Национални циљеви у области климатских промена - Напредак у спровођењу међународних обавеза и хармонизацији са правним тековинама ЕУ

Transcription

1 Национални циљеви у области климатских промена - Напредак у спровођењу међународних обавеза и хармонизацији са правним тековинама ЕУ Ана Репац Одсек за климатске промене 1

2 2

3 Климатске промене - историјат Од периода индустријске револуције, концентрације ГХГ (угљендиоксид (CO 2 ), метан (CH 4 ), азотсубоксид (N 2 O), флуороугљоводоници (HFCs), перфлуоругљeници (PFCs) и сумпорхексафлуорид (SF6)) у атмосфери расту, условљенеих људским активностима Међународни панел о промени климе (IPCC) у циљу обезбеђивања независних научних информација у области климатских промена, утицаја климатских промена на различите секторе и системе, као и припреме предлога стратегија за ублажавање климатских промена Footer Text 3

4 Оквирна конвенција УН о промени климе UNFCCC и Кјото протокол 1992 године - на Конференцији УН за животну средину и развој, у Рио де Женеиру, Бразил, усвојена је Оквирна конвенција УН о промени климе (UNFCCC); UNFCCC је ступила на снагу 21. марта године; 195 држава чланице су Конвенције; Основни циљ Конвенције је обезбеђивање стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште до нивоа који би спречио штетне утицаје на климатски систем, односно смањивање брзине загревања атмосфере узрокованог антропогеним емисијама ових гасова. Кјото протокол уз Оквирну конвенцију УН о промени климе усвојен је 11. децембра 1997.г. у Кјотоу, Јапан, а ступио је на снагу 11. фебруара године; 189 државе ратификовале су Кјото протокол (први период); Кјото протокола је утврдио квантификоване обавезе смањења емисија GHG за 38 индустријски развијених земаља, укључујући 11 земаља у транзицији Централне и Источне Европе, у зависности од земље до земље, а у просеку за 5% у односу на 1990.г. на глобалном нивоу у периоду од г. Конвенција подстиче индустријски развијене земље на стабилизацију емисија гасова са ефектом стаклене баште, док их Кјото протокол обавезује на ово смањење Footer Text 4

5 Оквирна конвенција УН о промени климе (UNFCCC) и Кјото протокол Република Србија Чланица Оквирне конвенције Уједињених Нација о промени климе од 10. јуна године Статус не-анекс I државе нема обавезе смањења емисија ГХГ Кјото протокол је ступио на снагу за Републику Србију 17. јануара године. Континуално извештавање Секретаријату UNFCCC једна је од обавеза свих држава чланица Конвенције и Кјото протокола Footer Text 5

6 Врсте извештаја Националне комуникације - информације о спровођењу UNFCCC, укључујући инвентар ГХГ, програме мера адаптације и митигације Двогодишњи ажурирани извештај (BuR) -укључујући инвентар ГХГ, програме мера митигације и информације о МРВ Националне комуникације подносе се на четири, а Двогодишњи извештаји на две године (Договор из Канкуна) Footer Text 6

7 Циљ извештавања СОР користи информације за процену укупних агрегираних ефеката примене UNFCCC Државе чланице GEF размена информација имплементацији Конвенције (преко политике / мере) и указивање на питања, проблеме, ограничења са којима се суочавају Смернице за обезбеђивање финансијских средстава за испуњавање имплементације Конвенције Footer Text 7

8 Извештаји Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе Пројекти финансирани од стране GEF, имплементациона агенција UNDP Националне комуникације и двогодишњи извештај (BUR): Прва нац. комуникација (2010): 1) Инвентар 1990 и ) Програм митигације 2012/2015 3) Програм адаптације приоритети Друга нац. ком. (2016) / Први двогодишњи извештај (2015): 1) Инвентар , цео низ SEPA 2) Програм митигације 2020/2030 3) Програм адаптације воде, пољопривреда, шумарство Footer Text 8

9 Инвентар ГХГ Прва национална комуникација година Емисије ГХГ по секторима (CO2 equivalent) Енергетика - 77, 7% Пољопривреда 14, 6% Индустријски процеси 5,3% Отпад- 2,4% Удео сектора у емисијама ГХГ Емисије CO2 Енергетика 94,1% Индустријски процеси 5,9% Емисије CH4 Пољопривреда 45,0% Енергетика - 36,4% Отпад -18,6% Емисије of N2O: Пољопривреда 88,55 % Footer Text 9

10 Инвентар ГХГ Први двогодишњи ажурирани извештај Footer Text 10

11 Конференција држава чланица Оквирне Конвенције УН о промени климе (COP) Споразум из Париза је усвојило 195 држава чланица UNFCCC. Дефинисане обавезе за све државе чланице Конвенције и то за период после године. У начелу Споразум из Париза дефинише обавезу спровођења активности на смањењу емисија ГХГ, које ће обезбедити ограничење раста глобалне средње температуре значајно испод 2ºС (1,5ºС), као и питања прилагођавање на измењене климатске услове Обавезе појединачних држава чланица Конвенције, у оквиру овог Споразума, одређене циљевима смањења емисија ГХГ које су саме државе доставиле у оквиру припреме за Конференцију (тзв. INDC). Преговори су започели године 11

12 INDCs Р. Србије Подаци о емисијама ГХГ у години, националне стратегије и планска документа и тренутни и планирани законодавни оквир, хармонизација националног са законодавством ЕУ: смањење емисија од 9,8% у односу на емисије у години и то до године. Српске INDCs садрже и део који се односи на адаптацију (прилагођавање на измењене климатске услове) Влада усвојила на седници одржаној 11. јуна године и исте су достављене Секретријату Конвенције у јуну године. Р. Србија прва држава региона која је израдила и доставила INDCs Конвенцији Footer Text 12

13 Утицаји климатских промена и осетљивост сектора и система Према Намераваним национално одређеним доприносима смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (тзв INDCs) Р. Србија се суочила са неколико значајних екстремних климатских и временских епизода које су проузроковале значајнe материјалне и финансијске губитке, као и губитке људских живота. Два најупечатљивија догађаја су суша у г. и поплаве у години. Суша из била је посебно јака, и допринела је смањењу приноса неких усева и до 50%. Процене показују да су суше 2000., 2003., и године изазвале материјалне штете веће од 3.5 милијарди евра, а поплаве у години и преко 1.5 милијарде евра. Процене показују и да су материјалне штете настале као последица шумских пожара у периоду година веће од 300 милиона евра. Укупне материјалне штете изазване екстремним климатским и временским условима, од године, прелазе 5 милијарди евра, а више од 70% губитака су повезани са сушом и високим температурама. Други главни узрок значајних губитака биле су поплаве. Уложена средства за адаптацију су значајно мања, око 68 милиона евра, што јасно указује на неопходност спровођења мера адапатације, као једног од облика превенције. Улагањем 1 еура у превенцију од поплава, избегава се плаћање санирања штета у износу од 6 еура (ЕУ стратегија адаптације на измењене климатске услове, 2013.г.) Footer Text 13

14 Стратегија климатских промена са Акционим планом Република Србија IPA 2014 Footer Text 14

15 Циљеви и сврха Нове могућности за развој сектора/привреде Развоја науке - иновације Енергетска сигурност Конкурентност привреде Виши стандарди живота Испуњење међународних обавеза Усклађивање политика са ЕУ Препоруке за политички оквир деловања и институционални оквир Идентификација потенцијала за исплативо и дугорочно смањење емисија ГХГ Процена (позитивних и негативних) утицаја различитих опција ублажавања (митигације) климатских промена на економију, друштво и животну средину Укључивање заинтересованих страна из сектора цивилног друштва и привреде и подршка међуинституционалној и међусекторској сарадњи Footer Text 15

16 Резултати пројекта Footer Text 16

17 Климатске промене ЕУ политика Област климатских промена регулисана са 58 одлука/уредби/директива Основна документа: ЕУ Пакет за климу и енергију (законодавни пакет) Оквир за 2030 Roadmap 2050 (стратегија) - Смањење емисија за 80% у односу на ниво из 1990.г. Стратегија адаптације на измењене климатске услове ЕУ г. ЕУ Пакет за климу и енергију: - Смањење емисија ГХГ за најмање 20% у односу на емисије 1990.г. - 20% потребне енергије долазиће из обновљивих извора - 20% повећање енергетске ефикасности Кључни захтев: МРВ Footer Text 17

18 Хармонизација Пројекат Успостављање механизма за спровођење MMR - Establishment of mechanism for the implementation of MMR - IPA 2013 Циљ пројекта је транспозиција и припрема за спровођење Regulation (EU) No 525/2013 и пратећих законодавних аката ЕУ, односно успостављање комплетног система прикупљања података и информација од значаја за планирање у области климатских промена. Пројекат започет 15. маја године, трајање 2 године Израњен нацрт институционалне и правне структуре за имплементацију ММР Пројекат Успостављање система за мониторинг, извештавање и верификацију (MRV) за успешну имплементацију Система трговине емисијама Европске уније (EU ETS) IPA 2012 Циљ пројекта је успостављање законодавног и институционалног оквира ѕа ефикасно функционисање Система трговине емисијама ГХГ ЗАКОНОДАВНИ ОКВИР: Радна верзија Закона о ГХГ емисијама - Директива 2003/87/EC и 2009/29/EC део који се односи на мониторинг, извештавање и верификацију Радне верзије подзаконских аката о - делатностима и гасовима са ефектом стаклене баште - мониторингу и извештавању (601/2012/EC) - акредитацији и верификацији (600/2012/EC) Footer Text 18

19 Планиране активности Национална стратегија адаптације - Израда Националне стратегије адаптације је захтев у оквиру ЕУ Уредбе 525/2013 ММР, чија транспозиција је започела путем IPA 2013 Твининг пројекта: Успостављање механизма за спровођење ММR. Национални план адаптације заједно са Стратегијом борбе против климатских промена ће дати базу за развој свеобухватне Националне стратегије адаптације на измењене климатске услове, чија је израда планирана кроз IPA Трећа национална комуникацаија Други двогодишњи ажурирани извштај Footer Text 26-Sep-16 19

20 Footer Text 20

21 За све информације... Министарство пољопривреде и заштите животне средине Одсек за климатске промене Омладинских бригада Н. Београд Контакт: danijela.bozanic@eko.minpolj.gov.rs ana.repac@eko.minpolj.gov.rs dragana.radulovic@eko.minpolj.gov.rs Footer Text 21