ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ. Мирјана Карановић: ТИПОВИ И ФУНКЦИЈЕ ПРИПОВЕДАЧА У ДЕЛУ МИЛИЦЕ МИЋИЋ ДИМОВСКЕ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Мирјана Карановић: ТИПОВИ И ФУНКЦИЈЕ ПРИПОВЕДАЧА У ДЕЛУ МИЛИЦЕ МИЋИЋ ДИМОВСКЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Горана Раичевић, ред. проф. за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, , Филозофски факултет у Новом Саду, ментор др Зорица Хаџић, доцент за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, , Филозофски факултет у Новом Саду др Јован Делић, ред. проф. за ужу научну област Наука о књижевности, , Филолошки факултет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Мирјана Карановић (рођ. Петков) 2. Датум и место рођења, општина, Република: , Кикинда, Република Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена 1995, Српска књижевност, 11, 9,72 4. Приказ научних и стручних радова са оценом: Мирјана Карановић објавила је научни рад у Зборнику Матице српске за књижевност и језик (књ. 48, св. 2-3, 2000, ) Шенди и Сам: о Кишовом шендизму, а у дневном листу Дневник објавила је приказ књиге Милице Мићић Димовске Мрена (бр , , 21). Будући да је запослена у Лексикографском одељењу Матице српске, написала је 26 биографија за Српски биографски речник (томови 1-4) и 16 обрада објављених у Грађи за Лексикон писаца Југославије. На основу објављеног научног рада закључује се да је кандидаткиња показала високу аналитичку и теоријску вештину у тумачењу књижевног опуса Данила Киша и да је штета што се од тада није објављивала интерпретативне и теоријске анализе књижевних дела. III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА ИЛИ ПРЕДЛОГ НОВОГ МЕНТОРА Предложени ментор др Горана Раичевић редовни је професор, стално запослена на Филозофском факултету у Новом Саду. Држи часове предавања и вежбања из предмета Књижевност српске модерне, Међуратна књижевност, Поетика Иве Андрића и Поетика Милоша Црњанског на основним студијама. На мастер студијама има курс о Модерним књижевним теоријама а на докторским курс О есеју. Аутор је више

2 2 књига, научних радова и превода (око 100 библиографских јединица). Наратологија и српска савремена књижевност такође су у пољу њених компетенција што је чини подобном за ментора ове тезе. IV. ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ОЦЕНА 1. формулације назива тезе (наслова): Наслов предложене магистарске тезе Мирјане Карановић: Типови и функције приповедача у делу Милице Мићић Димовске прецизно и јасно је формулисан и садржи потпуну информацију о предмету истраживања. 2. предмета (проблема) истраживања: Предмет истраживања дефинисан насловом је наратолошки аспект књижевног опуса Милице Мићић Димовске, то јест, биће речи о типовима и функцијама приповедача у њеном делу. У разматрање се узима целокупан прозни опус ауторке (збирке приповедака Приче о жени, Познаници, Одмрзавање и У процепу, романи Утваре, Последњи заноси МСС, Мрена и Уточиште, затим Путописи и текстови из заоставштине објављени у књизи После мене, као и прозни текстови објављени у периодици). 3. познавања проблематике на основу изабране литературе: Кандидаткиња је показала изузетно познавање литературе коју је поделила на примарну: дела Милице Мићић Димовске Priče o ženi, Novi Sad Познаници, Нови Сад Утваре, Нови Сад Одмрзавање, Нови Сад Последњи заноси МСС, Београд У процепу, Београд Путописи, Врање Mrena, Beograd Utočište, Beograd После мене (приредила Радмила Гикић Петровић), Нови Сад и секундарну која се дели на текстове о самој ауторки и на теоријску литературу: Литература о Милици Мићић Димовској: Анђелковић, Мирјана, Духовни отисци, Нови Сад 2005: Животу збир су минуси и нуле, ; Прича о жени, Аћимовић Ивков, Милета, Заноси и падови, Борба, 14. XI 1996, Свет књиге, II. Аћимовић Ивков, Милета, Очев врт, Књижевни магазин, 6, 55 56, 2006, Babić, Sava, Pripovedač ostvarenog glasa, Rukovet, 34, 4, 1988, Babić, Duško: Milica Mićić Dimovska, Utvare, Književna kritika, 5, 1988, 173. Белеслијин, Драгана, Подозрива према роду јунакиње кратке прозе Милице Мићић Димовске, Златна греда, 13, , 2013, Прештампано у: Драгана В. Тодоресков, Збогом, причина истино, Нови Сад 2015, Брадић, Стеван, Мајка која искупљује, Златна греда, 13, , 2013, Брајовић, Снежана, Пет лица једна тема, Књижевне новине, 18. VI Брајовић, Тихомир, Силазак у биографију, НИН, 30. VIII Брајовић, Тихомир, Хроника послератних нарави, Глас јавности, 4. IX Брајовић, Тихомир, Без заноса, НИН, 1. XII 2005, str. 63. Vladušić, Slobodan, Gusle od kutlače, ProFemina, 11, 1997, Прештампано у: Дегустација страсти, Београд 1998, Врбавац, Јасмина, Продор стварносног, у: Јасмина Врбавац, Три и по: критике, Зрењанин 2007, Вукмировић, Јелена, Последња верзија, Књижевни магазин, 10, , 2010, Делић, Јован, Галерија женских портрета, Летопис Матице српске, 451, 2 3, 1993, Демић, Мирко, Вето у естетском процењивању је преседан (интервју), Кораци, 36, 33, 1 2, 2003, Диковић Ћургуз, Даница, Шта нам остаје осим ироније (интервју), Политика, 31. VIII 1998, 23. Дугалић, Љиљана, Приче о судбини жене, Наше стварање, 45, 3, 1998, Дугалић, Љиљана, Ноћна фрајла, Луча, 7, 10, 1998, Gavanski, Mirjana, Milica Mićić-Dimovska, Poznanici, Polja, 27, 267, 1981, Ђерић, Зоран, Милица Мићић Димовска ( ): Од прича о жени до породичне хронике града, Златна греда, 13, , 2013, Đorojević, Bojana, Pisac kao večiti opozicionar i nepotkupljivi posmatrač, Nova misao, 29, 2014, Гавриловић, Вера, Двије Милице (интервју), Побједа, 22. II 1997, 10.

3 3 Гароња Радованац, Славица, Побуњена жена и њен психолошки расцеп, Школски час српског језика и књижевности, 1, 2002, Гароња Радованац, Славица: Хуморна критика наше трагичне друштвене стварности, Школски час српског језика и књижевности, 21, 1, 2003, Гароња Радованац, Славица, Роман о изгубљеном уточишту, Кораци, 39, 36, 7 8, 2006, Гароња Радованац, Славица, Богатство женског доживљаја света (интервју), Школски час српског језика и књижевности, 2, 2007, Гикић Петровић, Радмила, Критичност уз разумевање (интервју), Токови савремене прозе, Нови Сад 2002, Гордић, Славко, Призори свести, Књижевна реч, 10. XI Гордић, Славко: Двадесет и три бекства у слободу: романи и сродне творевине из минуле године, Летопис матице српске, 441, 6, 1988, Гордић, Славко, Путничка писма, Летопис Матице српске, 466, 7-8, 2000, Gordić, Vladislava, S onu stranu sumoreske, Reč, 5, 49, 1998, Гордић, Владислава, Описи сна и смрти. Приповедни кругови Милице Мићић Димовске, Књижевне новине, , 2000, 14. Гордић, Владислава, Поетика снова у приповеткама Милице Мићић Димовске, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 48, 2 3, 2000, Gordić, Vladislava, Smrt, san i priča: o prozi Milice Mićić Dimovske, Rukovet, 46, 9 12, 2000, Grgurić, Ivana, Stvarnost kao alibi za fikciju, Građanski list, 4, IV 2004, 14. Grgurić, Ivana, Simbolima nabijena, slojevita priča o promašenom životu, Građanski list, 20. IV 2006, 11. Ивановић, Нина, Последњи тестамент Оскара Вајлда Питера Акројда и Последњи заноси МСС Милице Мићић Димовске: компаративна анализа, Годишњак Филозофског факултета, 30, 2002, Ивков, Бошко, Сиви људи у сивим временима, Летопис Матице српске, 441, 2, 1988, Jeremić, Ljubiša, Proza novog stila, Beograd Јовановић, Александар, Маштар и стваралац, Политика, 17. X 1998, 37. Катанић, Ксенија, Милица Мићић Димовска: Одмрзавање, Дневник, 11. XI 1992, 18. Прештампано у: Ксенија Катанић, Над књигом завичајном, Петроварадин 2004, Kojić, Zorica, Moje ime je nemogućnost (intervju), Naša borba, 28. II 1997, 18. Крагујевић, Тања, Дисање са маском, Књижевна реч, , 1992, 13. Kragujević, Tanja, Sumnja u žanr ili: U tamnici vrline, Polja, 42, , 1997, 41. Кујунџић, Миодраг, На одморишту живота, Дневник, 14. XII 1980, 14. Laković, Aleksandar B., Pogled unazad i u sebe, Polja, 48, 426, 2003, Ласек, Агњешка, Порука без лепоте казивања нема значаја, Стање ствари, 2, 1999, 6. Lasek, Agnieszka, Junak u stvaralaštvu Milice Mićić Dimovske (magistarski rad, Poznán 1999.) Лотина, Радмила, Вратимо дугове прошлости (интервју), Дневник, 18. I 2006, 23. Lukić, Jasmina, Kozmetičke priče, Vreme, 6. IV Lukić, Jasmina, Ženа i modeli ženskosti u prozi Milice Mićić Dimovske, ProFemina, 2, 1995, Lukić, Jasmina, Women-centered Narratives in Contemporary Serbian and Croatian Literatures, у: Engendering Slavic Literatures, ed. Pamela Chester and Sibelan Forrester, Bloomington Марчетић, Адријана, Свет иза мрене, НИН, 2738, 2003, 46. Мартинов Златоје, Колективно слепило и интелектуална окамењеност, Свеске, 14, 68, 2003, Мартиновић, Катарина, Уточиште као савремена метафора потраге за смислом, Свеске, 18, 81, 2006, Mikić, Radivoje, Nicanje iz uspomena, Borba, 23. IV Микић, Радивоје, Песнички занос и блато историје, Заплањске новине, 10. X Микић, Радивоје, Опис душевног стања, Политика, 7. VIII 1999, 27. Мирковић, Чедомир, Женски род, време садашње, Политика, 16. V 1992, 16. Мирковић, Чедомир, У Андрићевом сазвежђу, Политика, 10. X 1992, 15. Мирковић, Чедомир, Две Милице, Политика, 14. IX Прештампано у: Чедомир Мирковић, Одреднице, Београд 2000, Mitrović, Mirjana, Milica Mićić Dimovska o aktuelnosti tragikomičnosti Milice Stojadinović Srpkinje, Duga, 1662, 14. III Негришорац, Иван, Приповедање и коментари, Летопис Матице српске, 472, 6, 2003, Недић, Марко, Роман о паду, Свеске, 9, 38, 1997,

4 4 Николић, Даринка, Не волим нејасне ситуације (интервју), Дневник, 4. VIII 2001, 8. Pančić, Teofil, Monumentalni pokušaj, Vreme, 26. XII 2002, Pančić, Teofil, Na hartijskom zadatku, Novi Sad 2006: Monumentalni pokušaj, 84 87; Novosadski triling, Паовица, Марко, Слике света у процепу, Књижевне новине, , 1999, 16. Pavković, Vasa, Milica Mićić Dimovska: Odmrzavanje, Borba, 21. XI 1991, 17. Pavković, Vasa, Priča o snovima, ProFemina, 2, 1995, Pavković, Vasa, Žrtva i istorija, Vreme, 28. XII Pavković, Vasa, Kritički tekstovi, Beograd Pavković, Vasa, U ženskom svetu, Reporter, 30. VIII Pavković, Vasa, Putovanje i bol, Reporter, 19. V Павковић, Васа, Причање: трпљење (интервју), Књижевни магазин, 3, 23, 2003, Петков, Мирјана, Замућен поглед на стварност, Дневник, 25. XII 2002, 21. Петриновић, Фрања, Значај доживљеног, Дневник, 12. I 1997, 12. Петровић, Ивица, Прича тражи модел (разговор са М. М. Д.), Гласник ДКВ, подлистак Поља II, 7, 1992, 4 (Polja, 38, 399). Писарев, Ђорђе, Писац у свету стварности, Градина, 38, 1, 2003, Pisarev, Đorđe, Misterija zvana protokol života vreme koje proždire stvari ili U krevetu groba mog, Dometi, 40, , 2013, Попов, Јован, Постмодерно лице историје, Летопис Матице српске, 459, 3, 1997, Popnovakov, Dragomir, Milica Mićić: Priče o ženi, Polja, 19, 167, 1973, 25. Попноваков, Драгомир, Животи који не могу да узлете, Летопис Матице српске, 427, 2, 1981, Прештампано у: Драгомир Попноваков, Не реци да си књижевник, Нови Сад 1996, Prins, Džerald, Naratološki rečnik, Beograd Радикић, Василије, Песникињин усуд, Књижевне новине, 47, , 1996, 17. Radosavljević, Ivan, Rizik i veština, Reč, 26, Прештампано у: Budno oko: iz savremene srpske proze, Novi Sad Радосављевић, Иван, Раскошна туробна и прецизна слика, Књижевни лист, 2, 13, 2003, 8. Радосављевић, Иван, Невољна препуштеност животу, Београдски књижевни часопис, 2, 2, 2006, Рибникар, Владислава, Обнова историјског романа, Књижевна историја, 44, 147, 2012, Рогановић, Весна, Стварност као пишчева унутрашња мука (интервју), Књижевни гласник, 15, 2002, Rosić, Tatjana, Sud i predrasuda, Reč, 26, Stašević, Milenko, Tačke gledišta i žensko pismo, ProFemina, 11, 1997, Stašević, Milenko, Površina i dno priče, Pro Femina, 15 16, 1998, Стеванов, Владимир, О мајдану једном, и о златној жици: прислов, у: Милица Мићић Димовска, Заручнице, приредио Владимир Стеванов, Нови Сад 2003, Тодоров, Милан, У трагању за пунијим животом, Летопис Матице српске, 426, 6, 1980, Trijić, Vesna, Krivica, Blic, 31. I 2006, 15. Ćirić, Saša, Milica Mićić Dimovska, Utočište, Užici hermeneutike, Zrenjanin 2009, Форестер, Сибелан, Несрећна жена писац: Милица Мићић Димовска о Милици Стојадиновић Српкињи, Зборник Матице српске за славистику, 54 55, 1998, Forrester, Sibelan, Moral and Corporeal Ghosts in Milica Mićić Dimovska s Collection U procepu, AATSEEL, New York City, December Цвијић, Анђелка, Бунтовна правичност (интервју), Политика, 4. I 2003, Б4. Šalgo, Judita, Ovo je trebalo da bude intervju, ProFemina, 2, 1995, Шапоња, Ненад, Једна биографија, у: Аутобиографија читања: критике и есеји, Београд 1999, Шапоња, Ненад, Стратегија трача, Политика, 21. XII Секундарна (теоријска) литература: Auerbah, Erih, Mimesis, Beograd Bahtin, Mihail, O romanu, Beograd Bahtin, Mihail, Autor i junak u estetskoj aktivnosti, Novi Sad Bal, Mieke, Prema kritičkoj naratologiji, Republika, 7 8, Bal, Mieke, Naracija i fokalizacija, Reč, 8, Bal, Mike, Naratologija, Beograd Bart, Roland, Književnost, mitologija, semiologija, Beograd Barthes, Roland, Uvod u strukturalnu analizu, Republika, 9, 1983.

5 5 Barthes, Roland, Smrt autora, u: Suvremene književne teorije, prir. Miroslav Beker, Zagreb Booth, Wayne C., Rhetoric of Irony, Chicago London But, Vejn, Retorika proze, Beograd Бут, Вејн, Реконструкција и просуђивање, Летопис Матице српске, 431, 3, But, Vejn, Glas ironičara, Polja, 25, 241, Vidan, Ivo, Nepouzdani pripovjedač, Zagreb Gordić Petković, Vladislava, Na ženskom kontinentu, Novi Sad Gordić Petković, Vladislava, Rod i književnost, u: Uvod u rodne teorije, Novi Sad Грковић, Милица, Лично име и књижевно дело, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 40, 2, De Bovoar, Simon, Drugi pol, Beograd Edmiston, Vilijem F., Fokalizacija i pripovedač u prvom licu: jedna revizija teorije, Reč, 8, Genette, Gérard, Figures III, Paris Genette, Gérard, Granice priče, Teka, 6, Genette, Gérard, Narrative Discourse, Oxford Genette, Gérard, Figures of Literary Discourse, Oxford Genette, Gérard, Tipovi fokalizacije i njihova postojanost, Republika, 9, Genette, Gérard, Mimologije, Zagreb Ženet, Žerar, Figure, Beograd Ženet, Žerar, Perspektiva i fokalizacije, Reč, 8, Žmegač, Viktor, Povijesna poetika romana, Zagreb Именослови српских писаца, Ниш Jankelevič, Vladimir, Ironija, Sremski Karlovci Jeremić, Ljubiša, Proza novog stila, Beograd Кајзер, Волфганг, Језичко уметничко дело, Београд Kajzer, Volfgang, Tko pripovijeda roman, u: Teorijska misao o književnosti, prir. Petar Milosavljević, Novi Sad Culler, Jonathan, Priča i diskurs u analizi pripovjednog teksta, Republika, 2 3, Калер, Џонатан, Структуралистичка поетика, Београд Књижевна реторика, прир. Миодраг Радовић, Београд Књижевност, 8 9, 1986, темат Женско писмо. Cohn, Dorrit, Transparent Minds: Narrative Modes for Presenting Consciousness in Fiction, Princeton Cohn, Dorrit, Pripovijedani monolog, Republika, 1, Лазаревић, Велибор, Српски именослов, Београд Lotman, Jurij, Struktura umetničkog teksta, Beograd Marčetić, Adrijana, Traganje za pripovedačem, Reč, 8, Marčetić, Adrijana, Figure pripovedanja, Beograd Mayer, Hans, Autsajderi, Zagreb Papić, Žarana Sklevicky Lydia (prir.), Antropologija žene, Beograd Peleš, Gajo, Iščitavanje značenja, Zagreb Peleš, Gajo, Priča i značenje, Zagreb Prins, Džerald, Naratološki rečnik, Beograd Rimmon-Kenan, Shlomith, Narrative Fiction. Contemporary Poetics, London Rimon Kenan, Šlomit, Narativna proza. Savremena poetika, Beograd Rister, Višnja, Ime lika, Pojmovnik ruske avangarde, 4, Zagreb Русе, Жан, Облик и значење, Нови Сад Русе, Жан, Нарцис романописац, Нови Сад Solar, Milivoj, Ideja i priča. Aspekti teorije proze, Zagreb Strukturalni prilaz književnosti, ur. M. Bunjevac, Beograd Uvod u naratologiju, priredio Zlatko Kramarić, Osijek Fish, Stanley, Litterature in the Reader: Affective Stylistics, New Literary History, 5, Fuko, Mišel, Šta je autor, Književna kritika, 5, Hamburger, Käte, Logika književnosti, Beograd Chatman, Seymour, Story and Discourse. Narrative Structure in Fiction and Film, Ithaca London Chatman, Seymour, Karakter u pripovjednom tekstu, Republika, 10, Četmen, Simur, Likovi i pripovedači, Reč, 8, Шипка, Милан Клајн, Иван, Име моје и твоје, Нови Сад Štancl, Franc, Tipične forme romana, Novi Sad Већ сам увид у литературу наводи на закључак да је Мирјана Карановић компетентан истраживач дела

6 6 Милице Мићић Димовске. 5. циљева истраживања Циљ истраживања је наратолошки аспект прозног опуса Милице Мићић Димовске и његова функција у тумачењу књижевног дела ове ауторке. Истраживање би требало да прикаже развој приповедачких избора Милице Мићић Димовске кроз анализу места и улоге приповедача у њеним делима. Треба показати како се различитим изборима задобијају одређене предности на тематском плану, као и на нивоу оспољавања ауторске реторике (нпр. мања или већа иронијска дистанца). Дијахронијско праћење приповедачких избора показаће да се, уз одређена одступања, избор приповедача код Милице Мићић Димовске у крајњој линији показује као пут ка првом лицу. Ово би, истовремено, био почетак систематичног (потенцијално монографског) бављења незаслужено потиснутим делом Милице Мићић Димовске. 6. очекиваних резултата (хипотезе) Очекивани резултат је релевантна монографија која ће на синтетички начин обухватити дело значајне српске ауторке. 7. плана рада: План рада који је изложила кандидаткиња у својој пријави сматра се одговарајућим за предложену тезу (Уводни део: методолошке основе, терминологија, степен истражености теме. Основни део истраживања односиће се на три кључна аспекта: 1. Однос аутора и приповедача. У центру пажње наћи ће се Бутов појам имплицитног аутора као различитог од стварног аутора, али и од приповедача, као и детектовање онога што он назива ауторском реториком. 2. Однос приповедача и јунака. У овом делу централни појам биће фокализација појам који потиче од Женета, а критички га разматрају остали заступници наратолошких теорија. Такође, биће тематизовано и питање приповедача у првом и у трећем лицу, односно хомодијегетичког и хетеродијегетичког приповедача. Кроз основно женетовско разликовање оног ко види од оног ко говори биће разматране и класификоване манифестације приповедачевог гласа у односу на гласове јунака у делу Милице Мићић Димовске. 3. Однос приповедача и имплицитног читаоца. Као посебна целина разматраће се индикатори приповедачевог обраћања имплицитном читаоцу. Како се не ради о ауторки која по правилу експлицитно апострофира читаоца, овај важан сегмент ће се и овде ишчитавати из реторичког избора говорника. 8. метода и узорка истраживања: Као методолошка основа послужиће наратолошке теоријске поставке, пре свега оне Жерара Женета и Симура Четмена, уз узимање у обзир и теорија које су добрим делом настале као резултат критичког отклона од њих оне Мике Бал и Шломит Римон Кенан, као и теоријске поставке Дорит Кон. Као допунска и алтернативна методолошка димензија у раду ће бити узети у обзир књижевнотеоријски и естетички ставови Михаила Бахтина. Осим тога, у анализи ће бити примењени и теоријски ставови Вејна Бута. 9. места, лабараторије и опреме за експериментални рад 10. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података V ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: Као одличан познавалац и целокупног опуса Милице Мићић Димовске и теоријских, нарочито наратолошких метода анализе прозних књижевних жанрова, кандидаткиња је, првенствено полазећи од присуства гласовне полифоније у прозним текстовима ове ауторке, пошла од тезе да се профил опуса Милице Мићић Димовске најбоље може сагледати управо кроз анализу приповедача које ауторка креира. Осим тога, сматра се да ће изучавање типова и улоге приповедача у прози Милице Мићић Димовске знатно допринети и јаснијем сагледавању њеног прозног опуса, а тиме и јаснијем и целовитијем сагледавању српске прозе из друге половине двадесетог века којој су дела ове ауторке дала значајан есететички и значењски допринос. Све ово потврђује релевантност и сврховитост предложене теме.

7 7 ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: др Горана Раичевић, ред. проф., ментор др Зорица Хаџић, доцент др Јован Делић, ред. проф.