Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori

Transcription

1 Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori -Finalni izveštaj- Ovaj dokument je izradio FODEMO konsultant Prof. Dr Branko Glavonjić sa Univerziteta u Beogradu Šumarskog fakulteta (brankogl@afrodita.rcub.bg.ac.rs) Datum Jun 2010.godine

2 SKRAĆENICE I ZNAČENJA EBRD EU GTZ GWh ha KfW kwh Nasipni m 3 MWh MWe MWth Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska unija Nemačka organizacija za tehničku saradnju Gigawat čas hektar Nemačka razvojna banka Kilowat čas U terminologiji energije na bazi drveta koristi se najčešće kao jedinica mere za drvnu sečku. Megawat čas Megawat električne energije Megawat toplotne energije m 3 PJ m 3 prm (prostorni m 3 ) toe TWh UNECE WB Metar kubni Peta džul Metar kubni kompaktnog drveta. Predstavlja jedinicu mere koja se odnosi na zapreminu u potpunosti ispunjenu drvetom (bez šupljina). Koristi se kao jedinica mere za drvo složeno u složajeve sa šupljinama (najčešće za prostorno i cepano drvo). Tona ekvivalentne nafte Terawat čas Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih Nacija Svetska banka Valute EUR USD US dolar Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -ii-

3 Energetska vrednost pojedinih tipova goriva za grejanje Tip goriva Donja toplotna moć u kwh/jedinici mere Mazut/Lož ulje 9,79-10,70 kwh/l; (11,5 kwh/kg) Prirodni gas 10,0 kwh/m 3 Ugalj (Pljevlja) 2,56-3,75 kwh/kg Drvna sečka (četinari М=40%) 754 kwh/nasipni m 3 Drvna sečka (lišćari M=40%) kwh/nasipni m 3 Drvna sečka (četinari M=35%) 772 kwh/nasipni m 3 Drvna sečka (lišćari M=35%) kwh/nasipni m 3 Drvna sečka (četinari M=40%) kwh/m 3 Drvna sečka (lišćari M=40%) kwh/m 3 Drvna sečka (četinari M=12%) kwh/m 3 Drvna sečka (lišćari M=12%) kwh/m 3 Ogrevno drvo (M= 30%) kwh/m 3 Drvni ostaci iz vinogradarstva (M=25%) Drvni briketi Drvni peleti kwh/toni 4,8 kwh/kg 4,9 kwh/kg M-vlažnost, Izvori: 1.AEBIOM, 2008.; 2.Austrian Energy Agency; 3. UNECE Timber Committee Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -iii-

4 Energija i snaga kwh MWh GWh TWh TJ PJ toe 1kWh , , MWh , , GWh ,6 3, TWh , , TJ ,9 1PJ , toe 11, ,6 11, , , , Izvori: 1.AEBIOM, 2008.; 2.Austrian Energy Agency Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -iv-

5 S A D R Ž A J 1.UVOD Povod za preduzimanje istraživanja Korišćena metodologija IDENTIFIKACIJA POSTOJEĆIH KORISNKA DRVNE BIOMASE IZ ŠUMA U CRNOJ GORI Aktuelno stanje u pogledu raspoloživih količina drvne biomase u industrijskoj preradi drveta u Crnoj Gori Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvne biomase koja nastaje u industrijskoj preradi drveta u Crnoj Gori Korišćenje drvnog ostatka iz industrijske prerade drveta za potrebe domaćinstava i ustanova od javnog značaja u Crnoj Gori Korišćenje drvnog ostatka iz Crne Gore na tržištima zemalja u Regionu Aktuelno stanje u pogledu korišćenja ogrevnog drveta u Crnoj Gori Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatka iz vinogradarstva u Crnoj Gori Zbirni pregled raspoloživih količina drvnog ostatka i njegove energetske vrednosti u šumarstvu, preradi drveta i vinogradarstvu u Crnoj Gori Rezime aktuelnog stanja i mogućnosti razvoja tržišta drvne biomase u Crnoj Gori Ocena postojećih projektnih dokumenata i studija izvodljivosti koje su sprovele pojedine agencije i organizacije kao što su GTZ, EBRD, UNDP, KFW, WB, ADA i LUX- DEVELOPMENT, a koje se odnose na instaliranje novih ili renoviranje postojećih sistema za zagrevanje gde postoji mogućnost da se drvo koristi kao gorivo MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA DRVNIH GORIVA ZA POTREBE GREJANJA USTANOVA OD JAVNOG ZNAČAJA U CRNOJ GORI U BLISKOJ BUDUĆNOSTI ANALIZA TEKUĆE KONKURENTNOSTI DRVNE INDUSTRIJE CRNE GORE Struktura i karakteristike prerade drveta u kontekstu udela drvne sirovine koja se koristi na Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -v-

6 domaćem tržištu Struktura, vrednost izvoza i pozicija drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnim izvoznim tržištima u kontekstu udela drvne mase koja se izvozi iz Crne Gore ZAKLJUČCI PREPORUKE SA PREDLOGOM MERA I AKCIJA LISTA OSOBA SA KOJIMA SU ODRŽANI SASTANCI I PREDUZEĆA KOJA SU POSEĆENA ZA POTREBE IZRADE IZVEŠTAJA KORIŠĆENA DOKUMENTA...91 Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -vi-

7 Lista tabela Tabela 1. Planirani etat i tehnički raspoloživ drvni ostatak u procesu seče i izrade drvnih sortimenata u Crnoj Gori Tabela 2. Energetska vrednost tehnički raspoloživog drvnog ostatka na bazi planiranog etata u Crnoj Gori Tabela 3. Raspoložive količine i energetska vrednosti drvnog ostatka iz šumarstva bazirani na realizovanom obimu seča u 2008.godini u Tabela 4. Proizvodnja, izvoz, uvoz i potrošnja industrijske i tehničke oblovine u Crnoj Gori u 2008.godini Tabela 5. Potrošnja industrijske i tehničke oblovine u primanoj preradi drveta u Crnoj Gori i struktura i količina drvnog ostatka i njegova energetska vrednost Tabela 6. Proračun energije iz drvnog ostatka koja je mogla biti ponuđena tržištu ili energetskim sistemima izvan prerade drveta u 2008.godini Tabela 7. Izvoz drvnog ostatka iz Crne Gore u periodu godina 39 Tabela 8. Proizvodnja i potrošnja ogrevnog drveta u Crnoj Gori u 2008.godini prema zvaničnoj statistici Tabela 9. Potrošnja pojedinih energenata za grejanje stalno nastanjenih stanova u Crnoj Gori u 2008.godini Tabela 10. Količina i energetska vrednost drvnog ostatka koji nastaje u vinogradarstvu u Crnoj Gori Tabela 11. Zbirni pregled raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka u Crnoj Gori bazirani na stanju i aktivnostima u 2008.godini Tabela 12. Efekti korišćenja drvne sečke, mazuta i uglja za podmirenje potreba za energijom za grejanje 47 školskih objekata u Crnoj Gori u iznosu od ,41 kwh/godišnje Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -vii-

8 Tabela 13. Odnos između odabranih goriva u ukupnim troškovima i količinama emitovanog CO 2 za proizvodnju ,41 kwh energije za potrebe zagrevanja 47 školskih objekata u 14 opština u Crnoj Gori Tabela 14. Zbirni pregled moguće proizvodnje električne i toplotne energije iz planiranih CHP postrojenja u Pljevljima i u Beranama Tabela 15. Efekti konverzije fosilnih goriva u izabranim objektima sa gorivima na bazi drvne biomase (preliminarna komparativna analiza troškova goriva) Tabela 16. Pregled ugovorene i posečene drvne mase iz državnih šuma po pojedinim područjima i koncesionarima u Crnoj Gori Tabela 17. Izvoz i uvoz drveta, proizvoda od drveta i nameštaja Crne Gore u periodu godina po vrednosti Tabela 18. Struktura izvoza i uvoza drveta i proizvoda od drveta Crne Gore u periodu godina Tabela 19. Vrednost izvoza i uvoza proizvoda od drveta iz Crne Gore na tržišta pojedinih zemalja Lista slika, grafikona i dijagrama Slika 1. Prostorni raspored preduzeća i količine drvne sirovine na osnovu koncesionih ugovora u 2008.godini Slika 2. Drvni ostaci jedne od pilana koja predstavlja crnu ekološku tačku u Crnoj Gori stare oko 30 godina Slika 3 Mapa lokacija koje predstavljaju veliki ekološki problem sa aspekta količine drvnog ostatka koji je odložen ili se odlaže nekontrolisano na otvorene deponije Slika 4. Deponija piljevine stara oko pet godina 36 Slika 5. Palete krupnog drvnog ostatka namenjene za prodaju ustanovama od javnog značaja 37 Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -viii-

9 Slika 6. Krupni drvni ostatak iz pilanske prerade drveta kao ogrev u domaćinstvima i za pečenje rakije 38 Slika 7. Ponuda metarskog i cepanog drveta u okolini Podgorice 40 Slika 8. Složajevi ogrevnog drveta ispred stambenih zgrada u Beranama 41 Slika 9. Drvni ostatci u vinogradarstvu 45 Slika 10. Mapa mesta u kojima se nalaze objekti predviđeni za rekonstrukciju u okviru programa Svetske banke u periodu godina Slika 11. Mapa mesta u kojima se nalaze školski objekti predviđeni za rekonstrukciju u okviru programa KfW Slika 12. Mapa potencijalnih korisnika drvnih goriva sa potrebama izraženim kwh energije u nasipnim m 3 drvne sečke Slika 13. Skladište, punjenje kotla i sagorevanje drvnih peleta u kotlarnici Senjak u Beogradu Slika 14. Model za efikasnu upotrebu drvnog ostatka u Crnoj Gori 65 Slika 15. Daščane ploče (levo) i latoflex letvice (desno) kao proizvodi sa dodatom vrednošću u preradi drveta Crne Gore 72 Slika 16. Tokovi spoljnotrgovinske razmene proizvoda od drveta Crne Gore (2008) 76 Grafikon 1. Učešće pojedinih energenata u grejanju stalno nastanjenih stanova u Crnoj Gori u 2008.godini 44 Dijagram 1. Tokovi drvne sirovine i proizvoda od drveta u Crnoj Gori 67 Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -ix-

10 I Z V O D Ovaj Izveštaj je sačinjen sa ciljem da se identifikuju glavne tržišne pogodnosti za korišćenje drvnih goriva u Crnoj Gori i radi sagledavanja aktuelnog stanja u pogledu konkurentnosti drvne industrije Crne Gore. Poseban cilj Izveštaja sastoji se u prikazu raspoloživih informacija iz sektora šumarstva i prerade drveta, izvedenih analiza i zaključaka za potrebe planera, donosioca odluka, institucija i investitora. Na osnovu prethodnog, izvedeni ciljevi su: - Identifikovati postojeće korisnike drvne biomase iz šuma u Crnoj Gori, - Istražiti i prezentovati realno raspoložive količine drvnog ostatka iz šumarstva i prerade drveta koje mogu biti stavljene u funkciju proizvodnje energije za potrebe energetskih sistema izvan ova dva sektora, - Dati ocenu postojećih projektnih dokumenata i studija izvodljivosti koje su sprovele pojedine agencije i organizacije, a koje se odnose na instaliranje novih ili renoviranje postojećih sistema za zagrevanje gde postoji mogućnost da se drvo koristi kao gorivo, - Prikupiti precizne informacije o potrebama za energijom projekata koji se odnose na grejanje objekata od javnog značaja u Crnoj Gori u bliskoj budućnosti, - Istražiti strukturu i karakteristike prerade drveta u Crnoj Gori u kontekstu korišćenja drvne sirovine za proizvodnju proizvoda za potrebe domaćeg tržišta i - Identifikovati strukturu, vrednost izvoza i poziciju proizvoda od drveta iz Crne Gore na glavnim izvoznim tržištima. Poslednja dva cilja su u funkciji sagledavanja pogodnosti i ograničenja za povećanje konkurentnosti prerade drveta na lokalnom, regionalnom i međunarodnom tržištu. Ovaj Izveštaj će predstavljati polazni element u procesu definisanja jednog velikog projekta čiji cilj će biti praktična implementacija drvnih goriva u sistemima za grejanje objekata od javnog značaja i podrška merama za razvoj tržišta drvnih goriva u Crnoj Gori. Identifikacija postojećih korisnka drvne biomase iz šuma u Crnoj Gori Crna Gora predstavlja jedinu zemlju u regionu Jugoistočne Evrope koja ima određene potencijale za korišćenje drvne biomase u obliku drvnog ostatka za proizvodnju energije, a da se ti potencijali uopšte ne koriste ili se koriste u izuzetno maloj meri. Ova konstatacija se posebno Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -x-

11 -xiodnosi na sektor šumarstva u kome nastaju relativno značajne količine drvnog ostatka u procesu seče i izrade drvnih sortimenata. Za sagledavanje količina i energetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u sektoru šumasrtva može se poći od analize potencijala ili od analize rezultata i parametara koji se ostvaruju u praksi. I jedan i drugi način imaju svoje prednosti i nedostatke. Analiza potencijala pokazuje mogućnosti za korišćenje drvne biomase koja se u praksi, skoro po pravilu, retko ostvaruje u potpunosti iz brojnih razloga. Ipak ova vrsta analize je korisna iz razloga kreiranja politike i definisanja mera koje će biti preduzimane u cilju realizacije potencijala u što većoj meri. Takođe, potencijali drvne biomase često se koriste u svrhu poređenja sa potencijalima drugih obnovljivih izvora i u tom smislu sagledavanja njenog mesta, uloge i značaja. Analiza pokazatelja i parametara koji se ostvaruju u praksi korisna je u smislu sagledavanja realno raspoloživih količina, posebno u kratkoročnom vremenskom periodu, koje se odmah mogu staviti u funkciju proizvodnje energije. Na osnovu realizovanog obima seča u 2008.godini tehnički raspoloživa količina drvnog ostatka iz sektora šumarstva koja se može staviti u funkciju dobijanja energije iznosi m 3, a njegova energetska vrednost pri usvojenim parametrima (vlažnost i vrsta drveta) iznosi MWh. Navedene količine i energetska vrednost su realno raspoložive količine što je od značaja za proces izrade energetskih bilansa u smislu bilansiranja energije iz različitih izvora. Iz navedenog razloga u nastavku, za potrebe ovog Izveštaja, korišćene su količine i energetska vrednost drvnog ostatka iz sektora šumasrtva koji je realno raspoloživ za potrebe energije u Crnoj Gori. Aktuelno stanje u pogledu raspoloživih količina drvne biomase u industrijskoj preradi drveta u Crnoj Gori U 2008.godini ukupna potrošnja industrijskog i tehničkog drveta u Crnoj Gori iznosila je m 3 (neto mase) od čega m 3 četinarskih i m 3 lišćarskih sortimenata. Polazeći od podataka o strukturi, veličini i energetskoj vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u industrijskoj preradi drveta kao i od njenih vlastitih potreba za energijom samo po sebi se nametnulo pitanje koliko drvnog ostatka je realno moguće ponuditi tržištu odnosno staviti u funkciju proizvodnje Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

12 -xiienergije bilo toplotne ili električne koja bi se koristila za potrebe grejanje objekata od javnog značaja ili potrošnju u domaćinstvima? Na osnovu sprovedenih istraživanja za vreme posete preduzećima za primarniu preradu drveta i analize prikupljenih podataka i informacija, došlo se do sledećih zaključaka: - pri maksimalnoj potrošnji toplotne energije za potrebe preduzeća u primarnoj preradi drveta tržištu i energetskim sistemima izvan primarne prerade može se ponuditi količina od oko m 3 drvnog ostatka. Navedena količina može biti upotrebljena jednim delom za proizvodnju drvnih peleta i briketa (sitni drvni ostatak), a drugim delom za proizvodnju drvne sečke ili za potrebe CHP postrojenja o čemu postoji plan preduzeća u Beranama - Analizom podataka o veličini seča u opštini Pljevlja i potrebnoj potrošnji drvnog ostatka za rad budućeg CHP postrojenja planiranog kapaciteta u ovoj opštini može se zakljućiti da će pri etatu od oko m 3 /godišnje biti moguće snabdeti ovo postrojenje potrebnim količinama drvne sirovine (oko m 3 /godišnje). Kada je u pitanju buduće CHP postrojenje u okviru fabrike ŠIP Polimlje u Beranama analiza pokazuje da fabrika nema mogućnosti da sama iz svojih koncesionih količina snabdeva CHP postrojenje potrebnim količinama drvnog ostatka već da će morati da deo drvne sirovine kupuje od pilana u ovoj i okolnim opštinama (Andrijevica, Plav, Rožaje). Naime, prema dostupnim podacima fabrika ŠIP Polimlje je u mogućnosti da zajedno sa pilanom Bojkomerc iz Andrijevice (isti vlasnik obe fabrike) ''proizvede'' godišnje oko m 3 drvnog ostatka kroz preradu industrijske oblovine na bazi postojećih koncesionih ugovora. Ostatak od oko m 3 drvnog ostatka će morati da kupuje od malih pilana iz ove i okolnih opština. Takođe, potrebno je napomenuti da je plan vlasnika fabrike da na mrežu isporučuje samo električnu energiju, dok bi se kompletne količine toplotne energije koristile za sopstvene potrebe tehnološkog procesa i grejanje fabrike. Pri tom, potrebno je istaći da su potrebe od 2,5 MWth planirane za rad fabrike pri maksimalnom kapacitetu što za sada nije poznato kada će biti dostignut (to zavisi od brojnih faktora). - stvarna potrošnja toplotne energije za grejanje prostorija i tehnološke potrebe preduzeća primarne prerade drveta u 2008.godini bila je na nivou 48,3% u odnosu na maksimalno potrebnu energiju što znači da je za potrebe tržišta i energetskih sistema izvan primarne prerade drveta ostalo m 3 drvnog ostatka; Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

13 - imajući u vidu aktuelno stanje opreme, instalacija i sušioničkih kapaciteta u preduzećima u primarnoj preradi drveta, nepovoljne kamatne stope banaka za investiciona sredstva kao i ostale faktore, realno je kalkulisati količine od oko m 3 na godišnjem novou drvnog ostatka iz primarne prerade drveta koji se može ponuditi tržištu i energetskim sistemima izvan primarne prerade u narednih pet godina; - navedenim količinama drvnog ostatka iz primarne prerade drveta u Crnoj Gori moguće je dodati i oko m 3 drvnog ostatka koji nastaje u finalnoj preradi drveta što sve zajedno daje iznos od oko m 3 ; - Posmatrajući ukupno potrebne količine drvnog ostatka za dva buduća CHP postrojenja ( m 3 ) s jedne strane, kao i raspoložive količine drvnog ostatka koji je nastao u sektoru šumarstva i u sektoru prerade drveta u 2008.godini u iznosu od m 3 s druge strane, može se zaključiti da bi za ostale proizvođače drvnih goriva ostala količina od oko m 3 drvnog ostatka na godišnjem novou. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvne biomase koja nastaje u industrijskoj preradi drveta u Crnoj Gori Značajne količine drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče drveta i izrade šumskih sortimenata trenutno ostaju i propadaju u šumi. Ista situacija je i sa drvnim ostatkom koji nastaje u procesu prerade drveta, posebno u pilanama, koji se odlaže na deponije pored samih fabrika ili se pali. U tom smislu postoji nekoliko crnih tačaka (lokacija) u Crnoj Gori koje predstavljaju ozbiljan ekološki problem jer su količine drvnog ostatka (najviše piljevine) tako velike da će za njihovo čišćenje biti neophodna značajna finansijska sredstva i napori Vlade i lokalnih samouprava Korišćenje drvnog ostatka iz industrijske prerade drveta za potrebe domaćinstava i ustanova od javnog značaja u Crnoj Gori U poslednje dve godine postoje mali pomaci u korišćenju krupnog drvnog ostatka koji nastaje u industrijskoj preradi drveta u smislu njegove prodaje lokalnom stanovništvu za grejanje, pečenje rakije i ostale potrebe, ali i pored toga još uvek ostaju značajne količine drvnog ostatka koje se ne koriste. Pored lokalnog stanovništva krupniji drvni ostatak kupuju i škole, bolnice i domovi zdravlja koji im u najvećem broju slučajeva služi za potpalu dok njihov glavni emergent Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -xiii-

14 -xivpredstavlja ogrevno drvo ili ugalj. Ovakvi primeri su veoma česti u Beranama, Andrijevici, Bijelom Polju i Plavu. Na osnovu sprovedenih terenskih istraživanja i prikupljenih podataka od svih pilana koje su posećene na severu Crne Gore (uključiv Breznu i Žabljak) procena je da se u tom delu za potrebe domaćinstava i ustanova od javnog značaja godišnje potroši oko m 3 drvnog ostatka. U ostalom delu Crne Gore dominantno je zastupljeno ogrevno drvo, pa su i količine krupnog drvnog ostatka koje se koriste za potrebe domaćinstava simbolične. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja ogrevnog drveta u Crnoj Gori Na osnovu rezultata proračuna potrošnje ogrevnog drveta u 2008.godini i registrovanog izvoza i uvoza, ukupna proizvodnja ovog drvnog sortimenta iznosila je m 3 i u odnosu na statistički evidentiranu proizvodnju bila je veća za m 3. Jedan od razloga zbog čega postoje razlike između statističi evidentirane i stvarne proizvodnje ogrevnog drveta predstavlja delimično statističko evidentiranje izvršenih seča u privatnim šumama. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatka iz vinogradarstva u Crnoj Gori S obzirom na činjenicu da Crna Gora raspolaže značajnim površinama pod vinovom lozom i da je vinogradarstvo značajna privredna grana to su značajni i potencijali u pogledu količina i energetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u tom sektoru. U 2008.godini ukupna površina pod vinovom lozom u Crnoj Gori iznosila je ha na kojoj se nalazilo 18,16 miliona grape vine plants. Na osnovu poznatih parametara o količinama drvne biomase po hektaru koja nastaje u procesu orezivanja vinove loze, godišnje u vinogradarstvu u Crnoj Gori nastane tone drvnog ostatka čija energetska vrednost iznosi MWh. Zbirni pregled raspoloživih količina drvnog ostatka i njegove energetske vrednosti u šumarstvu, preradi drveta i vinogradarstvu u Crnoj Gori Zbirni podaci pokazuju da je realno moguće proizvesti oko 426,4 hiljade MWh energije iz raspoloživog drvnog ostatka u Crnoj Gori. U odnosu na ostvarenu proizvodnju električne energije od GWh u 2008.godini to predstavlja 35,4% što svakako nije zanemarljivo tim pre što Crna Gora uvozi značajne količine električne energije i drugih energenata. Stavljanjem u funkciju i realizacijom raspoloživih količina drvne biomase za energetske potrebe daće se značajan doprinos smanjenju energetske zavisnosti Crne Gore. Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

15 Ocena postojećih projektnih dokumenata i studija izvodljivosti koje su sprovele pojedine agencije i organizacije, a koje se odnose na instaliranje novih ili renoviranje postojećih sistema za zagrevanje gde postoji mogućnost da se drvo koristi kao gorivo Opšti zaključak koji se može definisati nakon sprovedenih istraživanja planskih dokumenata, inicijativa i fizibility studija jeste da je u Crnoj Gori dosta urađeno u području identifikacije potencijala drvne biomase i njene kvantitativne i kvalitativne vrednosti, ali da u praksi još uvek nema ozbiljnijih projekata niti primera njenog korišćenja za energetske potrebe u značajnijoj meri. Razlozi su brojni pri čemu pored onih koji su finansijske prirode potrebno je istaći i one koji se odnose na ograničena i nedovoljna znanja i visok stepen međusektorske nesaradnje. Proces rekonstrukcije objekata od javnog značaja (škole, bolnice, domovi zdravlja, zgarde Vlade i drugi) koji se odvija kroz nekoliko kreditnih linija koje koristi Crna Gora polazna je šansa za otpočinjanje korišćenja drvne biomase kao energenta za potrebe grejanja ovih objekata.ovo tim pre što je u tom procesu poseban akcenat dat konverziji fosilnih goriva (koja se trenutno koriste u ovim objektima) sa gorivima na drvnu biomasu. Takođe, u završnoj je fazi projekat rekonstrukcije sistema za daljinsko grejanje u Pljevljima u kome je planirano jedno CHP postrojenje i prelazak sa uglja na goriva na drvnu biomasu u dve gradske toplane u ovoj opštini, što predstavlja važnu šansu za ubrzani razvoj tržišta drvnih goriva. Svemu navedenom potrebno je dodati i jedno CHP postrojenje koje se planira u fabrici u Beranama. Za ova dva CHP postrojenja potrebno je ukupno oko m 3 drvnog ostatka na godišnjem nivou što predstavlja 35,8% od ukupno raspoložive drvne biomase za proizvodnju energije u Crnoj Gori. Kada se ovim količinama dodaju i potrebe planirane toplane u Kolašinu (6.380 m 3 ) i škola koje su ušle u program koji se realizuje u okviru KfW projekta (5.762 m 3 ) ukupne potrebe za ova četiri sistema iznose m 3 ili 42,4% od ukupno raspoložive količine drvnog ostatka u Crnoj Gori. Pri tom, potrebno je istaći da se trenutno sprovode aktivnosti na započinjanju realizacije i nekih drugih projekata (Svetska banka i drugi) koji se odnose na rekonstrukcije objekata od javnog značaja sa mogućnošću uvođenja drvnih goriva. Ti projekti bi trebali da se realizuju tokom 2011.godine. Do trenutka završetka ovog Izveštaja nisu bili poznati detalji o potencijalnim potrebama tih objekata za energijom pa samim tim nisu postojale mogućnosti proračuna potreba za drvnim ostatkom. Imajući u vidu sve napred navedeno, treba biti oprezan kod planiranja potrošnje drvnog ostatka za proizvodnju drvnih goriva u ostalim fabrikama kako se ne bi dogodilo da dođe do predimenzioniranosti kapaciteta što bi prouzrokovalo brojne druge probleme. Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -xv-

16 Mogućnosti korišćenja drvnih goriva za potrebe grejanja ustanova od javnog značaja u Crnoj Gori u bliskoj budućnosti Na osnovu raspoloživih količina drvne biomase, definisan je model njene efikasne upotrebe sa tri zone u kojima je na najracionalniji način moguće organizovati proizvodnju pojedinih tipova drvnih goriva i energije na bazi drvne biomase. U zoni jedan, u Pljevljima, racionalno je organizovati proizvodnju drvne sečke i peleta. U drugoj zoni u Beranama, najracionalnije je organizovati proizvodnju drvne sečke i kogeneracijski pogon za proizvodnju energije, a u zoni tri u Nikšiću proizvodnju drvne sečke i peleta. Ovi centri snabdevali bi se drvnim ostatkom iz svoje neposredne okoline ali i iz drugih mesta čime bi bila pokrivena cela teritorija Crne Gore. Predloženi model rezultat je ne samo raspoloživosti drvne sirovine već i postojećih kapaciteta za preradu drveta kao i već započetih aktivnosti od strane određenih kompanija. Analiza tekuće konkurentnosti drvne industrije Crne Gore Analiza tekuće konkurentnosti drvne industrije Crne Gore urađena je u kontekstu sagledavanja strukture i karakteristika prerade drveta i pozicije drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnim izvoznim tržištima. Cilj analize sastojao se u sagledavanju tokova sirovine, njene potrošnje na domaćem tržištu i pozicije proizvoda od drveta na glavnim izvoznim tržištima. Kada je u pitanju pozicija drvnih proizvoda iz Crne Gore na pojedinim tržištima, na bazi tokova trgovine drvetom i proizvodima od drveta pojedinih zemalja i spoljnotrgovinske razmene Crne Gore sa zemljama koje predstavljaju njena najznačajnija izvozna tržišta, analiza je pokazala da je Crna Gora veoma mali snabdevač tih zemalja. To potvrđuju sledeći podaci. U odnosu na ukupan uvoz drveta i proizvoda od drveta Srbije uvoz iz Crne Gore predstavljao je 1,7%. U Italiji 0,07%, Egiptu 0,03% i Albaniji 1,9%. S obzirom na male količine u kojima se proizvode pojedini proizvodi kao i činjenicu da se oni izvoze u preko 26 zemalja dodatno se slabi njihova pozicija na onim tržištima na koja se izvoze u najvećoj meri. Kao posledica navedenog proizvodi od drveta iz Crne Gore ne mogu ostvariti adekvatnu cenovnu konkurentnost u odnosu na proizvode koji se na ta tržišta uvoze iz drugih zemalja. S obzirom da se najveće količine drveta i proizvoda od drveta izvoze u Srbiju, Kosovo, Albaniju i Egipat to na tržištima ovih zemalja, za sada, ne postoje zahtevi prema tim proizvodima u Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -xvi-

17 -xviipogledu sertifikovanog drveta, a i standardi i kriterijumi kvaliteta su prihvatljivi i mogu se ispuniti od strane najvećeg broja preduzeća koja se bave izvozom Kada je u pitanju Italija i druge zemlje Evropske unije situacija je drugačija. Iako u pojedinim distributivnim kanalima, za sada, ne postavljaju zahteve da proizvodi od drveta koji se uvoze poseduju sertifikate o održivom gazdovanju (FSC, PEFC i drugi) u bliskoj budućnosti će to biti jedan od opštih uslova, a time i ograničenja za plasman proizvoda od drveta koji ne budu posedovali takve sertifikate. Zbog toga je potrebno nastaviti aktivnosti koje su započete u pogledu sertifikacije šuma, i pored činjenice da se izvoze relativno male količine drveta iz Crne Gore na tržište EU. U suprotnom preduzećima koja se bave izvozom proizvoda od drveta bio bi otežan izvoz do te mere da bi on postao skoro nemoguć. Sertifikacija šuma predstavlja polaznu osnovu za aktivnosti sertifikovanja proizvoda preduzeća za preradu drveta kroz sertifikate u okviru lanca nadzora (chain of custody). Imajući u vidu da je Savet Evropske unije 21.januara 2010.godine doneo dokument kojim se regulišu obaveze distributera drveta i proizvoda od drveta u EU koji distribuiraju te proizvode na tržište (br. 5571/10), posedovanje ovakvih sertifikata postao je jedan od načina dokazivanja legalnog porekla drveta iz koga su izrađeni proizvodi koji se distribuiraju. U pogledu kriterijuma kvaliteta koje proizvodi od drveta moraju da ispune pred proizvođače u Crnoj Gori se u pojedinim slučajevima postavljaju strožiji kriterijumi u odnosu na kriterijume kvaliteta za pojedine proizvode koji su definisani EN standardima. Dva su osnovna razloga za ovakvu pojavu. Prvi, EN standrdi ne predstavljaju obavezujuće standarde za mnoge kategorije proizvoda od drveta pa su trgovački zahtevi u brojnim slučajevima strožiji u odnosu na kriterijume koji su predviđeni EN standardima. Drugi razlog, predstavljaju male količine u kojima se proizvode i izvoze proizvodi od drveta iz Crne Gore zbog čega proizvođači i izvoznici nemaju jaku pregovaračku poziciju u odnosu na distributere ili proizvođače nameštaja kojima isporučuju svoje proizvode. I pored činjenice da na tržištima zemalja EU postoje različitosti u pogledu primene odredbi EN standard, preporuka Vladi jeste da se što pre usvoje i proglase kao nacionalni EN standardi za drvo i proizvode od drveta. S druge strane, proizvođači finalnih proizvoda već su primorani da koriste odredbe pojedinih EN standarda u svom poslovanju, počev od faze razvoja proizvoda (tolerancije, odsupanja, mere i drugo) do atestiranja tih proizvoda u akreditovanim laboratorijama. Bez posedovanja odgovarajućih atesta domaći proizvođači finalnih proizvoda nisu u mogućnosti da izvoze svoje proizvode u EU, pa ista obavljaju u akreditovanim laboratorijama zemalja u koje izvoze. Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro

18 Opšte je poznata činjenica da izvoznici proizvoda od drveta višeg stepena finalizacije u Crnoj Gori nemaju adekvatnu poziciju u podsticajima i fiskalnoj politici. Ne postoje suštinski instrumenti i mere koji bi favorizovali izvoz finalnih proizvoda od drveta. Neke od mera su najčešće ekonomski neisplative za preduzeća u preradi drveta i proizvodnji nameštaja. Ovo tim pre što se prilikom donošenja takvih mera ne uzima u obzir da su ove dve industrijske grane niskoakumulativne grane. Njihovu nisku akumulativnost dodatno pogoršavaju trendovi pada cena finalnih proizvoda na svetskom tržištu s jedne, i rasta cena inputa proizvodnje i poslovanja s druge strane. Opportunities, challenges and current progress with developing woody biomass markets in Montenegro -xviii-

19 1. U V O D 1.1. Povod za preduzimanje istraživanja Crna Gora predstavlja jedinu zemlju u regionu Jugoistočne Evrope koja ima određene potencijale za korišćenje drvne biomase u obliku drvnog ostatka za proizvodnju modernih drvnih goriva (ne uzimajući u obzir tradicionalno korišćenje ogrevnog drveta za potrebe grejanja), a da se ti potencijali uopšte ne koriste ili se koriste u izuzetno maloj meri. Ova konstatacija se posebno odnosi na sektor šumarstva u kome nastaju relativno značajne količine drvnog ostatka u procesu seče i izrade drvnih sortimenata. Navedena konstatacija predstavlja generalnu ocenu koja se nalazi u nekoliko studija i izveštaja koji su rađeni u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko godina, a čiji naručioci su bile domaće institucije ili međunarodne organizacije. Pri tom, u svim tim dokumentima istraživani su potencijali drvne biomase, a time i drvnog ostatka koji nastaje u šumarstvu i preradi drveta, uzimajući u obzir njihove maksimalno moguće vrednosti, a bez ulaženja u problematiku realno dostupnih količina sa tehničkih, ekonomskih i ekoloških aspekata. Takođe u tim dokumentima nije bilo rezultata istraživanja tržišnih pogodnosti i potencijala za korišćenje drvnog ostatka za potrebe energetskih sistema i proizvodnju drvnih goriva. Polazeći od prethodno iznetih činjenica nametnula se potreba sprovođenja detaljnijih istraživanja kako u segmentu realno raspoloživih količina drvnog ostatka za proizvodnju drvnih goriva tako i u segmentu tržišnih potencijala i pogodnosti za njihovo korišćenje u različitim energetskim sistemima. U tom smislu osnovni ciljevi su: - Identifikovati postojeće korisnike drvne biomase iz šuma u Crnoj Gori, - Istražiti i prezentovati realno raspoložive količine drvnog ostatka iz šumarstva i prerade drveta koje mogu biti stavljene u funkciju proizvodnje energije za potrebe energetskih sistema izvan ova dva sektora, - Dati ocenu postojećih projektnih dokumenata i studija izvodljivosti koje su sprovele pojedine agencije i organizacije, a koje se odnose na instaliranje novih ili renoviranje postojećih sistema za zagrevanje gde postoji mogućnost da se drvo koristi kao gorivo, - Prikupiti precizne informacije o potrebama za energijom projekata koji se odnose na grejanje objekata od javnog značaja u Crnoj Gori u bliskoj budućnosti, - Istražiti strukturu i karakteristike prerade drveta u Crnoj Gori u kontekstu korišćenja drvne sirovine za proizvodnju proizvoda za potrebe domaćeg tržišta i - Identifikovati strukturu, vrednost izvoza i poziciju proizvoda od drveta iz Crne Gore na glavnim izvoznim tržištima. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 20-

20 Ovaj Izveštaj će predstavljati polazni element u procesu definisanja jednog velikog projekta čiji cilj će biti praktična implementacija drvnih goriva u sistemima za grejanje objekata od javnog značaja i podrška merama za razvoj tržišta drvnih goriva u Crnoj Gori. U izradi ovog Izveštaja korišćeni su podaci iz izveštaja i publikacija zvaničnih institucija, Uprave za šume Ministartsva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore, podloge za kartu iz Uprave za nekretnine Crne Gore, Jedinice za monitoring i planiranje MPŠV, podaci preduzeća koja se bave preradom drveta, javno dostupni dokumenti i strategije koji se odnose na energetski sektor u Crnoj Gori kao i podaci i informacije dobijeni u proceu terenskog istraživanja i poseta kompanijama i ostalim zainteresovanim stranama (stackeholders). Izveštaj sadrži četiri poglavlja, zaključke sa preporukama, korišćenu metodologiju i spisak osoba, preduzeća i korišćene literature. U nastavku je dat kratak prikaz sadržaja pojedinih poglavlja. U poglavlju 2 dat je prikaz rezultata istraživanja realno raspoloživih količina drvnog ostatka koji nastaje u šumarstvu i u preradi drveta koje se mogu staviti u funkciju proizvodnje drvnih goriva u Crnoj Gori. Rezultati su predstavljeni u kvantitativnim jedinicama mere, a date su i njihove energetske vrednosti (jedinične i ukupne). U okviru ovog poglavlja dat je i kratak prikaz kolilčine drvnog ostatka koji nastaje u vinogradarstvu s obzirom da Crna Gora raspolaže sa velikim površinama pod vinovom lozom. Poseban segment u ovom poglavlju predstavljalaju rezultati sitraživanja aktuelnog stanja i količina ogrevnog drveta koje se koristi kao gorivo u domaćinstvima i institucijama od javnog značaja (škole, bolnice, domovi zdravlja i druge). Poglavlje 3 obuhvata pregled dosada urađenih i trenutno aktuelnih studija, projekata i ostalih dokumneta koji su rezultat aktivnosti domaćih institucija i kompanija ili međunarodnih organizacija koje su sprovedene ili se trenutno sprovode u području obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori. Cilj sprovođenja opisanih aktivnosti sastojao se u identifikaciji mogućnosti i potencijala za korišćenje drvnih goriva u sistemima od javnog značaja u Crnoj Gori. Pregled objekata od javnog značaja koji su ušli u program rekonstrukcije domaćih ili međunarodnih instutucija ili organizacija u kojima je moguće izvršiti konverziju fosilnih goriva sa drvnim gorivima dat je u poglavlju 4. Pored toga, poglavlje obuhvata i rezultate komparativne analize potrošnje goriva po količini i vrednosti u izabranim objektima od javnog značaja i efekte zamene postojećih sa drvnim gorivima (drvnom sečkom, briketom i peletama). U okviru ovog poglavlja predložen je model potpunog i efikasnog korišćenja drvnog ostatka u Crnoj Gori sa pratećim obrazloženjima. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 21-

21 U poglavlju 5 data je analiza tekuće konkurentnosti drvne industrije Crne Gore koja je urađena u kontekstu sagledavanja strukture i karakteristika prerade drveta i pozicije drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnim izvoznim tržištima Korišćena metodologija U istraživanjima za potrebe ovog Izveštaja korišćena je standardna metodološka osnova u kojoj su metode terenskog istraživanja, intervjui i analiza i obrada dostupnih literaturnih izvora i statističkih podataka predstavljale osnovne metode. Od posebnih metoda, za potrebe ovog Izveštaja, korišćena je SWOT analiza. Pored toga za potrebe Izveštaja korišćeni su primeri, skustva i preporuke iz zemalja u okruženju kao i iz Italije, Austrije i Finske. Nakon sticanja sveobuhvatne slike o svim pitanjima vezanim za drvnu biomasu, Izveštaj je rađen u procesu koji je obuhvatao brojne sastanake sa svim zainteresovanim stranama kako u preradi drveta i šumasrtvu tako i u institucijama sistema i rukovodiocima objekata od javnog značaja potencijalnim kosrisnicima drvnih goriva kako bi se prikupili ulazni podaci, postigli potrebni konsenzusi i stavovi glavnih učesnika. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 22-

22 2. IDENTIFIKACIJA POSTOJEĆIH KORISNKA DRVNE BIOMASE IZ ŠUMA U CRNOJ GORI Crna Gora predstavlja jedinu zemlju u regionu Jugoistočne Evrope koja ima određene potencijale za korišćenje drvne biomase u obliku drvnog ostatka za proizvodnju energije, a da se ti potencijali uopšte ne koriste ili se koriste u izuzetno maloj meri. Ova konstatacija se posebno odnosi na sektor šumarstva u kome nastaju relativno značajne količine drvnog ostatka u procesu seče i izrade drvnih sortimenata. Za sagledavanje količina i energetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u sektoru šumasrtva može se poći od analize potencijala ili od analize rezultata i parametara koji se ostvaruju u praksi. I jedan i drugi način imaju svoje prednosti i nedostatke. Analiza potencijala pokazuje mogućnosti za korišćenje drvne biomase koja se u praksi, skoro po pravilu, retko ostvaruje u potpunosti iz brojnih razloga. Ipak ova vrsta analize je korisna iz razloga kreiranja politike i definisanja mera koje će biti preduzimane u cilju realizacije potencijala u što većoj meri. Takođe, potencijali drvne biomase često se koriste u svrhu poređenja sa potencijalima drugih obnovljivih izvora i u tom smislu sagledavanja njenog mesta, uloge i značaja. Analiza pokazatelja i parametara koji se ostvaruju u praksi korisna je u smislu sagledavanja realno raspoloživih količina, posebno u kratkoročnom vremenskom periodu, koje se odmah mogu staviti u funkciju proizvodnje energije. Za analizu raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u sektoru šumarstva u Crnoj Gori pošlo se od planiranog etata i planiranih procenata iskorišćenja drvne sirovine u toku seče i izrade drvnih sortimenata. U tom smislu planskim dokumentima Uprave za šume Crne Gore definisan je godišnji etat u iznosu od m 3 bruto drvne zapremine (tabela 1). Prema istim dokumentima planirani procenat drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče i izrade drvnih sortimenata četinara iznosi 20%, a lišćara 19% (u obzir su uzete karakteristike sastojina, drvnih vrsta, kvaliteta staništa i drugi parametri). Pri tom, u obzir je uzeta i činjenica da nije moguće iskoristiti celokupan drvni ostatak i staviti ga u funkciju proizvodnje energije zbog toga što u nekim područjima ekonomski nije isplativo njegovo sakupljanje i izvlačenje kao i da se u procesu usušivanja tokom vremena, a nakon završetka procesa izrade drvnih sortimenata, gubi određena količina drvne mase. Za proračune u ovom izveštaju usvojeni su rezultati terenskih istraživanja koja su obavljena u Jugozapadnom delu Srbije na četinarskim i lišćarskim sastojinama za potrebe jedne studije koja se odnosila na mogućnosti korišćenja drvne biomase za potrebe proizvodnje energije za grejanje ustanova od javnog značaja tog regiona. Prema rezultatima navedene Studije realno se može koristiti 10-11% drvnog ostatka za energiju u odnosu na njegovu ukupnu planiranu količinu. Na osnovu prethodno iznetih elemenata u tabelama 1 i 2 predstavljene su tehnički raspoložive količine drvnog ostatka u sektoru šumasrtva u Crnoj Gori i njegova energetska vrednost zasnovane na planiranom etatu i usvojenim procentima iskorišćenja drvne sirovine u procesu seče i izrade drvnih sortimenata. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 23-

23 Tabela 1. Planirani etat i tehnički raspoloživ drvni ostatak u procesu seče i izrade drvnih sortimenata u Crnoj Gori Vlasništvo Planirana bruto masa za seču u m 3 Planirani procenat otpatka 1 (%) Tehnički raspoloživ drvni ostatak 2 za proizvodnju energije m 3 ** Četinara Lišćara Ukupno Četinara (20%) Lišćara (19%) Ukupno Četinara Lišćara Ukupno Državne šume Privatne šume Ukupno Izvor: Uprava za šume MPŠV, Podgorica; **Kalkulacije bazirane na iznosu od ½ od planirane količine drvnog otpatka 1 Planirani šumski drvni ostatak predstavlja drvni ostatak koji se dobija kao razlika između bruto i neto drvne zapremine u dubećem stanju. Sama odrednica planirani govori da se radi o drvnom ostatku koji se planira u okviru planskih dokumenata i zbog toga se često u praksi naziva i teoretski drvni ostatak. 2 Tehnički raspoloživ šumski drvni ostatak predstavlja onu količinu drvne zapremine koja nastaje u procesu seče i izrade drvnih sortimenata koja je po svojim dimenzijama, količini i ekonomskoj isplativosti realno raspoloživa za dalju preradu u drvna goriva (najčešće u drvnu sečku). U odnosu na planirani drvni ostatak tehnički raspoloživ drvni ostatak je manji za iznos drvne zapremine koja se nalazi u sortimentima koji po svojim dimenzijama i količini nisu ekonomski isplativi za sakupljanje i dalju preradu (iglice, lišće, tanke grane, delovi vrhova stabala i drugi). Napomena 1. Podaci o planiranoj bruto drvnoj zapremini posečenog drveta i planiranom procentu of residue za potrebe kalkulacija u ovom Izveštaju usvojeni su iz planskih dokumenata Uprave za šume pri Ministartsvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Crne Gore. Napomena 2. Podaci o veličini tehnički raspoloživog drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče i izrade šumskih sortimenata u šumarstvu usvojeni su iz Studije o komercijalnom korišćenju drvnog ostatka iz šumarstva i prerade drveta za ekonomski razvoj opština u Jugozapadnoj Srbiji. Imajući u vidu da se geografski posmatrano ove opštine graniče sa Crnom Gorom to su i struktura i stanje šuma u ovom delu Srbije slični strukturi i stanju šuma u severnom delu Crne Gore. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 24-

24 Tabela 2. Energetska vrednost tehnički raspoloživog drvnog ostatka na bazi planiranog etata u Crnoj Gori Vlasništvo Tehnički raspoloživ drvni ostatak za proizvodnju energije m 3 Količina drvne sečke 3 koju je moguće prizvesti na osnovu tehnički raspoloživog drvnog ostatka (nasipni m 3 ) Energetska vrednost drvne sečke 4 u kwh/nasipnom m 3 (Vlažnost=40%) Količina energije na bazi moguće količine drvne sečke u MWh Četinara Lišćara Četinara Lišćara Četinara Lišćara Četinara Lišćara UKUPNO Državne šume Privatne šume Ukupno Izvori: 1. Seča u 2008., MONSTAT, Podgorica; 2. Uprava za šume 3 Za potrebe izračunavanja količine drvne sečke koja se može dobiti iz 1 m 3 drvnog ostatka usvojen je odnos 1:2,5 odnosno iz 1 m 3 može se dobiti 2,5 nasipnih m 3 drvne sečke. 4 Energetska vrednost drvnog ostatka koja je korišćena u kalkulacijama u ovom Izveštaju obuhvata tzv. donju toplotnu moć odnosno minimalnu energetsku vrednost za datu vrstu drveta i sortimenta pri navedenoj vlažnosti. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 25-

25 Na bazi parametara i izvedenih kalkulacija čiji su rezultati predstavljeni u tabelama 1 i 2 može se izvesti osnovni zaključak da se u energetske svrhe iz sektora šumasrtva može staviti u funkciju m 3 drvnog ostatka čija energetska vrednost iznosi MWh uz uslov da se planirani etat realizuje u potpunosti. Međutim, analiza podataka o registrovanim sečama drveta i proizvodnji drvnih sortimenata u poslednjih pet godina u Crnoj Gori pokazuje da se planirani etat nije realizovao u potpunosti. Tako npr. u 2008.godini ukupne seče iznosile su m 3 bruto drvne mase 5 što je manje za m 3 u odnosu na planirani etat. Brojni su razlozi zbog kojih je realizovana seča drveta bila manja u odnosu na planirani etat, od kojih se posebno izdvajaju: način prodaje drveta, tehničke mogućnosti i organizacija koncesionara, tržišni uslovi (promenljivost ponude i potražnje), cene i drugi. Iz navedenih razloga potrebno je sagledati realno raspoložive količine drvnog ostatka koje se dobijaju na osnovu godišnje realizovanih seča i izrade drvnih sortimenata. U tom smislu kao bazna godina izabrana je 2008.godina zbog činjenice da je u 2009.godini došlo do smanjenja seče i izrade drvnih sortimenata za 21,1%% zbog efekata svetske ekonomske krize. U tabeli 3 predstavljeni su rezultati kalkulacije raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka iz šumasrtva bazirani na realizovanom obimu seča u 2008.godini korišćenjem iste metodologije kao za proračune u tabelama 1 i 2. Na osnovu realizovanog obima seča u 2008.godini tehnički raspoloživa količina drvnog ostatka iz sektora šumarstva koja se može staviti u funkciju dobijanja energije iznosi m 3, a njegova energetska vrednost pri usvojenim parametrima (vlažnost i vrsta drveta) iznosi MWh 6. Navedene količine i energetska vrednost su realno raspoložive količine što je od značaja za proces izrade energetskih bilansa u smislu bilansiranja energije iz različitih izvora. Iz navedenog razloga u nastavku, za potrebe ovog Izveštaja, korišćene su količine i energetska vrednost drvnog ostatka iz sektora šumasrtva koji je realno raspoloživ za potrebe energije u Crnoj Gori. 5 Navedena količina bruto drvne mase preuzeta je iz publikacije Sječa u čiji je izdavač MONSTAT. Međutim, prema podacima Uprave za šume ukupna seča u 2008.godini iznosila je m 3. Do razlike je najverovatnije došlo zbog neevidentiranih sanitarnih seča od strane zvanične statistike. Ipak za potrebe daljih analiza u ovom izveštaju usvojen je obim seča koji je dat u zvaničnoj statistici imajući u vidu da se sanitarne seče obavljaju po potrebi. 6 Ukupni potencijali za proizvodnju energije iz drvne biomase u šumama u Crnoj Gori (zbirno državne i privatne šume) procenjeni su na 2,3 miliona MWh (Weinreich A., 2010). Ovaj iznos predstavlja maksimalno moguću vrednost energije i uključuje energiju iz ogrevnog drveta i drvnog ostatka koji nastaje u sektoru šumarstva. S obzirom da iz tehničkih ali i ekonomskih i ekoloških razloga nije moguće iskoristiti u potpunosti svaki kubni metar drvne biomase koja se planira u planskim dokumentima, istraživanja su pokazala da se iz tehnički (realno) raspoložive količine drvne biomase u šumarstvu u Crnoj Gori može dobiti oko 1,2 miliona MWh energije na godišnjem nivou. Pri tom, 1,07 miliona MWh predstavlja energija iz ogrevnog drveta, a 0,13 miliona MWh energija iz drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče i izrade drvnih sortimenata. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 26-

26 Tabela 3. Raspoložive količine i energetska vrednosti drvnog ostatka iz šumarstva bazirani na realizovanom obimu seča u 2008.godini u Crnoj Gori Vlasništvo Ostvareni obim seča u bruto iznosu 7 Tehnički raspoloživ drvni ostatak za proizvodnju Količina drvne sečke koju je moguće prizvesti na Količina energije na bazi moguće količine drvne sečke u MWh (m 3 ) energije (m 3 ) osnovu tehnički raspoloživog drvnog ostatka (nasipnih m 3 ) Četinari Lišćari Četinari Lišćari Četinari Lišćari Četinari Lišćari UKUPNO Državne šume Privatne šume Ukupno Izvori: Seča u 2008., MONSTAT, Podgorica; 2. Uprava za šume ; Usvojena energetska vrednost drvne sečke u kwh/nasipnom m 3 (Vlažnost=40%): smrča=733 kwh, bukva =1.015 kwh 7 Ostvareni obim seča predstavlja drvnu zapreminu u bruto iznosu koja je evidentirana kao posečeno drvo. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 27-

27 2.1. Aktuelno stanje u pogledu raspoloživih količina drvne biomase u industrijskoj preradi drveta u Crnoj Gori Za sagledavanje stanja u pogledu količina i potrošnje drvnog ostatka koji nastaje u pilanskoj preradi drveta u Crnoj Gori neophodno je poći od raspoloživih podataka o evidentiranoj seči i strukturi proizvedenih šumskih sortimenata, njihovoj spoljnotrgovinskoj razmeni i potrošnji. U tom smislu, za potrebe analiza u ovom izveštaju izabrana je 2008.godina kao referentna iz razloga što je 2009.godina bila izrazito nepovoljna za najveći broj preduzeća u preradi drveta u Crnoj Gori zbog efekata globalne ekonomske krize. To potvrđuju i podaci o padu ukupne industrijske proizvodnje kao i smanjenje seče drveta za 21,1% u 2009.godini. U 2008.godini ukupna potrošnja industrijskog i tehničkog drveta u Crnoj Gori iznosila je m 3 (neto mase) od čega m 3 četinarskih i m 3 lišćarskih sortimenata (tabela 4). Tabela 4. Proizvodnja, izvoz, uvoz i potrošnja industrijske i tehničke oblovine u Crnoj Gori u 2008.godini Industrijsko i tehničko drvo 8 Četinari Lišćari UKUPNO m 3 Proizvodnja* Izvoz Uvoz Potrošnja *Državne i privatne šume Izvori: 1. Uprava za šume; 2. Seča u MONSTAT, Podgorica; 3.Spoljna trgovina, MONSTAT, Podgorica ; 4. Kalkulacije autora Uzimajući u obzir navedene količine industrijske i tehničke oblovine koje su utrošene u preradi drveta u Crnoj Gori u 2008.godini, kao i prosečne procente iskorišćenja i strukturu učešća krupnog i sistnog ostatka u pilanskoj preradi drveta, u tabeli 5 predstavljeni su podaci o količini i strukturi drvnog ostatka koji je nastao u industrijskoj preradi drveta u Crnoj Gori. 8 Industrijsko drvo obuhvata svo oblo drvo osim ogrevnog drveta. Najčešće se radi o trupcima za rezanje i furnir, celuloznom drvetu i drvetu za ostalu industrijsku upotrebu. Jedinica mere su m 3 kompaktnog drveta bez kore. Tehničko drvo najčešće obuhvata oblo drvo namenjeno za rezanu građu, furnir i celulozu. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 28-

28 Tabela 5. Potrošnja industrijske i tehničke oblovine u primanoj preradi drveta u Crnoj Gori i struktura i količina drvnog ostatka i njegova energetska vrednost Ostvarena potrošnja industrijskog i tehničkog drveta u 2008.g. u neto iznosu (m 3 ) Struktura i količina drvnog ostatka iz primarne prerade drveta nastala preradom industrijskog i tehničkog drveta (m 3 ) Četinari Lišćari Ukupna količina drvnog ostatka iz primarne prerade drveta (m 3 ) Mogući iznos energije na bazi raspoložive količine drvnog ostatka iz primarne prerade drveta (MWh) Mogući iznos energije na bazi drvnog ostatka iz finalne prerade drveta (MWh)* Ukupan iznos energije (MWh) Četinari Lišćari Krupni ostatak u m 3 Sitni ostatak u m 3 Krupni ostatak u m 3 Sitni ostatak u m Izvori: 1.Seča u 2008., MONSTAT, Podgorica; 2. Uprava za šume, 3. Kalkulacije autora * Kalkulacija bazirana na količini od m 3 drvnog ostatka u procesu prerade m 3 rezane građe u 2008.godini. Napomena 1. Procenti iskorišćenja četinarske i lišćarske oblovine kao i struktura učešća krupnog i sitnog ostatka iz industrijske prerade drveta dobijeni iz preduzeća tokom sprovođenja terenskih istraživanja za potrebe ovog izveštaja i kao takvi predstavljaju prosečne vrednosti. Napomena 2: Energetska vrednost drvnog ostatka u kwh/m 3 : (Vlažnost=40%): 1m 3 četinari = kwh, lišćari= kwh; (Vlažnost 12%): 1m 3 četinari= kwh, lišćari= kwh. Napomena 3. Za proračun drvnog ostatka koji nastaje u finalnoj preradi drveta izabran je primer finalizacije m 3 rezane građe bukve u mašinski obrađene elemente za nameštaj preduzeća iz Srbije. Od polaznih m 3 rezane građe u prvoj fazi se dobije m 3 grubo obrađenih elemenata za nameštaj i 720 m 3 frize za parket. Od m 3 grubo obrađenih elemenata u drugoj fazi obrade se dobije m 3 mašinski obrađenih elemenata od kojih se u daljim fazama tehnološkog procesa dobijaju finalni proizvodi (nameštaj). U odnosu na polaznu količinu rezane građe (7.200 m 3 ) njeno ukupno iskorišćenje iznosi 36,25% ili m =2.610 m 3. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 29-

29 Pored podataka o veličini i strukturi drvnog ostatka u tabeli 5 predstavljeni su i podaci o njegovoj energetskoj vrednosti i to posebno u primarnoj, a posebno u finalnoj preradi drveta. Za izračunavanje energetske vrednosti drvnog ostatka u primarnoj preradi drveta usvojena je minimalna energetska vrednost 1 solid m 3 četinarskog i lišćarskog drvnog ostatka pri vlažnosti od 40%, a za energetsku vrednost drvnog ostatka u finalnoj preradi drveta pri vlažnosti od 12%. Usvojene vrednosti vlažnosti drvnog ostatka su najčešće zastupljene u praksi, što znači da postoje primeri znatno niže ali i nešto veće vlažnosti drvnog ostatka koji se može naći u preduzećima. Pored toga potrebno je naglasati da su navedene količine i vrednosti koje su predstavljene u tabeli 5 minimalni što je u skladu sa usvojenim pristupom u ovom Izveštaju da se istraže i analiziraju količine koje su realno dostupne za potrošnju u energetske svrhe ne uzimajući u obzir potencijalno veće količine i vrednosti koje svakako postoje ali se još uvek ne koriste iz različitih razloga. Polazeći od podataka o strukturi, veličini i energetskoj vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u industrijskoj preradi drveta kao i od njenih vlastitih potreba za energijom samo po sebi se nametnulo pitanje koliko drvnog ostatka je realno moguće ponuditi tržištu odnosno staviti u funkciju proizvodnje energije bilo toplotne ili električne koja bi se koristila za potrebe grejanje objekata od javnog značaja ili potrošnju u domaćinstvima. U tom smislu u nastavku su predstavljeni rezultati sprovedenih istraživanja u toku aprila i maja 2010.godine na celoj teritoriji Crne Gore. Najpre su istražene potrebe preduzeća za industrijsku preradu drveta pre svega za toplotnom energijom i s tim u vezi potrebna količina drvnog ostatka za sopstvene potrebe. U prvom kvartalu 2010.godine primarnom preradom drveta u Crnoj Gori bavilo se 138 preduzeća od čega 67 preduzeća na području opštine Rožaje. Osnovna karakteristika najvećeg broja preduzeća za primarnu preradu drveta jeste da su to mala i srednja preduzeća. Samo pet preduzeća spada u grupu velikih preduzeća sa preradom trupaca iznad m 3 na godišnjem nivou. Druga važna karakteristika preduzeća u primarnoj preradi drveta jeste da se oni dominantno snabdevaju drvnom sirovinom iz državnih šuma putem koncesija (jednogodišnjih i višegodišnjih). Prostorni raspored i količine drvne sirovine po pojedinim preduzećima dat je na slici 1. Druga važna karakteristika preduzeća koja se bave primarnom preradom drveta jeste dominantno zastupljen nizak stepen finalizacije proizvoda. Sa izuzetkom preduzeća Javorak u Nikšiću, ŠIP Polimlje u Beranama, Vektra-Jakić u Pljevljima i nekoliko malih preduzeća na području opštine Rožaje koja se bave preradom trupaca i proizvodnjom polufinalnih (šper ploče, lamelirani nosači) i finalnih proizvoda od drveta (nameštaj, drvene kuće) ostala preduzeća se bave isključivo proizvodnjom rezane građe. Pri tom od ukupnog broja preduzeća u primarnoj preradi drveta svega 9 preduzeća poseduje sušare i parionice. Prema sprovedenim terenskim istraživanjima ukupan kapacitet instalisanih sušara za veštačko sušenje rezane građe u tih devet preduzeća iznosio je oko 1520 m 3 (zavisno od dimenzija rezane građe i stepena zapunjenosti sušara), a parionica za rezanu građu 173 m 3. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 30-

30 Slika 1. Prostorni raspored preduzeća i količine drvne sirovine na osnovu koncesionih ugovora u 2008.godini (Izradio: Aleksandar Stijović, CMMU / MPŠV. Podloga za kartu: Uprava za nekretnine Crne Gore) Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 31-

31 I pored skromnih kapaciteta za sušenje drveta važna karakteristika stanja u ovoj oblasti jeste i činjenica da znatan broj sušara nije bio u funkciji tokom obilaska preduzeća (sušare u lošem stanju, nedostatak instrumenata i uređaja i drugo). Ipak, za sagledavanje energetskog bilansa i potreba preduzeća primarne prerade drveta za toplotnom energijom u kalkulacijama su uzete njihove maksimalne potrebe za grejanje prostorija i parenje i sušenje rezane građe (kao da su sve sušare i parionice u funkciji) uzimajući u obzir i gubitke energije odnosno sa usvojenim stepenom korisnog dejstva termo-energetskih sistema od 0,7. Na osnosvu navedenih polaznih elemenata maksimalna potreba za toplotnom energijom u primarnoj preradi drveta iznosi MWh na godišnjem nivou. Za ovu količinu toplotne energije potrebno je m 3 drvnog ostatka od četinarskog drveta sa energetskom vrednošću od kwh/prm sa vlažnošću od 40%. U odnosu na ukupnu količinu dobijenog drvnog ostatka u 2008.godini od m 3 to predstavlja svega 24% što znači da se ostatak od m 3 mogu ponuditi tržištu ili staviti u funkciju proizvodnje energije za potrebe energetskih sistema izvan primarne prerade drveta. Od ukupno potrebne količine drvnog ostatka od m 3 potrebe fabrike ŠIP Polimlje u Beranama su m 3, a fabrike Javorak u Nikšiću oko m 3 što čini 53% od ukupnih potreba za drvnim ostatkom primarne prerade drveta u Crnoj Gori. Na osnovu sprovedenih istraživanja obilaskom svih preduzeća za primarnu preradu drveta koja imaju instalisane sušare i parionice stvarna potrošnja toplotne energije za grejanje i tehnološke potrebe u 2008.godini iznosila je oko MWh što je predstavljalo 48,3% od maksimalno potrebne energije. Za ovu kolilčinu proizvedene energije utrošeno je oko m 3 drvnog ostatka (kalkulisan četinarski drvni ostatak sa energetskom vrednošću od kwh/prm za M=40%) što je predstavljalo svega 11,8% u odnosu na ukupnu količinu drvnog ostatka dobijenog u procesu primarne prerade drveta u toj godini. Na osnovu prethodnih pokazatelja može se zaključiti da: - pri maksimalnoj potrošnji toplotne energije za potrebe preduzeća u primarnoj preradi drveta tržištu i energetskim sistemima izvan primarne prerade može se ponuditi količina od oko m 3 drvnog ostatka. Navedena količina može biti upotrebljena jednim delom za proizvodnju drvnih peleta i briketa (sitni drvni ostatak), a drugim delom za proizvodnju drvne sečke ili za potrebe CHP postrojenja o čemu postoji plan preduzeća u Beranama. - stvarna potrošnja toplotne energije za grejanje prostorija i tehnološke potrebe preduzeća primarne prerade drveta u 2008.godini bila je na nivou 48,3% u odnosu na maksimalno potrebnu energiju što znači da je za potrebe tržišta i energetskih sistema izvan primarne prerade drveta ostalo m 3 drvnog ostatka; - imajući u vidu aktuelno stanje opreme, instalacija i sušioničkih kapaciteta u preduzećima u primarnoj preradi drveta, nepovoljne kamatne stope banaka za investiciona sredstva kao i ostale faktore, realno je kalkulisati količine od oko m 3 na godišnjem novou drvnog Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 32-

32 ostatka iz primarne prerade drveta koji se može ponuditi tržištu i energetskim sistemima izvan primarne prerade u narednih pet godina; - navedenim količinama drvnog ostatka iz primarne prerade drveta u Crnoj Gori moguće je dodati i oko m 3 drvnog ostatka koji nastaje u finalnoj preradi drveta što sve zajedno daje iznos od oko m 3 ; - u skladu sa usvojenom metodologijom i elementima koji su dati u okviru tabele 5 ukupno moguća količina energije iz drvnog ostatka koji je nastao u industrijskoj preradi drveta u 2008.godini, a koji je mogao biti ponuđen tržištu ili energetskim sistemima izvan prerade drveta iznosila je MWh (tabela 6). Tabela 6. Proračun energije iz drvnog ostatka koja je mogla biti ponuđena tržištu ili energetskim sistemima izvan prerade drveta u 2008.godini Ukupna količina Vrsta drvnog ostatka Količina drvnog ostatka u m 3 Energetska vrednost u kwh/m 3 solid wood energije koja je mogla biti ponuđena tržištu ili energetskim sistemima izvan prerade drveta u MWh Primarna prerada drveta Četinari * Lišćari Ukupno Finalna prerada drveta** Četinari Lišćari Ukupno SVEGA *Umanjeno za iznos od m 3 za potrebe primarne prerade drveta ( = m 3 ) ** Procenjene količine i kao takve predstavljaju minimalne količine utrošene u finalnoj preradi drveta (u obzir uzeta i činjenica da veliki broj preduzeća u finalnoj preradi drveta koriste drvni ostatak za sopstvene potrebe pa navedena količina predstavlja količinu koju je moguće ponuditi tržištu) Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka iz tabele 5 Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 33-

33 2.2. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvne biomase koja nastaje u industrijskoj preradi drveta u Crnoj Gori Značajne količine drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče drveta i izrade šumskih sortimenata trenutno ostaju i propadaju u šumi. Ista situacija je i sa drvnim ostatkom koji nastaje u procesu prerade drveta, posebno u pilanama, koji se odlaže na deponije pored samih fabrika ili se pali. U tom smislu postoji nekoliko crnih tačaka (lokacija) u Crnoj Gori koje predstavljaju ozbiljan ekološki problem jer su količine drvnog ostatka (najviše piljevine) tako velike da će za njihovo čišćenje biti neophodna značajna finansijska sredstva i napori Vlade i lokalnih samouprava (sl.2 i 3). Slika 2. Drvni ostaci jedne od pilana koja predstavlja crnu ekološku tačku u Crnoj Gori (foto Glavonjić B., april 2009.g.) U poslednje dve godine postoje mali pomaci u korišćenju krupnog drvnog ostatka koji nastaje u pilanskoj preradi drveta u smislu njegove prodaje lokalnom stanovništvu za grejanje, pečenje rakije i ostale potrebe, ali i pored toga još uvek ostaju značajne količine drvnog ostatka koje se ne koriste. Ova konstatacija se posebno odnosi na sitni drvni ostatak (piljevinu) koji predstavlja veliki problem za najveći broj preduzeća. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 34-

34 Slika 3. Mapa lokacija u Crnoj Gori koje predstavljaju veliki ekološki problem sa aspekta količine drvnog ostatka koji je odložen ili se odlaže nekontrolisano na otvorene deponije Postoji nekoliko lokacija na kojima se nalaze ogromne količine deponovane piljevine stare preko 20 godina. Pri tom na tri lokacije nalaze se količine od oko m 3 piljevine (kao na slici 2), dok na ostalim lokacijama su nešto manje količine stare do deset godina. Procena autora ovog izveštaja je da trenutno u Crnoj Gori postoji oko m 3 piljevine koja je lagerovana na deponijama neposredno uz same pilane. Od te količine na tri lokacije se nalazi oko m 3 dok ostatak predstavljaju manje deponije koje se takođe nalaze uz same pilane (slika 4) jer su opštinske vlasti zabranile njeno odlaganje na gradske deponije kao i njeno paljenje. Međutim, uprkos zabrani paljenja mnogi pilanari suočeni sa velikim problemom odlaganja piljevine povremeno ipak vrše njeno spaljivanje i za takav čin plaćaju, za sada, samo novčane kazne. Posmatrano sa aspekta korišćenja piljevine za proizvodnju goriva na bazi drveta, i pored činjenice da postoji preko m 3 lagerovane piljevine, najveće količine ipak nisu upotrebljive za proizvodnju drvnih briketa ili peleta iz razloga što je piljevinu, usled dugotrajnog stajanja i izloženosti različitim atmosferskim uslovima, u velikoj meri zahvatio process truljenja. Pored navedenog na takvim deponijama je odlagan i razni mehanički otpad (kamen, metalni delovi, limovi i drugo) što dodatno komplikuje process njenog korišćenja za proizvodnju drvnih goriva. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 35-

35 Slika 4. Deponija piljevine stara oko pet godina (foto: Glavonjić B., april 2009.g.) Koju količinu piljevine koja se trenutno nalazi na deponijama je zaista moguće koristiti za proizvodnju goriva na bazi drveta teško je proceniti. U svakom slučaju piljevinu koja se nalazi na deponijama starim oko pet godina moguće je koristiti u velikoj meri za proizvodnju drvnih goriva. U ovom trenutku problem je što ne postoje pogoni za proizvodnjuu drvnih peleta u Crnoj Gori, dok su pogoni za proizvodnju drvnih briketa sa takvom tehnologijom koja nema mogućnost proizvodnje velikih količina (ukupna proizvodnja drvnih briketa u Crnoj Gori je oko 600 tona na godišnjem nivou). S druge strane transport piljevine u Srbiju ili druge zemlje u okruženju u kojima postoje fabrike za proizvodnju drvnih peleta je dosta skup ne samo zbog visokih transportnih troškova već i zbog skupih carinskih procedura sa obe strane granice (fitosanitarna uverenja, špediterski i drugi troškovi). Imajući u vidu napred navedeno neophodno je da Vlada u što kraćem vremenskom periodu preduzme aktivnosti na uspostavljanju tržišta drvne biomase. Ovo tim pre što problem ne predstavlja samo drvni ostatak koji nastaje u preradi drveta već problem predstavlja i drvni ostatak koji nastaje u šumarstvu kao i drvo lošeg kvaliteta koje je korišćeno u fabrikama iverice i celuloze dok su one radile. Danas je to postao veliki problem koncesionarima jer im se računa u koncesione kvote za koje treba da plaćaju godišnje koncesione naknade, a koncesionari ga ne koriste jer nemaju tržište za drvo lošijeg kvaliteta. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 36-

36 2.3. Korišćenje drvnog ostatka iz industrijske prerade drveta za potrebe domaćinstava i ustanova od javnog značaja u Crnoj Gori Pored lokalnog stanovništva krupniji drvni ostatak kupuju i škole, bolnice i domovi zdravlja koji im u najvećem broju slučajeva služi za potpalu dok njihov glavni energent predstavlja ogrevno drvo ili ugalj. Ovakvi primeri su veoma česti u Beranama, Andrijevici, Bijelom Polju i Plavu. Drvni ostatak koji se prodaje lokalnom stanovništvu prodaje se najčešće u traktorskim prikolicama kao jedinici mere, dok se isti za ustanove od javnog značaja (škole, bolnice, domove zdravlja) pakuje na palete kao na slici 5. Postoje i primeri prodaje krupnog drvnog ostatka domaćinstvima na paletama. Slika 5. Palete krupnog drvnog ostatka namenjene za prodaju ustanovama od javnog značaja (foto Glavonjić B. april 2010.g.) Palete su dimenzija 1,10 1,20 1,60 m i u njih staje oko 2,12 prm krupnog drvnog ostatka koji se prodaje po ceni od 40 (tj. Oko 20 /prm). Palete sitnijeg drvnog ostatka istih dimenzija se prodaju po ceni od 30. Pored domaćinstava i ustanova od javnog značaja krupni drvni ostatak se prodaje i lokalnim pekarama koje ga, za razliku od domaćinstava, škola, bolnica i domova zdravlja, koriste tokom cele godine. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 37-

37 Korišćenje drvnog ostatka u domaćinstvima u gradskim sredinama najčešće je za ogrev. U seoskim sredinama krupni drvni ostatak koristi se i za pečenje rakije (slika 6). Slika 6. Krupni drvni ostatak iz pilanske prerade drveta kao ogrev u domaćinstvima i za pečenje rakije (foto Glavonjić B. april 2010.g., okolina Andrijevice) Precizniji podaci o količinama krupnog drvnog ostatka iz pilanske prerade drveta koje se koriste za potrebe domaćinstava i ustanova od javnog značaja nema. Ovo iz razloga što i sami pilanari ne vode takvu vrstu evidencije s obzirom da se najčešće domaćinstvima isti prodaje i plaća u gotovini, a školama i bolnicama se u velikom broju slučajeva poklanja dok su količine koje se zvanično fakturišu simbolične. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 38-

38 Ipak na osnovu sprovedenih terenskih istraživanja i prikupljenih podataka od svih pilana koje su posećene na severu Crne Gore (uključiv Breznu i Žabljak) procena je da se u tom delu za potrebe domaćinstava i ustanova od javnog značaja godišnje potroši oko m 3 drvnog ostatka. U ostalom delu Crne Gore dominantno je zastupljeno ogrevno drvo, pa su i količine krupnog drvnog ostatka koje se koriste za potrebe domaćinstava simbolične Korišćenje drvnog ostatka iz Crne Gore na tržištima zemalja u Regionu U drugoj polovini 2009.godine bilo je određenih primera od strane fabrika drvnih peleta i proizvođača drvne sečke iz Srbije koji su otkupljivali krupni drvni ostatak iz pilana u Crnoj Gori. Prema podacima zvanične statistike spoljne trgovine ukupan izvoz drvnog ostatka iz Crne Gore u 2009.godini iznosio je m 3 ili (tabela 7). Preko 90% od navedenih vrednosti izvezeno je u Srbiju. Tabela 7. Izvoz drvnog ostatka iz Crne Gore u period godina m 3 m 3 m 3 Krupni drvni ostatak Izvori: MONSTAT-spoljna trgovina i kalkulacije autora Osnovna karakteristika izvoza drvnog ostatka iz Crne Gore u navedenom period predstavlja njegov rast kako po količini tako i po vrednosti. Analiza prosečnih jediničnih cena pokazuje takođe da je rast vrednosti i količina pratio i rast jediničnih cena. Prosečna jedinična cena drvnog ostatka u 2007.godini iznosila je 18,9 /m 3 ili 13,5 /prm da bi u 2009.godini ona dostigla vrednost od 22,9 /m 3 ili 16,4 /prm. Analiza ukupnih količina drvnog ostatka koji se izvozi iz Crne Gore pokazuje da se, za sada, radi o malim količinama. Međutim, s obzirom na nagli rast potražnje za drvnim ostatkom u Srbiji u prvom kvartalu 2010.godine realno je očekivati dalji pritisak na tržište Crne Gore što će dovesti do nastavka rasta izvoza i u 2010.godini. ovo tim pre, što domaće tržište drvne biomase još uvek ne postoji u Crnoj Gori, a aktivnosti i mere na njegovom uspostavljanju i stavljanju u funkciju domaćih potreba su trenutno neadekvatne i usporene. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 39-

39 2.5. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja ogrevnog drveta u Crnoj Gori Ogrevno drvo predstavlja tradicionalno glavni energent koji se korsiti za potrebe grejanja i spremanja hrane u domaćinstvima u seoskim ali i brojnim gradskim područjima. Prema sprovedenim istraživanjima ogrevno drvo je dominantan energent za grejanje domaćinstava u seoskim i gradksim domaćonstvima na severu Crne Gore (Pljevlja, Žabljak, Šavnik, Plužine, Berane, Andrijevica, Plav, Rožaje, Kolašin i Mojkovac). Pored toga ogrevno drvo se u velikim količinama koristi i u Podgorici, Danilovgradu i Nikšiću. Tržište ogrevnog drveta se karakteriše ponudom dva osnovna sortimenta i to tzv. metarskog i cepanog drveta (slika 7). Slika 7. Ponuda metarskog i cepanog drveta u okolini Podgorice (foto: Glavonjić B., mart 2010.g.) Druga važna karakteristika tržišta ogrevnog drveta predstavlja činjenica da se domaćinstva snabdevaju na tri načina: iz sopstvenih šuma (za ona domaćinstva koja poseduju šume), nabavkom od privatnih šumovlasnika i kupovinom od preduzetnika i preduzeća koja se bave preradom drveta. Razlike u načinu snabdevanja uzrokuju i cenu po kojoj se ogrevno drvo nabavlja.u tom smislu, snabdevanje od preduzetnika kao posrednika rezultira većom cenom ogrevnog drveta u odnosu na cene po kojima se ogrevno drvo nabavlja od privatnih šumovlasnika. Prema istraživanjima sprovedenim tokom marta 2010.godine prva dva načina snabdevanja zastupljena su u najvećoj meri u seoskim i pojedinim domačinstvimaiz gradskih sredina. Snabdevanje gradskih domaćinstava u najvećoj meri vrši se preko preduzetnika (posrednika) koji kupuju ogrevno drvo iz privatnih šuma ili od koncesionara (preduzeća za preradu drveta), a zatim vrše preprodaju domaćinstvima u gradksim sredinama. Prodaja ogrevnog drveta u gradskim sredinama obavlja se uglavnom sa kamiona i u cenu je uračunat transport sa mesta prodaje do kuće ili stana potrošača. Mesta prodaje gde preduzetnici nude ogrevno drvo su uglavnom na obodima gradksih područja, u najvećem broju slučajeva neuređena i preduzetnici ih smatraju privremenim. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 40-

40 Cene tzv. metarskog ogrevnog drveta od bukve u grejnoj sezoni 2009/10 godina na teritoriji Podgorice iznosile su 35 /prm sa prevozom do kuće potrošača plus 4 /prm za usluge rezanja. Cena metarskog drveta od hrsta bila je za 1 /prm veća u odnosu na bukovo drvo. Cene cepanog drveta dimanezija 33 cm iznosile su 40 /prm uključiv i prevoz do potrošača. Cene su bile iste i za bukvu i za hrast. Cene ogrevnog drveta iz privatnih šuma koje otkupluju preduzetnici u istom periodu bile su od /prm na kamionskom putu u šumi sa utovarom u kamion. Cena zavisi od vrste drveta i kako su cepanice i oblice složene u složajeve (da li ima puno šupljina ili ne).svi prodavci koji su posećeni imali su uredan šumski žig i prateću dokumentaciju o legalnom poreklu drveta koje su prodavali. Rezultati terenskih istraživanja su pokazali izuzetno veliku razliku u potrebama i potrošnji ogrevnog drveta jednog domaćinstva u kontinentalnom delu Crne Gore i u Podgorici i primorskim gradovima. Na osnovu sprovedenih istraživanja prosečna potrošnja jednog domaćinstva u seoskim i gradskim područjima u kontinentalnom delu se kreće oko 12 prm/godišnje, a u Podgorici i primorskim gradovim oko 5 prm/godišnje. Ovako velika razlika rezultat je izraženih klimatskih razlika i činjenice da su, zbog hladnije klime, potrebe jednog domaćinstva u kontinentalnom delu zemlje za grejanjem su oko sedam meseci, a u primorskom delu i u Podgorici oko četiri meseca u toku godine. Zbog nepostojanja daljinskih sistema za grejanje brojni gradovi u kontinentalnom delu zemlje u toku zimskih meseci liče na velika skladišta ogrevnog drveta. Ova konstatacija se posebno odnosi na stambene zgrade bez centralnog grejanja čiji stanari lageruju ogrevno drvo oko zgrada (slika 8). Slika 8. Složajevi ogrevnog drveta ispred stambenih zgrada u Beranama (foto: Glavonjić B., april 2010.g.) Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 41-

41 Imajući u vidu aktuelno stanje na tržištu ogrevnog drveta ali i potrebu proračuna godišnje potrošnje ovog drvnog proizvoda u Crnoj Gori u nastavku su predstavljeni rezultati potrošnje prema zvaničnoj statistici i kalkulacijama autora koje su zasnovane na WISDOM metodologiji FAO organizacije. Za referentnu godinu izabrana je 2008.godina iz istih razloga koji su obrazloženi u prethodnim tačkama ovog Izveštaja. Prema zvaničnoj statistici proizvodnja ogrevnog drveta u Crnoj Gori u 2008.godini iznosila je m 3 od čega lišćara m 3, a četinara m 3. U istoj godini potrošnja ogrevnog drveta iznosila je m 3 (tabela 8). Tabela 8. Proizvodnja i potrošnja ogrevnog drveta u Crnoj Gori u 2008.godini prema zvaničnoj statistici Naimenovanje Jedinica mere (m 3 ) Proizvodnja Izvoz Uvoz 262 Potrošnja Izvor: Seča u 2008., MONSTAT, Statistika spoljne trgovine MONSTAT, Podgorica Imajući u vidu da se zvaničnoj statistici neredovno dostavljaju izveštaji o seči drveta u privatnim šumama ukazala se potreba proračuna stvarne potrošnje, a time i proizvodnje ogrevnog drveta u Crnoj Gori. U proračunima se pošlo od sledećih relevantnih informacija i činjenica: - istraživanja na terenu su pokazala da su u potrošnji energenata za grejanje u domaćinstvima u Crnoj Gori dominantno zastupljeni sledeći energenti: električna energija, mazut i lož ulje, ugalj i drvo. U određenom broju domaćinstava zastupljen je daljinski sistem grejanja. Za potrebe kalkulacija potrošnje pojedinih energenata uzete su vrednosti za 2008.godinu iz relevantnih publikacija, izveštaja i biltena (isti su navedeni kao izvori podataka ispod tabele 9). - prema popisu stanova i domaćinstava koji je sproveo MONSTAT 2003.godine ukupna površina stalno nastanjenih stanova (zbirno porodične kuće i stanovi u stambenim zgradama) iznosila je m 2. U proračunima se pošlo od navedene površine s obzirom da ih zvanična statistika koristi i u svojim publikacijama objavljenim u 2009.godini. - za proračun potrošnje energije za grejanje usvojen je iznos od 160 kwh/m 2 površine stana. Navedeni iznos se koristi u Srbiji u energetskim analizama i rezultat je istraživanja i kalkulacija sprovedenih od strane Agencije za energetsku efikasnost. Imajući u vidu kulturu Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 42-

42 življenja, veličinu i karakteristike stambenih objekata i druge faktore usvojeni iznos potrošnje energije po 1 m 2 stambene površine se može sa visokom pouzdanošću primeniti i na Crnu Goru. Ovo tim pre što je navedeni iznos skoro identičan iznosima koji se koriste u Hrvatskoj i Sloveniji za iste potrebe. - dobijeni rezultati su na kraju upoređivani sa podacima i prognozama potrošnje pojedinih vrsta energenata za grejanje u domaćinstvima koji su predstavljeni u Strategiji razvoja energetike Republike Crne Gore do 2025.godine koja predstavlja zvanično usvojeni dokument od strane Vlade Republike Crne Gore. Na osnovu iznetih polaznih elemenata, koristeći napred navedenu metodologiju, u tabeli 9 predstavljeni su rezultati proračuna potrošnje pojedinih vrsta energenata za potrebe grejanja stalno nastanjenih stanova u Crnoj Gori u 2008.godini. Tabela 9. Potrošnja pojedinih energenata za grejanje stalno nastanjenih stanova u Crnoj Gori u 2008.godini Vrsta energenta Jedinica mere Utrošene količine po jedinici mere Jedinična energetska vrednost u kwh/jedinici mere Ukupna količina energije u kwh Ukupna površina stambenog prostora koja se mogla grejati dobijenom količinom energije u m 2 (K6/160 kwh/m 2 ) Električna energija* kwh Ugalj tona , Mazut/Lož ulje tona Ogrevno drvo m Stanovi na daljinsko grejanje UKUPNO *Od ukupne potrošnje električne energije u domaćinstvima u 2008.g. od 1.206,42 GWh za potrebe grejanja usvojen je iznos od 68%. Izvori podataka: Statistički godišnjak Crne Gore, MONSTAT, 2009.; Izveštaj o poslovanju elektroprivrede Crne Gore, Nikšić 2009.; Publikacije STANOVI, knjiga 1,2, 3 i 4, MONSTAT, Podgorica 2005; Strategija razvoja energetike Republike Crne Gore do 2025.godine, Ministarstvo ekonomije RCG, Podgorica, 2006.; Strategija energetske efikasnosti Republike Crne Gore, Ministarstvo ekonomije RCG, Podgorica 2005.; INA Crna GORA, EKO PETROL Kotor, AEBIOM 2007.;WISDOM FAO, Rome. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 43-

43 Za potrebe grejanja stalno nastanjenih stanova u 2008.godini u Crnoj Gori najzastupljeniji energent bila je električna energija sa učešćem od 44%. Ogrevno drvo predstavljalo je drugi po značaju energent sa učešćem od 35,9% dok su ostali energenti daleko ispod električne energije i ogrevnog drveta (grafikon 1). Grafikon 1. Učešće pojedinih energenata u grejanju stalno nastanjenih stanova u Crnoj Gori u 2008.godini Na osnovu rezultata proračuna potrošnje ogrevnog drveta u 2008.godini i registrovanog izvoza i uvoza (tabela 8) ukupna proizvodnja ovog drvnog sortimenta iznosila je m 3 i u odnosu na statistički evidentiranu proizvodnju bila je veća za m 3. Jedan od razloga zbog čega postoje razlike između statističi evidentirane i stvarne proizvodnje ogrevnog drveta predstavlja delimično statističko evidentiranje izvršenih seča u privatnim šumama. Analiza ukupne količine posečenog drveta u 2008.godini koja je statistički evidentirana i razlike u proizvodnji ogrevnog drveta pokazuje da je ukupan obim izvršenih seča u 2008.godini bio u granicama planiranog etata što je značajno sa aspekta održivog gazdovanja šumama. I pored postojanja razlika u količini proizvedenog ogrevnog drveta ovaj princip u šumarstvu nije narušen. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 44-

44 2.6. Aktuelno stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatka iz vinogradarstva u Crnoj Gori S obzirom na činjenicu da Crna Gora raspolaže značajnim površinama pod vinovom lozom i da je vinogradarstvo značajna privredna grana to su značajni i potencijali u pogledu količina i energetske vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u tom sektoru. U 2008.godini ukupna površina pod vinovom lozom u Crnoj Gori iznosila je ha na kojoj se nalazilo 18,16 miliona grape vine plants (tabela 10). Na osnovu poznatih parametara o količinama drvne biomase po hektaru koja nastaje u procesu orezivanja vinove loze (Cavalaglio G., Cotana S. University of Perugia Biomass Research Centre) godišnje u vinogradarstvu u Crnoj Gori nastane tone drvnog ostatka čija energetska vrednost iznosi MWh. Tabela 10. Količina i energetska vrednost drvnog ostatka koji nastaje u vinogradarstvu u Crnoj Gori Vlasništvo Površi na (ha) Broj čokota vinove loze Prosečna količina ostataka nakon orezivanja loze/hektaru Ukupno (tona) Energetska vrednost ostatka u kwh/toni (Vlažnost=25%) Ukupno (MWh) (tona) Državne plantaže Privatne plantaže , Ukupno Izvori: Statistički godišnjak 2009., MONSTAT; 2. Plantaže 13 Jul d.o.o. Podgorica, 3. Cavalaglio G., Cotana S. University of Perugia Biomass Research Centre Na osnovu sprovedenih terenskih istraživanja sve do 2010.godine celokupna količina drvnog ostatka koji je nastajao na državnim plantažama se spaljivala. Prema podacima iz preduzeća 13.Jul a.d. Podgorica godišnje se spaljivalo oko 14 miliona kg drvnog ostatka (slika 9). Slika 9. Drvni ostaci u vinogradarstvu Prema istom izvoru u toku su pripreme za nabavku opreme za Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 45-

45 paletiranje drvnog ostatka, a zatim njegovo briketiranje tako da se može očekivati da će uskoro otpočeti korišćenje drvnog ostatka u energetske svrhe sa državnih plantaža. Drvni ostatak sa privatnih plantaža se u najvećoj meri spaljuje s obzirom da ne postoji organizovano sakupljanje u svrhu korišćenja za energetske potrebe. U određenom broju domaćinstava se koriste manje količine drvnog ostatka za pečenje rakije Zbirni pregled raspoloživih količina drvnog ostatka i njegove energetske vrednosti u šumarstvu, preradi drveta i vinogradarstvu u Crnoj Gori Na osnovu iznetih rezultata istraživanja u prethodnim tačkama u tabeli 11 predstavljeni su zbirni podaci o količinama i energetskoj vrednosti raspoloživog drvnog ostatka koji se realno može staviti u funkciju proizvodnje energenata i energije na bazi drveta u Crnoj Gori. Podaci se odnose na baznu 2008.godinu. Tabela 11. Zbirni pregled raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka u Crnoj Gori bazirani na stanju i aktivnostima u 2008.godini Poreklo drvnog ostatka Jedinica mere Količina Potencijalna energetska vrednost (MWh) Status u pogledu korišćenja Šumarstvo Na bazi planiranog etata m Ne koristi se Na bazi realizovanih seča m Ne koristi se Primarna prerada drveta Na bazi potrošnje industrijske oblovine u 2008.godini, uz odbitak količina koje služe za sopstvene energetske potrebe m Delimično se koristi krupni ostatak Na bazi prerade m 3 građe Finalna prerada drveta rezane m Delimično se koristi Vinogradarstvo tona Ne koristi se UKUPNO (zbir realizovanih seča, prerade oblovine i rezane građe u 2008.g. i vinogradarstvo) Izvor: Podaci iz prethodnih tabela Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 46-

46 Zbirni podaci predstavljeni u tabeli 11 pokazuju da je realno moguće proizvesti oko 426,4 hiljade MWh energije iz raspoloživog drvnog ostatka u Crnoj Gori. U odnosu na ostvarenu proizvodnju električne energije od GWh u 2008.godini to predstavlja 35,4% što svakako nije zanemarljivo tim pre što Crna Gora uvozi značajne količine električne energije i drugih energenata. Stavljanjem u funkciju i realizacijom raspoloživih količina drvne biomase za energetske potrebe daće se značajan doprinos smanjenju energetske zavisnosti Crne Gore Rezime aktuelnog stanja i mogućnosti razvoja tržišta drvne biomase u Crnoj Gori Rezime aktuelnog stanja u oblasti proizvodnje i korišćenja drvne biomase za energetske potrebe u Crnoj Gori predstavljen je kroz matricu SWOT analize sa ciljem da se pored analize raspoloživih potencijala i mogućnosti dobije i jasnija slika u pogledu ograničenja i problema koji postoje u ovoj oblasti. JAKE STRANE Postojanje domaćih sisrovinskih resursa predstavlja polaznu osnovu za budući razvoj tržišta drvne biomase u Crnoj Gori. To je ujedno i njena, za sada, najjača strana. Rast potreba za energentima domaćeg tržišta kao i opredeljenje Vlade za povećano korišćenje energije iz obnovljivih izvora predstavlja važan element razvoja tržišta drvne biomase i njenu jaku stranu. Prisustvo i aktivnosti određenih međunarodnih organizacija i njihovo opredeljenje i podrška konverziji fosilnih goriva u sistemima od javnog značaja sa gorivima na biomasu polazni su, sa sada, element razvoja tržišta drvne biomase u Crnoj Gori. Takođe, važan element i jedan od segmenata jakih strana povećanog korišćenja drvne biomase u bliskoj budućnosti u Crnoj Gori svakako predstavljaju zemlje u okruženju u kojima duži ili kraći vremesnki period već funkcioniše tržište drvnih goriva i u kojima zainteresovane strane (stackeholders) iz Crne Gore mogu videti primere dobre prakse. SLABE STRANE Na osnovu prethodnih analiza aktuelnog stanja u oblasti drvnog ostatka koji nastaje u šumasrtvu, preradi drevta i vinogradarstvu može se izvući generalni zaključak da je stanje u pogledu njegovog korišćenja za proizvodnju energenata nezadovoljavajuće. To potvrđuje i podatak da se od celokupne količine drvnog ostatka koji nastaje u preradi drveta (pre svega piljevine) na nivou cele Crne Gore godišnje proizvede svega 600 tona briketa, a proizvodnja drvnih peleta i drvne sečke uopšte ne Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 47-

47 postoje. S druge strane mnoga preduzeća u preradi drveta se suočavaju sa problemima odlaganja drvnog ostatka čije je odlaganje na javne površine kao i paljenje i bacanje u reke strogo zabranjeno. U tom smislu neka od preduzeća su postala crne ekološke tačke jer je količina drvnog ostatka koja je deponovana u neposrednoj blizini objekata u kojima se obavlja proces prerade drveta tolika da se može slobodno upotrebiti termin ''planine od piljevine''. Taj problem sama preduzeća nisu sposobna da reše. Segment slabih strana predstavlja i kašnjenje Vlade u pogledu donošenja feed-in tarifa i akcionog plana za biomasu zbog čega trenutno ne postoje jače mere finansijske podrške preduzećima za nabavku opreme i otpočinjanja korišćenja drvne biomase u značajnijoj meri. S druge strane, količine drvnog ostatka sa kojima se realno može raspolagati na godišnjem nivou su, sa stanovišta jakih inostranih kompanija, nedovoljno stimulativne za njihove eventualne investicije. To potvrđuje i podatak da je godišnja količina drvnog ostatka iz prerade drveta na nivou cele Crne Gore dovoljna za jednu fabriku peleta srednjeg kapaciteta kakve postoje u okruženju Crne Gore. Nedovoljno poznavanje vrsta i karakteristika drvnih goriva kako kod preduzeća koja se bave preradom drveta i u šumarstvu tako i u institucijama i u domaćinstvima dodatni su element slabih strana na kome je potrebno raditi u značajnijoj meri. Ovo tim pre, što je to jedan od preduslova za otpočinjanje bilo kakvih aktivnosti u području drvne biomase. ŠANSE Proces rekonstrukcije objekata od javnog značaja (škole, bolnice, domovi zdravlja, zgarde Vlade i drugi) koji se odvija kroz nekoliko kreditnih linija koje koristi Crna Gora polazna je šansa za otpočinjanje korišćenja drvne biomase kao energenta za potrebe grejanja ovih objekata.ovo tim pre što je u tom procesu poseban akcenat dat konverziji fosilnih goriva koja su korišćenja u ovim objektima sa gorivima na drvnu biomasu. Takođe, u završnoj je fazi projekat rekonstrukcije sistema za daljinsko grejanje u Pljevljima u kome je planiran prelazak sa uglja na goriva na drvnu biomasu što takođe predstavlja važnu šansu za ubrzani razvoj tržišta ovih energenata. Spremnost pojedinih vlasnika preduzeća za preradu drveta za pronalaženjem strateških partnera i sve ozbiljnija razmišljanja da je krajnje vreme da se otpočne sa proizvodnjom drvnih goriva dodatna su šansa razvoju tržišta ovih energenata. Tu šansu povećavaj postojeća regulativa koja uslovljava izadavanje dozvola za gradnju novih objekata uslovom da minimum 20% energije za potrebe tih objekata mora biti iz obnovljivih izvora energije. Najave iz pojedinih vladinih institucija da će uskoro biti donet paket zakonskih propisa sa merama podrške proizvođačima i potrošačima u obliku stimulacija dodatni su element šansi za ubrzani razvoj tržišta drvih goriva u bliskoj budućnosti. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 48-

48 PRETNJE Jedna od glavnih pretnji budućem razvoju proizvodnje goriva na bazi drveta predstavlja pretnja da u proces proizvodnje uđe veliki broj preduzeća sa kapacitetima koji bi postali nerealno veliki u odnosu na raspoložive količine drvnog ostatka. Takav scenario je već postao problem za neke kompanije u zemljama u okruženju jer zbog predimenzionisanih kapaciteta cene drvne sirovine su dostigle takav nivo da je, uz druge probleme, proizvodnja u mnogim kompanijama postala nerentabilna. Imajući u vidu da je problematika goriva na bazi drvne biomase postala vrlo aktuelna i predmet svakodnevnih razmišljanja i planova u nekoliiko preduzeća u preradi drveta, postoji pretnja da se isti scenario iz susednih zemalja prenese i u Crnu Goru. Iz tog razloga i u ovom Izveštaju, a i na konferencijama koje su na temu obnovljivih izvora energije već održane u Crnoj Gori, na ovu pretnju se upozoravalo. Da bi se sprečio navedeni scenario u Izveštaju je dat model za korišćenje drvne biomase za potrebe proizvodnje energije u Crnoj Gori. Navedeni model je optimalan sa stanovišta raspoloživih resursa i veličine tržišta u Crnoj Gori. Posebna pretnja jesu stanja u kome se preduzeća za preradu drveta nalaze kako u pogledu tehnološke opremljenosti tako i u pogledu poslovanja. Naime, veliki broj preduzeća nije u stanju da redovno izmiruje obaveze po konceionim ugovorima za drvnu sirovinu. Dugovi velikog broja preduzeća su narasli do te mere da sami vlasnici ne vide kako mogu da reše taj, a i brojne druge probleme sa kojima se susreću u svom poslovanju. Ova konstatcija se odnosi ne samo na mala i srednja već i na velika preduzeća. Jedan od načina rešavanja tog problema oni vide u novom zaduživanju i otpočinjanju proizvodnje drvnih goriva uz pretpostavku da se radi o profitabilnim proizvodima koji imaju sigurno i stabilno tržište. Međutim, praksa iz zemalja u okruženju je već demantovala pristup da se radi o izuzetno profitabilnim proizvodima našta se ukazuje i u ovom Izveštaju. Pri tom potrebno je ukazati da je proizvodnja drvnih goriva profitabilna (ne visoko profitabilna kakvo mišljenje postoji kod velikog broja preduzetnika) i ekonomski isplativa, ali uz potrebna znanja, dobro planiranje i vođenje proizvodnje i striktno praćenje troškova i njihovu kontrolu. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 49-

49 3. OCENA POSTOJEĆIH PROJEKTNIH DOKUMENATA I STUDIJA IZVODLJIVOSTI KOJE SU SPROVELE POJEDINE AGENCIJE I ORGANIZACIJE KAO ŠTO SU GTZ, EBRD, UNDP, KFW, WB, ADA I LUX-DEVELOPMENT, A KOJE SE ODNOSE NA INSTALIRANJE NOVIH ILI RENOVIRANJE POSTOJEĆIH SISTEMA ZA ZAGREVANJE GDE POSTOJI MOGUĆNOST DA SE DRVO KORISTI KAO GORIVO U poslednjih pet godina brojne međunarodne organizacije pomogle su izradu različitih projektnih dokumenata sa ciljem da se sagledaju potencijali u korišćenju drvne biomase za potrebe energije, zamena fosilnih goriva sa gorivima na drvnu biomasu, poboljša tehnološka opremljenost proizvođača briketa i drugo. Paralelno sa tim aktivnostima, posebno tokom 2009.godine, sprovodile su se i aktivnosti na rekonstrukcijama objekata od javnog značaja kao što su škole, bolnice, dečiji vrtići, domovi zdravlja i zgrade Vladinih institucija. U nastavku je dat prikaz najznačajnijih projektnih dokumenata sa opisom ciljeva i efektima realizacije istih. 1. ''Biomasseheizwerk Kolašin fizibility studija čiju izradu je podržala Austrijska agencija za razvoj (ADA). Studija je urađena 2005.godine od strane konsalting preduzeća SEEGEN iz Salzburga iz Austrije. Cilj studije sastojao se u identifikaciji potencijala drvne biomase po količini i energetskoj vrednosti sa područja opština Kolašin i Mojkovac. Pored toga urađen je preliminarni proračun potrebnih instalacija u opremu za kotlarnicu u mrežu za razvod energije do potrošača. Studija je pokazala da postoje potencijali drvne biomase, da se oni ne koriste i da bi se isti mogli koristiti za podmirenje oko ½ od ukupnih potreba planirane energije (2 MW x h/year= MWh. Ukupno potrebna količina drvne biomase za ovu količinu energije iznosi m 3 ). U odnosu na postavljene ciljeve i predložene aktivnosti u ovoj studiji, do sada se nije mnogo uradilo tako da još uvek nema konkretnih rešenja u pogledu korišćenja drvne biomase kao energenta u ovoj opštini. 2. Studija '' Renewable Energy Resource of Republic of Montenegro urađena 2006.godine od strane italijanskog konzorcijuma CETMA, a finansirana od Ministarstva za životnu sredinu, zemljište i more Italije. Studija je obuhvatila i segment biomase kao jedan od oblika obnovljivih izvora energije u kojoj je zajedno tretirana drvna i poljoprivredna biomasa. Date su procene potencijala i ograničenja u korišćenju drvne biomase u opštinama Berane, Andrijevica i Rožaje. Kada su u pitanju opštine Berane, Andrijevica i Rožaje, prema MME dokumentu raspoloživa količina drvnog otpada na godišnjem nivou koja se može koristiti kao gorivo iznosi ukupno m 3, tj m 3 iz šuma i m 3 iz pilana. S druge strane, podaci prikupljeni tokom terenskih obilazaka ciljnih opština ukazuju da ukupna drvna masa i iz šuma i iz pilana koja se može koristiti kao energent iznosi oko m 3 godišnje. S obzirom da su od izrade Studije do danas prošle četiri godine još uvek ništa nije urađeno u pogledu implementacije rešenja koja su predložena za praktično korišćenje drvne biomase. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 50-

50 3. ''Studija izvodljivosti o komercijalnom korišćenju drvnog ostatka kao resursa za ekonomski razvoj na sjeveru Crne Gore'' urađena je 2007.godine od strane Šumarskog fakulteta iz Beograda iz Srbije. Izradu Studije su podržale sledeće organizacije: USAID, CHF i FORS Montenegro. Cilj studije sastojao se u analizi postojeih resursa u šumarstvu i preradi drveta, proračunu raspoloživih količina drvnog ostatka i njegove energetske vrednosti, analizi postojećeg stanja u preduzećima za preradu drveta i predlogu modela za sakupljanje i korišćenje drvne biomase iz šumarstva za proizvodnju drvne sečke, a iz prerade drveta za proizvodnju drvnih briketa i peleta. U studiji su identifikovani ključni partneri i dat je predlog mera koje je potrebno da preduzme Vlada Crne Gore kako bi predloženi model mogao biti realizovan. Kao i u prethodnomu slučaju skoro ništa od predloženih rešenja nije realizovano do sada. Razlozi su brojni, a jedanod osnovnih je što nakon završetka Studije ista je predata zainteresovanim stranama i dalje nije bilo nikakve koordinacije od strane naručilaca studije sa zainteresovanim stranama za realizaciju predloženih rešenja. 4. Svetska banka je odobrila kredit Vladi Crne Gore u iznosu od 6,5 miliona EUR za rekonstrukciju 20 objekata od javnog značaja u periodu od godine. Lista objekata sa mapom mesta u kojima se oni nalaze predstavljeni su na slici 10. U prvoj fazi u toku 2009.godine rekonstruisano je 5 objekata, u drugoj fazi u 2010.godini biće rekonstruisano dodatnih 8 objekata, a u trećoj fazi u 2011.godini preostalih 7 objekata. Za objekte koji su u programu u okviru prve i druge faze urađene su fizibility studije i niti u jednom od tih objekata nije predviđena konverzija fosilnih sa gorivima na drvnu biomasu. Osnovni razlog prema sprovedenim istraživanjima kod odgovornih osoba za realizaciju navedenog programa je taj što u Crnoj Gori ne postoji tržište energenata na bazi drveta (drvna sečka, briketi i peleti), a za neke od njih ni proizvodnja (drvna sečka, peleti) pa time ni sigurnost za snabdevanje ovih objekata potrebnim količinama pojedinih energenata. Rezultati obavljenih razgovora i prezentacija realnih potencijala drvnog ostatka kod osoba zaduženih za realizaciju ovog programa, koja je obavljena od strane ovog konsultanta u aprilu 2010.godine, dala je nadu u mogućnost da se u preostalih 7 objekata koji će biti rekonstruisani u 2011.godini izvrši zamena fosilnih goriva energentima na bazi drvne bioamse. Razgovori, konsultacije i stručna podrška predstavnicima Odeljenja za energetsku efikasnost pri Ministartsvu ekonomije su u toku. 5. U organizaciji FODEMO projekta, 11 marta 2010.godine u Podgorici/Tuzi je održan okrugli sto na temu Pokretanje tržišta modernih obnovljivih izvora energije na bazi drveta u Crnoj Gori. Sastanak je organizovan sa ciljem upoznavanja svih relevantnih međunarodnih organizacija sa vrstama i karakteristikama energenata na bazi drvne biomase kao i aktuelnim stanjem u njihovoj proizvodnji i korišćenju u Crnoj Gori i zemljama u okruženju. Na Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 51-

51 sastanku su predstavljeni i planovi Lux-Development projekta u oblasti energije na bazi drveta u bliskoj budućnosti. Poseban cilj sastanka se odnosio na mogućnosti međunarodnih organizacija da se aktivno uključe u realizaciju konkretnih projekata iz oblasti drvne biomase. Slika 10. Mapa mesta u kojima se nalaze objekti predviđeni za rekonstrukciju u okviru programa Svetske banke u periodu godina (Izradio: Aleksandar Stijović, CMMU / MPŠV. Podloga za kartu: Uprava za nekretnine Crne Gore)) Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 52-

52 6. U toku prvog kvartala 2010.godine započela je priprema kreditne linije od strane KfW iz Nemačke u okviru koje bi trebalo da se rekonstruiše 47 školskih objekata na teritoriji čitave Crne Gore. Lokacije i broj škola po pojedinim opštinama predstavljen je na slici 11. Slika 11. Mapa mesta u kojima se nalaze školski objekti predviđeni za rekonstrukciju u okviru programa KfW (Izradili: Glavonjić B. i Stijović A., CMMU / MPŠV. Podloga za kartu: Uprava za nekretnine Crne Gore)) Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 53-

53 Prvi preliminarni prodaci i procene pokazale su da je za grejanje svih 47 školskih objekata potrebno ,41 kwh na godišnjem novou (Izvor: Odeljenje za energetsku efikasnost pri Ministarstvu ekonomije, Podgorica 2010.). Rezultati komparativne analize korišćenja drvne sečke kao energenta i uglja i mazuta za podmirenje navedene količine energije predstavljeni su u tabeli 12. Tabela 12. Efekti korišćenja drvne sečke, mazuta i uglja za podmirenje potreba za energijom za grejanje 47 školskih objekata u Crnoj Gori u iznosu od ,41 kwh/godišnje Vrsta goriva Jedinica mere Energetska vrednost goriva u kwh/jedinic i mere Potrebna količina goriva u jedinicama mere Nabavne cene u EUR/jedinic i mere (sa PDV) Ukupni troškovi (EUR) Emisija CO 2 u kg/kwh Ukupna emisija CO 2 u tonama za potreban iznos energije od 10,8 miliona kwh Drvna sečka Nasipni m , ,6 Lož ulje/ma zut** tona , Ugalj* tona ,1 70, *Energetska vrednost i cena za ugalj odnose se na sortiment kocka iz rudnika uglja Pljevlja. ** Cena uključuje PDV na partietu Fco škola Za navedenu količinu drvne sečke od nasipnih m 3, potrebno je m 3 drvnog ostatka koji se dobija u procesu seče i proizvodnje drvnih sortimenata. Tehnički raspoloživa količina drvnog ostatka u šumarstvu u godini iznosila je m 3 što znači da bi za ovih 47 škola bilo potrebno utrošiti samo 9,9% od ukupne količine drvnog ostatka iz šumarstva. Kada se ovome doda ostali ostatak iz šuma i količine ostatka iz drvne industrije, jasno je Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 54-

54 da postoje prilično velike mogućnosti da i drugi objekti javnih ustanova u Crnoj Gori budu obuhvaćeni sistemom zagrevanja na bazi drvne biomase. Poredeći ostale elemente izabranih goriva jasno se uočavaju finansijske ali i prednosti korišćenja drvne sečke u pogledu emisije CO 2 za potrebnu količinu energije. U konkretnom slučaju, za potrebnu količinu energije sagorevanjem drvne sečke biće emitovano 18,07 puta manja količina CO 2 u odnosu na ugalj ili 12,7 puta manja količina u odnosu na mazut (tabela 13). Tabela 13. Odnos između odabranih goriva u ukupnim troškovima i količinama emitovanog CO 2 za proizvodnju ,41 kwh energije za potrebe zagrevanja 47 školskih objekata u 14 opština u Crnoj Gori Vrsta goriva Međusobni odnos izabranih goriva u odnosu na troškove proizvodnje potrebnih 10.8 miliona kwh energije za grejanje 47 objekata po programu KfW Međusobni odnos izabranih goriva u odnosu na količine emitovanog CO 2 za potrebnu količinu energije Drvna sečka : Ugalj 1 : 1,12 1 : 18,1 Drvna sečka : Mazut 1 : 2,64 1 : 12,7 Ugalj : Mazut 1 : 2,36 1,42 : 1 Izvor: Kalkulacije autora 7. Pored navedenih aktivnosti potrebno je istaći da i u okviru samih preduzeća za preradu drveta postoje planovi za otpočinjanje aktivnosti u smislu korišćenja drvne biomase za proizvodnju drvnih goriva. U tom pogledu najdalje je odmaklo preduzeće Vektra-Jakić iz Pljevalja koje je kupilo jedan deo opreme za proizvodnju drvnih peleta, rekonstruisalo proizvodnu halu na postojećoj lokaciji u kojoj će se obavljati buduća proizvodnja i otpočelo pregovore sa lokalnom vladom o korišćenju drvne biomase za potrebe grejanja gradskih stambenih i javnih objekata. Planirani kapacitet iznosi oko tona na godišnjem nivou. Njihova inicijativa se poklopila i sa inicijativom gradonačelnika Pljevalja. Za potrebe ovog grada je urađena fizibility studija o mogućnostima zamene uglja ekološki prihvatljivim gorivima, zbog činjenice da su Pljevlja jedan od najzagađenijih gradova u regionu s obzirom Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 55-

55 da se u neposrednoj blizini nalazi termoelektrana. Aktivnosti i jedne i druge strane su u toku, a kada će biti realizovani i kada će praktično početi da funkcioniše ceo projekat teško je prognozirati u ovom trenutku jer su u pitanju i značajna finansijska sredstva za čije se obezbeđenje vode intenzivni razgovori sa EBRD. Glavni cilj projekta je izgradnja kogeneracijskog postrojenja instalisanog kapaciteta do 3 MWe i godišnjom proizvodnjom elektične energije od oko 20 GWh uz korišćenje drvne biomase i drvnih ostataka iz drvne industrije kao osnovnog goriva. Zajedno sa električnom energijom, kogeneracijsko postrojenje proizvodiće i 8 MWth koja se može koristiti od strane lokalnih drvoprerađivačkih preduzeća ili za zagrevanje stanova u opštini Pljevlja. Namera ovog projekta je da uključi dva veća koncesionara koji se nalaze na području ove opštine. Glavni deo drveta kao energenta potiče iz šuma u kojima se vrši seča, a koje su privatne drvoprerađivačke kompanije dobile kao koncesiju. Ideja projekta za instaliranje 3MW sa kapacitetom proizvodnje električne energije od 20 GWh polazi od toga da drvoprerađivačka preduzeća, koja su nosioci koncesija, a koja trenutno rade sa niskim proizvodnim kapacitetima, u budućnosti mogu povećati intenzitet proizvodnje. Prema uobičajenoj praksi postupanja sa drvnim ostatkom, drvni ostatak iz drvoprerađivačke industrije ne skladišti se na odgovarajući način, već se ostavlja da propada na otvorenom, oslobađajući metan u atmosferu. Generalno, pitanje drvnog ostatka predstavlja značajan problem za neke opštine. Komunalne službe nemaju način da upravljaju, kontrolišu, prikupljaju ili koriste drvni ostatak, zbog nedovoljno sredstava i zastarelih tehnologija. Takođe, velike količine drveta iz šuma koje su pod koncesijama ostaju neposečene, iako su planovima predviđene za seču. Na teritorijama odabranih opština, ne postoje sistemi za dobijanje energije korišćenjem drveta pa je samim tim ovaj projekat prvi u tom smislu. Pored ovog primera postoje planovi u preduzeću ŠIP Polimlje u Beranama o izgradnji jednog CHP postrojenja u okviru sopstvene fabrike furnirskih ploča. Glavni cilj je izgradnja postrojenja kapaciteta do 1 MWe (električne energije) sa godišnjom proizvodnjom od oko 7GWh na nazi drvne biomase. Zajedno sa električnom energijom kogeneracijsko postrojenje će moći da proizvede i oko 2,5 MWth (toplotne energije) za potrebe fabrike furnirskih ploča. Do sada nije mnogo urađeno u pogledu praktične realizacije ovih planova. Utisak je da zbog nagomilanih ostalih problema koji postoje u radu fabrike plan izgradnje CHP postrojenja neće biti realizovan u skorijoj budućnosti. Od ostalih preduzeća potrebno je istaći da postoje planovi za proizvodnju drvnih goriva još i u preduzećima Javorak u Nikšiću (drvne pelete) i Fagus elementi u Beranama (takođe drvni peleti). Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 56-

56 Zbirni prikaz potreba za drvnim ostatkom za ova dva CHP postrojenja kao i količine energije koje će biti na raspolaganju za potrebe javnog energetskoh sistema u Crnoj Gori dat je u tabeli 14. Tabela 14. Zbirni pregled moguće proizvodnje električne i toplotne energije iz planiranih CHP postrojenja u Pljevljima i u Beranama Mesta Planirani Planirana Planirani Planirana Potrebne planiranih instalisani količina instalisani količina količine CHP kapacitet za električne kapacitet za toplotne drvnog postrojenja proizvodnju energije za proizvodnju energije za ostatka za električne isporuku na toplotne grejanje planirane energije u mrežu (GWh) energije u objekata od kapacitete MW MW javnog CHP značaja u MWh postrojenja u m 3 Pljevlja Berane 1 7 2, Ukupno , Izvori: 1. Interna dokumentacija Optšine Pljevlja i Fabrike ŠIP Polimlje-Berane, 2. Kalkulacije autora Analizom podataka o veličini seča u opštini Pljevlja i potrebnoj potrošnji drvnog ostatka za rad CHP postrojenja planiranog kapaciteta u ovoj opštini, može se zakljućiti da će pri etatu od oko m 3 /godišnje biti moguće snabdeti ovo postrojenje potrebnim količinama drvne sirovine (oko m 3 /godišnje). Kada je u pitanju CHP postrojenje u okviru fabrike ŠIP Polimlje u Beranama analiza pokazuje da fabrika nema mogućnosti da sama iz svojih koncesionih kolilčina snabdeva CHP postrojenje potrebnim količinama drvnog ostatka već će morati da deo drvne sirovine kupuje od pilana u ovoj i okolnim opštinama (Andrijevica, Plav, Rožaje). Naime, prema dostupnim podacima fabrika ŠIP Polimlje je u mogućnosti da zajedno sa pilanom Bojkomerc iz Andrijevice (isti vlasnik obe fabrike) ''proizvede'' godišnje oko m 3 drvnog ostatka kroz preradu industrijske oblovine na bazi postojećih koncesionih ugovora. Ostatak od oko m 3 drvnog ostatka će morati da kupuje od malih pilana iz ove i okolnih opština. Takođe, potrebno je napomenuti da je plan vlasnika fabrike Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 57-

57 da na mrežu isporučuje samo električnu energiju, dok bi se kompletne količine toplotne energije koristile za sopstvene potrebe tehnološkog procesa i grejanje fabrike. Pri tom, potrebno je istaći da su potrebe od 2,5 MWth planirane za rad fabrike pri maksimalnom kapacitetu (njegovo dostizanje zavisi od brojnih faktora). Posmatrajući ukupno potrebne količine drvnog ostatka za dva CHP postrojenja ( m 3 ) s jedne strane, kao i raspoložive količine drvnog ostatka koji je nastao u sektoru šumarstva i u sektoru prerade drveta u 2008.godini, u iznosu od m 3 (tabela 11), s druge strane može se zaključiti da bi za ostale proizvođače drvnih goriva ostala količina od oko m 3 drvnog ostatka na godišnjem novou. 8. U kontekstu problematike u okviru ove tačke potrebno je pomenuti i aktivnosti koje se preduzimaju od strane Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. Naime, programima koji su usvojeni u ovom Ministartsvu planirano je da se otpočne sa realizacijom programa pretvaranja energetski rasipnih naselja u energetski štedljiva naselja. Takođe za izdavanje dozvola za gradnju budućih objekata u Crnoj Gori mora biti ispoštovan uslov njihovog snabdevanja sa min 20% potrebne energije iz obnovljivih izvora. Kada će praktično otpočeti realizacija navedenih programa za sada još uvek nije odlučeno. 9. Svim pomenutim aktivnostima potrebno je dodati i mogućnosti korišćenja sredstava iz programa CDM. U tom smislu, postoje inicijative u Sloveniji za realizaciju projekata u okviru CDM mehanizama u Crnoj Gori. Ova inicijativa je još uvek u fazi razrade, a da li će i kada biti izvesna njena realizacija za sada je neizvesno. 10. Da bi se ubrzale aktivnosti u području obnovljivih izvora energije Vlada trenutno radi na donošenju feed-in tarifa i ostalih dokumenata kojima bi se stimulisale državne i privatne kompanije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a javne institucije i domaćinstva na povećanje potrošnje biogoriva i smanjenje upotrebe fosilnih goriva. Opšti zaključak koji se može definisati nakon sprovedenih istraživanja planskih dokumenata, inicijativa i fizibility studija jeste da je u Crnoj Gori dosta urađeno u području identifikacije potencijala drvne biomase i njene kvantitativne i kvalitativne vrednosti, ali da u praksi još uvek nema ozbiljnijih projekata niti primera njenog korišćenja za energetske potrebe u značajnijoj meri. Razlozi su brojni pri čemu pored onih koji su finansijske prirode potrebno je istaći i one koji se odnose na ograničena i nedovoljna znanja i visok stepen međusektorske nesaradnje. Posmatrajući ukupno potrebne količine drvnog ostatka za dva CHP plants ( m 3 ) s jedne strane kao i raspoložive količine drvnog ostatka koji je nastao u sektoru šumarstva i u sektoru prerade Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 58-

58 drveta u 2008.godini u iznosu od m 3, s druge strane može se zaključiti da bi za ostale proizvođače drvnih goriva ostala količina od oko m 3 drvnog ostatka na godišnjem nivou. Kada se ovim količinama dodaju i potrebe planirane toplane u Kolašinu (6.380 m 3 ) i škola koje su program koji se realizuje u okviru KfW projekta (5.762 m 3 ) ukupne potrebe za ova četiri sistema iznose m 3 ili 42,4% od ukupno raspoložive kolićine drvnog ostatka u Crnoj Gori. Pri tom, potrebno je istaći da se trenutno sprovode aktivnosti na započinjanju realizacije i nekih drugih projekata (Svetska banka i drugi) koji se odnose na rekonstrukcije objekata od javnog značaja sa mogućnošću uvođenja drvnih goriva. Ti projekti bi trebali da se realizuju tokom 2011.godine. Do trenutka završetka ovog Izveštaja nisu bili poznati detalji o potencijalnim potrebama tih objekata za energijom pa samim tim nisu postojale mogućnosti proračuna potreba za drvnim ostatkom. Imajući u vidu sve napred navedeno, treba biti oprezan kod planiranja potrošnje drvnog ostatka za proizvodnju drvnih goriva u ostalim fabrikama kako se ne bi dogodilo da dođe do predimenzioniranosti kapaciteta što bi prouzrokovalo brojne druge probleme. 4. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA DRVNIH GORIVA ZA POTREBE GREJANJA USTANOVA OD JAVNOG ZNAČAJA U CRNOJ GORI U BLISKOJ BUDUĆNOSTI Kao rezultat aktivnosti međunarodnih organizacija i Vlade Crne Gore koje su opisane u prethodnoj tački ovog Izveštaja, u nastavku je dat pregled objekata od javnog značaja koji su obuhvaćeni različitim programima za rekonstrukciju. Neki od tih objekata će biti rekonstruisan u naredne tri godine, a ostali će biti rekonstruisani u bliskoj budućnosti. U njima je moguće izvršiti konverziju fosilnih goriva sa gorivima na drvnu biomasu (tabela 15). Cilj sprovođenja preliminarne komparativne analize konverzije goriva sastoji se u sagledavanju, pre svega, finansijskih efekata što je od značaja za kreatore politike u ovoj oblasti prilikom donošenja odluka o uvođenju drvnih goriva u javne sisteme. Pregled je koncipiran tako da obuhvata postojeće stanje u pogledu potrošnje energenata po količini i vrednosti u izabranim objektima od javnog značaja i efekte zamene postojeće vrste energenta sa jednim od tri osnovna oblika drvnih goriva i to drvnom sečkom, briketima i peletima. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 59-

59 Tabela 15. Efekti konverzije fosilnih goriva u izabranim objektima sa gorivima na bazi drvne biomase (preliminarna komparativna analiza troškova goriva) Red Opština Institucija Potrebne Energetska Varijanta 1 Varijanta 2- Varijanta 3- Uštede br. od javnog značaja količine goriva koje se trenutno vrednost goriva i ukupna vrednost konverzija trenutnog goriva drvnom konverzija trenutnog goriva drvnim konverzija trenutnog goriva drvnim Drvna sečka Drvni briketi Drvni peleti koristi/cena po energije iz sečkom*** briketima**** peletima *** toni potrebne količine goriva 1. Berane Bolnica i dom zdravlja Niko Labović Lož ulje**/ litara/god. Troškovi: ,7 kwh/litru Ukupno: kwh nasipni m 3 ; Troškovi: ,6 tona; Troškovi: tona; Troškovi: Andrijevica Dom zdravlja Lož ulje/ litara/god. Troškovi: ,7 kwh/litru Ukupno: kwh 354,5 nasipnih m 3 ; Troškovi: EUR 55 tona; Troškovi: ,5 tona; Troškovi: Tivat Obdanište ''Bambi'' Lož ulje/ litara/god. Troškovi: ,7 kwh/litru Ukupno: kwh 322 nasipna m 3 ; Troškovi: tona; Troškovi: tona; Troškovi: Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 60-

60 4. Berane Osnovna škola ''Radomir Mitrović'' Ugalj iz Pljevalja*, 160 tona/god. Troškovi: ** kwh/toni Ukupno: kwh 632 nasipna m 3 ; Troškovi: tona; Troškovi: tona; Troškovi: Mojkovac Osnovna i srednja škola Vuksan Djukic Ugalj iz Pljevalja, 270 tona/god. Troškovi: kwh/toni Ukupno: kwh nasipnih m 3 ; Troškovi: tona; Troškovi: tona; Troškovi: *Usvojena je energetska vrednost uglja iz Pljevalja u iznosu od kj/kg=2.977 kwh/kg. Ova energetska vrednost je prosečna sa ugljenokopa Potrlica i Šumani (Izvor: Rudnik uglja,pljevlja). **Cene uglja i mazuta su sa PDV i obuhvataju transport do objekata u navedenim gradovima (Izvori: Rudnik uglja, Pljevlja i INA Montenegro, april 2010.g.). ***Za preračunavanje energije drugih goriva u drvnu sečku korišćena je energetska vrednost sečke od 754 kwh/nasipnom m 3. Navedena vrednost se odnosi na drvnu sečku četinara s obzirom na njihovu zastupljenost u šumskom fondu Crne Gore. Cene drvne sečke i peleta predstavljaju tržišne cene u Srbiji sa uključenim PDV u iznosu od 18% i sa transportom do 100 km do objekta (Izvori: proizvođači drvne sečke i drvnih peleta u Srbiji u blizini granice sa Crnom Gorom, maj 2010.g.). **** Za preračunavanje energije drugih goriva u drvne brikete korišćena je energetska vrednost od 4,8 kwh/kg. Cene drvnih briketa su tržišne cene u Crnoj Gori sa uključenim PDV i transportom do objekata u navedenim gradovima. (Izvor: Proizvođač briketa u Bijelom Polju, maj 2010.g.). ***** Za preračunavanje energije drugih goriva u drvne pelete korišćena je energetska vrednost od 4,9 kwh/kg. Cene drvnih peleta su tržišne cene u Srbiji sa uključenim PDV i transportom do objekata do 100 km. (Izvor: Proizvođač drvnih peleta u Srbiji u blizini granice sa Crnom Gorom, maj 2010.g.). Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 61-

61 Komparativna analiza podataka predstavljenih u tabeli 14 pokazuje da postoje značajne finansijske prednosti u smislu ušteda u grejanju objekata ako se koriste drvna goriva (drvna sečka, briketi i peleti) umesto mazuta kao i uštede u konverziji uglja sa drvnom sečkom i briketima. Generalno, sve tri vrste drvnih goriva su cenovno konkurentne mazutu, a drvna sečka i briketi uglju. Drvni peleti nisu cenovno konkurentni uglju zbog relativno visoke cene. Imajući u vidu ostale elemente korišćenja drvnih goriva (nizak nivo emisije CO 2 ), rešavanje problema ekološke prirode u smislu odlaganja drvnog otpada, konfor u pogledu loženja, male količine pepela i zanemarljivo male troškovi njegovog odlaganja u odnosu na pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja može se izvesti opšti zaključak da su goriva na bazi drveta necenovno konkurentnija u odnosu na dve dominantno zastupljene vrste fosilnih goriva-ugalj i mazut. U skladu sa prethodnim analizama na slici 12 predstavljena je mapa potencijalnih korisnika drvnih goriva sa potrebama izraženim kwh energije u loose m 3 drvne sečke. Navedeni potencijalni korisnici su ušli u program poboljšanja energetske efikasnosti za 2011.godinu koji se finansira od Svetske banke, a drugi u pripremnie programe koji će biti podržani od KfW banke iz Nemačke ili od Vlade Crne Gore. Na osnovu potrebnih količina energije za grejanje izvršen je proračun potrebne količine drvne sečke pri vlažnosti od 35%. Kalkulacije pokazuju da je za ovih 15 objekata potrebno 12,649 loose m 3 drvne sečke što predstavlja 5,059.6 solid wood m 3 drvnog ostatka. Na osnovu izračunatih količina drvnog ostatka koji nastaje u šumarstvu na godišnjm nivou predstavljenih u tabeli 8 to predstavlja svega 8,7%. Sa aspekta uključivanja ovih objekata u program korišćenja drvnih goriva za potrebe grejanja od izuzetno velikog značaja je činjenica da drvna goriva zahtevaju drugačije uređaje za sagorevanje (kotlove) u odnosu na mazut, a da se pojedini tipovi kotlova na čvrsta goriva (ugalj) mogu koristiti i za drvna goriva. Zbog toga je neophodno predvideti, prilikom izrade fizibility studija za ove objekte, odgovarajuće tipove uređaja za sagorevanje u zavisnosti od tipa goriva. Iskustva iz Srbije (Beograda) pokazuju da se postojeći uređaji za sagorevanje u javnim kotlarnicama na ugalj bez većih troškova i problema trenutno koriste za sagorevanje drvnih briketa i peleta (slika 13). To naravno nije slučaj sa uređajima za mazut i kod takvih sistema potrebna je njihova kompletna zamena uređajima za sagorevanje za pojedine vrste drvnih goriva. Kada je u pitanju drvna sečka kao gorivo praktična iskustva iz Srbije potvrđuju da se određeni tipovi postojećih kotlova na ugalj mogu koristiti za drvnu sečku promenom parametara i režima rada i uz neznatno male modifikacije. U pogledu snabdevanja uređajima za sagorevanje drvnih goriva na tržištu u Crnoj Gori još uvek ne postoji mogućnost nabavke istih. Međutim, u susednim zemljama, u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, postoje proizvođači kotlova ali i generalni zastupnici inostranih proizvođača, pre svega iz Austrije i Italije. Imajući u vidu da su i postojeći kotlovi na čvrsta goriva u Crnoj Gori, u najvećem broju slučajeva, nabavljeni iz Republika bivše SFRJ to ni nabavka kotlova za drvna goriva neće biti Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 62-

62 nikakav problem. Ovo tim pre što su, u toku istraživanja za potrebe ovog izveštaja, obavljeni razgovori sa proizvođačima kotlova i zastupnicima inostranih kompanija u Srbiji koji su potvrdili da postoji spremnost da u najkraćem roku registruju preduzeće u Crnoj Gori ukoliko se pokaže da postoji odgovarajuće intersovanje za nabavku uređaja. Ako ne, oni su spremni da isporuče uređaje i pruže svu potrebnu logistiku u smislu instalisanja i održavanja istih u najkraćem vremenskom periodu. Slika 12. Mapa potencijalnih korisnika drvnih goriva sa potrebama izraženim u kwh energije i u nasipnim m3 drvne sečke (Izvor: Odeljenje za energetsku efikasnost Ministarstva ekonomije, Podgorica maj 2010.g.) (kalkulisano na bazi 772 kwh/nasipnom m3 za čamovinu i kwh/nasipnom m3 za lišćare pri M=35% vlažnosti drvne sečke, zavisno od regiona u kome je dominantna zastupljenost jedne ili druge drvne vrste) Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 63-

63 Slika 13. Skladište, punjenje kotla i sagorevanje drvnih peleta u kotlarnici Senjak u Beogradu (foto: Glavonjić B, decembar 2008.g.) Na osnovu raspoloživih količina drvne biomase, definisan je model njene efikasne upotrebe sa tri zone u kojima je na najracionalniji način moguće organizovati proizvodnju pojedinih tipova drvnih goriva i energije na bazi drvne biomase. U zoni jedan, u Pljevljima, racionalno je organizovati proizvodnju drvne sečke i peleta. U drugoj zoni u Beranama, najracionalnije je organizovati proizvodnju drvne sečke i kogeneracijsko postrojenje za proizvodnju energije, a u zoni tri u Nikšiću proizvodnju drvne sečke i peleta. Ovi centri snabdevali bi se drvnim ostatkom iz svoje neposredne okoline ali i iz drugih mesta čime bi bila pokrivena cela teritorija Crne Gore. Predloženi model rezultat je ne samo raspoloživosti drvne sirovine već i postojećih kapaciteta za preradu drveta kao i već započetih aktivnosti od strane pojedinih preduzeća. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 64-

64 Slika 14. Model za efikasno korišćenje drvne biomase u Crnoj Gori Predloženi model rezultat je i izvršenih konsultacija sa preduzećima koja predstavljaju najveće prerađivače drveta u ovim regionima i koja su izrazila svoju spremnost da u bliskoj budućnosti otpočnu aktivnosti na praktičnoj implementaciji proizvodnje i ponude drvnih goriva potrošačima u Crnoj Gori. Takođe, prilikom definisanja modela vodilo se računa i o geografskom faktoru i mreži postojećih saobraćajnica u smislu maksimalnog smanjenja troškova transporta. U cilju otpočinjanja navedenih aktivnosti u što skorije vreme neophodno je, pored feed-in tarifa i akcionog plana za biomasu, omogućiti preduzećima iz odgovarajućih fondova kreditna sredstva pod povoljnim uslovima. Ovo zbog toga što je stopa profitabilnosti u proizvodnji drvnih goriva mala (od 9-13% zavisno od vrste goriva) i preduzeća u takvim uslovima nemaju mogućnosti da iz sopstvene akumalacije finansiraju skupe kredite komercijalnih banaka. Imajući u vidu sve napred iznete elemente, a posebno pozicije pojedinih preduzeća za preradu drveta u smislu veličine koncesija, raspoložive količine drvnog ostatka, već preduzete aktivnosti od strane preduzeća za preradu drveta ili opštinskih vlasti kao i strukturu i broj objekata koji su ušli u programe konverzije goriva realno je očekivati da će prva praktična primena drvnih goriva u Crnoj Gori za potrebe grejanja objekata od javnog značaja biti realizovana u Pljevljima. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 65-

65 5. ANALIZA TEKUĆE KONKURENTNOSTI DRVNE INDUSTRIJE CRNE GORE Analiza tekuće konkurentnosti drvne industrije Crne Gore urađena je u kontekstu sagledavanja strukture i karakteristika prerade drveta i pozicije drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnim izvoznim tržištima. Cilj analize sastojao se u sagledavanju tokova sirovine, njene potrošnje na domaćem tržištu i pozicije proizvoda od drveta na glavnim izvoznim tržištima Struktura i karakteristike prerade drveta u kontekstu udela drvne sirovine koja se koristi na domaćem tržištu Sa aspekta analize tokova sirovine i njene potrošnje na domaćem tržištu značajno je istaći sledeće polazne elemente: - sistem prodaje drveta iz šuma u državnom vlasništvu zasnovan je na konceijama kao modelu prodaje u okviru koga postoje zaključeni kratkoročni i dugoročni ugovori sa preduzećima koja se bave preradom drveta; - u strukturi preduzeća koja se bave preradom drveta dominantna je zastupljenost malih preduzeća. Postoje tri velika preduzeća koja prerađuju oko 1/3 od ukupne količine tehničke oblovine koja se proizvede u državnim šumama; - proizvodnja u najvećem broju malih preduzeća je organizovana na zanatski način sa velikim učešćem ljudskog rada. U uslovima takve oragnizacije i sa tehnologijom koja je zastarela ne može se postići zadovoljavajuća produktivnost i rentabilnost proizvodnje. Kada je u pitanju tehnologija ova konstatcija se odnosi i na dva velika preduzeća. Izuzetak predstavlja jedino preduzeće Vektra Jakić koje je tokom i 2009.godine započelo sa procesom tehnološke modernizacije i restrukturiranja proizvodnje u Pljevljima. - u uslovima kada su preduzeća orjentisana na skupe komercijalne kredite i bez adekvatne podrške iz Vladinih fondova tehnološka modernizacija je, sa izuzetkom preduzeća Vektra jakič, skoro obustavljena u ostalim preduzećima. S druge strane i preduzeće Vektra Jakić koje je ušlo u proces restrukturiranja i modernizacije proizvodnje u sve je težoj situaciji sa otplatom obaveza koje ima po osnovu kreditnih linija. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 66-

66 Kada se navedenim elementima dodaju i efekti svetske ekonomske krize u drugoj polovini i tokom 2009.godine sve to zajedno je u značajnoj meri uticalo i na količine prerađene sirovine tokom i 2009.godine. Prema podacima Uprave za šume ukupno posečena drvna masa u bruto iznosu u 2009.godini iznosila je m 3 (bez određene količine ogrevnog drveta koje nije evidentirano iz privatnih šuma, videti tačku 1) i u odnosu na posečenu drvnu masu u 2008.godini to je predstavljalo smanjenje za 21,1%. Pregled ugovorene i posečene drvne mase iz državnih šuma u i 2009.godini po pojedinim područjima i koncesionarima dat je u tabeli 16. Ukupan broj koncesionara sa kojima je zaključen ugovor o prodaji drveta u godini iznosio je 28, a u 2009.godini 24 (u obe godine bez koncesionara na području Rožaja). Do smanjenja broja koncesionara u 2009.godini došlo je zbog toga što su u 2008.godini na više područja obavljene sanitarne seče koje su uglavnom dodeljene preduzećima koja se povremeno javljaju na tendere. U cilju analize tokova drvne sirovine i stepena njene finalizacije napravljen je poseban upitnik i obavljena su terenska istraživanja i posete najznačajnijim preduzećima za preradu drveta u svim regionima u Crnoj Gori. Cilj navedenih aktivnosti sastojao se u prikupljanju podataka o asortimanu proizvodnje i plasmanu drvnih proizvoda za svako preduzeće pojedinačno. Zbirni pregled tokova neto drvne sirovine i proizvoda od drveta u Crnoj Gori predstavljen je na dijagramu 1. Dijagram 1. Tokovi trgovine drvnom sirovinom i proizvodima od drveta u Crnoj Gori Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 67-

67 Tabela 16. Pregled ugovorene i posečene drvne mase iz državnih šuma po pojedinim područjima i koncesionarima u Crnoj Gori Naziv koncesionara Ugovorena količina bruto drvne mase za 2008 Posečena količina bruto drvne mase u 2008 Ugovorena količina bruto drvne mase za 2009 Posečena količina bruto drvne mase u 2009 Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno PLJEVLJA DOO,,VEKTRA JAKIC DOO,,JASEN DOO,,MARADOM UKUPNO BERANE,,ŠIK POLIMLJE DOO,,RADMANCI DOO,,GRANDEH COM DOO,,NIKOLA DOO,,MIMA UKUPNO ŽABLJAK DOO,,KAR.- BROS DOO,,WOOD DOO,,MILKOM DOO,,SRB UKUPNO KOLAŠIN DOO,PELENG.-TREJD DOO,,VUK.-KRUR DOO,,FAGUS-ELEM UKUPNO Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 68-

68 Naziv koncesionara Ugovorena količina bruto drvne mase za 2008 Posečena količina bruto drvne mase u 2008 Ugovorena količina bruto drvne mase za 2009 Posečena količina bruto drvne mase u 2009 Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišć. Ukupno PLUŽINE DOO,,BREZNA DOO,,DUGA DOO,,MILKOM DOO,,BAST UKUPNO BIJELO POLJE DOO,,ŠIK LIM DOO,,ADA KOMPANI UKUPNO NIKŠIĆ DOO,,JAVORAK PLAV DOO,,ALPET SZR,,FAGUS (sanitar) ,,3F KOMERC (sanitar) ,,PETRIĆ (sanitar) ,,MOLIKA (sanitar) ,,NIKI TRANS /sanitar ,,BOSI-TRADE /sanitar ,,MOPAL sanitar ,,ČAKOR sanitar ,,BOGIĆEVICA sanitar ,,PELE-TREJ ,19DECEMBAR sanitar UKUPNO Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 69-

69 Naziv koncesionara Ugovorena količina bruto drvne mase za 2008 Posečena količina bruto drvne mase u 2008 Ugovorena količina bruto drvne mase za 2009 Posečena količina bruto drvne mase u 2009 Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišćari Ukupno Četin. Lišć. Ukupno PODGORICA DOO,,VERAKI ANDRIJEVICA DOO,,BOJ KOMERC DOO,,19 DECEMBAR UKUPNO DANILOVGRAD DOO,,SAVA TRANS MOJKOVAC DOO,,TRUDBENIK DOO,,JAVOR PROMET DOO,,VUKMAN KRUŠ UKUPNO ROŽAJE (combined data from many concession holders) ŠAVNIK DOO,,TRUDBENIK SVEGA Izvor: Uprava za šume MPSV, Podgorica, Napomena: Uporednom analizom podataka o ukupno ostavrenim sečama u i 2009.godini iz tabele 16 (podaci Grand total na kraju tabele) i podataka o ostvarenim sečama datim u tabelama 2 i 3 uočava se postojanje razlika. Tako npr. ukupno ostvarene seče u 2008.godini prema podacima iz tabele 15 iznose 207,773 m 3, a prema podacima MONSTAT ukupno evidentirane seče u 2008.godini iznosile su m 3. Do razlike podataka o ukupnim veličinama seča dolazi iz razloga što podaci prezentirani u tabeli 15 predstavljaju obim realizovanih seča u ili 2009.godini na osnovu ugovorenih i odobrenih količina od strane Uprave za šume. Ti podaci ne uključuju prenetu količinu drvne zapremine iz 2007.godine koja je koncesionarima bila odobrena ali koja, iz određenih razloga, nije realizovana u kompletnom iznosu pa su ostatak do punog iznosa realizovala u 2008.godini. Ova pojava je uobičajena u Crnoj Gori da se odobreni, a neposečeni deo drvne zapremine u tekućoj godini prenosi u narednu godinu jer pojedini koncesionari nisu u mogućnosti da poseku kompletno odobren iznos drvne zapremine za tu godinu. To znači da je obim realizovanih seča u npr godini rezultat prenete količine drvne zapremine iz 2007.godine koja je posečena u 2008.godini, kao i veličine drvne zapremine iz 2008.godine koja je posečena u toj godini. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 70-

70 Na osnovu sprovedenih istraživanja među koncesionarima/prerađivačima drveta i rezultata predstavljenih na dijagramu 1 može se izvesti opšti zaključak da se najveće količine drvne sirovine (tehničke oblovine) koriste za proizvodnju rezane građe i šper ploča. Ova dva proizvoda su dominantno zastupljena u primarnoj preradi drveta u Crnoj Gori. U 2008.godini od ukupne količine tehničke oblovine izvezeno je 13,4%, a posmatrano u odnosu na ukupno posečenu drvnu masu 7,9%. U daljem procesu prerade manje količine rezane građe (elemenata) se prerađuju u daščane ploče koje predstavljaju nešto viši stepen finalizacije. Količine daščanih ploča na godišnjem nivou su relativno male i iznose oko m 3 jer se proizvode samo u Javorku u Nikšiću. Pored daščanih ploča određene količine čamove rezane građe se prerađuju u lamelirane troslojne gredice za prozore i vrata. Za tu svrhu instalirana je nova linija u preduzeću Vektra-Jakić u Pljevljima kapaciteta oko m 3 /godišnje. U trenutku obilaska preduzeća (april 2010.g.) linija nije radila punim kapacitetom iz organizaciono-tehničkih razloga. Pored navedenih proizvoda rezana građa se prerađuje i u druge proizvode kao što su brodski pod, lamperija, krovni nosači i drugi, ali i pored toga ti proizvodi predstavljaju proizvode sa niskim stepenom finalizacije. U odnosu na ukupnu proizvodnju u 2008.godini izvoz rezane građe iznosio je 42,6%. Drugi deo toka drvne sirovine sastoji se u proizvodnji furnira za potrebe proizvodnje šper ploča (plywood) i latoflex letvica za krevete. Proizvodnja šper ploča se obavlja samo u jednom preduzeću, a proizvodnja latoflex letvica u dva preduzeća. Skoro kompletne količine i šper ploča i latoflex letvica se izvoze. Na osnovu prethodnog može se definisati generalni zaključak da rezana građa, šper ploče, daščane ploče, latoflex letvice, lamelirane troslojne gredice, brodski pod i lamperija predstavljaju glavne proizvode primarne prerade drveta. Kao takvi svi zajedno predstavljaju proizvode niskog stepena finalizacije. Druga važna karakteristika kada su u pitanju pojedini proizvodi jesu izuzetno male količine u kojima se proizvode. Ovakav zaključak se može izvesti posmatrano sa šireg aspekta tj. njihovog potencijalnog plasmana na neka od izvoznih tržišta gde količina predstavlja važan elemenat konkurentnosti. Kada je u pitanju potrošnja rezane građe na domaćem tržištu važno je istaći da se najveće količine troše u sferi građevinarstva (za krovne nosače, skele, oplate i druge potrebe), a prema sprovedenim istraživanjima kod preduzeća koja predstavljaju najveće proizvođače nameštaja, prozora i vrata i opremanja enterijera došlo se do procene da se godišnje za te potrebe finalizuje oko m 3, što predstavlja svega 14,5% u odnosu na ukupnu proizvodnju rezane građe. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 71-

71 Slika 15. Daščane ploče (levo) i latoflex letvice (desno) kao proizvodi sa dodatom vrednošću u preradi drveta Crne Gore I pored činjenice da se 86,6% tehničke oblovine prerađuje u Crnoj Gori, zbog niskog stepena finalizacije u tom procesu, stanje u ovoj oblasti se može oceniti kao nezadovoljavajuće. Ovoj oceni potrebno je dodati i nezadovoljavajuće stanje u pogledu korišćenja drvnog ostatka zbog čega su pojedina preduzeća postala crne tačke na mapi Crne Gore u ekološkom smislu (detaljno opisano u tački 1 ovog Izveštaja) Struktura, vrednost izvoza i pozicija drvnih proizvoda iz Crne Gore na glavnim izvoznim tržištima u kontekstu udela drvne mase koja se izvozi iz Crne Gore U cilju sagledavanja količine drvne sirovine koja se direktno ili preko izvoza proizvoda od drveta izvozi iz Crne Gore u nastavku je najpre predstavljana analiza veličine i strukture izvoza drveta i proizvoda od drveta, a zatim koristeći koeficijente za preračunavanje jediničnih vrednosti za pojedine proizvode u ekvivalentne m 3 oblovine data je vrednost ukupne količine drvne mase koja se izvozi iz Crne Gore. Analiza je obuhvatila period godina, sa posebnim osvrtom na 2008.godinu kao baznu. Osnovna karakteristika izvoza drveta i proizvoda od drveta Crne Gore u posmatranom periodu predstavlja njegovo opadanje iz godine u godinu. Sa 19,4 miliona EUR u 2007.godini izvoz je opao na 13,5 miliona u 2009.godini (tabela 17). Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 72-

72 Tabela 17. Izvoz i uvoz drveta, proizvoda od drveta i nameštaja Crne Gore u periodu godina po vrednosti Proizvodi Miliona EUR Izvoz 19,4 15,4 13,5 Drvo i proizvodi od drveta Uvoz 30,6 39,2 22,6 Bilans -11,2-23,8-9,1 Izvoz 0,87 1,3 0,67 Drveni nameštaj Uvoz 43,9 54,9 30,6 Bilans -43,03-53,6-29,93 Izvor: MONSTAT spoljna trgovina, Podgorica, 2010.g. Za razliku od izvoza uvoz proizvoda od drveta je rastao u i 2008.godini dok je u 2009.godini opao za 42,3%. Ovako visok pad uvoza rezultat je, u najvećoj meri, globalne ekonomske krize. Zbog izuzetno visoke vrednosti uvoza Crna Gora ostvaruje negativan spoljnotrgovinski bilans kada su u pitanju drvo i proizvodi od drveta. Još teža situacija je u spoljnotrgovinskom bilansu nameštaja od drveta. Izvoz je simboličan, a uvoz rekordno visok. Tako npr. u 2008.godini uvoz nameštaja od drveta bio je 42,2 puta veći od izvoza što samo po sebi dovoljno ukazuje na probleme koji postoje u segmentu proizvodnje i izvoza nameštaja. Kada je u pitanju struktura izvoza drveta i proizvoda od drveta situacija je takođe nezadovoljavajuća. Naime, u 2008.godini u strukturi ukupnog izvoza drveta i proizvoda od drveta dominantno je bilo učešće trupaca i rezane građe (tabela 18). Ova dva drvna sortimenta sačinjavala su 79,1% od ukupnog izvoza. To znači da u strukturi izvoza proizvoda od drveta dominantno učešće imaju proizvodi sa niskim stepenom finalizacije. To nije slučaj kada je u pitanju uvoz proizvoda od drveta. U strukturi uvoza u 2008.godini dominantno učešće imali su prozori, vrata i parket sa učešćem od 31,1%, a slede podovi, lamperija i frize sa 16,3% i ostali proizvodi od drveta sa učešćem od 12%. Učešće ploča na bazi drveta iznosilo je 30,6% pri čemu skoro da je izjednačeno učešće ploča iverica, vlaknatica i furnirskih ploča. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 73-

73 Tabela 18. Struktura izvoza i uvoza drveta i proizvoda od drveta Crne Gore u periodu godina Vrsta proizvoda Izvoz Uvoz EUR Trupci i drugo drvo Rezana građa četinara Rezana građa lišćara Podovi, lamperija, frize za parket Ploče iverice Ploče vlaknatice Furnirske ploče Građevinska stolarija i parket Ostali proizvodi od drveta UKUPNO Izvor: MONSTAT spoljna trgovina, Podgorica, 2010.g. Podaci prezentovani u tabeli 18 pokazuju da osim kod trupaca i rezane građe, kod svih ostalih proizvoda od drveta Crna Gora ima negativan spoljnotrgovinski bilans jer je uvoz značajno veći od izvoza. Najznačajnija tržišta na koja se izvoze proizvodi od drveta iz Crne Gore su Kosovo i Srbija. Na ova dva tržišta izvozi se 65,8% od ukupnog izvoza (tabela 19). Najznačajniji proizvod koji se izvoza na ova dva tržišta je rezana građa četinara i trupci. Za razliku od Kosova, iz Srbije se uvozi tri puta veća vrednost proizvoda od drveta u odnosu na vrednost izvoza, a najviše prozori i vrata, parket i ploče na bazi drveta. Od zemalja EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner u izvozu proizvoda od drveta je Italija na čije tržište je u 2008.godini izvezeno 16,3% od njihovog ukupnog izvoza. U ostale zemlje EU izvoz proizvoda od drveta bio je simboličan. To potvrđuje podatak da je učešće EU u ukupnom izvozu proizvoda od drveta u 2008.godini iznosilo 20,5%. S druge strane zemlje EU predstavljaju Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 74-

74 značajnog partnera za uvoz proizvoda od drveta. Iz EU u 2008.godini uvezeno je 13,03 miliona EUR što je predstavljalo 33,2% od ukupnog uvoza proizvoda od drveta. U strukturi uvoza dominantno je učešće finalnih proizvoda (prozora, vrata, podova i drugih). Tabela 19. Vrednost izvoza i uvoza proizvoda od drveta iz Crne Gore na tržišta pojedinih zemalja Naziv zemlje Izvoz Uvoz EUR Kosovo Srbija Italija Egipat Albanija Slovenija Bosna i Hercegovina Hrvatska Nemačka Austrija Češka Republika Mađarska 0, Rumunija 0, Ostale zemlje UKUPNO Izvor: MONSTAT spoljna trgovina, Podgorica, 2010.g. Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 75-

75 Kada su u pitanju pojedinačne zemlje, najznačajniji partneri iz EU u uvozu proizvoda od drveta su Slovenija, Češka Republika, Mađarska, Italija i Rumunija (slika 16). Iz poslednje četiri zemlje se dominantno uvoze ploče na bazi drveta. Slika 16. Tokovi spoljnotrgovinske razmene proizvoda od drveta Crne Gore (2008.g.) U pogledu ukupne količine drveta i proizvoda od drveta koji su izvezeni iz Crne Gore u 2008.godini izvedene kalkulacije su pokazale da je ukupan njihov izvoz iznosio m 3 ekvivalentne Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori - 76-