mora da interveni{e. P~elari koji nisu sigurni u kvalitet i koli~inu hrane u svojim p~eliwim zajednicama, ili su se uverili da je nema u dovoqnoj koli~ini i na pravom mestu, treba da interveni{u ~vrstom hranom. Ne sme se dozvoliti gubitak p~eliweg dru{tva zbog nedostatka hrane. Prirodna poga~a Postavqeni drveni prsten ispod poklopne daske, koji omogu}ava postavqawe po horizontali rama sa kristalisanim medom iznad klubeta, daje iste rezultate. Po{to pokriva celo klube (skoro ceo nastavak) i boqe. Svetozar Stefanovi}, Novi Sad ^esto se postavqa pitawe, ako se ve} mora, kakvu poga~u dati: {e}ernu, {e}ernu sa raznim stimulativnim sredstvima, {e}ernu sa lekovima, mednu ili medno {e}ernu. Kristalisani med stavqen u plasti~nu vre}icu i postavqen iznad klubeta u februaru (sa {to mawe uznemiravawa), po kvalitetu ne mo`e da zameni nikakva druga hrana. Med za prihranu p~ela koristiti iskqu- ~ivo sa svog p~eliwaka, naravno pod uslovom da su u prethodnoj sezoni p~ele bile potpuno zdrave. Ako se koristi med nepoznatog porekla, preporu~qivo je odneti ga na ispitivawe najbli`em veterinarskom institutu. Ukoliko se otkrije da je med pozitivan na spore bilo koje p~eliwe bolesti, takav med se ne mo`e koristiti u prihrawivawu. Uvek koristiti med iz burnih pa{a. U februaru, na izmaku zime i na po~etku prole}a, p~ele su najslabije i najrawivije. Prera ivawem raznih surogata one crpe svoju `ivotnu energiju, koju treba da prenesu na svoje potomstvo. U prole}e, p~elar o~ekuje brz razvoj svojih p~eliwih zajednica. Mnogi p~elari ne mogu da otkriju razlog za{to je do{lo do zaostajawa u razvoju p~e- P^ELAR, februar

8 liwih zajednica. Razloge treba tra`iti u nedovoqnoj i nedovoqno kvalitetnoj zimnici, kao i nekvalitetnoj prihrani u rano prole}e. Ako se pojavi du`i period toplog vremena, u trajawu od nekoliko dana, p~ele }e sakupqati polen, naro~ito tamo gde leske ima u izobiqu, ali i drugih polenarica. To }e biti dodatni stimulans za razvoj p~eliwe zajednice. Tek to je momenat kada se p~eliwe dru{tvo mo`e dodatno utopliti. Vre- }ica sa ~vrstom hranom }e p~ele obezbediti i vodom (kondenzacija), koja }e u narednom periodu, kako leglo raste, biti sve potrebnija. P~ele }e imati preko potrebnu vodu, a mawe }e izletati tra`e}i je van ko{nice, i tako }e mawe propadati u prirodi. Ina~e, higijensko pojilo treba postaviti na sun~anom mestu, u zaklonu od vetrova. Potreba koju p~ele imaju za vodom neguju}i leglo je nekoliko puta ve}a od koli~ine hrane koju potro{e. P~elarewe u surovim planinskim uslovima FEBRUAR R MESEM SEC ODLUKE Milo{ Milosavqevi} ul. 1. maja br. 2/2, Baqevac na Ibru (036) , (063) , Vrlo va`an mesec je pred nama. Na osnovu uvida u stawe p~eliwih dru{tava do sada, a i pra}ewem istih tokom februara, donosimo plan rada sa na{im p~elama u aktivnoj sezoni godine. Po~etkom novembra, primenili smo oksalnu kiselinu i sa wom, ube eni smo, o~istili p~ele od varoe. Pra}ewem i utvr ivawem da se na mre`i podne daske, kod ve}ine dru{tava, nalaze izba~eni ostaci p~eliweg legla, po~etkom januara godine u 95% dru{tava, stavqene su medno {e}erne poga- ~e koje sadr`e pelin i sitno mlevenu qutu papriku (detaqno opisane u pro{lom broju). Za{to tako rano? Na{a metoda rada sa p~elama u mnogome se razlikuje od na~ina rada u drugim krajevima na{e zemqe. Nije ni ~udo, kada se zna da se na{i p~eliwaci nalaze u brdsko-planinskom kraju, odmah ispod same planine Kopaonik. Klima specifi~na potkopaoni~ka, a pa{a jo{ specifi~nija. Prole}na, fina, sa milionima cvetova vo}nih stabala. Letwa, livada i raznorazni korovski cvet. U kasno leto i jesen dominiraju tamni medovi sakupqeni sa li{}a drve}a i plodova raznog vo}a. Dru{tva treba tako razviti da {to pre oja~aju i da sna`na stignu da pokupe ba{ tu finu prole}nu pa{u, ali i da surove vremenske prilike koje se de{avaju podno Kopaonika {to bezbolnije podnesu. Kako mi to radimo sa na{im p~elama u uslovima kada su vremenske prilike sli~ne onima na Pe{teru, i kada u kasno leto p~ele nakupe zna~ajne koli~ine, za nas p~elare 54 P^ELAR, februar 2006.

9 odli~nog meda, a za p~ele vrlo lo{e hrane, koju one u znatnoj meri odlo`e tamo gde ne treba, odnosno u plodi{te ko{nice? I pored svih pravila da se sa ce ewem meda mora zavr{iti do Svetog Ilije, mi dr- `imo medi{ta na svojim ko{nicama dok postoji unos medne rose koju p~ele kupe u jutarwim ~asovima sa listova listopadnog drve}a. Ce ewe meda nastojimo da zavr{imo {to hitrije, skidawe medi{ta i pregledi se obavqaju vrlo brzo. Zamena matica se obavi za tri dana. Ove godine zamenili smo 86 crvenih matica sa isto toliko mladih plavo obele`enih matica. Mladu maticu, samu u kavezu dodajemo odmah dru{tvu po oduzimawu stare, koju ubijamo mrve}i je o mre- `u kaveza matice koju dodajemo. Ove godine uspeh u prijemu matica je bio stoprocentan. Potrebnu hranu, koju treba dati pojedinim dru{tvima, radi obezbe ewa zimske rezerve, dajemo u velikim koli~inama u vidu blago razbla`enog invertovanog sirupa. Vrlo je va`no da ka`em da svaku operaciju koju izvodimo u p~eliwaku, za svaku ko{nicu, odnosno dru{tvo, unosimo u dnevnik rada, a uve~e te dragocene podatke iz dnevnika unosimo u centralne kwige p~eliwih dru{tava. Ta evidencija nam umnogome poma`e pri odluci {ta kojem dru{tvu i kada treba uraditi, dodati, zameniti i tome sli~no. [to se ti~e zimske zalihe hrane poku{avamo da na{a dru{tva ne u u u zimu sa velikim zalihama meda. Ako uspemo da sa prihranom na{e p~ele u zimu u u sa kg meda ostvarili smo pun pogodak, pa tako po~etkom januara p~eliwe klube, idu}i za hranom, do e pod poklopnu dasku ko{nice. Ako bi dru{tva imala vi{e hrane u na{im uslovima, p~eliwe klube ne bi stiglo pojesti svu hranu sme{tenu na ramovima uz predwu stranu ko{nice, i ne bi iza{lo pod poklopnu dasku ko{nice, gde ga mi o~ekujemo oko po~etka januara sa svojom lekovitom poga- ~om. Mlade matice su ve} po~ele sa leglom i p~ele su u obavezi da temperaturu u delu gde je leglo dr`e na 36 C. Poga~a je stavqena odmah iznad klubeta p~ela, pokrivaju}i znatan deo unutra{wosti ko{nice. Svojim sadr`ajem daje p~elama solidnu hranu i tako potrebnu vodu, koja se hvata na kesi poga- ~e. Pelin i sitno mlevena paprika izazivaju nepovoqnost razvoja spora nozeme u crevnom traktu p~ele. Napomenuo sam da samo desetak na{ih dru- {tava nije bilo spremno za poga~u po~etkom januara, jer smo, verovatno, ta dru{tva malo vi{e nahranili u toku avgusta, pa su sa klubetom p~ele bile dosta nisko ispod satono{a ramova dru{tva. Ta ve}a medna kapa iznad klubeta spre~ava p~ele da uzimaju poga~u, i istima je ne dajemo. Radi se uglavnom o dru{tvima sme{tenim u DB ko{nicama. Februar je mesec po koli~ini radova sli~an junu, s tom razlikom {to se poslovi u junu skoro 80% obavqaju u p~eliwaku, a 20% unutar prostorija, dok je u februaru situacija obrnuta. Najva`niji posao u februaru je- P^ELAR, februar

10 ste vrlo ozbiqno pra}ewe potro{we poga- ~e koju smo ve} dali. Mnoga dru{tva su je ili pojela ili su pri kraju sa poga~om. Ne sme se dozvoliti da p~ele ostanu bez poga~e. Po~etkom meseca vr{imo dodavawe poga~a dru{tvima koja su poga~u pojela, skidaju}i pre toga plasti~nu foliju, kesu u kojoj je poga~a bila upakovana ili povla~ewem kese sa jo{ po malo poga~e u uglovima kese u zadwi deo ko{nice, a stavqawem nove cele poga~e u zonu iznad p~eliweg klubeta. U dnevnik obavezno unosimo podatak o broju zaposednutih ulica, uzimawu poga~e, stawu ostale hrane, mikro klimi u ko{nici, prisustvu vlage, pona{awu p~ela. A ako poga~e jo{ ima, procewujemo za koliko }e dana biti potrebno da se doda nova. Mnoga dru{tva }e u ovom mesecu pojesti i tu drugu dodatu poga~u pa im pri kraju meseca, treba dodati jo{ jednu, tre}u po redu poga~u. Na kraju meseca treba sesti i na bazi pra}enih podataka o svakom dru{tvu izraditi plan rada sa dru{tvima u nastupaju}oj godini. Plan obuhvata podatke o dru{tvima koja smo odredili da budu u funkciji medobrawa, koja smo odredili da ve{ta~ki razrojimo, podatke koliko ve{ta~kih rojeva mo`emo obezbediti za na{e kupce koji svoje ko{nice za prihvat roja treba da donesu u martu, eventualno u aprilu, podatke o dru- {tvima koja }emo ostaviti za pravqewe oplodwaka. I odgajiva~ka dru{tva tako e treba planirati. Na kraju ostaju sumwiva dru{tva, ona koja su pri otvarawu davala lo{e znake. Mo`da se jo{ u toku februara ona mogu sanirati (ako bude par dana lepog vremena, sa temperaturom oko C). Lepo vreme, kada p~ele op{te sa okolinom, koristimo za probno ispitivawe da li je u ko{nicama sve u redu. Sojino bra{no prospemo na ~ar{av ili ve}i papir usred p~eliwaka. P~ele vrlo brzo prona u prosutu soju i u rojevima navale da je kupe u svoje Test sa sojinim bra{nom korpice i `urno odnose u svoje ko{nice. Mi ih sa velikom pa`wom pratimo i bele- `imo ko{nice u koje p~ele ne unose nano- `ak. U tim dru{tvima u 90% slu~ajeva nema matice, ili je ima, ali je lo{a. Nama je za taj test potrebno oko 2 kg sojinog bra{na. Pri svakodnevnom obilasku postavqenih malih mi{olovki na drvenim nosa~ima, koje su u slu`bi za{tite p~ela od ptica, uglavnom senica, obra}amo posebnu pa`wu na spoqa{wi izgled ko{nica. Pratimo da neko telo ko{nice, pod dejstvom vremenskih prilika i neprilika, nije popustilo, {to bi zna~ilo sigurnu opasnost od pojave grabe`i kada vreme omogu}i da p~ela izleti. U prvoj polovini meseca treba obezbediti pojilo za p~ele u blizini p~eliwaka. Ukoliko se najave lepi dani vodu sipati u ve} postavqeno pojilo. U toku dana, kada nam hladno}a ne dozvoqava da se mnogo zadr`avamo napoqu, unutra sasvim dobro do e posao bu{ewa i umetawa nitni u bo~ne stranice ramova. Klasi~nu bu{ilicu smo prepravili i omogu}ili da na vrlo lak na~in odjednom izbu- {imo sve rupe na stranici i ugradimo nitne u iste bez pode{avawa visine na klasi~nim bu{ilicama. Uz pomo} jednostavne naprave, bez ~eki}a, mogu}e je sastaviti znatan broj ramova i po izradi rama o`i~iti ga i bez prqawa prostorija ugraditi satnu osnovu. Kompletni ram ko{nice treba slo- `iti u nastavak i odneti u prostoriju dobro osiguranu od ulaza mi{eva, rov~ica, pacova i drugih nepo`eqnih uqeza. Februar mo`e prijatno p~elara iznenaditi toplotom i lepim vremenom, te prvim grudvicama polena sa visibabe, leske, kukureka, jove. To je bogom dati dar p~eli i p~elaru, i tome se treba radovati. Uve~e kada mrak ipak savlada poprili~no odu`ao dan, neka kwiga, ili ~asopis, uzet od kolege p~elara, ili iz biblioteke, znatno }e doprineti da san lak{e do e, no} neosetno pro e, a sa wim i februar odlu~uju}i mesec za nas p~elare. 56 P^ELAR, februar 2006.

11 SPOKOJN JNO Unazad vi{e od dve decenije (a p~elarim ~etrdesetak godina), tokom zimskog perioda, ta~nije od polovine oktobra do kraja marta, gotovo da nemam nikakve potrebe niti pravog razloga da bilo {ta radim u svom p~eliwaku. U to vreme na p~eliwaku vlada potpuni mir. Jedini posao koji obavqam jeste posledwe tretirawe p~ela protiv varoe nekim od sredstava koja se upotrebqavaju kada u ko{nicama nema legla. U vreme vrcawa bagremovog meda ne oduzimam nijedan okvir sa polovi~no i totalno otvorenim medom. Taj med ostaje u prvom polunastavku moje DB ko{nice, prvo kao eventualna rezervna hrana p~ela ako tokom jula u prirodi ne bude zadovoqavaju}e pa{e, i drugo, kao podsticajna hrana za normalno zalegawe matice (po~ev od 5. jula) za leglo iz kojeg }e se izle}i zimske p~ele. Smatram da je va`no da budu}e zimske p~ele `ive u uslovima obilne koli~ine hrane, jer samo tako mogu stvoriti svoje tzv. masno tkivo i tako biti sna`ne, izdr`qive i naravno zdrave, sposobne da pre`ive surove zimske uslove. Ukoliko bude druge letwe pa{e, med oduzimam krajem jula. I ovom prilikom p~elama tako e ostavqam nepoklopqen med. Tada obavezno silazim u plodi{ni prostor radi utvr ivawa koli~ine meda i perge. Na osnovu koli~ine i kvaliteta legla (otvorenog i zatvorenog) utvr ujem kvalitet matice i na osnovu svega odre ujem da li je p~eliwa zajednica sposobna da u e u zimu. Slede}i korak je dopuna eventualno nedostaju}e energetske i proteinske hrane. Svaka p~eliwa zajednica obavezno mora da ima za zimu najmawe 22 kg hrane i dovoqno perge. Ukoliko te hrane nema, dopuwavam je ve} obezbe enom koli~inom nektarskog meda uzetog iz plodi{ta za vreme malog i velikog pro{irivawa prostora za zalegawe matice tokom vo}ne pa{e, kao i dodavawem okvira sa pergom obezbe enim tako e u vo}- noj pa{i. Ako i tada nema dovoqno ZIMI Budimir Atanaskovi} ul. Knegiwe Milice br. 74/12, Trstenik, (037) dopuwavam zalihu sirupom od invertovanog {e}era koji dodajem u ve}im dozama u kratkom vremenskom periodu. Pritom pazim da koli~ina sirupa ne bude ve}a od jedne petine ukupne koli~ine meda, i da dodata hrana ne blokira zalegawe matice. Vodim ra~una i da sirup dodajem na kraju dopune hrane kako bi isti bio sme{ten {to bli`e budu}em p~eliwem klubetu, kako bi ga p~ele potro- {ile do po~etka novog legla. Ukoliko ne bude bilo zadovoqavaju}e podsticajne pa{e u avgustu, p~ele ipak stimulativno prihrawujem najkasnije do dvadesetog avgusta. Ovako obezbe ena p~eliwa dru{tva sa dovoqnom koli~inom kvalitetno odgajenih zimskih p~ela, dovoqnom i kvalitetnom zalihom hrane, mladim sa}em, dobrom mikroklimom i ventilacijom mogu bez ikakve pomo}i p~elara da do~ekaju prve cvetove xanarike. Dakle, nema otvarawa ko{nica radi dodavawa bilo kakve hrane. Moje p~ele zimuju sa jednim polunastavkom u ~ijim poluokvirima uvek ima izvesne koli~ine meda. Utopqavawe p~eliwih zajednica vr{im samo od prvog marta do kraja aprila kada zatvaram i `i~anu ventilaciju na podwa~i. Prole}e Polovinom cvetawa xanarike obavqam prvi prole}ni pregled i malo pro{irivawe dodavawem jedne vo{tane satne osnove. Po{to moje p~ele nikada ne gladuju, veoma retko imam gubitke. A ako ih i bude, bude ih zbog bolesti p~ela {to je iskqu~ivo moja gre{ka jer se veoma te{ko snalazim u (za mene) haoti~nom stawu na tr`i{tu lekova za p~ele. Po meni je svako otvarawe ko{nica zbog dodavawa hrane tokom zimskog perioda (ako nije u ciqu spasavawa dru{tava) nepotrebno i {tetno. Za{to bih obavqao poslove koji uz to donose polovi~ni uspeh po snegu i hladno}i kada se to mo`e uraditi tokom leta. Zima slu`i za i{~itavawe literature. P^ELAR, februar

12 ZIMSKA VENTI LACIJA I PROLE]NI I RAZVOR VOJ Ing. Dobrosav Be{inovi} ul. Proleterska br. 137/21, Majdanpek, (030) Zima je poseban period za p~ele, naro~ito {to se ti~e zimske ventilacije. Za `ivot u prirodnim uslovima one su stekle sposobnost da se suprotstave mnogim nepovoqnim uslovima. Ali, ko{nica je ne{to sasvim drugo. P~ele }e dobro prezimiti u nametnutoj im ko{nici samo ako su zdrave i broj~ano dovoqno jake, ako imaju dovoqno kvalitetne i pristupa~ne hrane i ako imaju dovoqno ~istog vazduha i suvu ko{nicu. U praksi postoji dosta nedoumica kad je u pitawu zimska ventilacija. Zato }u svoje prakti~no iskustvo da prika`em u sklopu uobi~ajenih oblika zazimqavawa sa utopqavawem i bez utopqavawa. Problematika nije nova, ona je bila predmet mnogih istra- `ivawa. Me utim p~elarstvo i daqe trpi posledice nekih lo{ih re{ewa kod priprema p~eliwih dru{tava za prezimqavawe. ^iwenica je da i danas jo{ uvek ima p~elara koji enormno p~ele zatrpavaju raznim utopqavaju}im materijalom, vo eni krilaticom da se mala soba lak{e zagreje od velike sale. Ovu misao izrekao je Freudenstein, i ona je bila jaka argumentacija za propagandu velikog utopqavawa p~eliwih dru- {tava sa ciqem da se {to boqe ~uva zimsko klube od hladno}e. Ali, i drugi istra`iva- ~i, tridesetih godina pro{loga veka (Phillips, Armbruster i drugi) bili su mi{qewa da p~eliwe dru{tvo tokom zimovawa ne greje samo zimsko klube nego i prostor oko wega. Danas znamo da to nije ta~no. Takvu teoriju zazimqavawa preko konzervisawa energije p~ela velikim utopqavawem, veliki broj p~elara je napustio jer su nova istra`ivawa dala prednost snazi dru{tva i obilnim zimskim zalihama hrane. Toplota klubeta je najbitnija, dok ga ko- {nica samo {titi od vetra i vlage. Farrar je detaqno ispitivao fiziologiju prezimqavawa p~ela. Konstatovao je da p~ele greju samo klube, a da se i ne trude da zagreju prostor u ko{nici oko klubeta. Proizvodwa toplote u klubetu je onolika, koliko je potrebno da se nadoknadi gubitak toplote sa povr{ine klubeta gde temperatura treba da se odr`i na nivou od oko 7 C. Takav toplotni re`im p~ele odr`avaju kori{}ewem glavnog mehanizma klubeta za termoregulaciju. To je promena gustine kore i promena zapremine klubeta. Odnosno, kada spoqna temperatura opada tada se klube skupqa, a kada raste dolazi do {irewa. To zna~i da klube podnosi hladno}u i u normalnim uslovima izbori}e se sa wom na ra~un umawewa gubitka toplote i poja~ane potro{we energije. Za na{ slu~aj bitna je ~iwenica, da je gubitak toplote srazmeran povr{ini klubeta, te mawe klube gubi vi{e toplote {to nadokna uje ve}om potro{wom hrane po jednoj p~eli. Time }e biti pove}ana i vla- `nost. Preterana vla`nost uve}ava relativnu hladno}u u ko{nici za klube, a p~ele na to odgovaraju pove}anom potro{wom hrane ~ime se stvara jo{ ve}a vla`nost {to obi~no vodi ka kobnim posledicama po p~eliwe dru{tvo. Tako e negativna osobina uve}ane vla`nosti je i to {to dovodi do sledstvenog pove}awa temperature u klubetu i po pravilu matica otpo~iwe sa polagawem jaja. Zimsko leglo je veoma skupo za p~ele i ima rizi~an ishod. Pod takvim okolnostima stvoreni su idealni uslovi za razvoj nozeme (optimalno oko 31 C pri temperaturi ni`oj od 22 C i vi{oj od 34 C nozema prekida svoj razvoj Poltev, Moskva, 1984). To je karakteristi~no za slaba dru{tva i tamo gde je u ko{nici vlaga zarobqena nepravilnim uzimqavawem. Tako p~ele prevremeno istro{e organizam {to umawuje sposobnost kvalitetnog odgoja prole}nog legla. P~elama se smawuje du`ina `ivota, dru{tvo slabi i obi~no oboli pa lako postane plen grabe`i. Nisam za to da se klube zasipa utopqavaju}im materijalom koji }e da zarobi vlagu, ali ni za to da se ogoli smatraju}i do- 58 P^ELAR, februar 2006.

13 voqnim to {to samo sebe greje. Potpun odgovor je te{ko dati, ali mislim da treba uzeti u obzir ~iwenicu da se iz klubeta stalno emituje toplota koja zagreva vazduh, a on se zatim {iri prema hladnijim delovima ko{nice. Po{to se u toplom vazduhu nalazi vodena para (kao produkt ishrane p~ela), vrlo je va`no weno odstrawivawe iz plodi{ta pre kondenzacije. To se posti`e dobrom ventilacijom koja je delom uslovqena tehni~kim karakteristikama odre enog tipa ko{nice. Moja zapa`awa su vezana za DB ko{nicu sa kojom radim. Eksperimentima sam do{ao do zakqu~ka da sa standardnom DB ko{nicom nije mogu}e ostvariti ozbiqniju produktivnost bez uvo ewa nekih konstrukcijskih izmena i postupaka u tehnici p~elarewa. Lovro Peradin (Nove metode p~elarewa, str. 167) isti~e: Sve poznate ko{nice nastale su u vremenu kada jo{ nije bio poznat odlu~uju}i uticaj obilnih zaliha hrane na razvoj p~eliweg dru{tva i kad jaka p~eliwa dru{tva nisu zbog malog plodi{ta ni postojala. Taj problem dobro je prou~io Farrar i jo{ davne godine pokre}e novu ameri~ku {kolu p~elarewa utemeqenu na jakom uzimqenom p~eliwem dru{tvu i obilnim zimskim zalihama hrane (~ak kg u severnijim krajevima). Tako nastaje i modifikovana Dadanka koja u svom sastavu kod uzimqavawa iznad plodi{ta ima pun polunastavak sa medom i otvorom od oko 2,5 cm u pre~niku. Ispitivawa takvog uzimqavawa vr{ena su i kod nas i o pozitivnim rezultatima pisali su pokojni Tihomir Jevti} i Bogoqub Konstantinovi}. Da je problem uzimqavawa ozbiqno shva- }en, ukazuje da je dosta istra`iva~a prou~avalo p~eliwe zimsko klube sa aspekta umawewa gubitaka koji pored ostalog nastaju i kao posledica vlage. Kao {to znamo, ona je produkt potro{we meda za odr`avawe p~eliweg dru{tva koje je u zavisnosti od broja p~ela i prema Avetisjanu bilo bi: Tabela 1. (1 kg ima oko p~ela) Masa p~eliweg 1 1,5 2 2,5 dru{tva (kg) Prose~na potro{wa 9,67 8,78 7,99 5,74 hrane (kg) Tabela jasno upu}uje {ta vaqa ~initi i {ta da o~ekujemo ako to ne ~inimo. I Lebedev potvr uje ~iwenicu da slabo dru{tvo zimi tro{i vi{e hrane od optimalnog. On ukazuje i na to da za svaku rasu p~ela postoji biolo{ki optimum zimskog klubeta, jer i velika dru{tva imaju tako e velike zimske gubitke. I Xefri govori o optimalnom klubetu, a ne o velikom klubetu. I na{a p~elarska praksa uvi a zna~aj optimalnog dru{tva zazimqenog na optimalnoj hrani, koje sve svoje prednosti ispoqava u prole}- nom razvoju kao i u pa{i. U Rusiji je definisana optimalna veli~ina tako da dru{tva u jesen treba da imaju 8 9 ulica p~ela ili oko 2 kg. Ako vlada bolest ili druge nepovoqnosti do 2,5 kg. U tabeli 2 prikazana je potro{wa hrane prema snazi dru{tva kao i zimski gubici. U mojoj praksi, dru{tva sa magacinom ulaze u zimu sa 8 9 ulica, dok bez magacina obi~no sa 6 7 ulica p~ela. Ali ovde pored ve}eg broja p~ela i wihov kvalitet ima bitan uticaj u toku zime. Tabela 2. Ja~ina dru{tva (broj ulica) i vi{e Potro{wa hrane po ulici (kg) 1,9 1,3 1,0 Uginule p~ele (grama) ,2 9,4 Dati prikaz ukazuje na {tetnost uzimqavawa slabih dru{tava (za wih postoji druga tehnika uzimqavawa), ali i vodi ka centralnom problemu ove teme. Kako sa~uvati toplotu i snagu zimskog klubeta, a odstraniti vlagu? To je problem koji mu~i sve p~elare jer nije ni malo jednostavan. Nije, zato {to tu ima vi{e uticajnih faktora (kvalitet zimskih p~ela, hrana po obimu i kvalitetu, snaga, tip ko{nice, lokacija, pa{ne prilike i drugo) koji su u sprezi sa zimskom ventilacijom, na koju p~elar ipak mo`e da ima direktan uticaj. Objasni}u kako uzimqavam DB ko{nice u mom DB sistemu (P~elar, 2/2002). Osnovno polazi{te je biolo{ko utopqavawe kao mera o~uvawa toplote. Ogleda se u optimalnom dru{tvu sa kvalitetnim i zdravim zimskim p~elama. Pitawe hrane ogleda se kroz ne{to ve}e zalihe. One su nu`ne, kako bi zimsko klube oformilo {to prirodniji polo`aj, a time i boqe prezimilo. Polo`aj koji zauzima zimsko klube u DB ko{nici nije prirodan i zato ona sa svojim tehni~- P^ELAR, februar

14 kim karakteristikama ne obezbe uje dobro prezimqavawe, a ono je temeq uspeha u narednoj godini. Zato su uvedeni AB magacini hrane u uzimqavawe i razvoj, {to nije isto {to i magacin hrane o kojem je ve} bilo re- ~i. U ciqu boqeg sagledavawa poslu`i}u se primerom iz tabele 3. Tabela 3. Broj uzimqenih ulica Pre~nik klubeta (cm) 15, ,6 26,2 29,8 33,4 37 Odnos 0,39 0,32 0,27 0,23 0,20 0,18 0,16 P : V = K Gubitak toplote zavisi od odnosa povr- {ine (P) i zapremine (V) klubeta. Ukoliko K raste, utoliko je potro{wa hrane ve}a, a time i prisustvo vlage u ko{nici. Mo`e se zakqu~iti da }e dru{tvo zazimqeno sa 5 ulica biti skoro duplo optere}enije od dru{tva zazimqenog sa 9 ulica. Ako znamo da je visina DB rama 27 cm, a od toga, centralni ramovi su sa mednom kapom u visini od oko 12 cm i da se klube formira oko 25% na medu, a 75% na praznom sa}u, tada nije te- {ko zakqu~iti prema pre~niku klubeta (ili broju ulica) da optimalno dru{tvo od 8 9 ulica ne mo`e da formira idealno klube (loptu) {to povla~i negativne posledice (klube je razvu~eno, obuhvata ve}i broj ulica od potrebnog {to izaziva dodatno optere}ewe p~ela u toku zime). Uvo ewem AB magacina u sastav plodi- {ta mnogo se toga mewa kada je u pitawu prezimqavawe i razvoj (globalna {ema objavqena je u Zborniku radova sa II kongresa p~elara Srbije, Aleksinac, 2002), ali ja }u se zadr`ati na deo vezan za prezimqavawe p~ela kao preduslov razvoja. AB magacini u sastavu DB plodi{ta su idealna kombinacija za stacionarno p~elarewe. Opisa}u u praksi ispitanu, a mawe slo- `enu varijantu sa jednim telom i adaptiranim zbegom. Telo je prilago eno za vi{e namena, ali u su{tini zajedno sa zbegom obezbe uje dobru zimsku ventilaciju. Detaqnije }e biti dat funkcionalni prikaz kroz sliku 1, a o tehni~kim detaqima drugom prilikom. Obja{wewa polaze od trenutka podmetawa AM ispod plodi{ta. AM pun meda podme}e se oko 1. avgusta i do zime ostane mahom prazan. Time se, pored regulacije mikroklime ostvaruju i indirektni ciqevi. Podsti~e prirodan razvoj kvalitetnih zimskih p~ela (boqe hrawene i ve}i unos polena); Uti~e se na veli~inu medne kape i pravilniji raspored hrane prema veli~ini klubeta; AM prihvata pri formirawu i deo klubeta; U sklopu sa antivaroznom podwa~om, koriste se prednosti ranijeg prekida i kasnijeg zapo~iwawa sa odgajawem legla. (Napomena: za na{ slu~aj va`no je napomenuti da je krawska rasa p~ela prilago ena za na{e terene, da dobro prezimquje i ekonomi~na je u tro{ewu zimskih zaliha, {to nije slu~aj recimo sa italijanskom `utom p~elom). U periodu do pa{e AM uglavnom {titi klube od direktnog uticaja hladnog vazduha. U wemu se stvara toplija tampon zona u ~iji sastav ulaze i produkti `ivotne aktivnosti p~ela, vodena para i ugqendioksid. Po{to je sastav gasova u zimskom klubetu (kiseonik se smawuje sa 21% na 17 18%, a ugqendioksid pove}ava sa 0,03% na 3,5 4,5%) druga- ~iji od prirodnog, kada ugqendioksid (po Lebedevu) prelazi koncentraciju od 4%, p~ele aktivno provetravaju klube po principu odozgo na dole. Budu}i da je ugqendioksid nastao disawem p~ela u klubetu on je zagrejan pribli`no do temperature koja vlada u wemu. Ali u sastavu te dowe toplotne zone ulazi kao produkt i vodena para. Postoje zasi}ene i nezasi}ene pare. Toplije idu gore i delom izlaze kroz otvor na poklopnoj dasci. On treba da bude na predwoj strani, nikako na sredini ili na zadwoj strani. U suprotnom bi se smawila relativna vla`nost vazduha u ko{nici ispod 60% 60 P^ELAR, februar 2006.

15 kada dolazi do kristalizacije meda, {to tako e ne pogoduje p~elama. Kod vla`nosti ne{to iznad 60% dolazi do upijawa vlage u otvoreni med koji je pripremqen za kori- {}ewe od p~ela u klubetu, {to je va`no, da jako dru{tvo zimi ne bi patilo od `e i (o tome detaqnije u kwizi E. K. Eskova Mikroklimat p~elinog `ili{~a ). Nezasi}ene pare ostaju dole gde nema ni p~ela ni hrane. Tako ohla ena, ali jo{ nekondenzovana para, pada dole i izlazi kroz leto i zamre- `eni deo poda podwa~e. To je nu`no, jer je ~esto taj izlazak vlage ote`an kao i priliv sve`eg vazduha. Zimski otvori leta, onako kako se u praksi prirede, ne obezbe uju dobru ventilaciju. Taj problem se dobro re- {ava zamre`enim (ili perforiranim) otvorom na limenoj kaseti. On je sa zadwe strane u du`ini od oko 10 cm i sa otvorom leta u potpunosti omogu}ava i izlazak suvi- {ne vlage kao i priliv sve`eg vazduha. Taj vazduh prolazi kroz dowu toplotnu zonu klubeta i ne{to ugrejaniji di`e se u gorwu toplotnu zonu. P~ele usisavaju}i tako topliji i sve`iji vazduh mawe energije tro{e za zagrevawe klubeta. Ta ~iwenica je veoma bitna sa aspekta toplotnog re`ima unutar klubeta. Klube mawe gubi toplotu u difuznom procesu, ~ime je lak{e odr`ava na optimalnom nivou. Ali i kada se otpo~ne odgoj legla, p~ele lak{e odr`avaju temperaturu na nivou C. Da je to tako, govore ~iwenice {to nema razvoja nozeme i nikakve potrebe za upotrebom fumagilina. Gorwa toplotna zona je vi{eslojna: deo neposredno iznad klubeta, deo iznad PD koji uglavnom pokupi suvi{nu vlagu i deo u VM koji sa S ~ini termo most. Sve procese u ko{nici pripremqenoj na na~in kao na slici, nije mogu}e lako i u celosti opisati. To {to se zbiva u klubetu i oko wega, zahteva {ire odgovore. Ali sam siguran da }e, sa aspekta zimske ventilacije, sama slika u mnogo ~emu dopuniti moj prikaz. Isto mogu da tvrdim da adaptacija klasi~ne DB ko{nice nije ni malo slo`ena. AM treba da bude visine 105 mm, a ne kao standardni DB polunastavak. Poznato je da i polunastavci mogu za to da poslu`e, ali svedoci smo da se u praksi nije puno odmaklo od ideje. AM treba da bude samo magacin hrane i pro{irewe plodi{ta u skladu sa vremenskim potrebama. U poziciji prema slici postignuta je optimalna mikroklima sa minimalnim toplotnim gubicima i zadovoqavaju}im nivoom vlage. Pokazateqi upore ewa bili su: Potro{wa hrane je optimalna, jer p~ele izlaze iz zime vitalne i bez tragova bolesti; Suva ko{nica obezbe uje izlazak p~ela na pro~isni let pri optimalnoj spoqnoj temperaturi. P~ele iz klasi~nih ko{nica izle}u pri nepovoqnijim vremenskim uslovima, gubici p~ela pri izletu su evidentni kao i tragovi lo{eg zimovawa (nozema); Optimalni nivo razvoja do 2,5 kg br`e se dosti`e, {to dovodi do blagovremenih kvalitativnih promena p~ela, {to se ispoqava u bagremovoj pa{i; Nema prehla enog legla, {to je karakteristi~no za jaka dru{tva iz klasi~nih ko- {nica; Prole}ni razvoj je ubrzan uz veliku koli~inu unetog polena {to dovodi do rane blokade matice. Pro{irewe legla mora da se obavqa ~e{}e nego kod klasi~nih ko{nica. Ja vr{im stimulativnu deblokadu tamo gde ima legla na ~etiri rama. Kod informativnog pregleda zapo~iwe i razvoj. PD se delimi~no demontira i na mesto ~etiri sredi{we daske dolazi poga- ~a. Ona sa ostalim utopqavaju}im materijalom boqe ~uva toplotu, a i sada neophodnu vlagu. Kod glavnog pregleda AZ i PD preure uju se u telo koje prihvata ramove iz AM. PD ~ine 4 daske dimenzija mm i 2 daske dimenzija mm. Kra}e su u sredini i formiraju ventilacioni otvor, a du`e su sa strane. Kod preure ewa, dve du`e u uspravnom polo`aju ~ine nosa~e ramova dok ostale po dve dolaze do zida zbega. Tako se dobije telo zbeg sa otvorom od mm {to je dovoqno za sme{taj 12 ramova za vi{kove iz vo}ne pa{e. AM je sada duboka podwa~a koja i daqe {titi leglo, ali i po potrebi posle vo}ne pa{e do bagrema ponovo postaje magacin hrane sa ramovima iz adaptiranog zbega. U pa{i AM ide iznad mati~ne re{etke gde postaje medna kapa. Tu ostaje do po- ~etka nove p~elarske sezone kada ponovo zauzima svoje mesto na podwa~i. Mere su date za dvanaestoramnu DB ko{nicu. Ovim jednostavnim izmenama kod DB ko{nice posti`e se u{teda u vremenu, mawi broj otvarawa ko{nice i stresnih situacija, dobro uzimqavawe i prezimqavawe i pravovremeni razvoj za bagremovu pa{u. Posebna pogodnost je za stacionarno p~elarewe. P^ELAR, februar

16 SPRE^A ^AVAWE ROJEVOG G NAGONA U DB KO[NIK CAMA Mileta Markovi} Jabu~je (014) , (064) maticnjak@ptt.yu U savremenom pristupu p~elarstvu, gledano sa pozicije p~elara, smatra se da rojewe p~ela po svojoj {tetnosti, dolazi odmah posle {tete koju p~elarstvu nanose zarazne bolesti. I u p~elarskoj literaturi i u predavawima ovoj temi je posve}eno dosta prostora i vremena ali p~ele ne znaju da ~itaju kwige i slu{aju govore ve} se pona{aju po sopstvenim instinktima i prirodnim nagonima. Sve tehnolo{ke zamisli p~elara, po~ev od raznih metoda prepakivawa okvira, oduzimawa legla i p~ela, dodavawa satnih osnova, odstrawivawa ili hap{ewa matice, se~ewa wenih krila i sli~no naj~e{}e su padale u vodu pred snagom prirodnog instinkta p~ela da se u odre enim okolnostima izroje i tako ostave p~elara i bez p~ela i bez prinosa. Sva ulagawa oko negovawa takvih zajednica u tom trenutku bivaju obezvre ena a ose}aj razo~aranosti postaje ja~i od `eqe da se ovim poslom i daqe bavi. I ova tema odnosi se na sagledavawe tih okolnosti, koje dovode do pojave rojevog nagona, sa ciqem da se {to je mogu}e dubqe prodre u tajne pona{awa p~ela i shodno tome izna u re{ewa koja }e pomo}i da ovih pojava bude {to mawe a samim tim da budemo vi{e uspe{ni i vi{e zadovoqni sa poslom kojim se bavimo. Ne smatram sebe ba{ posebno iskusnim p~elarom ali obzirom da ve} du`i vremenski period posedujem oko 250 LR i oko 50 DB ko{nica sa 12 okvira, nepobitno sam uo~io da je pojava rojevog nagona nesrazmerno vi- {e izra`ena kod DB u odnosu na LR ko{nice. Delimi~no re{ewe sam potra`io u prepravqawu 25 DB ko{nica sa 12 okvira u tako e DB ko{nice sa 10 okvira nadaju}i se da }e zbog maweg plodi{nog prostora problem rojewa biti re{en. Nakon dve godine rada sa wima uverio sam se da je problem pojave rojevog nagona i daqe bio prisutan ali ne u meri kao {to je to bio slu~aj sa dvanaesticama. Stawe je bilo ne{to povoqnije jer je wihovo plodi{te, zbog mawe zapremine. popuwavano p~elama do ili za vreme cvetawa jabuke, tako da su u tim uslovima p~ele lak{e prelazile u medi{te a samim tim i mawe se rojile. U takvim okolnostima nije mi preostalo ni{ta drugo nego da problem sagledavam mnogo detaqnije da bi rojewe u DB ko{nicama sveo na najmawu mogu}u meru ili da te ko{nice rasprodam. Imao sam strpqewa i upornosti da primewena re{ewa testiram u du`em vremenskom periodu, znaju}i da je re- {ewe vaqano samo onda ako ga praksa konstantno iz godine u godinu potvr uje. Koriste}i se dostupnom literaturom, konsultacijama sa iskusnim i uspe{nim p~elarima i sopstvenim iskustvom, zakqu- ~io sam da je pojava rojevog nagona u DB ko- {nicama vezana za tri osnovna uzroka. Prvi i ujedno osnovni uzrok rojewa je rojevna matica. Nije mi poznata takva tehnologija p~elarewa koja }e spre~iti pojavu rojevog nagona ako u ko{nici imamo p~ele sa genetski izra`enim rojevnim osobinama. Ove p~ele imaju osobinu da se u rano prole- }e enormno brzo razvijaju, ali i izra`enu sklonost za natprose~nim unosom polena. Ve} u aprilu kada polenske pa{e ima u izobiqu, pona{awe ovih p~ela se usmerava ka wihovoj primarnoj genetski nasle enoj osobini rojewu. Jo{ kada sam pre dvadeset godina po~eo izra`avati svoju `equ da se bavim p~elarstvom, moja sada ve} pokojna baka mi je govorila: Nemoj sine da uzima{ od nekoga p~ele rojilice da ti se samo roje, uzmi p~ele medarice da ti donesu meda da ima{ kakve vajde od toga. Tada tu poruku nisam mogao najboqe da razumem ali ve} na samom po~etku bavqewa ovim poslom, poruka mi je 62 P^ELAR, februar 2006.

17 bila potpuno jasna i ~ak vrlo precizna. Ne zna~i li to da je u na{em narodu odavno bilo poznato da postoje razli~ita pona{awa pojedinih p~eliwih zajednica, da je to tako- e nauka apsolutno potvrdila ali da se ta ~iwenica i u sada{wem vremenu vrlo ~esto zanemaruje. Dakle, nesporno je da ako `elimo da od p~ela osim qubavi imamo i koristi, u ko{nicama moramo imati p~ele koje nemaju izra`en instinkt rojewa. Takve p~ele se mogu dobiti samo dugogodi{wim odabirawem, odnosno selekcijom p~eliwih matica. Svaki drugi izbor p~eliwih matica je slu~ajnost koja se u praksi naj~e{}e ne potvr uje. Drugi po zna~aju va`an uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u nedovoqno funkcionalnim ko{nicama u koje su p~eliwe zajednice sme{tene. Jedna funkcionalna ko{nica treba da omogu}i nesmetanu pokretqivost p~eliwe zajednice zavisno od wenog stadijuma razvoja i pa{nih uslova koji su u odre enom vremenskom periodu prisutni. Osnovna zamerka konstrukciji DB ko{nice je svakako u prevelikoj visini plodi{nih okvira na kojima se formiraju visoki medni venci {to ~ini ozbiqnu smetwu pokretqivosti p~ela iz plodi{nog u medi{ni prostor. Analizom prole}nog razvoja p~eliwe zajednice u DB ko{nici sa 12 okvira, ovaj problem se jasnije uo~ava a samim tim i boqe obja{wava. U jednoj sredwe jakoj p~eliwoj zajednici, pri prose~nim klimatskim uslovima za vreme prole}nog razvoja, prvog maja treba da se nalazi oko p~ela i oko }elija legla. To je stawe kada je p~elama gusto zaposednuto svih 12 okvira DB ko{nice. Tada naravno treba dodati polunastavak jer se p~eliwa zajednica po~iwe dnevno uve}avati za preko p~ela. Me utim, od 1. do 15. maja u klimatskim i fenolo{kim uslovima kakvi vladaju na {irem podru~ju Srbije, p~eliwa pa{a je veoma oskudna tako da p~ele nemaju razloga da ulaze u prazan polunastavak a posebno {to bi pri tom morale da savladaju visoke vence zatvorenog meda koji se nalaze na plodi{nim okvirima ko{nice. U tom slu~aju p~ele se gomilaju u plodi{tu, zatrpavaju plodi{ni prostor polenom pri ~emu matica ostaje bez praznih }elija za polagawe jaja, pa je samim tim pojava rojevog nagona neminovnost koja se vi{e sa sigurno- {}u nikakvim radwama ne mo`e spre~iti. Tre}i uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u poreme}enoj biolo{koj ravnote`i p~eliwe zajednice. Izaziva~i ovog uzroka rojewa su pojedini p~elari, koji primewuju tehniku p~elarewa koja je u savremenim trendovima p~elarewa potpuno neprihvatqiva. Ona se sastoji u postupku da se nekoliko dana pre po~etka pa{e p~eliwa dru- {tva dele na proizvodna i pomo}na. Iz tih pomo}nih dru{tava uzimaju se okviri sa zatvorenim leglom i dodaju proizvodnim. Me- utim, posle izlegawa p~ela iz dodatog legla snaga p~eliwe zajednice postaje nesrazmerna biolo{koj snazi wene matice. Da je ta matica imala ve}u biolo{ku snagu ona bi svakako odgajila i biolo{ki sna`niju zajednicu. Zbog nemogu}nosti da matica sada lu~i pove}anu koli~inu feromona, koji treba da dopre do svakog ~lana zajednice, zajednica gubi svoju celovitost i homogenost. U tim okolnostima po~iwe deoba p~eliwe zajednice koja ustvari i nije vi{e zajednica, ve} formirani rojevi koji }e ne{to kasnije kada sazru mati~waci, svaki sa svojom maticom potra`iti novi dom. Sli~ne posledice se mogu o~ekivati i poja~avawem jedne ko{nice naletom p~ela iz drugih ko{nica. Samo otklawawem ili re{avawem sva tri navedena uzroka pojave rojevog nagona u paketu obezbedi}emo uslove za maksimalni biolo{ki razvoj p~eliwe zajednice, pune ko{nice meda i sa~uvati snagu p~eliwe zajednice za uspe{no u~e{}e u narednim pa{ama. Sigurno je da za wihovo re{avawe ne postoji univerzalno pravilo, ali obzirom da je i osnovna svrha postojawa ~asopisa P~elar da omogu}i razmenu iskustava, iskoristi}u dobijeni prostor da iznesem svoj pristup i primewena re{ewa na sopstvenom p~eliwaku. Prvi uslov rojewa rojevna matica Re{ewe za ovaj problem potra`io sam i na{ao u nau~no-p~elarskoj ku}i Apicentar u Beogradu. Zbog ~ega? Zbog toga {to jedino u na{oj zemqi ova ustanova skoro tri decenije vr{i selekciju p~eliwih matica, gde se osim selekcije na mednu produk- P^ELAR, februar

18 tivnost i druge prate}e osobine, vr{i odabirawe matica i po osnovu ocewivawa wihove rojivosti. To prakti~no zna~i da se mladim maticama iz ovog programa nije rojila ni majka, ni baba, ni prababa i tako redom deset do petnaest predaka, jer da su se matice iz te porodi~ne loze rojile, selekciona linija bi bila prekinuta i ne bi trajala ovoliko koliko ~iweni~no traje. Ovi podaci obezbe uju najvi{i nivo pouzdanosti da }e se ovim maticama i }erke i budu}e naslednice sli~no pona{ati a {to je na mojem p~eliwaku od preko 300 ko{nica apsolutno potvr eno. Drugi uslov rojewa nedovoqna funkcionalnost ko{nice Re{ewe ovog uzroka rojewa usmereno je prema DB ko{nici sa 12 okvira u kojoj je ovaj problem najvi{e i izra`en. Da bi ovaj problem re{io a da bih izbegao komlikovane radwe va ewa plodi{nih okvira da bi ih stavio u medi{te ili obrnuto, na svom p~eliwaku uvek imam mawi broj Fararovih ko- {nica koje su formirane od polunastavaka DB ko{nica. Broj ovih ko{nica je zavisan od broja DB ko{nica. Okviri tih Fararovih ko{nica u kojima se nalazi med, polen ali i okviri sa mawom povr{inom mladog legla uvek su dobro do{li da p~ele iz DB plodi{ta na najbezbolniji na~in i u pravom trenutku prevedemo u medi{te. Dodavawem pomenutog sadr`aja u polunastavak DB ko- {nice obezbe uju se uslovi za brzo rastere- }ewe plodi{ta od suvi{nih p~ela a samim tim i probijawe medne kape sa plodi{nih okvira. Preno{ewem meda iz plodi{nih okvira u dodati polunastavak, p~ele se dodatno zapo{qavaju stvaraju}i pri tom privid unosa {to se pozitivno odra`ava na radno raspolo`ewe i atmosferu u celoj zajednici. Time se u plodi{tu obezbe uje prostor za nesmetano zalegawe matice i normalan razvoj legla. Za vreme trajawa bespa{nog perioda koji je prisutan od cvetawa jabuke do cvetawa bagrema, ko{nice je po`eqno povremeno prihrawivati. Razloge za potrebu prihrawivawa u ovom periodu (ako na tom podru~ju nema pa{e) treba opet tra`iti u prirodnim instinktima p~ela. ^ak iako bi zapo- ~eo proces pripreme p~eliwe zajednice za rojewe, pri pojavi obilnije pa{e p~ele naj- ~e{}e odlu~uju da od rojewa odustanu ili da ga odlo`e i da pritom uni{te eventualno izgra ene ili zapo~ete mati~wake, {to pretpostavqa da je jedino instinkt unosa ja- ~i od instinkta rojewa. Nije potrebno posebno nagla{avati da iz tog prvog polunastavka nije korektno vaditi med jer u wemu ima i meda od prihrane ali i ostataka (rezidua) od lekova kojima je plodi{te ko{nice bilo tretirano jer se med iz mednih venaca plodi{nih okvira sada nalazi u ovom polunastavku. Kada po~ne pa{a pod ovaj polunastavak }e se podbacivati medi{ni polunastavci iz kojih }e se cediti med a ovaj polunastavak }e slu`iti p~elama kao stalna zaliha hrane. Ova zaliha hrane p~elama je neophodno potrebna jer posle skidawa medi{nih polunastavaka i ce ewa meda iz wih, u plodi{tu DB ko{nice ne ostane ni{ta ili bezna~ajno malo hrane da bi se zajednica u narednom periodu normalno razvijala. Tre}i uslov rojewa poreme}aj biolo{ke ravnote`e Da bih izbegao ovaj uzrok pojave rojevog nagona, proizvodna ili boqe re~eno jaka p~eliwa dru{tva ne formiram nekoliko dana pre pa{e, ve} taj posao uradim u periodu od 15. jula do 15. septembra prethodne godine. Davno sam ve} shvatio da ako u tom periodu nisam obezbedio sve optimalne uslove za normalni prole}ni razvoj p~eliwe zajednice, ne postoji tehnolo{ka ili bilo koja druga radwa koja bi u prole}e to stawe mogla da izmeni a da nije u suprotnosti sa zakonima bilogije koji u to vreme neprikosnoveno vladaju u p~eliwoj zajednici. Biolo{ka ravnote`a koja je u to vreme uspostavqena izme u biolo{ke snage matice, brojnosti p~ela, povr{ine legla i broja trutova sme se remetiti samo u okvirima biolo{ke tolerancije zajednice. Umesto zakqu~ka, ose}am za potrebu da jo{ jednom naglasim da se navedeni uzroci rojewa moraju posmatrati u paketu. Re{avawem samo jednog ili dva uzroka bez re{avawa tre}eg, ne mo`e se biti siguran da }e se spre~iti rojewe a samim tim i na{e veliko razo~arewe. Sve dok ih nisam na taj na~in sagledao i na opisani na~in re{io, cela moja okolina je u svojim ko{nicama ili oxacima imala rojeve koji su poticali iz mojih ko{nica, a to prizna}ete nije ni malo prijatan ose}aj ni za jednog p~elara a posebno ne za onoga koji pretenduje da postane velep~elar. 64 P^ELAR, februar 2006.

19 Rajko Pejanovi} ul. Avrama Vinavera br. 12/ [abac (015) , (064) Ro en je u p~elarskoj porodici. Diplomirani je pravnik. P~elari sa oko 200 p~eliwih dru{tava u LR i Farar ko{nicama. Na listi je predava~a SPOS-a. VERTI KALN LNI OSMODELN LNI OPLODWAK Fotografije pod brojevima 1, 1a, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 12: Veroqub Umeqi}, Kragujevac Fotografije pod brojevima 9, 10, 11: Petar Pejanovi} 1 Ovaj nukleus tj. oplodwak ima sve osobine ko{nica neograni~enog prostora, a p~eliwa zajednica ga naseqava svih 365 dana u godini. Pru`a optimalne uslove za uzgoj 30 matica u sezoni. Dovoqno je veliki da obezbedi odgovaraju}u mikroklimu i potrebnu koli~inu p~ela, legla, polena i meda, za razliku od bebi oplodwaka, a istovremeno i dovoqno mali, da uzgoj u~ini jeftinijim u odnosu na oplodwake sa ramovima standardnih ko{nica. Pri tom zajednica u wemu mo- `e uzgojiti prirodne mati~wake i dati jedan roj pred bagremovu pa{u. 4 Oprema za rad Opremu ~ine: ~etvrtasti nastavci dimenzija mm, koji imaju visinu LR tela od 242 mm, vi{e pregradnih dasaka, ramska hranilica i krov. U nastavak staje 6 ramova, {irine 225 mm i v i s i n e 232 mm, {to ~ini jednu polovinu 1a rama LR ko{nice (slika 1 i 1a). Konstrukciono re{ewe satono{e (slika 2) omogu}ava jednostrano spajawe dva rama oplodwaka u jedan veliki, tj. standardni LR ram (slika 3). To daje mogu}nost naseqavawa oplodwaka uz pomo} standardne ko{nice, koja se mo`e koristiti za izgradwu, zalegawe i snabdevawe hranom malih ramova. Postupak mo`e biti i obrnut, jer se 2 3 spojenim ramovima oplodwaka mo`e naseliti LR ko{nica. Nastavak se mo`e podeliti pregradom na dva dela sa po 3 rama (slika 4) i tako od wega dobiti 2 oplodwaka. Pregradna daska, dimenzija mm slu`i za razdvajawe tela oplodwaka. Sastoji se od rama mm sa otvorima za leta na suprotnim stranama i poda od lesonita koji mo`e imati zamre`ene otvore. I ceo pod mo`e biti zamre`en (slika 5). Pregradna daska se koristi i kao poklopna daska (slika 6) sa zamre`enim otvorima za leta. Slika 7 pokazuje pregradnu dasku u ulozi podwa~e postavqene na ameri~ko postoqe. Pregradna daska i ramska hranilica tako e od lesonita (slika 8) impregniraju se pre prve upo- 5 P^ELAR, februar

20 8 trebe potapawem u kqu~ali parafin. Oplodwak ima krov sa limom kao i standardna ko{nica. Na~in rada P~eliwa zajednica sa mladom testiranom maticom zimuje obi~no u 2 nastavka (slika 9). 6 Klube je ve- }im delom u dowem, a u gorwem su zalihe hrane. ^etvrtasti oblik tela daje mogu}nost postavqawa ramova prema letu u hladan ili topao polo`aj. Prvo otvarawe uz kratkotrajan pregled obavi se krajem februara. Pri tome se u dowe telo, do zida postavi ramska hranilica napuwena 7 kristalisanim medom. Drugi, detaqniji pregled, vr{i se polovinom marta. Pro{iri se prostor tre}im telom i zameni matica. Tre}i nastavak sa probranim zaleganim sa}em, podme}e se ispod postoje}ih, na podwa~u (slika 10), kako se ne bi remetila mikroklima. U wega se spusti ramska hranilica dopuwena kristalisanim medom. Wenim spu{tawem, u drugom nastavku nastaje prazan prostor u kome }e p~ele izgraditi zaperak trutovskog sa- }a koji ima ulogu gra- evwaka. Na ovom, sada sredwem telu, aktivira se pomo}no leto u obliku kru`nog otvora pre~nika 20 mm. Nakon pro{irewa prostora izvr{i se zamena matice. Nukleus dobije najboqu (ili jednu od najboqih) matica sa p~eliwaka. To je starija matica koja je u prethodne dve godine razvila najuspe{niju proizvodnu zajednicu. Ta rekordna zajed- 9 nica, na startu sezone dobije mladu kvalitetnu maticu koja je zimovala u nukleusu. A stara iz we }e u nukleusu poslu`iti za uzgoj mladih. Tre}i put zajednica se pregleda u vo}- noj pa{i, polovinom aprila. Do tada su nastavci popuweni p~elama, leglom i hranom. Trutovski zaperak je izgra en, a leglo u wemu poklopqeno. Sada se trutovsko sa}e odse~e, ramska hranilica dopuni a prostor pro{iri ~etvrtim nastavkom (slika 11) u kome su postavqene 4 satne osnove. Ovaj nastavak se stavi izme u dosada{weg tre}eg sa medom i drugog sa leglom. Time je omogu}en daqi razvoj zajednice, spre~ena blokada prostora a pojava rojevog nagona odlo`ena. Kad 10 matica razvije leglo u novom nastavku aktivira se i wegovo pomo}no leto. ^etvrta intervencija obavqa se krajem aprila ili po~etkom maja, kad dobro razvijena zajednica izgradi rojeve mati~wake. Sva ~etiri tela (u povoqnim godinama treba i peto) prepuna su p~ela, legla i hrane. Na ramova sa leglom vise grozdovi prirodnih mati~waka, uzgojenih od najkvalitetnijeg materijala dostupnog p~elaru, postupkom koji je usavr{avan milionima godina. To je trenutak za radikalni zahvat kojim se dosada{wi nukleus transformi{e u 8 oplodwaka: Nukleus se pomeri u stranu a na wegovo mesto postavi podwa~a sa LR nastavkom u kome su izgra eni ramovi i ramska hranilica napuwena hranom. 66 P^ELAR, februar 2006.

21 11 Prona e se matica i prebaci u LR nastavak, tako {to se ram na kome je ona spoji sa drugim na kome je zrelo leglo. LR ko{nica se poklopi, a weno leto otvori da primi izletnice iz nukleusa i tako se formira roj. Zatim se nastavci nukleusa me usobno razdele pregradnim daskama i podele vertikalnim pregradama. Tako se oformi 8 oplodwaka sa po 3 rama. Na pod svakog postavi se par~e poga~e i aktivira wegovo leto. Leglo, p~ele i hrana rasporede se po oplodwacima ravnomerno i svakom se ostavi po jedan zreo mati~wak. Sledi postavqawe oplodwaka na stalno mesto, naj~e{}e na istom p~eliwaku, udaqeno od drugih ko{nica i pogodno za izlet matica. P~ele ne}e napustiti oplodwak jer su u rojevom nagonu. Drugo i ~etvrto telo sa svojim pregradnim daskama, okre u se za 90 kako bi leta wihovih boksova bila na bo~nim stranama. Na svakoj strani osmodelnog oplodwaka funkcioni{u po 2 leta (slika 12). Zatvaraju se pomo}na leta na nastavcima (kru`ni otvori) jer nisu u funkciji sve do kraja sezone 12 uzgoja matica. Na kraju bagremove pa{e mlade matice imaju svoje leglo. Kad potpuno zalegnu raspolo- `ivi prostor, ~ime se omogu}ava stalno obnavqawe p~ela, oduzimaju se, a u oplodwake ponovo stavqaju zreli mati~waci. Na kraju seozne, odstrane se vertikalne pregrade i pregradne daske, pa oplodwak postaje jedna zajednica u kojoj }e zimovati jedna matica. Ovaj oplodwak izlo`io sam na ta{majdanskoj izlo`bi i dobio zlatnu medaqu za inovaciju, kao i odr`ao predavawe o svom na~inu uzgoja matica. DOPUNA SPISKA PREDAVA^A Zbog boravka u inostranstvu, jedan od predava~a SPOS-a nije bio u mogu}nosti da u~estvuje na na{em konkursu, pa je Izvr{ni odbor SPOS-a odlu~io da ga naknadno upi{e u spisak predava~a. Predsednik Komisije za obrazovawe, Slobodan Markovi}, profesor Loznica ul. Nikole Tesle br. 16 (015) Odr`avawe optimalne snage p~eliwih dru{tava tokom cele godine u funkciji ostvarewa visokih prinosa Najnovija tehnika p~elarewa LR ko{nicama i drugim nastavqa~ama u funkciji dobijawa visokih prinosa p~eliwih proizvoda Priprema p~ela za zimovawe i brz razvoj u prole}e za glavne pa{e Opravdanost investicionog ulagawa u p~elarstvo i ekonomski efekti Apiterapija, le~ewe p~eliwim proizvodima P^ELAR, februar

22 Ro en je 13. jula godine u Beogradu. P~elarstvom se bavi od godine. Nosilac je priznawa Zaslu`ni p~elar. ^lan je Predsedni- {tva SPOV-a i Izvr{nog odbora SPOS-a. RAM GRA\E \EVWAK RAZLOG VI[ I[E Dejan ]ukalovi} ul. Kara or eva br In ija (022) , (063) Ne mo`emo a da se ne setimo sedamdesetih godina pro{log veka kada je varoa uni- {tila p~eliwake. Ali, izgleda da taj sumrak i lutawe u wemu i daqe traje. Iz godine u godinu kori{}ene su razne hemijske supstance koje su u telo varoe prodirale na vi{e na~ina. Na `alost, uvek je pre`ivqavao jedan broj varoa koji je tu svoju prirodnu otpornost prenosio na budu}a pokolewa. Pandorinu kutiju smo otvarali svojom neuko{}u sa svakom oborenom varoom koja se ponovo popela na p~elu. U zavisnosti od ume}a p~elara, varoa je suzbijana sa mawe ili vi{e uspeha. Me utim, u posledwih par godina ponovo dolazi do ekspanzije varoe i uginu}a mnogih p~eliwih dru{tava koja ~esto ne do~ekaju ni kraj teku}e godine. Varoa sti~e sve ve}u otpornost na do sada upotrebqavane preparate (amitraz, fluvalinat), i kao da su joj oni stimulans za br`e razmno`avawe. Treba da pomislimo i na to da sedimo na pragu Evropske Unije, a velikim brojem tretirawa zatrovali smo i ramove i ko{nice i vosak i med. P~eliwi proizvodi prvo su lek, a tek onda hrana, i tako moramo gledati na wih i takve ih proizvoditi. Posedujem izvod iz svetski priznate laboratorije u Bremenu sa podacima {ta sve med (ne) sme i u kojoj koli~ini da sadr`i (rezidue insekticida i antibiotika, HMF i ostale standardne parametre). Propisi su strogi i to stalno moramo imati na umu. Sa wihovom potvrdom o kvalitetu mo`ete izvoziti med {irom sveta. Zato ve} sada moramo da razmi{qamo o smawewu broja tretirawa, a da varou tokom cele godine odr`avamo u ko{nici na tolerantnom nivou. Svaki lek ima i dobre i lo{e strane. ^esto se ~uje od p~elara: Sve sam uradio i tretirao i vi{e nego {to treba, a opet su mi p~ele izimile slabe. Sigurno da pove}awem broja tretirawa varou svodimo na podno{qiv broj, ali ~esto i dru{tva iza u iz zime slabija zbog velike zatrovanosti ko{nice. Time bi nauka trebalo da se institucionalno pozabavi i utvrdi pravi efekat na p~ele. Uzmimo za primer eksperimente Perepelove iz pedesetih godina pro{log veka. Radi ve{ta~ke oplodwe u p~elarskoj stanici u Tuli matice su uspavqivane hemikalijama. Pored etra i hloroforma, najboqe se pokazao gas ugqene kiseline koji je brzo uspavqivao matice i one su se budile posle 15 minuta bez vidnih o{te}ewa. Ali, prvo su tretirane p~ele radilice. Wihovim posmatrawem prime}eno je da sve mlade p~ele preska~u ve} poznate razvojne etape svog `ivota, i odmah postaju sabira~ice nektara. Pri wihovom secirawu ustanovqeno je da su im unutra{wi organi ostarili. Naru{eno je razvi}e `lezda i p~ela je postala fiziolo{ki starija. Ako je tako mogu}e u kratkom periodu ve{ta~ki izmeniti tok razvitka p~ele, ko nam garantuje da hemijske supstance koje primewujemo nemilosrdno ne uti~u na vek na{ih dru{tava? Jer otrov truje podjednako sve, samo u zavisnosti od doze nekoga obori odmah (varou), a za nekoga je potrebno vi{e takvih doza (p~ele). Sre}om po nas, p~ela predstavqa jako elasti~an `ivotni sistem, jer ko bi jo{ dozvoqavao da se na wemu toliki u~e, a da on ipak pre`ivi? P~elama je uspevalo da milenijumima pre`ive bez uplitawa ~oveka. Mo`da je ba{ to uplitawe wih i dovelo u beznade`nu situaciju. Bez nas su se p~ele slobodno rojile. Svi prisutni negativni faktori delili su se na onoliko delova koliko i sama zajednica. Na ruku im je i{lo novo stani{te koje je nezaga eno. Izvu~eno 68 P^ELAR, februar 2006.

23 novo sa}e je mawe privla~no za varou i bolesti p~ela. Pored toga, stalno poku{avamo da elimini{emo qutinu kod p~ela. A ~esto se pokazuje da qute p~ele imaju boqe higijensko pona{awe, a prema mom iskustvu i mawe varoe. To bi svakako trebalo nau~no proveriti. Slobodno mo`emo re}i da i varoa ima svoj biolo{ki sat koji povremeno kulminira ekspanzijom razmno`avawa. Ponekad se razmno`i do te mere da uni{ti svog doma- }ina, ili doma}in mora da napusti stani- {te ostavqaju}i za sobom leglo, i to po pravilu svo zatvoreno, ne bi li u ko{nici ostalo {to vi{e varoe. Kad se varoa ve} tako pona{a, treba joj dati ono ~emu ne mo`e da varoe daje prednost polagawu jaja u trutovsko leglo. Razvoj do polne zrelosti traje kod `enki 8 9 dana, a kod mu`jaka 6 7 dana. Trutovsko leglo nudi idealnije uslove jer je ni`e temperature, ima du`i period razvitka i veoma obilno je hraweno. Ram gra evwak je zato neodoqiv mamac, pravi {vedski sto za varou. P~ele u gra evwaku 90% izvla~e trutovsko leglo ~iji je period razvi}a bar 24 dana, u zavisnosti od varijacija temperature. Takvom inkubatoru sa obilnom hranom niko ne bi odoleo. Ovu slabu ta~ku varoe moramo maksimalno iskoristiti. Najva`nije je da je varoa pod kontrolom uz pomo} gra evwaka, i vi{e od toga. Klasi~na tretirawa pokazuju jako malo opadawe varoe. Za pore ewe koristim rojeve koji su se razvijali bez prisustva gra evwaka. Pri wihovom tretirawu u jesen u pore ewu sa dru{tvima u kojima sam koristio gra evwake, otpadne i do 10 puta vi{e varoa. U rojevima ne koristim gra evwake da ne bi tro- {ili `ivotnu energiju na izvla~ewe praznog sa}a, kojeg i tako 80% izvla~e radili~kim }elijama. Bitno je i to {to trutove tako na neki na~in dr`imo pod kontrolom. Moramo znati da se kod p~ela sve de{ava sa nekom namerom i svrhom. Prvo se proizvede veliki broj trutova, pa se dru{tva roje. Pove}an broj trutova indirektno uti~e na koli~inu donetog meda, a bez puno meda i dobrog unosa nema ni rojewa. Kontrolom broja trutova, rojewe se odla`e. Ne smemo zaboraviti i da su trutu vrata svih ko{nica otvorena tako da mo`e da vr- {i razmenu varoe izme u dru{tava. Kilogram trutova za `ivota pojede oko 15 kilograma meda (ustanovqeno u Rusiji). Gra evwacima uti~emo na populaciju trutova u vreme odgajawa matica. Neodsecawem gra evwaka u ko{nicama sa `eqenim osobinama, uti~emo na odabir trutova koji nose `eqene gene, koje }e pri parewu matica preneti potomstvu. Gra evwaci nam poma`u i u dobijawu ve- }ih koli~ina voska, {to danas uop{te nije za potcewivawe. Gra evwak ubacujem u dru{tva prvi put pri vrcawu nakon bagremove pa{e. Periodi~no se iseca gra evwak sa zatvorenim trutovskim sa}em. Otklapawem ise~enog sa- }a sa leglom kontroli{em da li i koliko ima zarobqene varoe. Gra evwak mora uvek biti dostupan matici od maja do avgusta, kada mlade p~ele nisu dovoqno zaposlene. Sa dolaskom jeseni matica prekida polagawe neoplo enih jaja, a p~ele prekidaju izradu gra evwaka, pa je i wegova funkcija po pitawu varoe zavr{ena. Zamewujemo ga izgra- enim ramom sa radili~kim sa}em. Priroda je sama ponudila re{ewe za varou, bar donekle, kroz druga~iji biolo{ki razvoj trutovskog legla i wegovu ve}u privla~nost za varou. Bilo bi neodgovorno odbaciti pru`enu ruku i zapostaviti ovakav na~in re{avawa problema zvanog varoa. Na biolo{ki na~in odstranimo varou bore}i se wenim oru`jem protiv we same. Od isecawa gra evwaka jo{ nije razvila rezistenciju. Dobijmo tako ekolo{ki ~iste p~eliwe proizvode. P^ELAR, februar

24 MOJ J IZBOI ZBOR TIPA KO[NICE K Iz mog ugla Ratko Jokovi} ul. Nikole Tesle br. 1, Lu~ani, 032/ , 032/ O izboru pravog tipa ko{nice ~itao sam i slu{ao razna mi{qewa ali mi se ~ini da nijedno od wih nije bilo zasnovano na ubedqivoj praksi. Svako je, bez izuzetka, hvalio svoj izbor. Svestan sam da je te{ko otrgnuti se od te zamke i da }e i ovo razmi- {qawe zvu~ati sli~no. Nisam robovao zabludama da je svaka ko- {nica kod iskusnog p~elara jednako dobra niti da je uslov svih uslova uspe{nog p~elarewa pravi tip ko{nice. Nisam zanemarivao presudni uticaj p~eliwe pa{e ali sam se uverio da jaka dru{tva ne{to u~ine i u slaboj pa{i, a da slaba ne u~ine ni{ta ni u najja~oj. Zakqu~io sam da je kqu~ uspe- {nog p~elarewa jako dru{tvo. P~eliwa pa- {a je po zna~aju na drugom mestu, jer ni{ta i od najboqe pa{e ako nemamo jaka dru{tva. Ni{ta novo jer je sve to odavno poznato. Za uspeh u p~elarstvu treba samo spojiti jaka dru{tva sa jakom pa{om. Na pa{u se ne mo- `e uticati, ali na snagu dru{tava mo`e. Da li se taj uticaj mo`e vr{iti i pravim tipom ko{nice? Neka predznawa o p~elama sam imao nasle ena od dede i oca. Wihova iskustva u radu s polo{kama i DB ko{nicama u uslovima stacionarnog p~elarewa bila su i moja iskustva. Isti~em da je otac bio veliki zaqubqenik u p~ele i da nije mario za komercijalnu stranu bavqewa p~elarstvom i da je ~ak znao da bude grub prema medarima kore- }i ih {to p~elama du{u uzimaju. Znao sam da sa p~elama {est meseci treba raditi i da ih {est meseci ne treba uznemiravati. Znao sam da na p~eliwaku treba dr`ati samo zdrave i od varoe o~i{}ene p~ele, da treba uzimqavati samo jaka dru{tva, da dru- {tvima za zimnicu treba ostaviti obiqe prirodne hrane, da dru{tva tokom zime ne treba uznemiravati niti nepotrebno optere}ivati preradom surogata wihove prirodne hrane. Ja i sad verujem da }e zdrava p~eliwa dru{tva na obiqu hrane i pod {e- {irom prezimiti. Znao sam da matice svake druge godine treba mewati, da sa}e u ko{nici treba podmla ivati, da treba dr`ati doma}e (autohtone) p~ele i da se u radu sa p~elama ne treba upu{tati u rizike. Nisam bio pristalica novotarija poput zagrevawa ko{nica tokom zime i prole}a jer mi se to ~inilo neprirodnim. Nisam bio pristalica ni nekog od vidova dvomati~nog p~elarewa jer mi se i to ~inilo neprirodnim, a pitao sam se i da li je taj na~in p~elarewa racionalan. Naravno da mi na pamet ne pada da osporavam te na~ine p~elarewa niti da o tome polemi{em. Moje iskustvo s polo{kom nije preporu- ~ivalo taj tip ko{nice jer rezultati koje je s tim tipom ko{nice postizao moj deda mene nisu zadovoqavali. U radu sa nastavqa~ama nasledio sam oca koji je p~elario standardnom DB ko- {nicom. Rade}i s tim tipom ko{nice shvatio sam da je prazna pri~a da na{e p~ele zimuju u klubetu od hiqada jedinki jer je to nekriti~ki godinama preno{eno iz ruske p~elarske literature. Te brojke su mo- `da i ta~ne za sredwerusku p~elu ali ne i za na{u jer su moje p~ele u dvanaestoramnim DB ko{nicama zimovale u klubetu od hiqada jedinki, retko do 25 hiqada i verovatno nikad sa 30 hiqada jedinki. Shvatio sam i da najja~a dru{tva, na vrhuncu snage, ne dostignu 60 hiqada p~ela. Procewivao sam da taj broj mo`e biti hiqada, retko 55 hiqada jedinki, 60 hiqada verovatno nikad. Mo`da sredweruska p~ela dosti`e 60 hiqada. Ako zimuje sa 30 hiqada jedinki, to je mogu}e. Na{a p~ela to objektivno ne mo`e. Upore uju}i broj, odnosno koli~inu p~ela u dru{tvu (ko{nici) s brojem, odnosno koli~inom legla i znaju}i da od dana za- 70 P^ELAR, februar 2006.

25 legawa jaja{ca do izlaska p~ele pro e 21 dan uo~io sam nesklad i posumwao da p~ele `ive onoliko dugo koliko to kompletna p~elarska literatura i p~elarska nauka i praksa tvrde. Vi{egodi{wim posmatrawem uo~io sam da su p~ele na mom p~eliwaku na biolo- {kom minimumu 20. marta i da od tada po~iwe burni prole}ni razvoj dru{tava. Da ne bude zabune, razvoj dru{tava po~iwe s prvim jaja{cima koje matice zalegu sredinom januara, a u martu po~iwe ekspanzija. Tako e vi{egodi{wim posmatrawem sam uo~io da glavna pa{a (pozni bagrem) na mom p~eliwaku po~iwe 20. maja jer bagrem po~iwe da cveta izme u 15. i 25. maja i da se za prole}ni razvoj dru{tava ima na raspolagawu samo dva meseca. U me uvremenu, izme u 20. marta i 20. maja traje cvetna pa{a. Ekstenzivno vo}arstvo sa zapu{tenim i napu{tenim vo}wacima pru`a odli~ne uslove za prole}ni razvoj dru{tava, a jaka dru{tva znaju da u povoqnim vremenskim prilikama sakupe i solidne koli~ine meda za vrcawe. Ponovih, jaka dru{tva, a ni{ta ne rekoh {ta u~initi da sva ili bar ve}ina dru{tava budu jaka? Prole}na stimulativna prihrawivawa kod mene gotovo da nisu davala nikakve rezultate. Nisam ni{ta spektakularno ni o~ekivao jer su dru{tva uvek uzimqavana sa obiqem hrane i u prole}e im hrana nije nedostajala. ^inilo mi se ~ak da su ta prihrawivawa bila kontraproduktivna i da su se p~ele, umesto da greju i neguju leglo, samo dodatno optere}ivale i iznurivale preradom {e}ernog sirupa ili {e}ernog testa. Rezultati ogleda koje sam izvr{io sa dva sedmoramna nukleusa u koje sam u jesen naselio dva osredwa dru{tva su me naterali na ozbiqno razmi{qawe. P~ele su u sedmoramnim nukleusima neuporedivo boqe zimovale nego u dvanaestoramnim DB ko- {nicama. Gotovo da nije bilo gubitaka u broju uzimqenih jedinki jer su i 20. marta p~ele gusto posedale svih sedam okvira. Gotovo da su se mogle odmah pro{iriti. Ono {to je p~ele iz tih nukleusa odvajalo od drugih bila je wihova sve`ina, `ivotnost i izletawe na rad i u vremenskim prilikama kad su p~ele u susednim dvanaestoramnim DB ko{nicama jedva izlazile napoqe. Zalihe hrane u nukleusima, svo vreme posednute p~elama bile su sa~uvane, p~ele o~igledno ni jednog trenutka nisu gladovale i nije bilo nikakvih {tetnih tragova povi{ene vla`nosti. Dok sam razmi{qao o rezultatima ogleda sa sedmoramnim nukleusima prelistavao sam stare brojeve P~elara i P~elarstva koje je posle Drugog svetskog rata izlazilo u Zagrebu. U jednom broju P~elarstva bez korica, koji se nalazio me u brojevima iz godine i izvesno bio iz te godine, u tekstu Izbor tipa ko{nice i jedinstvena mjera Ive Antoniolia (uglednog predratnog i poratnog p~elara koji je p~elario u svim republikama biv{e Jugoslavije, izuzev Slovenije konstruktora ko{nice Jugoslovenka ) pro~itah: Opiti su zadwih 6 godina nedvosmisleno dokazali, da u sredwoj pa{i ve}i prinos na med daju DB nastavqa- ~e sa 10 od onih sa 12 okvira u plodi{tu. Da li je desetoramna DB ko{nica prava? Da li je to ko{nica koju ja `elim? Sedmoramni nukleus, ipak nije ko{nica. Ponovo sam analizirao {ta `elim: ko{nicu za jednomati~no p~elarewe; ko{nicu neograni~ene zapremine (nastavqa~u); ko{nicu sa dovoqno prostora za solidne zimske zalihe hrane i udoban sme{taj p~eliweg klubeta u plodi{tu; ko{nicu sa dovoqno prostora u plodi{tu za brzi prole}ni razvoj; ko{nicu kojoj veli~ina prostora u plodi{tu ne}e biti smetwa za rani prelazak p~ela u medi{te; ko{nicu za {to jednostavniji na~in p~elarewa (bez va ewa okvira u jesen, wihovog ~uvawa van ko{nice i vra}awa u prole}e, bez hrawewa p~ela zimi i u rano prole}e); ko{nicu pogodnu za seobu p~ela na pa- {u. Foto: Borivoje Stojkovi} P~eliwak Radojka Stojkovi}a P^ELAR, februar

26 Po~eo sam se baviti i ra~unom. Nisam prebrojavao }elije na ramovima ali sam iz p~elarske literature znao da 10 DB ramova na kojima je sa}e pravilno izgra eno mogu imati oko }elija, mada neki teoreti- ~ari ka`u i Prihvatio sam da za sme- {taj jednog kilograma meda treba oko }elija, mada neki teoreti~ari ka`u da je dovoqno i zakqu~io da za sme{taj oko 20 kg zimnice treba tek ne{to vi{e od polovine ukupnog skladi{nog (}elijskog) prostora u desetoramnoj DB ko{nici, ili oko 6 DB ramova. Zakqu~io sam da uz solidne zimske zalihe hrane u desetoramnoj DB ko{nici ostaje dovoqno prostora za udoban sme{taj zimskog klubeta p~ela. Analizirao sam i mogu}nosti za brz prole}ni razvoj. Prihvatio sam da visokoproduktivna matica mo`e za 21 dan da polegne jaja{aca odnosno u proseku dnevno. Ovo dnevno uzeo sam kao sredinu izme u i dnevno {to se naj~e{}e sre}e u p~elarskoj literaturi. Zakqu~io sam da jedna matica u desetoramnoj DB ko{nici mo`e zauzeti tek oko jedne polovine }elijskog prostora ili 5 DB okvira. Shvatio sam da je tvrdwa Ive Antoniolia logi~na i to dokazivao primerom. Ako uzmemo dva dru{tva, jedno u desetoramnoj i drugo u dvanaestoramnoj DB koja su iz zime iza{la jednaka sa po p~ela koje zaposedaju po 8 DB okvira. Pretpostavio sam da i prole}ni razvoj oba dru{tva bude identi- ~an i da oba dru{tva u narednih 15 dana dobiju jo{ po jedinki. Oba dru{tva }e zaposedati po 10 DB okvira. Desetka se mora nastaviti a dvanaestici treba bar 10 dana da dobije jo{ jedinki i zaposedne preostala dva okvira u plodi{tu u koje }e za to vreme odlo`iti oko 8 kg meda. Za isto vreme, uz novih jedinki i dru{tvo u desetki }e tako e doneti 8 kg meda i odlo- `iti ga u medi{tu. Kad prvih jedinki bude u medi{tu dvanaestice, u medi{tu desetke bi}e dvostruko vi{e p~ela, odnosno , ~iji }e u~inak biti vi{e nego dvostruko ve}i. Tih prvih jedinki koje se u desetki jave kao vi{ak u rano prole}e, ostaju vi{ak do kraja sezone. Neki }e pitati za{to onda ko{nicu jo{ ne smawiti? Ne mo`e. Mora se po{tovati pravilo: koliko }elija s leglom, toliko }elija s hranom. Napred sam rekao da produktivnoj matici treba 5 DB okvira za le`ewe {to istovremeno zna~i da p~elama treba 5 DB okvira za deponovawe hrane za to leglo. To ujedno zna~i da je 10 DB okvira dowa granica veli~ine plodi{ta ko{nice i istovremeno zna~i da je to optimalna veli~ina plodi{ta. Odlu~io sam se za desetoramnu DB ko{nicu. Odmah sam produ`io tu ko{nicu i prihvatio ram sa satono{om du`ine 48 cm, odnosno izjedna~io sam satono{u DB rama sa satono{om LR rama. Unutra{we mere rama su cm. Smatram da treba po~eti sa du`inom satono{e od 48 cm i sa desetoramnom ko{nicom pa neka svako bira visinu plodi{ta (DB, LR, Farar) prema svojim geografskim, klimatskim, pa{nim i drugim prilikama. Osam godina jedne pored drugih na mom p~eliwaku su bile desetoramne i dvanaestoramne DB ko{nice i bez obzira na pa{ne prilike desetke su uvek bile uspe{nije. Desetke su bile uspe{nije i na livadskoj pa{i na Pe{teru i na suncokretovoj pa{i u Banatu. Ivo Antonioli je tvrdio da su desetke uspe{nije na sredwoj pa{i. U mojoj praksi jake pa{e su bile vrlo retke a i kad ih je bilo (bagrem) desetke nisu prepu{tale primat. Ve} 20 godina na mom p~eliwaku nema drugih ko{nica osim DB 10 (desetoramna DB ko{nica sa satono{om od 48 cm). Medi{ta Lutao sam u po~etku u izboru medi{ta. Na kraju sam ostao iskqu~ivo na polunastavcima. Visina polunastavka jednaka je polovini visine plodi{ta a visina zbega polovini visine polunastavka tako da se i zbegovi mogu koristiti za polunastavke a polunastavci za plodi{ta. Uvek sam koristio drvene poklopne daske. Kasnije sam pre{ao i na duboke podwa~e sa `i~anom mre`om koja je na mojim podwa~ama fiksirana i nisam uo~io {tetne posledice ~ak ni u rano prole}e. Fijoka duboke podwa~e je stalno zatvorena sem dok traje seoba p~ela. Desetoramna DB ko{nica je moj promi- {qeni i potvr eni izbor tipa ko{nice. Nedavno, u Gorwem Milanovcu, ~uh, od zaista uglednog p~elara Milijana Trifunovi}a da za P~elar `eli da napi{e kako je p~elarski vek proveo u neznawu koliko je desetoramna DB ko{nica boqa od dvanaestoramne. Iskreno mu rekoh da to napi{e. 72 P^ELAR, februar 2006.

27 MATI ^NA RE[ETKAR Mileta Markovi}, Jabu~je U gazdinstvu Nikoli}a iz Slatine kod Leskovca mati~ne re{etke ~ekaju aktivnu sezonu Mati~na re{etka je poznata kao dopunski element ko{nice. Razlozi za upotrebu mati~ne re{etke kod jednog broja p~elara su brojni. Isto toliko p~elara ima razloge i da je ne prihvati. I u jednom i u drugom slu~aju mo`e se govoriti da su razlozi uglavnom opravdani. Da bi se mogla analizirati svrsishodnost upotrebe mati~ne re{etke primarno je pre svega imati postavqene ciqeve koji se `ele ostvariti u pojedinim procesima p~elarske proizvodwe. Ako se radi o tehnici odgajawa mati~waka ili proizvodwi mle~a u ko{nicama sa prisustvom matice, mati~na re{etka svakako mora biti obavezan element ko{nice. Kada se radi o p~elarewu na med u uslovima tihih livadskih i drugih pa{a, gde se dnevni unos kre}e do 2 kg, tada je upotreba mati~ne re{etke veoma zna~ajna. Ukoliko matica u tim uslovima nije ograni~ena na mawi prostor, leglo }e se u ko{nici nekontrolisano {iriti tako da za p~elara prakti~no ne}e biti meda. Jasno je da bi ovakav unos nektara stimulativno delovao na razvoj legla a samim tim i na nepotrebno i tada ne`eqeno umno- `avawe p~eliwe zajednice osim ako nije u planu neka kasnija pa- {a ja~eg intenziteta kojom bi bili nadokna eni prinosi koji bi se mogli ostvariti na toj tihoj pa{i. Osnovna funkcija mati~ne re{etke je da ograni~i plodi- {ni prostor za razvoj legla, odnosno da onemogu}i matici polagawe jaja u medi{nim okvirima. Time se ~uva ~isto}a i prirodna boja meda i ne ugro`ava kasnije ~uvawe sa}a od napada voskovog moqca. Poznato je da voskov moqac uglavnom ne napada devi~ansko sa}e, ve} samo sa}e u kojem je ve} bilo leglo. Mnogi p~elari poku{avaju da sa mawim brojem okvira u medi{tu dobiju sa}e sa dubqim }elijama u kojima matica po pravilu ne zale`e, ali se time stvara drugi problem. Naime, med u takvom sa}u veoma te{ko sazreva i po pravilu, iako je poklopqen, ostaje re i, odnosno sa ve}im procentom vla`nosti od meda iz normalnih }elija (dokaze za ovu tvrdwu mo- `ete na}i u P~elaru za februar godine na 73. strani primedba urednika). Ako je sve tako kao {to je napisano name}e se potreba da se obratimo proizvo a- ~ima mati~nih re{etki, kako bi se odlu~ili koji tip re{etke je najfunkcionalniji. Postoje dva osnovna standardna tipa re{etki i to jedan sa okvirom koji ima dimenzije spoqnih mera ko{nice i neuokvirene koje se postavqaju na satono{e, odnosno imaju unutra{we mere ko{nice. Kod ovih posledwih se propustqivost p~ela iz plodi{ta u medi{te bitno smawuje jer re{etka velikom povr{inom prakti~no nale`e na satono{e. Veliki deo preostalih otvora p~ele zatvore voskom i tako kretawe p~ela kroz re{etku postaje jo{ sporije {to na jakim pa{ama dovodi do velike blokade plodi{ta, zastoja u razvoju legla a samim tim i stvarawa uslova za pojavu rojevog nagona. Uokvirene mati~ne re{etke pove}avaju razmak izme u plodi{nih i medi{nih okvira, a poznato je da svaki razmak ve}i od tzv. p~eliweg prostora p~ele nadogra uju zapercima u `eqi da ostvare vezu izme u plodi{ta i medi{ta ili izme- u dva plodi{ta i dva medi- {ta. Ovi zaperci tako e uti~u na smawewe prostora za kretawe p~ela ali ipak u mnogo mawoj meri nego {to je to slu~aj kod re{etki koje se nalaze direktno na satono{ama. Uokvirene re{etke mogu biti izra- ene sa letom ili bez leta. Tehnolo{ki gledano re{etke P^ELAR, februar

28 sa letom su funkcionalnije iz razloga {to kroz wega p~ele mogu direktno komunicirati sa prirodom bez provla~ewa kroz re{etku, ali i zbog mogu}nosti izletawa trutova ako na medi{tima nemamo pomo}na leta. Uva`avaju}i sve iznesene ~iwenice logi~no je da }emo se odlu~iti za nabavku uokvirenih mati~nih re{etki sa letom ali pre toga je potrebno jo{ jednom sagledati pozitivne i negativne posledice p~elarewa sa ili bez re{etke, naravno na jakim intenzivnim pa{ama jer smo konstatovali da je na tihim pa{ama re{etka neophodna. Intenzivna pa{a bez upotrebe mati~ne re{etke Pozitivni efekti: unos meda ve}i za 20 30% (na vagi); nema izra`ene blokade plodi{ta; Negativni efekti: matica ulazi u medi{te i zale`e izvestan broj okvira zbog ~ega se bitno smawuje koli~ina meda za ce ewe, uz to ostavqaju}i ve} opisane negativne posledice po kvalitet medi{nog sa}a kao i kvalitet meda; oduzimawe meda iz ko{nice je veoma ote`ano i dugotrajno jer se mora pojedina~no vaditi svaki okvir i sa wega stresati p~ele. Vrlo ~esto se de{ava da na tim okvirima bude i matica koja se na taj na~in mo- `e lako izgubiti. Intenzivna pa{a sa upotrebom mati~ne re{etke Pozitivni efekti: matica ne}e zalegati u medi{ne okvire pa }e med i sa}e sa~uvati svoju prirodnu boju i ~isto}u; postavqawem be`alice bi}e omogu}eno brzo i jednostavno oduzimawe medi{nih nastavaka. Negativni efekti: mawi unos meda za 20 30% (na vagi); neizbe`na blokada plodi{nih okvira koja uzrokuje smawewe koli~ine legla a samim tim i smawewe snage p~eliwe zajednice za naredne pa{e. Sagledavawem svih ovih efekata mo`emo samo jo{ jednom potvrditi p~elarsko pravilo da se ne mo`e nikada uraditi ne- {to dobro a da nije i{lo na {tetu ne~eg drugog. U ovom slu~aju se ~ini da se ipak mo- `e uraditi vi{e od navedene konstatacije, te }u poku{ati da u daqem tekstu opi{em sopstveni pristup tehnologije sa LR ko- {nicom i mati~nom re{etkom kao wenim sastavnim delom: 1. april: cvetawe tre- {we (pozicija 1) Nastavak B: oko 20 hiqada p~ela oko 30 hiqada zale`enih }elija (4 5 punih okvira) Aktivnost: osim dodavawa satnih osnova nema drugih postupaka 15. april: cvetawe jabuke (pozicija 2) Nastavci A+B: oko 25 hiqada p~ela oko 40 hiqada zale- `enih }elija (5 6 punih okvira) Aktivnost: vr{i se izmena plodi{nih nastavaka poletna daska (D) postavqa se na poziciju sredweg leta doweg plodi{ta 1. maj: nema obilnije pa{e (pozicija 3) Nastavci A+B: oko 30 hiqada p~ela oko 50 hiqada zale- `enih }elija (7 8 punih okvira) Aktivnost: stimulativno prihrawivawe dodavawe 1 2 okvira sa satnim osnovama Napomena: Od 1. do 20. maja dnevni prirast p~eliwe zajednice iznosi preko p~ela. 10. maj: cvetawe bagrema (pozicija 4) (dnevni unos do 2 kg) oko 45 hiqada p~ela Aktivnost: vr{i se izmena plodi{nih nastavaka i postavqa mati~na re{etka (R) 74 P^ELAR, februar 2006.

29 dodavawe nastavka za med (C) poletna daska (D) na poziciji leta na mati~noj re{etki Napomena: U plodi{nom nastavku (B) je mogu}a pojava maweg broja prinudnih mati~waka, ali }e p~ele te matice izle`ene iz wih za kratko vreme likvidirati. 15. maj: puno medewe bagrema (pozicija 5) (dnevni unos preko 2 kg) 52 hiqade p~ela ovaj broj p~ela }e se uve}ati i dosti- }i apsolutni biolo- {ki maksimum od 60 hiqada Aktivnost: nema drugih zahvata osim dodavawa jednog medi{nog polunastavka (E) U ovoj poziciji najve}i deo p~ela funkcioni{e na leta broj 3 i 4 i nesmetano bez provla~ewa kroz mati~nu re{etku ostvaruje unos kao da mati~ne re{etke nije ni bilo. Za to vreme na leta broj 1 i 2 ulazi}e veoma mali broj izletnica stvaraju}i u dowem plodi{tu povoqnu atmosferu za normalni razvoj legla koje }e nam obezbediti p~ele za naredne pa{e. Mlade p~ele koje su u kontaktu sa maticom prenosi}e mati~ne feromone na sve ~lanove zajednice tako da }e biti postignuta maksimalna stimulacija za unos i iskqu~iti mogu}nost pojave rojevog nagona. Posle oduzimawa medi{nih nastavaka, ko{nica se priprema za pa{u na drugom, poznijem bagremu. Aktivnosti: izmena plodi{nih nastavaka matica se stavqa u nastavak na podwa- ~i postavqa se medi{ni nastavak po dolasku na pa{u poletna daska se postavqa na poziciju leta mati~ne re{etke Napomena: Za vreme seobe ko{nica veoma je va`no da se plodi{ni nastavak sa glavnim sadr`ajem legla nalazi iznad mati~ne re{etke. Po zavr{etku letwih pa{a i oduzimawu medi{ta gorwi nastavak plodi{ta }e prakti~no biti pun meda. Uklawawem mati~ne re{etke, na dowim rubovima ovih okvira formira}e se leglo i time }e se stvoriti uslovi za pravilan sme{taj zimskog klubeta koje }e iznad sebe imati dovoqno visoke vence visoko kvalitetnog prirodnog meda koji }e osigurati uspe{no i sigurno prezimqavawe p~eliwe zajednice. Ukoliko se pak posle prve bagremove pa- {e, koja prose~no traje oko 12 dana, `eli formirawe roja za tr`i{te ili sopstvene potrebe izdvoji}e se nastavak sa sadr`ajem koji je bio iznad re{etke. U ovom plodi- {nom nastavku }e se u tom trenutku nalaziti dovoqna koli~ina zatvorenog legla i dovoqne zalihe meda, kome }e se dodati mlada matica. Tako }e biti stvoreni svi uslovi da se roj do suncokretove pa{e razvije u solidno dru{tvo i na toj pa{i sebi obezbedi dovoqno hrane za uspe{no prezimqavawe. Treba imati na umu da je tom roju izvr{en i prekid legla u dovoqnom vremenskom periodu i da }e sa jednim ili dva tretirawa biti oslobo en od varoe. U ovom slu~aju osnovna ko{nica dobija poziciju broj 7 sa dovoqno sabira~ke snage, jer su se izletnice iz roja vratile u osnovnu zajednicu, i ukqu~uje se u predstoje}u tihu livadsku pa{u. Zakqu~ak Savremeni svetski trendovi podrazumevaju p~elarewe sa velikim brojem ko{nica uz ostvarivawe visokih prinosa sa {to mawim utro{kom qudskog rada. Istovremeno, svetski standardi zahtevaju visok kvalitet p~eliwih proizvoda. Da bi se ova dva uslova ispunila, mati~na re{etka mora svakako postati nezamenqiv sastavni deo tehnike p~elarewa sa svim tipovima ko{nica nastavqa~a. Interesantno je da u na{oj p~elarskoj literaturi nije bilo tekstova koji bi ovu temu ozbiqnije tretirali. Imao sam nameru da u ovom tekstu iznesem svoje vi ewe kori{}ewa mati~ne re{etke i tako podstaknem p~elare da objave svoja iskustva. P^ELAR, februar

30 NAJT JTAWA A UOKVU KVIRENA MATI ^NA RE[ETKA SA LETOM Sr an Arsi}, ul. Ni{ka br. 49, Aleksinac, (018) Prilikom uokviravawa mati~ne re{etke, svi pravimo jednu osnovnu gre{ku. Pri prora~unu visine okvira obavezno planiramo da u okvir use~emo `leb u koji bi ugradili mati~nu re{etku. I tu stra- {no gre{imo. Jednostavno, `leb nije potreban! Naime, napravi se najobi~niji okvir od lipovog drveta debqine svega 6 mm. Na wega se samo po idealnoj sredini prisloni provla~ena mati~na re{etka i ukuca ekserima, koji se sa druge strane saviju. Tek onda se prose- ~e leto, uklawawem dela okvira sa kra}e stranice. Mati~na re- {etka prakti~no sada upada u dowi nastavak i ravna se sa wegovom gorwom ivicom, {to p~elama i trutovima obezbe uje nesmetan ulaz. Na slikama se sve ovo vidi veoma jasno. Prednost ove mati~ne re{etke le`i u tome {to je kona~no p~eliwi prostor skoro idealno ispo{tovan i {to ni u najja~im pa{ama nema zaperaka, {to je osnovna mana ostalih tipova uokvirenih mati~nih re{etki sa letom, ~ija debqina nije mawa od 15 mm. Debqina pri izradi od 6 mm u praksi se zbog naslaga propolisa pove}ava na 7 mm. Re{etka je isprobana na oko 150 ko{nica na p~eliwaku urednika P~elara, i na mom p~eliwaku. Dala je odli~ne rezultate. Svi standardni problemi sa uokvirenim mati~nim re{etkama su nestali. Zato je svima toplo preporu~ujem. 76 P^ELAR, februar 2006.

31 Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd CENE UVEZENOG I DOMA]EG MEDA U NEMA^K ^KOJ Uz sve ve}u proizvodwu meda u Srbiji, uz sve mawe mogu}nosti prodaje na doma}em tr- `i{tu, na{i p~elari, a pogotovu oni krupniji pokazuju sve vi{e interesa za izvoz u druge evropske zemqe. Da bi stekli koliko toliko realnu sliku o takvim mogu}nostima, poku{a}emo da na{im p~elarima predo~imo stawe ponude kod najve}eg potro{a~a meda u Evropi, a to je sigurno Savezna Republika Nema~ka. Op{te je poznato da je Nema~ka i najve- }i uvoznik meda iz mnogih zemaqa i da pored toga ima i zna~ajnu doma}u proizvodwu koja je posebno vrednovana od strane nema~kih potro{a~a. Najve}i deo toga meda je upakovan od strane proizvo a~a u tegle od 500 g sa garantnom trakom Nema~kog p~elarskog saveza. Cene koje }e biti prikazane poti~u iz uvoznih firmi i to: Sonnentracht Imkerei Gmbh i Hönig Mehler, a odnose se na med u ambala`i od 12,5, 25 i 40 kilograma meda. To su na neki na~in u wihovim uslovima velikoprodajne cene. Sonnentracht Imkerei Gmbh: Med iz konvencionalne proizvodwe Vrsta meda Zemqa porekla Cena: evra/kg Cena: dinara/kg {umski Italija 3,15 267,7 cvetni [panija 1,95 165,7 bagrem, ekstra svetao Ma arska 3,05 259,2 uqana repica, fino kristalisan ^e{ka 2,40 204,0 suncokret, fino kristalisan Rumunija 2,50 212,5 cvetno-{umski Nema~ka 3,35 284,7 bela jela Poqska 5,60 478,0 pomoranxa Brazil, Meksiko 3,15 267,7 prosek 3,14 266,9 Sonnentracht Imkerei Gmbh: Med iz organske proizvodwe Vrsta meda Zemqa porekla (organizacija) Cena: evra/kg Cena: dinara/kg bagrem Nema~ka (Bioland) 5,30 450,0 lipa Nema~ka (Bioland) 4,20 354,0 uqana repica Nema~ka (Bioland) 4,35 369,7 {umski Italija ( Bio) 3,90 331,5 cvetni (divqe biqe) Kuba ( Bio) 2,65 225,2 suncokret Rumunija ( Bio) 3,25 276,2 prosek 3,94 334,5 Med u sa}u, kutija sa g (Bio) bagrem Bio 44, ,0 cvetni 39, ,0 manuka Novi Zeland 46, ,0 Ova ista firma nudi organski proizveden med u Nema~koj i uvezen iz drugih zemaqa. Na ovaj na~in }e se ste}i uvid u stvarnu razliku u ceni izme u klasi~nog meda iz konvencionalne proizvodwe i organski proizvedenog meda. Analiziraju}i ovaj pregled mo- `e se lako zakqu~iti da najni`u cenu ima cvetni med uvezen iz Argentine, Isto~ne Evrope i [panije. Ako se uzme u obzir da p~elar u Argentini kao proizvo a~ dobije 76 dinara za kilogram meda, nije ~udo da se takav med prodaje za 161,50 dinara. Naravno, neke druge vrste meda iz P^ELAR, februar

32 Hönig Mehler: Uvozni med Vrsta meda Zemqa porekla Cena: evra/kg Cena: dinara/kg cvetni Isto~na Evropa 1,99 169,10 cvetni Argentina 1,90 161,50 uqana repica ^e{ka 2,60 221,00 bagrem Rumunija 3,80 323,00 lipa Rumunija 2,90 246,50 cvetni (divqe biqe) Brazil 3,45 293,20 detelina Argentina 4,15 352,70 suncokret Rumunija 2,90 246,50 pomoranxa [panija 3,45 293,20 ruzmarin [panija 3,90 331,50 detelina Tasmanija 5,48 465,80 ko`asto drvo Tasmanija 5,54 470,50 eukaliptus [panija 3,00 255,00 {umski Italija 3,25 276,20 {umski Bugarska 3,70 314,50 {umski Argentina 2,30 195,50 {umski Novi Zeland 3,00 255,00 bela jela ^e{ka 5,50 467,50 bela jela Poqska 5,50 467,50 kesten [panija, Italija 3,80 323,00 manuka Novi Zeland 6,97 592,40 timijan Novi Zeland 5,38 457,30 vresak Poqska 7,65 650,20 vresak Novi Zeland 5,75 488,70 pekarski med bez porekla 1,85 157,20 prosek 3,99 339,10 iste zemqe posti`u boqu cenu. O~ekivati je da med namewen pekarima ima najni`u cenu. Interesantno je da najvi{e cene imaju medovi od bele jele i vreska iz ^e{ke i Poqske, kao i egzoti~ni medovi sa Novog Zelanda i Tasmanije. To u prvom redu va`i za med od manuke koji ima izuzetno lekovito dejstvo kod obolelih od ~ira na `elucu (detaqnije o ovome mo`ete da pro~itate u P~elaru za jul godine na 301. strani primedba urednika). Posebno skup med je i med od timijana. Ove vrste meda doprinose u velikoj meri sredwoj vrednosti cena uvoznog meda, tako da ispada da u tom pogledu nema velike razlike izme u cena uvoznog i nema~kog meda. Za na{e p~elare od posebnog interesa je kotirawe bagremovog, suncokretovog, lipovog i {umskog meda iz Ma arske, Rumunije i Bugarske, u odnosu na iste takve nema~ke medove. Uzimaju}i u obzir tro{kove pripreme za izvoz, razne da`bine i zaradu izvoznika kao i tro{kove uvoznika i wegovu zaradu kod prodaje trgovinama u Nema~koj, na{i p~elari te{ko da bi mogli ra~unati na neku boqu otkupnu cenu pri sada{woj strukturi i tro{kovima proizvodwe. Izlaz iz ovakve situacije bi bio u pove}awu broja dru{tava po jednom p~elaru i pove}awu proizvodwe meda po p~eliwem dru{tvu kako bi se smawili tro- {kovi, tj. cena ko{tawa kilograma meda za p~elara kao proizvo a~a. Re- {ewe treba tra`iti i u pove}awu doma}e potro{we meda kroz organizovan pristup i propagirawe terapeutskih vrednosti meda kako je to pre vi- {e godina propagirao autor ovog prikaza. Nije jasno {ta spre~ava krupnije proizvo a~e da se organizuju radi boqeg i za wih profitabilnijeg prisustva na tr`i{tu. Na{e p~elare zaokupqa i organska proizvodwa meda, u ~emu je Nema~ka oti{la najdaqe. Zato je interesantno uporediti cene wihovog organski i konvencionalno dobijenog meda. Lako je izra~unati da organski med ima za oko 20% ve}u cenu od konvencionalnog. Ovo je dovoqno da se raspr{e zablude koje vladaju da je cena organskog meda ve}a za 50% ili ~ak 100%. Nema~ki konvencionalno proizvedeni med Vrsta meda Cena: evra/kg Cena: dinara/kg rana pa{a 3,20 272,00 letwa pa{a 3,64 309,40 uqana repica 3,30 280,50 bagrem 4,30 365,50 lipa 3,35 284,70 {umsko-cvetni 3,64 309,40 {umski 4,70 399,50 crvena jela 4,50 382,50 bela jela 5,60 476,00 kesten 5,00 425,00 heqda 5,00 425,00 prosek 4,20 357,00 Vrsta meda Ma arska (din/kg) Rumunija (din/kg) Bugarska (din/kg) Nema~ka (din/kg) bagrem 259,20 323,00 365,50 suncokret 212,50 276,20 lipa 246,50 284,70 {umski 314,50 399,50 cvetno-{umski 309,40 78 P^ELAR, februar 2006.

33 PROJEKAT MINISTARSTV RSTVA POQOPRIVREDE ZA JUGOI STO^N O^NU SRBI JU Dr vet. med. Miodrag Pe{i} direktor Veterinarskog specijalisti~kog Instituta u Ni{u Vi{egodi{wa plodna saradwa sa Regionalnom asocijacijom p~elara jugoisto~ne Srbije, kulminirala je u prole}e pro{le godine, kada smo osmislili jedan veoma obiman i kompleksan projekat u p~elarstvu na teritoriji koju pokriva na{ Institut, a koja se poklapa i sa teritorijom na kojoj deluje Asocijacija. Naime, na{i stru~waci, pod vo stvom dr vet. med. Zorana Rai~evi}a izradili su ambiciozan projekat kontrole i utvr ivawa zdravstvenog stawa p~eliwih zajednica i kvaliteta meda u prometu na ovoj teritoriji (25 op{tina u Ni{avskom, Pirotskom, Topli~kom, Jablani~kom i P~iwskom okrugu) i izdejstvovali kompletno finansirawe od strane Ministarstva poqoprivrede Republike Srbije (ugovor /05 od 14. decembra 2005)! Projekat je potpuno besplatan za p~elare i podrazumeva obilazak ~ak 125 p~eliwaka i uzimawe uzoraka p~ela i legla iz 10% zajednica, kao i uzimawe uzoraka meda iz skladi- {ta p~elara. Pored toga, projekat podrazumeva i obilazak apsolutno svih pijaca u ovih pet okruga, zajedno sa Veterinarskom inspekcijom, gde }e se metodom slu~ajnog izbora uzorkovati med u prometu, ~ime }e ovaj projekat naneti veliki udarac falsifikatorima meda. Ciq projekta je utvr ivawe stawa na ovoj teritoriji po pitawu p~eliwih bolesti i kvaliteta meda u prometu. I tokom proteklih godina, obezbe ivali smo p~elarima ovog regiona sve {to je bilo u na{oj mo}i: znatno jeftiniji pregledi p~ela i legla za ~lanove Asocijacije, stru~na i finansijska pomo} u organizovawu savetovawa i izlo`bi, a od ove godine i 20% popusta na analizu meda za ~lanove Asocijacije koji potpi{u ugovor sa Institutom. U razgovoru sa mnom i predsednikom Asocijacije Vlastimirom Spasi}em pri nedavnom susretu, dr vet. med. Dejan Krwaji}, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede, maksimalno je podr`ao na- {e aktivnosti i obe}ao pomo}. Nova kwiga VOSAK TEHNOLOGIJA PROIZVODWE Ovih dana iza{la je iz {tampe tre}a kwiga Desimira Jevti}a iz oblasti p~elarstva. Ciq autora bio je da na osnovu dostupnih informacija i bogatog p~elarskog iskustva skrene pa`wu p~elara na mogu}nosti pove}awa proizvodwe p~eliweg voska i za{titu wegovog kvaliteta. Na 80 strana i kroz 52 slike autor informi{e ~itaoca o raznim mogu}nostima modernizovawa proizvodwe i prerade voska. Ovaj, posle meda drugi po zna~aju, p~eliwi proizvod postao je va`an ograni~avaju}i faktor za razvoj p~elarstva, posebno sa aspekta za{tite zdravqa p~ela i kvaliteta p~eliwih proizvoda. Kwiga nudi informacije o mogu}nostima pove}awa proizvodwe voska i podizawa kvaliteta prerade satnih osnova. Kwiga ko{ta 400 dinara i mo`e se poru~iti pouze}em od autora na telefon: (011) i (035) Vladan Jevti} P^ELAR, februar

34 APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA FEBRUAR R Dejan Krecuq Iako zimski mesec, uobi~ajeno je da u na- {im krajevima februar karakteri{u povremeni prodori toplog vazduha sa temperaturama povoqnim za masovnije pro~isne letove. Prema dugoro~nim predvi awima meteorologa, i ove godine vreme }e ve} u prvoj polovini meseca biti relativno stabilno sa prili~no ujedna~enim temperaturama. Wihove vrednosti }e se kretati od jutarwih oko 5 stepeni Celzijusove skale ispod nule, do isto toliko stepeni u pozitivnom delu skale tokom dana. Ovako povoqno vreme omogu}i}e da se osmatrawem mo`e da utvrdi kako je koja zajednica zimovala, oceni wena ja~ina i utvrdi eventualna potreba za hranom. Ako se prognoze ostvare, ne treba o~ekivati neke zna~ajnije hladno}e, sem par dana krajem prve i po~etkom druge dekade, odnosno pred kraj meseca. Kako ka`u statistike, vreme }e biti nalik onom s kraja i po- ~etka godine. Prognozirana koli~ina padavina bi}e u prvoj polovini meseca 30 milimetara, {to }e nas kona~no osloboditi izuzetno u~estalih i obilnih padavina koje su obele`ile skoro celu pro{lu godinu i ostavile je u pam}ewu po poplavama. U prvoj polovini meseca svega dva dana se o~ekuje ki{a, prvog i {estog u mesecu jer }e tada temperature biti pozitivne. Na `alost, u Beogradu i okolini sneg u februaru }e ostati samo `eqa. Ali, ne treba se previ{e radovati, jer se predvi a vrlo ~esta pojava magle i, {to je za slabo za{ti}ene p~eliwake vrlo nepovoqno, veoma u~estao vetar koji }e duvati u intervalima po nekoliko dana sa isto toliko dana pauze. IZVE[TAJ J PREDSEP SEDNIKA Tre}i kongres SPOS-a je uspe{no odr`an 17. i 18. decembra godine, a svi ~lanovi SPOS-a }e u martu kroz Zbornik radova dobiti svih 39 radova koji su na kongresu predstavqeni. Krajem decembra je odr`an veliki broj besplatnih predavawa po okru`nim dru{tvima gde je bila prilika da se uplati ~lanarina za godinu. Po{to neka dru{tva nisu dobro razumela, treba naglasiti da se u~lawivawe u SPOS obavqa preko cele godine, ali mi {tampamo P~elar u jednom tira`u, i kada broj ~lanova pre e taj tira` (10 000), stari brojevi se ne}e mo- }i da isporu~uju novim ~lanovima. Zato smo apelovali na {to ranije u~lawivawe. U Sl. Glasniku RS br. 3/2006 od 13. januara godine, objavqena je Uredba o utvr ivawu Programa mera za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za godinu. Uredba se odnosi na registrovana poqoprivredna doma}instva, pa se oni p~elari koji imaju taj status mogu informisati o kratkoro~nom i dugoro~nom kreditirawu u godini. Izvr{ni odbor izvr{io je pripreme za odr`avawe izborne Skup{tine 28. januara godine. U~iweno je sve da se na najdemokratskiji na~in izabere novo rukovodstvo SPOS-a za slede}i mandat, {to je i u~iweno. Novom predsedniku Stojanovi}u iz Subotice ~estitam na izboru. Moj mandat predsednika ja prestao i ovom prilikom `elim da se zahvalim p~elarima na ukazanom poverewu da vodim SPOS u proteklom periodu. Radio sam najboqe kako sam znao i umeo i nadam se da sam ispunio o~ekivawa ve}ine. Ako na{ Savez uporedim sa savezima okolnih zemaqa pa i {ire, mislim da je dosta ura eno, a najve}i je uspeh jedinstvo Saveza. Deobe u Savezu kakve se sre}u u drugim zemqama su ve}i neuspeh od bilo kakvog uspeha. Nadam se i `elim da ovaj Savez oja~a, o~uva jedinstvo i pru`i ve}i doprinos svima nama p~elarima, a ja }u uvek biti na usluzi prema mojim Vam svako dobro i svaku sre}u Miqko [qivi}. 80 P^ELAR, februar 2006.

35 Obave{tavamo sva p~elarska dru{tva i p~elare u Srbiji i Crnoj Gori da }e se od 11. do godine na Poqoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Nemawina 6, odr`ati dvodnevno XIV Nau~no-stru~no savetovawe sa me unarodnim u~e{}em pod nazivom: Za{tita i proizvodwa doma}e p~ele i meda Organizatori: Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Biolo{ki fakultet Beograd, Fakultet veterinarske medicine, Nau~ni Institut za veterinarstvo Srbije PROGRAM Subota, godine 1. Medna produktivnost nekih selekcijskih linija matica Mi}a Mladenovi} 2. Azotne i mineralne materije iz razli~itih vrsta meda kao faktor svarqivosti kod p~ela N. \or evi}, N. Nedi}, M. Mladenovi}, S. Ra{i} 3. Nutritivna vrednost polena Jelena Gudeq 4. Med i mikrobiolo{ki rizici N. Karabasil, M. Z. Balti}, Nata{a Kilibarda, V. Teodorovi}, Mirjana Dimitrijevi} 5. Ispitivawe kvaliteta meda iz prometa Nada Dugali} Vrndi}, N. Nedi}, M. Mladenovi} 6. Iskori{}avawe doma}e karnike u opra{ivawu poqoprivrednih kultura G. Jevti}, M. Mladenovi}, N. Nedi}, Q. Stanisavqevi} 7. Nektarnost kod suncokreta kao primarni faktor atraktivnosti prema p~elama V. Mikli~, N. Du{ani}, D. [kori} 8. Tehnolo{ka svojstva meda i mogu}nost prerade B. Zlatkovi}, S. Jovi} 9. Savremeni aspekti dijagnostike zaraznih bolesti p~ela Bosiqka \uri~i} Nedeqa, godine 1. Rezidue u p~eliwim proizvodima, posledice i zakonska regulativa Klaus Wallner, Nema~ka 2. Molekularna karakterizacija Apis mellifera carnica u Sloveniji i doprinos selekciji Peter Kozmus, Slovenija 3. Biolo{ki aktivne komponente propolisa Miroslava Stankovi} 4. Analiza kriti~nih ta~aka u procesu proizvodwe p~eliwih proizvoda Nada Plav{a, Balti} M, Nedi} N, Mladenovi} M. 5. Uslovi objektivizacije kod senzornog vrednovawa boje meda Popov-Raqi} J, Gorjanovi} R, Lali~i} J, Sikimi} V. 6. Zakonska regulativa u p~elarstvu N. Terzi} 7. Mogu}nost organizovawa kooperantskih odnosa S. Vidojevi} 8. Proizvodwa i selekcija matica u Isto~noj Hercegovini Radivoje Maksimovi} UPUTSTVO U^ESNICIMA Kotizaciju u iznosu od 350 dinara treba uplatiti na `iro ra~un Primalac: Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Nemawina 6, Beograd Zemun. Svrha uplate: Kotizacija za XIV Nau~no savetovawe iz p~elarstva sa imenom i prezimenom lica za koje se upla}uje. Kotizacija se mo`e uplatiti i li~no na dan Savetovawa, na pultu za registraciju u~esnika. Zbornik radova i Program, kao i prisustvo predavawima i diskusijama mogu}e je uz dokaz (priznanicu) o obavqenoj uplati kotizacije. Za dodatne informacije mo`ete se obratiti na telefon 011/ lok. 318 ili 240; 064/ ; 064/ ; 064/ ili elektronskom po{tom na adresu pcela@agrifaculty.bg.ac.yu P^ELAR, februar

36 Dru{tvo p~elara JASENICA iz Smederevske Palanke organizuje 18. februara godine u sali Skup{tine Op{tine TRADICIONALNO X SAVETOVAWE Tehnologija p~elarewa 8.00 Otvarawe prodajne izlo`be 9.00 Otvarawe savetovawa 9.15 Uzgoj matica na malim p~eliwacima (dodavawe i uvo ewe) Predava~: Popovi} dr Slavomir, Beograd Bolesti p~ela i p~eliweg legla Predava~: Reli} dr vet. med. Renata, Beograd Dobijawe meda Predava~: Karleu{a Branislav, Beograd Pauza Skupqawe (va ewe), konzervirawe i ~uvawe mati~nog mle~a, polena, perge, propolisa i voska sa izradom preparata na bazi p~eliwih proizvoda Predava~: Popovi} dr Slavomir, Beograd Pitawa i odgovori Svi u~esnici prodajne izlo`be opreme da se prijave pismenim putem, najkasnije do , na adresu dru{tva ili jelenat@verat.net. Tro{kove zakupa prostora snose izlaga~i. 3. P^ELARSKI DANI sa me unarodnim u~e{}em Vinkovci, Hrvatska, 10, 11. i 12. mart Izlagawe radova na ovom stru~no-nau~nom skupu obavi}e se u drugom i tre}em danu manifestacije. Odr`a}e se i p~elarski sajam opreme i p~eliwih proizvoda. U~e{}e na prodajnom p~elarskom sajmu je bez pla}awa naknade za zauzeti prostor. Prijava i informacije na: Drago Josipovi}, ul. J. S. Reqkovi}a br. 17, Ivankovo, Hrvatska, , drago.josipovic@vk.tcom.hr OBAVE[TEWE Komisija za me unarodnu saradwu SPOS-a planira da u martu organizuje dolazak u Srbiju istaknutog stru~waka za bolesti p~ela i p~eliweg legla, doktora A.N. Sotnikova iz Veterinarskog instituta u Moskvi. Ovaj stru~wak bi u na{im ve}im p~elarskim centrima odr`ao nekoliko predavawa na aktuelne teme (varoa, ameri~ka trule`, nozemoza, kre~no leglo). Saglasnost doktora Sotnikova ve} je dobijena, a ~eka se samo saglasnost novog rukovodstva i predsednika SPOS-a. Komisija predla`e da prevoz na relaciji od Moskve do Beograda i obratno snosi SPOS, a prevoz u zemqi, sme{taj i dnevnice, zainteresovana udru`ewa ili asocijacije p~elara. Predsednici udru`ewa ili asocijacije koje `ele da organizuju predavawa, treba da se tokom februara obrate ~lanu Komisije za me unarodnu saradwu SPOS-a prof. dr Milanu ]irovi}u na telefone (034) ili (063) radi evidentirawa. Kona~an raspored (plan) predavawa bi}e objavqen u martovskom broju P~elara, ako se sa ovom idejom slo`i novo rukovodstvo SPOS-a. Komisija za me unarodnu saradwu SPOS-a SKUPOVI I I REPORTA@ER Izlo`ba u In iji 22. i 23. oktobra u In iji je odr`ana prva izlo`ba meda, p~eliwih proizvoda i opreme Dani meda, sa 27 izlaga~a p~eliwih proizvoda i 3 izlaga~a opreme. Pokroviteqi su bili SO In ija i Turisti~ka or- 82 P^ELAR, februar 2006.

37 ganizacija In ije. Predavawe Med u ishrani stanovni{tva odr`ala je Vlajkovi} iz Zemuna, predava~ Jovanovi}, sekretar UP Roj, In ija Izlo`ba u Prokupqu UP P~elica iz Prokupqa organizovalo je izlo`bu meda i drugih p~eliwih proizvoda 26. novembra u centru grada. Izlo`bi je prisustvovao i ing. Vlastimir Spasi} iz Ni{a, predsednik Regionalne asocijacije p~elara jugoisto~ne Srbije. Istog dana odr`ana je i Skup{tina. Predsednik Slavoqub Radivojevi} podneo je izve{taj o radu i plan daqeg rada. Vlastimir Spasi} je preneo utiske sa 39. Kongresa Apimondije, a nakon wega je Mile Veli~kovi} iz Ni{a odr`ao predavawe o zimovawu p~ela. Zatim je Qubisav Aran elovi} iz Prokupqa govorio o stresu p~ela koji izaziva p~elar nestru~nim radom, ali i stresu zbog varoe, trovawa itd. Naredna Skup{tina odr`ana je 23. decembra uz goste e. Predavawe je odr`ao Zvonimir Vasi} iz Leskovca, profesionalni p~elar, koji je govorio o tehnici p~elarewa desetoramnom DB ko- {nicom. Stoj~e Petrovi} (ro en 1921) predlo`en je za zlatnu zna~ku SPOS-a i, kao najstariji ~lan, progla{en je po~asnim ~lanom na{eg udru`ewa. Q. Aran elovi} Med za Badwe ve~e Udru`ewe p~elara Po`arevac je u petak, 6. januara, bolnici u Po`arevcu, kao poklon bolesnicima koji Badwe ve~e provode u bolnici, poklonilo 40 kg meda. Udru- `ewe svake godine od svojih ~lanova prikupqa med i u prigodnim prilikama poklawa ustanovama u regionu. U saradwi sa Srpskim lekarskim dru- {tvom organizovano je i predavawe u Po`arevcu, 25. januara u sali Doma kulture, za p~elare i sve gra ane na teme: Med u ishrani stanovni{tva; Propolis i med, prijateqi `eluca u zdravqu i bolesti. Predava~ je Vlajkovi}, nutricionista. Peri} Radomir Uspe{na Sremska Mitrovica Dru{tvo p~elara iz Sremske Mitrovice odr`alo je 24. decembra godi{wu Skup{tinu. Usvojeni su svi izve{taji i plan rada za godinu. Dru{tvo je u ostvarilo plodnu aktivnost. Anga`ovano{}u Upravnog odbora, nastojalo je da se ~lanstvo redovno okupqa, da se obrazuje kroz redovna predavawa (tokom godine bilo ih je 4), da se razmewuju iskustva. Ostvaren je zna~ajan vid saradwe sa dru- {tvima u okru`ewu kroz posete poznatim p~elarima. Poseban naglasak dat je omasovqewu ~lanstva pre svega mla im p~elarima {to je rezultiralo ~iwenicom da je Dru- {tvo danas tre}e u Vojvodini po broju ~lanstva (posle Novog Sada i Sombora). Od akcija koje je Dru{tvo vodilo u od posebnog zna~aja je pru`awe pomo}i p~elarima poplavqenog podru~ja Banata (Ja{a Tomi} i Me a). Inicijativa koju je predlo- `io predsednik Dru{tva Nedeqko Stevanovi} je prihva}ena i dobrovoqnom akcijom je prikupqeno i isporu~eno 14 ko{nica. Na prole}e je predvi ena jo{ ve}a pomo} u rojevima i vosku. Na{oj akciji se pridru`io i ~ika Veqko Pauni} iz Badovinaca sa 2 LR ko{nice sa 2 nastavka i jakim dru{tvima. Na Skup{tini su uru~ena priznawa SPOS-a zaslu`nim p~elarima, a posle je odr`ano predavawe na temu Tehnika p~elarewa nastavqa~ama jednomati~nim i dvomati~nim sistemom. Predava~ i gost Dru- {tva bio je Rajko Pejanovi}, p~elar iz [apca. Predavawe je odr`ano bez nov~ane naknade. Ratko [avija, ~lan UO Dru{tva ul. Stari most 15/7, Sremska Mitrovica II Dani Meda u Moravici Na severu Ba~ke, u Staroj Moravici su po drugi put od 25. do 26. novembra odr`ani dani meda. Poku{ali smo ukqu~iti {irok P^ELAR, februar

38 krug stanovni{tva. U~esnici osnovne {kole St. Kova~ Dula su sa svojim radovima u~estovali: od I IV razreda su crtali, a od V VIII su pisali o p~elama. Najboqe radove nagradili smo medom. Organizovali smo prodajnu izlo`bu gde su izlo`ili ne samo p~elari na{e zemqe nego i iz Ma arske (Baja i Kiskunhalas) i iz Hrvatske (Beli Manastir). Prvog dana, za stanovni{tvo i u~enike osnovne {kole odr`ano je predavawe sa prikazivawem filma na temu Med kao ishrana i lek (predava~ dr Olah Lasonc Magdolna). U subotu je predsednik Holo Ferenc pozdravio prisutne, a predsednik mesne zajednice Fazekas Robert otvorio manifestaciju. Gosti su bili predsednik op{tine Ba~ka Topola Babi Atila, predsednik skup{tine Feher I{tvan, delegati drugih udru`ewa p~elara Uve~e je na stru~nom predavawu obra ena tema P~elarewe na med i spre~avawe rojidbenog nagona (predava~ Vladimir Huwadi). Na kraju manifestacije odr`an je bal p~elara sa ve~erom, muzikom, plesom i bogatom tombolom. Holo Ferenc ISPRAVKA U pro{lom broju objavqen je prikaz p~elarske prikolice. Kako saznajemo, u tekstu se potkrala gre{ka. Naime, prikolice do 750 kg nosivosti mogu se voziti sa B kategorijom. Ali, prikolice sa ve}om nosivo{}u mogu da se voze iskqu~ivo sa kategorijom E uz B. OBAVE[TEWE Redakcija i urednik se izviwavaju ~itaocima {to u ovom broju nije objavqen izve{taj sa III Kongresa p~elara Srbije koji je odr`an 17. i 18. decembra Naime, u na{u redakciju jo{ uvek nije pristigao kompletan izve{taj sa Kongresa. Raspola`emo izve{tajem sa samo dve sekcije. Kompletan izve{taj objavi}emo odmah po wegovom pristizawu u redakciju. IN MEMORIAM Mr Zoran Mu~alica ( ), profesor biologije, entomolog i p~elar iznenada je preminuo 24. novembra godine. Bio je kao matica za svoje u~enike koje je nau~io najve}im vrlinama, radu i redu. Ro en je u ]i}evcu u u~iteqskoj porodici. Sredwu poqoprivrednu {kolu zavr{io je u Vaqevu. Upisao se na Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu, grupa biologija hemija. Kasnije je i predavao u toj {koli. Postdiplomske studije upisao je Profesor i mentor bio mu je ugledni profesor i p~elar Simeun Grozdani}, zet Neposredno pred smrt poklonio je svoju entomolo{ku zbirku Prirodwa~kom muzeju u Beogradu, sa ukupno primeraka. Napisao je vi{e stru~nih radova iz p~elarstva. Obradio je pojavu albino o~iju kod p~ela. Objavio je kwigu [teto~ine i bolesti medonosne p~ele, zna~ajan priru~nik za p~elare. Bio je tih, vredan i nenametqiv. Dr Qiqana Proti} 84 P^ELAR, februar 2006.

39 IN Veselinovi} ( ). Oti{ao je onako kako je `iveo. Brzo i ne~ujno. Do pre nekoliko dana nije ni znao da podmukla bolest ne pra{ta. Umeo je u {ali re}i: Ja sam mlad ~ovek, ne znam {ta }e biti kad ostarim. Nije stigao da ostari iako je hteo vi{e od ovih godina. I `ivota. Radan i vitalan nije ni imao vremena za starewe. Mawe od mesec dana ga je delilo od devedesetog ro endana, a skoro sve te godine su pro{le u radu. Mladi u srpskom selu rano postaju qudi. Tako se rano za~ove~io. Od jeseni u~i {aba~ku gimnaziju. U drugoj godini odli~nog aka vra}aju ku}i, u Cerovac. Mu{ko je da nasledi imovinu, a ne za kwige znalo se u to doba. I opet rad. Na wivi, sa ma{inama, oko ma{ina. Kroz taj rad izu~io je mnoge majstorluke pa je godinama kasnije mla ima pripovedao kako ne postoji ono {to nije mogao popraviti ili ne{to {to nije mogao napraviti. Tako je ve} napravio prve ko{nice. Svoje, u koje je uselio p~ele iz babine vr{kare. Nastavio je tradiciju p~elarstva dugu u Veselinovi}a dve stotine godina. Znali su ga od Vardara pa do Triglava, a on je do smrti pamtio sve staze i bogaze, sve p~eliwe pa{e od primorja do vrletnih planina. Radio je, stekao ugled i imovinu. Po{tovao je p~elu i wen dar. Po{tovao qude. I oni wega. Preneo je p~elarsku praksu i na svoje potomke, pa je kod Veselinovi}a kao u ko{nici. Oti{ao je Veselinovi}. Oti{ao je ~ovek koji }e imati za{to da se pamti. Rajko Pejanovi}, predsednik Dru{tva p~elara [abac Radomir Simi} ( ). Srpsko p~elarstvo ostalo je bez poznatog u`i~kog p~elara, p~elarskog pisca, predava~a i inovatora. P~elarstvom se bavio vi- {e od 50 godina. Odr`ao je 9 kurseva za odgoj matica po najsavremenijoj metodi. Objavio je oko 50 zapa`enih napisa u P~elaru. Napisao je 4 zapa`ene bro{ure i monografiju o u`i~kom p~elarstvu. Konstruisao je ~uvenu Simi}evu hranilicu za dvojna dru{tva. Odr`ao je veliki broj predavawa {irom Srbije. Wegova predavawa na debatnom klubu u U`icu osta}e za primer kako se priprema i dr- `i kvalitetno predavawe. P^ELAR, februar

40 Bio je i izuzetan ~ovek, pomagao svakom ko pomo} zatra`i, poklawao rojeve, kwige, alat i pribor. Dobio je najvi{a priznawa: Zlatnu medaqu Zaslu`ni p~elar, diplomu Profesor Spomenicu sa zlatnom medaqom Apislavije. Biran je za sekretara, predsednika i po~asnog do`ivotnog predsednika Dru{tva u U`icu. Neka mu je ve~na slava i hvala. Dru{tvo p~elara U`ice Predrag Milenkovi} Peca preminuo je 1. januara u 72. godini `ivota. Jedan je od osniva~a p~elarskog udru`ewa Roj iz In ije. Bio je jedan od retkih {kolovanih p~elara sredwe poqoprivredne {kole iz Smedereva gde je predmet p~elarstvo imala samo ta generacija. Nesebi~no je sa svima delio svoje znawe kada je p~elarstvo bilo u povoju, pa samim tim i svo wegovo pregala{tvo u ulozi dugogodi{weg sekretara i predsednika Udru`ewa ima posebnu te`inu. Zahvaqujemo mu se u ime svih koji su se sa wime dru`ili. Ve~no hvala! Dejan ]ukalovi}, P~elarsko udru`ewe Roj In ija Na{ predsednik OI Aleksi} ^edomir iznenada je napustio dru{tvo p~elara u sedamdesetoj godini, nakon du`e bolesti. Bio je veliki i uzoran p~elar sa preko stotinu dru{tava, spreman da svakome pomogne. Nagra ivan je svim najvi{im priznawima p~elarske organizacije. Hvala mu na svemu! Tav~ar Tomislav, predsednik DP Beli bagrem Vrawe U 75. godini `ivota preminuo je na{ p~elar Gaji} Bratislav Gane iz Aran- elovca. P~elarstvom se bavio kao u~iteq od svoje rane mladosti, punih 50 godina. Svoje bogato iskustvo nesebi~no je prenosio mla ima putem rado slu{anih predavawa. Bio je ~lan predsedni{tva i predsednik Dru{tva u Aran elovcu. Dao je veliki doprinos u negovawu saradwe sa susednim p~elarskim dru{tvima. Ostavio je uzoran p~eliwak od 60 zajednica. Potomci }e nastaviti wegov rad. Neka mu je ve~na slava i hvala za sve {to je u~inio za Dru{tvo. Dru{tvo p~elara Aran elovac Dana iznenada je preminuo Zoran Gavrilovi}, p~elar iz Smederevske Palanke, ~lan Dru{tva Dowa Jasenica. Aktivno je u~estvovao u organizovawu svih izlo`bi. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava! Mi, wegove kolege uvek }emo ga se se}ati. Dru{tvo p~elara Dowa Jasenica 86 P^ELAR, februar 2006.

41 P^ELAR, februar

42 88 P^ELAR, februar 2006.

43 P^ELAR, februar

44 P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju. 1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i. Milan Jevti}, Opari} (035) , (063) P^ELAR, februar 2006.

45 P^ELAR, februar

46 92 P^ELAR, februar 2006.

47 OSNIVAWE P^ELARSKE ZADRUGE U SRBIJI Imaju}i u vidu probleme na koje nailazimo mi p~elari prilikom prodaje meda kao {to su falsifikovani medovi, ucewivawe od strane otkupqiva~a, nemogu}nost dobre reklame za med i drugo, moramo posegnuti ka jedinoj preostaloj mogu}nosti, a to je udru`ivawe u p~elarsku zadrugu radi zajedni~kog nastupa na tr`i{tu i borbu za kvalitet. Jedna takva ideja rodila se me u p~elarima Aran elovca i Lazarevca, a vo eni tekstom jednog na{eg kolege. Molimo sve p~elare da tekst pa`qivo pro~itaju i obaveste ostale p~elare. Tako e, ko bude zainteresovan, posle pro~itanog teksta molimo da obavesti autora putem mejla ili telefonom radi zakazivawa zajedni~kog okupqawa. Idejni tekst mo`e se na}i na internet adresama: Ko nema ra~unar mo`e ga dobiti po{tom od autora teksta: Du{an Miri} iz Belanovice: 014/89-769, 063/ , dusanislavica@sezampro.yu Aca Stankovi} iz Aran elovca: 034/ , 064/ , alexst@sezampro.yu Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije Krwevo, Bul. oslobo ewa 16 tel: 026/ , , , dir cmana-promet@ptt.yu P^ELAR, februar

48 94 P^ELAR, februar 2006.

49 P^ELAR, februar

50 Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev ovi}. 034/ , 063/ Proizvodwa i prodaja: KO[NICA LR, DB i FARAR, DELOVA KO[NICA (podwa~a, nastavaka, zbegova, krovova), RAMOVA svih tipova, KAVEZA za matice i ANTI- VAROZNIH PODWA^A. Jevti} Boban, Kru{evac. 037/ , 064/ Izra ujem sve vrste ko{nica, elemenata i ramova. Mladen. 011/ , 063/ EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/ , 064/ Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice, ramove cele godine. 026/ , 063/ Prodajem bagremov i suncokretov med. Sa{a, Vla{ki Do. 012/ , 063/ Papiri}i za dimqewe protiv varoe li~no ili pouze}em. Filipovi} U`ice. 031/ , , (u prodavnici), 063/ Ugovaram prodaju rojeva i p~eliwih dru{tava pre i posle bagremove pa{e na DB i LR ramovima. Todosijevi}, Trstenik. 037/ Prodajem seme facelije sorta Julija. Cena 200 dinara. Branimir [o{i}. 011/ Prodajem oplo ene matice, paketne rojeve i med na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a. Brzan. 034/ , 063/ Prodajem Dajc 5000 registrovan do aprila sa p~elama (A@) i prikolicu Zmajevu sa 48 dru{tava (Tama{ko 30 40) t. registrovan, zvati uve~e. 024/ Pro{logodi{wi rojevi na LR ramovima. Peri} Milenko. 014/71-742, 014/ Facelija na prodaju, sorta Julija. Be`anovi}, In ija. 022/ Prodajem dva autobusa sa ko{nicama A@ bez p~ela. P~eliwak Nikole Gosi}a. 011/ , 064/ Prodajem pokretni p~eliwak sa 37 A@ standard ugra enih na kamion Zastava 640 i paviqonski p~eliwak sa 20 A@. 021/ , 064/ Prodajem autobus SANOS bez p~ela, atestiran sa 54 A@ ko{nice. Lepo sre en, o~uvan, krevet, radni sto, vaga, centrifuga. Radomir. 031/ Prodajem TAM 5000 sa 60 A@ ko{nica i 30 A@ ko{nica sa p~elama. 25 nukleusa bez p~ela. 015/ Seme facelije Julija. Cena 200 dinara. \uri} Qubi{a, Svilajnac. 035/ TAM 5000 registrovan 41+6 A@ grom sa p~elama. 022/ , 064/ Prodajem kamion sa p~elama + 10 ko{nica A@ sa p~elama. 063/ Prodajem 60 LR dru{tava sa ko{nicama. Kova~evi} Vladimir, Kikinda. 0230/31-821, 063/ Prodajem p~eliwa dru{tva na A@ ramovima standard. 064/ Prodajem presu za osnovu 30 40, odli~no radi, original Nema~ka. Velika p~elarska prikolica bez p~ela, sa vazdu{nim ko~nicama, ista se mo`e koristiti i za druge potrebe, zvati uve~e. 025/23-308, Prodajem liniju za proizvodwu satnih osnova Riche. Sveto. 011/ Prodajem selektirano seme facelije, p~ele na LR ramovima. 065/ Seme facelije Julija. Povoqno. Dragan. 023/ , 063/ Seme heqde, medonosne biqke ma arske sorte Hajnalka, za redovnu i postrnu setvu. 024/ Prodajem 10 DB dru{tava po povoqnoj ceni. Hitno. 015/ P^ELAR, februar 2006.

51 Prodajem 25 DB dru{tava i prikolicu 28 regala za (DB, LR, FAR, A@) ko{nice. 025/ , 064/ Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}. 015/ , 063/ Rojevi na ramovima LR, DB i paketni. Mi{ko Jovanovi}. 011/ , 064/ Prodajemo selektirano seme facelije, sorta Julija, prva reprodukcija, rod Uz po{iqku {aqemo i uputstvo o semenu i obradi zemqi{ta. P~elari [e{um Milka i Savo. 021/ , 064/ Prodajem 30 dru{tava LR sa p~elama, mlade matice. \uro \ur evi}. 011/ , 063/ Prodajemo seme facelije Julija. Cena 200 dinara. Obradovi} Vinka i Mirko. 023/ PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE. 014/ , 064/ MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELI- WE PROIZVODE. 063/ , 011/ CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik - God. 1, br. 1. (januar 1898) -. - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, (Lapovo : Kolor pres) cm Mese~no ISSN X = P~elar COBISS.SR-ID P^ELAR, februar

52