Изборном већу Правног факултета Унивезитета у Београду

Transcription

1 Правни факултет Универзитета у Београду Изборном већу Правног факултета Унивезитета у Београду Одлуком Изборног већа Правног факултета Универзитета у Београду од 27. октобра године образована је Комисија за писање реферата о пријављеним кандидатима за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту асистента за Грађанскоправну ужу научну област предмет Облигационо право, у саставу проф. др Јожеф Салма, проф. др Драгор Хибер, проф. др Марко Ђурђевић и проф. др Марија Караникић Мирић. Пошто је прегледала приспелу пријаву и приложену докумантацију Комисија подноси Изборном већу следећи И З В Е Ш Т А Ј На Конкурс објављен у публикацији Националне службе за запошљавање "Послови" бр. 594 од 05. новембра године, те у "Службеном гласнику РС" број 118 од 30. октобра године и на интернет страници Факултета и Универзитета у Београду, у року се пријавио један кандидат, Марко Перовић, асистент на Правном факултету Универзитета у Београду. I Основни подаци о кандидату Кандидат Марко Перовић је рођен године у Београду. У Београду је завршио основну школу и гимназију, као и Правни факултет 1

2 универзитета у Београду, на коме је дипломирао са просечном оценом9.97. Као студент, био је награђиван за успех, и додељена му је стипендија Фонда за младе таленте Репблике Србије. Академске дипломске студије мастер из грађанскоправне научне области имовинскоправни модул, завршио је јуна 2011 гоине, положивши све предвиђене испите са оценом 10, и одбранивши мастер рад на тему Накнада неимовинске штете, чиме је стекао звање дипломирани правник мастер. Школске 2011/2012 године кандидат је уписао докторске студије Грађанскоправна област. Усмени доктосрски испит I (предмети Општи део гтађанског права, Ставрно право и Облигационо право положио је 02. јула године, а усмени докторски испит II (предмети Закључење уговора и Неважност уговора) 23. априла године. Поднео је пријаву за одоврење теме за израду докторско дисертације. У звање сарадник у настави за Грађанскоправну ужу научну област предмет Облигационо право изабран је априла године, а за асистента за исту научну област односно предмет јануара године. Изводио је вежбе из предмета облигационо право и Грађанско право општио део и Стварно право. Дужност руководуиоца вежби обављао је савесно. Био је секретар Катедре за грађанско право од године. Кандидат говори и пише енглески и француски језик. II Преглед објављених радова До избора у звање асистента кандидат је објавио следеће радове: 1. Исплата недугованог као извор облигација, Српска правна мисао, бр. 44/2011, стр ; 2. Накнада неимовинске штете у спорту, Зборник радова за V међународну конференцију Менаџмент у спорту, 2009, стр ; 3. Имовинска одговорност спортских организација, Правни живот, бр. 10/2009, стр ; 4. Права и обавезе спортиста, Правни живот, бр. 9/2010, стр : 5. Накнада неимовинске штете, завршни рад на мастер студијама, Правни факултет у Београду, дактил., 2011, стр

3 Након избора у звање асистента кандидат је објавио следеће радове: 1. Престанак облигација путем компензације, Правни живот, бр. 10/2012, стр ; 2. Правне последице зеленашког уговора, Правни живот, бр. 10/2013, стр ; 3. Уступање потраживања уговором, Правни живот, бр. 10/201, стр ; 4. Новација као начин престанка облигација, рад израђен у овиру докторскоих студија, Београд, 2014, стр. 28. Комисија ће приказати радове објављене после избора у звање асистента. 1. Престанак облигација путем компензације, је чланак посвећен овом посебно начину испуњења облигација, у коме аутор најпре приказује историјат компензације од римског права до данас. Следи приказ начина на који је компензација регулисана у савременом упоредном праву, посебно у француском и швајцарском, и разлика које у овим правним системима постоје у односу на решења Закона о облигационим односима. Посебно је обрађено питање случајева у којима компензација није дозвољена, с обзиром на природу узајамних тражбина. Анализирани су и услови које је потребно код сваке од могућих врста испунити, да би до компензације дошло. Закључивши да су постојећа решења нашег Закона о облигационим односима овде у складу са традицијама ове установе и савременим потребама практичног живота, аутор указује на неке нијансе које би се могле узети у обзир приликом евентуалне модификације постојећих решења. 2. У чланку Правне последице зеленашког уговора, након што је указао на принцип еквиваленције који чини основу за разумевање зеленашких уговора и поредећи их са прекомерним оштећењем, кандидат је закључио да се они, поред очигледне несразмере, заснивју и на субјективним елементима, које је детаљно анализирао. Истовремено је изложио и решења упоредног права и указао на неке значајне разлике између различитих система. У закључку посебно је указао да су решење Закона о блигационим односима, која чине мешавину карактеристика ништавих и рушљивих уговора односно њихових последица спорна. По мишљењу аутора, законодавац се мора одлучити за санкције апсолутне или релативне ништавости, и применити све последице изабраног режима. У сваком случају, правни режим зеленашких уговора, по мишљењу аутора, заслужује озбиљну дебату. 3

4 3. У тексту Уступање потраживања уговором аутор је изложио питање замене повериоца у једном облигационом односу на основу уговора између уступиоца (цедента) и пријемника (цесионара). У том смислу нарочити нагласак је стављен на обим одговорности цедента у односу на цесионара када је реч о гаранцији цедента за постојање и евентуалну наплативост тражбине. Након прегледа упоредних решења и решења по ЗОО, у чланку је учињен покушај да се прецизно разграничи цесија у односу на преузимање дуга и уступање уговора. 4. Текст Новација као начин престанка облигација започиње покушајем дефинисања појма новације, разграничењем у односу на datio in solutum. Анализирајући савремена упоредна решења кандидат се нарочито задржао на питању да ли новација подразумева само промену у погеледу предмета и основа обавезе, или она има и ширу примену, у смислу да обухвата и промену субјеката у једном облигационом односу, дајући предност савременијим решењима која замену субјеката у облигационом односу посебно регулишу у виду цесије или преузимања дуга. Следи излагање о условима и дејствима новације, и опредељење њеног места у сваременим системима облигационог права. III. Мишљење и предлог Комисије Комисија констатује да се на расписани конкурс јавио кандидат који испуњава све законске и статутарне услове конкурса. Од избора у звање асистента кандидат Марко Перовић је наставио са научним усвршавањем, постигавши потребне резултате на докторским студијама, а обајвио је и леп број текстова, о озбиљним питањима облигационог права, у којима је показао да је упућен у проблеме о којима пише, да влада упоредном литературом, и да уме да артикулише своје ставове. Кандидат је успешно одговорио и постављеним задацама у настави. Очекујући од кандидата још боље резултате у наредном периоду, Комисија има задовољство да Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду једногласно учини следећи 4

5 ПРЕДЛОГ да кандидата Марка Перовића изабере у звање асистента за Грађанскоправну ужу научну област предмет Облигационо право и да Правни факултет с њом заснује радни однос на одређено време у периоду од три године. Проф. др Јожеф Салма Проф. др Драгор Хибер Проф. др Марко Ђурђевић Проф. др Марија Кариникић Мирић У Београду, 16. јануара године 5